Meunarodna nauna konferencija

International Scientific Conference

Kruevac, Srbija, 17-18. mart 2010 Krusevac, Serbia, 17-18 March, 2010

MENADMENT 2010

MANAGEMENT 2010

MENADMENT MARKETING MODELI U STRATEGIJI RAZVOJA MALOG BIZNISA MANAGEMENT MARKETING MODELS IN STRATEGY OF SMALL BUSINESS
Danijela Janji 1 Rezime: Mala i srednja preduzea i preduzetnici sve vie su nosioci privrednog rasta i zapoljavanja i treba da predstavljaju najdinaminiji i najefikasniji segment privrede Srbije. Meutim, ova preduzea se sreu sa brojnim problemima. Nepostojanje velikog broja relativno snanih i brzorastuih dinaminih, preduzea srednje veliine predstavlja znaajno ogranienje privrednog rasta Srbije, to je razlog za dalje istraivanje ove problematike, u smislu kreiranja moguih modela razvoja i rasta malog biznisa. Osnovni cilj razvoja MSP je da naa zemlja dobije razvijen, snaan, meunarodno konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP. Ostvarenje ovog cilja imae za rezutat znaajne ekonomske i drutvene koristi za Srbiju kroz vii ivotni standard, znaajan rast zaposlenosti, jai i ravnomerniji regionalni razvoj, ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, vee mogunosti ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, socijalnu sigurnost i drugo. Kljune rei: Mali biznis, modeli, mala i srednja preduzea, preduzetnik. Summary: Small and medium businesses and entrepreneurs increasingly are the carriers of economic growth and employment and should constitute the most dynamic and effective part of the Serbian economy. However, these companies meet with many problems. The absence of a large number of relatively strong and fast growing dynamic, medium-sized enterprises represent a significant constraint to economic growth of Serbia, which is the reason for further investigation of this issue, in the sense of creating possible models of development and growth of small business. The main objective of SME development is that our country gets developed, strong, internationally competitive and export-oriented SMEs. Achieving this goal will have result for significant economic and social benefits for Serbia, through higher living standards, a significant increase in employment, stronger and more balanced regional development, accelerating the process of integration of Serbia into the EU, greater investment opportunities in education, health, social security and more. Key words: small business, models, small and medium enterprises, entrepreneur.

1. UVOD Analiza nivoa razvijenosti malih i srednjih preduzea i preduzetnitva pokazuje da ovaj sektor privrede predstavlja najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo i da ima najznaajniju ulogu u sprovoenju strukturnih reformi, posebno u funkciji otvaranja novih radnih mesta i oivljavanja rasta ukupne privrede.

Fakultet za industrijski menadment Kruevac, Univerzitet Union Beograd, 37 000 Kruevac, Majke Jugovia 4 154

Polazei od definisanih ciljeva i stratekih pravaca razvoja MSP Srbije potrebne su kratkorone mere i aktivnosti, ali i dugorona opredeljenja: 1. Stvaranje stimulativnog poslovnog okruenja za razvoj MSPP. 2. Institucionalna podrka MSP. 3. Laki pristup kapitalu i finansijama preko institucija sistema 4. Meunarodna konkurentnost MSP 5. Poveanje nivoa znanja i sposobnosti u sektoru MSP 6. Laki pristup MSP meunarodnom i domaem tritu 7. Znaaj informatikih tehnologija za razvoj MSP 8. Siva ekonmija 9. Dijalog privatnog i javnog sektora 10.Promovisanje preduzetnitva i informisanje javnosti o strategiji razvoja MS 2. MODELI RAZVOJA MALOG BIZNISA O modelu razvoja malog biznisa kao optem pristupu primenljivom za sve privredne grane i grupacije u njima veoma je sloeno odrediti se precizno. Ipak, pokuaj da se u organizacionom smislu kreira osnovna struktura i njeno funkcionisanje ima dubok smisao. Da bi model bio primenljiv u velikom broju sluajeva, on mora da sadri osnove koje se izvesno mogu modifikovati radi njegove primene u specifinim, tj. razliitim sluajevima. I ako se, u teorijskom smislu modeli kreiraju uglavnom za odreene ue oblasti, dosadanja praksa nije definisala, tj. primenila opte prihvaen model za razvoj malog biznisa. Neka iskustva funkcionisanja organizacione strukture u malom biznisu iz razvijenih privreda daju osnovu i povod za kreiranje opteg modela uz rizik da on bude izloen kritikama zbog nedovoljnog detaljisanja, kako njegove forme, jo vie njegovog funkcionalnog sadraja. Svesni rizika koji objektivno postoji u tom smislu, ipak definiemo model razvoja malog biznisa. 2.1. MODEL RAZVOJA MALOG BIZNISA S Ovaj model je zasnovan na potrebi velikih preduzea da svoju neracionalnost u kreaciji raznovrsnije i na inovacijama zasnovanoj ponudi s jedne, i oslobaanja visoke zavisnosti od dobavljaa s druge strane, razvijaju mala i srednja preduzea koja su u poetku vre vezana za veliko preduzee tj. maticu. Kasnije tokom razvoja te veze su labavije tj. malo preduzee ima deo trine samostalnosti u proizvodnji i ponudi izvan velikog preduzea, ali i u odnosu na meusobne zavisnosti prema drugim malim preduzeima. Ovaj model ematski prikazujemo u dva koraka kako se to vidi na emama S-1 i S-2 koje slede.

Slika 1: ema S-1 Izvor: Dok.diser. Danijela Janji,FIM Kruevac 2009.

155

Slika 2: ema S-2 Izvor: Dok.diser. Danijela Janji,FIM Kruevac 2009.

2.2. MODEL RAZVOJA MALOG BIZNISA K Obzirom da se naa privreda od 2000-te godine nalazi u procesu tranzicije privatizacije i da velikih preduzea kompanija ima veoma malo, a da proces njihovog ponovnog stvaranja moe potrajati dui niz godina, predstavljeni model ne moe obuhvatiti celokupan mali biznis i bitno uticati na njegov dinamian razvoj. Taj i neki drugi razlozi uzrokuju ili zahtevaju kreaciju tj. definisanje modela razvoja malog biznisa na drugim osnovama. Razvijena privreda zapadnih zemalja primenjuje u svojim konceptima privrednog razvoja i rasta modele klastera. Istini za volju klasteri nisu izriito modelirani za razvoj malog biznisa, ve vie kao strategija privrednog razvoja i rasta odreenih geografskih podruja neovisno od veliine i vrste delatnosti pojedinih kompanija u njima. Takav pristup tj. strategija privrednog razvoja i rasta pojedinih regija moe se primeniti i u naem sluaju. Klasteri su izuzetno pogodan strateki pravac za razvoj malog biznisa kod nas, pa u nastavku prikazujemo model klasterskog razvoja malog biznisa. Napominjemo da postoji jedan izvestan broj klastera u Srbiji o emu je napred bilo rei, ali ne i odreeni model koji bi naa mala preduzea mogla da primenjuju u njihovom daljem razvoju, a da model utie na ukupan privredni razvoj i rast kako malog tako i velikog biznisa. Bitno je da model iskljuuje ili eliminie sukob interesa meu uesnicima stukture modela, a razvija indirektnu konkurenciju meu njima. Ovaj model je predstavljen emom K:

Slika 3 Izvor Preuzeto i preureeno-Nacionalna strategija ravoja Srbije2006-2012 godine

156

Model prikazan emom K predstavlja moguu verziju koja se bazira na proizvodima umarstva i drvne industrije to ima dubok smisao u naim uslovima i moe da povee i objedini razbijena usitnjena mala preduzea u snanu i konkurentnu ponudu ove grane tj. grupacije privrede. 2.3. OPTI MODEL KLASTERA K U prethodnom sluaju smo imali ematski prikaz klastera vezan za razvoj jedne grane ili grupacije i svih prateih proizvodnji radi stvaranja ponude jedne vrste proizvoda odreene namene. Klaster iji ematski prikaz sledi predstavlja opti tip klastera za razvoj malog biznisa i voma je pogodan za razvoj pojedinih podruja nae drave kroz razvoj malih i srednjih preduzea, jer okuplja raznorodna i raznovrsna preduzea mnogih grana i grupacija. Ovaj model praktino nema tu vrstu ogranienja.

Slika 4: ema opteg modela K Izvor: Dok.disert. Danijela Janji,FIM Kruevac 2009.

2.4. MODEL INTERNACIONALNOG MARKETINGA IM Ovaj model bazira na potrebi za jaanjem konkurentske sposobnosti male privrede tj. malog biznisa kreacijom ponude za internacionalna i globalno trite to je nasuna potreba nae privrede i drutva u celini. Model se zasniva na marketingu kao centralnoj funkciji u malom biznisu i ima za zadatak da omogui takav nivo zajednike ponude koja e biti konkurentna na stranim tritima i tako smanjiti, a kroz izvestan broj godina eliminisati deficit u trgovinskoj razmeni zemlje sa inostranstvom, to inae predstavlja najvei problem privrede i drutva ve dui niz godina. Primera radi, ove godine e odnos izvoza i uvoza biti 1:3 na tetu izvoza. Isti je sluaj bio i prethodne godine i iznosio je 10:30 milijardi eura na tetu izvoza. ematski prikaz ovog modela takoe dajemo u dve verzije i to: verzija A horizontalni oblik i verzija B vertikalni oblik.

157

Slika 5: ema IM verzija A horizontalni oblik

ematski prikaz modela IM verzija A predstavlja labavu koordinaciju uesnika u organizacionom smislu i slobodu trinog komuniciranja u svim drugim sluajevima sem fiksno preuzetim obavezama prema unutranjoj strukturi koje su ugovorno ili kodeksom definisane. Oblik IM verzija B iji ematski prikaz sledi predstavlja kupasti odnosno, hijerarhijski vid funkcionisanja modela. Iako nema klasini nivo stroge hijerarhije kao kod klasinih menadment funkcija, on ipak predstavlja, hijerarhijski vru vezu meu uesnicima organizacione strukture dobrovoljno i slobodno udruenih malih preduzea iji su ciljevi slini ili istovetni.

Slika 6: ema IM verzija B vertikalni oblik

Oba oblika tj. verzije ovog modela mogu se primeniti u svim granama i grupacijama privredne aktivonsti, ali i meovito izmeu srodnih grana i grupacija. Cilj je da ovaj model omogui grupisanje raznorodne iroke, konkurentne ponude radi zadovoljenja tranje na internacionalnim i globalnom
158

tritu. U sutini radi se o potrebi okrupnjavanja domae ponude, kako po kvalitetu jo vie po kvantitetu tj. obimu, jer dosadanja praksa u izvozu pokazuje da je veliina tj. obim ponude vrlo esto problem broj jedan u konkurenciji sa ponudama drugih kompanija, odnosno zemalja. 3. ZAKLjUAK Savremeni privredni razvoj se zasniva na skladnoj ekonomsko-tehnolokoj kombinaciji prednosti velikih i malih privrednih jedinica pri emu je osnovni kriterijum za opredeljenje ka jednima ili drugima baziran na ekonomskoj efikasnosti. Posmatrano sa ovog aspekta u privrednom razvoju nae zemlje postoje izrazite potrebe, znaajne mogunosti i iri drutveni interes za bri razvoj malih privrednih jedinica poznatijih pod nazivom mala privreda. RECEPT ZA UKLjUIVANjE U SVETSKE TOKOVE PO PRAVILIMA NOVE EKONOMIJE I ORGANIZOVANjE KOJE ONA ZAHTEVA ZNAMO: VELIKI SA MALIMA I UDRUENI MALI NA BAZI ZAJEDNIKE STRATEGIJE. Dominantnu ulogu sada i u budue imae marketing menadment malih i srednjih preduzea. LITERATURA [1] D. Janji; Menadment marketing strategija razvoja malog biznisa,.FIM Kruevac,2009,' dok.disertacija. [2] S. Janji,D. Janji, Analiza internacionalnog okruzenja u funkciji definisanja marketing programa, asopis 14.oktbar Krevac-2009.godine [3] Bojovi P., Janji S., i ostali, Poslovni marketing i oglaavanje; ig Zemun, 2009. g. [4] Janji S., Janji D., Internacionalni marketig program preduzea; Aurora, Vranje [5] [6] [7] [8]

2009. g. orevi B., Strategijski menadment; Sven,Ni 2009.g. Porter M., O konkurenciji, prevod Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd 2003.g Drucker P.F., Menadment za budunost, Grme-PP, Beograd, 1995 Internet.

159