2/24/2014

Vreme - Intervju Lila Radonji: Zato smo izgubili petlju

VREME 1207, 20. februar 2014. / VREME

Intervju Lila Radonji:

Zato smo izgubili petlju

"Doli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja nee imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da e njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vre tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-vie pokazuju elju za nekom vrstom udvoritva, stvarno moemo da se pitamo ta e biti 17. marta"
Pre sedam godina, Lila Radonji dobila je nagradu "Osvajanje slobode" koja se u znak seanja na Maju Tasi Marievi dodeljuje enama koje su svojim radom unapredile nae drutvo. Iako je osim tog dobila i niz drugih vanih novinarskih priznanja, biografija Lile Radonji sasvim je u skladu i s nazivom i sa duhom ba te nagrade. Kao dugogodinja novinarka i urednica Studija B, bila je jedna od onih koji su 1997. prinueni da odu iz te kue, pa je sa grupom svojih kolega nastavila da radi u okviru produkcijske grupe "Mrea", koja osim "Utiska nedelje" stoji i iza emisije "TV Mrea" i "Evronet", kao i niza dokumentarnih filmova koji iz razliitih uglova osvetljavaju ivot u Srbiji danas. Svojevrsno osvajanje profesionalne slobode svakako je i njen angaman na Fakultetu politikih nauka, gde predaje TV novinarstvo. U razgovoru za "Vreme", Lila Radonji poredi izbore nekad i sad, upozorava na opasnost od jednoumlja i opisuje kako danas izgleda televizijsko novinarstvo, a kako javna scena na kojoj nema niega izuzev politike. "VREME": Kako su po vaem miljenju domae televizije ule u ovu predizbornu kampanju u infrastrukturnom, personalnom i profesionalnom smislu? LILA RADONJI: Televizije su nastavile tamo gde su bile i pre kampanje. Ovde je od izbora pre dve godine, praktino stalno kampanja bilo da je re o kampanji vladajuih, ili o kampanji opozicionih partija. Gomila prljavtine koja se ovuda motala u protekle dve godine, i dalje je prisutna. Ono to mene strano iznenauje jeste koliina intervjua koje ljudi daju. Estrada je manje prisutna od politiara na naim televizijskim ekranima. ak i estradni umetnici, kako sebe nazivaju, ekaju da im izae nova ploa pre nego to se pojave. Ovi nemaju ni novu plou ni novu melodiju, ali su stalno prisutni. Kao da svako mora da overi svaku televiziju ili svake novine, i da kroz to overavanje vidi kakav je odnos prema njemu. Tu, pre svega, mislim da vladajue politiare, koji su apsolutno prisvojili medije u svakom trenutku i u svakom pogledu: od jutra do veeri, od zabavnih do informativnih emisija. Kada je re o televizijama, tu je jo jedna razlika u odnosu na nekadanje izbore. Nekada je novinar iao na dogaaje, na miting, na teren. Bilo je mogue da u izvetaju uje ili vidi zviduk ili parolu nekog
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1175430&print=yes 1/6

2/24/2014

Vreme - Intervju Lila Radonji: Zato smo izgubili petlju

drugog znaenja. Danas politiki tabovi ili agencije koje su za to angaovane, za vesti pripreme klipove u "najopranijem" vidu. U vestima nema autorskog priloga. To su izabrane reenice ili izabrani stavovi koje agencije pripremaju i dostavljaju televizijskim stanicama, a one to bez ikakve intervencije emituju, raunajui da su ispunile balansiran tretman prema svim politikim akterima. Zato to televizije rade ? Na urednikim pozicijama ipak su novinari koji pamte i neka drugaija vremena. Nisu vie bitni urednici. Sada su vlasnici bitni. Ko su zapravo ti famozni vlasnici medija? Da li su to ljudi navedeni u Agenciji za privredne registre , marketinke agencije ili politike stranke ? Mnogi se pitaju kako funkcionie sistem uticaja na medije. Nekada je funkcionisao ili tako to je glavni urednik pozivan, ili tako to je odlazio po miljenje u komitet, partijski tab. Danas se dogaa da politiar zove vlasnika medija bio on Grk, Nemac, Englez, Francuz, bilo ko. Vlasnika uopte nije briga kakva je medijska slika u Srbiji i kakvo je ovde medijsko stanje. Njega interesuje profit. Ako mu politiar kae da je neto preterano, da neto nije u skladu sa dogovorima koji su postigli da bi profit bio to vei, on e u svom mediju svakako preduzeti sve to moe da bi tom politiaru udovoljio. Preko vlasnika se vri cenzura. Onaj ko ima dve televizije, onaj ko je kupio televizijski kanal ili ima nameru da ga pokrene, ne zavisi samo od trita. To su prie za malu decu. On svakako zavisi i od politike volje onih koji odluuju u ovoj zemlji i sigurno je da e pre sluati tu politiku volju nego glas javnosti koji trai slobodne, nezavisne, kompetentne i profesionalne medije. Vidite li razliku u vrsti politikog pritiska nekad i sad? Ili razliku u reakciji novinara na pritiske ? Imala sam sreu da sam uvek radila u medijima koji su odolevali politikim pritiscima, ili pak sreu da sam bila na strani koja se bunila. Vi danas nemate novinarsku pobunu. Nemate ni uredniku pobunu. Nemate nigde otpor koji je nekada postojao. ta to znai? To znai da su najvieniji novinari nekada naputali redakcije, zato to nisu pristajali na politike pritiske, na pritiske koji ugroavaju dostojanstvo profesije i integritet linosti: od velike pobune novinara RTS-a do pobune na Studiju B, kada su ekipe i ekipe novinara odlazile ili otputane. Novinari su dobijali otkaze zbog svojih profesionalnih, a ne politikih uverenja. Lako je danas biti evropejac, zagovornik mirovne ili miroljubive politike, zagovornik regionalne saradnje ili gej prava. Trebalo je to biti nekada, kada je tako neto bilo opasno u svakom pogledu. Danas je to opteprihvatljiv stav i nema nikakvog razloga da se oko toga biju bitke, ali nekada su se zaista bile. Ljudi su gubili posao zato to su bili na strani koja je zagovarala civilizacijske tekovine, za razliku od onih koje su tada bile vladajue. Priseam se prvih viestranakih izbora, kada je partija Slobodana Miloevia bila maltene i jedina. To je dovelo do takvog straha u javnosti, u crkvi, meu inteligencijom, da su i mene zvali sa idejom da pokuaju da ubede ljude da malo glasaju i za opoziciju, kako ne bismo imali jednostranaki parlament i kako Srbija ne bi doivela osudu da je jedina koja nije iskoraila iz komunizma. Pribojavam se da e i sada biti
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1175430&print=yes 2/6

2/24/2014

Vreme - Intervju Lila Radonji: Zato smo izgubili petlju

spremnosti na jednopartijski sistem, pod znakom navoda naravno, ali svakako sistem koji e omoguiti da jedna partija dominantno odluuje o svemu. To nije cilj viepartizma i to nije dobro, bez obzira na to ko pretenduje na takvu poziciju. Svi smo mi manje-vie suoeni s nekom vrstom straha da e se tako neto dogoditi. Jer, ta e biti 17. marta, kada se sve preuzme i kad oni koji nisu objasnili ni zato su raspisali izbore, dobiju rezultat koji im daje svu mo? Ako imamo u vidu takve okolnosti, kako to da ne postoji novinarska pobuna? ta se desilo s novinarima? Ne znam da li je u pitanju strah od egzistencijalne situacije ili strah od reperkusija, ali neka vrsta autocenzure je jako izraena. Vidim da ljudi sebe cenzuriu u SMS porukama, na Tviteru, u telefonskim razgovorima. To je potpuno neshvatljivo. Jer, kako je bilo biti svoj za vreme rata, kada su uniformisana lica etala po Beogradu? Tada ste imali petlju da kaete "NE". Danas toga nema. Izgleda da se kao neka vrsta filozofije uvreilo pravilo da je sve mogue i sve dozvoljeno, da su profanisani politiari i mediji jedna logina stvar. Postalo je dominantno miljenje da mediji lau, a politiari kradu ili obrnuto, potpuno svejedno. Pogledajte poruku koju politiari alju mladim ljudima, da je zaista sve dozvoljeno. Jedino valjda jo nije isprobana kombinacija eda i Kotunica. Gazi se po svim moguim principima, politikim pravilima, pravilima igre, da bi se bilo u vlasti. To je svakodnevna slika koja se emituje. Tu je takoe neka vrsta preosetljivosti. Mija je u jednoj emisiji "TV Mree" rekao neto apropo "Beograd na vodi, jaje na oko", to je izazvalo seriju reakcija. Ta vrsta podsmevanja ili osporavanja odreenih ideja dobija na znaaju kao da je re o ne znam kakvom stavu. Ljudi su zato jednostavno shvatili da se nije aliti. Kako je i kada dolo do te autocenzure ? Da li se ona posle Petog oktobra postepeno razvijala ili je bila izazvana nekim konkretnim dogaajem? Desilo se to da su mediji neko vreme tedeli pobednike Petog oktobra, jer je postojalo uverenje da e se neto zaista promeniti. Kako je to uverenje opadalo, naravno da se u medijima pojavljivala i ta kritika nota. Mislim da su svi odgovorni, ali najvea odgovornost ipak je na novinarima. Ja ne mogu da shvatim da jedan mlad novinar dozvoljava da mu se dopie tekst, ili da se stavi potpis ispod neega to nije njegovo delo, a sa im se on uopte ne slae. A to se deava. Takoe, teko je verovati da novinarstvo danas brani profesionalne boje ne pitajui politiare ona pitanja koja javnost postavlja. Ne znam da li intervjui koji su toliko uestali imaju ikakav efekat, zato to je to stalno ista pria. Malo je novinara koji su u stanju da prodube ta pitanja. Koja to pitanja danas nedostaju?
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1175430&print=yes 3/6

2/24/2014

Vreme - Intervju Lila Radonji: Zato smo izgubili petlju

Na primer, zato izbori? Mi nismo dobili pravi odgovor na pitanje zato se raspisuju izbori. Da li se bira Prvi ili se bira Drugi, zato izbori u trenutku kada kompletna kampanja nosi predznak ubrzane reforme? Zar izbori ne usporavaju reformu? Osim toga, zato sad partija, Tadiu? Imao si dva mandata, nije jasno ta bi sad ovaj trei poboljao, ak i da se ostvari. Zatim neto u vezi s tim megalomanskim projektom "Beograd na vodi". Zato nema debate o tom projektu, ali debate u kojoj ne uestvuju politike stranke, ve kompetentni ljudi, ljudi koji znaju neto o arhitekturi, urbanizmu, ekonomiji? Nema te vrste debate. Iz medijskog prostora i javnog ivota prognani su svi drugi izuzev politiara. Oni su zauzeli zaista sve. Na televizijama nema ozbiljne debate o najznaajnijim pitanjima. Sve je politiko pitanje, u kojem ne uestvuje ni pisac, ni ekonomista, ni arhitekta. Takoe, nije bilo ni intervjua sa Ketrin Eton. Da li smo mi, osim izjave i poljubaca sa dva pregovaraa, ikada imali prilike da ujemo autentinu verziju onoga to je potpisano? Zbog opte prihvatljivosti Briselskog sporazuma, zanemarene su sve ostale teme. Zbog njega se nije osporavalo nita drugo, pa smo tako i doli u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja nee imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da e njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vre tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-vie pokazuju elju za nekom vrstom udvoritva, stvarno moemo da se pitamo ta e biti 17. marta. Da li je u medijima u ovom trenutku jai uticaj tajkuna i njihovog kapitala ili politikih stranaka? Ne razumem ba najbolje taj bes na tajkune. Nijedan nije u zatvoru, nijedan nije osuen, optunice su nejasne. Proglaeno je da je borba protiv kriminala i korupcije poela, imala je svoj sredinji tok i sad je kao zavrena. Teko mi je da uhvatim direktne i vidljive uticaje. Neki tajkuni su i vlasnici medija, i ne vidim da se tu bilo ta osporava. Meni vie smeta injenica da toliko priamo o Emiratima i parama koje e oni da uloe u Srbiju, a sve na bazi linog prijateljstva. Zato nemamo intervju sa eikom? Zato nema ozbiljne redakcije koja e da plati put i da tako pitamo eika ta on to hoe da gradi po Beogradu i pod kojim uslovima? Zato su ti ugovori dravna tajna? Vodite bitku protiv tajkuna, a u sefove ste spakovali ugovore sa Fijatom, sa Emiratima, Etihadom i ko zna s kim jo. Kakva je u toj situaciji budunost produkcijskih grupa kakva je Mrea? Ako jedna stranka kontrolie sve , a mediji su preplaeni, da li je lagodnija pozicija kue koja moe da funkcionie u gerilskim uslovima, ili velike medijske korporacije ? Mislim da su produkcijske grupe i inae prava stvar za televizije, posebno za javni servis. S druge strane, nestale su sve produkcijske grupe izuzev "Mree". Nema vie onih grupa koje su napravljene upravo zahvaljujui pobuni novinara, injenici da su ljudi ostajali bez posla i pokuavali da nastave da rade u nekom drugom formatu. Dakle, trite za to ne postoji. Sreom, mi smo imali ugovor sa RTS-om gde emitujemo "TV Mreu" i "Evronet", i sa B92 gde imamo "Utisak nedelje", ali budunost je krajnje upitna. Jer, pogledajte RTS. Pretplata nije ukinuta, ali su graani pozvani da je ne plaaju, a oproteno je onima koji nisu platili. Budet RTS-a je jako lo, i iako sada
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1175430&print=yes 4/6

2/24/2014

Vreme - Intervju Lila Radonji: Zato smo izgubili petlju

postoji privremena linija finansiranja iz budeta, pitanje je ta RTS moe da kupi na dananjem medijskom tritu. Nasuprot tome, imate ogromne produkcije koje prave rijaliti programe, Grand i ostale parade, a koje imaju visoku gledanost i pokrivaju veliki deo medijskog prostora. I kako sad tu da se takmiite? Javni servis je veoma vaan i zaista je neodgovorno pozvati ljude da ne plaaju pretplatu, a da nisi smislio drugi nain finansiranja. Stvarno ne znam koliko je to objanjivo bilo kojim razlogom osim demagokim i populistikim. "Utisak nedelje " traje dvadeset godina i jedina je emisija tog tipa koja je opstala kroz sve reime . Postoji li razlika u realizaciji "Utiska" nekad i sad? Postoji. Osetljivost je danas mnogo vea nego nekad. O tome najvie moe da svedoi Olja Bekovi, koja zna koliko problema ima i sa spajanjem gostiju i sa organizacijom cele emisije. U sutini, ona opstaje zato to je jaa od svih njih jaa po svom uticaju, po svom formatu, koji je i zatien, i po jakom autorskom peatu. Upravo taj snaan autorski peat i brani tu emisiju od nasrtaja koji svakako postoje. Pokuavaju li druge emisije i televizije da odole takvim nasrtajima? Ima li uopte svrhe da pokuaju? Pogledajte recimo TV Pink. Oni udarnu intervju emisiju imaju jednom u devet uvee, jednom u jedan, kako kome odgovara. Ako se proceni da e intervju biti gledaniji ili "pokriti" emisiju koja nije ba poeljna, a emituje se na nekoj drugoj televiziji, ema se menja. Da ne priam o tome da ima televizija koje otvaraju svoj prostor im neko poeli da d intervju. Odnos prema medijima postao je tako bahat da je to teko zamislivo. Da li tu Republika radiodifuzna agencija moe neto da uradi? Nita. Oni mogu samo da objasne zato ni posle vie odlaganja nisu doneli konaan sud da li e frekvenciju dobiti TV Kopernikus ili Nova. To je pitanje koje je oigledno predizborno, samo to se sada svi pravimo ludi i nekako se odlae odgovor. ini mi se da je re o politikom voluntarizmu, uticaju politike na jedno vano nezavisno telo kao to je RRA. To sve zvui prilino beznadeno. Ovde ima mnogo ljudi koji znaju svoj posao, koji imaju svoj lini integritet, koji su u stanju da se odupru i u ovim okolnostima inae mnogo povoljnijim od onih koje smo ve preiveli. Koliko god to zvualo kao fraza, pravo javnosti da zna spada u red ozbiljnih i vanih prava, a ono je ovde ugroeno. Recimo, ovde u kampanji ne postoji prolost nijednog politiara. U ozbiljnim demokratijama, vi iz prolosti izvlaite da je neki politiar puio travu u mladosti, ili da je odbio da ide u vojsku. Ne vidim zato to ne bi bio jedan od aduta koji moe da se koristi i u novinarskom, naravno proverenom, injeninom prikazu. Kod nas ne moete da pomenete nita iz privatnog ivota. Zato javnost ne bi imala pravo da zna da li neko ivi u srenom i skladnom braku, s toliko i toliko dece? To nije zadiranje u privatnost. To je informacija koja opisuje kompletnu linost koja e sutra da preuzme najodgovorniju funkciju u zemlji. U "Utisku nedelje " jedan gost pomenuo je enidbu Aleksandra Vuia... I bura je bila jako velika. A zato to ne bi bio deo informacija koje su bitne za javnost?
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1175430&print=yes 5/6

2/24/2014

Vreme - Intervju Lila Radonji: Zato smo izgubili petlju

Pojedinane kampanje se u ovom trenutku vode preko tabloida. Mislite li da e se to u nekom trenutku preliti i na televizije ? Poelo je da se preliva. U javnom govoru ve imamo kriminalizaciju opozicije, kriminalizaciju medija, a na medije je ba jak udar. Sledei korak je univerzitet. To smo ve videli. Strano je vano da imamo u vidu da odreeni korak podrazumeva odreenu posledicu, jer smo ve doiveli situacije vrlo sline ovima. Iz kontrolisanog govora i stava, koji je vladajua partija prikazivala pokuavajui da sebe predstavi u novom svetlu, lako se dolo do jednog ipak eeljevskog manira koji ponekad "izleti" u javnom govoru elnika te stranke. Kad se sve sabere i oduzme , ta vas kao TV novinarku najvie iritira u dosadanjem toku kampanje ? Koliina njihove prisutnosti. Potpuno je neverovatno da u vestima imate po etiri sinhrona iste linosti, samo u razliitim ulogama u partijskoj ili dravnoj. To je neka vrsta presije koja se teko podnosi.
Tamara Skrozza

C opyright 1998-2014 Vreme, Beograd

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1175430&print=yes

6/6