RASHLADNJA POSTROJENJA

Katedra za termotehniku Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.yu, kabinet 134/3 Lekcija AT-1 LITERATURA: Markoski M.: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 2006. Bonjakovi, F.: Nauka o toplini, Drugi dio, Tehnika knjiga, Zagreb, 1976.

1. 1.1.

ISHLAPLJIVANJE (VETRENJE) Pojave pri ishlapljivanju

Ako vazduh struji preko iste (npr. bez tankog sloja ulja) vodene povrine, nastae ili ishlapljivanje vode ili taloenje rose. Ova pojava, koju zovemo ishlapljivanje, razlikuje se od isparavanja koje tee bez prisustva vazduha (ili nekog drugog nekondenzibilnog gasa). Pri isparavanju su povrina vode i nastala para pod istim pritiskom zasienja pg , koji zavisi samo od temperature povrine. Dublje u vodi pritisak je tek neto vii, i to za teinu vodenog stuba, pa e ve pri neznatnom pregrejanju vode nastati parni mehurii, karakteristini za vrenje ili kljuanje. Pri ishlapljivanju u vazduh, vodena povrina se nalazi pod viim pritiskom p nego pri kljuanju na istoj temperaturi. Taj se ukupni pritisak sastoji od parcijalnog pritiska pg zasiene pare za dotinu temperaturu i parcijalnog pritiska pL = p pg

vazduha, koji se, prema

Daltonovom zakonu sabiraju u ukupni pritisak p. Kad je ukupni pritisak vlanog vazduha p na
vodenu povrinu znatno vii od pritiska zasienja pg iste pare u mehuriima pa se oni vie ne mogu stvarati, voda isparava samo na slobodnoj povrini koja je u dodiru sa vazduhom. Tu pojavu nazivamo ishlapljivanjem (vetrenjem). Pri ishlapljivanju voda ne kljua.

Vazduh, (t,x) t g ,xg t=twg t t

t, C

x, kg/kg

t wg ,(xwg =)

x wg =

Voda, (tw ,x= )

Sl.1.1. Polja temperature i pritiska pare u podruju ishlapljivanja Na sl. 1.1 prikazana su polja temperature i pritiska pare u blizini povrine ishlapljivanja, koju zovemo jo i granicom faza. Podalje od te granice stanje vazduha je t, x, h, a vode tw ,
1

xw . Na samoj granici faza estice vazduha su u ravnotei sa esticama vode, pa su im i temperature jednake tg = twg . Eksperimenti pokazuju da se parcijalni pritisak pare pdg u
graninom vazdunom sloju jednak pritisku zasienja pg iste pare na temperaturi tg . Isto je tako i pri mehurastom vrenju (kljuanju) pritisak pare jednak statikom pritisku zasienja. Dakle, vazdune estice du iste vodene povrine temperature tg bie uvek zasiene vodenom parom pri toj temperaturi, i to bez obzira na stanje vazduha podalje od povrine. Na sl.1.1 prikazan je jedan od moguih profila temperatura t i vlanosti x u blizini fazne granice. nagib tih profila zavisi prvenstveno od reima strujanja du vodene povrine. Pri ishlapljivanju u vazduhu se uz povrinu vode formiraju temperaturski i koncentracijski granini slojevi (sl.1.1) koji zavise od uslova strujanja (hidrodinamiki granini sloj), kao i od termofizikih karakteristika gasa i pare (koeficijenata provoenja toplote , temperaturske provodljivosti a , kinematske viskoznosti , koeficijenta difuzije D pare kroz gas i sl.), kroz koje se toplota prostire samo provoenjem, a materija difuzijom. I sa strane vode se uz povrinu razdela formiraju hidrodinamiki i temperaturski granini slojevi. 1.2. Daltonov zakon ishlapljivanja

Pokretaka sila procesa ishlapljivanja i roenja je razlika koncentracija vodene pare na povrini vode i u vazduhu podalje od nje. Kako je sadraj (koncentracija) pare proporcionalan njenom parcijalnomm pritiscku, intenzitet vetrenja se moe iskazati i pomou razlike izmeu pritiska pare na povrini razdela faza i parcijalnog pritiska pare u vazduhu; kada je ta razlika mala, prema Dalton-ov zakonu vetrenja, koliina vode dW , koja u jedinici vremena izvetri sa elementarne povrine dAg je proporcionalna razlici ( pg pg ) parcijalnih pritisaka pare u blizini

granine povrina i dalje od nje:

dW = bp pg pd dAg
U izrazu (1.1) je p , kgW

(1.1)

(s m

Pa , koeficijent prelaza materije (indeks p ukazuje da je on

primeren razlici parcijalnih pritisaka), a znakom - uzima se u obzir smanjivanje koliine vode usled njenog vetrenja kada je pg > pd (u suprotnom sluaju, za pg < pd , usled roenja iz vazduha koliina vode raste). Koeficijent p zavisi od termofizikih karakteristika gasa i pare i od reima strujanja u blizini povrine. Kada je razlika pg pd velika, ne moe se zanemariti kretanje meavine u pravcu upravnom na povrinu razdela (od vode, ili ka vodi) koje nastaje zbog difuzije pare i protivdifuzije vazduha, pri emu je granica razdela nepropusna za vazduh (tzv. Stefan-ovo kretanje); zato tada linearna zavisnost, iskazana Dalton-ovim zakonom vie ne vai, ve se mora izvesti poseban izraz. Za primenu h-x dijagrama na ove pojave, prikladnije je raunati sa vlanosti x nego sa parcijanim pritiskom pare pd . Ako su apsolutne vlanosti vazduha uz samu povrinu ( xg )

i podalje od nje ( xd ) male, intenzitet vetrenja se po Lewis-u moe prikazati kao linearna zavisnost od razlike apsolutnih vlanosti
dW = xg xd dAg
gde , kgL
2

(1.2)

( m s ) , oznaava onu koliinu suvog vazduha u kg , koja dolazei sa vlagom x iz

glavne struje, u jedinici vremena i na jedinici povrine, uspostavlja sa vodom termodinamiku ravnoteu (dolazi u stanje zasienja odvodei ishlapelu vodu).

Poto su parcijalni pritisak pare pd i vlanost x jednoznano povezani, izmeu i p postoji direktna, ali ne i strogo proporcionalna veza. Moe se lako pokazati da za male vrednosti xg i xd , kada je xg << MW ML i xd << MW ML , vai izraz

ML p p const. , MW

(1.3)

gde su ML = 28,96 kg/kmol i MW = 18,016 kg/kmol, molske mase suvog vazduha i vode, respektivno. Izmeu koeficijenta ishlapljivanja i koeficijenta za konvektivni prelaz toplote postoji uska veza, pa se poznavanjem uvek moe odrediti brojna vrednost za . Na osnovu izraza (1.2) ishlapljivanje se javlja kad je xg > xd , a roenje kada je xg < xd . Neka vazduh i voda struje uporedo adijabatski izolovanim kanalom (sl. 1.2). Posmatrajmo proces vetrenja sa elementarne povrine dAg izmeu dva bliska preseka a a i b b .

L, t x, h

L, t+t x+x, h+h

dAg tg W

tw

Sl.1.2. Ishlapljivanje u kanalu Iz bilansa vlage neposredno sledi da je poveanje vlage u vazduhu L dx jednako smanjenju protoka vode dW u kanalu, tj. izvetreloj vodi,

L dx = dW
tako da se, obzirom na (1.2), moe napisati:

(1.4)

L dx = dW = xg xd dAg

(1.5)

Ako su suvi zidovi kanala toplotno izolovani tako da sa te strane nema razmene toplote izmeu vazduha i okoline, entalpija vazduha poveava se usled dovoenja toplote (konvekcijom, sa vodene strane) i pare (nastale vetrenjem vode). Iz bilansa entalpije vazduha, za kontrolnu granicu neposredno iznad povrine vode, dobija se

L dh = tg t dAg + hdg tg L dx

( )

(1.6)

gde je na levoj strani prorast entalpije vazdune struje. Prvi izraz na desnoj strani predstavlja konvektivni prelaz toplote s povrine vode na vazduh, kakav bi imali i sa neke suve povrine temperature tg i sa koeficijentom prelaza toplote u W/m2K, i koji je za mnoga strujanja poznat. Drugi lan je entalpija koju donosi sa sa sobom ishlapela para L dx u vazdunu struju, pri emu je hdg u J/kg entalpija zasiene pare za temperaturu tg . Drugu nezavisnu informaciju dobijamo polaganjem kontrolne granice neposredno ispod povrine vode. Entalpija vazduha poveava se usled dovoenja toplote konvekcijom iz dubine vode i entalpijom vode koja prolazi kroz tu granicu da bi izvetrila na povrini

L dh = w tw tg dAg + hwg L dx

(1.7)

Ako izjednaimo desne strane jednaina (1.6) i (1.7), pa u dobijeni izraz unesemo dAg iz (1.5), posle "skraivanja" sa L dx , dobija se

w ( tw tg ) = ( tg t ) + ( xg xd ) ( hdg hwg )

(1.8)

Poto je razlika izmeu entalpije hdg ( tg ) pare koja kroz granicu razdvajanja faza ulazi u vazduh i entalpije hWg ( tg ) vode jednaka toploti isparavanja rdg na temperaturi tg , bie

w ( tw tg ) = ( tg t ) + ( xg xd ) ( hdg hwg )

(1.9)

Ako je protok vazduha u odnosu na protok vode dovoljno veliki, izjednaie se temperature dubinske i povrinske vode ( tw = tg = tG ) blie ili dalje od ulaznog preseka. Takoe, kod ustajale vode u negrejanom kanalu, izjednaie se temperature po dubini vode posle odreenog vremena. Nakon izjednaavanja spomenutih temperatura, vodenoj povrini se sa strane dubinske vode nee dovoditi niti odvoditi toplota

w ( tw tG ) = 0 , za ( tw = tg = tG ) ,
pa se iz (1.8) dobija

(1.10) (1.11)

( t tG ) = ( xG xd ) ( hdg hwg ) = ( xG xd ) r dg ,
ili, posle mnoenja obe strane (1.11) sa c p

c p ( t tG ) =

cp ( xg xd ) ( hdg hwg ) ,

(1.12)

Dakle, ako temperatura vode sve do povrinskog sloja ujednaena, sva toplota ishlapljivanja vode namirie se, prema (1.11) i (1.12) samom konvektivnom razmenom sa vazduhom. Pri tome se vazduh mora ohladiti. Izraz (1.12) omoguava da se, na osnovu pokazivanja psihrometra odredi stanje vlanog vazduha. Granina temperatura tG koja se uspostavlja po preseku ograniene koliine vode preko koje struje velike koliine vazduha naziva se granicom adijabatskog hlaenja ili temperaturom po vlanom termometru.

1.2.

Asmanov psihrometar

Asman-ov psihrometar (sl. 1.3) je ureaj za odreivanje stanja vlanog vazduha, koji se sastoji od dva termometra: suvog i mokrog, iji je dava obmotan mokrom arapicom kojoj se izvetrela voda nadoknauje kroz fitilj; suvi termometar i arapica mokrog termometra mogu samo suvi termometar konvekcijom razmenjivati toplotu sa strujom vazduha. Svaka druga razmena toplote sa drugim vlani termometar telima treba da je onemoguena; takav M psihrometar zovemo adijabatskim. To se posebno odnosi na razmenu toplote zraenjem kao i arapica ekrani kondukcijom kroz fitilj. Zato se oko svakog od fitilj termometara postavljaju odvojeni zatitni ekrani, a povrina vode u rezervoaru i fitilj se takoe izlau intenzivnoj struji vazduha ija se vlanost meri. Sl. 1.3 Asman-ov psihrometar Uticaj eventualnog odstupanja temperature vode u rezervoaru od granice adijabatskog hlaenja umanjuje se poveanim termikim otporom kondukcije dovoljno tankog i dugakog fitilja.

h L cp(t-tg)
h

t
/ x

= 1
t

tg G F

A (ch /c x) dg l c p/ a=xA-xg

=h dg

l=a(hdg-hwg) B t (c h/c x)wg=hwg C g x

xg

xA

Sl. 1.4 Odreivanje stanja vazduha na osnovu stvarne psihrometarske depresije Kada se Asman-ovim psihrometrom odrede temperature po suvom i vlanom termometru grafikom konstrukcijom na osnovu (1.12) lako se u h x dijagramu moe odrediti stanje nastrujavajueg vazduha (sl. 1.4). Na produetku izoterme tG odmeri se po ordinati od proizvoljne take A rastojanje cp l , gde je l = AB . Prava kroz tako dobijenu taku C i presek izoterme tG sa krivom AC =

zasienja (taka G) see izotermu t po suvom termometru u taki L koja predstavlja traeno stanje. Prikazana konstrukcija zadovoljava jednainu (1.12). Prvo uoimo da duina LF predstavlja levu stranu jednaine (1.12), tj.

LF = c p ( t tG ) ,

(1.13)
5

Nadalje, koeficijent pravca izoterme tG u podruju nezasienog vazduha jednak je entalpiji suvozasiene pare hdg
h = hdg , x dg

(1.13)

a nagib izoterme tG = twg u podruju magle entalpiji vode hwg na temperaturi tG .

h x = hwg , wg
Stoga je

(1.13)

AC = x A xg hdg hWg
Iz slinosti trouglova ACG i LGF sledi

)(

cp .

(1.13)

LF = c p ( t tG ) =

cp ( xg xd ) ( hdg hWg ) ,

(1.14)

Kod vlanog vazduha je esto, a posebno pri malim razlikama temperatura

( t tG )

faktor c p 1 (kada je turbulencija pri strujanju toliko razvijena da se molekularni mehanizmi prenosa mogu zanemariti u odnosu na molarne). Onda je postupak jednostavniji, pa treba samo izotermu magle tg = tG produiti navie, da se u preseku sa izotermom t nae traeno stanje valnog vazduha L (sl.1.5). Stvarno izmerena temperatura tG po vlanom termometru zavisi kako od stanja nastrujavajueg vazduha tako i od Lewis-ovog kolinika1 (faktora) NL = c p . U posebnom sluaju, c p = 1 , temperatura po vlanom termometru zavisila bi samo od stanja vazduha; tada se ona naziva teorijskom temperaturom po vlanom termometru i oznaava sa twt i moe se smatrati veliinom stanja vlanog vazduha. Razlika izmerenih temperatura t tG po suvom i vlanom termometru poznata je kao stvarna psihrometarska depresija, a razlika temperatura t twt kao teorijska psihrometarska depresija. Tanost odreivanja vlanosti vazduha psihrometrom ne zavisi od grafikog postupka u dijagramu, ve od pouzdanosti merenja temperatura t i tG ; ovo nadalje zavisi od stepena dostignutih adijabatskih uslova i ustaljenosti procesa u trenutku registrovanja temperatura.

cp

Pri t = 0 oC psihrometarski metod nije delotvoran ak i za jednostavniji sluaj kada je = 1 , jer se ne zna koju od bezbroj (susnenih) izotermi iz podruja susnene magle

treba produiti do preseka sa izotermom t (sl. 1.5). Pri tome je stanje J nastrujavajueg vazduha negde na odseku AB , izmeu preseka nultih izotermi vode i leda sa izotermom po suvom termometru; na to stanje ciljaju dve izoterme: t Jv = const > 0 oC (iz podruja mokre magle) i t Js = const < 0 oC . Problem se moe prevazii tako to se arapica mokrog

Koristi se termin kolinik (faktor) da se ne bi mealo sa Lewis-ovim brojem koji se u literaturi definie kao Le = D a , a ponegde kao Le = a D . 6

termometra ovlai vodom sa poetnom temperaturom twp , viom od temperature t B , i saeka njeno ohlaivanje do temperature t Jv (monotono hlaenje sa tople strane).

h t t tJ tB A J B tJv tJs
t Js

L
t

1
t

Gv
t
0
d o (le 0C )
oC

t
Jv

Sl. 1.5 Odreivanje stanja vazduha na osnovu teorijske psihrometarske depresije

(v

a) od