Merenje vlanosti vazduha

Relativna vlanost vazduha

Relativna vlanost vazduha predstavlja stepen zasienosti vazduha vodenom parom, a izraava se u procentima (%).

Merenje vlanosti vazduha

Psihrometar sa fitiljem po Augustu Najjednostavniji tip. Sastoji se od dva ivina termometra koji su postavljeni na metalnom stativu. Jedan je suvi i slui za merenje temperature vazduha, a drugi je mokri jer je obavijen navlaenim muselinskim platnom.

 Kada se vre merenja mogu se videti razlike u temperaturi na suom i mokrom termometru. Suv pokazuje stvarnu temperaturu, a mokri istu ili niu u zavisnosti od zasienosti vazduha vodenom parom.

 Usled isparavanja vode sa nakvaenog muselinskog platna, dolazi do utroka toplote, pa je temperatura vazduha na mokrom termometru nia nego na suvom. Ukoliko je vazduh suvlji dolazi do intenzivnijeg isparavanja, pa e i razlike u temperaturi biti vee i obrnuto. U sluaju kada je vazduh potpuno zasien vodenom parom nema razlika na termometrima. Nakon utvrivanja razlike u temperaturama koja se naziva psihrometarska diferencija odreuje se vlanost vazduha.

Aspiracioni psihrometar po Asmanu

Sastavljen od suvog i vlanog termometra, ali su oba obloena metalnim oklopom na ijem vrhu se nalazi ventilacioni mehanizam,odnosno aspirator.

 Nakon aktiviranja aspiratora, navijanjem pomou kljua dolazi do usisavanja vazduha kroz otvore dvostrukih cevi u kojima se nalaze rezervoari termometra. Vazduh izlazi kroz bone otvore. Potrebno je nakvasiti muselinsko platno na mokrom termometru pre poetka merenja. Mobilan je, lako prenosan.

Polimetar
Polimetar je instrument koji slui za merenje relativne vlanosti vazduha, temperature vazduha, maksimalnog napona vodene pare i vrednosti za utvrivanje temperature rosne take.

 Ureaj sa leve strane ima skalu za odreivanje temperature vazduha, dok desna odreuje vrednosti maksimalnog napona vodene pare.

 Polimetar je instrument koji preko procesa promene izduenosti oveije vlasi vri merenja vlanosti vazduha. Ukoliko se vlas preparira oslobodie se pore koje e omoguiti kondenzaciju vodene pare. Vlas upija vodu iz vazduha i izduava se, kad je vlanost vazduha visoka i obrnuto.

Higrograf
Instrument koji slui za neprekidnu registraciju promena relativne vlanosti vazduha u toku vremena, a kao prijemni instrument takoe koristi preparirani snop oveije kose. Ovaj snop povezuje sistem poluga koje se zavravaju horizontalnim perom, na ijem kraju se nalazi rezervoar sa mastilom.

 Promene relativne vlanosti registruju se na higrografskoj traci koja je postavljena na valjku sa satnim mehanizmom.

Obrada vlanosti vazduha

Relativna vlanost vazduha U predstavlja stepen zasienosti vazduha vodenom parom. To je odnos izmeu koliine vodene pare koja se nalazi u vazduhu i maksimalne koliine koju bi vazduh mogao da primi pri datoj temperaturi pa da postane zasien.

Ukoliko se koriste razliiti modeli psihrometara vrednosti se mogu izraunati pomou psihrometrijske metode.

em1 o 100 U= em 2
U
em1 i e m2
Relativna vlanost vazduha Maksimalni pritisci vodene pare izraeni u mb koji odgovaraju temperaturama na suvom i vlanom termometru vrednosti se oitavaju u tablicama

Jednaina izraunavanja, ako se meri psihrometrom sa fitiljem po Augustu:

em1 = em 2 0,0007947 o (t1 t 2 ) o p

Ako se merenje vri pomou aspiracionog psihrometra po Asmanu za proraunavanje napona vodene pare koristi se formula

em1 = em 2 0,000662 o (t1 t 2 ) o p t1 Temperatura vazduha na suvom termometru

t2
p
Temperatura vazduha na vlanom termometru Vazduni pritisak izraen u mb

Zadatak 1. Proraunati relativnu vlanost vazduha i napon vodene pare ukoliko t1 iznosi 22,2 C, a t2 16,4 C, maksimalni napon vodene pare 26,53 mb i vazduni pritisak 1016,6 mb. Merenja su vrena psihrometrom po Augustu.

em1 = em 2 0, 0007947 o ( t1 t2 ) o p em1 = 21,844mb

em1 = 26,53 0, 0007947 o ( 22, 2 16, 4 ) o 1016, 6

em1 o 100 U= em 2 21,844 o 100 U= 26,53 U = 82,3%

Merenje intenziteta sunevog zraenja i duine trajanja sunevog sjaja

Direktno sunevo zraenje predstavlja koliinu energije izraene od Sunca do Zemljine povrine. Intenzitet direktnog sunevog zraenja predstavlja koliinu energije, izraene u dulima (J), koja u jedinici vremena (s) dospe na jedininu povrinu (m). Difuzno zraenje je deo sunevog zraenja koji dospeva na horizontalnu povrinu nakon rasejavanja u atmosferi i odbijanja pod uticajem razliitih estica. Zbir direktnog i difuznog zraenja predstavlja globalno zraenje.

 Za merenje intenziteta sunevog zraenja koriste se pirheliometri i piranometri, odnosno solarimetri.

Mol-Gorinskijev solarimetar
Slui za merenje globalnog sunevog zraenja, difuznog nebeskog zraenja i reflektovanog zraenja. Sastoji se od dve koncentrine staklene kugle, spoljanja je vea, a unutranja manja. Izmeu njih je vakum, a ispod staklenih kupola je prijemnik, termoelement, koji transformie toplotnu u elektrinu energiju.

Kembel-Stoksov heliograf
Sastoji se od prijemnog dela koga ini staklena kugla koja je metalnim prstenom privrena za postolje. Staklena kugla predstavlja sabirno soivo koje je orjentisano prema jugu. Unutar metalnog poluprstena urezani su lebovi u koje se postavljaju heliografske trake.

1.

2.

3.

Trake su razliite duine u zavisnosti tokom kojeg godinjeg doba se vre merenja: Zimski period najkraa traka, postavlja se u gornji par lebova 15.10 28/29.02 Proletnje jesenji period srednja traka, postavlja se u srednji par lebova 01.03 12.04 i 01.09 14.10 Letnji period najdua traka, postavlja se u najnii par lebova 13.04 31.08

 Trake su napravljene od plave hartije i kada se postave u lebove nalaze se u ii sabirnog soiva. Sunevi zraci sagorevaju hartiju i iz progorelog traga moe se uoiti koliko je Sunce u toku dana sijalo.

Obrada intenziteta sunevog zraenja i duine trajanja sunevog sjaja

Jedinice vrednosti intenziteta sunevog zraenja uz pomo Mol-gorinskijevog solarimetra predstavljene su vatima po metru ili santimetru kvadratnom W/m W/cm. Kembel Stoksov heliograf upotrebljava se za merenje direktnog sunevog zraenja. U meteorolokoj praksi se koristi relativno trajanje sunevog sjaja a izraunava se:

S r = o 100 S 0

Stvarno trajanje sunevog sjaja Potencijalno trajanje sunevog sjaja

S0

Zadatak 2. Duina dana, od izlaska do zalaska Sunca, iznosi 14 asova i 40 minuta; Sunce je toga dana sijalo 10 asova i 11 minuta. Koliko je relativno trajanje sunevog sjaja?

S r = o 100 S0 10,11 r = o 100 14, 40 r = 0, 7 o 100 r = 70%