BRIIT VARD

IGRE STRASTI

Prevod s engleskog Miroslav Dereta Naslov originala Brigitte Ward GAMES OF PASSION Copyright by Brigitte Ward 1989.

U toj oblasti sve je bilo divlje. Reka estoka i burna, neukroena; drvee veliko i zlokobno a ogromne planine pokrivene belim snenim kapama nazirale su se u daljini. Vazduh je bio proziran, ist i otar. Sve, ba sve, je odisalo divljinom. I lica ljudi koji su tu prolazili asfaltiranim ulicama mesta, odraavala su iskonsku krepkost duha i odavala da su kadri da stojiki podnose udarce ali i da ih zadaju. Sve je bilo divlje, osim samog gradia. Jer, bilo je nekakvog besmisla u tom mestu u surovom okoliu nastanjenom naprasitim ljudima silovitih strasti. Mesto, sa savreno asfaltiranim ulicama koje su se pruale u ravnoj liniji; s vitkim, belim crkvenim tornjem, ljupkom zgradom optine, servisnom stanicom i kafiima, kao da je neka natprirodna sila donela iz druge galaksije. Iako je na prvi pogled ovo savremeno i civilizovano mesto izgledalo apsurdno usred goleme divlje zaravni, neko bi, moda pomislio da i nije toliko besmisleno i daje prilino umesno to to se nalazi upravo na tom mestu, na otrom tlu zemlje snanih suprotnosti. Od krajolika je odudarao automobil najsavremenijeg dizajna, vanserijske proizvodnje, od dva jahaa u odelima brana, na konjima koji su kaskali tresui raskonim grivama na svojim plemenitim lepim glavama. Jahai su se zaustavili na uglu ulice. Mlai se nasmeio otkrivajui ravnomerne, bele i sjajne zube kakvi bi pre pristajali nekoj eni. - Dobro, Dok, idem u banku a ti proveri da li je popravljena etelica rekao je. - Posle moemo da se naemo u kafani "Kod bizona". Ko pre stigne, saekae. Vai? Dok se osmehnuo zatvorenih usta. Bio je neku godinu stariji od oveka s kojim je jahao ali se od njega mnogo razlikovao. Lice mu nije bilo lepo, imalo je tipinu fizionomiju ljudi toga kraja: vrste vilice, oi tamne kao trnjine, pune usne i oblu bradu s rupicom u sredini; pogled miran i ozBiljan, snaan vrat pod uzdignutom glavom, iroka ramena koja kao da su bila sviknuta da odbiju i trpe udarce, ali i da ih zadaju bez milosti. Odavao je stamenog oveka a bio je hitar i straan kao vihor kada bi ga poneo nemir uzbuenja. Imao je suncem opaljen lik, odlunih i stvrdnutih crta. - Vai - odgovorio je - ali e verovatno morati da me eka. Ako je etelica zavrena morau da je otpremim na imanje. Mahnuli su jedan drugom i poterali konje. Dok je popustio uzde i konj je krenuo laganim hodom. Samo nekoliko trenutaka zatim, morao je naglo da zategne uzde da bi spreio sudar kola sa belim dvosedom za ijim je upravljaem sedela lepa riokosa devojka. I ona je zakoraila i uplaeno gledala kako Dok vesto obuzdava uznemirenog pastuva. - Kuda tako urno, Saro? - osmehnuo se na svoj nain, stisnutih usana. -

Zamalo da nas ubijete! - Izvinite, Dok - bila je zbunjena - mislila sam da u uspeti da proem dok je trajalo zeleno svetio. Nisam vas, valjda povredila?! - Za divno udo, niste. Ako traite Fina, nai ete ga "Kod bizona". Porumenela je i iroko se osmehnula. Taj osmeh i zubi podseali su na Finove. Lepi i enstveni. Automobil i konj su stajali na trgu. Ostali vozai su nervozno pritiskali sirene. Sara je poterala kola, Dok je zategao uzde. - Zamilja li da je ulica samo tvoja, Saro?! - vikao je voza iz drugih kola. Ko ti dade volan u ruke, o avola?! - I ovaj uri - rekao je Dok zaustavljajui konja uz automobil na drugoj strani trga - dok se negde ne zakuca! - Uasno je u ovom kraju - ponovo se nasmejala devojka. - Svet je eljan uzbuenja i voli da izazove svau i tuu, ako je mogue. Nisam znala da ete sii u grad. Fin jue nita nije rekao. - Morao je da regulie neke raune u banci. - Recite mu da doe kod mene, kui. Treba neto vrlo vano da mu kaem. - Sigurno je od ivotne vanosti - pokuao je da ne bude podrugljiv. - U redu, rei u mu, ali vas molim da ga ne zadravate dugo jer bi trebalo da se vratimo pre mraka. - Kakva poslovnost, Dok - i dalje se smejala. - Vi kao da se podsmevate ljubavi. Zar vas nikada nije dotakla? - Niste dobar psiholog - naalio se - ali biete valjda, jednog dana. Dovienja, Saro. Devojka ga je pratila pogledom. Najeila se gledajui njegove snane, dugake noge i stopala uvuena u stremen sedla. Imao je prsa i lea iroka i uspravna kao iskusni konjanik. Kratki rukavi koulje bili su zategnuti oko njegovih miiavih i suncem opaljenih ruku. - Ne zaboravite moju poruku - doviknula mu je - vana je! Dok se udaljio mahnuvi i ne osvrui se vie. - Ne brinite, neu zaboraviti - viknuo je - iako za druge nerado odapinjem Amorove strele - rekao je sebi u bradu. Sara je zadovoljno pokrenula kola razmiljajui da je velika srea to je ovek kao Dok prijatelj njenog verenika, Fina Morisona. Beli dvosed je poskoio i nestao iza ugla. Fin je izlazio iz zgrade banke u pratnji jednog od direktora rukujui se sa njim srdano. - Milo mi je to smo sredili raune - rekao je direktor - i, molim vas, pozdravite svoju majku. Pobrinuu se da joj, uskoro, naemo neku devojku koja e hteti da za nju radi. Traimo ve toliko vremena, znate to i vi i vaa majka, ali je gotovo nemogue nai takvu osobu. Ovde su ene suvie ponosne, i nerado

se prihvataju uloge drubenica. Nekako su ohole, gorde i ne vole nikome da slue. Fin se nasmejao i uzjahao konja. Imao je viljasto, lepo izvajano telo mekih pokreta. Suvie je lep za mukarca - pomislio je bankar osmehujui se - blag i bezlian. - Ne trai moja majka sluavku, gospodine - rekao je Fin zateui uzde. Treba joj devojka, mlada ena s kojom e etati i provoditi vreme. Slaba je i boleljiva. Nemojte se uditi to je narod ovde takve naravi i ponosa. U njima tee indijanska krv. Ne moemo to zaboraviti, na kraju krajeva, zar ne? Fin je povukao uzde, mamuzama dotakao bedra svog kao sneg belog konja i odjahao. Na gredi pred kafanom bilo je nekoliko vezanih konja. Finov rasni beli konj, sjajne koe i sa skupocenim sedlom na leima, izgledao je kao negovano belo kue pored izgladnelih pasa lutalica. Fin je pogledao konje. Dokov nije bio meu njima. Sjahao je, privezao svog dorata i uao u kafanu. Nije primetio devojku pred samoposlugom preko puta kafane "Kod bizona". Stajala je i posmatrala. Iz njenih velikih, crnih, oiju sevale su munje a iz skupljenih zenica varniila je neobuzdana mrnja. Nesvesno je stisla usne, uzdahnula i zabacila bujnu, crnu kosu. Povukla je dolamicu uniforme prodavaice, uspravila se i prosiktala sebi u nedra. - Proklet bio, Fine Morisone, i celo tvoje lopovsko pleme! Posmatrala ga je kako samouvereno ulazi u kafanu, svestan svoje lepote i moi. Od besa su prebledele usne prodavaice, lepe Koni Miam. U kafani je bilo desetak gostiju. U dnu dvorane, iza anka, bila je ogromna glava bizona. Svi su pogledali prema vratima kada je Fin Morison uao. - Zdravo - rekao je srdano. - Dobar dan svima. Nisu mu otpozdravili. Gledali su njegove skupocene izme, raene po meri, remenje od najfinije koe, koulje od mekog platna i celu njegovu pojavu koja je odudarala od njihovih prljavih odela, neobrijanih obraza i opaljenih, uljevitih ruku. - Same, daj mi jedan vermut - zamolio je - s malo limuna. Moda zbog njegove preterane ljubaznosti, glas mu je zvuao meko, gotovo mazno. - Evo, sad u - rekao je Sam ne okreui glavu - sad u... Pogledi prisutnih pratili su Fina do anka. - Kakav lep momak - podsmehnuo se jedan mladi ba lep! - Lep - potvrdio je drugi glasnije, zaikavajui - kao da je ovoga asa siao mermernim stepenicama s neke modne piste. Nisu se libili da govore glasno. Fin je pobledeo ali se nije osvrnuo. - Pogledajte samo tu koulju, ljudi! A, tek platno. Ekskluzivno tkano, nema ta!

Govorili su sve glasnije i izazovnije ne bi li se okrenuo. - ivena po meri - zadevao ga je sredoveni ovek - u salonu. - Pa, svakako - uzviknuo je onii debeljko - nee valjda Fin Morison da nosi serijske koulje kao valjivci kakvi smo mi i nai sinovi. Taman posla! Neu se okrenuti - pomislio je uznemireni Fin - neu dozvoliti tim prostacima da... Ne, trebalo bi da zapodenem razgovor s kafedijom. Tako e me valjda ostaviti na miru. uj, Same - rekao je glasno - zna li neku devojku koja bi htela da... da se drui s mojom majkom? Imae lepu zaradu i sve to joj bude potrebno. Sam je polako brisao stolove i odnosio prljave ae na ank. Nije se urio da poslui Fina vermutom koji je naruio. - Da se drui s tvojom majkom - cerekao se sredoveni ovek. - Mogu li ja da posluim u te svrhe, mome? Burni smeh propratio je rei grubog brkajlije. ivotinje - pomislio je Fin ne okreui se - prostaci. - to uti, Fine - rugao se ovek - moda nisi dovoljno fin, a? Fin je pogledao Sama i rekao to je mirnije mogao: - Zar nisi uo da sam te zamolio za vermut s limunom, Same? - Idem, zaboga - gunao je. - Vidi da radim. Ne sedim. Saekaj dok zavrim. - Zar ne moe da me uslui pa da posle skuplja ae? - Poslui maloga, Same - nasmejao se jedan mladi delija - zar ti nije ao deteta? Vidi li kako je napuio ustaca, kao devojica. Zar ne zna da mlade dame ne treba da ekaju... Fin se naglo okrenuo, pogledao sve prisutne i stisnuo zube. - Zato me zadirkujete, zaboga - rekao je gotovo planim glasom - ta sam vam uinio? Odgovorili su gromoglasnim, zajedljivim smehom. Onaj to se ponudio da se drui s njegovom majkom, priao mu je i lupnuo ga po ramenu. Fin se jedva odrao na nogama. Okrenuo se i uneo mu se u lice. - ivotinjo - rekao je neubedljivo - misli li da te se bojim? ovek se nasmejao i uhvatio ga rukama kao kljetima za miice. Fin, iako visok i lepo graen momak, izgledao je u rukama gortaka kao bespomono dete. U tom trenutku, Dok je uao u kafanu. Istoga asa smeh je zamro na usnama ljudi i zavladala je grobna tiina. ovek je hitro putio Fina. Dok je odmah shvatio ta se dogaa. ovek koji je stajao uz Fina poe prema Doku. - Zdravo, Dok - promrmljao je nevino se osmehujui - malo smo se naalili s Finom... Dok je i dalje nepomino stajao na vratima i gledao kafediju i goste. Video je i Finovo crveno, postieno lice. Krenuo je prema anku. Onaj njegov ukoeni osmeh razvukao mu je zatvorena usta. Jagodice i viline kosti bile su zategnute kao da su od gvoa. - U redu - odgovorio je krto otvarajui usta - malo ale moe da se

podnese, zar ne Fine? Nego, sad ima vanija posla. Verenica te oekuje. Sreo sam je i poruila ti je do doe. Kreni odmah, molim te, i nemoj se dug o zadrati. Trebalo bi da ranije poemo kui. - Zar nee i ti sa mnom? - nesigurnim glasom upita Fin. - Popio bih neko pie. Doi u pred Sarinu kuu za koji asak. Hajde, sad pouri. Krenuo je ne gledajui ostale, jo uvek rumen i postien. Nije ak spomenuo Samu zatraeni vermut. Letimino ga je pogledao kako stoji oiju uprtih u Doka i smueno guva krpu kojom je dotle brisao ank. - Daj mi konjak i pivo, Same - ree Dok istim tonom. - Evo, evo odmah - Sam samo to nije zapevao - znam koja pia pijete, gos'n Dok - gledao gaje prinosei posluavnik na ank. - Evo, izvol'te, molim lepo. Dok je uzeo au ne gledajui uslunog i uurbanog Sama. Pratio je pogledom kroz prozor kafane, lagane i graciozne pokrete Finovog tela dok je prilazio konju i odvezivao uzde. Otpio je gutljaj pia ne sputajui pogled. Fin je uzjahao konja i krenuo galopom. Njegova neto dua talasasta kosa vijorila se pod irokim obodom eira. Neka neodreena meavina saaljenja i gaenja obuzela je Doka kao toliko puta do sada. Pratio je jahaa pogledom dok ovaj nije zamakao za ugao. Njime je ovladalo oseanje koje nije bilo ni saaljenje, ni gaenje ni prezir. Bilo je to ono to roditelj osea prema nejakom detetu, neto slino potrebi i obavezi da ga zatiti. Dok je oseao nekakvu boleivost prema tom fiziki odraslom momku, samo nekoliko godina mlaem od sebe, koji je grekom u vaspitanju stekao osobine razmaenog jedinca bogatog oca. Otpio je gutljaj pia i, s aom u ruci, krenuo prema delu anka za kojim su stajali ostali gosti. Stao je raskreenih nogu pred oveka koji je izazivao Fina i otrim pokretom ruke sasuo mu ostatak pia u lice a drugom ga snano udario u prsa i gurnuo prema stolici na kojoj je sedeo pre nego to je priao anku. ovek je kao tigar hitro skoio i prostrelio pogledom Doka. - ta je, to skae, Gordone? Malo sam se naalio. Uinilo mi se maloas da voli alu. Poslednje rei je propratio jo jednim snanim pokretom kojim je Gordona bacio na ostale goste kafane. Stisnutih pesnica gledalo ih je dok su mu oi sevale. - eli li jo neko da se ali, momci? utali su. Gordon je velikom arenom maramom brisao znojavo lice. Muklu tiinu prekinuo je Dokov miran glas. - U redu, shvatio sam, minula vas je elja za alom ali vas, za svaki sluaj, opominjem da e svako ko ubudue dobije elju da se na ovakav nain "ali" sa Finom, imati posla sa mnom. Pruiu vam priliku - gledao je sve redom - da se ogledate u junaenju sa sebi ravnim. Bacio je novac na ank i izaao na ulicu.

- Bila sam izala na trenutak pred prodavnicu da vidim kako je nameten izlog - govorila je Koni Miam svojoj majci - i ugledala ga pred kafanom, preko puta. Razmetljivo elegantan, opeglan od glave do pete - stisla je zube - lepotan slian lutku, pajacu iz izloga za deje igrake. Kunem se mama, da sam se jedva uzdrala da ne pretrim i izgrebem mu ono njegovo lepo, glatko i negovano lice oaravajueg osmeha, s belim zubima kao sa reklame za zubne paste. Slatko bih ga izudarala i uivala gledajui ga kako plae. Jer on bi, mama, plakao kao da nije muko. Uh, to nisam mukarac - siktala je steui pesnice - to nemam smelosti da stanem, pogledam izbliza u one njegove plave oi i vrisnem koliko me grlo nosi daje lopov i podmukli prevarant kao i njegovi roditelji...! Njeno poput vrbe gipko telo izvijalo se i zatezalo kao elina sablja dok je govorila. Iz velikih, kao ugalj crnih oiju sevale su iskre. Izraz mrnje titrao je njene osenene naunice, trzao krajeve usana, skupljao crne obrve. Majka je utala i brisala pod kuhinje. Gledala je ker krajikom oka ekajui da se napad stia. Jed se i njoj godinama prikupljao u dui ali ga je zrelije, strpljivije podnosila. Bila je svesna svoje bespomonosti i nemoi da se suprotstavi laima i nepravdama ije su rtve bile ona i njena ker. - Susetkin sin kae da su malog Morisona danas vreali u kafani pokuala je majka da je utei - i da je utao kao nekakav mlakonja. - Znam - rekla je Koni ljutito - priao mi je Endi da je posle doao Dok Kul i izudarao nekog i pretio... Uvek stigne da ga na vreme odbrani. Zato ga mrzim vie nego Fina Morisona. Prodana dua! Uh, to bih se radovala da se neko na njega nameri, da ga izvrea, raspali po onoj samouverenoj, veito uzdignu toj glavi. - Kojeta, Koni osmehnula se majka - niko se nee usuditi da nasrne na Doka a posle ovoga danas u kafani, teko da e neko prikupiti hrabrosti da uvredi onog mlitavka dokle god ga titi Dok Kul. I zato te molim da se primiri. Razumem tvoj gnev jer ni moj nije manji. Znam da nije lako mirno gledati onog naduvenka Fina Morisona i zamiljati ga kako se epuri na naim dobrima dok ti pada s nogu radei u samousluzi najtee poslove umesto da se bavi agronomijom na imanju kako si oduvek elela. teta za tolike godine provedene na kolovanju - uzdahnula je - i sramota - majka je stegla zube - da niko od suseda, nekadanjih prijatelja, nije smeo posle nesree da te zaposli iz straha da se ne zameri Morisonovima iako svi znaju kakvom su se prevarom posluili. Srena sam, ipak, to je tvoj otac umro tada od srane kapi i nije doiveo sva ova ponienja. Dodue, prole godine je umro i Morison. Ne bih volela da sam bila u njegovom koi na samrtnoj postelji. Ako je imao malo savesti, mora biti da ga je prodirala. Ne kae se uzalud da je pravda spora, ali dostina. - to se, mama, zanosi kojetarijama? Da smo mu pali na pamet, da se setio da postojimo - unela joj se u lice - rekao bi eni, sinu, advokatu, bilo kome,

da isprave njegov lopovluk, da vrate oteto. Priznao bi svoju podmuklu prevaru. Uostalom, nije morao ni da im kae. Znaju oni, Fin i njegova majka, kako su se dogaaji odvijali. Znaju sve smicalice koje je "namestio" vrli posednik i trgovac Morison. Fin je samo godinu dana stariji do mene. Zar se nismo igrali kad samo bili deca? Nismo se viali za vreme kolovanja jer je on uio u Bostonu a ja ovde, u Minesoti. Ne znam ta je uio - podsmehnula se - moda je izuavao stilove mode, nain hodanja, negu lica i tela. Ko bi znao gde je dangubio i ba me briga za to, ali kaem da su on i njegova majka posle Morisonove smrti mogli da isprave njegove mahinacije da nisu i oni gramzivi kao to je bio stari Morison. Pamti Fin te, za nas tragine dane, koliko i ja. Pamti i cereka se kad se sluajno sretnemo, ak me i pozdravlja onako mlohavo kakav je od glave do pete. Nema taj mekuac ni volje ni energije da misli o bilo emu. Tapka utabanim stazama, vodi ljubav s onom Sarom koju mu je majka odabrala zbog "stalekog nivoa" a mala tri za njim jer joj je otac propao igrajui na berzi. A, moda se i zaljubila u lepotana, avo bi ga znao. ta bi drugo i radila ta leprava gospoica, sem da se kinuri, besomuno vozi svoj beli sportski dvosed i nudi blesavom Finu ime istorijskog "zamka na zapadnom brdu" svoga oca, zaduenog do poslednje cigle? Uh - huktala je - da sam nekom sreom mukarac, ubila bih prvo Doka Kula pa Fina Morisona! Makar me odmah zatim poslali na veala. Volela bih da ih zadavim sopstvenim rukama! - uti, Koni, zaboga - uzviknula je majka zgranuta - ta to govori?! To je kukaviluk, ne razboritost. Treba umeti trpeti, keri. Poteno raditi i visoko uzdignuti ela. Tvoj tata je sve preduzeo, sve uinio da dokae Morisonovu podmuklu prevaru. Nije uspeo i umro je od tuge. Treba li da jo rtvujemo tim podlacima? Izgubljeno je izgubljeno, Koni. Nepovratno. ivot je pred tobom, pa i preda mnom - isprsila se - nisam jo ostarila. Imala sam samo dvadeset godina kad si se rodila, ali sam bila pametnija i staloenija nego ti danas sa dvadeset pet. Kakve su to prie o kojekakvim davljenjima, ubistvima?! Moramo se pomiriti sa injenicom da smo nas dve nemone bilo ta da izmenimo. To znam ve vie od pet godina. Istina je da se muimo, kao to je istina, nadam se i hou da verujem, da emo se izboriti, da e biti i boljih dana i da e, kad-tad raditi ono za to si se obrazovala, a ja doiveti lepu i mirnu starost okruena unucima. Hajde sad, prihvati se ovih sudova i da lepo, na miru veeramo. - Kako ne moe da razume, mama, da me obuzima smrtna ljutnja kad vidim onog tupavog lepotana i pomislim koliko smo bespomone. Zar nemam pravo bar na osvetu?! - Kakvo pravo trai, zaboga, dete? ut se sa rogatim ne bode. Oni su danas moni, njima se veruje, a sem toga - stavila joj je ruku na rame - zna dobro da za sve imaju legalna dokumenta. Da je tati prevarom podnet jedan dokument na potpis - usne su joj zadrhtale - nije mogao da dokae ni on ni mi. Iako je bilo tako, iako svi to znaju, ne moe se nita uiniti. Gotovo je i prestani da misli o tome, molim te.

- Ali, mama - nije poputala Koni - mora da prizna da Finu Morisonu nita ne bi vredelo njegovo bogatstvo i da bi ga ceo grad prezirao i ismevao zbog mlitavosti karaktera, neodlunosti u poslovanju, zavisnosti od majke koja u razneenosti izgirava bolesnicu; ko bi potovao krhkog lepotana da nije pokroviteljstva Doka Kula, snagatora s divljim licem i tvrdim oima tigra koji je, ko zna zato, siao s planine upravo kad je Fin Morison zagospodario nasleenim imanjem. Koja je sila spojila ta dva potpuno razliita oveka? Ko je taj Dok i zato je upravo njega uzeo Fin da rukovodi njegovim imanjem pored toliko naih graana sposobnih za takve poslove? Obini plaenik. Telohranitelj. Gorila. Prodaje svoju snagu moralnom bedniku, maminom siniu Finu Morisonu. udi me to ga ljudi potuju. A, ko zna, moda ga se samo boje. Zna taj Dok ta radi, mama. Moda zapinje i radi kod Morisonovih, zapinje ali i ivi udobno, i ta ga se tie. uva maminog sina... - Tako je - uzdahnula je majka. - Moda ga je majka i odabrala da zatiti Fina. Ona najbolje zna ta je napravila od svog jedinca titei ga od svega i svakoga u ivotu. A ona je uvek volela da se dii poslugom, domarima, batovanima. Sad, ujem, trai drubenicu - majka je napuila usta - ne moe sirota da se izleava sama, treba joj drutvo metanke da bi pokazala ta sve ima i moe, zaboga. U sutini je primitivna. Nije loa ena, ali je ponesena nekakvim hirovitim idejama. Poznajem je dobro, kao to zna. Druili smo se toliko godina s njima. Prvi susedi... Ali, sve je uzalud - nasmejala se. - Ovde u eri Veliju nee nai enu koja bi pristala da bude sluavka. Ni drubenica. Nijedna naa ena ni devojka nee da bude podreena drugoj ni za kakav novac. Ima u nama jo ponosa, nema novca kojim se on moe platiti. Nee, Koni, videe da nee. Moe da ponudi i suvo zlato... - Ipak, mama - rekla je Koni gledajui zamiljeno plamen vatre u tednjaku - moda e ipak nai. Mislim da e sigurno nai. - Grei, Koni. Drubenica je to i sluavka, a ovde nema... - Nai e, mama - oi su joj odluno zasijale - kaem ti, nai e. - Kako moe tako uporno da tvrdi kao da zna koja bi...? - Znam, mama - rekla je tiho i razgovetno - znam. - Pa, reci - majka je bila nestrpljiva - koja je? - Ja, mama - ustala je i stala pored majke - ja, Koni Miam. - Jesi li poludela - majka je skoila sa stolice. - ta tebi nee pasti na pamet, pobogu! Pre bih umrla od gladi nego da dozvolim da moja ker slui kod Morisonovih. Nikada, nikada ti to neu dozvoliti. - Makar i pod tim uslovima, mama - oi su joj sasvim potamnele - makar me se odrekla, otiiu sutra da se prijavim gospoi Morison i ponudim joj svoje usluge. - Lepa moja devojice - pokuavala je majka - zar zaboravlja ija si ker, zar da pogazi uspomenu na oca sluei kod onih koji su ga unitili? - Ja u ga osvetiti, mama, nemoj me sputavati, preklinjem te.

- Ti?! ime, devojko? Kako? - Jedinim orujem koje imam - nije sputala pogled s majinih oiju. - ena sam, mama. - ta kae? - uhvati je majka za ramena. - Ne mogu da verujem... Kao da si sila s uma, keri. Ne misli valjda da koristi...? Koni se okrenula, pripalila cigaretu i ponudila majku. Povukla je majku za rukav i sela s njom na klupu pored stola. - Postoje dva naina da ovek pobedi nekoga i uniti ga: prvi je astan i nalae napad s ela, drugi je svojstven podlacima koji se ulaguju, smekaju pritvorno i zadaju udarac tamo gde se rtva najmanje nada, ali retko kad promae, mama. ena sam, ne mogu da napadnem s ela jer nemam dovoljno snage ni umea da na taj nain i pobedim. Ali, priroda me obdarila osobinama koje, ako ih inteligentno upotrebim, mogu biti ubitanije od snanih pesnica i vatrenog oruja. Ne stidim se da priznam da u napadati s lea, kao zmija. Ne mari - majka se uplaila mrnje koju je videla u Koninim oima - podlost se vraa podlou. Neu se smiriti, mama, dok ne nateram Morisone da grizu zemlju kojom emo ti i ja koraati. Neu uiniti nikakvo zlo, majko - glas joj je odjednom promukao - nikome sem, moda sebi, ali u biti umirena ako postignem ono to sam naumila. Pusti me, mama, molim te, jer s ovim nemirom u dui i mrnjom u srcu ne mogu vie da ivim. - Bojim se, Koni - teko je zadravala suze - uasno se bojim da i ti ne postane rtva naivnosti. Vidim da ne mogu da te spreim u namerama ali te molim, uvaj se Doka Kula. Neumoljiv je i opasan ovek. Odlunost mu se ogleda na licu i u onim divljim, nepokornim oima. On je ovek s ovih planina, ovek nae divljine. ovek koji ne prata, Koni... Drum nije bio irok ali je bio savreno asfaltiran i besprekorno ist, sjajan kao ogledalo. U daljini su ogromne planine Big Stona zarivale svoje otre vrhove u bledo zelenilo neba. S obe strane iznajmljenog automobila kojim se Koni vozila, prostirale su se livade kao raskone dvojne lepeze na kojima su se belasala runa jaganjaca i ovaca koji su se napasali na sonoj travi. Taksi je ostavio za sobom panjake i uronio u mranu stoletnu umu i hladovinu od koje se najeila koa devojke. Voza je zadivljeno posmatrao predeo i klimao glavom. - Nikada ne bih pomislio da su Morisonova dobra ovolika - rekao je - nema im kraja, zaboga. Kao da su zauzeli pola Amerike... teta samo to e to na kraju ipak sve propasti. Ovo imanje nema pravog gospodara. Momak kakav je Fin, bez autoriteta, snage i volje, ispustie iz ruku sve konce ako ga jednoga dana napusti Dok koji je zaista preduzimljiv, sposoban i odlian organizator posla. Sve to zapone dovede do kraja. Fin je imao sreu to je naleteo na njega.

Sigurno mu dobro plaa, ali nema tih para kojima bi se moglo platiti potenje kojim se Dok odlikuje. Straan je, grub i silovit, ali pravian, asti mi. Zar ne misli i ti tako, Koni? - Ne znam - rekla je ravnoduno - nisam o tome razmiljala. A i zato bih? - Pa, jeste, bolje je ne misliti - sloio se voza gledajui Koni ispod oka. - Da li poznaje Doka? - Kakvo pitanje, Konrade - nasmejala se - ko se s kim ne poznaje u naem gradiu? Taj Dok Kul je ovde, valjda, ve etiri-pet godina, ako se ne varam. - Da, doao je iz grada s one strane planine neto posle smrti staroga Morisona. U pravi as, asti mi, i na Finovu sreu jer teko da bi bez Doka mogao ovako da se njie po oblacima kao kakva frajlica, oprosti mi boe na poreenju... Dok je ovek naeg podneblja, isti su nam koreni. vrsti, jaki i divlji. Kau da je ruan. Moda i jeste, ali mi smo svi takvi, zna se. U nama struji krv divljaka, zar nije tako, Koni? Nismo lepotani ali smo mukarine. Takav je i Dok, ali je on povrh svega i utljiv. Ali ono to kae, reeno je na pravom mestu i u pravom trenutku. Zato narod ne podnosi lako Fina Morisona, ne potuje ga iako je gospodar ovolikog bogatstva. Nije u naoj naravi da se divimo i klanjamo imovini nego oveku, je li tako? ovek je onakav kakav jeste - ponovo je bacio pogled na devojku - pa i da ostane bez imovine. Nije odgovorila. Posmatrala je predeo naslonjena na udobno sedite prekrtenih ruku preko grudi, tamnog i odlunog pogleda. - Dobro - rekao je ofer koei - evo, stigosmo, Koni. - Hoe li da me saeka, Konrade? - rekla je izlazei iz kola. - Neu se dugo zadrati. - Ne brini, ekau koliko treba, Koni, idi slobodno. Popela se belim mermernim stepenicama i ula u kuu. Priao joj je momak i upitao koga trai. Istovremeno se pojavila starija ena u crnoj uniformi s belom pregaom. Verovatno kuvarica, pomislila je Koni. Zna se da su poslugu dovodili iz Bostona, rodnog grada gazdarice. Imaju sigurno itavu etu sobarica, sudopera i ostalog osoblja. - Izvolite - momak se vratio iz jedne od soba - gospoa Morison vas oekuje, gospoice Miam, iako niste telefonom najavili svoju posetu. Izvolite... Poznavala je unutranjost kue i stari rezbareni nametaj, malu fontanu u sredini velikog predsoblja, slike predaka, Morisonovih, goblene i tapete s buketima crvenih rua. Jurila se po svim sobama i spratovima kue s Finom i decom sa okolnih poseda kad je bila devojica, dok su roditelji avrljali ili igrali karte. Ula je u dnevnu sobu iji su prozori bili okrenuti ka lepo ureenom vrtu. Gospoa Morison je sedela u naslonjai, s pokrivaem preko nogu, pred kaminom u kome je buktala vatra. - Da li si to zaista ti, Koni? - nasmeila se. - Ne mogu da poverujem.

- Jesam, ja sam gospoo Morison. - Zaista si me iznenadila, kojim dobrom si dola ak... ak ovamo iz grada? Doi, hodi, prii mi dete i sedi - pokazala je rukom na naslonjau naspram njene. - Prijatno je ovde pored vatre. Ako ti je toplo izmakni fotelju. Meni je hladno oko kostiju. - Ne, vatra mi nije neprijatna u ovo doba godine. Ovde, u Minesoti prolea su hladna... - Jesu, i ne mogu da se naviknem na ovu surovu klimu, iako ovde ivim etvrt veka. I u Bostonu je hladno ali se ova hladnoa ovde, razlikuje od tamonje... Hoe li, molim te, da pozvoni? Rei u Lin da donese i tebi olju za kafu. Hoe li da se prihvati? - Hvala, dorukovala sam. Kafu mogu da popijem... - Dobro, kako hoe - pogledala je radoznalo. - Kako ti je majka? Nisam je videla nekoliko godina - ljubazno se osmehivala. - Kako samo ovo vreme leti, udo jedno. - Dobro je, hvala. - Radujem se, Koni, milo mi je da je dobro. A... ta ti radi? - Radim u samousluzi, u mestu. Prodajem, naplaujem, ureujem izlog, istim. Radim kao i sve ostale moje koleginice. - Koleginice? Ako se ne varam studirala si veterinu, zar ne? Jesi li zavrila? ao mi je to se nisam raspitivala o tebi, ali eto, ivot se zaas preokrene, zbliava a ponekad i razdvaja ljude i... tako. - Jesam, diplomirala sam, ali... nisam mogla da naem posao. Kod nas ljupko se osmehnula - ene teko dobijaju takav posao. Nezaposlenih mukaraca nema. Pretpostavljam da su u pitanju predrasude i sumnja u nae sposobnosti. - ene nee da rade - prekinula je ljutito - evo, kod mene ne bi bilo mnogo posla, gotovo nikakvog, a ni sama ne znam koliko ve vremena traim drubenicu, da ne budem sama. Boleljiva sam, dosadno mi je, ne znam ta da radim po ceo dan. Lekari kau da mi nije nita ali ja znam kako mi je - klimnula je glavom samosaaljivo. - Svako svoju muku zna, je li tako? - Tano je, gospoo - klimnula je ljubazno glavom - apsolutno ste u pravu. - I nemoj, molim te, da kae da ovde nema posla za ene, ovde su ene primitivne, gaje nekakvu - iskrenula je glavu s podsmehom - gordost, surevnjivost i kojekakve kojetarije, a s gladnim trbuhom i praznim depom. Ne znam kome je to potrebno i ta time postiu. Eto, kae da u samoposluzi rade devojke i ene, je li? Za takav posao pristaju da pogaze svoje - namrekala je nos - tako skupoceno dostojanstvo, a koja je razlika, izmeu njihovog i ovog posla koji ja nudim? - Pa, smatraju valjda - rekla je ravnoduno - da je posao u trgovini, bankama, javnim parkovima i tako dalje, vaan i koristi svim stanovnicima grada - spustila je pogled - a ne samo onima koji imaju novac da plate svojim

sugraankama da ih posluuju. To je tako. - Zar i ti deli njihovo miljenje, Koni? kolovana si... - Ne, gospoo - rekla je osmehujui se - zato sam sad ovde, jer... - Koliko lii na svoju majku, Koni - smeila se - upravo si njena slika i prilika: Divno si se razvila, dete. Majka ti je bila lepotica, a ti si, ini mi se, jo lepa. Ima tamnije i krupnije oi i neku - nasmejala se otkrivajui dva reda krupnih, belih zuba - pritajenu oluju u njima. Jedra si i rumena, puca od zdravlja. A to je najvanije, veruj mi, keri. - Svakako - odobravala je i smejala se - zdravlje je zbilja najvanije. Hvala to ste me ovako velikoduno pohvalili, nije mala stvar - gledala je s oaravajuim bleskom u oima - dobiti lepu ocenu od osobe vaih kvaliteta, gospoo Morison. - Divna si, Koni - smejala se polaskana. - Uvek sam govorila, jo kad si bila dete, da e biti izuzetne inteligencije. Drago mi je to se nisam prevarila. Mogu ti rei - skupila je pokriva oko nogu - da sam se retko kad prevarila u oceni ljudi, Retko... Nego, nisi mi rekla ta te je dovelo ovamo, keri. - Pokuala sam maloas kad smo govorili o zaposlenju ena... - Gospoa Morison je letimino pogledala Koninu jednostavnu konfekcijsku odeu, jeftinu ali odabranu sa mnogo smisla i ukusa. - Dola sam - govorila je Koni - da vas upitam da li je tano da traite drubenicu, ali ste rekli da... - ... Nisam nala. I nisam, zna li ti neku? - Znam, gospoo - arobno se nasmejala u elji da joj se dopadne - i dovela sam je. Sedi pred vama i stoji vam na raspolaganju. - Znai li to da bi se ti prihvatila toga posla, keri? - Hou - nasmejala se vragolasto - ako mi platite vie nego to zaraujem u samousluzi. - To ti garantujem, dete. Ne znam koliko tamo prima ali je u ti dati dva i tri puta vie. Budi uverena. Samo - pogledala je plavim, nenim oima koje je Fin od nje nasledio - jesi li sigurna da eli ovaj posao .i... - zastala je ne skidajui pogled s nje - da li tvoja majka zna...? - Zna, gospoo. - Zar se ne protivi - bilo joj je neprijatno - da ker... - Protivila se, negodovala, ali kad sam joj predoila prednosti koje e mi ovo zaposlenje doneti, popustila je i pristala. Moram da radim da bih mogla da se izdravam a i da sam bogata, radila bih jer elim da budem samostalna. Ne vidim nikakvu razliku izmeu zaposlenja ovde i u samoposluzi - gledala je Finovu majku umiljato - moda je ak, posao drubenice pored ene kakva ste vi, gospoo, povlaeniji, i rekla bih, otmeniji nego posao u trgovini. - Svakako, Koni. Dopada mi se kako rasuuje. Poimanja ovih ena ovde su apsurdna. To je kojetarija. U Bostonu mnoge devojke i ene prema kojima ivot nije bio... milostiv - pokroviteljski se nasmeila - prihvataju se rado uloge drubenice kod finih gospoa koje sebi mogu da plate... kako da kaem, pa i taj

konfor. To je prava re, zar ne keri? Pametno, vrlo si pametno postupila, Koni. - Znai li to da me primate, gospoo? - Naravno, mnogo se radujem to mogu da ti pomognem - blagonaklono se smeila - u nevolji. Pretpostavljam da nije lako biti u poloaju u kakvom ste ti i tvoja majka. ta moemo - klimnula je glavom - toak sree se okree, kae narod, ali ne uvek na istu stranu. Takav je ivot... Ovde e dobijati dobru platu, bie zadovoljna, ne brini. Istina, bie mi potrebna preko celog dana i naravno, poto smo dosta udaljeni od grada, morae da noi ovde. - To ne mogu. Moja majka bi bila uasno usamljena... Ne mogu. - ao mi je, Koni, ali e morati da spava ovde. Ponekad leem vrlo kasno. Kako e sama ili kroz umu u neko doba? U tom sluaju bih morala da organizujem da te neko odveze to bi stvorilo mnoge komplikacije, a peke je nemogue, daleko je. Nema drugog izlaza, Koni. - Ima - trudila se da izgleda snebivljivo - ali je skopan sa izdacima koja moda neete hteti da... - Kakvim izdacima? - Ako biste mogli i hteli da mi date izvesnu sumu unapred, mogla bih da kupim polovna kola i pitanje bi, bilo reeno. Naravno, ako imate poverenja da mi pozajmite tri-etiri stotine... - Zar se mogu kupiti kola sa tako malo novca? - To su kola staroga tipa, prodaju se u takozvanom "groblju" automobila. Prodaju se na kilogram, kao staro gvoe. - To mora da su kola od pre tridesetak godina, zaboga! - glasno se nasmejala. - Izgledae u njima kao da si dola iz doba... - Nije bitno, gospoo. Kola jesu stara ali se kotrljaju. Tako bi pitanje bilo reeno, to jest, ako elite da zaponem posao kod vas. - Zar jo pita! U redu, pristajem. Dau ti novac za koji trenutak. Sad pozvoni dva puta, molim te. To je znak za Fina. Hou da ga o bavestim da imam drubenicu. Brinuo je moj deak, mnogo je brinuo to sam tako bespomona i usamljena. Koni je pozvonila i ustreptala. S mukom je savladala elju da skoi i pobegne pre nego to doe mladi preko kojega je naumila da se sveti svim Morisonima, mladi ijeg se mekog pogleda grozila, mukarac koga je htela da osvoji, zaludi i zavede i podredi sebi, da bi utopila e za osvetom kojoj nije mogla da se odupre, a gadila se pri pomisli na dodir njegovih oblih, belih miica, rumenih i vlanih usana, tihog i ravnomernog govora bez naglaska. - Ume li da igra brid, Koni, ili bilo koju igru karata? - Nisam nekakav talenat ali umem, gospoo. Postarau se da nauim bolje, ako mi pokaete. - Dopada mi se to si puna dobre volje, keri. Zabavljae me. Fin je uao u sobu. ist, gladak, opeglan, utirkan. izme visokog sjaja kripale su pri svikom koraku. Koni je osetila kao da joj se gomila mrava penje i

sputa uz i niz vrat. Fin je bio visok momak, potpuno nalik na majku. ak i enstven kao njegova majka. Uprkos irokim prsima i ramenima delovao je krhko. Nije bilo muke vrstine u oblicima njegovog tela, ni odlunosti u koracima. - Dobar dan - rekao je ljubei majku. - Zdravo, Koni, kako si? Prijatno je videti te u kui posle toliko godina. - Zdravo, Fine - rekla je mirno - kako si ti? - Sea li se sine, da je Dok tvrdio da drubenicu mogu nai samo izvan ovoga grada? E pa - rekla je veselo - reci mu da je jednom konano i pogreio. Koni se ponudila i od ovoga trenutka nalazi se u mojoj slubi. Fin je zinuo kao dete koje je ugledalo medveda. Nakaljao se i pocrveneo pre nego to je progovorio. - Radujem se, Koni. Nadam se da e se lepo oseati u naoj kui. Posluga e te potovati kako dolikuje. Nee se pokajati to si se prihvatila ovoga posla, videe. Smeta mi to se jedno drugom tako intimno obraaju - pomislila je gospoa Morison - ona je ipak... Ali, kako to izbei. Nemogue. Koni se trudila da se osmehne. Ali nije. Nije mogla. Ipak je primorala sebe da bude ljubazna. Zato je bila tu, pobogu, pomislila je, zar da na prvom koraku padne. Ne sme ni da se spotakne... - Sigurna sam - rekla je - da u biti vie nego zadovoljna, Fine. Uiniu sve to je u mojoj moi da tvoja majka bude zadovoljna mojim uslugama. - Fino - rekao je tiho. - Dobro dola u ovaj dom, Koni. - Hvala, bolje te nala, Fine. Poklonio se majci i izaao. Kako je lepa - pomislio je iduu prema svome konju - i veoma neobina. Jo je oseao njene ogromne oi na sebi. Kao da, su mu se upile u kou. Ko bi rekao da e od one male vragolanke postati ovako lepa i udna devojka. Pojahao je prema polju da potrai Doka. Ugledao ga je pred mainama za koenje. Poterao je konja u galop. Moralo se priznati da je to bio odlian jaha. Zaustavio se uz Dokovog pastuva. - Opet zlostavlja ovo drebe, Fine - rekao je Dok briui oznojeno lice. Uginue ako mu i dalje bude nabijao mamuze u sapi. Pusti ga da se razvije... - Mani konja, Dok. Nee mu biti nita. Ako i bude, ima drugih. Puna ih je tala meni na raspolaganju. drebac je neumoran, ima vatre u krvi, zabavlja me, pa... koliko izdri, boga ti. Doao sam da ti kaem novost. U stvari, mama me je poslala da te pitam jesi li jo uvek siguran da nee nai drubenicu u eri Veliju - smekao se kao dete pred drvenim konjiem. - Ako jesi, prevario si se. Ima je... - Odavde, iz grada? Sa sela, valjda. - Iz ovih prostranstava - smejuljio se - bar est generacija unazad. Roena je u eri Veliju. Ni manje ni vie Dok. Dok je raskopao koulju na grudima i huknuo. Sedeo je na sedlu stameno

kao da je srastao s konjem. Ljubopitljivo je gledao Fina. - Ne znam da li da se radujem ili alim to je naa ena poela da sputa glavu - jedva je micao usnama. Ko je ta? - Koni Miam, lino. - ta ree - oi su mu sevnule - Koni Miam! Ludi ste ako je primite! - Zato ludi? - smekao se treperei kapcima. - Ba takva cura odgovara mojoj mami. Dok je pruio ruku pokazujui prostor prema horizontu. - ta je tamo, Fine - upitao je kroz zube - iza tvojih lea? - Tamo je reka - osvrnuo se. - Zato pita kad zna? - A iza reke i uz nju prostiru se dobra koja su pripadala ocu Koni Miam, je li tako? - Tako je. Stari Miam je tamo imao neko pare zemlje, pa ta? - etiri stotine hektara nije nikakvo parence zemlje, gazda! Najplodnije zemlje na ovoj strani, sa najrodnijim vonjakom, umama i rekom koja izvrsno navodnjava polja. Prinos sa tog "pareta" je dva puta vei nego na est stotina hektara s ove strane i, pripadao je ocu Koni Miam. Da li ti je jasno, Fine? - U redu - rekao je mazno - sad pripada meni. Moj je otac otkupio od njenog i kvit. - Znam, o toj kupovini se mnogo prialo po gradu i tvrdim da nije trebalo da primite Koni Miam u kuu. To je poniavajue. - Zato poniavajue? Moj otac je to poteno kupio od njenog. Nisi valjda i ti naseo zluradim priama zavidljivaca? Misli li da... - Ne mislim nita, Fine - rekao je Dok odseno. - Potrudi se da ti o tome misli ako ima vremena - slegnuo je ramenima - i volje. Ne znam i ne bih eleo da saznam ta misli Koni Miam o zemlji na kojoj je rasla i kui u kojoj se rodila koja, ako nije najvea, sigurno je najlepa i najbolja od svih u eri Veliju i okolini. - Sad je i ona moja - skupio je ramena - mada je na upotrebljavamo. Stoji prazna. Nametaj je tata preneo u nau kuu, na spratu je sve. Zar nisi video? Kuu emo urediti i oistiti za mene i Saru. Tamo emo iveti kad se uzmemo. Dopada joj se, a i mama se slae da se mi tamo smestimo. Bie divno, zar ne? Dok ga je posmatrao skupljenih zenica. - Da li si zbilja toliko plitkouman - osmehivao se skupljenih usana - ili se tako ponaa jer je tako jednostavnije? Komotnije. Ne voli da zamara mozak. Pitam se to ve nekoliko godina, Fine. - Zato, zaboga - durio se - ta sam opet uinio, Dok? Zato moram da mislim o tome? Prolost je ono to je iza nas, zar ne? - Bio jednom jedan seljak, Fine - nastavio je nestrpljivo - neuk kao ti i, naao zmiju u travi. Bila je lepa i sjajna. Seljak je podigao i stavio u nedra. Zmija se uvijala i izvijala oko njegovog tela i ujela ga. Za srce, Fine. - ta ti sad ovo znai? O kakvoj to zmiji govori i kakve ja veze imam sa

tim? - Nikakve, oevidno - huknuo je i nadlanicom obrisao elo - ali me molim te, posluaj. Vrati se kui, uhvati Koni Miam za ramena i izbaci je iz kue. Reci joj da vam ne treba drubenica... - Kako da je izbacim, Dok, kad i sam zna koliko je bilo teko nai mami... devojku! Zato da je izbacim? - Zato to e ona tebe izbaciti sutra - viline kosti su mu se zategle i ila na vratu iskoila - ako ti nju ne izbaci danas., Fin se grohotom nasmejao i pokroviteljski spustio ruku na Dokovo rame. - Kako da te ovek razume, Dok? Ume da se ogleda sa svakim majmunom i junakom, a uplaio si se devojke koja nije u stanju da naudi ni meni ni tebi. Neki put ti se priviaju udesa - kikotao se - Dok. - Dobro, rei u ti jasnije, moda e razumeti, Fine. Tvoja majka i ti ste uzeli u slubu devojku ijeg je oca tvoj otac doveo do prosjakog tapa. ovek je umro - uneo mu se u lice - preminuo od sranog udara onog istog dana. Da li su me slagali ljudi koji su to onda priali i jo uvek o tome govore? - Naravno da lau. Istina je da je Miam umro. Imao je slabo srce, ta se tu moe. A imanje je moj otac kupio jo pre nekoliko godina - pokuao je da govori odsenije. - Zato sad o tome govoriti? To je prolo i odavno zaboravljeno. I moj je tata umro, pa ta? - Ljudi sa ovoga tla ne zaboravljaju lako - Dok je klimnuo glavom - ni dobro ni zlo, Fine. Ne zaboravljamo dobroinstva sve dok ih ne uzvratimo, ni uvrede i ponienja dok se ne osvetimo. Tvoja je majka pogreila to te tome nije uila. - Pazi sad! I ja sam valjda ovde roen, nego ta - isprsio se - iako me mrzi da se bijem s' onim prostacima. - Ni to nisi razumeo, Fine - nasmejao se. - Nije bitno gde si roen nego ko te je rodio. Otac i majka su ti doljaci ovde. Nema ti divlje, planinske krvi sa ovog kamena Fine, i zato se uvaj. Ne ekaj osvetu Koni Miam. Oteraj je na vreme. Danas. Sad. Odmah, Fine! - Kojeta - cerekao se - u svemu si prek pa i u tome. Dok je odmahnuo, povukao uzde i krenuo prema radnicima u polju. Bilo je rano poslepodne, onaj as kada je proleno sunce jo prilino visoko, prijatno greje ali ne pee a do sveine sumraka ostaje dosta vremena. Koni je povukla konja privodei ga meu rukunice koije da bi ga upregla. Bila je to mala koija slina ezama sa udobnim konim seditima i draperijama koje su putnika titile od sunca. Koni je prebacila sedlo na lea konja i provukla se izmeu njegovih nogu da bi dohvatila kolan koji je visio sa suprotne strane. Uhvatila ga je i pruila drugu ruku pfema gornjem delu sedla pipajui da dohvati i prikai drugi deo remena. Nije ga napipala, pruila je noge da se izvue ispod konja i potrai kuku,, kad joj na leda pade remen koji je traila.

Koni je provirila ispod obline konjskog trbuha i ugledala duge noge u konim pantalonama i do kolena uniranih izama, uvuene u iroku papuicu sedla. Iskoila je i stala pred konjanika. Ustuknula je pred neprijatnim likom oveka i oima koje su je netremice, otro gledale. Uzvratila mu je isti pogled, uspravila se po sili nagona samoodbrane i pomislila na majine rei: "uvaj se Doka Kula. Opasan je. Dok je uporno gledao i utao. - Zdravo - trudila se da joj glas zvui mirno - dobar dan. Dok je prekrstio uzde preko ruku, naborao usne izvivi ih na jednu stranu. Koni nije razabrala da li je ta grimasa trebalo da predstavalja osmeh ili nekakav gr. - Zdravo, Koni. Nisam se nadao da u te sresti pred talama. Pomislila je da Dok lae. Nije znala ali je oseala da je doao jer je tano znao da je ona tu, i jer je, ko zna zbog ega, hteo da je sretne. Nije mu odgovorila. Dohvatila je remenje i kaila ga na kuke. - Zar nije neki od momaka mogao da ti upregne konja? - rekao je naginjui se preko sedla da joj pomogne. - Tvrde su ove arke. - Nisam nikog srela - rekla je krto - a nije mi ni bila potrebna pomo. - Naravno da ti ne treba - rekao je zakopavajui preicu - jer se razume u konje, zna da barata oko njih. Znam da si jo kao devojica bila odlina jahaica. Prava amazonka. - Ni bolja ni gora do drugih. - Ne budi tako skromna - videla je ponovo gr na njegovim usnama - imala si pet godina i ve si preskakala prepone. Meni je tada bilo trinaest i dobro se toga seam. - Kakvo fenomenalno pamenje - rekla je ne gledajui ga. - Nisam znala da si ve tada bio ovde. - Jesam. I roen sam ovde, usred eri Velija. Posle su me vetrovi poneli preko planina. Vratio sam se pre pet godina, na poziv Fina Morisona. utala je i brisala sedita u ezama. - Daj meni - rekao je uzimajui remen - ja u mu opasati podrepnu povlaku. Skoio je sa konja, provukao negovani, kitnjasti konjski rep kroz petlju kojom se zatee vor i prikaio ukrasnu ormu. - Nije udo to dobro jae - stiskao je zube zateui vor - to je nasledna osobina kao svaka druga. Roditelji su ti preneli ljubav prema konjima. Otac ti je bio odlian jaha, majku su nazivali najlepom amazonkom ovoga kraja. R asla si meu konjskim kopitama... Koni je utala i iekivala. Oseala je da Dok ne govori sve ovo bez odreenog razloga. elela je da ga sazna ali tako da sama ne pita. Dok je obiao konja, stao pored nje i drsko je odmeravao od glave do pete. Podigao je i pruio joj korba koji je bio pao na zemlju. - To je bilo, naravno, pre mnogo godina - zaustavio je pogled na njenim oima - dok ti je otac bio iv, kada ste bili gospodari one prelepe kue - zapazio

je drhtaj njenih grudi - i zemlje du reke. Koni se odmakla, zadenula korba na mesto, potapala konja po sjajnim bedrima i natakla eir sa irokim obodom kakav se nosio u tim krajevima za vreme vonje zapregom ili jahanja. - Tako! - uzviknula je veselo - gotovi smo. Moemo da krenemo. - Lepa zemlja i jo lepa kua - naglasio je svaku re - nadaleko uvena "kua kraj reke". ak joj je i ime zvualo lepo. Sagradio je tvoj deda, zar ne? - Pradeda - rekla je i zakoraila prema kolima - po ocu. - Pradeda? Vidi se da je imao dobar, istanan ukus i oseanje za meru. Kakva razlika izmeu nametljive, gorostasne kuerine Morisonovih i pitome, ljupke i tople kuice na reci! Kao, otprilike, Sneana iz bajke i kraljica -maeha. Smernost i jednostavnost s jedne i kaiperstvo skorojevia s druge strane. Zato je i negovana s kolena na koleno... - I sad pripada prolosti - milovala je glavu konja ne gledajui Doka. Nepovratno. Krila je lice uz vrat konja. Bojala se da Dok ne primeti mrnju u njenim oima. - Mora da je tuno izgubiti te dragulje prolosti, zar ne, Koni? - trudio se da bude zajedljiv. Slegnula je ramenima ne okreui se. - Nikada o tome ne mislim - rekla je - niti mi je vie stalo. Dokovo, inae koato lice, jae se zateglo. Znao je da se Koni trudila da sakrije oi. Nevoljno, a ipak zadivljano, gledao je njenu bujnu crnu kosu koja je kao u slapovima padala niz obla ramena ispod oboda eira. Lae - pomislio je iako se teko obuzdavao da ne vikne - nikada nisi prestala da misli o tome. - Razumem - rekao je - da ti nije stalo, moda vie i nije vano, ali se pitam ta bi tvoj otac, pa i ded i praded, rekli kad bi mogli da vide svoju jedinu naslednicu u slubi Morisonovih. ta misli, da li bi ti zamerili? - Moda - okrenula se i nemarno ga pogledala - moda im ne bi bilo pravo, ali je sigurno da ne bi bili oduevljeni ni kad bi me gledali kako posluujem i perem tezge u samoposluzi. Ali, s obzirom da meni to ne smeta - podigla je glavu prkosno - niti se smatram ponienom to radim i zaraujem, njihovo me miljenje ne bi mnogo zanimalo. Smatram da svaki ovek, a ovek je svako ljudsko bie - sevala je oima - ne samo mukarac, treba da ivi od sopstvenog rada. Samo bogalj ima apsolutno pravo da oekuje... pomo zdravih. - Odlino - uinilo joj se da mu se uzvik iskreno oteo i to je zaudilo upravo si izrazila moje misli! Istina - zgrio je usne na onaj svoj nain skrivene... Ali, to je prirodno - nasmejao se i pokazao malo neravne, krupne, zdrave zube - ja nikada nisam bio bogat ali sam iznenaen da devojka, potomak istorijske porodice junaka i boraca, ker bogatog oca i jedina naslednica, misli tako. Zbilja zadivljujue, Koni - bljesak podrugljivosti zaiskrio mu je u oima -

bravo, devojko! - emu toliki hvalospevi, Dok - rekla je prkosno - misli li da laem? Ne stidim se rada, to je suta istina! - Uveren sam da se ne stidi rada, ali - skupio je oi - nisam siguran da se nee oseati ponienom posluujui... izvesne ljude. - Vara se. Posao je posao. Radim za novac. - U redu je to. Ali, zato si upravo ti, jedino ti od ovih ena u eri Veliju, odluila da slui kod bivih suseda, ljudi koji su postali vlasnici tvog imanja? Zar ti to nimalo ne smeta? - Ne - spustila je pogled i odgovorila ravnoduno - zato bi? Kolo sree se okree, kako je pametno primetila gospoa Morison govorei o mom dananjem poloaju. Nikada se ne zna na koju e stranu stati i... okrenuti se. Takav je ivot. - Potujem tvoj... filozofski nain razmiljanja i siguran sam, gledajui tvoje... lepe i malo suvie... sjajne oi, da iskreno tako i misli. Varam li se , Konstanca? Morala je da upotrebi svu svoju snagu volje da bi savladala elju da mu kae koliko je odvratan i koliko mrzi njegovu ulogu duebrinika i telohranitelja sina tih istih ljudi o kojima s toliko prezira govori. Uspela je da se nasmeje i mirno ga pogleda. - Ne vara se. Nemam razloga da ne govorim istinu. Pitam se samo - nije mogla da odoli - zato sve to tebe zanima i ak, iznenauje kad i ti radi za njih, za Morisone. Uostalom, priam tek da neto kaem - slegla je ramenima - u stvari se niti pitam, niti me zanima. Tvoja je stvar ta radi, gde i za koga, zar ne? Dobro, sad moram da idem. Izgubila sam dosta od ovog divnog vremena i nije red da me gospoa ovoliko eka. Okrenula se i zakoraila na papuicu koije ali je Dok pruio obe ruke iza njenih lea, zaustavio je i zatvorio ulaz u kola. Nije je doticao ali je spreio da se popne. - ta to radi - uzviknula je izvijajui se - pusti me da proem! Dokove malo isturene i izvrnute usne kao da su se presavile. Niko ne bi mogao da potvrdi da li se pomirljivo osmehivao ili je to bio nagovetaj pretnje. Njegovo je lice bilo sasvim blizu njenog, i Koni je snano zabacila glavu da bi se udaljila. - Ne boj se - rekao je zastraujue tiho - neu te poljubiti. Pribliio sam ti se ovoliko da bi dobro ula i zapamtila moju poruku. - Kakvu poruku? - Jednu jedinu: pokua li neto protiv Fina, zavrnuu ti ovaj lepi vrati. Toliko. Govorio je tiho, s osmehom, kao daje izgovorio najprijatniju nenost. Koni je osetila vatru ljutine koja je pretila da je ugui. Ali samo na trenutak. I ovoga puta je uspela da se savlada.

- Ne razumem - gledala je nevino - zato si ovo rekao, Dok? Zato bih bilo ta loe uinila dobrom, nenom mladiu, kakav je Fin? Znamo se od malih nogu... Videla je da nije uspela. Nije ga ubedila. Bilo je teko prevariti Doka Kula. I bie teko, pomislila je. Netremice je gledao. Oi su mu bile udaljene samo nekoliko santimetara. Ni ona nije sputala pogled. Izdrala je i ljupko mu se osmehivala, ali je pouzdano znala da pred sobom ima protivnika koji nikako nije bio za potcenjivanje. - Ne zaboravi ta sam ti rekao, Koni - govorio je kao daje nije uo - ne igraj se jer sam... mogu da budem vrlo neprijatan. Ponekad. Jutros, kada sam saznao da su te primili na posao, rekao sam Finu da te otera. Nije me posluao. Zapamti bar ti ovo to sam rekao jer, na kraju se koplja mogu slomiti na tebi, to - kapci su mu samo jednom trepnuli - mi nee biti pravo. Bie mi ao, Konstanca. - Zato si tako savetovao Fina, zaboga!? - veto je izigravala naivnost. Sreom, on je dobar i pokazao je vie razumevanja... - Pokazao je svoju glupost, to nije nita novo. Da nije tako, uinio bi sve da ker staroga Miama bude to dalje od njegove kue i ivota. Jer - usne su mu bile sve blie njenima - ti si dola ovamo samo s jednim ciljem: da nanese zlo Finu Morisonu. - Zato bih to uinila? - rekla je ubedljivo. - Nemam razloga. - Zar nije dovoljan razlog to si izgubila "kuu kraj reke"? Imanje? Sve! - Moj otac je prodao... - Koni, ne izigravaj naivnu glupau predamnom - aputao je kao da rei. Poznajem te dobro iako te prvu put vidim izbliza i nikada do sada s tobom nisam razgovarao. Poznajem te jer poznajem sebe i sve nas ovde, u ovoj divljoj dolini. Svi znamo ta se dogodilo sa imanjem i kuom, zna i ti bolje nego svi mi zajedno. Neu da kaem da li si u pravu, ni kako bih ja postupio u takvom sluaju jer me se sve to ne tie. Tie me se Fin, jer sam njegov prijatelj i neu ti dozvoliti nikakvu podlost. Nita to bi moglo da ga povredi ili izmeni ritam njegovog ivota. Kakav je, da je, njegov je. - Ne znam kako bih mogla da utiem na taj njegov ritam? - namakla je eir na oi. - Ja samo sluim kod njegove majke i zaraujem sebi i svojoj majci nasuni hleb. Pusti me sad da krenem. - Nasuni hleb - sastavio je ruke i smanjio prostor izmeu sebe i devojke suvie su edne te rei, suvie potene i ne bi smela da ih tako olako izgovara, Koni. Poznati smo, mi sa ovog podneblja, kao ivalj i osvetoljubiv narod koji ne prata nepravdu, pogotovo lopovluk. Dovoljno je pogledati tvoje prelepe i srdite oi pune ognja, mrnje i nemira da bi se zakljilo da si dostojan protivnik ove nacije. Ovoga pakla. Grudi su joj se nadimale. Spustila je glavu i neprimetno uzdahnula. - Nepravino me sumnjii - rekla je neno. - Sve to si rekao netano je,

Dok. elim samo da radim i mirno ivim. Nita vie. Nije nita rekao, samo je gledao. Koni je izdrala njegov pogled ne trepnuvi. Rairio je ruke i huknuo. - Dobro, neka je tako. Poi ako eli. Srean ti put. Ipak, opominjem te: zapamti ovaj razgovor, Konstanca! - Zapamtiu, Dok - iroko se nasmejala - bio je dovoljno dug i ubedljiv. Hvala na savetima. Zategla je uzde, izvukla bi i zamahnula. - Oseam da bi me s najveim zadovoljstvom oinula tim biem preko lica - rekao je. - Pogaam li, Koni? Ne biem - pomislila je - pesnicom bih ti rado rascepala ta prezriva, odvratna usta... Ne, Dok - osmehnula se tuno - ne, nisi pogodio. Nisam tako zla kakvom me zamilja. Uverie se jednoga dana. Volela bih da zaboravi m sve ovo to si rekao o meni. Zdravo, Dok, nadam se da te nee gristi savest zbog nepravde koju si mi naneo. Oinula je konja. Dok je gledao za njom. Opasnija je nego to sam zamiljao - pomislio je - i avolski lepa. Gledao je odsjaj sunevih zraka na Koninoj crnoj kosi koju je povetarac mrsio. Pojahao je konja tek kad su kola nestala u tmini stare ume.

Dok je sedeo na terasi i radoznalo posmatrao uoavajue razlike izmeu savremenog belog, dugakog i irokog dvoseda Finove verenice, Sare, koji je bio parkiran pored Koninog "krajzlera" iz 1925. godine. Smekao se i nesvesno uporeivao automobile i njihove vlasnice. Bacio je pogled na salon pored terase. Gospoa Morison je ozarena lica igrala tablanet s ljubaznom i nasmejanom Koni. Dok je ispio ostatak piva i pripalio cigaretu. Zavalio se u pletenu naslonjau od prua i polako puio. Sumrak je osvajao polja ali nije bilo hladno. Prijatne proletnje veeri su minule smenjujui se s vrelinom leta. Sunce je zalazilo ali je jo peklo i suilo uarenu zemlju. Fin i Sara su dolazili hodajui polako alejom empresa. Dok ih je lenjo posmatrao polusputenih kapaka. Pomislio je kako su odgovarajui par. On, stasit i vitak, ona nena, uska, vazduasta. Nisu ga primetili dok nisu stigli na prostaranu terasu. - Zdravo - Sara mu se srdano osmehnula - kakva vruina! - Zbilja je toplo - usne su mu se neprimetno pokretale i sparno. - Ova je zemlja paklena. Ukleta. Zimi se oveku ledi dah, a leti i led kipi. Sredine nema: sante leda ili ar i plamen. - Takva je ova zemlja u svemu - ree Dok ne pomiui ni telo ni usne nema sredine. Mrzne se ili gori; voli ili mrzi; daje ivot ili ga oduzima. Same krajnosti.

Sara se glasno smejala. - Tebe to oduevljava, Dok, oevidno. - ta mogu - skupio je ramena - takvog me je ova zemlja sainila i bune vode to se kovitlaju i valjaju, plave i dave u neobuzdanim virovima; i ove sure iljate planine to kriju zlato u istim, devianskim nedrima, darujui ga samo oveku koji je kadar da lomi zube, grize kamenje, skrnavei im utrobu. Ovde sam roen i valjda je prirodno da sam takav. - Nije bitno da li je ovek roen ovde ili ma gde na svetu - rekla je Sara naslanjajui se na Finovu ruku - mislim da su vaniji principi s kojima ovek raste i sazreva i vaspitanje koje dobije u svom domu, koli, drutvu. I nas dvoje, Fin i ja smo roeni ovde ali nismo toga soja. Dokov pogled je samo klizio preko njih. Nije imao volje da se sa Sarom uputa u razgovor kojem nije dorasla. Pomislio je da je Sarina ria kosa veoma lepa, da je i ona nena i lepa i uvek nasmejana. S razlogom ili bez. Struk joj je bio toliko tanak da bi ga jednom akom obujmio, inilo mu se. Lepa i krhka. Hoe li moi da na svet donese dete, proletelo mu je kroz misli? , - Da, moda je tako kako kae, Saro - primetio je da devojka eka nastavak razgovora - pitanje vaspitanja je presudno. Svako, hteo to ili ne, dobije neko vaspitanje. U pravu si... .s. - Odobrava ti reda radi - smejao se Fin. - Mislim da ga nisi ubedila. Pusti sad prie, Saro. Pogledajte mamu i Koni. Divno se slau. ta kae, Dok znaajno gaje pogledao da Sara ne vidi - lepo ih je videti, zar ne? - Koni je zaista divna - rekla je Sara - i ne udim se to se tvoja majka toliko vezala za nju. Oboava je. - Ima jedan ovek - Fin je hteo da bude duhovit - koji me je nagovarao da ne primim Koni za drubenicu majci. Mislim da se za protekla dva meseca uverio koliko je pogreio. Trebalo bi da to i prizna, mislim... Ponovo je Dokov pogled samo okrznuo Fina i Saru. Dok je bio snaan ali ruan mukarac i bio je toga svestan. Moda zato, moda iz podsvesne zavisti i ljubomore, lepi ljudi mu nikada nisu prijanjali za srce. Uprkos tome, njegov pogled upuen Finu bio je srdaan. - Vruina je, Fine. Teko mi je da govorim. - Priznaj da ne zna ta da kae - zadirkivao ga je Fin - nerado polae oruje, junae. Zamisli - obratio se verenici - Dok mi je onoga dana kad se Koni ponudila majci, rekao da je uhvatim za ramena i izbacim iz kue jer e mi tresao se od smeha - naneti zlo. Valjda je mislio na urokljive oi, ta li! ta sve njemu nee pasti na pamet. - Zaista si smean, Dok - kikotala se Sara. - Kakvo zlo ova pitoma i nadasve ljupka devojka moe da uini bilo kome a pogotovo jednom Finu? Nadam se da si se u toku ovih meseci uverio da je Koni plemenita, puna takta prema Finovoj mami i zauujue strpljiva. - Da, puna je strpljenja - mrmljao je Dok kroz zube - puna, puna

strpljenja. Njoj se ne uri... - to si tako tajanstven - Sara nije prestajala da se smeje - kao... - Nisam tajanstven, naprotiv, sasvim jasno i odreeno potvrujem tvoje rei. Istina je da je Koni veoma taktina i strpljiva. Iz salona se uo razgovor, um pomeranja stolica i razgovetan i prijatan Konin alt. - elite li da malo proetamo po parku, gospoo. Sunce je zalo, bie vam prijatno posle dananje vruine. - Ne mogu, hvala keri. Sunce je zalo ali zemlja jo uvek jandi, isputa toplotu sunca. Teko podnosim nagle promene klime u ovoj Minesoti. Celog ivota prieljkujem pitomu klimu moga Bostona i nikada mi se nee ispuniti elja da se tamo vratim. ini mi se da bih tamo bila ila i zdrava. Ovde godinja doba imaju etiri imena a, u stvari, postoje samo dva: pasja zima i avolje leto. Prolee je hladno, jesen vlana. - Dobro, etaemo kad potpuno padne mrak i ako bude povetarca, a sad u vam pripremiti ledenu kafu, onakvu kakvu volite: fino ulupanu sa malo eera i dosta obranog mleka, hoete li? - Zaista si zlatna i mila; Koni. U srean as si dola u moju kui da mi olaka i ulepava starost - osmehivala se. - Divna si, Koni. - Rekoste starost? Ne bih se sloila, gospoo Morison - arobno se smejala - vi ste otprilike godina moje majke, zar ne? - Mislim da sam neto starija... - U redu, nekoliko godina ne ine nita. Moja mama sebe smatra jo mladom i zaista lepo izgleda, snana je i... - htela je da kae da majka radi za dvoje i ustuknula je - moe mnogo da... izdri. eta, nabavlja, kupuje i vrlo je aktivna... Nemojte mi vie nikada rei da ste stari, gospoo Morison - pripretila je prstom - vi ste izuzetno lepa ena - Koni je zaista tako mislila - i ja nisam jedina koja vam je to rekla. - Nisi - rekla je polaskana - govorili sumi mnogi, naroito moj mu koji je bio mnogo stariji od mene, uivao je u... Kojeta, neemo sada priati o meni uzdahnula je - ostavimo uspomene tamo gde im je mesto: u prolosti. Sada svoju lepotu gledam u liku moga sina. Moj mu je bio oaran to Fin potpuno lii na mene. Sve je od mene nasledio, zar ne misli i ti tako, Koni? - Jeste, lii na vas - trudila se da se iskreno smeje - lep je i nean kao i vi.., I glup - pomislila je - mekan, feminisan klipan... Nekoliko trenutaka zatim, Koni je donela posluenje i sela ponovo pored svoje poslodavke. - Izvolite, srkuite, a ja u vam proitati jednu divnu novelu da vas razonodim, hoete li? - Nemoj, molim te, ne elim da zloupotrebljavam tvoje strpljenje do te mere. Sigurno si umorna - beli i ravnomerni zubi gospoe Morison bljetali su u suinraku sobe - od sedenja. Izai, idi proetaj po parku, a ja u se pridruiti

mladima na terasi. - Ne brinite za mene, molim vas! - uzviknula je. - Ne zamara me sedenje. Naprotiv, srena sam i polaskana to provodim vreme sa vama. Razgovor se uo na terasi, Dok se malo iskrenuo u naslonjai da bi video i Koni i gospou Morison. Puio je i utao. - Mora se priznati da je Koni lepo vaspitana - primetila je Sara - ali i da je iskreno zavolela tvoju majku i ovu kuu. Dok je ispitivaki pogledao, hteo da kae neto i odustao. Povukao je dim ne skidajui pogled sa Sare. - Kako je bilo u etnji? - pitala je gospoa Morison ulazei na terasu u pratnji Koni. - Dugo ste se zadrali. - Jesmo - prihvatila je Sara - vruina je. - Ima novu haljinu, Saro - rekla je Koni - vrlo je lepa. Divno pristaje tvojoj figuri. - Dopada ti se? Sasvim je jednostavna - osmehivala se - ak obina. - Da, ali na tebi deluje veoma stilizovano, zar ne, Fine? Oseala je na sebi Dokov nesnoljiv pogled i pokuavala da izbegne svaki kontakt s njim. - Izuzetna je - sloio se Fin. - Rekao sam joj to im sam je ugledao. - Lepoj devojci sve lepo stoji - naglasila je Koni - a pogotovu ako ume da odabere kroj i boju koji dopunjuju i usklauju ono to joj je priroda tako izdano podarila. - Zbilja si ljubazna, Koni - treptala je Sara zadovoljno - ovek ne moe da te ne voli. Neposredna si i... - Oh, Saro - osmehivala se Koni - moja primedba ne zasluuje toliko panje, zaboga! Rekla sam istinu, kao to mogu da kaem i to da ste vas dvoje izvanredan par. Fin, stasit i muevan a ti lepa i enstvena. Fin je bio oigledno polaskan, nadimao se i epurio. Dokove oi prelazile su, naizgled ravnoduno, s Koninog lica ka ostalim. Samo mu se rupica na sredini brade neprimetno dizala i sputala, upravo kad ga je Koni letimino pogledala. Osetila je laki drhtaj, i marce niz lea. Bojala se Doka. Nije znala zato, ali se bojala. - Slaem se sa Sarom - prenemagao se Fin - vrlo si prijatna i drago mi je to si kod nas... Koni je pogledala Finovu majku i nagnula se prema njoj. - Ako zbilja ne elite da vam itam, gospoo, otila bih da malo proetam ako mi dozvolite - rekla je Koni. - Meni vruina ne smeta, navikla sam... - Naravno, samo ti idi, keri - rekla je blagonaklono gospoa Morison. - Vratiu se na vreme da vas posluim veerom i pomognem vam da legnete, gospoo. - Ne sumnjam, keri. Toliko si tana da bi se po tvojim dolascima i odlascima mogao na navija sat u kui...

Neoekivano je i Dok ustao. - Idem i ja da pruim noge. Utrnuo sam sedei, a nije ni red da Koni eta sama - zgrio je usne u osmeh. - Mogu li sa tobom? Prostrelila ga je pogledom i istoga trenutka se prenula i ljutito nasmeila. - Ljubazan si to eli da mi pravi drutvo, Dok. - O da, ljubaznost je moja odlika... s vremena na vreme, zar ne gospoo Morison? - Dobro si rekao - iroko se nasmejala - s vremena na vreme... Poli su zajedno niz stepenice. Hodali su utei do aleja empresa. Tada je Dok zastao, izvadio paklo. cigareta iz dipa i ponudio Koni. Priao joj je blie, kresnuo upalja, pripalio joj cigaretu i zatim plamenom osvetlio njeno lice. Dugake guste trepavice bacale su senku po njenim obrazima. Napuila je usne povlaei dim. Pripalio je i sebi cigaretu i bez povoda upitao: - Znai, i ova Sarina haljina ti se dopada, je li? - Ima devojka ukusa... - Nalazi li zaista da je lepa? - Da, atraktivna je. Ima lep, tanan i naglaen struk. - I tvoj je naglaen. - Govorimo o Sari, zar ne? - Zar ti smeta to kaem da ima lepo izvajan struk? - Zato bi mi smetalo? Svako ima pravo da kae svoje miljenje. - Pa i da slae, ako treba, zar ne? - Zato - nije ga gledala jer je on nju gledao - lagati? - Znai zbilja misli da je Sara neodoljiva? - Nisam upotrebila tu re. - Zar nisi primetila da ima tanke, ravne noge? - Ne. Ima lepe noge. Normalne. - Tanke su i bez oblika - ponovio je - mrave. - Moda si otar kritiar... - Ti nisi? - Do izvesnih granica. Govorili su prividno prirodno i smireno, ali su oboje oseali napetost i odsustvo iskrenosti. Proli su kroz umu i izali na istinu. Nebo je bilo sivo kao dim, naikano krupnim, sitnim i najsjajnijim zvezdama koje su skakutale, podrhtavale i mirovale u slobodnoj prozranosti beskraja. - Izgleda da nisi probirljiva, nedostaci ti ne smetaju. - Niko nije savren. Ne volim one koji zadiru u sitnice do krajnosti, kao recimo, filmski kritiar koji je napisao da mu se Grejs Keli ne dopada jer ima predugake prste... Dok se jedva primetno nasmeio posmatrajui svetlucanje zvezda u njenim oima.

- Jesu li zaista predugaki? - Ne znam i ne zanima me. Meni je Grejs Keli prelepa. Lepota ene ne moe se uoptiti ni ralanjivati. Mislim daje sve individualno pa i lepota koja nije najznaajniji element, kako za enu, tako i za mukarca. I runa ena je ponekome lepa. Ako je runa ena armantna, nedostatak lepote se jednostavno ne primeuje. - Ne udim se da si za dva meseca uspela da osvoji Morisonove jer za svakoga od njih ini poneku ljubaznost. Pre svega si usluna i pokorna to njima veoma godi. Vole te... - I ja njih. Oseala je da se granice njenih snaga i strpljenja sukobljavaju. Prikupljala je u sebi poslednje ostatke energije da bi izdrala sve lai koje je izgovorila. Imala je neodoljivu elju da vrisne, vikne suprotno od onoga to je govorila. Snana, nezdrava mrnja razdirala joj je grudi, uvlaila se u eludac, prikupljala sokove, arila i podsticala elju za osvetom. Ali, oseala je da za to jo nema dovoljno snage. Zato je nastavila da se pretvara i uivala u saznanju da sve tee kako je zamislila, uverena da e ipak ostvariti svoju elju i utoliti e za osvetom. Jedina senka na njenom putu do trijumfa, senka koja se pretei nadvijala i plaila je, bio je Dok. Oseala je uvek njegov pogled na sebi; oseala je njegovo prisustvo i kad nije bio u blizini; oseala je da meri i procenjuje svaku re koju je izgovorila; oseala je da pomno prati svaki njen pokret, svaki korak. Susretala gaje gde ga nije oekivala, nalazila kad ga nije traila. I bojala ga se sve vie. - Zbliili ste se, oevidno - nastavio je. - Bio sam suvie nepoverljiv, priznajem. Pogreio sam to sam ti se onako obratio prvoga dana... Nije se trudio da prikrije podrugljivost koja je bila vie nego oigledna. Znao je da nije pogreio, znao je da je Konina odluka da slui kod Morisonovih rukovoena jednim jedinim ciljem: osvetom. Bio je u to siguran kao to je sigurno da vrhovi planina Big Stoun zatvaraju nebo, zaklanjaju horizont. Jedino nije znao kakvu je osvetu devojka smislila. On je se nije bojao. Bojao se te odlune i uporne, ponosne i snane devojke koja bi bila kadra da se poigra s Finom kao uragan sa suvim listom. - . .. Da, pogreio sam - govorio je - zamiljajui da si se prihvatila posla ovde samo s namerom da ugrabi priliku za osvetu koju e sruiti na Finovu glavu - podsmeljivo je iskrivio usta - na Finovu lepu glavu. Pretvarala se da ne primeuje ironiju u njegovom glasu. - Da li se to izvinjava? Nije potrebno. Nisi me uvredio svojim podozrenjem jer zaista nemam razloga da se bilo kome svetim. O tome smo ve govorili, zar ne? - Jesmo. Govorili smo i o "kui kraj reke" kao o razlogu, sea li se? Meutim - podsmeh je bio sasvim odreen - reklo bi se da se to tebe ipak ne tie. - Ne. Treba li to da ponovim - okrenula mu je lea - i dokle? Moj otac je prodao, Finov kupio i sad je sve njegovo. Sudski...

Dokova teka ruka se spustila na njenu miicu, drugom joj je obuhvatio rame i okrenuo prema sebi, sasvim blizu. Oi su im se sukobile, kao da varnie. Dokovo lice bilo je zategnuto, usne razvuene. - Smakni masku s lica, Koni - naredio je - mene nee obmanuti svojim ljupkim osmesima "smerne devojice". Ti si kao ipak nabijena mrnjom i osvetom. Idi devojko, bei iz ove kue. Neu dozvoliti da bilo na koji nain povredi Fina, a pokua li to ipak, obeavam da u te unititi. To sam ti jednom rekao i ponavljam, Koni. Drao je vrsto i sasvim blizu sebe. Oseala je njegov dah na svome licu. Pokuavala je da die duboko da bi smirila podrhtavanje koje je oseala u grudima, ali prisili sebe da progovori mirno. - Vara se Dok. Koliko puta treba da ponovim da ovde samo zaraujem svoj nasuni hleb, zaboga! - Treba li da se rasplaem? Zlo je u tome to imam tvrdo srce i nimalo milosti za laljivce. Idi odavde, Koni. Bei... ili u te ja oterati! - Zato si tako nepravedan - aputala je - zato me zlostavlja? Zato me optuuje? ta sam uinila da me tako sumnjii? Zar se ne stidi - oseala je stisak njegovih ruku na miicama - da napada nezatienu devojku? - Sirotice - uzviknuo je ironono - jadna sirotice! - Niko se na mene ne ali u kui Morisonovih, samo si se ti okomio i... - Samo te ja poznajem. - I oni me poznaju. Poznaju me od roenja... - Ne kao ja, i ti to zna. Ne znaju oni ono to ja znam. I ti. Ne poznaju oni nae divljake i nasilnike due nalik na ove utrine; nae razbuktale st rasti kao virovi i talasi reke na ijim su obalama roeni tvoji i moji preci. I mi. - ivot me je nauio... i primorao da budem smerna, pa i ponizna. - Ako je trebalo da maloas zaplaem, sad ne mogu da sputam smeh, Koni? Ti, smerna? Koni Miam ponizna? U jednoj kapi tvoje krvi ima vie ponosa, iskre i plamena nego u krvi tri generacije Morisona. Da li ti je najzad jasno da sa mnom ne moe da se igra make i mia? Ja sam prozreo tvoju masku "dobrog i, smernog deteta". Znam da si utoliko opasnija u koliko vie glumi poniznost. Stoji mimo i motri, sklupana, spremna da skoi kad se rtva opusti i najmanje oekuje. Kao zmija. to manja to otrovnija. Bei, bei odavde Koni Miam. Molim te. Uzdrhtala je. Stisak Dokovih ruku bio je sve snaniji na njenim miicama. Nije imala hrabrosti da mu se suprotstavi i otme. Gr u grudima je opominjao, nagonio da se brani. Ostala jedosledna odluci da osvetu sprovede u delo. Morala je, morala. - Moram da radim - aputala je - ovde imam odlinu platu. Ne, neu otii! Gledali su se nekoliko trenutaka netremice. Dok se ujeo za usnu. - Dobro, onda pretrpi i ovo... Snano je privukao, sklopio ruke preko njenih lea i zario usne u njene.

Koni je zabacila glavu pokuavajui da se otme. - Pusti me - mrmljala je otimajui se - vikau. - Neu te pustiti. Nikada te neu pustiti... Podigao je ne odvajajui usne od njenih. Koni se otimala upiruu ruke u njegova ramena ali nije mogla da mu se otme. Oseala se kao u gvozdenom obruu. Koraao je tako steui je i ljubei do prvog stabla i spustio na zemlju. Zabacila je naglo glavu kad je osetila tlo pod nogama i udarila u drvo. Prigueno je kriknula od bola ali je Dok nije isputao niti odvajao usne od njenih. Hteo je da je zastarai, uspanii, da s njom odmeri divljake snage i natera je da, beei od njegovog nasilja, pobegne sa imanja Morisonovih. Takve su bile njegove namere kad je zgrabio u naruje savlaujui njen otpor, meutim, u svakom daljem trenutku njegovo promiljeno nasilnitvo posustajalo je pred naletom elje. Svaki drhtaj Koninog tela, njene ruke kojima je stiskala i gurala njegova ramena, njene nabubrele usne koje je silom, ali i s lakoom savlaivao u neravnopravnoj borbi svoje nadmoi, raspaljivali su u njemu iskre zapretanog ara, uagrio mu damare i najzad, ispunio radou koja g a j e uplaila. Osetio je neopisivu nenost. Shvatio je da je tu enu voleo od trenutka kada je sreo pred talom, kad je pogledom pratio do stare ume... Postideo se svoje grubosti. Popustio je stisak ruku preko Koninih lea, stavio ruku na njenu glavu i privukao na rame. Koni je ubrzano disala, hvatala vazduh otvorenim ustima pokuavajui da stia lupanje srca. Oseala se uvreenom, pobeenom, raspirujui u sebi elju da udari tog osionog oveka koji je eleo da je ivotinjskim nagonom pokori; da ga bije, ubije... Ali, nije pomakla glavu s njegovog ramena. Oseala je da i on ubrzano die, sluala otkucaje njegovog srca koji su potresali rame na koje je bila prislonjena njena glava. Sve je trajalo samo nekoliko trenutaka. Dok je opet ovladao sobom, povratio hladnokrvnost i trudio se da Koni ne primeti njegovu trenutnu slabost, odvajajui njenu glavu od svog ramena i naslanjajui je na stablo. Koni je rukom zabacila kosu na rame, podigla glavu i skupila usne. Gledali su se kao zveri koje svakoga trenutka mogu ponovo da se uhvate u kotac. Koni nije pobegla, nije se ni odmakla. Nije htela da pokae da je uplaena, da ga se boji. Da li ga se uopte vie bojala?! - Idi, Koni - glas mu je bio promukao, grub, leden - idi ako ne eli da se... ovo ponovi... ponavlja... Bei, idi odatle. Okrenuo se i dugim, urnim koracima otiao prema poljima. Koni je zauzdala konja upregnutog u eze pred ulazom u kuu Morisonovih, pomogla gospoi da sie iz kola i s njom ula u kuu. - Sad bih malo prilegla, Koni, do ruka. Nisi mi potrebna, odmori se i ti, keri. Vruina je. - Jeste, danas je veoma toplo pa sam htela da vas zamolim za dozvolu da

se okupam u velikom bazenu. Onaj za poslugu, mali je i plitak. Volela bih da plivam... - Samo idi, Koni. Osvei se pre ruka, dobro e ti initi. Istrala je pred kuu, uskoila u eze i poterala do tala. Predala je uzde konjuaru i pogledala unutranjost tala. Finov konj je ve bio privezan. Sagla se da zakopa koulju. - Jeste li videli gospodina Morisona - proveravala je gde je Fin - treba neto da ga pitam. - Maloas je otiao kui... Izula je cipele i poljem potrala prema kui. Nekoliko asaka kasnije sedela je na ivici bazena i promatrala prozore Finove sobe. Bili su irom otvoreni. Razmiljala je trenutak zagledana u bistru vodu bazena pa ponovo podigla pogled prema prozorima. - Lin - viknula je devojku koja je radila u kui - stanite na prozor ako ste tu negde! Fin je sedeo za stolom u svojoj sobi i pisao. Podigao je glavu kad je uo Konin zvonki alt i produio pisanje. - Lin - vikala je uporno Koni, iako je znala da je ova ne moe uti - na stolu u predsoblju je moja torbica u kojoj je gumena kapa. Hoete li da mi je dobacite? Hou da se kupam! Fin je ponovo pogledao prema prozoru i spustio ruku na hartiju drei olovku meu prstima. Proitao je ta je napisao. Odjednom mu vie nita nije padalo na pamet. Ve je trei put itao poetak pisma ali nije mogao da se koncentrie. Koni je dozivala devojku i uznemiravala ga. Mrmljao je nekoliko rei koje je napisao: "Oboavana Saro. Piem ti kao i svakoga dana da bih ti iskazao veliinu i jainu

ljubavi..."
- ujete li me, Lin - uo se ponovo Konin glas - bacite mi... Spustio je olovku, odgurnuo stolicu i stao na prozor. Koni je videla Finov odraz u vodi bazena ali nije podigla glavu. Skoila je i otrala pod trem preko puta prozora na kojem je stajao Fin. Prekrstila je ruke niz kolena, dohvatila rub haljine i povukla ga prema gore. Fin je hteo da se skloni s prozora ali je ostao nagnut, kao slepljen za dasku, udno gledajui kako Koni otkriva komad po komad svog oblog i skladnog tela. inilo mu se da ona to ini veoma sporo i, kad je najzad ostala u bikiniju, poeleo je da ponovo vidi njeno postepeno svlaenje. Kad je izala na sunce Fin se povukao s prozora verujui da ga Koni nije primetila. Stajao je sa strane i gledao kako prostire platno na mermer uz bazen i lagano se sputa, prua se i stavlja ruke pod glavu. Zamurila je ali se prethodno uverila da Fin i dalje stoji kraj prozora i posmatra je. Zapalio je cigaretu nervozno traei maramicu po depovima. Naao je i brzim pokretima obrisao znoj s lica i vrata. Koni je sve to videla i otvorila oi.

- Zdravo, Fin - uzviknula je - zar si ve kod kue?! - Zdravo - rekao je uznemireno - doao sam da piem... uo sam da doziva Lin. Treba li ti neto? - Zvala sam je jer sam je videla da prolazi ali me nije ula. Izvini ako sam te uznemirila. Tvoja majka mi je dozvolila da se okupam u ovom bazenu. Onaj za poslugu je... - Pa, naravno - prekinuo je - pa, naravno... - Hoe li i ti da se osvei? Divno je. - Piem Sari... - Pie? Zar je otputovala? - Ne, nije otputovala ali se svakodnevno dopisujemo. Progutala je pljuvaku gledajui njegov priglupi osmeh. , - To se zove ljubav - uskliknula je. - Nisam znala da si tako odan. Dodue, Sara je lepa i privlana a i ti si momak, kakav se samo poeleti moe. Fin se zadovoljno kooperio na prozoru. - Nisam nita osobito - nadimao se - a, je li, ini mi se da si traila od Lin kapu? - Da, ali me nije ula. - Hoe li jednu od mojih? - Rado; ako bi hteo da mi donese. Mislio je da joj baci kapu kroz prozor, ali mu je njen poziv odjednom bio vrlo primamljiv. Tano kako je Koni predvidela... - Evo, sad u... Povukao se s prozora, potrao do fijoke u kojoj je stajao pribor za kupanje, izvukao kapu i poao prema vratima. Uz put je bacio pogled na sto, proitao naslov "Oboavana Saro...", pognuo glavu i poao. Na vratima je zastao, pogledao otvorenu fijoku, dvoumio se trenutak i hitro se Svukao, navukao kupae gaice i istrao. Koni se radosno nasmejala kad je doao. Skupila je kosu na temenu. Pomakla se i napravila mu mesto na platnu pored sebe. - Imala si pravo - rekao je smeteno - prijae mi kupanje. Evo ti kapa. Mislim da e ti odgovarati. - Jesi li napisao pismo Sari? - Nisam, posle u... I ona meni pie. Nismo jo nikada preskoili nijedan dan. Kad se vidimo, a sastajemo se svakodnevno, razmenimo pisma. - Divno je biti tako romantian - rekla je okreui se na bok - i uivati u uzajamnoj ljubavi. Divno je videti vas koliko se volite. Istini za ljubav, Sari i nije bilo teko da se zaljubi. Retke su ene koje bi tebi odolele. mirkala je i gledala ga kroz guste trepavice uivajui u njegovom uzbuenju. Njen osvetniki plan je poeo da se ostvaruje i to je ispuni oseajem trijumfa. Naslaivala se smiljajui dalji razvoj dogaaja. Vano je samo da bude staloena i oprezna.

- Ah, nisam ba neodoljiv - ipak je bio polaskan. Protegla se i sela. Skupila je noge i obujmila ih rukama gledajui ga pomno. - Nisi kao drugi, Fine. Zar nisi svestan koliko se razlikuje od onih miiavih prostaka koje moe da vidi na svakom koraku u ovom naem gradu? Divno je to nisi tat i uobraen. Posmatrala sam te ovih meseci i, moram da priznam, divila se tvojoj nenosti prema Sari... Svaka bi se ena pored tebe oseala polaskanom, bezbrinom i sigurnom... Zato se i ne udim to je Sara ludo zaljubljena u tebe - govorila je i povremeno, kao nehotino, svojim kolenom dodirivala njegovo. - Zato je ne pozove da doe ovamo? Ona nema bazenu kui, prijalo bi joj... - Pozivao sam je - uznemirenje mu se osealo u glasu - ali nee, ne voli da pliva. - teta - pogledala ga je toplo, saoseajno - a tako bi joj godilo kupanje i sunanje. - Ne, ne voli da se suna... - ... I grei, Fine. Iako je izuzetno lepa i enstvena, malo sunanja bi ulepalo sjaj njene nene koe. Zato ne utie na nju? Uveri je da bi joj plivanje koristilo i da e ti se, s preplanulom koom, mnogo vie dopadati - ljupko se nasmeila - iako si ve oevidno zaljubljen do korena kose. Svesno ga je zavodila, neno dodirujui vrhovima prstiju njegovo rame, dok ga je ubeivala da pozove svoju verenicu. I taj poziv je bio deo njeno g plana. Dok joj je nesvesno pomogao one veeri skretajui joj panju na Sarine mrave noge. I dotle je razmiljala kako da Saru izbaci iz igre i strpljivo ekala da ona naini neku greku prema Finu ili njegovoj majci to bi ona, Koni, iskoristila da se priblii Finu ulogom nenog, dobronamernog teitelja i savetodavca. Posle one veeri, ispitivaki je posmatrala svaku Sarinu kretnju, nain na koji je sedela, naginjala se, vodila konverzaciju. Zakljuila je da ta nadasve razmaena, vetropira ali ne i bezazlena devojka, smiljeno odabira modele svojih uvek vazduastih, gusto nabranih haljina da bi prikrila suvo, ravno telo. Danima je kovala plan kako da i Saru uvue u svoju opaku igru i to "napadom s lea". Za napad se opredelila tokom jednog razgovora sa Sarom kada se ova posprdno izrazila toboe saaljevajui je to je u situaciji da se vozi u olupini preivelog "krajzlera", dok je ona, Sara, samo jednim osnlehom zaradila sportska kola od svoga verenika, kakva joj otac - nagnula se i apnula poverljivo - ne bi mogao da kupi zbog prezaduenosti.,. Koni se tada sauesniki osmehivala i nastavila da je provocira uz Ijubak, zavereniki osmeh. Tako je, bez mnogo napora, saznala da Sarin otac krije svoj finansijski krah kao zmija noge, domiljato izbegavajui banine prinudne naplate dok ona, Sara, ne uspe da ostvari oevu zamisao, da udajom za Fina postane gospodarica Morisonovih kua i imanja i spase roditelje prosjakog tapa. Da bi takav poduhvat uspeo, mislila je Koni sluajui Saru, trebalo je ostaviti Morisonove u uverenju daje

verenica, sem to je lepa, i dobra miradijka, ker bogatih predaka kakvi su i sami jer se, znali su, Fin nikada ne bi oenio devojkom iz osiromaene aristokratske porodice. Sara je jo izjavila vrlo samouvereno, daje uspela da zaludi Fina do oboavanja, da i ona njega voli ali e, naravno, tek nakon udaje postavljati svoje zahteve i "modelirati ga" po svojoj elji i prohtevu. Koni samo to nije poskoila od radosti. Bila je osloboena grie savesti, mogla je mirne due da sprovede svoju zamisao osvete kako je neodoljivo elela. Izbacie sraunatu Saru iz sedla i naterati Fina daje, izbezumljen od elje, moli da zauzme njeno mesto. I tada, drhtala je zamiljajui taj za nju najsreniji trenutak, tada e ga epati, smiljeno zauzdati kao mazgu, naterati da izranjavi svoj mekani trbuh puzei do nje i nikada, nikada mu nee dozvoliti da je dosegne. Ucenjivae ga svojim prohtevima, blatie njegovo ime pirujui s podsmehom, povlaie ga kroz kaljuge poroka, potom e ga uzdii do kamenih visina ponosnih urvina i sunovratiti ga u ponor beznaa, makar ga sopstvenim rukama gurnula i s njim i sama nepovratno propala.. . Ona mora, tvrdila je sebi, da iskupi stid i pokoru koje je njen otac osetio bezazleno i poteno verujui prijatelju Morisonu; Fin i njegova majka e morati da osete isto ponienje kakvo su osetili ona i njeni roditelji jer su, ne samo podrali Morisonovu prevara, nego je i potvrdili i produili posle njegove smrti, iako su znali kakvoj igri je naseo Henri Miam, njen otac, podvali koju oevo srce nije moglo da izdri. Prvi potez u ostvarivanju toga plana bio je: raskrinkati Sarinu podvalu sakrivajui krpama svoje oblike, smiljeno je navesti da skine odeu i samo pustiti da uagrene i pohotne Finove oi uporeuju.., - Kad bi samo pokuala, poela da uiva u vodi i plivanju - produila je Koni razgovor - bila bi neuporedivo aktivnija, ne bi joj bilo dosadno u ovim dugim letnjim danima. Dodue, Sara je toliko lepa - Koni je znala tano gde je granica upornosti - da joj nikakav dodatak ne treba, slae se sigurno s ovim miljenjem, Fine? - Apsolutno - nasmejao se - ali ipak, priznajem da bih voleo - snebivljivo se smekao - da je vidim u... kupaem kostimu. Neopisivo je stidljiva, prosto udnovato za devojku ovoga vremena. Zar ne vidi kako se skromno odeva, zatvorena do grla... i, ta ja znam - skrenuo je pogled s Koninih nogu - ostavlja sve, kae, za onaj trenutak... posle venanja. Strogo je vaspitana - klimnuo je glavom s odobravanjem i divljenjem - naivna je i edna kao kakva bezazlena devojica. Mojoj mami se upravo to dopada, i ja se slaem, naravno, ali bih voleo da je gledam, da uivam... iekujuu. Da li me razume, Koni? Nema u tome... - Naravno da nema - ustala je i protegla se isteui svoje izvanredno telo meni je takva tvoja elja sasvim prirodna. Strpi se - smeila se stavljajui kapu nagovoriu je... Idem u vodu. Sunce pee kao ludo - sagla se i pruila mu rame pipni da se uveri kako sam vrela. Mene sunce dohvati kao da sam na ranju ali mi koa odmah tamni. Ne crveni. Osea li - nije skidao ruku s njenog oblog

ramena - kako mi koa gori? - Da - rekao je s pola daha i trgnuo ruku - oseam. Potrala je do ivice bazena i bacila se u vodu. Fin je potrao za njom kao da ga je neko gurnuo, i skoio u vodu. Ona je plivala kao vidra preturajui se preko glave i bokova i ubrzo s lakoom dohvatila ipku na ogradi bazena, iskoila i sela ostavljajui noge u vodi. Fin je doplivao do njenih nogu dahui. Umorio se - pomislila je Koni. - Nema snage da prepliva ovaj obian bazen. Zato mu je tkivo tako meko, nije naviknuto na rad, napore... ni fizike ni intelektualne. Nikakve. ao mi je to moram da se ogledam sa tim bezlinim, vegetirajuim upljoglavcem... Gledajui ga, Koni se na trenutak priseti degenerisanog potomka snane loze budenbrokovih, zlosrenog Hana. - To gore po njega... i mene. Saaljenje i osveta - prekorela je.sebe - ne idu zajedno, Konstanca Miam! Seo je pored tebe nareivala je sebi - sad si ti na potezu, glupao! - Fino - uzviknula je - okupali smo se, osveili i popriali. Sad bi trebalo da se presvuemo i poemo na ruak da nas tvoja majka ne bi ekala. Ima osetljiv stomak. Navikla je da uzima obroke tano u minut. Hajdemo - skoila je i kriknula - ah, to sam nespretna! Izvrnula sam lanak - iskrvila je lice pridravajui se za Fina - grozno me boli. - Kako da ti pomognem? - uspaniio se. - Sedi, idem da pozovem lekara. - Ne, nemoj - jecala je - samo me pridri i povedi unutra. Uhvatio je pod ruku ali je ona posrnula i unula. - Morae da me obuhvatih oko struka, Fine, molim te... Podigao je. Trudila se da njeno mokro, svee telo bude to blie njegovom i da se potpuno opusti u Finovom naruju. Podigao je i poneo. Obgrlila ga je i priljubila se uz njega, naslonivi mu glavu na rame. - Hvala ti - ree ganuto. - Kakva je srea imati te pored sebe. - Boli li te, Koni? - bio je crven u licu, glas mu je drhtao. - Evo, stigli smo spustio je na sofu u predsoblju. - Ipak u pozvati lekara - drao je ruke ispred sebe kao da se plai dodira s njom - dok se nije stvorio otok... - Nee - uzela je njegovu ruku - ne treba mi lekar. Samo mi molim te, donesi veliki zavoj iz rune apoteke u kupatilu i ne brini. Bie sve u redu. Gledala je za njim. Trao je kao izbezumljen uz stepenice. Jedva je uzdrala smeh gledajui svoje zdrave i savrene noge. Vratio se trei. Ona se pridigla i sela ne sputajui noge na pod. Rascepala je omot zavoja i veto zamotavala lanak na nozi. - Kako ti to struno radi - divio se - ko te tome nauio? - Radili smo mi sve takve poslove za vreme semestralnih obaveznih vebanja na raznim imanjima. Dodue, bilo je vie povreda kod ivotinja ali se i ljudima dogaalo da ovako, kao sad ja, uganu nogu. - Zar si radila i... na tuim imanjima otkada... je...? - Radila sam sa ostalim studentima na odreenim imanjima - zaueno ga

je pogledala - za vreme studija. - Studija! Nisi valjda...? - Jesam, Fine - s naporom se osmehnula - zato se smeje? - Izvini, ne smejem se tebi nego injenici da u svojoj kui imam visokostrune ljude koji - osmehnuo se sa nelagodom - rade kao obina... sapleo se o sopstvenu glupost - hou da kaem... - Reci slobodno, Fine - reagovala je najarobnijim osmehom - misli to radim kao obina posluga? Zato si se zbunio? Ja to znam i dragovoljno sam izabrala... Ne, Koni, nisam mislio samo na tebe... nego na - zastao je, trepnuo nekoliko puta, zbunio se - na... ovaj... dobro, nije bitno. Nego, reci, jesi li zavrila to kolovanje i ta si uila? Veterinu? - Studirala sam agronomiju i zavrila je. Kako da to ne zna? - Zar je trebalo da znam? A, da, da, seam se da je bankar govorio s nekima... Nisam registrovao... smeo sam s uma... Lae - pomislila je i poelela da ga pljune po mekim ustima - lae neubedljivo kao i sve to ini. I njegova majka preutkuje tu injenicu jer zna kako su mi podmetali nogu da ne dobijem posao bojei se da emo moja majka i ja podrivati njihove odnose sa susedima, traiti pravdu. Dobro, Fine - smeila se - nije ni vano. Koga to jo kolovanog, kako kae, ima ovde? - Imam... pa... ne znam da li bi... uj - seo je pored nje - to sad gubimo vreme? Kako ti je noga i moemo li da ruamo? Mama nas eka, rekla si. - Tano - uzviknula je - mama eka. Noga me boli ali e proi. Treba da pourimo jer e Sara doi posle podne, je l'? - Doi e - snudio se - a ja nisam napisao pismo. - Napisae, Fine - spustila je noge na pod - sad mi pomozi uz stepenite... Treba i da se presvue. Oseala je kako podrhtava Finova ruka oko njenog obnaenog struka. Poudno je gledao kad je nevoljno izlazio iz sobe koju je Koni koristila za vreme boravka na imanju. Posle podne kad je Sara leprava utrala u kuu Morisonovih stidljivo pruajui pismo svome vereniku, bila je uvreena to u njegovoj ruci nije videla namirisani ruiasti koverat. - Danas ti nisam pisao - pravdao se zbunjeno - nije mi... nisam se oseao dobro. Glava, glava me je bolela. - Fine - mazila se - ovo je prvi put da... Koni je ula u sobu i prekinula Sarino prenemaganje. Moda je namerno tako postupila... Fin je iskoristio taj trenutak i otrao u svoju sobu, zgrabio zapoeto pismo, bacio pogled na kitnjasto napisane rei "Oboavana... veliinu... jainu ljubavi...", mrknuo i izguvao hartiju. Osvrtao se nekoliko trenutaka s hartijom u ruci traei gde daje sakrije daje Sara ne bi videla ako ue u sobu.

Najzad je pocepao i stavio u dep. Oseao je da se u njegovom smuenom umu dogaa neto to ga je zbunjivalo, neto to toga trenutka nije bio u stanju da objasni i razume. Gomila gvoa kojom je Koni upravljala, kripela je i pretila da se raspadne nad najmanjim udubljenjem na drumu. Vozila se kroz gustu umu vraajui se u eri Veli, kui. Meseevi zraci samo su ponegde probijali gusto granje drvea. Bio je gotovo potpuni mrak. Koni je sigurno vozila, izbegavajui ugnua na drumu koliko je to bilo mogue i, radovala se svetiljkama grada koje su se u daljini nazirale. Odjednom je naglo pritisnula papuicu konice pred oborenim stablom koje je u poslednjem trenutku zapazila. Stari "krajzler" je zagunao, neko vreme klepetao, uzdahnuo i stao. Koni je izvadila runu bateriju iz pregratka i izala da vidi da li moe da zaobie prepreku. Bila je to vea grana, ne drv o kako joj se iz kola uinilo. Pokuala je da je povue i oslobodi put, ali nije uspela. Tokovi kola zahvatili su deo grane. Vratila se prema kolima da ih pomeri unazad kako bi osloboenu granu sklonila s puta. - Pusti - ukoila se i zastala preplaena - skloniu granu kad zavrimo razgovor. Ostala je paralisana s rukom pruenom prema vratima kola. Nije mogla da vidi Doka, nije bilo ni potrebno. Dovoljan je bio njegov promukao, leden i mrzovoljan glas. Stajao je naslonjen na drvo ija je grana otkinuta leala preko druma. Videla gaje kad su joj se oi privikle. na mrak. Nije se pomakao. Stajao je laktom naslonjen na izboinu stabla i puio. Koni je videla samo belasanje njegovih zuba. Nije znala da li se smeje ili ih samo u gru stee. Obasjan slabim svetlom farova liio je na ogromni, zloslutni, tamni spomenik. Koni je sa enjom pogledala daleka svetla eri Velija. I kua Morisonovih je bila dosta udaljena, otprilike isto koliko i grad. Nije mogla da pobegne, ni da vie. Niko je ne bi uo. Morala je da ostane tu gde je, pored oveka kojega se bojala, koji je odbijao i privlaio na nekakav udan nain. Uznemiravala je i pomisao na njega, a njegovo prisustvo i glas nagonili su joj marce niz kimu. Nije ga videla od one veeri. Iznalazila je uvek izgovore da bi izbegla susrete sa njim. - Nisi otila - rekao je ne menjajui boju glasa - jo nisi... - Ne treba mi tvoja pomo, sama u skloniti granu. - Moe, ali tek poto obavimo razgovor. - Nemam ta da govorim s tobom. - Verujem, ali ja imam sa tobom. - Znai da si namerno oborio granu da bi... - ... Da bih te zaustavio. Da.

- Grei ako misli da te se bojim. - Utoliko bolje. Postupae razboritije. - Ne moe me naterati na razgovor, Dok. - Videe da mogu, Koni. - Zar se na stidi da ovako podlo postupa sa enama? - Da si mukarac sve bi bilo jednostavnije. Sredio bih te za as i sluaj zubi su mu ponovo blesnuli - reen. To to si ena komplikuje stvar ali je ne ini nereivom. - Ostavi me na miru - sagla se i dohvatila granu - moram da pourim kui. Nemam vremena... ni volje da sluam... Nepomerajui se od stabla na koje je bio naslonjen, pruio je nogu i pritisnuo granu. Koni je hitro izvukla ruku. - uj, Konstanca Miam, znam sve o tebi i tvojima, znam moda vie nego ti. Sve sam proitao, prouio i izgradio vrlo sigurno miljenje o svima i svemu. Zna li ti bar neto o meni, da li ti je poznata pria o meni i mome ivotu? - Ne, i ne zanima me. - Ipak u ti ispriati jedan deo, da bi bolje razumela i moj stav i moje obaveze i - pribliavao se - zato titim Fina Morisona. Odavde sam otiao na studije u grad s one strane planine i ostao tamo jer, ovde vie nisam imao nikoga. Bavio sam se akvokaturom i voleo lov. Celoga ivota sam lovio. To mi je strast. Jedina. Poznajem zemlju, radove na njoj, umem oko konja, i pored te jedine strasti imao sam i jednu veliku ljubav. Veliku, i nedoreenu: svoj poziv. Pre nekoliko godina vodio sam dugo jedan vrlo zamren spor. Zastupao sam enu, majku dvoje dece, koja je posle roenja drugog deteta pobegla od ljubomornog mua jer vie nije mogla da podnosi njegova zlostavljanja. Zakazivana su roita ali brak nije mogao da se razvede jer se mu nije saglasio. U meuvremenu je ena stupila u vanbranu zajednicu s drugim ovekom. Mu je proganjao, dolazio u njen stan i tukao, otimao starije dete tvrdei da mlae dete nije njegovo. Mu je dovodio svedoke, dokazivao da je otac drugog deteta ljubavnik. ena svog vanbranog mua nije poznavala kad se dete rodilo. Najzad je mu oklevetao i mene pred sudijom, tvrdei da je i mene nalazio u eninom stanu i da... i tako dalje. Taj ovek je bio patoloki ljubomoran. Bilo mi je, ipak, vrlo neprijatno. Posle suenja, tip me je saekao u sudskom hodniku i pred mnotvom ljudi me vreao, navodei besmislice. Nisam otrpeo, vratio sam mu istom merom i zamalo da se pobijemo. Razdvojili su nas ljudi i ljubavnik moje klijentkinje... Te noi je njen mu je naen ubijen... A ja sam, onako umoran i iznerviran toga poslepodneva poao u lov da se smirim i razonodim posle zaista munih dana. Ostao sam nekoliko dana. Lovio sam jelene s ove strane planine, na desnoj obali reke u Big Stounu. Ne slutei nika kvo zlo, mirno i zadovoljno sam se vratio kui, osveen i oran da nastavim posao. Uhapsili su me im sam uao u stan pod sumnjom da sam ubio mua svoje klijentkinje... Suenje je ubrzo bilo zakazano. U istrazi sam tvrdio istinu. Bio sam u lovu... Niko moje iskaze nije mogao da potvrdi, lovio sam sam. Nasuprot tome, svedoka o naoj svai i tui bilo je na pretek... Oseao sam se prvi put u ivotu bespomonim. Da nesrea bude vea, ovek je ubijen

lovakom pukom kalibra kao moja. Strunjaci su zakljuili da je tih dana pucano iz nje... Sve se slagalo. Ne znam zato" zapalio je cigaretu i osvetlio svoje tvrdo, zategnuto lice ni sudija ni porota nijednog trenutka nisu verovali. Moda im moje neprijatno lice nije ulivalo poverenje, moda je trebalo mnogo vie rei nego to sam rekao ali, zbilja, nisam imao nita vie da kaem sem istine. Osuen sam, nita manje nego na smrt." Koni je skoila sa grane na koju se bila naslonila. Da, da Konstanca Miam, na smrt. Ni kriv ni duan, a bez ikakve mogunosti da dokaem svoju nevinost. Ne treba da kaem da me je itava eta kolega branila... Uloene su albe i sve to sleduje po redu i zakonu. Novine su bile pune mojih slika, pisani su itavi romani o "ljubavnoj aferi advokata s klijentkinjom i osveti..." enin ljubavnik je takoe bio osumnjien ali je nepobitno i lako dokazao da je bio kod kue sa enom i susedima. Presuda je postala izvrna kada su sve zakonske mogunosti bile iscrpljene. Ne umem da opiem kako sam se onda oseao. Jednom u moda imati vremena da napiem... I, da zavrim ovu priu Koni, jer tek sad na scenu stupa mladi plavojko, lepotan enstvenog osmeha, Fin Morison. Kad su se vrata elije otvorila jednoga jutra, mislio sam da dolaze da me vode... Odveli su me, ali kod sudije. Bili su svi na okupu. Predsednik suda, istrani, redovni, deurni sudija. Svi, i meu njima Fin Morison sa slikom u rukama. Dogodila se najudnovatija sluajnost koju ovek moe da zamisli. Upravo onoga dana kada sam lovio u Big Stounu, Fin je isprobavao svoju tek kupljenu kameru sa specijalnim soivima za daljinska snimanja. Snimao je umu, livade, ceo predeo. Na jednom snimku, u prvom planu, je prelepi jelen i u pozadini lovac s pukom na nianu, na sledeem, isti lovac stisnutih zuba s pukom u rukama ljutito gleda promaenog jelena u bekstvu. Vide se samo sapi i noge jelena... Fin je otiao u grad preko planine da pojedine slike izdvoji i da ih da na uveanje za kolekciju u njegovoj lovakoj sobi. Gledajui izvanrednog jelena, uoio je na uveanoj slici jasan lik lovca koji mu se uinio poznatim. Setio se da je to lik ubice iz novina. Zainteresovao se iz puke radoznalosti, mislei da je samo slinost po sredi ali je ipak prelistao novine, uporedio datume dana kada je kupio kameru i sutranjeg dana kad je snimao... Otrao je do sudije. Naravno, nije bilo jednostavno. Trebalo je pribaviti dokaze kad je kamera kupljena, kad - ta; ta - kad? Tuilac je morao da postavlja zahteve po zakonu. To nije nita neobino ni vredno panje. Meutim, za potovanje je napor koji je uloio Fin jurei po gradu po razne raune i overavajui ih na kompetentim mestima da bi postali pravosnani dokazi. Plemenitost koju je pokazao za tamonekog njemu potpuno nepoznatog advokatia Doka Kula dokazuje da taj mladi, dodue ne mnogo vispren, poseduje jednu izuzetnu osobinu koju je istisnuo nagonski, izdvojio je iz spleta sebinjake, vaspitanjem usaene i negovane ravnodunosti razmaenog bogatakog sina prema sudbinama drugih ljudi. Fin je tada, moda prvi put, samoinici jativno postupio, ne traei odobrenje i podrku oca i majke koji su oduvek zahtevali njegovu bezuslovnu zavisnost, gonjen eljom da zatiti nepoznatog oveka koji je moda, samo moda, Koni", netremice je gledao njene grevito sklopljene ruke, bio nevin, jer Fin nije mogao da bude siguran. Dakle, potrao je da sprei nepravdu i spasao me u

trenutku kada mi je oma ve bila takorei stavljena oko vrata. Obnavljanje postupka bilo je vrlo kratko. Provera dokaznog materijala: moje lovako odelo, e ir i drugo, kao i potvrda strunjaka da je na slici zaista Dok Kul, ne neko slian njemu jer i to se moe dogoditi... nije oduzela mnogo vremena. S mukom sam otrpeo izvinjavajua izlaganja tuioca, sudija... Jedino to sam tada zapamtio, bilo je ime Fin Morison. Prezime mi je bilo poznato i znao sam gde u ga nai. Jer, moj spasilac nije saekao da izaem iz zatvora, nije eleo moju zahvalnost. Tako sam tada mislio ali sam se docnije, kad sam ga naao ovde na imanju, uverio da me nije vie potraio jer ga nisam vie zanimao... Video sam to u njegovim plavim ravnodunim oima. Tada sam upoznao njegovu majku prikovanu za fotelju, umotanu u alove, uvijenu u ebad. Mislio sam daje paralizovana... Zadrala me je, priala o sebi, Finu... Ona je priala, Fin je sluao i sluao" nasmejao se prvi put iskreno i tako sam ostao u kui nekoliko dana. Obiao sam s Finom celo imanje, stoku, tale i... radnike... Vladao je neopisiv nered, ljudi su se bahato odnosili i prema poslu i prema mlakom, neupuenom i nezainteresovanom Finu. Sluali su moje primedbe a on se samo smejao zazirui pred ljudima zbog svoje neukosti, tvrdei da on obavlja svoj posao onako kako su navikli za ivota staroga gazde... Govorili su i gledali "mladog gazdu" s nipodatavanjem i podsmehom. Opravdano, jer nalickani i utirkani Fin je i delovao kao neumesan lutak meu radnicima uljevitih ruku, znojavih grudi i izmuenih, izboranih lica. Situacija mije bila jasna ali me se nije ticala i nisam hteo da se upliem u poslove svoga spasioca bojei se da ne budem nametljiv. Nisam dovoljno poznavao Morisonove... Ali, dogodilo se tako da me je Fin pred majkom upitao da li bih izvesano vreme hteo da mu pomognem u poslovima i rukovoenju imanjem, bar dok se ne snae bez oca koji je umro nekoliko meseci ranije. Pristao sam bez razmiljanja, srean to je zatraio uslugu od mene.... I, ostao do dana dananjeg... Fin je ostao to je i bio: nezainteresovani mlakonja, okupiran samo sobom, svojim izgledom i nenostima koje bi dolikovale devojici u prvoj ljubavi, ali nije lo ovek. Njegova nesrea je u tome to veruje da je jedina ovekova mo, novac. A" ponovo se nasmejao ne ume da ga uva i pravilno upotrebi ni rasporedi gde treba. Ljudi mu se podsmevaju, zaikavaju ga, izazivaju na tuu jer znaju kakav je... i tako sam seja postepeno pretvarao u njegovog zatitnika. titim ga od svega... i svakoga, Koni. Dugujem mu ivot. Otplaivau mu taj dug celog ivota ako treba, i neu nikome dozvoliti da ga ugsozi, osramoti ili koristi njegovu samouverenu, glupu tatinu da bi neasno - poslednju re je naglasio - sproveo u delo dobro pripremljenu osvetu. ao mi je, Koni, Fin Morison je slab ovek,. moja pomo mu je potrebna i to je za mene zakon. Ne znam koliko je on svestan toga jer se trudim da ne primeti moje intervencije makar i po cenu toga da se o nekoga ogreim. Postao sam strah i trepet na ovom podruju. Znam. Znaju i drugi. Poneko zna i zato sam takav i zato se nisam vratio svom poslu. Znaju i razumeju, jer i njih greje i pee ovo isto sunce, othranila nas je lj uta dojka, odnjihala srana, potena majka... Nauila nas da pamtimo i vraamo dugove... dobre i loe." Zastao je i predahnuo. Konine oi su se potpuno svikle na mrak. Videla ga je skoro sasvim jasno. Na usnama mu je zatitralo neto nalik na osmeh kad je

pogledao. Osmeh koji je prezirala ali joj tog trenutka nije bio odvratan. Nije se vie bojala Doka Kula. Razumela ga je. - ao mi je Koni, to sam ovo morao da ti kaem; ao mi je to si me prisilila da ti pretim; ao mi je to i sad moram da ponovim da u te, ako treba i grubo, spreiti da Finu uini zlo koje si, siguran sam, naumila. Hou da zna uinilo joj se da mu je glas neniji - da razumem tvoje pobude, ali... Koni je gotovo glasno uzdahnula, uspravila se i progovorila to je mogla mirnije. - Strpljivo sam te sluala, Dok. uj sad ti mene iako si rekao da zna kako su se dogaaji odigrali. Naslov ove prie bi mogao da glasi kao narodna poslovica: sauvaj me boe prijatelja, neprijatelja u se sam uvati. Finov i moj otac bili su prijatelji, drugovi, susedi. Najbolji prijatelji, toliko dobri i odani da, kad je Milburgova banka pala pod steaj i povukla moga oca u propast, Dord Morison, njegov "odani prijatelj", podmetnuo mu je nogu na najpodmukliji nain s farisejskim osmehom. On i njegova ena, ova ista koju sada snishodljivo dvorim, oduvek su nam zavideli na " kui kraj reke". Bezobzirno su uluili priliku da iskoriste trenutni materijalni pad moga oca i veto smiljenom podvalom da zaista zgrabe na dom. Morison je pritvorno pritrao mome ocu u pomo ponudivi mu pozamanu pozajmicu sa jednogodinjim rokom vraanja stavljanjem, naravno, tereta na "kuu kraj reke". Intabulacija, kako bi se pravnikim jezikom reklo, je li tako?" Dok je klimnuo glavom. Znao je sve to e Koni rei do tanina, ali je pustio da govori. Oseao je da joj je glas priguen od uzbuenja i eleo je da joj prui priliku da se rastereti. Moj otac se svesrdno zahvalio prijatelju Morisonu. Ne, govorio je vrli Morison, kakvo zahvaljivanje, pobogu! Na muci se poznaju junaci, u nevolji prijatelji, zaboga!" Izvukla je cigaretu i pripalila. Neumoljivo se pribliavao rok kada je otac morao da vrati dug. Bila je to godina poplave reke Svoni, koja se uvek sjuri sa planine pomahnitala, burna i neobuzdana, a te godine narasla je kao nikada dotle, prekrila polja, sprala zemlju i odnela etvu. Ali" nasmeila se s gorinom ponovo je pritrao "drug i prijatelj" Morison s umirujuim uzvicima i arobnim osmesima njegove lepe gospe: "Ne brini se prijatelju, nije vaan dug, ivoti su vani i nenadoknadivi. Vratie mi dug kad bude mogao. Dau jo, prijatelji smo, zaboga! Ima vremena, godina jo nije istekla, strpljenja...! Tako je govorio Dor Morison. A kada je istekao rok za isplatu duga, taj isti Morison naredio je izvrenje. Za dug, prema proceni odgovornih organa, vrednost kue nije mogla da zalegne... otila su i polja... Moj otac je presvisnuo. Majka i ja smo oterane kao kuke." Uutala je. Nije ga ni pogledala. Oekivala je da neto kae. - Znam, Koni, znaju to svi u gradu. Ali, zar je Fin odgovoran za nedela svoga oca? - Svakako. I on i njegova majka. Oboje znaju da smo prevareni. I oni su tome kumovali. Njegova sad slatkoreiva majka stajala je kao inkvizitor usred kue, nestrpljiva da to pre izaemo da bi zatim s treskom zalupila vrata naeg doma za nama. A kad sam dola da joj se ponudim za dvorkinju, nije mogla da

me se, zaboga, priseti. Kao da su vekovi minuli otada. Ali ja njih nisam zaboravila! Fin nije "registrovao" - sarkastino se nasmejala - kakvu sam kolu uila... I on se tek naknadno prisetio, a zna dobro kako niko nije smeo da mi da posao da se ne bi zamerio monim Morisonima. Oni su bez skrupula i ne biraju sredstva kada su njihovi interesi u pitanju. Misli li da mi je svejedno kad vidim delove nametaja iz nae kue razasute po njihovoj kuerini? Crvene fotelje iz moje sobe nalaze se u lovakoj sobi s trofejima. Jer, i one su trofeji iz Morisonovog lova, lova na mog oca. Dok se trudio, ali nije nalazio rei kojima bi iole opravdao ili bar ublaio krivicu svojih poslodavaca. Znao je da je sve to je Koni rekla suta istina. - Koni, ao mi je, ali uprkos svemu neu dozvoliti da se Finu bilo ta dogodi. Zato sam te molio i molim te, idi iz njihove kue. Fin je labav, nemoan momak. Nije suparnik dorastao tebi. Ne igraj se s njim kao tigrica s miem. On ne zasluuje da kalja svoje dostojanstvo. - Ne znam o emu govori - obrecnula se - i zato... - Zna vrlo dobro, Konstanca Miam. Nemoj da ga svakodnevno privlai u bazen, opominjem te! - Kojim pravom mi zapoveda i brani mi da se kupam? - Kupaj se do mile volje ali ne zavodi Fina. Zar te ta igra ne poniava? Ne dolikuje devojci kakva... - Ne inim nita sramotno. Bazen je Finov, mole da se kupa kad hoe i... s kim hoe, zar ne? - Da li je nemoralno to to radi, zavisi od tvojih ivotnih shvatanja. Po meni, nita nije sramotno kad je iskreno, iz ljubavi. Istini za volju - iz zgrenih usana virili su stisnuti zubi - ne znam da li bi i ovek sa vie samokohtrole i manje samouverenosti u svoju lepotu, mogao i umeo da se odupre izazovu ene kakva si ti, Koni. Ono to Fin ne vidi, mojoj panji ne promie, uveravam te prezrivi naglasak Dokovih rei uvredio je devojku. - Mene nee zavesti lukavim, naizgled nevinim ali i strpljivim i upornim nastojanjem da osvoji Fina. Ne uri, svesna si svoje nadmoi. Prvu etapu si osvojila: uspela si da zadobije poverenje ove druine glupaka koja nije u stanju da pronikne u tvoje stvarne namere. Majku si uverila da se greje u okrilju njenog perja, Sara ti veruje ma koliko i sama bila sraunata, to nije tajna ni za koga sem za Morisonove, a Fina je lako, vrlo lako namamiti u mreu. Poniavajue lako, Koni - prezir je bio oevidan - nedostojno imena Miam. - Nita od svega to si rekao nije istina - kajala se zbog iskrenosti kojoj je trenutak ranije podlegla - ba nita. Najzad, kakvi su moji izgledi - pokuala je ponovo - protiv njih? Nikakvi. Oni dre kormilo, oni diktiraju pravac. - Da, da, znam - glas mu je postajao sve tii - upravo se o tome i radi. Ali ti eli mesto kormilara i jedini put do njega je Fin, je li tako? Udajom za njega potae gazdarica. Suveren, koji e poganog podanika polako, dan za danom, terati da udi i ezne do iznemoglosti da bi ga na kraju porinula pa, makar

zajedno sa svojim sunjem nepovratno potonula. Razumeo sam to im sam te ugledao ovde jer, ti i j a smo sainjeni od istog blata. Zato znam ta smera, shvatam svaki tvoj pogled, pokret kojim obmanjuje ove skorojevie, doljake u ovoj ukletoj dolini. Zaustavi se, dok te jo... molim. - Ne misli valjda - nije krila prezir - da moe da mi nareuje. Nemam nikakvog razloga da te sluam i ne znam zato gubim vreme ovde s tobom, usred noi. Krenula je prema vozilu. Dok se ispreio i zalupio vrata na kolima. Naglo se okrenula stisnutih usana. Traak meseine probio se kroz granje i osvetlio njihova lica. - Pusti me, Dok - prosiktala je. Zato se uplie u moj ivot? Tvoja zatita mi nije potrebna. Nisam ti ja spasla ivot - ljutina je savladala - ne bih se ni potrudila. ta hoe, zaboga?! Meni ne duguje nita! Osmehnuo se i neno je okrenuo prema sebi. Spustio je ruke na njena ramena i blago je stegnuo. - Da me nisi upitala ta hou - govorio je tiho - moda ti jo dugo, dugo... moda nikada ne bih priznao da sam zaljubljen u tebe, divlja devojko. To hou, Konstanca Miam, hou da ti kaem da te volim bez ikakve nade da e mi verovati, jo manje da e imati srce za oveka kakav je Dok Kul. Ruan i neotesan... Ne mogu da ti ponudim nita sem sebe i sve ljubavi koju ovek moe da osea prema eni. Ako moe - podigao joj je bradu - podeli sa mnom svoje brige, dozvoli da ti pomognem. Na trenutak ga je zapanjeno pogledala iroko otvorenih oiju a onda se namrtila. - Priznajem da sam te se u poetku bojala, da sam zazirala o d tvojih pogleda, prisustva, osmeha i podsmeha - govorila je naglaavajui svaku re. Priznajem da sam oseala tvoje prisustvo i kada nisi bio u blizini, strahovala od tvog prividno ravnodunog pogleda i rei koje si govorio jedva miui usnama... sve do maloas kad si mi otkrio ta je to to te je nainilo ovakvim kakav jesi. Prestala sam da te se bojim. Potujem upornost a kojom si prihvatio obavezu i odgovornost da, titei momka koji te je nekada spasao, uzvrati deo onoga to veruje da mu duguje. Ali, da e usvojoj upornosti koristiti i ovakve metode, da e me srozati na nivo sentimentalne glupae kojoj je dovoljno apnuti nekoliko nenih rei pa da se ona potini, tome se zaista nisam nadala. Ne bi bio prvi put da osetim pogrean impuls, a ni poslednji, da trenutno divljenje zameni podozrenje. Ne ali se sa mnom, Dok, ne precenjuj me, ali namrtila se - nemoj me ni potceniti. Pusti me... - Nije trebalo da sve ovo kae. Nije trebalo da me se boji, ni potuje, ni da mi se divi. Nikada te nisam lagao. Opominjao sam te, pretio, molio i, najzad, rekao da te volim. Svoja podozrenja sam ti jo u prvom susretu izloio, namere predoio bez okolianja, a sad sam i svoja oseanja - gr mu je skupio usne - priznao. Sve otvoreno i poteno, smatrajui te ravnopravnim

protivnikom, inteligentnom, ali izopaenom mrnjom. Da sam pogreio u oceni dokazuje bujica rei koja je iz tebe provalila. ini mi se da si svoju pravu prirodu podredila pritvornosti koja ti je postala glavno oruje. Lai i pretvaranja postali su tvoja jedina istina. Jedino tako mogu da opravdam to nisi u stanju da razume teinu onoga to sam rekao. ao mi je - glas mu je gotovo usahnuo - to sam raskrinkao jedino lepo to se dogodilo u meni posle mnogo, mnogo vremena. Nisi bila vredna moje iskrenosti. Trebalo bi - uporno je gledao sjaj u njenim kao no tamnim oima - da sam sebe pljunem u elo to nisam smogao snage da obuzdam vatru koja mi je upalila krv. Ostala je trenutak u nedoumici, pokolebana. Odmah se zatim izvila i rukama ga udaljila, kao da se tim pokretom otimala oseanju stida koji je negde u utrobi zagrizao. Savladala je kolebljivost onim jaim oseafljem koje je kipelo, vrjlo u njoj. - Smean si - rekla je uvredljivo ali i neuverljivo - i ako nema vie ta da kae, pusti me da krenem. Majka e se brinuti to toliko kasnim. - Razmisli, Koni - rekao je ne pomiui se - o onome to radi i to e uraditi. Ako produi ovu osvetniku farsu sa Finom, ako ga i dalje bude izbacivala iz njegove glupe i detinjaste, ali njemu prihvatljive koloteine, uprkos ljubavi koju imam za tebe, umeu da te spreim da uniti i njega i sebe. Makar te tukao kao poslednja bitanga. Razmisli i odlui, Koni. - Razmislila sam i odluila - rekla je prkosno. - Tvoje me emocije ostavljaju potpuno ravnodunom - Dok je osetio podrhtavanje u njenom glasu - a jo vie batine - prostrelila ga je pogledom - kojima preti. Skloni se i pokupi ovu granu koju si vandalski odvalio sa ovog prelepog drveta. titi lopove a napada i ranjava neduno stoletno drvo da bi zadovoljio svoje hirove, junaino! ' Naglo se okrenula, odgurnula ga i dohvatila kvaku na vratima kola. Nije stigla da pomakne ruicu kvake, Dok je isto tako naglo uhvatio za ramena, okrenuo k sebi, obujmio oko glave i struka obema rukama i pripio uz sebe toliko vrsto da nije mogla da se pomakne ni da die. Bila je ljuta. Oseanje nemoi nagonilo joj je suze i gr u grlu. Progutala je pljuvaku, uzdravala suze na trepavicama, stisnutih oiju, i osetila obamrlost u udovima. Odluila je da otrpi i ovu Dokovu agresiju, da pokae svoju ravnodunost i obeshrabri ga. Glava joj je nevoljno bila oslonjena o njegovo rame. Oseala je miris njegovog vrata, koulje, kose. Zapuhnuo je neodreeni dah svee trave, talskog sena, rastresene preorane zemlje spojen s mirisom nekakvog losiona s lavandom i kamforom. Neobina kombinacija svih tih mirisa odjednom je delovala umirujue i napetost njenih miia poe da jenjava. Osetila je neto poznato i toplo, kao nekada u okrilju trave i sunca na obali reke, uz rodnu kuu... Stisak Dokovih ruku je popustio. Odmakao se i obuhvatio joj lice akama, Koni je videla uznemirenost, treperenje njegovih kapaka i spustila pogled. S negodovanjem i uenjem se odupirala elji da ponovo oseti mir na njegovom ramenu. Prezirala je sebe zbog ove slabosti, prkosno odmahnula glavom i

stresla njegove ruke. - Ovo ne vodi niemu, Dok - rekla je prkosno - izdrala sam, kao to vidi. Mogu li sada da poem? Osetio je elju da je oamari, izudara, prebije ali je, kao i ona, nauen da savlauje svoje instinkte, samo uzdahnuo i ukoio lice. - Opomenuo sam te da e se ovo ponavljati - rekao je nadmeno - sve dok ne ostavi Fina na miru. I tako e biti, Konstanca. Uskoila je u kola i sela za upravlja. Dok se odmakao, saekao da ona potera kola unazad i sklonio granu s puta. Krenula je i zaustavila kola pored njega, naslonila lakat na prozor i pogledala ga. - Voli li me zaista - trudila se da se osmehne - ili si...? Nije odgovorio. Uplaio se zamke u njenom pitanju. - Reci, pitam te ozbiljno... Ne... ne... - traila je re - ne rugam se, Dok. - Zato pita? Zar nisam rekao...? - eli da budem tvoja - gledala ga je zbunjeno samo tvoja? - Ne poigravaj se sa mnom, Koni - promrmljao je. - Devojka si - zubi su mu se sastavili - ena! Izuzetna ena. - Ne poigravam se - rekla je tiho - pitam te odreeno i ozbiljno. Ako me hoe, biu tvoja - rekla je odseno - samo tvoja, zauvek. Dok je bio vidljivo napet. Podstaknut njenim zvonkim, prijatnim i ubedljivim glasom kolebao se, spreman da poveruje. Ipak je utao i ekao. - Nikada te neu izneveriti, Dok. Kunem se. Biu tvoja i ena i robinja i verni saputnik do poslednjeg daha... Bio je ponesen, nesnosno omamljen iskuenjem, ali i oprezan. Ipak, sluao je s uivanjem, eleo je da veruje u njene rei iako je sumnjao u njihovu istinitost. -... Posvetiu ti ivot, izroditi decu... - govorila je kao da peva uspavanku biu stub naeg doma, vatra naeg ognjita... samo pod jednim uslovom: pomozi mi da se osvetim Morisonima, nemoj me sputavati. Dozvoli da samo unitim "kuu na reci". Meni ne treba vie. Ne elim je, ali ne mogu da ivim znajui da Morisoni ugibaju njene podove, greju se na vatri naih ognjita, skrnave seni moga oca ije su srce iskidali... Samo to traim u zamenu za sebe, za sve to eli, sve to mogu da dam... Dok je polako isputao vazduh koji se sabijao u njegove grudi dok je Koni govorila. - U oima ti je mrnja a u dui zlo - rekao je apatom - osveta e te ubiti, devojko. Strah me je... - Strah! - uzviknula je prezrivo. - Boji se, kukavice! - Ne pokuavaj, nee me izazvati - bio je tuan - ni nagoniti da zaboravim svoje obaveze. Ne prodajem svoju ljubav niti prihvatam - usne su mu se zgrile - tvoju uslovljenu. Nikada ne bih sprao stid s obraza - glas mu je bio miran, ugaen - ljubei enu koju sam dobio - oi su mu sevnule - trampom.

Nagodbom. Izmakao se kao da se oprljio i urnim koracima uao u umu. - Prokletnie - mrmljala je ljutito - prokletnie! Zaridala je. Glasno joj se oteo krik i stapao se s roptavim, promuklim stenjanjem motora i karoserije isluenog "krajzlera". Dani su prolazili. Na imanju i u kui Morisonovih ivot se odvijao po ustaljenom redu i navikama koje su odreivali vreme, godinje doba i podneblje. Koni je redovno dolazila na posao, pomno se posveivala Finovoj majci, svakodnevno se kupala s njim u bazenu i malim, sitnim ali sigurnim koracima mu se pribliavala oseajui da svakim danom njegovo interesovanje za nju raste. Njegovi skriveni, uagreni pogledi sve su se ee zaustavljali na njenim oima, usnama, telu... S Dokom se posle one noi u umi nije videla sem to je, kad nije mogla da izbegne, sedela za stolom s gospoom Morison na terasi ili u salonu kad su i Fin, Sara i on bili tamo. Nikada joj se vie nije obratio, niti je pogledao. Ponekad bi ona letimino pogledala u pravcu mesta na kojem je sedeo, ali je njegov pogled sasvim mirno i ravnoduno klizio mimo njenog lica. Koni je sigurno znala da on sve vidi i uje. Jednog sparnog radnog dana Dok je, mimo obiaja, doao u kuu Morisonovih rano posle podne. Pre zalaska sunca. Video je sa livade na kojoj se dogovarao s radnicima o poslu, Sarina kola na drumu prema kui. Zaudio se jer je uvek dolazila predvee. Znao je da Sara nije bez razloga dola po nesnosnoj vruini. Primetio je ranijih veeri njene prekorne poglede upuene Finu i njegove hladne, usiljene osmehe. Nije se pitao ta se to s Finom dogaa. Znao je, ali je takoe znao da e upravo zato Sara eleti da skrati vreme do venanja, kao to je znao da e ga Fin odlagati to due moe... Zato je dojahao do kue. eleo je da prisustvuje i, ako Koni ne bude prisutna, uestvuje u razgovoru i dotakne pitanje "kue kraj reke" koju je poslednjih dana Sara esto pominjala. Opazio je, iako se inilo da drema i ne vidi nita, lagano grenje Koninih ramena kad se govorilo o njenom roditeljskom domu. Razmiljao je u nekoliko navrata, posle razgovora one noi u umi, o Koninim oseanjima i odlunosti da po svaku cenu uini neto to bi p odrilo stabilnost ivota i imovine Morisonovih. Pomiljao je da ului priliku i pokrene to pitanje pred enom i sinom Morisona nadajui se da bi oni, moda, na nekakav mirniji, bezbolniji nain mogli a, pomislio je, moda i eleli da speru ljagu sa imena oca, Dorda Morisona, odriui se Miamove kue u korist Koni, koju su oevidno veoma voleli. Bio je povreen predlozima Koni one noi. I, uprkos tome, hteo je da joj pomogne da se oslobodi tereta osvete koji je toliko pritiskao jer je zaista i iskreno voleo i znao da mu ona nikada nee uzvratiti ljubav. Odluio je da preduzme sve da to pitanje rei ako je mogue; da saeka Finovo venanje i potom ode s imanja Morisonovih i to dalje od Koni

Miam, devojke s mrnjom u oima i srcu, koju njegova ljubav sigurno nee nikada privui ni pripitomiti. Sjahao je, zadenuo uzde za kariku na ogradi i polako se popeo uz stepenice. Iznutra je dopirao razgovor. Uao je u hladovito predsoblje. Glasovi su dolazili iz lovake sobe. Vrata su bila otvorena. Provirio je i ua o na poziv Finove majke. - Zdravo, Dok - obradovala mu se Sara - uasna vruina, je l'? - Jeste, paklena - pogledao je Finovu majku. - Kako ste danas, gospoo? Gde vam je Konstanca? - Dobro sam, Dok - potapala ga je po ramenu - mnogo mi je bolje otkada je Koni sa mnom. Usluuje me, zabavlja i o svemu vodi rauna kao da je roena za ovakav posao. Radi kao... - Radi mnogo, mama - prekorno se osmehnuo majci Fin - mislim da je previe optereuje. - Kojeta - nadmeno se uspravila na seditu - Koni je vredna, uvek u pokretu i puna je panje. Ja nita ne zahtevam iako bih imala puno pravo, zar ne? Plaam je - njen osmeh je Doku bio neprijatan toga asa - dajem joj tri puta vie nego to je dobijala u samoposluzi, sirotica. ta e - izvila je lepe obrve mora da radi da bi majku i sebe izdravala. Ne smeta joj nita - mahnula je rukom - zar ne vidi da sija od zdravlja i lepote. Ba je lepa, lii na majku. Otac joj nije... - pogledala je sina i Doka - dobro, nije vie vano. Nego - arobno se nasmeila Doku - zapazila sam da je jedino ti oslovljava punim imenom: Konstanca. Seam se da je samo njen deda tako oslovljavao. Moda ti je priala o tome, Dok? - Ne, nisam znao - rastavio je malo usne - zovem je tako, valjda, zbog toga gladio je crvenu kou fotelje - to nismo bliski. Neobino je videti te u ovo doba ovde, Saro - skrenuo je razgovor, seo u fotelju i zagledao je - obino dolazi docnije. - Ne znam ni sama - stidljivo se osmehivala - poelela sam se svog verenika... Vidim da zagleda fotelje Dok. Divne su je l'da? Oboavam ih, volim da sedim ovde i divim se njihovoj izvanrednoj izradi, mekoi koe i izuzetnoj udobnosti. - Zaista - prihvatio je - lepe su. One su - trudio se da mu glas bude ravnoduan - iz "kue kraj reke, zar ne gospoo? - Da, tamo su bile - slegnula je nehajno ramenima - preneli smo ih ovde kad je moj mu kupio od... Miama. Dok je ustao, natoio au viskija sa ledom i sokom od voa. Otpio je gutljaj i sporim pokretima izvukao cigaretu i pripalio. Prikupljao je hrabrost da zapodene razgovor ali se bojao da Koni ne naie. - Ne rekoste gde vam je Konstanca, gospoo - proveravao je - nije valjda ve otila? - A, ne - uzviknula je - njena je dunost da ostane pored mene dok me ne

smesti u krevet posle veere. Dozvolila sam joj da odmori noge u sobi. Vruina je, neka se malo oprui dok su Fin i Sara sa mnom. Zbilja Dok - glasno se smejala - slaem se sa Sarom. Zagleda fotelje kao da ih prvi put vidi. - Gledam ih, ali ih ne vidim - krenuo je Dok - razmiljam o vaoj kupovini "kue kraj reke". Gospodin Morison je napravio unosnu trgovinu. - Trgovinu? Kakvu - uvreeno ga je pogledada - trgovinu, Dok? Takva je bila pogodba izmeu moga mua i Miama. Zar ne zna kako je...? - Znam - Dok je mirno pogledao - prialo se i jo uvek se o tome pria u gradu. - Ne razumem te, Dok - rekla je osorno - budi odreeniji, ta se pria? - Nita naroito - gr njemu svojstvenog smeha zadigao mu je uglove usana - nita to vi ne znate. Morison i Miam su bili veliki prijatelji, kau, i zato je va mu pritrao drugu u pomo kada je ovaj bio u nevolji. Pozajmio mu je novac da se izvue iz trenutnog kripca u koji ga je uvalio bankar - oi su mu klizile od Fina do njegove majke - zatim, poto nije mogao za godinu dana da vrati dug zbog katastrofalne godine u poljima, gospodin Morison mu je, kao odani prijatelj, pozajmio jo i - zastao je i otpio gutljaj pia - sa upola manjim rokom za povraaj zajma i skidanje intabulacija sa kue i imanja... posle ega je, sasvim mirno i spokojno - trudio se da mu glas zvui odobravajue - zavrio ostali deo posla, prepisujui sudskim putem imovinu na svoje ime preko opunomoenih advokata koji su, ko zna iz kojih razloga - nije mogao da obuzda podsmeh - potpuno smeli s uma da je o navedenim promenama trebalo izvestiti klijenta, opomenuti ga o opasnosti koja mu je pretila od... prinudne naplate... - Ne znam - rekla je osorno gospoa Morison - ne elim da sad govorim o pojedinostima. Jasno je da je moj mu davajui Miamu zajam morao da se obezbedi i, naravno, naplatio ono to mu je po zakonu pripalo. U poslu podigla je glavu dostojanstveno - nema sentimentalnosti, zna se. Moj mu nije bio... danguban, bio je strogo poslovan i vispren ovek. To je van svake diskusije! - Ne misli, valjda, da je moj otac uinio neto nezakonito, Dok? - umeao se i Fin. - Zato ste se gospoo i ti, Fine, uznemirili? Rekao sam ono to se u gradu pria. Pitali ste me, zar ne? Svoje miljenje nisam izneo jer vas, uveren sam i ne zanima - nasmejao se pokazujui svoje bele, jake i neravne zube - mada bih sad, kad smo sami meu svojima, ako mogu tako da kaem, mogao da taj sluaj prokomentariem i svaku stvar postavim onako kako jeste. Ako dozvoljavate, gospoo Morison, rekao bih da je meu prijateljima moglo sve da se sredi i drugaije. Moglo je da se sprei izvrenje naplate preko izvanrednog imanja i prelepe kue, za pregrt dolarskih novanica. Moglo je... - Sve je bilo apsolutno legalno - jo uvek se smejala i pokazivala svoje lepe, bele zube - u skladu sa zakonom, propisima... - Nesumljivo - Dok je klimnuo glavom plaei se da e Finova majka

prekinuti razgovor - hteo sam samo da kaem, gospoo Morison, da je va suprug mogao, potujui zakon i titei svoje interese, da za ljubav meusobnog prijateljstva, pomene svog dugogodinjeg suseda i upozna ga sa svojim namerama. Ubeen sam da bi i Miam, koji je oevidno suvie verovao u privrenost gospodina Morisona zaboravljajui da je on, kako rekoste, strogo poslovan ovek bez sentimentalnosti, sigurno naao izlaz iz nesrenog spleta okolnosti i preuzeo sve, a mogao se obratiti i drugoj banci u gradu, da sprei potpunu propast, svoju i svoje porodice. - Zato vam je posle toliko vremena palo na pamet da o tome govorite uzviknula je nestrpljivo Sara. - Smeni ste. Oh, izvinite, gospoo Morison. Ispala sam nepristojna ali smatram daje glupo govoriti o prolosti kad imamo toliko mnogo - neno je pogledala Fina - da priamo o budunosti. - Tano, Saro - prihvatio je Dok zadovoljno - upravo si me podstakla na pomisao koliko bi Konstanca Miam, koju oevidno ovde svi mnogo volite i cenite njene vrline, kaem, koliko bi bila srena a sigurno i vi s njom, kad biste joj predloili da se vrati u njihov dom i obrauje svoju zemlju otplaujui vam postepeno dug. - Da li si poludeo, Dok! - uzviknula je majka. - Taj posed ima ogromnu vrednost, ima li predstavu o tome? - Kako da ne, gospoo Morison. Upravo ste potvrdili ono to sam malopre govorio. Va suprug, vi i Fin - oi su mu zasijale - uzeli ste tu ogromnu vrednost za samo pedeset hiljada dolara, je li tako? U ovoj zemlji se cene nisu promenile, imanja i sada vrede koliko su vredela. Toliko e vredeti i ubudue, jesam li u pravu? Moda biste voleli da ispravite nehotini propust vaeg mua i oca i ustupite Konstanci i njenoj majci imovinu po istoj ceni. Pomiljao sam vie puta - video je ukoene poglede majke i sina - na to, gledajui s koliko se nenosti i ljubavi vi i Fin ophodite prema Konstanci Miam. - Trebalo bi mi navui luaku koulju kad bih se odrekao svoje najbolje zemlje za tako bednu sumu - Fin je potvrivao svoju ogranienost. - Zar ne misli i ti tako, mama? - Ne dolazi u obzir - Sara nije uspela da se obuzda - nije vano poto je kupljeno imanje, ono je nepovratno nae - trgla se - htela sam rei, Finovo, zar ne gospoo Morison? - Moje i Finovo - pogledala je devojku popreko - i ostae nae. Mislim, Dok, da uvia da mi ne moemo da se umeamo u posao koji je moj pokojni mu ve obavio. Bila bi to povreda njegove volje. - Ne znam zato - govorio je spokojno - svet pria da ste i vi i Fin sudelovali u ovom poslu i da ste uvek i svugde u sudu i ostalim nadletvima bili uz gospodina Morisona. Moda ste se bojali da ne omane... bio je dosta stariji od vas, zar ne gospoo Morison? Ili moda narod izmilja prie jer zna da ste oduvek merkali i prieljkivali polja uz reku... Ljudi sa ovoga podruja povukao je dim - vole da izmiljaju i... zavide. esto se i svete... verovatno bez

razloga ali... - Mene takvi prostaci - rekla je gordo - nikada nisu ni najmanje zanimali. Mogu da misle i priaju to god hoe u svojoj dokolici. Istina je da smo Fin i ja bili s mojim muem da obavimo formalnosti jer je on to od nas zahtevao ali to je, ini mi se, naa lina stvar. Ne polaemo nikome raune. Sve je uraeno zakonito. Ne moe nam se nita zameriti. - Da je moglo - Fin je gladio svoju kosu pred ogledalom - da nam se bilo ta zameri, vlasti ne bi celu proceduru odobrile, je li tako, Dok? Mi imamo sve dokaze, ti si advokat i zna daje to najvanije. Kao da je hteo jo neto da kae, da Doka vrati u neku drugu prolost ali je odustao. - Da - skupio je usne Dok - to je najvanije. - Molim te Dok, da prestanemo s tim razgovorom koji ne vodi niemu. Uostalom, ne znam zato si ga i zapoeo, kao da priziva duhove. Obojica su mrtvi i ostavimo ih na miru. Sreom, Koni je trezvena i pametna devojka i zna da se u toj stvari vie ne moe nita preduzeti ni uiniti. Njoj oevidno nije ni stalo jer nijednom, za toliko meseci otkada je svakodnevno ovde, nije joj na pamet palo da spomene " kuu kraj reke . Celokupni posed je na i ne moe nam ga niko nikada uzeti ni otkupiti ako mi to ne elimo, je li tako? - Tako je - iroko se nasmejao - jedino da i vama neko podvali. - A, to se niko nee usuditi - Fin je seo na naslon majine stolice - jer se svi tebe boje, Dok. Mama uvek kae da je naa srea to si ti sa nama. I uvek e biti, je l' da, Dok? - Biu dok se ne oeni, Fine, to e uskoro biti - pogledao je Saru. - Posle e imati "pojaanje". ena e ti pomagati u kui i na imanju. Sve je sreeno u poljima, talama, momci su radni i,dobri, rauni su u redu. Treba da uzme u svoje ruke ono to je tvoje i radi. Je li tako Saro? - Jeste - snebivala se - samo ne znam kad e Fin odluiti. Ja bih volela da odmah... - Jesi li se odmorila, keri - svi su pogledali u vrata - hoe li da ue? Koni je neodluno zastala kad je ugledala Doka. Sela je pored Sare. - Hoete li da spremim kafu? - ustala je. - Odmah u je doneti. Istrala je iz sobe. Nije mogla da podnese Dokovo prisustvo ali je ipak oseala grenje negde u elucu seajui se topline i mirisa njegovog ramena. I sada je pobegla od njegovih crnih oiju koje je oseala na sebi i onda kad se inilo da je ne gleda. Donela je posluavnik s kafom, nasula i posluila, dodajui Sari olje. Dok je priao malom stolu i stao pored nje pruivi ruku da primi olju. Koni mu je dodala ne gledajui ga. - Hvala, Konstanca - srkutao je kafu - odlina je. Letimino ga je pogledala i klimnula glavom. Njegovo koato, suncem opaljeno lice, ispupenih jagodica, s prevelikim kao nabubrelim usnama i

izduenim oima koje su dosezale do samih slepooinca, bilo je nepomino. Samo su mu u zenicama zaiskrile nekakve bele takice i odmah se u gasile. Kao da su mu preci bili Indijanci, pomislila je i ponovo ga pogledala. Uzimao je eer sa police nad kaminom. Pokreti su mu naizgled bili spori a u stvari otri i nekako pravolinijski. Odreeni, bez okolianja. Kao i njegov govor, proletelo je Koni kroz glavu. - Trebalo bi da krenemo zajedno, Fine - rekao je Dok - spremio sam raune da potpie i da pogleda prinove u talama. Ima dosta posla za obojicu. - A ta u ja - razoarano je rekla Sara - zar da...? - Mislio sam da emo se kupati u bazenu - rekao je Fin - mi se svakoga dana takmiimo - uareno je gledao Koni. - Koni i ja. Ona uvek pobeuje ali ja sam sve bolji... - Kupae se - izvio je usne i ovla pogledao Koni - posle; treba da veba uporno i ui. Prouavaj je Fine, podraavaj. Moda e ti poi za rukom i da je pobedi. Pozovi prijatelje, organizuj takmienje u plivanju, to dobro utie na miie. - Koni pliva kao vidra - neno se osmehivao. - Prepliva bazen pet puta dok seja dva puta kobeljam po vodi. Nikada je neu dostii. O pobedi nema govora. - Pokuaj da se nagodi s njom - pogledao je Koni smejui se - to bar nije teko, zar ne Konstanca? Ako eli da te pobedi, postavie mu uslove. Ako prihvati, pobeda je njegova - Koni se jeila sluajui njegov smeh - ako ne, neka se praaka po pliaku dok ne shvati da te nee pobediti ako ne prihvati tvoje uslove. Ili, ako ne pokua da te sopstvenom snagom pobedi. Moe i to da se dogodi. Ponekad. Hajdemo, Fine. Vreme je... Sara je otila sa Koni do bazena. Gledala je kako pliva sedei pod suncobranom za malim stolom ispred trema. - Zato ne pokua, Saro - Koni je krenula u drugu etapu svoga plana ovaj moj kostim bi ti sasvim lepo pristajao. Osvei se. - Ne volim kupanje. Stidim se da obuem kupai kostim. - Zato, zaboga? Ne budi luda, same smo. Znam - sela je pored nje na pod stidi se da te Fin vidi neobuenu, je li? Ne brini, on nee doi do veeras. Znam koliko ostaje kad ga Dok pozove. Voda i sunce bi ti i te kako koristili . Tvojoj lepoj koi treba malo vazduha, treba da preplane. Bila bi vrsta, jedra. Hajde, ne snebivaj se - postajala je nestrpljiva - videe da sam bila u pravu. - Ako Fin ipak doe? Ne bih volela, nipoto. - Nee doi, sigurna sam. - Ne znam da plivam, Koni. - Nije vano, onaj deo bazena je plitak, voda dosee samo do kolena. - Mrava sam, Koni - vajkala se devojka - izgledau grozno. - Kojeta. Ba zato i treba,da se kupa i naui da pliva. I ja sam bila mrava i goljava kad sam bila mlaa. Plivanje mi je pomoglo da se razvijem.

- Zaista? - Naravno. Ako hoe da se ugoji, plivaj i imae mnogo bolji apetit. Hajde, svuci se i obuci ovaj bikini, meni je tesan. Tebi e sigurno odgovarati. - Jesi li sigurna da niko nee doi? Ne bih volela ni da me Finova majka vidi. Ni posluga. - Nee doi. Uostalom, svui se a ja idem da kaem Lin da me odmah izvesti ako bilo ko ue u kuu. Ne brini. Otrala je tremom do ulaza u predsoblje zadihana od nestrpljenja. Koliko mi je vremena trebalo - pomislila je - da ubedim ovu gusku da se svue. Fin samo to nije stigao... Neu vie da propustim ni trenutak. Dok postaje sve otvoreniji. Samo ovi glupai nisu osetili maloas neveto skrivenu aoku kad je govo rio o mojim uslovima, nagodbama. Niko ga nije upitao na ta je to mislio i zato se onako groktavo smeje kao... kao - protrljala je nos - ba je odvratan. I Sara je razmiljala presvlaei se snebivljivo. Koni je u stvari potena. Zar ovo nije dokaz? Ubedila me je da doem do bazena, nagovara me da se kupam s njom jer ne eli da budem sama s Finom. Dobro, on danas nee doi, ali dolazi svakoga dana i dolazie... Meni je jasno da svakodnevna blizina Fina i druge devojke moe da bude opasna po mene. Primetila je to i Koni, hoe da sprei komplikacije... Poteno. Ona je dobra devojka, mada malo... priprosta, nema onaj delikatni "lif naih krugova. Suvie odreena, otra i - napuila je usne - jednostavno, konfekcijski odevena. Zato i zapaa s divljenjem moje stilizovane, vazduaste i enstvene modele haljina. Pa sad, ona i ja se ne moemo ni u emu porediti, razume se. Koni se vratila u trenutku kada se Sara uspravila u bikiniju. Osetila je saaljenje prema devojci i stid zbog onoga to ini. Sara, devojka izvanredne enstvenosti u haljinama koje je znalaki odabirala, izgledala je gore nego to je Koni u najgorim zamislima mogla da pretpostavi. Liila je na zakrljale devojice, isuene glau, lepog lica s nenim boleivim plavim oima kakve su se mogle videti na dokumentarnim snimcima koncentracionih logora. Zastala je trudei se da Sara ne primeti njeno zaprepaenje. Za trenutak je zaboravila na osvetu. Pokajala se to se okomila na devojku koja se iskreno stidela svoje grozne mravosti i alila to upravo tim njenim nedostatkom eli da jasnije istakne savrenstvo svoga tela. Kao da pred bogaljem istie svoje zdrave udove, pomislila je, i izlae ih njenom vereniku... na poreenje. Poniavajue, kroz misli su joj preletele Dokove rei, nedostojno... Zar je u svojoj zaslepljenosti i nezasitoj elji za osvetom morala da se poslui ba ovom siroticom prema kojoj je priroda bila neoprostivo krta, pomislila je s gaenjem. Zar nije bedno otrgnuti je iz naruja oveka kojega je ona elela da uniti, da samelje, ali ne i da voli, oveka s kojim bi se Sara sjedini la da se ona, Koni Miam, nije ispreila; i najzad, zar je Sara koja joj veruje, predstavljala nekakvu prepreku njenim ciljevima? Zar je potrebno razgolititi je pred oima pohotnog, glupog Fina? Nije! Odluila je i dohvatila svoj ogrta da je pokrije, smiljajui nekakav izgovor.

- Bila si u pravu, Koni. Prijatno je biti neodeven na suncu po ovakvoj vruini. Hvala ti to si me ohrabrila - stavila joj je ruku na ramena - sama se nikada ne bih odluila. Uasno sam mrava, je li? - Nisi, u stvari - Koni je bila ljuta to se zbunila - jesi... Mada to nije bitno. Vano je - dosetila se i sa olakanjem odahnula - da se sad brzo malo osvei u vodi i odmah zatim pokrije. Sunce je opasno, prvi put. Koa ti je... nenija nego to sam pretpostavljala. Preplanue i dobiti plikove. Hajdemo zajedno u vodu povela je i sa strahom gledala da li Fin moda stoji na svom prozoru - a kad bude redovno dolazila, nauiu te da pliva. Vai? Sara se bojaljivo pljuskala u plitkom delu bazena. Koni je zaplivala i okrenula se da je vidi. Koa joj je bila najeena i kao pomodrela. I njoj se koa najeila u nastupu grie savesti, saaljenja i stida. Hitro je zaplivala do ivice bazena, dohvatila svoj ogrta i rairila ga pred Sarom, gledajui sa zebnjom vrata na koja je Fin svakog trenutka mogao da naie. - Dosta je, Saro - Koni se nevoljno udila nenosti u svom glasu i to je ljutilo - izai, hladno ti je. Sutra e malo due... .cz.g - Dolaziu redovno, Koni - zahvalno je gledala - zbilja je prijatno. Dolaziu pre podne kad Fin nije ovde. Da li u se zaista ugojiti? Strpljivo u raditi sve to mi kae, Koni. Posle u se prikazati Finu. Nemoj mu rei - molila je - kakva sam. Zna, majka me je vodila kod mnogih lekara, specijalista za ovakve sluajeve kakav je moj - poveravala se - ali, nita nije koristilo. Pila sam i lekove, jela sve to su preporuili i, nita. Moda u, rekli su, da se razvijem i popravim ako budem imala dete... - Sigurno, sigurno - Koni je bila nestrpljiva - izai sad, prii da te zagrnem. Razgovaraemo... Vie je osetila nego to je videla senku na vodi. Fin je stao na ivicu bazena upravo kad je Koni zagrtala Saru. Nije bila sigurna da li je stigao da je vidi u bikiniju ali kad je videla njegovo lice i pogled, bilo joj je jasno. Iza Fina stajao je Dok s ljutitim pogledom i prezrivim osmehom. Samo Dokovo prisustvo bilo je dovoljno da Koni, kao sunerom izbrie sve to je dotle oseala i mislila. Nije videla ni preplaene Sarine oi ni ula njen uzvik, kao vapaj, kad je izgovorila ime svoga verenika. Prkosno je pogledala Doka koji je razdrljene koulje i razbaruene kose stajao pored zaglaenog i svee obrijanog Fina. Kao David i Golijat, pomislila je, iako Fin nije bio mnogo nieg rasta od Doka, bio je ipak njegova suta suprotnost. Izdrala je njegov pogled, likovala je, bar je htela da Dok tako misli, skinula kapu i pokretom glave zabacila dugu crnu kosu na leda ne pomerajui oi sa njegovih. I on je nju gledao, ne pomiljajui nijednog trenutka da je Koni kadra da oseti saaljenje, griu savesti i stid to je Saru namerno izloila poruzi. Ljubomora mu je suzila grlo ali je zadrao na usnama prezrivi osmeh, gledajui Konine oi koje su gotovo reito izraavale slast trijumfa. Ona je i elela da Doku pokae da nije uspeo da je sputa u namerama i da ona osvaja, korak po korak, put kojim je

krenula. Sara se zavijala u ograta kao da je htela da nestane u njemu. Koni je sela na kamenu ogradu bazena s namerom da se isprui i suna da bi izbegla nemi duel sa Dokom. Sara je sela za stoi za kojim su joj se pridruili Fin i Dok. - Mislila sam... mislile smo, upravo, Koni je rekla da nee doi jer si sa Dokom u tali - rekla je Sara smeteno - i da nikada ne... - Nisam mogla da pretpostavim - rekla je Koni ne okreui se - da ete tako brzo zavriti posao. - Nismo ga ni zapoeli - promrmljao je Dok stavljajui eir na oi. - Fin je hteo da se kupa. Prija mu, kae, plivanje. - Nisam oekivao da tebe naem u bazenu, Saro - rekao je Fin ne gledajui je - govorila si da ne voli sunce i plivanje. - Koni me je nagovorila i ubedila da bi trebalo - rekla je srameljivo - i da je korisno. Zaista je prijatno. Nisam znala da e... doi... i Dok. Ali, Konstanca je znala - pomislio je Dok - i sad likuje. Ostvarila je svoju podlu zamisao. - Zar je to vano - uzviknuo je Fin resko - neemo te pojesti. - Pa - snebivala se Sara - stidim se. Zato se Konstanca ne stidi - besneo je Dok u sebi. - koje li okrutnosti! Ne preza ni od ega. Sara je ustajala pridravajui paljivo ogrta i otrala da se obue. Fin je gledao za njom s neskrivenim razoarenjem koja nije promaklo Dokovoj panji, i odmah zatim spustio pogled na preplanulo i skladno Konino telo oprueno na suncu. - Hoemo li u vodu, Koni - upitao je Fin oduevljeno. - Danas sam propustio dosta vremena, uiteljice. - Moemo - rekla je uzdrano - uskai, ja u malo kasnije. Oekivala je da e Dok otii. Nikada dotle nije dolazio na kupanje. Fin se bacio u vodu i zaplivao. Dok je ustao i odgurnuo stolicu. Koni ga je kroz trepavice neprimetno pogledala. Skinuo je pantalone i koulju, prebacio ih preko naslona i protegao se. Ostao je u gaicama za kupanje. - Zar e se ipak ovde kupati, Dok? - doviknuo je Fin. - Zar nisi rekao da voli samo tekuu vodu? Zamisli Koni, kupa se stalno u onoj virovitoj divljoj reci. Ne znam kako se bori s kovitlacima i bunarima. Ja bih se udavio... - Hou da se ogledam s tobom i Konstancom. - Ja se ne takmiim - rekla je jetko - Fin trenira i... - Takmii se - govorio je kroz zube da Fin ne uje - jo kako se takmii sa slabijima od sebe. Ne libi se da trijumfuje nad bespomonima. Bestidna si Konstanca. Prestani s tim, devojko, osvesti se. Jednom e ipak morati da se suoi sa saveu, usahnue od jada pred samom sobom. Zato uplie u svoju satansku igru ovu nedunu devojku? Kakva e biti slast tvoje osvete ako zbog nje povredi nevinu Saru? Odustani, prestani s tim, preklinjem te. Ovo e te

slomiti. Nisi izabrala astan put do osvete. Ovo to radi okrenue se protiv tebe same. Imaj poverenja u mene, molim te! Govorio je tiho, obuzdavajui elju da pomiluje njenu kosu razasutu po mermeru. Uinilo mu se da su njegove rei uticale na nju. Mirno je leala s glavom zagnjurenom u ruke prekrtene na kamenu. Prevario se. Hitro je skoila, ljutito ga pogledala i skoila u vodu. Zaplivala je, ne gledajui ni Fina ni njega, iskoila iz bazena i potrala ka kui ne osvrui se. Dok je zamiljeno gledao u mokre tragove njenih stopa. Sara se vratila do bazena posle jednog asa. Vodila je Finovu majku, paljivo je smestila jastuk na fotelju od prua u hladu i briljivo joj prekrila kolena laganim pokrivaem. Fin i Dok su plivali, dovikivali se i glasno smejali. Gospoa Morison je zadivljeno posmatrala svog sina i poredila ga s Dokom. Nije otrpela; poverila je svoja zapaanja jo uvek uzdrhtaloj, s posebnom panjom oeljanoj i vazduasto obuenoj Sari. - Kakva razlika izmeu ova dva momka, primeuje li Saro? Finova stilizovana lepota prosto odskae pored grubog, snanog, pa i, rekla bih saaljivo se nasmeila - gotovo runog Doka. Zar ne misli i ti tako, Saro. Pogledaj koliko im se zamah ruku razlikuje. Dok pliva kao da se tue s vodom. Ratoboran je, uporan i odluan, siguran. Pravi primerak ovdanjih domorodaca - iskrivila je usne - divljaka iju sutinu ni uticaj nae, zapadnjake kulture, nije bitno izmenio iako je prolo dvesta godina. Sigurna sam da ti i tvoji roditelji delite takvo miljenje. Varam li se, Saro? - Nipoto, gospoo Morison. Najbolji je dokaz to se mi i ne druimo sa ovdanjim ljudima, kolujemo se na zapadu i tako negujemo i uvamo svoje osobine od grubosti ovih ovde... Ali, mislim da ste svesni da je Dok, ba takav kakav jeste, Finu od velike koristi. - Kako da ne, Saro. Zahvaljujui Doku i njegovoj preduzimljivosti i smislu za organizovanje posla na naem ogromnom posedu, Fin moe da se posveti sebi, kameri koju oboava i tebi - potapala je po ruci - i nadam se da e vaa ljubav najzad krunisati brakom kako smo Finov otac i ja, i tvoji roditelji matali jo dok je na Fin bio mali a ti tek prohodala beba. - I ja se nadam - postidela se - priznajem da sam ve nestrpljiva. I moji roditelji jedva ekaju... ali, Fin odlae, nikako da se odlui. - Ah, ne brini - nasmejala se iroko i pamouvereno - Finove odluke su uvek zavisile, zavise i zavisie od mene. Zar to nisi do sada primetila - oseao se blagi prekor u njenom glasu - draga Saro? - Jesam, jesam - zbunila se. - Fin vam je privren i ja to potujem. Moji roditelji, takoe. Kau da ste vrlo pametni i preduzimljivi, da ste Fina vaspitali kako dolikuje naem... kako da kaem... naim merilima. I ja se, naravno, potpuno slaem s tim i, u stvari, divim vam se i... ' - Drago mi je - dostojanstveno je podigla glavu - utoliko e manje

nesporazuma biti izmeu nas kad bude Finova ena. Hou da kaem, manje napora e morati da uloi da bi se prilagodila nainu razmiljanja i ivota moga sina i, naravno - pravilni beli zubi su se meu usnama rastavili kao spremni da zagrizu - naui da bude ena dostojna jednog Morisona. - Svakako, svakako! - uzviknula je steui ake u krilu. - Majka me je liila da ena treba da bude smerna i podreena muu i... i njegovoj majci, htela sam rei, roditeljima. Dok nije mogao da uje razgovor dveju ena. Procenjivao je letiminim pogledima nadmeni stav gospoe Morison, rumenilo devojke i njene zgrene ruke. Pitao se gde je Koni i udio to je brigu o svojoj poslodavki prepustila Sari. Moda su njegove rei ipak uticale na nju, mislio je. Moda je otila kui reena da pokida niti koje je isplela oko Morisonovih, da predahne i sakupi novu snagu kako bi ih jo sigurnije i bre isplela, izbegavajui one o koje se n enadano spoticala: Saru i njega. Pokuavao je da ne misli na Koni, odluivao da se ne uplie u njene osvetniki namere, dokazivao sebi da se ni on, kad bi bio u poloaju Konstance Miam, ne bi povukao ni odustao od naplate duga. Zar i ori nije zarobio svoja htenja i potisnuo ljubav prema pozivu i sopstvenom ivotu podreujui se okvirima imanja, tala, stoke, sejanja i etve, umesto i na korist Fina Morisona? Znao je da Koni nee odustati od svojih namera. Trudio se da prestane o tome da razmilja, ali ga je neka nezadriva sila gonila da strepi za nju, da podmetne svoje rame i zatiti je da ne padne u mranu provaliju iz koje nema povratka. Zavoleo je tu divljakuu iako je njene postupke i nedoline niske udarce osuivao. Njena opaka taktika nikako nije bila u skladu sa kodeksima asti koji su u ovim krajevima od iskona vladali. Ipak, jednim delom svog bia kao da je, nesvestan toga, pokuavao da sve to razume podstaknut do tada nepoznatom toplinom koju je devojka u njemu, razoruavajui ga, probudila. Dogaalo mu se da na trenutke prenebregne svrhu misije kojoj se zavetovao - bezrezervnoj zatiti Fina Morisona. Kad je sunce zalo iza grana gusto isprepletanog drvea na zapadnoj strani dvorita s bazenom, Fin i Dok su se pridruili Sari i gospoi Morison koja je predloila da je sin i Sara povedu do ume uz livade gde su se napasali jaganjci. Doka nije pozvala, to ga je nagnalo na pomisao da njegovo prisustvo nije elela. Obradovao se jer je mogao neometano da izvidi po kui i, moda, sazna od posluge gde je Koni otila. Uao je u dnevnu sobu, natoio sok s ledom i, s aom u ruci, proao kroz kuu, do kuhinje. ene su radile svoj posao ne obraajui panju na Doka koji je ve godinama, iako tuinac, bio kao lan domainstva. Izaao je u dvorite iza kuhinje jer je video da Lin tamo hrani ivinu. Znao je da brbljiva Lin nee preutati bilo kakvu promenu u kui. Pogledala je Doka nekoliko puta bacajui ispitivake poglede prema prozorima kuhinje da se uveri da je ostale ene ne uju i govorila ne prekidajui posao koji je radila. - Imaemo uskoro svatove - bacila mu je veseo pogled - ubio me bog ako

laem. Videla sam gazdaricu posle spavanja. Bila je zamiljena i dugo sedela nepomino. Mislila sam da eka da se Koni vrati, ali nije tako bilo. Pitala me je gde je Sara i posle s njom ispod ruke otila u etnju. Videe, mene moj nos jo nikada nije prevario. Dobiemo nove haljine, cipele i jo kojeta. Pae i neka para uz to, sigurno. I ti e valjda da asti, a? - Kako da neu - rekao je dobroudno - astiu i kad se ti bude udavala. Svadba je svadba, je li tako, Lin? - E ba si dobar, kau svi da si najbolji... a da zna - pribliila mu se - samo te Koni ne voli. Ko zna zato. Primetila sam da se uvek mota gore-dole po kui i nalazi izgovore samo da ne sedi tamo s gospoom kad si ti tu. A uvek je pored nje. Nemoj da kae da sam ti sve ovo priala. Ni za svadbu ni za ovo drugo. Zna kakva je gazdarica... Sad priam slobodno jer nema nikoga, samo je Koni negde u kui a ona nikada ne slua ta mi priamo. To Sara prislukuje i sve pria gospoi - klimala je glavom - da se dodvori svekrvi. Teko i njoj i nama kad ih bude dve. Ne zna ona ta e je snai. Ne isputa gazdarica lako dizgine iz ruku. Saznao je ta je eleo, razgovarao je jo malo s Lin i uao u kuu. Popeo se na spat, proao kroz sve sobe, ak provirio u onu koju je Koni koristila. Nije je naao. Silazio je polako razmiljajui gde bi mogla biti. Panju mu je privukao proziran oblai plaviastog dima koji je izlazio iz lovake sobe. Pomislio j e da verovatno Koni pui pored ukljuenog ventilatora koji kovitla dim cigarete. Nije se prevario. Vrata su bila otvorena. Provirio je i ostao na dovratku posmatrajui je. Sedela je na crvenoj konoj fotelji, ruku podignutih na naslon gde joj je leala glava. Kosu je rasula preko naslona da joj se osui, pomislio je. Gledala je u zid po kojem su bile poredane preparirane glave jelena prelepih, razgranatih rogova i vitrine sa retkimprimercima okovanih, rezbarenih, starinskih lovakih puaka. Bilo je oevidno da ne posmatra trofeje na zidu. Oi su joj bile nepokretne, zamiljene. Ona, Doku ranije strana i neodreena toplina osvajala ga je i uinila da mu se usne razvuku u pitom osmeh kakav jo niko nije video na njegovom licu a ni on sam ga nije bio svestan. Osetio je samo kako mu je neto zastalo u grlu i nehotino se iskaljao to je nateralo Koni da se naglo okrene i uplaeno ga pogleda. - Izvini ako sam te uznemerio. Vidim da si zamiljena. - Znai da odavno tu stoji - ponovo se naslonila. - Od maloas. Prolazio sam ovuda. - Poeo si znai, i da me uhodi i dolazi redovno kad... - ...Ne eli, znam. Izabrala si - pribliavao se - dobro mesto za seanja, razumem... Hoe li - otvorio je ormari s piima - malo konjaka ili neto sladunjavo to Fin pije? Nije odgovorila. Gledala je prste svojih bosih nogu. - Uzmi konjak - pruio joj je au vie e ti prijati.

Prihvatila je au, podvukla noge na sedite i sela na njih. - Zato me progoni, Dok? - rekla je umornim glasom. - Pusti me da ivim svoj ivot. Zar ne razume da jedino to elim? - Razumem jedino da tvrdoglavo ini besmislice i klizi u ljigavi procep na kojem se nee odrati. Hou da ti pomognem da odri ravnoteu i naslonio se laktovima na kolena - sauva zdravu pamet. Ni bogovi ti nee pomoi ako se oklizne i polomi rebra, Konstanca. - Zato se to sve tebe tie, Dok? Ostavi me na miru! - Zato?! Ne znam - slegnuo je ramenima i zgrio usne - moda zato to volim da isleujem, ralanjujem zamrene sluajeve da mi mozak ne bi otupeo, a moda postoji i neki drugi razlog, avo e ga znati. - Trebalo bi da i ti zna da ne moe da rei tue probleme ma koliko ih ralanjivao, ako to ne eli onaj koga se tiu. Svoje probleme u samo ja da reim, moj sluaj u sama ralaniti ako treba - naglaavala je svaki slog - i iskasapiti. Ne ti! Ako je moj put ljigav, ja u se okliznuti, odrati ili pasti. Ne ti. uvaj svoju ravnoteu, trebae ti. - Zna li moda - srdano se nasmejao divei se njenom, u ljutini, veoma lepom licu - dokle e stii putujui tim "klizajuim putem"? Zaustila je da odgovori ali je zastala otvorenih usta. Prvi put je videla Dokov istinski, srdaan smeh koji ga je inio gotovo lepim. - Saznau to - pribrala se - saznau kad doe vreme. - ta e biti ako se tada bude obrela u orsokaku, bez ikakve mogunosti za odstupanje? - Spremna sam i sposobna da snosim posledice svojih postupaka. Ustao je, primakao malu stolicu raenu po uzoru samara, seo blie, uz njene podvijene noge, preleteo pogledom od kose do otkrivenih kolena i zaustavio pogled na njenim prkosnim oima. - U redu, Konstanca. Ako je tako, da li te bar malo grize savest zbog onog to si tako bezduno i podlo uinila Sari? - ta sam joj to uinila - obrecnula se - ne razumem? - Zna vrlo dobro. - Mislim da precenjuje moje sposobnosti. - Nisam naivina. Mudrija si ti i domiljatija od svih njih zajedno. Zamalo da i ja nesednem. - Hvala ti to ima tako visoko miljenje o meni. Ko bi rekao...?! Htela je da zvui kao podsmeh ali se zaista iskreno nasmejala onome to je kazala, i odmah se uozbiljila jer su Dokove ogromne, crne izduene oi zasijale. Pomilovao je ovla po pramenovima njene kose na naslonu fotelje. Kratkim i otrim pokretom ruke smakla je kosu sa naslona i meko ga pogledala. - Zato si nagovorila Saru da se kupa i rekla da Fin nee doi, kad si sigurno znala da e on sve ostaviti i doi da se kupa s tobom? Ne mora da odgovori, Konstanca. Htela si da je Fin vidi, uporedi s tobom - uinilo joj se da

e je Dok udariti i neprimetno se skupila na seditu - odbaci i opredeli se za tebe. To si htela i uspela. Bravo! estitam ti, zaista si uloila ogroman napor! Imala si suparnicu koja je mogla i da te potisne, je li? Bestidno je to to si uinila. Nepojmljivo. - Zato - rekla je ravnoduno, iako tako nije mislila - ti si jo ranije rekao da ima suvie tanke i malo krive noge, znai da i Fin to zna. Nije video nita novo. - A ti si se "blagorodno" potrudila da se Fin unapred osvedoi da mu verenica nije toliko lepa koliko njeno lice pokazuje, je li? - Moda je samo tako izgledalo - slegla je ramenima nemarno - ta mogu? - Podseam te da si mi jednom zamerila to sam divljaki osakatio "staro, dobro drvo" u umi - skupio je usta - a ti si zlonamerno obmanula devojku kojekakvim savetima, razgolitila joj krljavo telo koje ona briljivo krije i naslaivala se gledajui zgraanje njenog verenika. To je isto kao da si oveku bez oka iupala staklenu protezu i uzviknula na nekakvom vaaru: " Narode, pogledajte, ovaj lepotan je orav!" Stidi se, Konstanca. Nisi dostojna ker ovog naroda i ove zemlje ako se slui takvim sredstvima da postigne svoje ciljeve. Ma kako oni opravdani bili! Nemoj me gledati - aputao je - kao da ti tumaim hijeroglife, jer sve to sam rekao zna koliko i ja. - teta to nisi ostao u advokaturi - trudila se da joj smeh bude podsmeljiv. - Takva erudicija i matovitost retko se sreu. Vi advokati povezujete injenice onako kako najbolje odgovara vaim klijentima, bile one istinite ili ne. Nevano je da li je protivniku zariven nos u zemlju. Pria kojeta, Dok. - Zamilja li - produio je zanemarujui njen podsmeh - da e zbog tebe Fin raskinuti veridbu i oeniti se tobom? Tvrdim ti da to Fin Morison nikada nee uiniti iako si ga do krajnjih granica zaludela. Zapamti, Konstanca, oenie se Sarom. - A ta ako je zaljubljen u mene - prkosila je - a ne u nju? - Nemogue... - Nemogue je zaljubiti se u mene, zar? Nisi li i ti tako neto tvrdio? Prolo te je, je li? Nisam ti ni poverovala... ili je moda istina? Dokovo lice se zateglo, oi suzile. Nije odgovorio. S naporom je savladao elju daje uzme u naruje, daje uljuljkuje i tei, udahne joj nenost koju je oseao i pripitomi je. Nita od svega toga nije uinio, ni izmenio izraz lica. Ostalo je tvrdo i nepomino. - Najzad si uutao, advokate. Nema volje ni za nasilnike predstave. Nisu ti koristile, a ni meni nakodile. Nadam se da si u video da me ne moe spreiti. Postiiu ono to hou. - Fin se nee oeniti s tobom - aputao je. - Sara je odreena da bude njegova ena. On nema snage da se odupre volji svoje majke a nema ni hrabrosti da sam zagazi u ivot. Ne sporim da je zaljubljen u tebe i da te hoe... ali ne za enu... Hoe te samo kao enku. Zar ne razume? Sara e biti njegova

zakonita ena a sve druge e biti njegove, kad zaeli. Takav je stil njihovog ivljenja. Hoe li da bude jedna od njih? Hoe li tako da zadovolji e za osvetom? ta e se dogoditi ako tako zarozana, ukaljana, sretne oveka kojega e voleti, istinski. Pravom ljubavlju. - ta ti o tome zna? Jesi li ikada voleo? Sigurna sam da nisi, jer si suvie materijalan, ljubav ti je samo u oima, u gledanju lepog, jedrog ili mravog, runog tela ene. Zar je to ljubav? Ne razlikuje se od Fina. Saaljeva Saru zbog njene krljavosti a ne pomilja koliko je jadna to ona i njen Fin ne znaju da ljubav dolazi iz srca, iz ovekove due. Da je Fin voli, njeno telo bi mu bilo lepo jer je njeno, ene koju voli. To to se njima dogaaje samo igra interesa. - uti, Konstanca - aputao je - uti, molim te. - Neu da utim, Dok, a neu ni prestati da se svetim Finu Morisonu. Dobiu ga, ljubiu, grliu, sagoreu njegovo meko telo, gadiu se i pljuvati, ali u ga unititi i baciti leinarima: majci i verenici. Dobiu "kuu kraj reke", leau na obali reke i gledati plamen koji je guta. Tek e tada moja dua biti mirna. Sad zna, Dok Kul, da nisam odustala od svojih namera i sad idi. - Poslednji put te opominjem da e se sa mnom sukobiti, mene spotai sve je tie govorio - pre nego to stigne da ostvari svoje namere, i nee ti biti lako. Kunem se. Ni meni. - Sam si tako hteo - i ona je aputala - nisi hteo da mi pomogne... - Nisam i neu - naglo je ustao i krenuo - nikada. - Stani, Dok - skoila je i potrala do vrata - nemoj da ode. Rairila je ruke i zatvorila prolaz gledajui ga. - Pusti me da proem, devojko. - Poljubi me - rairila je oi kao da se uplaila svojih rei - poljubi me, Dok. - Ne - aputao je - neu da budem igraka i oruje u tvojim rukama, Konstanca. - Volim te, Dok - obavila je ruke oko njegovog vrata - uasno je - aputala je naslanjajui usne na njegove - ali te volim, molim. Poljubi me. Nije izdrao. Poljubio je, zagrlio i milovao. Ona je spustila glavu na njegovo rame i eljno udisala njegove zdrave, umirujue mirise. - Pomozi mi, Dok - govorila je tiho - pomozi mi da smirim oluju koja me razdire. Pomozi mi da se osvetim... Stisak njegovog zagrljaja je popustio. Dohvatio je njene ruke sa svoga vrata i spustio ih. Lice mu je bilo ponovo zategnuto, oi sjajne, suvie sjajne, kao vlane od suza. Jabuica u grlu mu se pokrenula kad je progovorio muklim glasom. - Ovo je besmisleno. Pusti me da proem. - Volim te, Dok. Ne laem - glas joj je treperio - i nikada te neu lagati. Reci da mi veruje - preklinjala ga je pogledom, sputajui se niz njegove noge molim te reci - naslonila je glavu grlei mu kolena - i pomozi mi...

Nije je podigao, spustio se na pod pored nje, pridravajui je. - Zna li ta si ti, Konstanca Miam - aputao je - zna li?! Krvoedna vuica s jagnjeim krznom. A mogla bi da bude najdivnija ena koju poznajem. Mogla bi... ali nisi. Nisi! Ustao je ostavljajui je i izaao iz sobe zatvarajui tiho vrata. Koni je ostala na podu uasnuta provalom oseanja prema Doku kojih je samo trenutak ranije postala svesna. Pokrila je lice rukama i zaridala pruena po prostirci s utkanim lavljim glavama. - ta se s tobom dogaa - upitala je majka, dve sedmice kasnije - u poslednje vreme? Strpljivo ekam svih ovih dana da neto kae ali, nita... uti, pui, zamiljena si... ta ti je? - Umorna sam, mama. Majka je sela sa suprotne strane stola. - Umorna? Ne tera te... ona... valjda da naporno radi? - Ne - govorila je bezvoljno - nisam fiziki umorna. - Pa, ta je onda? ta se dogodilo? Ti ne posustaje tako lako. - Pusti me, mama, molim te. Nemoj me zapitkivati. Nisam - izvinjavala se pogledom - nisam orna za razgovor. - Stvar je, znai, ozbiljnija nego to sam mislila - ustala je i sela pored Koni. - Reci duo, reci mami ta te mui? Gledala je majku nekoliko trenutaka kao da se koleba. - Dok Kul - pogledala je majku oima ranjene koute - Dok Kul ponovila je - on me mui. - Opomenula sam te, duo - majka je govorila neno - da ga se uva. Ne govori svet uzalud... ta je bilo? Reci, moda mogu da ti pomognem. - Ne moe, mama. Pokuala sam sve - ljutito je huknula - ali, nisam uspela. Niko mi ne moe pomoi, kada ja sebi ne mogu... - Opominjala sam te - vajkala se majka - nije trebalo da ode... - Ovo nisi mogla da predvidi. Ima momenata koji ne mogu da se predvide, kratkih kao bljesak munje, ali are - zapalila je cigaretu - pale i traju... Beskonano, mama. Sve bih prebrodila, nita mi nije bilo teko i nesavladivo. Oseala sam u sebi snagu koja je vrila. Uspela bih mama, uspela bih sigurno da me nije... salomio Dok Kul. Mrzim Morisone - usne su joj se skupile i pobelele mogla bih da ih grizem, ujedam, ubijem. I uspela bih, osvetila bih im se, unitila i njih i... sebe, da nisam... da nisam pokleknula... Pobedio je, pobedio je Dok Kul. Volim ga, mama... Volim ga i... mrzim. Iz dubine due. Poremetio je sve to sam... to sam briljivo pripremala, gazei svoje dostojanstvo, poniavajui se laima kojih se stidim. Kao poslednja drolja nametala sam se onom nalickanom pajacu. Samo da bih se osvetila i zadovoljila svoju... duu. - Smiri se, Koni - majka je bila vidno zabrinuta - sredi misli. Govori konfuzno. ta si zapoela, gde si pokleknula i kako je to pobedio Dok koga

istovremeno voli i mrzi? Pobogu, dete! - Mrzim ga - stegla je zube - mogla bih da mu iskopam one ogromne ledene oi jer nee da mi pomogne. Nee, mama. Nee jer me prezire. A rekao je da me voli. Lagao je... Mislio je da u pobei od ljubavi... runog Doka Kula. Lagaojedabimeoterao sa imanja Morisonovih, lagao da bi zatitio Fina... Zato je lagao. Nikada me nije voleo. Ne znam, zbilja neshvatljivo... ne znam kako se dogodilo da zavolim despota koji me zlostavlja i vrea. ak mi i preti. - Dobro, dete, smiri se - grlila je mati - bolje je voleti nego mrzeti. Ljubav, pa i neuzvraena, oplemenjuje oveka, osveta ga satire. Odustani, Koni. Udajom za oveka kakav je Fin Morison, sebi bi se osvetila. Previsoka je cena koju bi tom udajom platila. Ostala bi osiromaena za jedno divno oseanje, ljubav, bez koje je ivot jalov i gubi smisao. - Zar da ostanu nekanjeni vinovnici nae nesree, zar da zaboravim tatin bespomoni pogled kada se opratao od tebe i mene, mama? Kako da ne kaznimo gramzivost onih koji dobra stiu gazei preko leeva? K!ako drugaije razumeti preplaenost onih sitnijih posednika oko imanja Morisonovih koji nisu smeli da me prime na posao. Bojali su se onoga to od Morisonovih moe da im se dogodi, i to na "legalan i zakonit nain". Ne mogu, mama... - Saekaj malo, Koni, doi e vreme... - Zar nisam dovoljno ekala? Vie od pet godina ta nepravda rije po mojoj svesti, truje mi srce. Oseam je kao ranu u utrobi. Samo osveta moe da vrati spokoj u moju duu. - Razumem te, mila - umirivala je mati - misli li da ja nisam ogorena? Ne koliko ti, Koni. Mnogo vie. Moj su ivot unitili, ja sam ostala bez ljubavi jedinog oveka kojega sam volela. Nije mi stalo do imanja, Koni. Ne treba mi "kua kraj reke". Crna su ona polja, Koni. Posejana mrnjom. uplja je "kua kraj reke", bez due, prazna straara bez topline. Zar misli da bismo mogle opet da uivamo na onini poljima, da lagodno ivimo u onoj kui? Zar misli da bi sve bilo isto... bez tate? Koni je gledala majku, njene lepe, tople tamne oi, uzdrhtale uzbuene usne, ruke prekrtene na grudima i sluala njen umirujui i nean duboki glas. - Ali, mama - promucala je - ne mogu da... - Moe, duo. Pokuaj da ostavi prolost iza sebe. Nita u ivotu ne moe da se vrati, ni da bude kako je bilo. - Znam da ne moe, mama. Govori mi kao da sam devojica kojoj se slomila lutka. Znam da je sve to si rekla tano i da je tako za... tebe, mama. Za mene nije. Mene razdire bes, ovde mi se sakupio gnev - pritisla je grudi - i preti da me ugui. Umorna sam, gubim snagu mama, umirem od... - Umire od ljubavi - majka je zagrlila - gnevna si na Doka, ne vie na Morisone. Poznajem dobro to oseanje a sad ga vidim u tvojim oima, mila moja devojice. Smiri se, opusti i ekaj. Prepusti vremenu... - Kako je to moglo da mi se dogodi - zagnjurila je lice u majine grudi -

zato nisam uspela da uguim...? - Da to moe - majka se smeila - ni istorija sveta ne bi bila ovakva kakva jeste. Ljubav je menjala granice zemalja, za ljubav vladari su naputali presto, devojke se odricale prineva i dvoraca nalazei ljubav u pastiru i sreu u njegovoj atrlji. Daje uvena Kleopatra nekim sluajem roena s nosom kao gavranov kljun... - Mama, zaboga! - nasmejala se, ali su joj oi ostale tune. - Ne pomae... - Dobro - rekla je majka pomirljivo - uutau, samo mi reci ta je Dok uinio, kako ti se toliko zamerio i bacio - kriom se smekala - u takvo oajanje. - Nita nije uinio - mrmljala je ljutito - o tome se radi. Nije shvatio da sam tog trenutka, kad je hteo da ode posle uasno neprijatnih, uvredljivih rei... da sam tada odjednom, kao da me je neko probudio, osetila da ga volim, da sam bez njega prazna... Ponizila sam se, noge sam mu grlila - gledala je majku kao da od nje oekuje spas - rekla da ga volim, preklinjala... Umesto svega, rekao mi je da sam - spustila je glavu, kosa joj je pala preko lica - krvoedna vuica. Rekao je to s gaenjem... kako samo on ume da se gadi i prezire: celim svojim tvrdim, koatim licem. Mislila sam da e me tui, gaziti, pljunuti... Nije. Otiao je i ostavio me na podu. - Kad se to desilo - majka joj je sklonila kosu s lica - ta je posle bilo? - Nita nije bilo - uzdahnula je umorno - nisam ga od tada videla. Moda dolazi kad sam u etnji s gospoom Morison. Ne obeduje sa nama. Momci mu odnose jelo na livadu. S njima jede... - Zar on stanuje u kui? - Da. Negde gore, na spratu. - Kako ga nisi videla kad odlazi i dolazi? - Nisam ga ni ranije viala. Ustaje zorom kao i ostali radnici i verovatno dolazi da spava mnogo posle mog odlaska kui. Kau da esto provodi veeri u gradu. Ide, valjda, u bar - napuila je usta - da se zabavlja sa enama. - Prirodno - rekla je majka ravnoduno - mlad je ovek. Nije nita rekla. Zapalila je novu cigaretu, podnimila se i stegla vilice. Pokuavala je da potisne malodunost i razoarenje. Pitala se gde je tako odjednom iilila sva dra sa kojom je kovala i polako ostvarivala osvetu, zato je umesto svega oseala samo kivnost prema neem ili nekom neodreenom, to joj je grilo nerve i gonilo da se skupi, uvije, presamiti i cvili kao naputeno tene. Prvi put u ivotu nije elela da sputava suze. Uivala je u iznenadnoj klonulosti koja je kolebala njenu stamenost, skoro izazivala samosaaljenje. Ali nije joj se prepustila. Znala je da mora da sa kupi snagu i nastavi zapoeto, ma kako visoka bila cena. Udovoljie svakoj elji Fina Morisona, uklonie bar privremeno onu sraunatu, napirlitanu glupaicu Saru, naterae uvaenu gospou Morison... da iz naslonjae skoi na noge i jurne da spasava iz Miamove "kue kraj reke" ostatke nametaja u plamenu... Tek tada e ona,

Koni Miam, likovati gledajui oprljene gramzive prste gospoe Morison i vapijueg lepotana Fina obeenog o rame svog ve bespomonog i pobeenog zatitnika Doka, zadovoljno je matala. Onda e mu velikoduno i sa prezrenjem uruiti njegovu vazduastu verenicu u briselskoj ipci... Sutradan je tano na vreme sela pored kreveta gospoe Morison. Leprala je usluujui je, uloila sve svoje umee doterujui joj kosu, zabavljala je smejui e i avrljajui. Posle podne, dok se gospoa Morison odmarala zavaljena u perjane jastuke, kupala se s Finom, takmiila se i preputala mu pobedu da bi ga posle pljeskala po grudima i povlaila se kad bi je on pohotno privlaio drhteim rukama iz kojih se veto izvlaila provocirajui ga zagonetnim osmesima i skupljajui poene u svoju korist. Povukla se u svoju sobu kad je, predvee, dola Sara. Obukla je s posebnom panjom haljinu koju je kupila u butiku i koja se, u kroju i bojama, potpuno razlikovala od Sarinih. Isticala je obla ramena i svu njenu jedru vitkost. Oeljala je kosu pustivi je niz lea, prihvatila je ovla dva pramena i zadenula tek procvetali pupoljak bele rue. Sila je i pola na terasu kad je ula Finov glas. Vratio se iz etnje sa Sarom. Bilo je vreme veeri. Uz put je bacala pogled u svako ogledalo pored kojeg je prolazila. Bila je zadovoljna. Njena je haljina bila jednostavna i skromna i isticala je boju njene preplanule koe. Provirila je u sobu gospoe Morison i prola kroz nju jer je ula i njen glas na terasi. Nehotino je pomislila na Doka, pitajui se kakvu je enu odabrao za ovo praznino nedeljno vee u baru. Zagrizla je usnu i osetila talas toplote na licu. Malo je zastala da je rumenilo proe pa tek onada zakoraila na terasu. Jedine oi koje je videla bile su Dokove. Ukoene, mirne, nasuprot Finovim uagrenim koje je oseala na sebi. Osetila je slabost u kolenima i bila ljuta to je ponovo oblilo rumenilo. - Ko je to tako lep i elegantan veeras! - uzviknula je Finova majka. - Ima novu haljinu, je li Koni? - Nova je - izgubila je volju i snagu da kae i uini ono to je bila naumila ali mislim da nije nita posebno. Imala je neodoljivu elju da potri uz stepenice, presvue se i pobegne iz kue. Dokove mirne, bezizrazne oi kao da su je probadale. Bilo bi joj lake, inila joj se, da je neto rekao, bilo ta, pa makar i zajedljivo, samo da je ne gleda tim svojim oima ne inei nita. - Vidi se da je obina - procvrkutala je Sara pritvorno, nasmejana i ljubomorna - ali tebi ne stoji loe. Kupila si je u onom butiku to su skoro otvorili neki nepoznati momci, je l'? Znam. Pa, prilino ti lepo stoji - napuila je usne - moe da proe... - Boanstveno ti stoji - Fin nije izdrao. - ak izuzetno, Koni. Kako ti samo

boja odgovara - divio se gutajui je oima. Kao salivena je - zbunio se - je 1' da, mama, kao da je... da je... - Jeste, sine - odobravala je - prijatno je, za promenu - uspijala je - videti Koni u novoj haljini. A i ti si Dok veeras neobian. Tamno odelo - vrtela je glavom - kravata, bela koulja... Boga mi, htela sam upravo da ti kaem da si se u poslednje vreme mnogo promangupirao. Nemoj misliti da mi je to promaklo pretila je prstom - sigurno je neka cura u pitanju, a? Ne dolazi na veeru, ne ujem kad ulazi u kuu to je sigurno posle ponoi, kada ja ve spavam a i ne obeduje vie sa nama. ta to treba da znai? - Ne proputam ruak - iskrivio je gornju usnu - Lin mi ga donosi u polje. etva je, gospoo Morison... - A da, zaista. Smela sam s uma. Kako napreduje, Dok? - Pri kraju je, gospoo. Dobro ide, ne moe biti bolje. Upravo mi je palo na um - okrenuo se Finu koji je netremice gledao Koni - jesi li potpisao ugovore o prodaji itarica i groa? Fin nije odgovorio, kao da nije uo pitanje. - Zar ne uje, Fine - rekla je majka jetko - Dok te pita... - Mene? Ne, nisam uo - zbunjeno je pogledao Doka ta si...? Dok je ponovio pitanje gledajui preko ograde terase umu osvetljenu meseinom. - Ne, nisam ni svraao u kancelariju. Danas sam bio zauzet celo poslepodne. Prvo sam se takmiio sa svojom uiteljicom - iskoristio je priliku da ponovo upije oi u devojine - i konano uspeo sam da je pobedim. Je li tako, Koni? Klimnula je glavom izbegavajui Dokove oi, ali nije uspela. Videla je da su bele takice u njima zaiskrile i odmah utrnule. Takice kakve ni u ijim oima nikada nije zapazila. - Posle sam - govorio je dalje Fin - etao sa Sarom... - Utoliko bolje - produio je Dok - treba da upotpunim neke podatke koje sam naknadno dobio. Potpisae ovih dana. Nije hitno. Sada je svakako vanije plivanje, odravanje kondicije. Jesenje, treba se fiziki pripremiti za dugaku zimu i... lov. - Lov? Misli li da bih izdrao naporni boravak u zabaenim baijama u planini? - Kako da ne - govorio je bez naglaavanja, monotono - ojaao si, oeliio plivanjem... - Zbilja, moda si u pravu... Je li - okrenuo se Koni - da li ume da puca, jesi li lovila? Hoe li, moda...? Nije stigla da odgovori. Videla je Sarin razrogaen pogled i ula Dokov, ovoga puta malo jasniji glas. - Verujem daje Konstanca - zastao je trenutak - vina lovu ali ne ovakvom Koni se uinilo da bele takice iz njegovih oiju jo ee iskre - ova vrsta lova

nije za enu... - Zato - uzviknuo je Fin - Koni je vrsta i otporna. Izdrava napore kao mukarac - nasmejao joj se - pa i bolje. Samo ako zna da puca... - Uveren sam da zna - rastavio je ovla usne - i da ima dobro oko, ali ne znam da li je dovoljno uvebana... i precizna. ivotinja se ne sme mrcvariti. Kao ni ovek... - Ba ste smeni - Sara je bila nestrpljiva - govorite o Koni kao da nije prisutna. - Tano - rekao je Dok ne gledajui je - kao da nije... Hoe li da malo proetamo, Fine? - Samo nas dvojica - zaudio se - a mama i... ostae same... - Neka malo priaju - pogledao je gospou Morison. - Smeta li vam da ostanete koji asak same? - Ni najmanje, Dok. Samo vi etajte, mi moemo malo da se zabavimo kartama, zar ne devojke? Poli su prema umici. Fin je zastao pod velikim drvetom, okrenuo se prema terasi i pruio Doku kutiju s cigaretama. - Ne troi toliko oi gledajui je - aputao je bez imalo zajedljivosti. - Poludei za njom - i on je aputao - tebi smem da poverim... - Veren si - nije podigao glas - zar si zaboravio? - Nisam zaboravio - slegnuo je ramenima - ali to nema veze... - Znai li to da e raskinuti veridbu? - ta ti pada na pamet - svetlost sa terase osvetljavala mu je lice - nikada se to nee dogoditi. Dok je gledao Finovo pravilno lice lepo izvajanih usana i sneno belih zuba. - U tom sluaju bi, mislim, bilo mnogo "zdravije" za tebe da je manje gleda, Fine. Bar manje upadljivo. - Dao bih sve, Dok, sve to hoe, za samo nekoliko asaka... Samo da je zagrlim - glas mu je drhtao - da bude... moja. - Ne znam da li e moi da prui ono to jedino trai devojka kakva je Konstanca Miam. - A to je? - Brak. - Ama, ta uobraava, Dok - rekao je podrugljivo. - Zato je tako idealizuje? Zaboravlja da je sirotica bez prebijene pare a ja bih mogao da platim sve njene prohteve, svaki hir. Nijedna ena do danas nije odolela ni meni - razmetao se - ni mome depu. Ti to zna i zato bi Koni bila izuzetak? Da ona ne radi ovde... Dokovo lice se naglo zateglo. Sjaj u njegovim oima Fin nije mogao da vidi u mraku. - Mislim da si potcenio Konstancu, Fine. Ona ne pripada soju takvih

devojaka... rekao bih ak... - Kojeta. U mene se svaka zaljubi dok trepne. Koni pokuava da to prikrije ali - lupkao se po grudima - mene nije prevarila. Oseam i vidim da je, to se kae, zagrejana i to dobro. aoka ljubomore zarila se Doku usred grla. - Jesi li ba siguran? - rekao je sasvim ravnoduno. - Jesam. Garantujem. Jedna moja re - rekao je s omalovaavanjem - i Koni Miam e mi pasti u ruke kao zrela kruka. - Kako je teko - rekao je resko - biti tvoj prijatelj, Fine. - Zato - pogledao ga je lepim i glupim oima - zato, zaboga? - Zato to bi svakom drugom razbio nos kad bi se ovako izrazio o eni. Bilo kojoj. - ta je trebalo da kaem - bio je uvreden - kako da...? - Ne treba nita da kae - jedva je pomicao usta - nita! Laku no, Fine. Fin je gledao za njim sa strahopotovanjem i prvi put s negodovanjem. Poznavao ga je kao staloenog oveka ali mu se veeras uinilo da je ljut. Nije znao zato. Slegnuo je ramenima, skinuo eir i vratio se na terasu. Ve je zaboravio razgovor s Dokom. Gospoda Morison je bacila karte i rekla da je umorna. Sara je to jedva doekala i prila Finu. - Veeras moe da poe ranije, Koni - rekla je gospoa - nedelja je, moda hoe da izae s drutvom, idi, slobodna si. Meni se spava... - I meni - rekao je Fin grlei Saru a gledajui Koni - moda bi nam svima prijalo da ranije odemo u krevet. ta misli, Saro? - Nita lake - usiljeno se nasmejala - kola su mi pred kuom, isprati me do njih i, reeno pitanje. Kad se vratio, majka je ve bila u krevetu. Poljubio je, protegao se i polako izaao iz sobe. Odmah zatim se sjurio niz stepenice, obiao kuu proveravajui da li gori svetio u sobi koju je Koni koristila. Video je njena kola uz umarak. Potrao je u garau, isterao kola i poterao ih u pravcu eri Velija. Zastao je na mestu gde se put ravao. Kola su bila zaklonjena kronjama drvea. Pun mesec obasjavao je puteve i polja svojom srebrnom belinom. Fin je seo za volan zauzimajui busiju i ekajui, oiju uprtih u put kojim je Koni morala da proe. Nije dugo ekao. uti, mirkavi farovi Koninog "krajzlera" uskoro su svetlucali na putu. Fin je premiljao da li da krene pre nego to ona stigne ili daje propusti i zatim prati do naredne guste i udaljene ume. Odluio je, ipak, daje saeka i odmakne pa da posle krene bonim puteljkom preicom i presee joj put kroz umu. Nije vie mogao da eka. Drhtao je od elje da je zagrli i kae joj daje odavno razumeo njene enjive poglede ali da nije mogao da ului priliku i prie joj. Naravno, zadovoljno se smekao, preutae razgovor sa Dokom... Obeae joj sve to bude zatraila, pa i brak. To ga ne obavezuje ni u

kom pogledu, kao to ga nita ne bi obavezivalo da se doepao Lin ili bilo koje druge slukinje. Zar i Koni nije na njegovom platnom spisku kao ostale ene koje kod njega rade u kui i na polju? A, docnije e lako srediti svoje odnose s njom, mislio je. Nijedna ena nije odolela zveckanju njegove kese. Nee mi Koni... Moda e biti skuplja od drugih, ali, slegnuo je ramenima, on moe sebi da dozvoli svaki iznos. Nita nije mnogo dati za svoje zadovoljstvo. Podilazili su ga marci dok se priseao dodira njenoga tela onog prvog dana kada je uganula nogu. Ve je tada znao daje mora dobiti po bilo koju cenu. Upalila mu je krv kao malo koja ena do tada. Ugasio je cigaretu da Koni ne bi primetila svetlucanje ara. Pritajio se na seitu i zaudio to je Koni skrenula udesno, poprenim putem koji je udaljavao od grada. Koni je upravljala kolima polako. Gledala je drum osvetljen meseinom kao daje dan. Bila je svetla, tiha no. Misli su joj se okretale u krug u ijem centru su svetlucale bele takice u Dokovim oima. Nije mogla da odagna sliku njegovog mirnog, ravnodunog lica. Poelela je da na njemu bar jednom vidi odraz bilo kakve emocije, bilo ta umesto praznine kojom je njegov pogled prolazio kroz nju. Samo u jednom trenutku, kada su govorili o lovu, uinilo joj se da e joj se obratiti. Ona je jedina razumela njegove aluzije. Osetila je fiziki bol koji je namah nagnao da mu uzvrati, da mu kae... Nije znala ta. Nije ni imala nita konkretno. Skupila se i utala, stidei se nove haljine koja je isticala njen stas vie nego to je ona elela i navikla. Bila je srena to je ove noi mogla ranije da poe kui. Oseala je potrebu da uti i ne gleda lica majke i sina Morison a najmanje Sare koje je te noi bilo izvetaeno i snishodljivije nego ikada. Meutim, im je sela u kola i pokrenula ih, osetila se kao u nekom toplom okrilju. Volela je svog dotrajalog starog "krajslera" i, kao povreeno dete na majinom krilu, sigurnom i samo njegovom, Koni je pustila suzama na volju. Kao da je odvrnula sve ventile, popustila sve konice na nekom savrenom motoru, krupne i tople suze klizile su joj niz obraze i donosile olakanje. Nije ih brisala. Bilo joj je dobro tako. Seala se detinjstva i suza pored reke. Miline koju je oseala sakrivena u visokoj travi sluajui zagluujui um buntovne reke... Poelela je njene obale, mir njenih polja... Pribliavala se raskrsnici koja sa Morisonovih polja vodi u "kuu kraj reke". Kola, kao odan konj koji zna put kui, skrenue sama udesno - prema reci i zdanju uz nju. Koni je postajala mirnija. Suze su prestale da teku. Prepoznala je krivudave puteljke meu livadama, umice pod kojima je brala divlje jagode i srena skakutala za arenim leptirima. Otvorila je prozore. Sve, opor vazduh dopirao je do nje i strujao kroz kola. Pribliavala se reci. Samo asak zatim pred Koninim oima zabelasa se duboko korito reke i uzvienje iznad nje s kuom na vrhu. Stajala je na pozadini od meseine, nestvarna kao iz bajke. Koni se osmehivala kao da vidi starog, dobrog prijatelja za ijim je zagrljajem eznula.

Poterala je kola prema irokom, starom mostu sagraenom ko zna kada, od jakih, debelih balvana. Smanjila je brzinu jer je znala da.se preko "sede starine" mora polako i paljivo prei da mu ne bi popucale "krte kosti", kako je njen otac voleo da govori. Zanesena tim mislima panja joj je zatajila. Hitro je zakoila da se ne sudari s kolima zaustavljenim na sredini mosta. Naslonjen na ogradu od balvana i isprepletanih grana stajao je Fin. Pod njim je umila i mumlala nabujala reka. Koni je provukla glavu kroz prozor kola i zaueno ga pogledala. - Da li si poludeo? - uzviknula je uplaeno. - Kako si smeo da zaustavi ova teka kola na sred starog mosta? ta e uiniti ako popuste spone meu trupcima? Samo jedna bi bila dovoljna da se cela konstrukcija raspadne! ta bi se dogodilo s kolima i s tobom, lako je pretpostaviti. Ova reka je progutala i zamanije zalogaje. - Ne brini - odgovorio je zauujue mirno pribliavajui joj se - sve je u redu. Mislio sam da je ovo najidilinije mesto da te saekam. Hteo bih da malo razgovaramo. Izai... - Mogao si da odabere neko bezbednije mesto za razgovor ako misli da kod kue nismo imali dovoljno vremena - rekla je zajedljivo i ljutito. - Ni na jednom mestu ne bih mogao ovako sigurno da te zaustavim. Ovde si morala da stane. Strategija mi je, priznaj, dobra. - Skloni kola, Fine - rekla je strpljivo - opasno je ostati... - Ne brini kad ti kaem - lupnuo je nogom o drveni pod mosta - jako je ovo. Hajde, sii, Koni. Ne budi kukavica. - Reci ta ima, Fine, pa da poteram kola unazad. Ludo je... Fin je otvorio vrata, poduhvatio je i izneo na mosti. Stegao je i prineo glavu njenim grudima. Koni se izvila, otela i stala na noge gledajui ga s gaenjem. - ta je, lepotice - rekao je tepajui joj - to si se odjednom uplaila? Zar i ti ne eli da se malo provedemo? Zar se boji ljubavi sa mnom? - Da - procedila je umesto svega to je htela da vikne - mnogo. - Ne boj se, videe da sam nean i svoje strasti polako, sasvim polako ispoljavam. Volim te, Koni, lud sam za tobom. Sara mi je odvratna... gomila kostiju. Ona mi je verenica, bie mi ena i to je sve. Neko mora biti gospoa Morison, neka bude Sara, koju su moji i njeni roditelji odabrali. A ti - poudno je gledao - ti e biti... Koni je oseala da joj se odvratnost koju je oduvek oseala prema Finu udvostruuje i penje joj se kao sapunica u grlo, spreavajui je. da progovori. Gadila se sluajui ta govori o Sari, svojoj verenici, gadila se njegove razmetljivosti i sirovosti, elela je da ga odgurne - misli su joj vratolomno dolazile - sad kada je poela da ubira plodove svog tako briljivo smiljenog truda. Oseala je njegovu znojavu ruku na miii i s mukom se odupirala elji da je otrese, da ga gurne i pobegne.

Uspela je da se savlada i mirno skine njegovu ruku sa svoje. - Zato tako govori - pogledala ga je - zar te nije stid da se tako izraava o svojoj buduoj...? - Neemo sada govoriti o Sari - bio je nestrpljiv - imamo, valjda, pametnijeg posla. Volim te i eznem da te privijem na svoje grudi, Koni - glas mu se guio - znam da i ti to eli, zar ne? Drala je ruke na njegovim grudima spreavajui ga da je privue. Htela je da produi ono to je mesecima ranije zapoela ali sad, nije mogla. Silila se, primoravala, grila prste... i, nije uspevala. Izmeu njenih ruku, njenih oiju i Finovih drhtavih grudi lebdeo je Dokov mirni, skriveno podsmeljiv, uporan pogled. Nije se uplaila te vizije, obradovala se ni sama ne znajui zato. Sve je trajalo moda manje od jednog trenutka ali je bilo toliko snano da je Koni osetila da se neto u njoj silovito pokrenulo. Shvatila je da bi jedino uz Doka mogla da uzdrhti, da bi samo on mogao da u njoj probudi enu, da je radi njega spremna da trpi glad, strah, muenje; da je zbog njega vredno zaboraviti sve, oprostiti sve, prezreti sve "kue kraj reke" sveta i sva materijalna dobra i iveti za njegovu istinsku ljubav, ljubav runog oveka neizmerne unutranje lepote. Uzdahnula je. Osetila je onu srenu malaksalost bolesnika posle preboljene teke iscrpljujue bolesti. Progovorila je bez naprezanja, gledajui Finovo lepo, uzbueno lice i poudne oi. - Ne, ne elim te, Fine - govorila je razgovetno - nikada te i nisam poelela. - Lae! - viknuo je planim glasom. - Govori tako zbog Sare, znam sigurno. Ne obraaj panju na nju. Ta e glupaa biti presrena kraljica na Morisonovom prestolu okruena etom sluga a ti e, samo ti, Koni, e biti moja ljubav, moja strast i zadovoljstvo. I, nikada, nikada te neu napustiti naginjao se - obasuu te zlatom i dragim kamenjem. - Savladaj se, Fine - otimala mu se - i shvati da te ne laem. Ne elim te i ne volim. Oeni se Sarom i budi srean. A mene sad pusti - govorila je tiho - i ne poniavaj me svojim prostakim ponudama. Nisam ena koju moe da kupi, Fine Morisone. Trebalo bi da se stidi - otro ga je pogledala - ako ne zbog neeg drugog, bar zbog detinjstva koje smo zajedno proveli na ovim livadama. Ne dolikuje ni tebi ni meni da vodimo ovakve razgovore. - Pa, sad - ironino je olabavio usne - o tome bismo mogli i malo drugaije da razgovaramo. Vremena su se promenila, rekao bih, zar ne? Ti i ja odavno nismo ono to smo bili. Mislim - podigao je glavu kako je inila njegova majka ovako... u odnosima i ravnopravnosti u... pogledu... - nije umeo da nae izraz mislim... - ... Misli ravnopravnosti u imovini - prosiktala je - u odnosima Miam Morison i obratno, je li tako? - Svakako - rekao je nadmeno - i prema tome za tebe je bolje... - A za tebe je najbolje - prekinula ga je znajui ta e rei - da skloni svoja kola s mosta i pusti me da proem da ne bih ponovo vozila okolo.

- Znam ta bi ti htela - rekao je samouvereno - i zato se ustee to ti predlaem najprirodniju stvar na svetu i prima je, reda radi, kao uvredu, zaboga. Ti hoe brak - podigao je prst kao da propoveda - a ja ti unapred kaem da to ne moe da bude. Ti to, uostalom, zna ali pokuava da me uceni znajui da sam zaljubljen u tebe i da si sve inila da me dovede do ludila. Ja moram da se oenim Sarom jer mi ona odgovara i po drutvenom redu, porodici i poreklu. Ti nisi devojka kojom bi jedan Morison mogao da se oeni, ali si jedina ena koju elim, za koju ne bih alio da potroim... - Postaje smean - rekla je saaljivo. - Zar nije smeno to sad odrie da ti se dopadam i da me eli iako je mesecima to bilo oigledno? - Moda jeste - rekla je stidei se u sebi - shvati kako hoe i, molim te, pusti da proem... - Znai - likovao je - brak ili nita, je li tako, Koni? Dobro si to smislila pokuavao je da je zagrli - ali e promeniti miljenje kad oseti... - Pusti me - otela mu se udarajui ga - gadim te se. Fin je protrljao mesta na ramenima i grudima po kojima je Koni udarala i potrao za njom. Sustigao je kad je ulazila u kola reena da ih potera unazad i vrati se putem kojim je dola. Uhvatio je za bokove, izvukao iz kola, okrenuo i pritisnuo svoje usne na njene drei je u naruju naslonjen na drvenu ogradu mosta koja se zanjihala, tiho zakripela i popustila krivei se prema burnim talasima reke. Fin se uplaio, rairio ruke i pao bi u reku da ga nije spasila Koni, koja je gubei ravnoteu uspela da uhvati vrsti balvan i povue Fina k sebi. - Mogli smo da padnemo, luae! - viknula je. - Pogledaj kakve bi nam bile anse. Pravo je udo da nismo pali. Fin je drhtao, Koni je pomislila da e zaplakati. Pipao je mesto koje se izvilo i pogledao je. - Nije se slomilo, samo je popustilo. Da se nisi otimala - povratio se - nita se ne bi dogodilo. Uplaila si se bez razloga. Koni, ovo je bio prst sudbine za tebe. Opomena. Ne pretvaraj se i ne lai da me ne eli a ja ti obeavam da u ti za Svaki sekund proveden s tobom dati... - Glupane - saaljivo ga je gledala - ne vredi ni onoliko koliko sam pretpostavljala da najbednija protuva mora da vredi. Potrala je prema kolima, ukljuila motor koji je zaudo odmah proradio, i krenula unazad, zaokrenula i to je bre mogla poterala prema glavnom putu za grad. - Stani - vikao je Fin - zaustavi tu krntiju, Koni, kupiu ti... Nije ula ta vie, videla ga je u retrovizoru da tri za kolima i pritisnula papuicu za gas. Predahnula je tek kad se uverila da je ne prati.

I nadalje je Koni provodila dane usluujui gospou Morison. Trpela je Finove pohotne poglede kada je predvee zapitkivao zato vie ne dolazi na kupanje. Pravdala se pred Sarom i gospoom Morison da je majka grdi jer je suvie pocrnela, da mnogo sunanja ne pogoduje koi lica, da joj je dasadilo svlaenje i presvlaenje i tome slino. Znala je da joj Fin ne veruje ali je isto toliko dobro znala da nee smeti bilo ta da kae pred majkom i Sarom. Svaki drugi susret s njim preko dana uspeno je izbegavala. Dok nije dolazio pre nego to je ona odlazila kui. Od one veeri ga nije videla. Odlazila je nekoliko puta u tale da upregne konja u eze i povede gospou u etnju. Nijednom ga nije srela ni u talama ni u poljima. Jednom je upitala konjuara, jer Fina ni njegovu majku nije htela da pita za Doka. Konjuar je obavestio da Dok obavlja u optini i u sudu poslove oko prodajnih ugovora Svako popodne i vraa se kasno uvee. Na posao dolazi pre zore, rekao je konjuar, kao ostali radnici. Nekoliko nedelja kasnije izgubila je svaku nadu da e Doka sresti u kui. Bila je uverena da ne dolazi da bi izbegao susret sa njom i bila je nesrena. Svakodnevno je odlagala razgovor sa gospoom Morison. Nadala se da e Dok ipak jednom doi. Nije znala ta oekuje i zato ga eka ali ga je oekivala. Dok je rekao ta je imao da joj kae, pokazao svoj stav i povukao se, mislila je. Glupo je bilo nadati se da e se ovek kakav je on vratiti zato to je pala pred njegove noge i poverovati joj. Nee, jer ga je toliko puta lagala. Zato bi joj sada verovao? A ona prvi put nije lagala. Te veeri je odluila da kae gospoi Morison da vie nee dolaziti. Nai e nekakvo opravdanje. Ipak, nije joj se ukazala prilika da razgovara. Sara je dola sa svojim roditeljima. Gospoa Morison joj je rekla da je slobodna i da e joj Sara pomoi da legne. Odloila je razgovor za sutradan. Izala je na zadnja vrata i pogledala u prozore Dokove sobe. Bili su mrani. Pola je polako prema aleji empresa gde je toga jutra parkirala kola. Otvorila je vratanca, okrenula se prema kui kao da oekuje da e se na nekakav voleban nain Dok pojaviti, i sela za upravlja. Jedva je uzdrala krik iznenaenja. Dok je sedeo na seditu pored nje. Bila je srena to se u mraku nije videlo rumenilo na njenom licu. Bila je radosna to je tu, kraj nje, i trenutak zatim uplaena. Pitala se zato je Dok ekao u kolima jer on nita nije inio sluajno, bez vrstog razloga. - Zdravo - pruio joj je ruku to nikada nije inio - kako si? Nismo se odavno videli. - Dobro sam - trudila se da joj glas ne treperi - ja sam ovde, ti si, kau, zauzet etvom, berbom, u sudu, optini... - Dobro su te obavestili. Ipak, stiem da provirim u bazen ali te ne vidim. Ne kupa se vie. Fin trenira sam. - Ne idem vie. Dosadilo mi je kupanje i sunanje. - Zar? Mislio sam da bei od Fina.

- Zato bih? Zato to tebe zanima - imala je elju da se lupi po ustima ali je ipak govorila zajedljivo - i zato...? - Zato to vidim da je potpuno zaluen, a ti si se povukla. Za to mogu da budu dva razloga: ili si ti odustala od svojih namera ili je postao agresivan i... uplaio te. Greim li? Nije odgovorila. elela je da mu se baci u naruje, da kae koliko je bila poniena Finovim ponudama, predlozima. elela je da plae na njegovom ramenu, da se ali, da ga moli da joj oprosti sve lai. Nita od toga nije uinila. Proklinjala je divljinu koju je oseala, koja je gonila da se suprotstavlja Doku, jedinom oveku kojega je volela. Umesto svega stoje elela, rekla je jetko, podsmeljivo. - Dokle e se ponaati kao da si majka, Dok? - Nisam, oevidno nisam tvoja majka - srdano se nasmejao i otkrio svoje zdrave, malo neravne, bele zube - ali bih ipak voleo da ujem odgovor. - Zar misli da ne bih umela da se oduprem agresivnosti oveka kakav je Fin? - Zato bi se odupirala kad si ga izazivala? Zar nisi to elela? Ako nisi, znai da si odustala jer... jer te ne eli za enu. - Ne poznaje ene, Dok - oi su joj zasijale - ni mo koju mogu da imaju nad voljom mukarca koji ih eli. Kad bih htela, mogla bih da nateram Fina da me na kolenima moli da mu budem ena. Ne znam - pogledala je granu empresa pored kola - da li bih molila oveka kojeg bih volela, nisam sigurna da bih umela da molim onoga ija bih ena elela da budem... kad bi takav postojao. - Verujem da ne bi, Konstanca - rekao je tiho - devojka kakva si ti, moli, preklinje i pada na kolena... samo kad lae ali i tada sauva dostojanstvo. Zato hoe da postane ena oveka koji te nije dostojan? Zar je mogue - stresao se od ljubomore - da bi pristala po svaku cenu da mu bude ena, majka njegove dece? - Zato to tebe zanima - zabacila je smeteno kosu na ela - zato? Zna zato. Ja te nikada nisam lagao. Imao sam mnogo ena ali nijednu nisam voleo. Tebe volim i to sam ti rekao. - Ne voli me - pognula je glavu - ovek koji voli zna, osea kad eni iskreno zadrhti srce u ljubavi a... kad lae. To ti nisi osetio - bila je tuna - nisi jer nisi uzdrhtao zajedno s njom. Otiao si. - Konstanca - naglo se okrenuo i obuhvatio joj lice - pogledaj me i reci jo jednom... Nije ga pogledala. - Reci, devojko - njegove velike ake dohvatile su joj kosu i lice - otvori oi i kai... ponovi - aputao je - nisam dobro uo. Progutala je neto to je ubadalo u grlu, kao trnje, i pogledala ga. - Suze - rairio je ozbiljne, velike oi - da li to one iskre u tvojim oima,

Konstanca Miam?! Da li je mogue - spustio je kapke do polovine zenica - reci devojko, da li je ovaj divljak to ti stee obraze dostojan tvojih suza? Ovaj neotesani grubijan. Nije odgovorila. Udahnula je vazduh i pogledala ga. - Mila, mila devojko - privukao je. Koni je spustila glavu na njegovo vrsto, koato rame - plai, samo poten ovek ume iskreno da plae. Suze su kvasile platno Dokove koulje. Koni je udisala mirise koje je volela, oseala toplinu Dokove ruke na temenu i nean stisak njegove miice na leima. - Neu vie da radim kod Morisona - aputala je posle nekoliko trenutaka, ne diui glavu s Dokovog ramena. - Sutra u im rei. - Strpi se - ni on se nije pomakao - samo jo malo. Otii emo zajedno odavde. Fin e se uskoro oeniti... moda mu vie neu biti potreban... ni obavezan. Strpi se, molim te. Klimala je glavom odobravajui ali se nije pomerila s njegovog ramena. Sutradan popodne je sluila kafom gospou Morison na terasi. Bio je lep, sunan i ne mnogo topao jesenji dan. Koni je razmiljala kakvu etnju da predloi gospoi Morison kad je Sara zaustavila svoja kola pred kuom. Dotrala je nasmejana, rumena, u novoj haljini s cvetovima i manama. Poljubila je gospou, klimnula glavom Koni i sela. Koni je i nju posluila kafom. Sara je posle onog dana u bazenu, skriveno ali mrko gledala Koni. Nije mogla da joj oprosti to je bila nagovorila da se svue iako nije znala da je Koni namerno htela da je Fin vidi u bikiniju. Nije je vie volela ni podnosila njeno prisustvo ali se uvala da o tome govori Finu i njegovoj majci. Primeivala je da Fin neskriveno, i pred njom, zaneseno gleda Koni i sve krae ostaje u etnji s njom u umi da bi to due bio u kui sa Koni. Sara se oseala ponienom. Bila je ljubomorna ali nije imala smelosti da Finu govori protiv Koni. Bojala se da Fin ponovo ne pomeri dan venanja koji su ve trei put njeni roditelji i Finova majka odredili a on uvek odlagao otkada je Koni radila u kui Morisonovih. Smiljala je kako da i ona ponizi Koni a da se ipak niko ne doseti da je ona, Sara, nevina i naivna, namerno to uinila. Nekoliko puta je ubacivala u razgovor neke zajedljive primedbe uz bezazleni osmeh ali su prole nezapaene. Toga dana je najzad otkrila ta bi Koni ogorilo, ponizilo i priinilo neprijatnost. Zato je dola sva ozarena i leprava udvarajui se buduoj svekrvi. Saekala je da Fin doe i predloila da svi zajedno proetaju njenim kolima po imanju. - Vreme je divno - cvrkutala je hvatajui Finove pohlepne poglede upuene Koni - bilo bi prijatno da proetamo. - Odlino - oduevila se gospoa Morison - nisam odavno obila naa dobra. Zbilja dobar predlog, Saro. Ali, ja bih volela da proem fijakerom. Da me ljudi vide - blaeno se osmehivala - a i ja njih. Koni je ve navikla na ulogu

koijaa i odlino upravlja... - Zato me vreate - Sara nije prestajala da cvrkue - volela bih da sedite u mojim kolima. I Koni, naravno... Ima mesta. Koni nije elela da poe s njima. Oseala je da se pod suvie ljubaznim i izvetaenim Sarinim osmehom krije nekakva zamka. Osmehivala se i premiljala kakav izgovor bi mogla da nae i opravda se. - Zar ne bi bilo bolje - pokuala je - da se pozabavim pripremanjem vae kupke sa umskim travama, koja vam toliko prija, dok budete u obilasku imanja? Biete umorni... - Ni u kom sluaju - uzviknula je Sara - volela bih da i ti poe, Koni. Stalno si zaposlena. Predahni malo, zaboga. - Slaem se, slaem se, Saro - rekla je gospoa Morison pokroviteljski tvoja uviavnost prema Koni je vrlo plemenita. Ali, ja bih ipak volela da se vozim fijakerom. Zato ti to smeta, Saro? - ta to mui Saru? - svi su se okrenuli i osmehivali Doku. - Mogu li da pomognem? - Moe, Dok - oduevila se Sara. - Predloila sam da proetamo po imanju, uzdu i popreko, mojim kolima svi zajedno, ali gospoa Morison eli da se vozi zapregom s Koni, a ja bih volela da Koni uiva u etnji - treptala je kapcima - ona toliko radi.,. Da li bi hteo Dok, da preuzme Koninu dunost? - Vrlo rado - neto ga je opominjalo na oprez - ali priznajem da bih i ja voleo da me vozi ovako lep i elegantan ofer. Naravno, ako ti moje prisustvo u kolima ne bi bilo neprijatno. Pitanje koijaa emo za as reiti da i gospoa Morison bude zadovoljna. Vai? - Ti uvek nae idealna reenja za sve, Dok - uspijala je gospoa Morison. - ta bismo mi bez tebe radili, pitam se. Pourimo. Koni, donesi mi... Dok je video uzdrani Konin osmeh, oseao da Sara neto smera, podozrevao da je Fin zbunjen akcijom svoje verenice i odluio da neosetno i nenametljivo intervenie ako bude trebalo. Mislio je o Finu i nekakvoj smicalici koju je glupa ali prepredena i nadasve zavidljiva i ljubomorna Sara pripremila svome vereniku, a moda i Konstanci. Krenuli su prema kolima kada je gospoa Morison udobno smetena u fijaker s mladim koijaem na prednjem seditu. - Ui, Koni, sedi pored mene - rekla je predusretljivo Sara - tako e Fin i Dok moi uz put da razgovaraju i pokazuju nam. - Ne verujem da e tvoj verenik pristati - govorio je Dok prilazei s Finom prednjem seditu - njegovo je mesto pored tebe. Video je Konin zahvalni pogled i osetio negodovanje u Finovim kao nebo plavim, uvek vlanim oima. Krstarili su imanjem, uskim putevima kojima se Sara veto upravljajui kolima uspeno provlaila. Vozila je polako da bi udaljenost izmeu njih i fijakera gospoe Morison bila to manja. Dok je sedeo pored Koni na zadnjem

seditu, pokazivao poneko stado, neki proplanak, rodno vinogorje i nudio devojku cigaretama da bi joj se neprimetno pribliio i umirujue dotakao njenu ruku. Oseao je, kao pas traga, izvesnu napetost u Sarinoj usiljenoj razdraganosti. Oekivao je i primeivao da i Koni mirno ali sigurno iekuje. Kad je Sara poterala kola prema reci, znao je da ga instinkt ni ovoga puta nije prevario. - Kad smo ve ovde - rekla je Sara razdragano - bilo bi divno, Fine da obiemo "kuu kraj reke". Tako bih volela, mili. elela bih da vidim na budui dom o kome ve dugo sanjam. Mama nam je obeala "kuu kraj reke", sea li se. Nadam se da vds dvoje pozadi, nemate nita protiv da upoznate najstariji biser ovoga kraja koji e bljesnuti novim sjajem, kome e naa ljubav udahnuti novi ivot. Jesi li ikada bila u "kui kraj reke, Koni - pogledala je preko retrovizora ispred sebe - ili moda prolazila ovuda? Dok je ispod oka pogledao Koni i kratak gr na uglovima njenih usana. Umirio se. Koni je vladala sobom, bio je siguran. - Jesam - rekla je sasvim mirno - roena sam u njoj. - Boe - uzviknula je Sara - kako sam glupa! Potpuno sam smetnula s uma da su tvoji... Oh, izvini, Koni. - Zato? Nisi me uvredila - rekla je istim glasom - ni malo. - Ne znam, zbilja ne znam kako se nisam setila, ali ispalo je ba dobro, zar ne? Prua ti se prilika da ponovo vidi kuu u kojoj si se rodila. Zaputena je, pretpostavljam. I prazna. Vi ste odavno morali da je napustite, je li? - Ne tako davno. - Kako? Pa Fin mi je rekao da je.. - Zato je sad to vano, Saro - prigovorio je Fin - kua je sad naa, nije bitno kako je moj otac do nje doao. - Tano - rekla je mazno - ti si uvek u pravu, mili. Koni e mi pomoi svojim savetima kad budem ureivala i nametala kuu, hoe li, Koni? ta misli da li da vratim iz velike kue nametaj koji je bio u "kui kraj reke"? Tako je lep, svako pare je remek delo. Dokovo lice se zateglo, jagodice odskoile. Sarina prostota i zloba i njega su vreale. Video je Konine ruke zgrene na kolenima. Pruio je svoje, zaklonjen naslonom prednjeg sedita, i stegao ih. Koni nije stigla da odgovori Sari. Koija gospoe Morison se zaustavila pored kola. Lice joj je bilo namrgoeno. Gledala je Fina. - Zar ete ii dalje - doviknula je - preko mosta? - Da, gospoo Morison - odgovorila je Sara - idemo do "kue kraj reke". Nestrpljiva sam da vidim svoj budui dom - mazila se - vi sigurno razumete moju i Finovu elju da nam se pridruite. - Ne, nemam ni najmanju elju da uem u naputenu kuu - bacila je brz pogled na Koni - punu pauine i... i poljskih mieva. ta vam pada na pamet... - Razumela sam vas, gospoo Morison - rekla je snishodljivo - opirete se

zbog Koni. Delikatni ste, kao uvek, a ja sam, zamislite, zaboravila da su ona i njeni... - O tome smo ve govorili, Saro - Fin je bio nestrpljiv - zar nije bilo dovoljno? - Divni ste oboje - ushiivala se Sara - u stvari bi trebalo da ti se izvinim, Koni. Ovo te je ogorilo, pretpostavljam. - Zato bi, Saro - ak se i nasmeila. - Pa - Sarino samopouzdanje se poljuljalo - izgradili su je tvoji davni preci... - Da, s ljubavlju. - U redu, moda je tako, ali u njoj su iveli tvoji roditelji. - Jesu. iveli su, voleli se i bili neopisivo sreni. - Kae da si i ti ovde roena - glas joj je postao zajedljiv - i ivela dok... - Roena sam - nehotino se uspravila - i ivela u njoj dok je svaki njen kutak zraio sreom. Napetost Dokovog lica se ublaila, usne su mu se neprimetno izvlaile u osmeh. Da ga je Koni pogledala videla bi iskrenje onih belih takica koje je samo ona primeivala u njegovim oima. Grudi su mu se nadimale. Bio je ponosan. Koni Miam bila je dostojna ker prkosnog naroda ovoga tla, nesalomljivog duha. Devojka koju je voleo. - Radujem se, Koni, to tako sa lakoom reava pitanja koja bi za nene i osetljive osobe - inilo se da e zaplakati - u koje i sebe ubrajam, bila vrlo bolna. Znai - naglo se obradovala - vidite gospoo Morison i ti, Fine, prevarili ste se. Koni ne smeta... - Naprotiv, milo mi je da uem u "kuu kraj reke". Volim muzejske vrednosti. Ljudi kuu ine domom... - Blago tebi - rekla je Sara jetko - mislila sam da si oseajnija... Moda je bolje biti takva... Fin je nestrpljivim pokretom okrenuo prekida radija. Hteo je da na neki nain uutka Saru. Mahnuo je majci rukom da krene za njima i zavalio se u sedite. Dok je iskoristio buku prejake muzike da apne Koni. - Ko je spreman da zadaje udarce, mora i da ih prima. Ne tuemo svi na isti nain ni slinim orujem. - Ne alim se - razumela je ta je mislio - i neu se aliti. - Nije trebalo da poe... Slegla je ramenima. - ta bi ti uinio ovim ljudima da si sin moga oca? Ne smem ni da pomislim. Pregrizao bih im grkljane - pomislio je - i pustio da ive skupljajui kap po kap svoje krvi da bi se odrali. I patili. - Isto to i ti - rekao je tiho, sigurnim glasom - ini sada. Potpuno isto. I ponosio bih se...

Tog trenutka su kola ula na most. Sara je vozila sporo i paljivo. Koni se nehotino stresla gledajui izvijenu ogradu na mestu gde se otimala Finu. One noi se nije videlo da su spone popucale. Uzdrhtala je pri pomisli da su Fin i ona mogli da se omaknu i zauvek ostanu na dnu reke iz koje na tom mestu niko ne bi uspeo da ispliva. Dok je primetio njeno uznemirenje i upitno je pogledao. Odgovorila je kratkim, odrenim pokretom glave. Nita, htela je rei. Nije elela da Dok ikada sazna... Sara je zaustavila kola pred belim, prljavim stepenitem izuzetno lepog, malog zdanja zvanog "kua kraj reke". Fin je otvorio irom ulazna vrata i prv i uao u kuu s majkom koja je, Koni je s pritajenim podsmehom pomislila, zaudo, veoma uspravno i vrsto koraala. Za njima je kaskala leprava Sara. Dok je iao poslednji. Pred njim je laganim koracima hodala Koni s rukama prekrtenim na leima. Priao joj je, pomilovao obnaene miice i stegao ruke. Hteo je da joj ulije svoju sranost da bi izdrala ovo iskuenje. I njemu samom je bilo vrlo muno. Nikada mu dotle Fin nije bio toliko bezlian i bedan kao poslednjih nekoliko asova. Pljuvaka mu se od gadosti skupljala u ustima. Mislio je koliko u tom momku nije bilo volje ni snage da oceni svoj stav, ljude oko sebe, da se muki suprotstavi ako zatreba. Fin je, pomislio je, jedan zaglaeni, namirisani lepi nikogovi. Takav e i ostati pored majke, posle nje pored ene i... njenih roditelja. Ali, bez mene - pomislio je steui Koninu ruku - ako mi avoli i bogovi ne podmetnu nogu... Uli su u polukruno predsoblje s kaminom u sredini. Dok se odvojio od Koni i preao na suprotnu stranu da bi mogao da je vidi i, ako zatreba, pritekne u pomo. Tako nije uspeo da vidi jedinu sliku, delo starog slikara, koja je ostala da visi na zidu iznad kamina. Sara je kritiki gledala ognjite kamina koje je sa unutranje strane bilo optoeno neobraenim kamenjem s gvozdenim tronocem i verigama iznad usahlog pepela prekrivenog prainom i pauinom. - Kako je ovo primitivno uraeno - rekla je s prezrenjem - zar tvoji roditelji, Koni, nisu eleli lepu i savremenu obradu kamina u ovoj, rekla bih, najveoj sobi u ovoj zaista maloj kui? - Kad je kua graena, Saro - govorila je strpljivo ne odvajajui oi sa slike re kamin nije bila poznata. Ovo je domae - blago je naglasila poslednju re ognjite iskopano u divljem kamenu sa vrha grebena koji je i prirodni temelj ove kue. Uverie se ako bude pogledala odaje ispod ove, suteren kako bi se danas, savremeno - bacila je kratak pogled Sari i potom ga vratila slici nad ognjitem - reklo. Sara je napuila usne i odskakutala do Fina i njegove majke koji su stajali pred zidnim trokrilnim ogledalom i divili se svojim zaista lepim odrazima, pogledala se okreui se levo i desno i doskakutala, sraunato izigravajui

bezbrinost. Dok je puio, gledao tavanice od rezbarenog drveta, zidove i podove i stalno se vraao Koninom licu i mirnom, gotovo pobonom gledanju zida iznad ognjita. Nije hteo daje uznemiri mislei da pokuava da spoljnim mirom omogui i svoju unutranju ravnoteu u ovim za nju, verovao je, neprijatnim asovima. U jednom trenutku je ipak pomislio da joj prie i ponudi je cigaretom ali ga je omela Sara napadnim kikotanjem kad je zastala pored Koni. - Gospode boe, pogledajte kako je Koni bila goljava evojica s perukom i pantljikom na elu! Zato toliko pilji, Koni - uivala je jer su svi pogledali sliku, Koni i nju - prisea se, je li? Ko je bio taj - pokuala je da prikrije podsmeh - umetnik? Neko mazalo... ili kako sad kau, naivac. Ko je napravio ovo - bezobrazno je mrknula - remek delo? - Jedan moj predak - Dok se divio njenoj mirnoi. - Nisam pitala svoje roditelje. Unela joj se u lice. - Nisi bila beba, imala si - vrtela je glavom odmeravajui sliku - oko deset godina. - Ovo je slika moje prababe - blago se odmakla od Sare i osmehnula joj se a slikao je njen mu bojama koje je sam cedio iz gorskog bilja i meao s prirodnim uljima itarica. O tome postoje zapisi u kui iz kojih su njegovi potomci uili i usavravali umetnost pravljenja boja. I moj otac se s ljubavlju bavio slikanjem... - Tvoja prababa... pobogu - uzviknula je Sara - pa zar su i tada prireivani kostimirani balovi za decu? Zanimljivo - napuila je usne - zna li, moda, kakav je ovo kostim sa smenim pantljikama, s percetom usred ela? - Haljina je mrke boje jer to je boja bivolje koe od koje je napravljena Doku je srce zadrhtalo gledajui je - a ovo to misli da je pantljika, to je koni remen koji pridrava sokolovo pero na elu devojke. Simbolina, cela nonja oznaava dostojanstvo, smernost i ednost koje, po predanju, krase buduu majku ratnika i enu borca. Indijanku. - Nisam znala - rekla je udei se gospoa Morison - da su vam preci bili Indijanci, Koni. Tvoji roditelji nikada nisu rekli da ste tog... porekla. Ovu sliku sam videla tu iznad kamina ali nisam obraala panju na nju - mahala je rukama - i zato smo je, moj mu i ja, ostavili gde je i bila. One druge smo preneli kad smo kuu... - Samo je ona bila Indijanka, gospoo Morison. Njen otac je dao svoju miljenicu lovcu Malkolmu Miamu jer mu je bio prijatelj iako "bledoliki". Malkolm Miam je ostao u indijanskom logoru do smrti poglavice, oca njegove ene. Tada se s porodicom vratio u svoje ume i polja i sagradio ovu kuu. - Zar od tog doba ovde stoji slika njegove...? - Ne. Sliku je stavio moj otac na ovo mesto kad sam bila mala, zbog moje slinosti sa devojicom na slici. Nisi jedina koja je pomislila da sam to ja, Saro.

- E, dobro - Sara je bila nestrpljiva - sad znamo neto vie o tebi - znaajno je pogledala Morisone i Doka - i tvojim roacima... Sad budi ljubazna i reci ono zbog ega sam i htela da doe s nama u "kuu kraj reke". Reci nam gde je koji komad nametaja stajao. Sve u skicirati i posle proveriti da li mi se svia. Hou da prvo namestim onako kako je bilo uz tvoju pomo, naravno. Mislim da e uivati nametajui kuu u kojoj si se rodila i rasla, zar ne? One crvene fotelje su verovatno stajale ovde ispred kamina, odnosno - podsmehnula se - izvini Koni, ovo je ognjite, je li tako? Bila je iscrpljena. Kriom je prekorno pogledala Doka. Razumeo je. Njen pogled kao da je pitao... treba li ovo zaista podnositi i ne osvetiti se, ne pretvoriti sve u pepeo i oduvati u reku. - ta bi ti uradila, Koni - pogledala je Sara najnevinijim pogledom - kad bi se nala pred ovakvim zadatkom u kui? Mislim - obratila se Finu i majci - da je pametno to od Koni traim savet, zar ne? , - Znam ta bih ja uradila - Dok je pretrnuo oseajui oporost nestrpljenja u devojinom glasu - ali, kad si ti u pitanju, mislim da bi bilo suvie naporno da izmisli neto originalno i zato e morati da usvoji stil onih koji su ovo stvarali... - Da li se ti to ipak uzbuuje, Koni - rekla je zajedljivo -. ini mi se da si malo povisila glas to - pogledala je gospou Morison - je nedopustivo za osobu koja je na platnom spisku. Zar ne mislite i vi tako, gospoo Morison? - Svakako - odgovorila je ova nesigurno - samo ne znam emu vode ovakvi razgovori u ovom trenutku, Saro. - Zar odlazi, Dok - Fin je poao prema vratima - nee da pogledamo i gornje prostorije. - Ne - rekao je ne gledajui ga - video sam dovoljno a ostalo mogu da zamislim. Zaguljivo je unutra. - Tano - stavio mu je ruku na rame - ali bie to lepo kad Sara i ja uredimo kako valja. Sijae se sve kao nekada. - Bojim se - jedva je pomerao usne - da e biti mnogo lanog sjaja, Fine. Treba o tome voditi rauna. Naroito pazi da ti taj sjaj ne zaseni oi da ne vidi ni ono to ih bode... - Zato se ljuti, Dok - gledao ga je kao razmaeno dete - ta nije u redu? - Ako sam ne zna, nee razumeti i da ti kaem. - Pa - nasmeio mu se - nisam valjda toliko glup, Dok.. Kai. - Nije trebalo dozvoliti da Koni doe ovamo da bi se Sara iivljavala s njom. Nisi smeo da dozvoli da tvoja verenica na ovom, za tebe vrlo klizavom terenu, pakosti Koni koja se vrsto drala samo zato to je vaspitana da stoiki prima udarce, iako ih je i sama zadavala. - ta je to Koni uinila Sari? - Razgolitila je pred tobom, Fine - zgreni osmeh izvio mu je usta - to ena eni nikada ne prata.

- Meni nije mnogo smetalo - slegnuo je ramenom - nisam Saru ni pokuavao da zamislim drugaije... Sad vie nije bitno... Oni su, mislim Sara i njeni roditelji, ponovo zapeli da se to pre venamo, a ja - osvrnuo se da proveri gde mu je majka - se kolebam, Dok. Ne mogu da je smislim vie. Koni me je potpuno izludela. Pustio sam da Sara ovde pria ipituje, a ja sam zamiljao samo sebe i Koni u ovoj kui. Sagoreu za njom, Dok. Pokuao sam, pokuao da joj se pribliim jedne noi - aputao je - ali... bio si u pravu, nisam nita uspeo. Ba nita. Dobiu je, uzeu je, Dok. Oeniu se s njom. - Jesi li joj to rekao - ljubomora ga je ujedala - te... noi? - Nisam. Rekao sam joj da u se oeniti Sarom a nju voleti i obasuti je dragocenostima. Mislim - pognuo je glavu - da sam je uvredio... Tano si rekao. Koni eli brak. I dobie ga, Dok. Mora biti moja ili u poludeti... - Jesi li... bio ubedljiv - aoka sumnje ga je ubadala u srce - Koni nije Sara. Jesi li je ljubio? Gde si je odveo? - Nisam je odveo nikuda. Ona na to nikada ne bi pristala, ovee. Ne poznaje je dovoljno kad to pita. Saekao sam je i prepreio put kolima... Ne, nisam je poljubio plano je govorio - nije se dala. Snana je kao tigrica. Dao bih pola ivota da sam mogao da je savladam. Moda bi moj problem - ovlaio je usne - bio reen, moda bih se zasitio., i ne bih morao da se oenim s njom, zar ne? Oseao je neodoljivu elju da ga obori na zemlju i gazi, iba i razbije te njegove vlane i pohotne usne, meke obraze, duge i tanke negovane, gramzive ruke koje su htele da uprljaju Koni Miam, robinju sopstvene eljeza os vetom, vinovnicu sopstvene propasti, devojku s mrnjom u oima... devojku koju je on, Dok Kul, voleo. Moda ovoga puta Dok Kul ne bi uspeo da se uzdri da se iza Finovih lea nije pribliavala njegova majka drei ispod ruke Koni i Saru koja se smejala i avrljala maui rukama. Koni je bila via rastom od Sare i gospoe Morison. Hodala je otrim korakom, uspravna i ozbiljna. Oi su joj bile sjajne, grozniave, primetio je Dok. Osetio je toplinu u kratkom pogledu koji mu je uputila. Bio je radostan to postoji, to ivi i voli Koni. Zaboravio je Morisone za trenutak. Trgao ga je glas gospoe Morison koja je dozivala zadremalog koijaa. - Umorna sam - obratila se svima - poi u preicom da bre stignem. ekau vas na terasi da veeramo zajedno, deco. Nisu mnogo razgovarali u povratku. Sara. je upravljala kolima i pevuila. Fin je izbacio lakat kroz prozor i snuden6 gledao polja kroz koja su prolazili. Dok je puio, s glavom na naslonu i eirom namaknutim na oi. - Stani ovde, Saro - uzviknuo je Fin na mostu - hou neto da pokaem Doku. Dok je smakao eir kaiprstom i palcem kao da odbija kliker i radoznalo pogledao. Sara je zaustavila kola s negodovanjem. Fin je iskoio iz kola i pozvao

Doka. Bili su tano na mestu na kojem je one noi stajao s Koni. - Pogledaj, Dok - rekao je kad je ovaj priao - zar ovo nije vrsto kao stena? Tvrdio sam... pre neki dan jednom prijatelju - Doku nije promakao Finov podrugljivi pogled upuen Koni - da se ovo samo izvilo i da moe da izdri tri oveka moje teine. Gledaj, vrsto je - lupao je po ogradi - kao da je jue pravljeno! - Nije, Fine, most je star - govorio je mirno s prizvukom oporosti koja je uplaila Koni - i nekoliko puta sam te opomenuo da bi trebalo pozvati strunjake... Fine, zaboga - viknuo je vidno uplaen - ne naslanjaj se, omaknue se. Ograda je oteena, neko je oevidno - prostrelio ga je pogledom - na ovom mestu... Fine, ne budali - ponovo je viknuo - skloni se odatle! - Zar se i ti neega boji, Dok - naslanjao se laktovima na ogradu okrenut devojkama koje su sedele u kolima - a ja se, vidi... Kraj reenice stopio se s prodornim krikom koji se prolomio iz Finovog grla dok je leima, s glavom nadole padao u nabujalu reku. Koni i Sara zgranuto su gledale mesto sa kojeg je Fin nestao, toliko uplaene da nisu mogle glas da ispuste. Dok je munjevito reagovao. Video je kako se Fin uspravio u vodi i zamahnuo rukama. Sjurio se niz strmu kamenitu obalu proaranu ponekim busenom koji je virio iz pukotina u kamenu. Pridravao se za busenje klizei niz gladak kamen i bacajui pogled prema Finu koji se otimao snanim kovitlacima reke pokuavajui da se priblii obali nad kojom su visile retke ilave grane divlje vrbe. Nije uspevao. Virovi su ga nosili i bacali na gromade kamenja iji su vrhovi virili iz nabujale reke. Dok je stigao do male zaravni u kamenu, jedine sa koje je mogao da skoi u reku jer je od tog mesta obala bila potpuno glatka, okomita prema reci i bez rastinja. Finova glava se pojavljivala i nestajala. Dok je video da je malaksao i da nee dugo izdrati. Voda ga je nosila prema sredini udaljavajui ga od obale. Dok je poznavao snagu podvodnih struja koje su bile naroito snane sredinom njenog toka bogatog podmuklim bunarima. Znao je sigurno da Fin nee umeti da se snae, ni da e imati snage da savlada virove koji su ga udaljavali od obale. Nije se kolebao. urno je izuo izme steui zube iznerviran piskavim Sarinim vritanjem koje je nadjaavalo tutnjavu reke. Pogledao je hitro most nad sobom. Sara je plakala i mahala rukama prema reci gonei Doka da to pre skoi, dok je Koni stajala i nemo gledala, steui ogradu mosta. - Sklonite se sa ograde - mahnuo je rukom - opasno je. Poite kolima obalom, nizvodno. Sara je histerino vritala. Dok je bacio pogled na reku. Fin je tonuo i samo na kratko izranjao otvarajui usta. Bilo je opasno skoiti s te visine u kamenito korito reke ali je Dok ne razmiljajui o opasnosti odluio da skoi i pokua da spase Fina. Ponovo je pogledao devojke. Sara je vritala, Koni je stajala kao ukopana. - Uzmi volan, Koni! - viknuo je ljutito. - Umukni Saro!

Od trenutka kada se Fin sunovratio prolo je svega nekoliko minuta, ali svakog narednog trenutka smanjivale su se anse za Finovo spasenje. Dok je skoio. Koni je zarila nokte u svoje miice i s mukom se uzdravala da ne raspali Saru po ustima ne bi li prestala da zavija. Ljutito je pogledala, uhvatila je za ruku i naglo povukla prema kolima. Gurnula je na sedite i sela za upravlja. Kola su skliznula na puteljak uz kamenitu obalu reke. Vozila je sporo i bacala pogled na reku. Nije videla da li je Dok isplivao, ni Finovu glavu koja se dotle povremeno pojavljivala u mrku vode jakom kao vodoskok. Sara je zapomagala, ridala i kukala bez prestanka. - Ostala sam sama... kako u iveti bez njega... ta e biti sa mnom... ta da radim bez njega... - Prestani, Saro - prosiktala je Koni ljutito - ne narii nad sobom! Sedi bezbedno u kolima i kuka mislei ta e i kako e ti... ti... ti i sa mo ti, samoiva glupao, a oni se dave. Ako se ve nisu udavili onda se krvavo bore za ivot. Uuti ve jednom ako nisi u stanju... Uh! Nije zavrila. Bilo je bespredmetno a i nije imala snage da se raspravlja sa Sarom koja nije prestajala da cvili. Sve su mi oteli prokleti Morisoni - proletelo joj je kroz glavu - a sad mi je Fin Morison ukrao i Doka Kula. Moga oveka. Nita me nee spreiti da im se osvetim, nita! Za sve! Ako se Dok udavi spasavajui Fina... unitiu sve ove livade, sve kue. Ostae samo pustinja. Neka se zatre ime Morisona i Miama. Uiniu to, kunem se! Zaustavila je kola na jednom prevoju uzvienom nad rekom odakle je preglednije mogla da se vidi strma obala i reka. Istrala je, nagnula se i uzdrhtala. Dok je snanim zamasima jedne ruke sekao brzake, a drugom je vukao Fina drei ga za kosu. Fin je plivao leno malaksalo pokreui ruke. Plivali su prema obali, sporo, ali su se pribliavali. Koni je uskoila na sedite, pokrenula kola prema delu obale gde e, pretpostavljala je, Dok sa Finom isplivati. - Plivaju - rekla je uzbueno - ivi su... ako izdre... - ivi - vrisnula je Sara - jesi li sigurna?! Koni je klimnula glavom silazei kolima niz blagu strminu da bi se to je mogue vie pribliila obali. - Oh, zaboga - Sara je hitro otvorila tanu - moram se urediti. Fin me ne sme videti ovakvu. Jao, pogledaj kako izgledam - vajkala se ogledajui se. - ta da radim, Koni? Pogledaj me i reci mi je l' mi lice runo? - Nije, Saro - rekla je umorno - nije runo. Lice, nije... Dalje nije smela da potera kola. Iskoila je, izula cipele i arape, podvezala suknju u vor visoko iznad kolena, hitro otvorila zadnji deo kola gde je bila sigurna da e nai u alatu sekiricu ili neto ime bi mogla da odsee nekoliko grana. Nala je i zaustila se da pozove Saru da joj pomogne i odustala. Sara je mirno, kao da se nita nije dogodilo, mazala kapke i senila oi bojom i puderom. Nije imala vremena da se zgadi, oseala je arku elju da je pljune.

Veto je odsekla nekoliko grana i potrala blie obali vukui ih. Opkoraila je iskrivljeno stablo stare vrbe nagnute nad reku i obema rukama bacila grane, koje je dovukla, nizvodno prema mestu gde je reka odvlaila Doka i Fina. Grizla je usne posmatrajui Dokovu borbu s vodom i sve mlitavijim Finovim telom. Nije mogla nita da uini da bi mu pomogla. Bojala se da Dok nije primetio grane koje je bacila. Vikala je da ga obavesti ali nije bila sigurna daje uje. Potrala je natrag do kola. Videla je konopac kada je uzimala sekiru i sad gaje uzela. Odsekla-je jo jednu granu s drveta na kome je sedela, zavezala konopac oko rave na grani i bacila je u reku. Grana je pala i njihala se. Koni je kraj konopca koji je drala vrsto zavezala oko sebe i drveta. Radostan krik joj se oteo kad je, samo neki sekund zatim, Dok dohvatio vrh grane. Ona je polako povlaila konopac. Tada je Dok podvukao granu pod miicu svoje slobodne ruke i uzdigao Fina na kamenu obalu. Videlo se da s krajnjim naporom uspeva da se i sam popne. Dugo je trajalo penjanje uz kamene litice i odmaranje kraj nekog naherenog stabla. Fin nije mogao da hoda. Dok ga je povremeno nosio i sve ee se odmarao. Spustio gaje na livadu kraj puta uz pomo Koni koja ga je prihvatila kad se Dok pribliio drvetu na kojem je ona ekala. Obojica su dahtali, polumrtvi od umora u pretrpljenog straha. Niko nije imao snage da bilo ta kae jer je i Koni bila umorna jer je vukla s Dokom uzbrdo oputenog Fina. Leali su oprueni na travi kad je Sara prila i bacila se na Fina. - Fine, mili moj - jecala je bez suza - kako si? Umirala sam... - Dobro sam - pipao je po travi i dohvatio Dokovu ruku - i iv sam zahvaljujui Doku. Ne bih isplivao da se on nije bacio za mnom. Tonuo sam kad me je dohvatio za kosu. Mislim da sam tada ve gubio svest. Gutao sam vodu - uzdahnuo je kao da grabi vazduh - bilo bi gotovo... gotovo sa mnom... Sad je dobro. Kako si ti, Dok? - Dobro sam i ja - ustao je - ali sad ne treba leati na travi. Skini odeu, Fine i tri. Fin je ustao i zderao ostatke pocepane koulje. Na nogama nije imao cipele i arape. Voda mu ih je skinula. - Zbilja ne znam kako da ti se zahvalim, Dok - rekao je prilazei mu - ne verujem da bi se iko drugi bacio u ovu divlju reku rizikujui svoj ivot da spase tui. Ti si znao da su mali izgledi na uspeh jer si se kupao u ovoj reci i poznaje je, ali u ovom delu se jo niko nikada nije kupao, ni riba mrestila, je li tako? - Jeste - rekao je mirno cedei vodu sa kose - tako je. - Hvala ti, Dok. Danas si mi spasao ivot. ini mi se kao da sam se ovoga asa ponovo rodio. Dugujem ti... Sara je milovala Finova ramena, gladila mu kosu i smekala se. Koni je odmrsila vor koji je bila zavezala na suknji i obula se. Pretrnula je kad je ula

Dokove rei. - Ne duguje mi nita. I ti si meni spasao ivot, Fine. Danas sam ti konano vratio dug. Sada smo kvit. Krenuli su prema kolima. Koni je sela za volan. Sara se smestila na zadnje sedite. - Suvie sam uzbuena da bih mogla da vozim - mazno je gledala Fina i Doka. - Preivela sam uasne trenutke. Koni je... - ... Neosetljiva, hoe da kae, je li Saro? Da li si u svom uzbuenju moda primetila - Dok je govorio neuobiajeno otro - da nam je Koni pruila obe ruke i pomogla da se lake izvuemo iz reke, ili si bila suvie zaokupljena sobom - izvio je usne. - Izvini, Dok - uvreeno se mazila naslanjajui se na Fina - ali ti moram rei da ne dozvoljavam ovakav ton... Moda si umoran pa se zaboravlja zagladila je kosu - to nije u redu, zar ne Fin? Sem toga, ja nisam navikla da radim grube poslove kao Koni. Ona mora da radi i nauena je da... Molim te da ubudue... - Treba li da se vratimo po tvoje izme, Dok? Ima li negde u kolibama na imanju nekakvo odelo ili samo u kui? Ako ti je hladno - Koni je govorila mirno da bi spreila Doka da odgovori Sari - zaustaviu kola. Videla sam u zadnjem delu ebad. Uzmi, pokrij se i daj Finu jedno. Saro, da li e moi da zagrne tvog verenika i malo mu protrlja lea da ne ozebe? To... nije muki posao. Pokuaj. Zaustavila je kola, Dok je izvukao ebad i pruio jedno Sari. Fin je leao na zadnjem seditu. Bio je iscrpljen i bled. Dok je stavio ebe na sedite, seo i umotao se i nasmeio se Koni. Primetio je da je bleda ali smirena. - Ne treba da se vratimo po izme - rekao je gledajui je - jedino to sad. treba svima nama jeste aica dobrog jakog pia, mislim. - Dobra ideja - Fin je govorio kao da izdie - vozi kui, Koni. Mislim da u dobiti groznicu... Gospoa Morison je odavno bila stigla i odmorila se kad su se Sarina kola zaustavila pred kuom. Tek kad je izala iz kola, videla gospou Morison i ula Sarino pritvorno ridanje, Finovo prenemaganje i ugledala Dokovo zategnuto lice, Koni je osetila uasan umor. Zamolila je svoju poslodavku da joj dozvoli da ranije ide kui. Kafl je izala videla je Doka na prozoru njegove sobe. Mahnula mu je rukom i sela u kola. Dahtanje i kripanje njenog rasklimatanog "krajzlera" zazvuali su joj kao najlepa muzika. Pogledala je prema kui. Dok je jo stajao kraj prozora i gledao za njom. Dok se susreo na stepenitu s Finom kada je as kasnije poao dole. Uli su zajedno u dnevnu sobu gde su sedele Sara i gospoa Morison. Bilo je oevidno daje Sara jo uvek govorila o nesrei. Dok i Fin su seli za sto svaki sa svojim mislima, umorom i raspoloenjem koje se razliito odraavalo na

njihovim licima. Fin je jo uvek bio bled i malaksao. Gledao je Saru i sluao s primetnim negodovanjem i nestrpljenjem. Bio je pod jakim utiskom onoga to je doiveo u divljoj reci. Bez prestanka je preivljavao uasne trenutke davljenja, gubitka daha i gutanja vode. Nije se seao kako je stigao do uzviice. Prvo to je osetio bio je stisak neijih ruku pod pazuhom, mekou kose na ramenu; jedino to je video sasvim blizu svoga lica bile su ozbiljne, mirne Konine oi. Dok je gledao Saru i gospou Morison ali nije sluao ta govore. Finov pad s mosta koji se sreno okonao doneo mu je olakanje, izmirio onu obavezu koju je godinama nosio u sebi kao moru. Sedeo je za stolom u Morisonovoj kui, ambijentu koji je nekoliko poslednjih godina hteo da smatra svojim, upinjao je sve svoje snage da tako misli i osea jer je tako, jedino tako moralo da bude. Vie nita nije dugovao Finu Morisonu. Sad je sedeo tu, pio konjak i puio prividno mirno ali je oseao nemir i nekakvu radost, rastereenost zbog ispunjene obaveze prema Finu ali i sumornu teinu neega to ga je titalo, to je lebdelo negde u njemu ali nije mogao da definie. Bio je zbunjen posle mnogo, mnogo godina. Povukao je dim cigarete i prisetio se Koni pred slikom mlade Indijanke, njenog ponaanja i staloenih reakcija na neduhovito i nametljivo nadmetanje beznaajne Sare kojoj je bio jedini cilj da poniavajui Koni skrene Finovu panju na svoje plemiko ime i svoje "pravo" da zlostavlja Koni Miam rijui po njenoj dui... Namrtio se, misli su mu se prekinule. Shvatio je ta ga titi, ta je lebdelo i kolebalo ga: "kua kraj reke", Koni Miam i njene ukun, ukun... Indijanke. To je to! Tek sam danas shvatio - pomislio je - teinu Morisonovog lopovluka. Koni i njena majka e nositi tu ranu dok postoje. Bie sve dublja posle dananjeg dana i Koninog saznanja ko e, i njenu kako e, skrnaviti "kuu,kraj reke". Muzej. - ... Naposletku - do Dokove svesti stigao je usiljeno ljubazan Sarin glas ona je samo vaa drubenica, skoro kao i svaka druga sluavka, zar ne gospoo Morison? Smatram da je nepristojno, Fine, uporeivati ene iz viih drutvenih slojeva sa obinim... - Neka je sve tako - Dok je zapazio Finovo zajapureno lice - ali to nema veze s onim to sam rekao. Nisam poredio - pogledao je snebivljivo majku - jer se Koni ne moe uporediti ni sa jednom enom koju poznajem. Najlepa je. Izvanredno graena, nema ni grama vie ni manje nego to joj treba. Fantastino lepog lica, divne kose, noge kao u bakru izvajane, ruke... stas... Nema prigovora ni njenoj lepoti ni njenom dostojanstvu - naglasio je poslednje rei - koje je danas pokazala i potvrdila. Neka je sluavka, robinja, prosjakinja... - Dok nikada nije video takvog Fina ni uo njegov povieni glas - ja joj se divim i spreman sam... Sara je bila bela kao kre, to gospoi Morison nije promaklo. - Nije lepo, sine - rekla je usiljeno - da tako hvali drugu enu pred svojom verenicom, svojom buduom...

- ... Buduom enom, svakako - pomirljivo se nasmejao - to ne znai da treba da dozvolim da devojka kakva je Koni... - Kad se ve toliko divi Konstanci - sve oi su se okrenule Doku - njenoj lepoti, dostojanstvu i sranosti koju je pokazala pomaui tebi i meni da se spasemo virova, zato joj ne vrati to je njeno? Zato ne iskupi greke svoga oca - nije hteo da upotrebi grublju re - kako dolikuje dobrom sinu? Uveren sam da bi dostojnije nosio ime Morison, Fine. - ta ti ponovo pada na pamet, Dok - rekao je osorno - ve si mi jednom to spomenuo i rekao sam ta mislim. Grei ako smatra... - Ne misli valjda, na "kuu kraj reke", Dok - vrisnula je Sara - pazi, boga ti! Ni manje ni vie, je l'? Nemoj da ga slua, Fine. Kua je tvoja i... moja e biti uskoro. Ne dam je nikome! - Ne greim, Fine - nije obraao panju na Sarin ispad - znam sigurno, i proverio sam u sudu i kod advokata, da je kupoprodajni ugovor izmeu Miama i Morisona - gledao je sve redom - ista podvala. Sve je legalno zavedeno ali je ipak, podvala. Ima vie svedoka koji e pod zakletvom izjaviti ta se dogodilo, kako je nameteno da Miam potpie ugovor o prenosu vlasnitva, mislei da potpisuje sudsko poravnanje o odlaganju roka isplate duga a na zahtev njegovog "vernog dugogodinjeg prijatelja". Ne bih voleo da Koni pokrene spor - pogledao je majku i sina znaajno - jer bi to povuklo mnoge neprijatnosti za vas ovde, na imanju i u gradu. Jednostavnije bi bilo da vam Miamova ena i ker vrate novac koji je primljen kao pozajmica i s kamatama, ako treba... - Govori gluposti, Dok - gospoa Morison je ustro ustala zaboravljajui da joj noge "klecaju" - imanje i kuu smo kupili... - Niste, gospoo Morison - zgrio je usne i otkrio polovinu zuba - niste kupili, oteli ste. To je otmica... - Oteto ili ne, sad je moje - vikao je Fin - i ne dozvoljavam nikome da se mea u moje poslove ni da krmi moja dobra! Nikome! - To je tvoje pravo, Fine Morisone - rekao je mirno i ustao - a, nije prvi put da zaboravlja da postoje i dunosti. Meni ostaje jo jedino da zavrim u sud u one poslove koje sam zapoeo za tebe i da se za koji dan oprostim od vas poklonio se gospoi - i zahvalim se na dugogodinjem gostoprimstvu. - Pa, valjda si i zaradio neto - rekla je prezrivo Sara - sem to si uivao gostoprimstvo gospoe Morison. I ti si ovde bio... - ... Sluga, Saro. Jesam, i kao takav sam zaraivao. Meni niko nita ne poklanja - saaljivo joj se osmehnuo - jer ljudi moda misle da bi me uvredili darivajui mi blagostanje za koje nisam nita uloio. Ostaj zdravo, Saro i pogladio joj je kosu - uvaj Fina. - O emu govori, Dok - gospoa Morison je jedva dola do daha - zar se to ve pozdravlja a ja nisam ni o emu obavetena. Zato odlazi i posle toliko godina naputa svog spasioca? To nije u redu, Dok.

- Dananjim danom moj je dug isplaen i preplaen, gospoo Morison. Strpljivo sam ostao ovde ne razmiljajui da li u ikada biti osloboen obaveze prema Finu koji mi je jednom spasao ivot ali ne stavljajui svoj u opasnost. Sluaj je hteo da danas vratim Finu dug. Malo je nedostajalo da i ja nastradam. Verujem da delite moje miljenje, gospoo. Videemo se jo... Otiao je u svoju sobu. Gospoa Morison, Fin i Sara su se zgledali i udili Dokovom ponaanju i odluci da ode od njih. - Zar i ti odlazi, Koni - gospoa se sutradan zaudila Koninom otkazu jesi li nala bolji posao? - Nije nov, vraam se poslu u samoposluzi, gospoo Morison. Dola sam da se pozdravim i odmah idem. - Plaala sam ti mnogo vie nego to... - Nije plata bitna - rekla je mirno - idem jer ne mogu vie da radim kod vas. Dovienja, gospoo Morison. Fin je saekao u predsoblju, povukao za ruku i uveo u drugu sobu. - Bei zbog mene - aputao je - znam. Uvredio sam te svojim predlozima one noi. Raskinuu veridbu, Koni, oeniu se tobom, moi emo da se volimo javno. Znam da me voli i boji se. Ne mogu bez tebe. Ostala je nepomina, zgranuta i nema. Dogodilo se ono to je toliko elela, smiljala i naslaivala se zamiljajui trenutak kada e je Fin Morison na kolenima moliti. ivela je da bi se osvetila Morisonima, ponizila njihovog lepotana i ovladala njegovom voljom. Sada kada ga je imala poniznog i rastrgnutog strau, bilo joj je ogavno to je tog labavog, mekanog mladia plitke pameti toliko varala. Nije vie elela osvetu. Dok je bio u pravu, mislila je. Ne treba se poniziti i nedostojnom osvetom pokazati svoju nemo. Svoje rane ovek mora da zalei... Zaustila je da Finu kae ta joj se dogaalo i zato je podlegla divljoj elji da mrzi i sveti se do unitenja, kad je nenadano u sobu uao Dok. Pogledao je Koni i pruio Finu hrpu dokumenata. Koni mu se nasmeila. Nije ga videla nekoliko dana. - Doneo sam ti da ovo potpie, Fine. Kupci etve i groa su potpisali. Overiu danas i doneu ti. S tim bi bilo zavreno sve to sam zapoeo u ovoj godini. Izvini, Koni - ovla je pogledao - samo trenutak da Fin potpie. Treba da stignem na vreme u optinu i sud. Otili su u susednu sobu. Fin je, po obiaju, potpisivao ne itajui tekstove koje mu je Dok donosio. - Doneo si mi ove papire - mrtio se Fin potpisujui - u najteem trenutku moga ivota. Zaprosio sam je, Dok - pogledao ga je plano - rekao sam joj da emo moi da se volimo... javno. Bila je udna, nije nita rekla, Dok. Moda se zbunila jer si ti doao. - Nita tragino - slegnuo je ramenima - reci joj sutra ponovo. - Nemogue, Dok - uzviknuo je - otkazala je mami, nee vie doi.

- ta kae - prikrio je podsmeh - kakva sluajnost da Koni i ja naputamo istovremeno tvravu Morison. Zbilja zanimljivo. - Tebi je do ale - vajkao se - a ja, ja ostajem da patim i eznem za devojkom koja nee, nema hrabrosti da postane ena jednog Morisona. - Zar nisi shvatio, Fine? - saaljevao gaje. - Koni nikada ne bi pristala da bude tvoja. Nikada. Tvoja supruga, da. Gospodarica tvoje volje, vinovnica tvojih strasti koje ne bi utaila, zavodnica tvojih misli i htenja koja bi pokorila, vlasnica tvojih i svojih otetih dobara koja bi unitavala sagorevajui sebe i tebe na rtveniku iskonske osvete... ali tvoja ena ne, ne bi postala. I niija bez ljubavi... Oeni se Sarom, Fine, i ivi svoj ivot. Koni, divlja devojka ove doline, nije za tebe. Njenu mrnju u oima, plamen osvete u dui, pobedila je ljubav oveka kojeg voli, koji je razume, osea kao ona, sveti se i oduuje kao ona... Die kao ona. - Poznaje li ga, Dok - upitao je uplaeno - odavno? - Da, oduvek. - Da li radi - zagrcnuo se - ovde, na imanju? Reci mi njegovo ime, molim te. Otpustiu ga odmah. - Rei u ti kad se vratim sa overenim dokumentima, kroz pola asa. Vratio se obavljenog posla. Sreo je Koni pored kola i zamolio je da ga saeka i poveze. Morao je ponovo da ide u grad. Pristala je. - Evo - pruio je Finu dokumenta - sve je tu. Overeni ugovori i, u koverti, novac. Pedeset hiljada... - Novac?! ta si naplatio - mekoljio se Fin na crvenoj fotelji u lovakoj sobi - nisi mi rekao da e... - Nisam naplatio, Fine. Platio sam ti ugovorenu cenu za "kuu na reci" i imanje oko nje. - ta pria?! Nisam nikome prodao... - Kako da nisi, Fine, zaboga - oi su mu sevale - ima u rukama potpisan i overen ugovor. Maloas si ga potpisao, zar si zaboravio? - To je prevara, Dok! Podvala! Tuiu... - Tano. Podvala ista kao na ugovoru Miam-Morison. Sad je Kul-Morison. Tui me sudu, radi to god hoe ali "kua na reci" ponovo pripada porodici Miam. Koni e jo danas biti svpruga Doka Kula, vlasnika "kue na reci i okoline... Toliko, Fine Morisone. Svi su rauni izmireni. Uskoio je u kola pored Koni i pruio joj primerak ugovora. - Pre nego to ovo proita, molim te sasluaj me. Hoe li da se venamo? Jo danas? Odlino - pitao je i odgovarao - idemo odmah matiaru. Ovo ovde pokazao je hartiju zbunjenoj Koni - je moj svadbeni dar tebi, a ti e ga predati svojoj mami, jer tebi ne treba. Otkupio sam "kuu na reci" i ostalo od Morisona iroko se nasmejao i zagrlio je - po ceni kotanja. Zbilja su velikoduni - smejao se Koninim otvorenim ustima i razrogaenim oima - gospoda Morisoni. Vozi

divlja devojko, i ne gledaj me tako pitomo. Volim te. Volim i sjaj mrnje u tvojim oima.

KRAJ