ANATOMIJA GOVEEG STOPALA Osnovno poznavanje anatomije donjeg dela udova je neophodno za razumevanje razliitih oboljenja i problema koja

se javljaju u stopalima i udovima stoke. Deo izazova je upoznavanje odgovarajue terminologije za anatomske strukture, bolesti, itd. Iako je lake koristiti uobiajene ili laike termine, oni mogu dovesti do zabune i nerazumevanja. Zato je jedan od ciljeva dalje rasprave upoznavanje italaca sa standardnom nomenklaturom, ukljuujui tehnike termine kao i uobiajene nazive za anatomsku strukturu. STOPALO topalo se sastoji od celog uda koji se nalazi ispod gle!nja. astavljeno je od dva prsta, od kojih svaki ima papak pokriven ro!natim tkivom. "reba napomenuti da se termin #papak$ kod stoke koristi vie nego kopito. %ak se mo!e rei & #konji imaju kopita, a krave papke$. 'rednja strana stopala se naziva le(na strana. Zadnja strana prednjeg stopala se gleda kao repna, dok se kod zadnjeg stopala to posmatra kao !bica. )ada se govori o oblasti najbli!oj longitudinalnoj osi *tj. prema centru+, oznaeno je kao aksalno, dok su delovi udaljeniji *udaljeni od centra+ oznaeni kao abaksijalni. Za itaoce mo!e biti korisno da s,vremena na vreme pogledaju ove izraze itajui ovaj tekst. vaki prst stopala ima etiri koske- .alanga / *'/+, .alanga 0 *'0+, .alanga 1 *'1+ i navikularnu kost2 i dva zgloba- pro3imal interphalangeal *'I'+ i distal interphalangeal *DI'+. 'roksimalni *bli!i centru tela+ kraj od '/, prva .alanga, se spaja sa metakarpom *na prednjoj nozi+ ili metatarzom *na zadnjoj nozi+ u gle!nju, poto se peri.erni *dalje od centra tela+ kraj od '/ spaja sa centralnim krajem od '0. Ova sinhronizacija izme(u '/ i '0 se naziva zglob pro3imal interphalangeal *ili skraeno 'I' zglob+. 'eri.erni kraj od '0 spaja sa centralnim krajem od '1. Ovaj zglob se naziva distal interphalangeal zglob *ili skraeno DI' zglob+.

Metakarp Gleanj Proximal sesamoideum PIP - proximal interphalangeal zglo Proximal !alanga "IP - distal interphalangeal zglo Srednja !alanga #a$ikularna kost Peri!erna !alanga '1 se naziva trea .alanga, peri.erna .alanga, kopitna kost i pedalna kost. 4 ovom priruniku mi emo treu .alangu nazivati '1. '1 je potpuno okru!ena kapsulom ro!natog tkiva. 5jena solarna povrina je konkavnog ili lunog oblika i obele!ena je na zadnjoj ivici voriem poznatijim kao izrataj miia pregibaa. Izrataj miia pregibaa je privrenje duboke tetive miia pregibaa. Ova izboina ima va!nu ulogu u razvijanju ira na !bici. 5avikularna kost *tako(e se naziva i peri.erna sesamoideum kost+ je privrena za '1 pomou tri mala ligamenta i tako(e za '0 pomou sporednih ligamenata. Izme(u navikularne kosti i duboke tetive miia pregibaa je navikularna aura. 5avikularna aura sadr!i zglobni .luid koji omoguava kretanje duboke tetive miia pregibaa preko povrine navikularne kosti tokom ispru!anja i savijanja papka. '1, DI' zglob, navikularna kost i navikularna aura se nalaze u kapsuli papka.

PAP%I 4loga kapsule ro!natog tkiva papka je da zatiti osetljivo tkivo koriuma koje le!i ispod i ubla!i sile potresa koje se javljaju kada prsti udare povrinu. )apsula ro!natog tkiva papka se sastoji od zida koji mo!e da se podeli na abaksijalni *ili spoljanji+ i aksalni *ili unutranji+. 6baksijalni zid se dalje deli na le(nu *ili prednju+ i bonu *abaksijalnu+ stranu. Zid je razgranien od pete na abaksijalnoj strani papka abaksijalnim !lebom. Zid se sastoji od dva tipa ro!natog tkiva- perioplik i koronarno. 'erioplik ro!nato tkivo je meke ro!nato tkivo koje se nalazi odmah ispod krunice na mestu spajanja ko!e i ro!natog tkiva *odgovara ljudskoj kutikuli+. 5a zadnjem delu stopala perioplik se postepeno iri i postaje konano ro!nato tkivo pete. )oronarno ro!nato tkivo, najvri deo u kapsuli ro!natog tkiva stvara veliku koliinu ro!natog tkiva zida. Zid ima slabe neravnine koje paralelno i horizontalno idu jedna prema drugoj. 'rema peti, ove neravnine se razilaze pokazujui brzu stopu rasta u predelu pete usled br!e stope habanja. )od zrele holtajnske krave du!ina le(nog zida treba da bude minimum 1 ina *7,8 cm+, u du!ini od upravo ispod vrha nedlakavog dela zida do nosive povrine. Idealna visina pete, merena na abaksijalnoj strani je /,9 ina *1,: cm+.

&apsula papka 'tr u(ni izgled) *+ zade ljanje pete ,+ i-a .+ a aksijalni i aksalni zid /+ ela linija

Tri regiona koriuma *+ perioplik korium ,+ koronarni korium .+ laminarni korium /+ Solarni korium je 0et$rti region koriuma koji je sme(ten stoma0no+ ;bicu proizvodi solarni korium i ona se neprimetno spaja sa ro!natim tkivom pete na mestu spajanja pete i !bice. ;bica je povezana sa zidom pomou bele linije. <o!nato tkivo bele linije stvara laminarni korium. Ono polazi napred iz predela pete ka abaksijalnoj strani papka, oko vrha prsta i oko jedne treine unazad ka aksalnoj strani nosive povrine papka. "amo gde bela linija naputa nosivu povrinu ona vodi nagore ka aksalnoj strani papka. =ela linija je jedinstvena i va!na struktura. "o je najmeke ro!nato tkivo u kapsuli papka. Ono joj omoguava da obezbedi .leksibilno spajanje grubljeg ro!natog tkiva zida i mekeg ro!natog tkiva !bice. druge strane, zbog njene meke prirode, ona tako(e predstavlja slabost na nosivoj povrini koja je podlo!na oteenju, kao to e biti obra(eno pod bolestima bele linije. APA1AT 2A 3451678#98 I ST13&T318 2A OSLO#A% Do skoro smo veoma malo znali o aparatu za uvrenje i stukturama za oslonac papka. 5ove in.ormacije navode da ove slo!ene strukture imaju mnogo da ponude za bolje razumevanje patogenih bakterija oboljenja papka. toka *i !ivotinje sa papcima i kopitama+ se nalaze u svojim stopalima, tj. oni stoje u svojim stopalima, ne na njima. Drugim reima, '1 je uvren u kapsuli ro!natog tkiva papka laminarnim koriumom i nizom snopova kolagenih vlakana koji se iste!u od zone njihovog postavljanja na povrinu od '1 do membrane za utemeljenje epidermisa *demarkaciona linija ko!e i epiderma+. >e(usklop izme(u sastavnih delova ko!e i epiderma je ko!a izme(u prstiju i epidermalna ploica. <ezultat je da '1 visi u kapsuli papka i te!ina se prenosi kao napon na zid kapsule papka.

Ova ilustracija pokazuje jastue prsta, koje slu!i kao apsorbent oka u kravljem papku.

dijagram spoljanjeg dela stopala ?le!anj, rosno ro!nato tkivo, 'erioplik putite 'rst ro!nati zid 6baksijalni !leb peta

'ovrinska tetiva miia pregibaa @kstenzorna tetiva )oronarni region Ae(ni zid kopita )orium '1 =ela linija ;bica Bastue prsta >ii pregiba od '1 'eta 5avikularna kost Bastue prsta Duboka tetiva miia pregibaa )onjsko kopito se stvara u gornjoj polovini kopita koronarnog regiona na stopi od 9 mm ili C,0 ina meseno. 'oto je zid kopita tipine holtajnske krave oko 1 ina dug, potrebno je /0D/9 meseci za proizvodnju ro!natog tkiva u ovoj oblasti da bi se postigla nosiva povrina stopala. )od konja, oslanjanje tereta je primarno na zidu. 5oenje te!ine kod stoke zahteva premetanje tereta na zid, i stukture za oslonac u !bicu i petu. 'rimarne strukture u aparatima za uvrenje gove(eg papka su solarni korium, vezivno tkivo i jastue prsta koje se sastoji od slobodnog vezivnog tkiva i varirajue koliine masnog tkiva. Bastue prsta je ure(eno u seriji od 1 paralelna cilindra slina dizajnu koji se koristi u jastuetu patika. 4 kravinom stopalu ovi jastuii su neto poput apsorbenata oka u papku, titei korium i omoguavajui ogranien pokret '1 u predelu pete. 5edavna studija vajcarskih istra!ivaa je pokazala da koliina masti *i time i kapacitet jastueta+ se poveavaju starenjem. Eeruje se da je ovo znaajno kod !ivotinja i da je povezano sa njihovom osetljivou na oboljenja papka. ST5A1A#98 #O1MAL#OG 1O:#ATOG T&I5A Zaetni pokriva epidermisa koji stvara ro!nato tkivo i njegova dermalna struktura za oslonac, korium, se sastoji od etiri razliita regiona, a svaki proizvodi strukturalno razliiti tip ro!natog tkiva- perioplik ro!nato tkivo, ro!nato tkivo zida, laminarno ro!nato tkivo *bela linija+ i solarno ro!nato tkivo. 'erioplik ro!nato tkivo koje prekriva perioplik korium se nalazi skoro ispod spajanja ko!e i

ro!natog tkiva i iri se do zadnjeg dela papka da bi obuhvatilo ro!nato tkivo pete. <o!nato tkivo zida nastaje u oblasti koronarnog koriuma i nalazi se izme(u perioplik koriuma i senzitivne ploice. olarno ro!nato tkivo prekriva solarni korium i stvara ro!nato tkivo !bice. 5a strani /1 su pokazana etiri razliita regiona koriuma.

"akozvana bela linija u kopitima slu!i kao spoj koji povezuje kruti zid sa .leksibilnijom !bicom. Zid F laminarna ploica ro!natog tkiva =ela linija F >e(uprstno ro!nato tkivo ;bica 4nutranji prst poljanji prst =ela linija

Gelije za stvaranje ro!natog tkiva postaju ro!aste i kao nokti prsta, polako se pomerajui prema spoljnoj povrini. Dermalni pokriva *korium+ /. >embrana za utemeljenje 0. Zaetni ili bazni elijski pokriva 1. tratum spinosium H. @pidermis & !ivi pokriva & keratinociti 9. <o!ast epidermis D konjsko kopito )orium se sastoji od bogate vaskularne mre!e koja se zavrava u dermalnim bradavicama ili vaskularnim zavrecima. Easkularni zavreci se sastoje od glavne arterije i vene, koje se nadovezuju na vrh kroz kapilarnu osnovu. "ako(e, postoji nekoliko vaskularnih skretnica izme(u arterije i vene. Ove skretnice mogu da se otvore tokom laminitisa, dakle da smanje snabdevanje krvlju do vrha vaskularnog zavretka. Ovo ima nepovoljan e.ekat na stvaranje elija ro!natog tkiva. 5ovija istra!ivanja pokazuju da su ove skretnice neuobiajene u koriumu stoke pre nego do(e do oteenja vaskularnog sistema. )orium se sastoji od bogate vaskularne mre!e koja se zavrava u dermalnim bradavicama ili vaskularnim zavrecima. Easkularni zavreci se sastoje od glavne arterije i vene, koje se nadovezuju na vrh kroz kapilarnu osnovu. "ako(e postoji nekoliko vaskularnih skretnica izme(u arterije i vene. Ove skretnice mogu da se otvore tokom laminitisaDzapaljenja tkiva, dakle da smanje snabdevanje krvlju do vrha vaskularnog zavretka. Ovo ima nepovoljan e.ekat na stvaranje elija ro!natog tkiva. 5ovija istra!ivanja pokazuju da su ove skretnice neuobiajene u koriumu stoke pre nego do(e do oteenja vaskularnog sistema. @pidermalni sloj koji prekriva vaskularne zavretke proizvodi ro!nate elije u cevastoj .ormi i stoga se naziva cevasto ro!nato tkivo. <o!nato tkivo izme(u cevica se proizvodi me(u krvnim zavrecima koje povezuje ro!nato tkivo cevica. 'ostoji oko :C krvnih zavretaka *koji se tako(e nazivaju i dermalne bradavice+ po kvadratnom milimetru povrine koronarnog koriuma. "o znai da se zid sastoji od gusto zbijenih cevica ro!natog tkiva koje su me(usebno povezane sa ro!natim tkivom izme(u cevica. 'erioplik ili solarni korium sadr!i oko 0C krvnih zavretaka po milimetru kvadratnom. 'oto cevasto ro!nato tkivo uestvuje u strukturnoj vrstini ro!nate kapsule, sledi da je ro!nato tkivo zida po vrstini ispred ro!natog tkiva !bice i pete. )valitet i vrstina ro!natog tkiva se dalje uveavaju procesom keratizacije i korni.ikacije. "okom procesa keratizacije, keratinska vlakna se .ormiraju unutar elija, koje slu!e da ojaaju elijsku strukturu, dajui im krutost i vrstinu protiv mehanikih sila. )eratinska vlakna unutar ovih elija, tako(e trpe i proces poznat kao uzajamno povezivanje, pri emu se keratinska vlakna dalje povezuju hemijskim vezama. 'roces uzajamnog povezivanja dalje ojaava vrstinu i snagu ro!natih elija, kako one napreduju u rastu. <o!nato tkivo bele linije *laminarno ro!nato tkivo+ je sainjeno od poetnog epitela koji prekriva dermalne bradavice *tako(e poznate kao dermalne kapsule ili kapsulne bradavice+ koje stre iz dermalnih nabora na laminarnom koriumu. Aaminarno ro!nato tkivo je necevasto i samim tim i mekano, elastino i te!i ka brzoj stopi preokreta. Zbog visoke stope preokreta, generalno je manje zrelo, meke i manje otporno na habanje i druge uticaje okoline. )valitet ro!natog tkiva zavisi od brojnih unutranjih i spoljanjih .aktora. 4nutranji .aktori ukljuuju snabdevanje krvlju i hranljivim materijama, dok su spoljni .aktori povezani sa uticajem okoline. 5astajanje ro!natog tkiva zahteva dobru prokrvljenost, tj. snabdevanje krvlju. vaki nedostatak u snabdevanju krvlju ima negativan uticaj na nastajanje ro!natog tkiva. 5astajanje ro!natog tkiva, tako(e, zavisi od odgovarajueg snabdevanja proteinom, energijom,

kalcijumom i .os.orom. >ikrohranjljivi sastojci kao to je sumpor, sadr!e aminokiseline kao to su cistein i metionin, a koji su neophodni za popreno povezivanje kreatinskih vlakana. >inerali u tragovima kao to su cink i bakar kao i biotin igraju veoma va!nu ulogu u keratinizaciji elija ro!natog tkiva i integraciji supstance za vezivanje opne ro!natog tkiva papka. 5a kvalitet ro!natog tkiva, tako(e utiu uslovi sredine, i to tako da oni ovrsnu i osue se u ekstremno suvim uslovima, a u uslovima velike vla!nosti postaju meki sa poveanom elastinou. )ako na elije ro!natog tkiva tako i na supstancu za vezivanje opne mogu da utiu izvesna jedinjenja. 5a primer, izlo!enost bakar sul.atu mo!e da uniti supstancu za vezivanje opne inei ro!nato tkivo papka lomljivim."ako(e, i stalna izlo!enost urinu i (ubretu mo!e da uniti kako elije ro!natog tkiva tako i supstancu za vezivanje, dovodei do mogueg gubitka ro!natog tkiva, kao to smo videli kod erozije peta. )onano, kako unutranji tako i spoljanji .aktori mogu da deluju zajedno tako da stvaraju ro!nato tkivo slabog kvaliteta. <o!nato tkivo slabog kvaliteta je vie sklono uticajima okru!enja. <o!nato tkivo zida raste brzinom od oko I ina *oko C,8 cm+ meseno. <o!nato tkivo !bice raste sporije, neto malo vie od /J: ina *C,1 cm+ meseno. )od mlade stoke koja se hrani na visokim ravnicama, ova brzina rasta mo!e biti poveana vie od 0.9 puta od normalne. =rzina rasta ro!natog tkiva zavisi od nekoliko .aktora ukljuujui vrstu, razvojne abnormalnosti, ishranu, .aktore okru!enja, celovitost snabdevanja krvlju putem ko!e, i biomehanizam oslonca za te!inu. 5a primer, brzina rasta ro!natog tkiva stoke koja !ivi u slobodnim pregradama u staji je vea nego kod stoke na ispai ili koja je vezana u talama. <azmno!avanje i keratizacija ro!natog tkiva papka se poveava u toku leta u pore(enju sa zimskim mesecima. #O1MALA# ;O" STO&8 )ravlji hod se sastoji od .aze stava *stojei polo!aj+ i .aze njihanja *pokret iz i ka stojeem polo!aju+. Kaza njihanja je podeljena u .azu uvlaenja *grenje ili skraivanje+ i .azu du!enja *razvlaenje ili poveanje+. Kaza uvlaenja koraka poinje kod krave u stojeem polo!aju. )rava poinje svoj korak pomerajui te!inu tela na donju stranu nosive povrine papka koji tako(e obezbe(uje istezanje kada krava u(e u .azu uvlaenja koraka. 'oto se telo kree napred i te!ina se oslanja na donji deo svakog papka, stopalo se uvlai *ili podi!e nagore+ prema telu, dakle zavrava se .aza uvlaenja. )ada stopalo jednom napusti zemljite, ono produ!ava napred, dakle ulazi u .azu du!enja *napred se njie i sputa stopalo na povrinu zemljita+ koraka. 'ete prvo dodiruju zemlju !bicom zauzimajui normalnu poziciju oslanjanja te!ine, poto krava zavri .azu du!enja i dospeva u stojei polo!aj. 4 osnovi, zadnje noge pokreu telo krave napred dok prednje noge vie slu!e kao potpora ili oslonac za te!inu tela. )arakteristike hoda su promenjene uslovima koje stvaraju povrine podova manje ili vie klizavim. 5a primer, na mokrim podovima, pokrivenim (ubretom, krave e menjati svoj korak usporavajui brzinu hodanja, menjajui ivice udova i smanjujui du!inu svog koraka, sve s naporom da bi poveala stabilnost na manje sigurnoj povrini. %IL9A#98 &18TA#9A "A <I S8 OT&1ILA ;1OMOST >lekari u osnovi potcenjuju broj hromih krava u svom stadu. tudija mlenih stada u >inesoti i Eiskonsinu je pokazala da su istra!ivai identi.ikovali 0,9 puta vie hromih krava nego .armeri. 4 jednoj slinoj studiji, trenirani posmatra je bio u mogunosti da otkrije oko H puta vie hromih krava nego .armeri. Ovo navodi na pomisao da je hromost ili postala toliko preovla(ujua da su svi nauili da prihvate izvestan broj sluajeva kao normalan ili da mnogi ljudi nemaju dovoljno sposobnosti da otkriju blag ili umeren stepen hromosti. 'oto je rano otkrivanje klju da se spree

gubici prouzrokovani hromou, tehnike za rano otkrivanje su osnovne za leenje hromosti u mlenim stadima. Bedan sistem za procenu kretanja kod mlene stoke je razvio precher i njegovi saradnici na dr!avnom univerzitetu u >iigenu *sledea stranica+. <ezultati kretanja su bili u rangu od / do 9 *9 ozbiljno hrom+ i bazirani su na posmatranju stava zadnjih nogu dok krava stoji i na stavu zadnjih nogu i abnormalnostima u hodu dok se krava kree. istem je veoma koristan za otkrivanje ozlede papka u ranoj .azi zato to pojava savijenih z u osnovi prethodi abnormalnostima hoda. ;ivotinje treba da se posmatraju na ravnoj, suvoj povrini i ciljano kao to je opisano. Ea!no je primetiti da je stepen hromosti skoro neprimetan na rezultatu kretanja 1, dok studije pokazuju smanjeno davanje mleka i reproduktivne pokazatelje. obzirom na to da se hromost obino ne otkrije dok ne dostigne .azu H ili 9, i da ak i tada mnogi se propuste, jasno je da hromost nekog stada kota mnogo vie nego veina koja je procenjena na vreme. 5eke procene pokazuju da proizvodnja mleka mo!e da bude smanjena ak i /7 L za krave ija hromost je procenjena na H ili 18L, ili vie za krave sa rezultatom hromosti 9. <ezultat hromosti 0 predstavlja upozorenje za mogunost ispravke ranih ozleda papka. Odgovarajua primena ovog sistema da bi se otkrila hromost u ranoj .azi, mo!e da bude veoma korisno oru(e da se proceni hromost i potreba za ispravnom korekcijom. OSLA#9A#98 T8:I#8 I P181AST PAPA&A 'od normalnim uslovima, jaina potiska je ujednaeno rasprostranjena tokom kretanja i priguena solarnim koriumom, jastuetom prsta, laminarnim koriumom i svojim prijanjanjem na zid i oslanjanjem ligamenata i tetiva. Ipak, postoje drugi va!ni anatomski .aktori koji utiu na oslanjanje te!ine na papke. Ove injenice moraju biti uzete u obzir kada pokuavamo da razumemo rast ro!natog tkiva papka i oboljenja papaka koja mogu da nastanu. A#ATOMS&A 1A2MAT1A#9A 'ostoje bitne anatomske razlike izme(u bonih i srednjih papaka zadnjeg stopala. )ao prvo, spoljni papak zadnjeg stopala je vei i ima mnogo ravniju nosivu povrinu te!ine . Ovo poma!e stvaranju stabilnosti. 4nutranji papak je manji i zadebljanje njegovog stopala i unutranji zid su manjeDvie dobro razvijeni. )ao posledica, njena nosiva povrina te!ine se rasipa prema osovinskom ili unutarnjem zidu *drugim reima od spoljanjeg zida prema prostoru izme(u prstiju+. 'rema tome, ako krava zakorai i pomeri svoje stopalo nadole, te!ina se pomera *ili se skotrlja+ sa unutranjeg papka na spoljanji papak. <ezultat je vee oslanjanje te!ine na spoljani papak to vremenom *naroito na tvrdim povrinama+ dovodi do iritacije ko!e i ubrzanog stvaranja ro!natog tkiva papka na spoljanjoj strani. "I#AMI&A OSLA#9A#9A T8:I#8 TO&OM &18TA#9A Idealno bi oslanjanje te!ine izme(u srednjih i bonih papaka trebalo da bude jednako. Ipak, ovo nije tako, iz dva razloga- /+ kukovi raspore(uju veu te!inu na bone papke tokom pokreta s boka na bok, i 0+ vime razapinje zadnje noge i naravno prenosi veu te!inu na bone papke. Zadnje noge krave su povezane sa karlicom kroz aini zglob. "o stvara prilino neelastinu skeletnu strukturu za oslonac zadnjeg dela i nogu krave. 4koliko se posmatra iz pozadine dok !ivotinja stoji pravo na svojim nogama, mo!e se primetiti uglavnom jednaka raspodela te!ine na sva etiri papka zadnjih nogu. Ipak, tokom kretanja, raspodela te!ine u i me(u papcima se menja. 4prkos kretanju, oslanjanje tereta na unutranje papke je stabilnije. poljanji papci automatski i stalno ispravljaju

teret te!ine za svaku promenu. Ova okolnost promene raspodele te!ine se smatra glavnim razlogom iritacije ko!e koja ima za rezultat ubrzan rast ro!natog tkiva papka i veu mogunost pojave bolesti ro!natog tkiva koje ukljuuje spoljanje papke.

Zatvoren prostor na betonu ili drugu tvrdu povrinu poveava .izike e.ekte noenja tereta na stopalima, poto dr!anje na zemljanim povinama smanjuje ove e.ekte. 4 praksi, ako je stoka *posebno junice+ pomerena sa panjaka u zatvoren prostor, one mogu da do!ive hromost zbog .izikogJmehanikog oblika zapaljenja tetiva. Ovi .iziki e.ekti se dalje komplikuju injenicom da nedostupna priroda tvrde povrine podova mo!e da iritira ko!u, poveavajui protok krvi i ubrzavajui rast ro!natog tkiva papka. 'rekomerni rast papka *posebno izvan papka zadnjih stopala+ dovodi do rasta i eventualnog preoptereenja obolelog papka. Ovo prouzrokuje uznemirenje krave koje ona pokuava da ubla!i izvo(enjem na la!no iri ili panjak za povre(ene krave. 4prkos promeni njenog polo!aja, on nastavlja da nosi preveliku te!inu na spoljanjim papcima. <ezultat je povean rizik od oboljenja papaka u ovim preraslim i preoptereenim papcima. OSLA#9A#98 T8:I#8 #A P18"#9IM STOPALIMA ituacija kod prednjih stopala je razliita. 'apci prednjih stopala su slini drugima u veliini i u uslovima stabilnosti njihove nosive povrine "ako(e se pojavljuje vea .leksibilnost u anatomskom ure(enju skeleta i mekom tkivu le(a. 'rednje noge nisu povezane sa telom vimena kroz zglob aice. 4mesto toga, prednje noge su povezane sa torzoom tetiva i ligamenata koji ubla!avaju e.ekte promenljive raspodele te!ine izme(u papaka. )ao rezultat, biomehanike sile zajedno sa promenljivom raspodelom te!ine su manje izra!ene u prednjim nogama i remete zdravlje dovodei do toga da je hromost manje uestala.

Idealno= s$aki papak tre a da nosi teinu podjednako= kao na le$om dijagramu+ Ali kod june>ih nogu= spolja(nji papak nosi $e>u teinu i $i(e se raz$ija= kao na slede>oj sli-i+

?otogra!ija pokazuje $e>i= sta ilniji o0ni papak u pore@enju sa manjim= manje sta ilnim unutra(njim papkom zadnje noge+ #a prednjim nogama= pap-i su sli0nije $eli0ine i nosi$a po$r(ina je sta ilnija+ Ipak= malo je $e>a teina koja se oslanja na unutra(nje papke prednjih nogu= (to doprinosi $e>oj hromosti u o$im pap-ima+

SIL8 OSLA#9A#9A T8:I#8 #A P181ASLIM PAP%IMA ?aktori u raz$oju hromosti Eeinom se preterani rast opazi na prstima. 6ko je prst na nozi dugaak, donja strana prsta je debela. Ova potiskuje osnovu oslanjanja te!ine natrag prema peti, esto usresre(ujui sile oslanjanja te!ine preko donje strane i dela ira na peti. manjivanjem du!ine i debljine donje strane na prstu, ona mo!e da pomeri osnovu oslanjanja te!ine napred i dalje od donje strane i dela ira na peti, smanjujui mogunost razvijanja ira. *Obrezivanje je opisano u sledeem poglavlju+. 'ogodna du!ina prednjeg zida unutranjeg papka zadnje noge je oko 1 ina *7,9 cm+ kod zrele

holtajnske krave prosene veliine. Du!ina ovog prednjeg zida odgovara debljini donjeg dela stopala oko I ina *C,8 cm+, to se smatra minimalnom debljinom koja je potrebna da se zatiti ko!a. 4koliko prednji zid ima manje od 1 ina, debljina donjeg dela prsta mo!e da bude manja od I ina i potencijalno ne mo!e da podr!i te!inu krave na tvrdim povrinama. 'oto je ro!nato tkivo zida vre i raste br!e od !bice, prekomerni rast abaksijalnih *spoljanjih+ zidova je normalna pojava kod preraslih papaka. lino prerastanju koje se javlja na prstima, prerastanje abaksijalnih zidova pomera sile oslanjanja te!ine na stranu ira !bice. )ombinovani e.ekat prerastanja abaksijalnog zida i prsta preterano povlai oslanjanje te!ine preko ove povrine i znaajno poveava mogunost za javljanje ira na !bici. )origovanje prerastanja abaksijalnog zida pomera bono sile oslanjanja te!ine, smanjujui mogunost za razvijanje ira na !bici. Iz ovih razloga *prerastanje, pretovarenje i promenjeno oslanjanje te!ine+ papci mlenih grla zahtevaju stalnu procenu i obrezivanje kada je neophodno. 4 nekim sluajevima, stopa habanja ro!natog tkiva je u u ravnote!i sa stopom rasta ro!natog tkiva, i uprokos e.ektima oslanjanja te!ine nije potrebno obrezivanje. 4 drugim sluajevima, rast ro!natog tkiva prelazi stopu habanja, i potrebno je obrezivanje da bi se korigovale razlike oslanjanja te!ine. )od mlene stoke koja je smetena u talama sa slobodnim oborima, stopa habanja mo!e da pre(e stopu rasta ro!natog tkiva papka i samo obrezivanje pogorava ve ozbiljan problem. Odgovarajua nega stopala i obrezivanje papaka zahteva poznavanje anatomije stopala i dinamiku rasta ro!natog tkiva papka.

O$a ilustra-ija pokazuje prednji izgled normalne strukture i u0$r(>i$anja kosti u papku+

ogru ela po$r(ina od P. Gornja slika pokazuje produenje ili (irenje aparata za u0$r(>i$anje= du ogru ele po$r(ine od P.+ Streli-a pokazuje utapanje kosti u kapsulu papka+