-

Slovenski bogovi

9 1 1

Slovenski bogovi
16, 2010 12:41 pm
Perun
Perun je slovenski bog groma i neba. Svarog je takoe bog neba, ali ova njegova funkcija nije
identina funkciji Peruna. Svarog se pre shvata kao bog vaseljene i bog duhovnog,
nematerijalnog neba u kome borave mrtvi. Moemo rei da Svarog vlada viim nebom, dok

Perun vlada niim, odnosno, Svarog vlada vaseljenom, a Perun atmosferom. Perun je jedan od
najmonijih bogova Slovena. On predstavlja ruitelja, budui da je on bog vremenskih i prirodnih
nepogoda. Perun je lan najveeg i najjaeg slovenskog trojstva (triglava) zajedno sa Svarogom i
Svetovidom. Teorija o triglavu kao konceptu, a ne kao boanstvu verovatno je novijeg datuma,
meutim, mi emo je uzeti u obzir pri analizi Peruna. Perun se na mnogim mestima spominje i
kao Svarogov i Velesov brat.
Perun kanjava krivokletnike, kao i sve ljude koji su zli. Vezan je za pravdu kao i svako
boanstvo koje je povezano sa planetarnom sferom Jupitera. Perun kanjava zle i neposlune
zatvarajui im nebeske dveri. Krivokletstvo kanjava jo za ivota krivokletnika, a u izvravanju
kazne najee upotrebljava munje. U mnogim spisima iz ranog srednjeg veka (Nestorova
hronika, Sbornik Paisijev, Sofyskij Sobor), pa ak i u ugovorima o miru, Sloveni su se zaklinjali
na potovanje ugovora upravo Perunu. Perun bi tako trebalo da kazni i prokune svakog ko bi
prekrio ono to je dogovoreno.
U hrianskim zabelekama iz ranog srednjeg veka Perun se najee pominje, a esto i
satanizuje. Ovo ukazuje na to koliko je vrsto bio ukorenjen Perunov kult kod Slovena. O
posveenosti Perunu ukazuje i injenica da, do danas, mnogi toponimi i biljke nose Perunovo ime
(Perunov vrh i Perunova obala u Rusiji, Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj cvet
perunika itd.). I dan-danas postoje izreke i kletve na nekim slovenskim jezicima koje sade
Perunovo ime. Do avola se na slovakom moe rei Do Paroma, gde Parom upravo predstavlja
Peruna. Na poljskom re piorun znai grom. Kod baltikih Slovena etvrtak se zvao perendan itd.
Ime Perun je nastalo od sufiksa -un ili -unj (-), to oznaava vrioca neke radnje, i korena per
koji znai udarati, razbiti. Dakle Perun zasigurno ukazuje na udaraa, razbijaa, gromovnika, a
takoe i na boga unititelja i razoritelja. Zato mu je i pripisan uticaj na prirodne nepogode.
Legende govore da je, kada se Perun u svojoj koiji vozio po nebu, grmelo od kloparanja
tokova. Perun je na kipovima predstavljan kao jak mukarac sa bradom. Delovi odee govore da
se radi o ratniku u oklopu, to je sluaj sa veinom slovenskih bogova. Postoje predstave Peruna
sa kamenim maljem u ruci kojim gaa i pretvara u kamen sve ega se dotakne. Takoe, postoje
predstave Peruna sa lukom, koji se nekad poistoveivao sa dugom, a kad bi njime gaao, strele bi
se pretvarale u munje. U Perunovom vlasnitvu bile su i zlatne jabuke. Na ovo ukazuju neke
narodne pesme:
... Te izvadi tri jabuke zlatne
I baci ih nebu u visine...
...Tri munje od neba pukoe
Jedna gaa dva djevera mlada,
Druga gaa pau na dorinu,
Trea gaa svata est stotina,
Ne utee oka za svjedoka,
Ni da kae, kako pogiboe.
Neke legende govore o Perunovom sukobu sa Velesom. Navodno, Veles je ukrao Perunu ene,
ljude i stoku. Veles je pokuavao da se sakrije, ali Perun ga je, razbivi kamen iza kog se ovaj
krio, pronaao i pobedio. Ova beloruska pria dalje govori da je Veles nakon toga morao da
ostane na zemlji. Jedna druga legenda govori i o tome da je na Perunovoj svadbi sa Dodolom,
boginjim kia, Veles izdvojio Dodolu i izjavio joj ljubav. Nakon toga, u sukobu sa Perunom bio
je poraen i proteran na zemlju da bi na kraju naao svoje mesto u donjem svetu.
Perun je takoe bio povezan sa vatrom i vatrenim ivotinjama. Njegova ivotinja bila je vatreni
petao, koji je neka vrsta slovenskog Feniksa. Njegove ivotinje bile su i zmajevi. Perunovi obredi

bili su vezani za vatru. Pored idola je gorela vena vatra, koja nije smela ni u kom sluaju da
bude ugaena, inae bi nastradala cela posluga u hramu. (slian obiaj postojao je i u staroj
Grkoj, u hramu Hestije kao i u Rimu, u hramu Veste).
Perun je bio i borac protiv sua. Jedna teorija govori da je on imao uticaja na kiu, a druga da je
na kiu uticaj imala Dodola, Perunova ena. Bilo kako bilo, on je sigurno po tom pitanju mogao
da uini mnogo.
Pevane su pesme:
Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Boe!
Oj Ilija daj Boe daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Boe daj, daj Ilija daj!
(Refren dodolske pesme iz okoline Gnjilana)
to se tie biljaka, hrast je bio neodvojivo vezan za Peruna. Ova injenica ponovo govori o
Perunu kao jupiterijanskom boanstvu, jer svi bogovi koji su imali karakteristike Jupitera bili su
vezni za hrast (Zevs, Tor itd.). Kod Srba se jedna vrsta hrasta i danas zove grm, a ovo ime nastalo
je od rei grmeti. Dakle, oigledno je da je grm bio posveen gromu, odnosno Perunu. Od drugih
biljaka tu su perunika, alfija, kopriva, jabuka i uvarkua. Perunove ivotinje bile su divojarac i
govee zubr ili zubor. Kad nisu imali hramove, Sloveni su se Perunu molili u gajevima,
trebitima i ispod hrastova.
Nakon dolaska hrianstva ulogu Peruna preuzima sveti Ilija. U narodnoj tradiciji Perun je ostao,
kao i prie o njemu, s tim to su mnoge primile oblik pria o svetom Iliji, dok su druge takoe
morale da promene ime glavnog junaka. Crkva je satanizovala Peruna, verovatno zbog njegovog
jakog kulta i velikog uticaja na ivote ljudi. O tome govori Novgorodska hronika:
Gd. 6497 (989) pkrsti s Vldimir. Vldik im d u Nvgrd, i rzri sv rtvnik
(trbit), bri Prun, i nrdi d s bci u Vlhvu; i vuk g p bltu tukui g bim i
tpvim; dn z duh u u Prun, i pn kukti: 'h mn nsrng! sm p u
nmilstiv ruk'. I n pr prk vlikg mst, bci svu btinu n mst, t s i dns
ludci udru tm btinm, d uin zdvljstv zlim dusim. Ztim nrdi, d g (Prun)
nik n primi, i dn stnvnik s Pidb d uutru n blu rk u su, kd Prun prisp d
bl, dgurnu g dnm pritkm: ,Dst si dvd i pi, mli m Prun, prdui i dlj
plviti'! I stnski prdmt ize.
Uprkos pokuajima da se Perun potpuno uniti, njegovo ime je ostalo. tavie, Perun je jedan od
najpoznatijih i najvie pominjanih slovenskih bogova.
Dabog, Dadbog, Dabog, Dajbog

Dabog je bio boanstvo Sunca, ognja i kie. Dabog je bio smatran boanstvom koje daje, na ta
ukazuje jedan od oblika njegovog imena Dajbog . Prvi deo imena je daj to je oblik glagola
dati, a drugi deo je bog. Meutim, ta Dabog tano daje? Mogue je da se ovo davanje odnosi
na Sunce i Sunevu svetlost, koja je bitna za mnoge procese u prirodi. Sloveni su Suncu pridavali
veliki znaaj. Ono je predstavljalo osnovu za ivot i uvek je smatrano pozitivnim aspektom.

Sunce je zapravo davalo ivot Zemlji, a time je bog sunca bio davalac, Dajbog. Dabog
predstavlja zapravo Sunev disk.
U svim ouvanim srednjovekovnim spisima o Slovenima u nekom se trenutku pominje Dabog.
Pominju ga rimski, grki i ruski hroniari koji su pisali o staroj slovenskoj veri. U prevodima
grkih tekstova na slovenski Helios se prevodio kao Dabog. U Malalinskom manuskriptu iz 6.
veka Helios je preveden upravo Dabogom. Tu je ruski prevodilac pokuao da ispria priu
smetenu u Egipat, ali je umesto imena grkih boanstava koristio slovenska. Takoe Dabog se
pominje u panskom kodeksu onda Slovo o Igorovom pohodu i mnogim drugim. Vladimir
Veliki je ispred svoje palate u Kijevu postavio sedam statua bogova, a meu njima bio je i
Dabog.
U porodici Dabog je predstavljao zatitinika kunog ognja i vatre, najnunijih ovekovih
sredstava za preivljavanje zime, kao i pomoi u mnogim drugim poslovima. Meutim, oganj je
mogao biti i okrutan i okrenuti se protiv oveka i odvesti ga u podzemni svet ili mu unititi
imovinu. Blagonaklonost ognja bila je presudna u preivljavanju, te su mnogi obredi povezivani i
sa ognjem.
Dabog je sigurno bio i bog kie. Jedno od njegovih imena je Dadbog, a dad na mnogim
slovenskim jezicima (slovakom,ekom,ruskom,poljskom...) znai kia . Kia je bila znaajna
jer je od nje zavisila etva. Ukoliko bi zavladala sua, praktikovani su razni rituali za prizivanje
kie.
Poznato je da su se Sloveni bogovima obraali kao sebi ravnim i da su sebe smatrali potomcima
bogova. Zapravo, oni su sebe smatrali unucima Daboga, odnosno, njegovim direktnim
potomcima. U to vreme nije bilo uobiajeno da unuk upozna dedu, zbog kratkog zivotnog veka.
Dabog je jedan od Svarogovih sinova. Nije sigurno koliko je Svarog imao sinova, ali je
poprilino sigurno da je Dabog bio jedan od njih. Neki autori pominju samo dva, Svaroia i
Daboga (Vyacheslav Vsevolodovi i Vladimir Toporov), dok drugi govore o Perunu, Svetovidu,
Dabogu i Velesu kao Svarogovim sinovima, odnosno sve njih nazivaju Svaroiima. Kako god
bilo, Dabog je u svim kombinacijama.
Sunce je, prema verovanju, preko dana bilo na nebu i davalo svetlost, dok je nocu boravilo u
podzemnom svetu. Zapravo Dabog je svakog jutra na belom konju ili u koiji obilazio nebo, dok
je uvee umirao ili odlazio u zagrobni svet, da bi ujutru ponovo vaskrsao. U ovoj predstavi o
Dabogu vidljiva je ciklinost umiranja i vaskrsavanja, koja je inae bila veoma esta kod
mnogih paganskih religija, kao i u slovenskom paganizmu. Kod Srba se pominje Dabog, a u
folkloru hromi Daba, koji je prestavljen gotovo uvek kao zli demon, to verovatno govori o
Dabogovoj prirodi dok je bio u podzemnom svetu, odnosno svetu mrtvih. Daboga su
predstavljali naroito Srbi kao hromog starca, odevenog u kou, obino medveu, koga prati vuk.
Vuk zapravo predstavlja njegovu ivotinjsku inkarnaciju, odnosno prvobitni oblik, koji nije
prestao da postoji kada je Dabog postao antropomorfan. Vuk je postao sluga, a esto i izaslanik.
Dabog esto menja svoj oblik. Iako je osnovni njegov oblik antropomorfan, njegovo prvobitno
vuje oblije je ostalo njegov simbol. A kako su se Srbi smatrali njgovim potomcima, vuk je
postao sveta ivotinja. U jednom katalogu naroda zabeleeno je da su Srbi nastali od Vuka.
"Saracen je od vepra, Turin od zmije, Tatarin od lovakog psa, Srbin od vuka, Bugarin od bika,
Aleman od orla..."
Verovanje u mo Sunca je kod Slovena bilo izrazito jako. ajkanovi smatra da je Dabog bio
vrhovni bog kod Srba. O tome govori i injenica da je kod Slovena praznik posveen
nepobedivom Suncu bio upravo padao na datum dananjeg Boia (nepobedivo Sunce je inache
atribut Mitre pa ovde deluje kao da su Sloveni slavili istog). Meutim ovaj podatak nije mnogo
relevantan. Naime zna se da je rimski car Konstantin Veliki, kada je proglasio hrianstvo

zvaninom religijom, namestio datum Boia. Taj datum je padao na datum paganskog praznika
posvecenom nepobedivom Suncu, odnosno raanju sunca. Prema nekim izvorima tog dana je bio
praznik posveen Suncu I kod Slovena I Kelta, te su zbog velikog broja ljudi koji su praznovali
ovaj praznik, koji su hriani hteli da potisnu, ipak samo zamenjen hrianskim praznikom. Boi
je krenuo da se slavi ovog datuma poev od 336. godine.
Dolazkom hrianstva Dabog je bio satanizovan. Postao je najmoniji demon i najvei suparnik
hrianskog Boga. Mogue je da je to bilo i zbog njegovog izgleda hromog starca sa jednim
okom, obuenog u tamnu medveu kou, kao i zbog toga da je prema paganskom verovanju
boravio u podzemnom svetu veoma esto. Meutim, namee se i mogunost da je to bilo zbog
Dabogovog jakog kulta, koji je po svaku cenu trebalo da bude iskorenjen. Dabogove osobine je
kasnije u hrianstvu preuzeo sveti Sava, koji je takodje predstavljan u narodnim priama kao
pastir koga prati vuk. Sveti Sava u tim priama takoe predstavlja davaoca.
Moko
Bognju Moko slavili su Istoni Sloveni. Meutim, neki oblici njenog imena pojavljuju se i meu
Zapadnim Slovenima (Muke, Mukus, Mococize). Moko je boginja predenja, ali i zatitnica
ena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Ona pomae porodiljama i titi njihovu decu,
istovremeno pomoui eni da ouva dobar brak. Osim za predenje, Moko je vezana i za ostale
enske poslova kao i za voenje domainstva. Ipak, predenje predstavlja delatnost koja je
neraskidivo vezana ba za ovu boginju. Mnogo obiaji vezani su za Moko kao zatitnicu
predilja. Slovenske ene bacale su u vodu kudelju koja se nazivala mokrica i koja je
predstavljala rtvu Mokoi. Prea kudelje nije se smela ostavljati preko noi da je ne bi Moko
oprela. Zatita ovaca i njihovog runa takoe je bila jedna od Mokoinih delatnosti, zbog ega su
joj Sloveni takoe prinosili rtve. Makaze, bosiljak i premen vune stavljani su pod noge
Mokoinom kipu to je imalo za cilj da omogui zatitu neostrienim jaganjcima. ak i posle
prihvatanja hrianstva neka verovanja vezana za Moko su ostala. U severnoj Rusiji verovalo se
da Moko ide od kue do kue za vreme velikog posta i nadgleda predilje. Smatra se takoe da
Moko ima funkciju slinu suajama. Budui da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljalo
se da se Mokoina delatnost protee i na kosmikom planu kao delatnost boginje koja odreuje
ljudsku sudbinu i see kratke niti ovekovog ivota.
Jo jedna delatnost vezana je za Moko, a to je vraanje. ene koje su se u esnaestom veku u
Rusiji bavile vraanjem nazivane su mokoama. Aleksandra Baji povezuje Moko sa BabaJagom, veticom iz ruskih bajki koja ivi u kolibi na kokoijim nogama i koja pomae mladiima
i devojkama darujui ih magijskim predmetima. Meutim, pitanje je da li je Moko izvorno
vetija boginja ili je to postala po prihvatanju hrianstva.
Moko se nalazila meu bogovima kijevskog panteona. Njen kip postavio je knez Vladimir 980.
g. n.e. na brdu iznad Kijeva. Ovaj kip bio je poruen osam godina kasnije od strane samog kneza
Vladimira koji se u meuvremenu preobratio u hrianstvo. Kako se predstavljala Moko? Na
severu Rusije ona se zamiljala kao ena veilke glave i dugih ruku, dok istoriar Vollmer
spominje Mokoin kip koji predstavlja figuru sastavljenu od delova razliitih ivotinja. Zbog
ovog poslednjeg smatralo se da je Moko boanstvo runoe, muka i nevolja, kao i ovekovih
strasti, no ovo shvatanje nema veze sa tradicionalnim prikazivanjem Mokoi.
ta moemo saznati ako izvrimo etimoloku analizu imena Moko? Ime ove boginje najee se
povezuje sa reju mek, pa je tako Moko u relaciji sa neim to je mekano. Budui boginja
pletilja i zatitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev meko odnosi na ovije runo. Takoe,

Moko moe biti povezana i sa pridevom mokro, zbog ega su neki autori skloni da je
identifikuju sa Majkom Vlanom Zemljom. Ova identifikacija svakako je utemeljena na jednoj
od odlika boginje Moko. Naime, ona se, izmeu ostalog, shvata i kao boginja plodnosti. Zbog
toga se kia ponekad naziva i Mokoinim mlekom. Inae, ime Moko pojavljuje se i meu
Fincima, meu kojima postoji istovetno prezime. Smatra da su Finci ovo ime preuzeli od
Slovena, odnosno, da onaj koji nosi prezime Moko ima slovensko poreklo.
Ponekad se Moko identifikuje sa Vidom, enom Svarogovom. Ona je, zajedno sa Svarogom,
zasluna za stvaranje ljudi i kao takva povezana je sa belom pelom, mitskim pretkom Slovena.
Zbog toga je pela Mokoina sveta ivotinja, kao, naravno, i ovca, ali i zmija. Njene biljke su
lipa, lan i kantarion. Lipa je, dakako, povezana sa prvom enom nastalom od drveta lipe, a za ije
je stvaranje zasluna Moko. Lan je, pak, prema ajkanoviu biljka koja se esto koristi u
vradbinama, dok se kantarion koristi u leenju enskih reproduktivnih organa.
Funkcije Mokoi preuzela je sveta Petka. Sveta Petka je takoe zatitnica ena, a ono to je
interesantno jeste da vlake ene esto spominju ovu sveticu u kontekstu vrenja magijskih
rituala. Neke od njih mole se svetoj Petki za pomo pri vrenju rituala, dok se jednom oveku ona
ak pojavila lino i inicirala ga u vetiji kult. Mokoin sveti dan je petak, i taj dan ena ne sme
da prede, inae e biti kanjena od strane Mokoi. Ova bognja slavila se izmeu 25. oktobra i 1.
novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Kao to znamao, Sveta Petka se slavi dvadeset
sedmog oktobra i taj praznik je fiksni (iako verovatno ne bitrebalo da bude, jer je petak posveen
enskim boanstvima kao to su Freja (friday) i Venera (vendredi)). Na Mokoin praznik
prinoene su rtve u lipovom gaju, a najee su se sastojale od biljaka i raznoraznog povra, ali
zabeleeno je i da su ptice prinoene kao rtva ovoj boginji.
Veles (Volos,Vels,Vales,Velinas)
Veles je boanstvo koje se pominje u mnogim aspektima. Njemu se pripisuje irok spektar
osobina. Naime, Veles je bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasnitva, magije,
prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodi dua mrtvih. Veles je zatitinik pastira i arobnjaka
(volhvov ili volhov). Mogue je da su naunici grekom Velesu dodelili epitet boga stoke, jer su
se oslanjali na Nestorov spis, gde ovaj Velesa pominje u kontektsu skotjeg boga. Naime, zna se
da su hrianski hroniari esto pogrdno govorili o paganskim bogovima, pa je i epitet skotji uz
re bog dosta verovatno dodat zbog prezira prema slovenskom paganizmu. Veles je i zatitnik
ugovora i date rei, poput Peruna. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i
kleli na potovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Nestorova hronika kae: Zaklinjahu se
orujem i Perunom bogom svojim i Volosom skotijim bogom i utvrdie mir 907. godine.
Veles je sin krave Zemun i Roda. Predstavljan je kao rogat, jak mladi (zbog toga sto je sin krave
Zemun i jer je bog stoke), ali i kao sedi starac sa belom bradom i pastirskim tapom (ovde
predstavlja zatitinika pastira i mudrosti, ali takoe i muevan, falini simbol plodnosti).
Potovanje prema Velesu Sloveni su imali najpre iz razloga to su u njemu videli boga od kog im
zavisi preivljavanje. On je bio zaduen i za useve i za polja i za ivotinje, kako divlje tako i
domae. Kakva god zajednica da je bila, bilo stoarska, bilo lovaka, bilo poljoprivredna,
zavislila je od Velesa. Takoe, magija i mudrost su veliku ulogu imali u ivotu naroda. Magija se
povezuje i dan danas sa muzikom u mnogim religijama, pa otud i Velesova uloga kao zatitnika
muzike. Muzika se uvek smatrala tvorevinom i jezikom bogova i neim magijskim. Muziari su
bili ljudi sa talentom da prenesu boansku inspiraciju i stvore magijske melodije. Veles je po
nekim osobinama uporediv sa grkim Panom i Prijapom. Volhovi su bili slovenski vraevi. U

korenu imena za ove vraeve je Volosovo ime, tako da je on sigurno bio zatitnik i magije i
vraeva.
Veles kao bog zveri bio je predstavljan svojim drugim oblikom, teriomorfnim, u kom je on bio
predstavljan kao medved. Medved je kod Slovena predstavljao umskog cara koji se brinuo o
ivotinjama, umskim plodovima, kao i o umi samoj.
Prema mnogim legendama Veles je zakleti neprijatelj Peruna, boga gromovnika. Jedna legenda
kae da je Veles ukrao Perunu stada, ene i podanike, pa je dolo do sukoba. Prema drugoj
legendi, Veles je hteo Dodolu, Perunovu enu. Velesova sklonost da prevari vidi se upravo iz ova
dva mita. Prema treoj legendi, borba izmeu Peruna i Velesa je metafora za veitu borbu nebesa
i zemlje, poto je Perun na nebesima, a Veles na zemlji. Ova borba nije konana. Perun pobeuje,
ali Veles se uvek iznova pojavljuje. Prema jednoj legendi, nakon Perunove pobede Veles je
proteran u podzemni svet i tu namee svoju vlast. Za borbu Velesa i Peruna vezano je verovanje
o dolazku haosa i pobede nad haosom. Verovalo se da tokom zime Velesova snaga, a time i haos,
jaa, dok pre leta on biva pobeen i vraa se u podzemlje. Svetkovina kojom se slavio odlazak
haosa bile su Velje Noi. Za vreme ovog praznika mladii, koledari, oblaili su se u kapute od
ovije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su dugo
putovali i kako su mokri i blatnjavi, verovatno zbog toga to je to aluzija na to da dolaze iz
podzemnog sveta, i kom obitava Veles i koji su oni zamiljali vlanim. Glava kue koji bi ih
primio darivao bi ih. Praznik je bio neka vrsta meavine dananje Noi vetica i karnevala. Ovaj
ritual je predstavljen kod nekih autora i kao primer slovenskog amanizma. Takoe, verovalo se
da Perun kada pobedi Velesa puta kiu u znak triumfa nad Velesom. Vjaeslav Vsevolodovi
Ivanov i Vladimir Toporov rekonstruisali su ovu mitsku borbu komparativnom metodom
koristei se spevovima, priama iz raznih indoevropskih religija. Prema njihovoj prii u svim
indoevropskim religijama postoji borba izmeu gromovnika i velikog zmaja ili zmije. Oni su
zakljuili da je velika zmija upravo Veles, koji obitava kod korena Drveta Sveta i pokuava da
ode na vrh, gde obitava Perun i gaa ga gromovima.
Velesova ena je bila Devana, boginja lova i boginja majka, gospodarica uma i umskih bia.
Samo u keltskoj mitologiji postoji boanstvo slino Velesu, a to je Cernunnos, bog druida,
prirode, rogatih ivotinja, a simbol mu je rogata zmija (a tako su prema Vjaeslavu
Vsevolodoviu Ivanovu i Vladimiru Toporovu Sloveni nekad doivljavali i Velesa).
U nekim slovenskim plemenima i Veles je doivljavan kao stvaralac sveta (u jednoj poljskoj prii
se govori o stvaranju sveta od strane Velesa i Peruna).
Uticaj Velesa je bio nesumnjivo velik, a njegov kult jak i izraen. On je pored Peruna jedino
slovensko boanstvo koje su potovali svi slovenski narodi. O tome svedoi i veliki broj gradova,
koji nose Velesovo ime.
Dolaskom hrianstva, Velesovu ulogu preuzima sveti Vasilije, a kod Srba i sveti Sava, kao
zatitinik pastira. Velesa su esto hrianski hroniari i svetenici u srednjem veku poistoveivali
sa avolom, verovatno zbog toga to je bio predstavljan kao rogat mladi.
Stribog, Striboh
O Stribogu se danas zna veoma malo. Mnoge informacije o ovom boanstvu izgubljene su
vremenom, iako je Stribog bio jedan od najbitnijih bogova Slovena. O njegovoj ulozi i znaaju
svedoi to to se on pominje u svim starim epovima o Slovenima. U epu Slovo o polku Igoreve
govori se o tome kako vetrovi, unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se moe zakljuiti da je
Stribog, poto ima unuke, zamiljan kao starac. Unuci su mu bili vetrovi svih pravaca. Mnogi

zapadni hroniari pisali su da je Stribog mogao biti unititelj dobrog, ali to ne treba uzimati
preterano ozbiljno, jer su ti hroniari uvek pisali sa ciljem da umanje vanost Slovenskih bogova
i da nametnu svoju religiju, uglavnom hrianstvo. Da bi se ovo bolje shvatilo, treba uzeti u obzir
region u kome su Sloveni iveli. To su bile uglavnom ravnice, blizu reka i movara. U ovakvim
predelima vetrovi su mogli da budu jaki, ali ne i vetrovi koji bi unitavali, poput uragana i
tornada. Tako i Stribog nije mogao biti unititelj. Da bi se shvatila njegova uloga treba pogledati
kako je izgraeno ime ovog boga. Deo imena kazuje da se radi o boanstvu, odnosno,u imenu je
sadrana re bog. O funkciji Striboga vie bi trebao da nam kae prvi deo imena,stri. Prostirati se
na nekim slovenskim jezicima poput slovakog kae roztrusovat. Oito je da je dolo do glasovne
promene, pa je s prelo u z, ali inae u ovoj rei nalazi se stri iz Stribogovog imena. Verovatno je
po ovome da je on bio raspritelj semena, prostiralac i prenositelj malih stvari, ali mogao je i da
prenosi smee.
Zamiljan je kao starac koji je imao ratniki rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke.
Zbog ove osobine mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu
ideal. Tako su i knezovi esto gradili njegove idole i potovali ih. Stribog je naroito bio
potovan u Kijevskoj Rusiji, odnosno kod istonih Slovena. O tome svedoe mnogi izvori iz tog
vremena. U spisu Povest vremennih let pominje se kako je Stribogova statua bila sagraena na
bregu iznad Kijeva, zajedno sa statuama Peruna, Horsa, Daboga, Simargila i Mokoi.
Stribog je bio i zatitnik Vesne, zajedno sa Jarilom. On je kao bog vetra i vazduha donosio Vesnu
svakog prolea na krilima lakog prolenog povetarca. Zajedno su pobeivali svakog poetka
prolea Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za ivot.
ivotinja koja je bila posveena Stribogu bio je orao. Biljke posveene Stribogu su glog i dub.
Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio est garant. Sveanosti u Stribogovu ast su se
organizovali i leti i zimi. Leti verovatno da se prizovu vetrovi i kia, dok ga je zimi trebalo
odobrovoljiti. U periodu hristianizacije, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan
vetroviti.
Horz
Knez Vladimir 980. godine podie kipove paganskim bogovima na brdu iznad Kijeva i ne
sanjajui da e ih ubrzo sam sruiti. Pored statua Peruna, Mokoi, Striboga, Simargala i Daboga
Vladimir podie i statuu Horza. Nemamo podatke o tome kako je ova statua izgledala, ali
analizirajui pisane izvore moemo makar naslutiti kako se Horz zamiljao. Momir Jankovi
Horzu pripisuje sledee fizike atribute: sunani oreol iznad glave, na glavi rog koji simbolizuje
esec i vuka na grudima koji taj esec prodire. Iz ovog opisa vidimo da je Horz bio boanstvo
vezano, pre svega, za nebeska tela, mada se postavlja pitanje da li su time iscrpljene sve funkcije
Horza.
U jednoj ukrajinskoj legendi spominje se knez Vieslav koji vujim trkom prelazi put od
Kijeva do Krima. Njegov cilj je da presee put Horzu i da stigne na Krim pre nego to se oglasi
petao. Horz je ovde shvaen kao jutarnje Sunce koje Vieslav pokuava da prestigne, ali i Mesec
ijom putanjom se on kree. Ali ta je zapravo Vieslavov vuji trk? Poznato je da slovenski
folklor obiluje priama o vukodlacima, ljudima koji se za ivota ili posle smrti pretvaraju u
vukove. Knez Vieslav je upravo takav vukodlak, koji pod uticajem Horza Meseca odbacuje
svoj ljudski lik i preuzima vuji. Slina je pria i o caru Trajanu, demonskom biu koji nou
obavlja svoja zlodela, boravei u tami i krijui se od jutarnjeg sunca. Horz je dakle Mesec koji

vlada vukodlacima, vampirima i demonima, iako se on zbog toga ne moe smatrati negativnom
silom, ve naprosto energijom koja u oveku ili drugom slinom biu budi ono ivotinjsko,
mrano i skriveno. Horz je sa Mesecom povezan i na drugi nain. Njegov simbol je rog, dok mu
je na grudima vuk koji prodire Mesec, simboloui tako njegovo pomraenje. Pridev kors
veoma je slian Horzovom imenu, a oznaava neto krnje, naeto. Ovaj pridev se, naravno,
odnosi na Mesec koji u svojim fazama rasta i opadanja izgleda upravo tako, krnje.
Kao to rekosmo, Horz ne predstavlja samo Mesec ve i jutarnje Sunce ili ak Sunce u svim
svojim fazama. Naunik Sreznjev, koji je otkrio jedan Horzov kip, naziva ga Apolonom. Ponekad
se Horz shvata kao istovetan Dabogu, inei tako jedno boanstvo Horz-Dabog. Horzove sestre
su hrsalke sunane devojke. Jezika analiza otkriva da je Horz ak pre boanstvo Sunca nego
Meseca. Upravo e ta analiza postaviti pitanje o originalnom poreklu Horza i njegovom mestu u
slovenskoj mitologiji.
Veina strunih autora (Dragoslav Srejovi, Luj Lee) ne smatra ovo boanstvo izvorno
slovenskim. Osnovni problem koji se javlja u analzi Horza jeste njegovo ime, koje se ne smatra
originlano slovenskim. ta nam o tome moe rei etimologija? Spasoje Vasiljev smatra da ime
Horz vodi poreklo od iranske rei kurid i jevrejske rei cheres koje oznaavaju Sunce. Tu je
takoe i egipatski Horus, koji ima sline funkcije kao Horz, ali i persijski Khores. Sve ove rei
oznaavaju Horza kao boanstvo Sunca. Meutim, on nije samo to. Horz je, kao Svaroi,
zapravo samo jedan oblik Sunca shvaenog kao oganj ili svetlost koji se nou pojavljuje kao
Mesec a ujutru kao rano Sunce. O tome govori njegovo aspekt Svaroia, dakle, sina Svaroga,
nematerijalnog, nebeskog ognja. Kao to znamo, u grupu Svaroia spadaju Horz i Dabog, koji
predstavljaju samo dva razliita aspekta jedne te iste stvari. Zato nije ni udo to se Horz i
Dabog nekad shvataju kao jedan entitet Horz-Dabog. Dakle, Sunce se kao dnevna svetlost
shvata kao Dabog, a nou kao Horz, tj. Mesec (nono Sunce). Pored toga, Horz je i jutarnje
Sunce, isto ono Sunce koje pokuavaju da izbegnu Trojan i knez Vieslav. Horz je kao Svaroi
igrao jo jednu ulogu. U trojstvu PerunHorzVeles, koje se potovalo pre podizanja kipova
kijevskom panteonu, Horz je shvaen kao oganj. Tako u Horzu vidimo razliite oblike onog
zemaljskog ognja koji je manifestacija Svarogove nebeske vatre, vatre koja se na zemlji
pojavljuje kao Sunce, Mesec i oganj.
Horzovo ime vezano je za mnoge toponime, kao to su Horsovo i Horo u Bugarskoj, ostrvo
Hortica na Dnjepru i Horemsko more, ija je pritoka Volga. eki naziv za vatru je horeka, to
ponovo pokazuje da Horz moe da bude Svaroi i u obliku ognja. Petao se drugaije zove i oroz,
dakle ivotinja koja najavljuje dolazak Horza kao jutarnjeg Sunca.Tu je takoe i horovod, ples
koji nalikuje na kolo.
Iako je slovensko poreklo Horza diskutabilno, mi smo ga uvrstili u tradicionalna slovenska
boanstva. Horz se spominje u Nestorovoj hronici u kontekstu opisivanja kijevskog panteona, ali
i u mnogim drugim izvorima. Spomenuli smo ve ukrajinsku legendu o knezu Vieslavu, a ovaj
dogaaj obraen je i u Slovu o Igorovom puku. Hroniar Jordanes, koji je se bavio istorijom od
drugog do estog veka nove ere, spominje ostrvo Horticu na Dnjepru na kome se nalazio Horzov
hram. Mnogi toponimi govore takoe u prilog teoriji da je Horz slovensko boanstvo. Ipak, obe
teorije o Horzovom poreklu treba uzeti u obzir pri analizi ovog boanstva.
Simargl
Simargl je slovensko boanstvo ognja. On je bio vezan za kuno ognjite, ali i za svetu vatru koja
se palila tokom verskih obreda. Moe se slobodno rei da je Simargl personifikacija vatre, koja je
za Slovene predstavljala svetinju i zbog ega su joj pripisali boanske karakteristike. Osim
boanstva ognja Simargla, u slovenskom folkoru nailazimo i na duhove vatre boanska i
vilinska bia koja na razliite naine pomau ljudima. Tako u folkloru uralskih Slovena

nailazimo na Varnicu Skakalicu, vatrenu vilu koja seljacima pokazuje mesto na kome se nalaze
zlatne rude, a tu su i lutajue svetlosti, bludniki, koje su precima Luikih Srba pokazivale put
kroz mrane predele. Natko Nodilo spominje Kresa i Kresnika personifikacije svete vatre koja
se palila na poljima i uzvienjima, a u ove vatrene duhove verovali su Sloveni sa prostora bive
Jugoslavije. Vidimo da su Simargl, Kres i ostala bie bili ne samo duhovi vatre, ve i sam
boanski oganj, koji je za Slovene bio svetinja nad svetinjama. Zato, da bismo bolje razumeli
Simarglovu prirodu, moramo pokuati da shvatimo ta je oganj znaio za nae pretke i kakvu je
ulogu igrao u njihovim ivotima.
Kao su Sloveni uopte dolazili do vatre? Ona se najee dobijala trenjem drveta o drvo, da bi se
kasnije delila meu stanovnicima sela. Takva vatra nazivala se ivom vatrom, a njeno
odravanje predstavljalo je kako pitanje odravanja ivota, tako i versku dunost. Vatra je pre
svega bila vezana za kuno ognjite, mesto koje je se kod starih Slovena takoe smatralo
svetinjom. Postoji vie razloga za to. Ognjite je bilo fiziko i duhovno sredite oko koga se
okupljala cela porodica, to zbog pripreme i konzumiranja hrane, to zbog obavljanja ritualnih
radnji. Ono je istovremeno bilo izvor toplote, mesto na kome se pripremala hrana, kao i oltar na
kome su prinoene rtve. Zbog toga je ognjite predstavljalo predmet verskog oboavanja, kultno
mesto kome je stari Sloven prilazio umivenog lica. Ispod ognjita su sahranjivani lanovi
porodice, zbog ega se ovo mesto povezivalo sa duhovima predaka. Tu je iveo i domovoj duh
koji titi kuu i ukuane. Iznad ognjita visile su verige, sveti predmet na koji su kaene rtve kao
to su glava crnog petla, ivotinjske dlake i iznutrice, ptija pera itd. Sa ognjitem je bio povezan
i dimnjak, koji je za stare Slovene bio simbol veze izmeu ljudi i bogova. Prostor oko ognjita je,
dakle, u sebe ukljuivao itav niz svetih predmeta, ali najvea svetinja bila je boanska vatra koja
je odravala ivot naim precima, vatra koja je bila fizika manifestacija boga koji se brine o
ivotu ukuana Simargla. Simargl je na ovaj nain bio povezan sa kunim ognitem. Meutim,
ovo boanstvo povezuje se i sa obrednim vatrama, odnosno, vatrama koje su paljene tokom
vrenja rituala. Za ovakve vatre smatralo se da imaju mo preobraavanja i proienja, pa su ih
seljaci najee preskakali ili prevodili svoju stoku preko njih. Proiujua mo vatre imala je
tako da omogui zatitu ljudi i stoke od zlih sila.
Razmotrimo linost samog Simargla. ta nam o njemu moe rei analiza njegovog imena,
rodbinske veza sa ostalim bogovima ili pak njegov teriomorfni oblik? Simarglovo ime se u
istorijskim izvorima spominje na dva razliita naina: kao ime dva boanstva Sima i Rgla i kao
ime jednog boga Simargla. Nestor je bio hroniar koji je ovo ime zabeleio kao ime dva
razliita boanstva, a o ovome govori i spomenik poznat kao Sbornik Paisijev. Jo jedno ime
spominje se u spomenicima slovenske civilizacije, a ovo ime se najee povezuje sa
brojem sedam. Broj sedam vezan je za ljudski lik Simargla koji se ponekad prikazuje kao ratnik
sa sedam glava. Ako pak analiziramo imena Sim i Rgl, dobiemo, po Spasolju Vasiljevu, ime
jednog boanstva koje goni zimu. Jer Sim je za Vasiljeva jedan oblik imenice zima, dok glagol
rgati on povezuje sa reju goniti. Ova teorija ima svoju osnovu u Simarglovoj prirodi jer on je,
pre svega, boanstvo vatre koje izgoni hladnou iz domova ljudi, no pitanje je da li Simargla
moemo smatrati bogom koji isteruje zimu shvaenu kao godinje doba. Jedino to sigurno
znamo jeste da se uralska Varnica Skakalica u bajkama definie upravo kao ona koja donosi
prolee i isteruje zimu, iz ega ipak ne moemo legitimno zakljuiti da je ovo istovremeno i
funkcija Simargla. Larisa Vilenskaja, naunica koja je prouavala slovenski amanizam smatra
Simargla naprotiv boanstvom zime, a ovaj podatak ona ja nala u slovenskom mitu o kreaciji
univerzuma. Simarglovo poreklo nam takoe moe dosta toga rei on je Svaroi tj. jedan od
potomaka Svaroga, to definie ovo boanstvo kao jednog od slovenskih bogova toplote i
svetlosti. Njegov braa su Horz i Dabog, bogovi sunca i meseca, koji su i sami jedna vrsta

nebeske vatre, iste one vatre koju predstavlja Simargl na zemlji u obliku ognja. Simarglova sestra
je Moko, koja se, kao i on, brine o ukuanima, pomaui im da odravaju branu slogu, mir i
radost u kui.
Momir Jankovi navodi dva ivotinjska oblika Simargla: oblik psa i oblik zmije, odnosno zmaja.
Mi emo obe ove forme ukratko analizirati pri emu emo dodati i treu oblik vuka, o kome
govori Natko Nodilo. Pas je, naravno, vezan za Simargla kao za boga uvara kue, a ovam psu su
katkad pripisivana i krila. Zmija i zmaj su se oduvek povezivali sa elementom vatre, kao i druga
zmijolika stvorenja (npr. guteri salamanderi). Na kraju, tu je i vuk koji kao nono stvorenje na
pravi nain simbolizuje oganj koji gori nou. U srpskoj knjievnosti nalazimo na jednog junaka u
ijoj se linosti sureu dve Simarglove ivotinja zmaj i vuk. U pitanju je Zmaj Ognjeni Vuk,
koga Natko Nodilo smatra upravo personifikacijom ognja. Za kraj, rei emo neto i o poreklu
Simargla. Njegove pretee nalazimo u vedskom Agniju i persijskom Simorgu, grifonu ija je
dunost bila da uva sveto drvo.
Svetovid (Svantevit, Zvantevith)
Svetovid je bio vrhovno boanstvo baltikih Slovena. Zbog vane uloge koju je imao u
slovenskoj mitologiji posvetiemo mu neto vie prostora, pa e ovom boanstvu biti poveen jo
jedan lanak.
Ovo boanstvo bilo je, pre svega, vezano za ostrvo Rujan i utvrenje koje se na njemu nalazilo
Arkonu. Na tom mestu Svetovidu je bio podignut velelepnim hram, po slovenskom obiaju
napravljen od drveta i oslikan scenama iz mnogih bitaka. Sam hram okruivale su dve ograde,
jedna prekrivena crvenim krovom a druga sastavljena od zastora koji su pridravala etiri stuba.
Veliina hrama bila je otprilike 20X20m, to je otkrila ekspedicija koja je istraivala rujanske
ruevine 1868. godine. U hramu se nalazila Svetovidova statua napravljena od vie drvenih
delova, koji su bili tako sastavljeni da je izgledalo kao da je kip bio napravljen od jednog jedinog
komada drveta. Svetovidove noge su na isti naobian nain bile utvrene u zemlju, pa su prilikom
ruenja kipa od strane katolika noge kipa morale biti poseene. Kako je zapravo izgledao
Svetovid?
Hroniari opisuju Svetovidov kip kao zastraujuu, osam metara visoku predstavu boanstva koje
je imalo etiri glave. Dve Svetovidove glave bile su spreda a dve straga pri emu je svaka glava
gledala u svom pravcu, zbog ega je delovalo kao da Svetovid gleda na sve etri strane sveta.
Bog je u ruci drao luk, dok je pored njega bila tipina ratnika oprema: uzde, sedlo i ma.
Svetovidu je takoe pripadao i beli konj koji je bio u vlasnitvu hrama, a o ovom konju brinuo se
iskljuivo svetenik. Rujani su verovali da Svetovid nou jae svog konja budui da su ujutru
zaticali konja dobrano oznojenog i blatnjavog. Svetovidov beli konj sluio je svetenicima za
jednu vrstu gatanja koje se odvijalo a sledei nain: pred konjem bi bila postavljena grupa
kopalja kroz koju bi konj trebalo da proe. U sluaju kada bi konj zakoraio desnom nogom,
smatralo se da e ishod bitke biti pozitivan, a ako bi zakoraio levom, dralo se da e biti
suprotno. Ovakva gatanja nisu se vrila samo pred odlazak u bitku, ve i u bilo kojoj prilici koja
bi zahtevala nekakav izbor. Rujani su uvek potovali ishod predvianja, koji je za njih znaio
manifestaciju volje Svetovida.
Arkona nije bila samo verski ve i trgovaki centar. Ovde su dolazili trgovci koji bi u
Svetovidovom hramu ostavljali najvredniji predmet iz svoje ponude pre nego to bi zapoeli
trgovinu. Takav poklon hramu predstavljao je svojevrsnu rtvu Svetovidu, koji je imao da
obezbedi pomo boanstva pri obavljanju trgovakih poslova. Na ovaj nain je riznica hrama
bivala sve bogatija, a tome su doprineli i pokloni raznih vladara koji su eleli da ostanu u dobrim

odnosima sa Rujanima. Na ostrvo Rujan (dananji Rgen u Nemakoj) dolazili su i Sloveni iz

ostalih plemena. Oni su takoe odavali poast Svetovidu zbog ega su Rujani bili veoma ponosni.
Meutim, Svetovidov kip iz Arkone nije bio jedina predstava boanstva na osnovu koje se moe
rekonstruisati Svetovidov lik. Tu je i takozvani Zbruki idol koji je naen u Galiciji, na
jugoistoku Poljske. Zbruki idol predstavlja statuu sa etiri lica koja gledaju na sve etiri strane
sveta. Dva lica su muka a dva enska, pa se postavlja pitanje da li se ovde zapravo radi o etri
razliita boanstva. Neki smatraju da je ovo istovremeno kip Mokoi, Ladi, Perunu i Svaroiu
dok drugi misle da je ipak u pitanju Svetovid. Problem se moe reiti na slian nain kao i u
sluaju Gerovita i njegove sedomoglave statue. Oba boanstva mogla bi predstavljati panteon u
malom, ili pak razne aspekte istog boanstva oliene u razliitim boanskim oblicima. Moglo bi
se i rei da se slovenski bogovi u predstavama Gerovita i Svetovida na Rujnu jo nisu
izdiferencirali tj. da se jo nisu izdvojili kao boanstva sa posebnim funkcijama i identitetom.
Kakava je onda funkcija Svetovida? Ako etimoloki analiziramo njegovo ime moemo zakljuiti
da se radi o boanstvu koje vidi svet svevideem boanstvu. Dva Svetovidova kipa
predstavljaju boanstvo koje gleda na sve etri strane sveta, to je injenica koja govori u prilog
ovoj teoriji. Ne bi bilo neobino da jedno vrhovno boanstvo ima takve moi kao Svetovid jer,
ako se setimo, mnogi vrhovni bogovi paganskih panteona imaju iste sposobnosti. Tako grki
Zavs posmatra svet sa svog Olimpa dok Odin nadgleda univerzum sedei na tronu Hildskjalfu.
Meutim, koren vid ima i drugaije znaenje, mnogo ire od onog koje ima u rei videti.
Sanskritska re ved znai znati iz ega su proizale rei vid znalac i vede znanja. Iz
sanskritskog ved proizale su mnoge sline rei indoevropskih jezika pa tako imamo grku re
oida (znam) ili norveku vet (znati). Svetovid bi tako bio boanstvo koje sve vidi i sve zna, dakle
jedna sveznajua i sveprisutna kosmika inteligencija. Aleksandar Asov smatra da je Svetovid
zapravo bio zemaljski car Svetogor koji je dostigao prosvetljenje i postao Svetovid onaj koji
sve zna i sve vidi. Ovakvo shvatanje je, dodue, netradicionalno, meutim ono dosta govori o
Svetovidovoj prirodi.
Svetovidov praznik slavljen je u doba skupljanja letine. Tada bi njemu u ast bile rtvovane
ivotinjske glave a vrilo bi se i gatanje. Ovo gatanje nije ukljuivalo belog Svetovidovog konja
ve bi svetenik, odnosno, rec posmatrao stanje medovine koja je za vreme prologodinjeg
praznika bila sipana u Svetovidov rtveni rog. U sluaju da je tenost u rogu opala, to bi znailo
da e godina koja sledi biti siromana, dok je prepun rog znaio rodnu godinu. Nakon gatanja
medovina bi se prosipala, a svetenik bi novu medovinu dolivao u rog. Za vreme Svetovidovog
praznika ljudi bi se leili od bolesti oiju koristei pri tom izvorsku vodu i biljku vidovicu.
Zabeleeno je da je Svetovid primao i ljudske rtve, koje su najee inili hriani, odnosno
hrianski monasi. Postavlja se pitanje da li su te rtve vrene iz osvete za smrt slovenskih
reeva koje su ubili katolici ili je ljudska rtva zaista bila deo slovenske tradicije.
Dolaskomhrianstva Svetovida je zamenio sveti Vid, iji se praznik slavi 28. juna.
Radgost

Radgost je bio vrhovno boanstvo grada Retre. Retari su bili slovenski rod koji je pripadao
plemenu Ljutia i koji je iveo izmeu reka Odre i Labe u Libekom zalivu. Danas je slovenski
ivalj skoro potpuno nestao sa tih prostora, sa izuzetkom Luikih Srba. Drugi naziv za Retru bio
je Radgoe, naziv oigledno izveden iz imena boga Radgosta. U Radgou, odnosno Retri,

nalazio se hram ovog boanstva sagraen od drveta, predivno oslikan spolja i iznutra. Hram je
stajao na osnovama koje su podseale na rogove, a na ove rogate formacije kaili su se mnogi
predmeti koji bi omoguavali zatitu hramu, izmeu ostalog i pravi ivotinjski rogovi. Adam
Bremenski opisuje Radgostov kip koj se nalazio u hramu kao velianstvenu konstrukciju
prekrivenu zlatom na postolju od purpura. Sam kip je verovatno bio sagraen od drveta kao to je
to sluaj sa ostalim kipovima slovenskih bogova. U Radgostov hram dolazili su Sloveni iz ostalih
plemena zbog ega su Retari bili veoma ponosni. Ispred Radgostovog hrama se trgovalo, a unutar
hrama vrilo se proricanje. Proricanje se vrilo na sledei nain: svetenici bi prvo izbuili rupe u
zemlji, potom bi tumaili oblike koje bi iskopana zemlja formirala, a zatim bi u hram bio puten
zeleni konj. Ovaj konj bio je sasvim obian konj koji je za svrhe proricanja bio prekriven
travom. U zavisnosti od toga gde bi konj gazio tumaila bi se volja bogova. Radgostov hram bio
je sagraen 1000. godine a spaljen 1066. godine od strane katolika.
Radgost se, kao i neki drugi slovenski bogovi, predstavljao sa vie glava, dakle, bio je
polikefalan. Jedna njegova glava bila je ljudska, a druga lavlja. Lavlja glava dokazuje veliku
starost ovog boanstva budui da su lavovi nestali sa slovenske teritorije jo u doba Aleksandra
Makedonskog. Kao i svako slovensko boanstvo i Radgost je imao ratnike atribute. U jednoj
njegovoj ruci bila je sekira a u drugoj, pak, hleb i so. ta nam govore ovi atributi? Hleb i so
predstavljaju simbol dobrodolice u slovenskim zemljama, pa tako moemo zakljuiti da je
Radgost bio bog gostoprimstva. I njegovo ime govori o tome Radgost je rad gost, odnosno,
drag gost, gost koga domain rado ugouje. Treba naglasiti da je gostoprimstvo poznata osobina
slovenskih naroda koja od njih ini prijatne i dobrodunje ljude koji svom gostu nee uskratiti ni
hranu ni krevet, a u nekim sluajevima domain e ponuditi ak i svoju enu (ovaj obiaj je
postojao i meu skandinavskm narodima). Sloveni su uvek bili dobri domaini to se i dan-danas
oituje u fenomenu slava prazniku posveenom odreenom hrianskom svecu koji predstavlja
zatitnika porodice. Svetac ija se slava slavi zapravo je transformisani paganski domovoj,
odnosno, predak kome su ostavljane rtve u hrani i piu. Za vreme slava domain se uvek trudi
da ugodi gostima pa postoje i sluajevi da slave i proslave kod Slovena traju danima (Ivkova
slava). ak je i Radgostova sekira bila simbol gostoprimstva ona je bila oruje kojim bi
domain titio svog gosta u sluaju napada. Osim to je bio bog gostroprimstva, Radgost je bio i
bog veselja. On je bio vezan za vino zbog ega su ga slavili vinari. Pomenute osobine Radgosta
bile su razlog zbog ega je ovom boanstvu bio posveen onaj period u godini u kome su Sloveni
najese neto slavili. To je bio zimski period godine koji se i dan-danas smatra dobom proslava.
Kakve su se rtve prinosile Radgostu? Najee je u pitanju bila krupna stoka ili kakva krupna
ivotinja kao to je, na primer, medved, ali zabeleeno je da je Radgostu bila prinesena i ljudska
rtva. Biskup Jovan bio je rtvovan poto je odbio da se odrekne hrianstva, a njegovo ubistvo je
zapravo predstavljalo osvetu za ubijanje slovenskih reeva (svetenika) koje su izvrili katolici.
to se tie eventualne planetarne korespodencije, Spasoje Vasiljev navodi izvor po kome se
Radgost identifikuje sa Merkurom. Meutim, u slovenskoj tradiciji nije postojao nikakav
astroloki sistem pa su svi dananji sistemi planetarnih korespodencija koji ukljuuju slovenska
boanstva isto proizvoljni. I sam spis koga navodi Vasiljev (Mater verborum) proglaen je
kasnije nevaeim. Brojni imena i dan-danas su vezana za Radgosta. Radgoszcs je ime jednog
sela u Galiciji, oblasti u jugoistonoj Poljskoj. Tu je i brdo Radhost u Moravskoj, na kome su se u
stara vremena odravali rituali u ast Radgostu, obino u vreme letnjeg solsticija. Lino ime
Radagost zabeleeno u Kranjskoj 975. godine, a tu je i slino ime Miligost (mio gost).
Ostaje otvoreno je pitanje da li se Radgost moe identifikovati sa jo jednim boanstvom Retre
Svaroiem. Ovaj problem potie iz injenice da su dva srednjovekovna hroniara govorila o
istom boanstvu upotrebljavajui razliita imena. Tako Adam Bremenski govori o Radgostu, a

Titmar o Svaroiu, iju je sliku zapazio u retrijanskom hramu. Sam Titmar smatra da je Radgost
ime grada, a ne ime boanstva, a ovo miljenje deli i naunik Brikner. Ipak, kipovi Radgosta
nadjeni su i na drugim lokacijama, tako da ovo boanstvo ne moemo smatrati iskljuivo
vezanim za prestonicu Retara.
iva, Siva
Siva je jedna od slovenskih boginja plodnosti, a njeno drugo ime iva opisuje je kao boginju
koja daje ivot. Kao i svako ensko boanstvo, Siva je jedan od oblika boginje majke. Meutim,
majinski aspekt je kod Sive jo naglaenji nego kod ostalih slovenskih boginja (Vesne, Lade).
Jedno od njenih imena, Zizileja opisuje Sivu kao zatitnicu dece i u tom svojstvu ona je boginja
koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom. Ako analiziramo njen fiziki izgled videemo
da je Siva tipino boanstvo plodnosti. Njena kosa je plava, boje itnog klasja, u jednoj njenoj
ruci je jabuka, a u drugoj jagode. Interesantan je mit o Sivinoj kosi: njenu kosu spaljuje zli duh
zbog ega joj Svetovid, njen pratilac, pravi kosu od istog zlata. Gotovo identian mit postoji i u
nordijskoj mitologiji boginji Sif nestani bog Loki odseca kosu na spavanju, nakon ega joj
patuljci prave novu, zlatnu. Iz imena ovih boginja moe se videti da se verovatno radi o istom
boanstvu, i da Siva i Sif predstavljaju samu zemlju, koja u vreme plodnosti biva prekrivena
zlatom jedrog ita, dok u neplodno doba godine ostaje bez svoje zlatne kose. U Belorusiji se
verovalo da je Siva tokom leta trudna zbog ega je bilo zabranjeno zabijati seiva u zemlju da se
ne bi povredila ova boginja. Ovakvo shvatanje argument je vie u prilog teoriji da je Siva tipina
boginja-zemlja, odnosno, Majka zemlja. Da bi odobrovoljili boginju plodnosti, mukarci su u
polja postavljali izrezbarene kipove sa likom ive. U istu svrhu njoj su nuene ponude, obino u
cveu ili plodovima. Zabeleeno je takoe da je ivi bio rtvovan petao, od davnina poznat kao
simbol plodnosti i ivotodavnog sunca.
Kao to smo videli iz prie o spaljivanju i maginom zaceljenju Sivine kose, ova boginja bila je
vezana za ito koje se u jesen anje, da bi u prolee ponovo bilo posejano i spremno za narednu
etvu. Ako pratimo vremenski poredak pomenute legende, videemo da je Sivino doba godine
jesen. Ako, pak, Vesnu veemo za prolee, Ladu za leto, a Moranu za zimu, imaemo na jednom
mestu sve etiri faze boginje-zemlje, koja kroz svoja etri boanska lika prolazi kroz godinji
ciklus plodnosti. Meutim, iako je svaka boginja bila vezana za odreeno doba godine, one su se
slavile i onda kada nije bilo vreme njihove vladavine. Tako imamo zimske rituale vezane za
Moranu, ali i one koji se odravaju u martu takozvane makare. Siva se takoe nije slavila
samo u jesen ve i u leto, a obred koji je bio vezan za ovu boginju poznat je i dan-danas kao
rusalje. Rusalje su seoske ene koje praktikuju jednu tipino amansku tehniku ulaska u trans.
Naime, one ulaze u kolo i posle nekog vremena provedenog u igranju jedna za drugom padaju na
zemlju ostajui tako da lee u izmenjenom stanju svesti transu. Ovaj zanimljiv obiaj jo uvek
postoji u Srbiji, u selu Duboka gde se na praznik Svete Trojice odrava obred rusalja, koji je u
novije vreme dobio i edukativno-turistiki karakter. Osim ritualnog padanja u trans slovenske
rusalje nose i lutku napravljenu od slame koja simbolizuje boginju plodnosti. Takoe, slian
ritual praktikuje se i za vreme letnjeg solsticija, meu Slovenima poznatog kao praznik Kupala.
Za vreme ovog praznika Sivina lutka se potapa u vodu, a ovaj ritual ima isti cilj kao i obred
potapanja Gerovitove lutke omoguavanje plodnosti. ivini svetenici su takoe, na svoj nain,
iskazivali sutinu ove boginje kao tipinog plodonosnog boanstva. Oni su na glavama nosili
ivotinjske rogove koji su na celoj teritoriji stare Evrope bili poznati kao simbol plodnosti.
iva se najvie bila potovala na teritoriji oko reke Labe zbog ega se svrstava u polapski
panteon. Nju je slavilo pleme Ljutia, koje je lik ove boginje nosilo na svojoj ratnikoj zastavi.
Titmar je zabeleio da su Ljutii izgubili zastavu sa Sivinim likom prelazei preko nabujale reke

Milde. Luj Lee je spomnje kao boanstvo Obotrida, meutim, on sumnja u verodostojnost
njenog kulta, budui da se iva spominje u okviru spisa Mater Verborum za koji se kasnije
ispostavilo da je laan. Novgorodski spomenik iz petnaestog veka spominje boanstvo slinog
imena Diva. Ova boginja spominje se takoe u opisu grada Retre. Retra kulturni centar
plemena Retara bila je sa svih strana okruena umom u kojoj je prema predanju ivela Siva.
Njen hram nalazio se u gradu Raciboru, a osim standarnih aktivnosti u hramu, ivi u ast se
vrilo gatanje. Mesto ispred ivinog hrama na kome se gatalo nazivalo se Razibreg ili Gatalovo.
Iako je malo toponima vezanih za ivu, postoje mnoga mesta koja u nazivu sadre re deva ili
baba. Oba ova naziva oznaavaju boginju majku, pa se moe zakljuiti da se na mestima koja
sadre ove rei mogla oboavati Siva. Neka od njih su planine Babunica, Devica i Devi u Srbiji
kao i Baba u severnoistonoj Makedoniji.

Svaroi (Zuarasici)
Svaroi, bog polapskih Slovena, jedno je od najmisterioznijih boanstava slovenske mitologije.
Sve to moemo saznati o ovom bogu moe se svesti na nekoliko redaka iz Titmatovih spisa i
jedva nekoliko rei naenih na ruskim spomenicima iz etrnaestog, petnestog i esnaestog veka.
Meutim, ak i na osnovu ovako malog broja injenica kojima raspolaemo, a koje u sebi sadre
informacije o prirodi Svaroia, dosta toga moemo zakljuiti o ovom boanstvu, kao i o
slovenskoj duhovnosti uopte.
ta moemo saznati itajui spise hroniara Titmara? Opisujui Radgostov hram u Retri Titmar
spominje slike bogova koje se nalaze u unutranjosti hrama, a meu ovim slikama najimpresivniji
je prikaz boanstva koje se naziva Svaroiem. Titmar naziva Svaroia prvim meu prikazanim
bogovima, bogom koga Retrijani najvie potuju. Ovo boanstvo prikazano je sa lemom na
glavi, maem i slikom crnog bika na grudima. Vidimo da je ovde re o ratnikom boanstvu, koje
je osim oruja i ratnike opreme imalo i svoju zastavu, koja je takoe stajala u Radgostovom
hramu u Retri. Zastave svih prikazanih bogova uvane su u hramu sve do momenta kada bi
Retrijani krenuli u rat. Tada bi zastave bile iznoene iz hrama i noene u borbu, verovatno da bi
Retrijanima omoguile boansku pomo u predstojeoj bici. Ruski spomenici iz etrnaestog,
petnaestog i esnaestog veka pak opisuju Svaroia na potpuno drugaiji nain. Ovde se ne
spominje da je re o bilo kakvom ratnikom boanstvu ve je Svaroi definisan kao boanstvo
ognja. Sloveni se mole ognju i nazivaju ga Svaroiem kae izvor iz esnaestog veka dok neto
stariji izvor navodi da se ognjevi medju Rusima nazivaju Svaroiima. Na osnovu ovoga
moemo zakljuiti da je Svaroi, kao i Simargl, bio boanstvo ognja, dok su njegove ratnike
karakteristike vezane, pre svega, za ratniki mentalitet naih predaka, starih Slovena. Jer, kao to
znamo, retko koje slovensko boanstvo nije imalo ratnike karakteristike, ak su i enska
boanstva bila na neki nain povezana sa ratom (setimo se ivine slike na jednoj ratnikoj zastavi
ili legendarne ptice Mater Sva iz Velesove knjige).
Etimoloka analiza Svaroievog imena uvrstie nau tezu prema kojoj se Svaroi definie kao
ognjeno boanstvo. Naime, isti koren rei koji se nalazi u Svarogovom i Svaroievom imenu
nalazi se i u ruskoj rei svarit koja znai kovati kao i u rumunskoj rei sfarog ije je znaenje
spren. Takoe, prouavanje rodbinskih veza medju slovenskim bogovima donee nam pregrt
informacija o Svaroievoj vatrenoj prirodi. Ovo boanstvo se, kao to znamo, naziva
Svarogovim sinom, to mu i same ime kae jer je nastavak -i vezan, pre svega, za poreklo i
porodinu pripadnost. U srpskom jeziku najea su prezimena koja se zavravaju upravo na -i,
pa tako imamo porodicu Markovi iji je najstariji predak Marko, porodicu Petrovi i njihovog

rodonaelinika Petra, te Ivanovie, Jankovie, Jovanovie itd. Svaroi je, dakle, sin Svaroga,
boga nebeske vatre koga mnogi smatraju nebeskim kovaem, odnosno, slovenskim Hefestom.
Svaroieva braa su Dajbog, Horz i Simargl, koji se ponekad i sami nazivaju Svaroiima.
Sada dolazimo do jedne specifine karakteristike slovenskog duhovnog sistema koja se oituje u
injenici da su najvanija slovenska boanstva vatrene prirode. Naime, u slovenskoj duhovnosti
esto se potencira solarni princip dok se sami Sloveni nazivaju potovaocima vatre. Velesova
knjiga naziva Slovene Dabogovim unucima dok ruski spomenici navode da Sloveni oboavaju
ognjeve tj. Svaroie. Sveto pie Slovena je surica, napitak neraskidivo vezan za Sunce i solarnu
energiju. Sve nam ovo govori da su Sloveni u svom religijskom sistemu zadrali vedski kult vatre
koji je iz njihove arijske prapostojbine prenet u novu slovensku domovinu.
Iz svega ovoga moemo zakljuiti da je najvanija funkcija Svaroia ona koja ga definie kao
boanstvo ognja. Njegova priroda je, dakle, svetla i solarna to je odlika veine slovenskih
boanstava. Spasoje Vasiljev, tavie, smatra Svaroia samim bogom Sunca naglaavajui na taj
nain njegovu solarnu prirodu. Kroz prouavanje i analiziranje Svaroieve prirode dosta toga
moemo saznati o slovenskoj duhovnosti uopte, jer nam injenica da su Sloveni potovali
Svaroie mnogo govori o osnovnim odlikama stare slovenske religije. Bili Svaroii sveti
ognjevi ili sami vatreni bogovi, slobodno moemo zakljuiti da su Sloveni legitimni naslednici
starih Vedejaca ija se vere zasnivala na potovanju svetlosti i vatre kao vrhovnog fizikog i
duhovnog principa. Dokaz o povezanosti Slovena i Vedejaca moemo nai i u najvanijem
arijevskom spisu - Manuovom zakoniku. Osim slinosti ovog zakonika sa zakonikom srpskog
cara Duana, u ovom spisu moemo nai i na informaciju da je jedan od est arijevskih vladara Manua, bio niko drugi do Svaroi.
Prov, Proven
Postoje dva naina na koje moe da se shvati Prov. Neki ga smatraju bogom pravde, dok drugi u
njemu vide samog Peruna. Mi emo pokazati da su oba ova shvatanja validna i da Prov moe
istovremeno biti i bog pravde i sam Perun.
Da vidimo prvo ta sigurno znamo o ovom boanstvu. Helmold ga definie kao boga zemlje
Aldenburke, odnosno, teritorije koja bi se na slovenskim jezicima mogla prevesti kao zemlja
Star-grada. Putujui meu polapskim i baltikim Slovenima Helmold je naiao na jednu umu u
kojoj su se nalazili ograeni hrastovi posveeni bogu Provu. Mi odosmo u onostranu Slaviju, i
uosmo u jednu umu. Tu izmeu vrlo starih drveta videsmo hrastove posveene Provenu, bogu
ove zemlje. Ograeni su bili umskom ogradom, kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svima
selima ove zemlje ima mnotvo kunih bogova (penates) i idola; ali ovo je mesto glavno svetilite
za ceo ovaj predeo. Mesto se zaista smatralo velikom svetinjom jer su u ovaj ograeni prostor
mogli da uu samo svetenici ili vernici koji su nameravali da prinesu rtvu Provu. Svetilite je
takoe imalo funkciju azila jer su se u njemu krili oni kojima je ivot bio ugroen. Aldenburani
su, dakle, svoje bogove potovali na isti nain kao i ostali stari Evropljani u svetim gajevima.
Provenovo svetilite nije sluilo samo za obavljanje verskih dunosti ve su se u njemu
organizovala i suenja. Verovalo se da e se u prisustvu boanstva, odnosno, na mestu njemu
posveenom donositi ispravne odluke i na taj nain ostvariti pravda. Sada dolazimo do fukncije
Provena koji je na ovaj nain shvaen kao slovenski bog pravde. Kao i svi ostali narodi, i Sloveni
su svakako morali imati jedno boanstvo povezano sa pravdom i zakonima. Aleksandra
Marinkovi Obrovski smatra da se se staroslovenski bog pravde spominje i danas, u srpskoj
himni Boe pravde. U ruskoj mitologiji spominje se bie mukog pola po imenu Pravda koje je

vladalo nad istinom i pravdom dok se jedan od tri sveta slovenskog univerzuma naziva Pravom.
Za razliku od Java i Nava, svetova koje naseljavaju ljudi, duhovi i bogovi, Prav je jedna vrsta
kosmikog zakona koji je, prema shvatanju Aleksandra Asova vezan za kretanje sazvea i
njihove meusobne odnose. Ovo poslednje shvatanje je, dakle, vezano za neopaganizam.
Meutim, iz takvog poimanja Univerzuma vidi se koliko su za Slovene vani pravda, istina i
moral.
Moemo li onda zakljuiti da je Prov upravo taj bog pravde ili se pravda moe vezati za Peruna,
koji tako ne bi bio samo bog groma ve i boanstvo vezano za kosmiki poredak i pravino
postupanje. Spasoje Vasiljev smatra da treba staviti znak jednakosti izmeu Peruna i Provena jer,
prema njegovom miljenju, Helmold nije dobro uo Perunovo ime ve ga je pogreno zapisao
kao Proven. Momir Jankovi u svojoj knjizi Bukvar slovenske duhovnosti takoe izjednauje
Prova sa Perunom. Sledee injenice ile bi u prilog teoriji da je Prov niko drugi do Perun.
Vratimo se ponovo na Helmolda i na njegov opis Provenovog svetilita. On pie da je Provenov
sveti gaj okruivalo hrastovo drvee, odnosno drvee koje je u svim evropskim mitologijama
posveeno bogovima groma. Znamo da je ono bilo sveto Zevsu, Jupiteru, ali i Perunu. Znamo i
da je Provenovo svetilite bilo mesto na kome nije bilo kipova ve su Aldenburani kipove
svojoh kunih bogova uvali u domovima. Ovde bi se, dakle, moralo raditi o boanstvu koje je na
neki nain bilo vrhovno, koje se toliko potovalo da se nije smelo ni predstavljati (ovaj obiaj
oduvek je bio prisutan u islamu). Uloga vrhovnog boanstva mogla je pripasti samo Perunu jer
nijedan narod ne bi mogao toliko potovati boanstvo koje ima samo jednu, specifinu funkciju
boanstvo pravde. Jevrejska Kabala predstavlja boanstva groma tj. jupiterijanska boanstva
upravo kao bogove pravde tako da posle svega ovoga slobodno moemo da zakljuimo da se
ovde radi samo o jednom bogu Perunu. Ime Proven ne bi bilo nita drugo da polapsko-baltika
varijanta Perunovog imena.
Pripegala
Pripegala je bio jedan od bogova baltikih Slovena. Poznata je injenica da su baltiki Sloveni
kao i oni koji su iveli izmeu reka Odre i Labe predstavljali trn u oku svojih suseda
hrianskih Germana, i da su se izmeu ova dva naroda vodile krvave i estoke bitke. Dok su
Sloveni uporno insistirali na svom paganizmu, Germani su se svim silama trudili da im nametnu
hrianstvo, ako ne milom onda silom. Da bi dodatno motivisali germanske ratnike, katoliki
biskupi pribegavali su jednoj vrsti ratne propagande, odnosno, mentalne manipulacije, koja se
sastojala u izvrtanju injenica o prirodi religije starih Slovena. Naime, slovenski kultovi
predstavljali su se kao izuzetno krvavi, Slovenima se pripisivala praksa ritualnog rtvovanja ljudi
dok su se slovenski bogovi predstavljali kao divljaka boanstva edna krvi, posebno one
hrianske. Ostaviemo po strani injenicu da neke od ovih optubi zaista imaju svoj temelj u
realnosti iako ne u tolikoj meri, budui da se ovde ipak radi o jednoj vrsti ratne propagande, koja
je sve aktuelnija u vremenu u kome ivimo. Ovom prilikom emo se fokusirati na znaaj koji ovi
ratnohukaki spisi germanskih biskupa imaju za prouavanje slovenske mitologije budui da
neki od ovih spisa predstavljaju jedine pisane izvore koje imamo o pojedinim slovenskim
boanstvima i njihovim prateim kultovima.
Naime, dosta toga moemo saznati o kultu Svetovida, Radgosta, Podage i drugih bogova ako se
oslonimo na ove spise, bez obzira to oni u sebi sadre informacije koje ne moemo smatrati
validnim. Informacije ovog tipa svode se na one delove spisa koji slovenska boanstva
izjednaavaju sa demonima kao to su Prijape i Belfegor, dok se Radgost proglaava samim
demonskim knezom, odnosno, Satanom. Ovakve identifikacije, naravno, nemaju svoj temelj u
realnosti budui da Satana i pomenuti demoni nisu deo slovenskog religijskog sistema ve,

naprotiv, hrianskog. Jedan od spisa ije je sadraj slian spisima koji govore o prirodi
Svetovida, Radgosta i Podage je spis u kome se spominje i boanstvo koje emo u ovom tekstu
analizirati Pripegala.
Autor spisa u kome se spominje bog Pripegala jeste magdeburki arhiepiskop Adelgot, a ovaj
spis potie iz 1108. godine nove ere. Arhiepiskop Adelgot u spisu tvrdi da Pripegalini svetenici
svom bogu prinose ljudske rtve i da na sve mogue naine vre nasilje nad hrianima. Oni su
poplavili nau zemlju, kae Adelgot. Hrianima seku glave, pa ih prinose na rtve ... oni dre
pred svojim hramovima pune pehare krvi, i urliui oko njih stranim glasom viu: Radujmo se,
jer je Hristos pobeen; pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale. Uoljivo je da arhiepiskop
Adelgot namerno predstavlja Slovene kao ratoborne divljake edne krvi, sasvim razliite od
civilizovanih Germana koje je kultivisalo hrianstvo. Pripegala tako deluje kao neko suludo
boanstvo ija je jedina odlika krvoednost. Bez obzira na subjektivnost germanskog
arhiepiskopa, Spasoje Vasiljev smatra da se krvoednost Pripegale ipak moe smatrati jednom od
njegovih realnih karakteristika. Naime, on Pripegalu smatra identinim letonskom bogu Pikoli
koji je meu Letoncima bio potovan kao boanstvo smrti. Pikola je predstavljen kao sedi starac
obuen u belo kraj ijih nogu se nalaze ljudske i ivotinjske lobanje, zbog ega moemo
zakljuiti da je Pikolo letonska verzija slovenskog Prpegale u iju su slavu Sloveni
obezglavljivali hriane. Koren pega koji se nalazi u Pripegalinom imenu Vasiljev povezuje sa
sansktitskim korenom peg koji znai kvariti, unitavati. Zbog svega toga, Spasoje Vasiljev
smatra da Pripegalu moemo smatrati bogom unitavanja. Meutim, njegove funkcije se ne mogu
svesti samo na to.
Postoji jo jedno tumaenje funkcija Pripegala prema kome se on smatra boanstvom solarnih
karakteristika. Ovu teoriju postulirao je Luj Lee, a podrao ju je i dodatno objasnio Spasolje
Vasiljev. Prema ovom tumaenju ime Pripegale svodi se na glagol pripei koji se u jeziku
pomeranskih Slovena glasi prepikat. Kako se glagol pripei moe povezati sa delatnou Sunca,
dva naunika smatraju da Pripegala moe biti jedan od epiteta Sunca. Re pega takoe moe da
se povee sa identinom reju u srpskom jeziku koja oznaava mrlju na koi koja je nastala usled
sunevog zraenja, a slina re javlja se i u poljskom, ekom, ruskom i hrvatskom jeziku.
Naunik Brikner, pak, smatra da ime Pripegale treba da glasi Pribihvala oznaavajui boanstvo
kome pripada sva hvala. On svoju teoriju podrava injenicom da u slovenskim jezicima postoje
mnoga imena koja poinju korenom Pribi kao to su Pribigoj, Pribislav i Pribimir.
Podaga
Ostrvo Rujan na Baltikom moru bilo je jedno od najznaajijih religijskih centara starih Slovena.
Njegovi stanovnici bili su poznati po tome to su se uporno drali stare vere,tvrdoglavo
odbijajui da prime hrianstvo. Na Rujnu su se nalazili hramovi posveeni Svetovidu, Ruevidu,
Porevidu i Porenuciju. utim, pored ovih boanstava spominje se i jedan bog neobinog
imena Podaga. Ne zna se tano da li je ovo boanstvo imalo svoj hram ili se njegova slika, kao
to je to sluaj i sa slikom Svaroia, nalazila u hramu drugog boanstva. Kako izvori ne navode
tanu lokaciju na kojoj se pomenuta slika nalazila, nismo u mogunosti da zakljuimo da li je
Podaga
boanstvo posebnih funkcija ili samo aspekt jednog od slovenskih bogova. Zbog toga emo
analizu Podagine prirode svesti na ture podatke koji se zasnivaju na jednom jedinom
Helmoldovom tekstu, kao i na etimoloke analize Podaginog imena.
Od svih hroniara koji su se bavili ivotom i verom starih Slovena jedino Helmold spominje ovo
boanstvo. Podaga se ovde naziva i Pionom, a celokupan tekst glasi: Sloveni imaju vrlo razline

oblike sujeverja. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima, kao idol Pion, koji se
zove Podaga... . Izvod iz Helmoldovog dela predstavlja, dakle, jedini istorijski podatak koji
imamo o ovom boanstvu. ta na ovaj nain uopte moemo saznati o Podazi? Nita, osim da su
Sloveni potovali boanstvo navedenog imena i da je to boanstvo imalo svoju statuu ili sliku u
rujanskom hramu. Zbog toga se sva dalja prouavanja moraju svesti na etimoloku analizu
Podaginog imena. Naunik Mareti ime Podaga izjednauje sa imenom Budigoj, budui da se
ovo ime esto spominje u slovenskim jezicima. Kako ovaj zakljuak nije dovoljno obrazloen,
naveemo samo kako Mareti tumai ime Budigoj, koje je, navodno, isto to i ime Podaga.
Naime, Budigoj bi se shvatao kao bog budnosti, tj. boanstvo pobuenog ivota ivota koji se
budi. Luj Lee i Spasoje Vasiljev osporavali su, s pravom, ovaj zakljuak. Lee je smatrao da je
na Podaginom imenu izvrena metateza glasova i da ovo ime, zapravo, glasi Pogoda. Njegova
teorija ima, tavie, i svoje uporite. Naime, poljski istoriar Dlugo spominjao je boanstvo
enskog pola koje se zvalo upravo Pogoda. Boginja Pogoda bila je, prema Dulgou, boanstvo
temperature. Prihvatajui Leeovu teoriju o postojanju boanstva po imenu Pogoda, Spasolje
Vasiljev izvrio je sledeu etimoloku analizu. Prema njegovom m iljenju Pogodino ime sastoji
se iz dve rei, predloga po i korena rei god koji je vezan za vreme tj. odreeni vremenski period.
Koren god nalazi se i danas u srpskoj rei godina, a ovu re upotrebljavaju i Hrvati, Bosanci,
Makedonci itd. Vasiljev, dakle, smatra da je Pogoda bio boanstvo vezano za neki odreeni rok,
cilj ili termin, odnosno, vremenski period za koji je neto trebalo da se uradi. Kako su se nai
preci bavili poljoprivredom organizujui svoj ivot u skladu sa prirodnim cklusima plodnosti,
Pogoda je prema Vasiljevu morao biti vezan za poljske radove, lov i ribolov. Sve ove delatnosti
vezane su za prirodne cikluse kao to su ciklusi klijanja, rasta i zrenja bilja, odnosno, ivotne
cikluse ivotinja, koji su bili zasnovani na periodima parenja, razmnoavavanja, selidbe i sl.
Glagol pogoditi takoe je povezan sa imenom Pogode, zbog ega ovo boanstvo moemo vezati
za sposobnost pogaanja pravog trenutka u kome treba da se seje, anje, odnosno, lovi. Ovaj
glagol vezan je i za lov, jer, kao to znamo ivotinja se lovi tako to se ona gaa ili pogaa
strelom, kopljem, harpunom ili metkom. Boanstva lova esto se pojavljuju u razliitim
mitolokim sistemima stare Evrope pa tako imamo grku Artemidu i rimsku Dijanu koje su bile
boginje lova, kao i Ulera, nordijskog boga lova i streljatva, finskog Horagalisa itd. Pored toga,
Pogoda bi moglo biti i boanstvo vremena slino grkom Hronosu. Meutim, sva ova tumaenja
nemaju svoje uporite u istorijskim injenicama zbog ega se ne moemo previe oslanjati na njih
u naem prouavanju slovenske mitologije.
Svarog i Svarga
Svarog predstavlja jedno od najviih boanstava Slovena. On nije bio moan kao neki drugi
bogovi kao na primer Perun, ali je on zato smatran gospodarem bogova. Nekad se smatra i
inkarnacijom Roda. Svarog je otac i stvoritelj bogova. On je posle Roda nastavio stvaranje sveta.
Postavio je dvanaest stubova na koje je posle naslonio nebeski svod. Iskovao je zvezde.
Zvezdano nebo je zapravo toak koje obre Svarogov brat Perun i sadri dvanaest zodijaka, koji
simbolizuju dvanaest glavnih boanstava. Iskovao je Sunce i postavio ga je na nebo. Prema
legendi, kada je Svarog zavrio sa stvaranjem sveta, odveo je svoju enu Boenu Vidu (prema
nekim legendama njegova ena je bila Lada) na zemlju da joj pokae svoje delo. Dok se Svarog
divio svom delu,
Vida je zaspala pod granama jednog stabla. Sanjala je kako svetom hode stvorenja slina Svarogu
i njoj. Kada se probudila, rekla je Svarogu ta je sanjala. Svarog joj odgovori da je i on mislio da
upravljanje svetom prepusti zemaljskim biima nalik na njih. Svarog ode do dva stabla i naini

od njih ljude. Ti ljudi su bili su nemi i bez ivota. Jednom je Svarog udahnuo ivot, drugom Vida.
Od hrasta kome je Svarog udahnuo ivot nastade mukarac, kome dadoe ime Dobravko, a od
lipe kojoj je Vida udahnula ivot nastade mlada ena kojoj dadoe ime Ljubljanka. Svarog im je
namenio dunost da naine potomstvo koje e iveti na zemlji i koje e samo krojiti svoju
sudbinu. Tako Svarog zavri stvaranje sveta. Svarog je iskovao prvu burmu za brani par i postao
time zatitinik braka. Nauio je ljude kako da obrauju elik.
Prema nekim legendama Svarog je eki upotrebio i pri stvaranju zemlje da bi Altirske planine
prestale da rastu. Nakon toga, od iskri uzrokovanih udarcem po vrhu Altirskih planina nastali su
mnogi bogovi.
Svaroga su zvali i Vinji ili Svevinji (tako Srbi i dalje nazivaju sada hrianskog boga).
Predstavljao je gospodara bogova i upravnika vasionskog poretka. Bio je gospodar Svarge. Re
Svarga, Swarga na sanskritu znai nebo, raj, nisko nebo. Svarga je u hinduizmu raj u kome
borave pravini pre svoje reinkarnacije. Kod Slovena je Svarga predstavljala neto poput sveta
bogova i mrtvih, slino nordijskoj Valahali. Takodje se pominje Irij kao deo Svarge, to je
predstavljao raj, odnosno vrtove u Svargi.
Vasiljev je izneo tezu o poreklu Svarogovog imena, koja jednostavno razdvaja ime Svarog na
Svar (tj. Sunce) i og (sufiks sa koji ima znaenje mesta) to bi znailo da je Svarogov domen
mesto na kom Sunce ivi tj. Vaseljena. Time se naznaava i njegova uloga o uvanju
Vaseljenskog, odnosno poretka svemira i prirode.
Svarog je potovan i kao bog Sunca, uvar vatre i zatitnik kovaa. Meutim, uloge boga Sunca i
boga vatre preuzimaju njegovi sinovi. Dadbog postaje bog Sunca, a Svaroi bog vatre i ognjta
(dokumentovano kod Istonih Slovena). Ipak, nije sigurno da li je Svaroi jedno boanstvo ili
predstavlja sve Svarogove sinove. Svarogova mo nad vatrom je identifikovana i kao generativna
i seksualna mo vatre. Generativna, ona koja raa, jer je on stvoritelj, a seksualni nagon i strasti
imaju metaforine osobine vatre.
Svaroga je kao simbol predstavljao kolovrat, Slovenska svastika (simbol sunca) sa osam krakova.
Na statuama Svarog je bio predstavljan sedei, na prestolu, poput kralja. Na prsima je imao orla,
a u rukama dva ezla koja su imala izgled Sunca. Na glavi je esto imao lem sa bivoljim
rogovima. Ostali bogovi su bili ispred njega. Dan posveen Svarogu je bio utorak. Najznaajniji
praznik posveen ovom boanstvu je padao verovatno na 22. decembar (doba zimskog
sunovrata). Kasnije su mnogi obiaji vezani za solarni kult, koji je pripisivan Svarogu, poeli da
se praktikuju u doba Boia. Treba napomenuti da je datum Boia odreen prema rimskom
prazniku koji se zvao Saturnalije, praznik posveen bogu Saturnu, koji je trajao nekoliko dana i
obuhvatao i zimsku kratkodnevnicu. Nakon zimske kratkodnevnice (24-25. decembar) Rimljani
su u okviru Saturnalija slavili praznik posveen nepobedivom Suncu i taj datum je uzet za dan
Boia. Sami obredi koji se praktikuju na Badnji dan i Boi kod Srba i pojedinih drugih
slovenskih naroda pokazuju koliko su ovi praznici bliski solarnom kultu. Sloveni su verovali da
se u vreme zimske kratkodnevnice raa mlado Sunce, koje je trebalo ojaati. Praktikuje se niz
radnji, poput paljenja badnjaka i potpaljivanje grana ljiva uz reenicu ,,Ja te potpalih, a ti da mi
rodi. Ova reenica na prvi pogled izgleda kao da se bakljom koja se prinosi ljivi zapravo preti.
Meutim bakljom se potpaljuje mlado Sunce i trai od njega da donese plodnost u sledeoj
godini. Badnjakom se takoe ojaava Sunce i potpaljuje. A kako je Svarog solarno boanstvo, te
sve radnje su namenjene njemu. Svarog i Svaroi su tu u odnosu velikog boga Sunca i malog
boia Sunca. Na Boi se raa Svaroi i poinje da jaa. Samo ime Boi potie od toga da se
tad raa mali bog. Kasnije je hrianstvo preuzelo taj termin da bi time oznailo praznik

posveen raanju Isusa, koji zapravo nije u potpunosti bog, ve bogoovek. Takoe trebalo bi
napomenuti da Sloveni smatraju Boi najznaajnijim praznikom, iako je ceo mit hrianstva
zasnovan na Hristovom vaskrsnuu. Ovaj fenomen zapravo govori koliko je solarni kult kod
Slovena ostao jak.
Svarog je posedovao i veliki kovaki eki. Takoe, Svarogovo kultno mesto bilo je i ognjite i
uz njega su se esto vrili obredi posveeni Svarogu. Od ivotinja predstavljao ga je najee
orao. Od biljaka bilo mu je posveeno pre svega ito. U Svaroga su se Sloveni esto kleli i ta re
je morala biti ispunjena. Sem toga, prilikom sklapanja bratstava, mira i drugih vanih drutvenih i
politikih dogovora, Sloveni su se zaklinjali Svarogom i Suncem. Re data Svarogu je imala
mnogo vee znaenje od rei datih drugim bogovima. Verovatno je to zato to je Svarog bio ipak
uvar reda, kako nebeskog tako i zemaljskog.
Vesna
Vesna je kod Slovena bila boginja prolea, a povezivana je i sa mladou. Vesna je boginja koja
je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene.
Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smru. Zima
je u to vreme bila obeleena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoa, a
time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za ivot i
rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Prolee su Sloveni
slavili upravo iz razloga to pobeuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je prolee u
narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo raa i ivot se
obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti.
Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih boanstava i zato je bila meu narodom omiljena. O toj
injenici svedoi i to da je naroito kod Srba esto ensko ime Vesna. Ljudi su davali erkama to
ime verujui da e njihove erke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput
prolea. Da je Vesna svetlo boanstvo govori i to da na staroindijskom re vas znai biti svetao,
jasan, svetlost. A upravo ta re se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova injenica govori takodje
o tome da je Vesna bila boanstvo jo dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u
Evropu. Naime, Vesna je bila uzor enama. Bila je lepa i mona, oko sebe je irila opojne mirise.
Pored lepote, pripisivana joj je i mo nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da doe prolee.
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra
i vazduha.
Vesna je boginja pobednica. Ona pobeuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu
pobedu je narod obeleavao u svojim obiajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog
prolea na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obraunu izmeu Morene i Vesne, Sloveni su se
uvek opredeljivali za Vesnu. U obiajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka
Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj obiaj je simbolino obeleavao pobedu Vesne
nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konana, ve se ciklino sve ponavlja svake
godine. Borba izmeu Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su este meu
smrtnicima, netrpeljivost prema drugim enama, ljubomoru i tenju ka moi.
Trag o savezuVesne i naroda moe se nai i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima
je takoe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati due i
nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomae ljudima i da oporavlja zimom narueno
zdravlje i usklauje prirodu da bude harmonina, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna
donosila slogu i ljubav.
Jedan od praznika posveenih Vesni slavio se sa suprunicima koji su sklopili brak predhodne
godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolai sa

medom, nazvani medeniima. Meutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan edrdeset
muenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takoe se odrao i danas
se naziva Cveti.
U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u
vreme cvetanja vrba kiena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvonii. Ovaj obred je
i u hrianstvu odrao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u prolee, obino u crvenu
boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja
su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domainu kue. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom
sreom na prolee, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srena ptica, ak poistoveivana
sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik prolea. Lastavice nikad nisu lovljene, ak su
porodice smatrale sreom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posveene
Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posveene Vesni, a bile su
ukraene liem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kie, koji nije prireivan
samo u ast Vesne, ve i mnogih drugih bogova.
Vesnu su Sloveni doivljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okienu vencima i u beloj
haljini. Kosa joj je bila ukraena cvetnim zvonima. Imala je krupne oi. U donjem delu struka
imala je veliki cvetni venac.
Bia posveena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posveeni Vesni su u
hriansvu zadrani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.
Gerovit, Jarilo
Gerovit se moe shvatiti na dva naina: kao bog rata i kao boanstvo Sunca koje, kao Jarilo,
oznaava donosioca plodnosti. Ispitaemo prvo Gerovitovu ratniku prirodu. Na ostrvu Rujan
nalazio se hram u kome je najvanije mesto zauzimala Gerovitova statua sa sedam glava i osam
maeva. Hram je bio sagraen od drveta i sastojao se od jedne prostorije u kojoj su se nalazila
etri stuba, dok je na zidovima visila ljubiasta draperija. ta je simbolizovalo sedam glava
Gerovita, odnosno, Ruevita, kako su ga zvali na ostrvu Rujan? Neki smatraju da je u ovom
boanstvu sadrano svih sedam bogova kijevskog panteona dok je prema drugima sedam glava
simbol sedam letnjih meseci kojima je Gerovit vladao. Ista stvar stoji i sa sedam maeva, dok je
osmi ma koji Gerovit dri u ruci njegov sopstveni i predstavlja tako
atribut jednog ratnikog boanstva.Tu je i tit prekriven zlatnim ploicama koji je kao sveti
predmet uvan u hramu predstavljajui samog Gerovita. Ovaj tit noen je meu narod koji se sa
potovanjem klanjao manifestacji svog boanstva.
to se tie planetarne korespondencije, Aleksandar Asov povezuje Jarila sa ratnikom planetom
Mars. Mnoge injenice govore tome u prilog: Jarilova boja je crvena, dok je on sam povezan sa
zodijakim poljem Ovna. Mesec belojar, koji u sebi sadri Jarilovo ime, poinjao je 21. marta,
odnosno onog datuma kada Sunce ulazi u zodijako polje Ovna. Jare je takoe zadrano u imenu
ovog meseca, a upravo je jagnje, kao mladune ovna, u stara vremena bilo rtvovano Gerovitu u
ast. Takoe imamo imenicu jarost i povratni glagol razjariti se koji u sebi sadre Jarilovo ime i
tako na savren nain opisuju njegovu ratniku prirodu. Dolaskom hrianstva sveti ore
preuzima funkcije Gerovita. Sveti Georgije je svetac-ratnik koji se bori protiv sila mraka olienih
u liku adaje. Smatra se da ova adaja oznaava paganska boanstva i sile koje je hrianstvo
proglasilo demonima i upravo ove demone ubija sveti ore ubistvom adah. No ako
uzmemo u obzir da je sveti ore niko drugi do Gerovit, ovakvo objanjenje postaje

neodgovarajue, skrivajui pri tom mnogo jasniju mitsku sliku. Jer, ako otklonimo granice koje je
postavila jedna vera, u ovom sluaju hrianstvo, dobijamo sliku jednog svetlog, pravednog boga,
boga koji se pokorava zakonu Prava, koji unitava sile koje stoje na putu Svetlosti, tj. sile koje
uzrokuju degeneraciju i propast svega to je dobro, lepo i pravedno. Upravo je planetarna sfera
Marsa vezana za ovakvo boansko ienje i unitavanje onog to treba biti uniteno. Jo jedna
injenica ide u prilog teoriji Asova o povezanosti Jarila sa planetom Mars. Grki Ares, odnosno,
rimski Mars ljubavnik je boginje Afrodite, kojoj odgovara slovenska Lada, a kao to znamo,
Gerovit i Lada predstavljeni su u slovenskoj mitologiji kao boanski par. Ova veza moe se
shvatiti na dva naina: kao meusobno proimanje Ljubavi i Mrnje, ili odnos Ljubavi i Rata,
koji moe postati drugo lice Ljubavi i obrnuto. No, moe se shvatiti i drugaije: kao odnos i
povezanost dva boasntva plodnosti. Zbog toga prelazimo na analizu drugog aspekta Gerovita tj.
prouavanje Gerovita kao boanstva plodnosti.
Spomenuli smo ve da se Gerovitovih sedam glava moe odnositi na sedam letnjih meseci
kojima on vlada. Njemu nasuprot stoji Porevit, koji vlada nad preostalih pet zimskih meseci, a
koji je istovremeno Gerovitov brat, iji se hram takoe nalazio na ostrvu Rujan. Shvaen kao
boanstvo plodnosti, Gerovit predstavlja samo Sunce koje omoguuje da ito dobro rodi, dok kao
bog-zatitnik on titi useve od razornog grda. Rituali vezani za Gerovita slave ga upravo kao
boanstvo plodnosti. Njegovi praznici bili su u rano leto, a slavei njega, Sloveni su slavili
ponovo buenje Sunca posle zimskog perioda. Jedan slovenski ritual veoma nalikuje na ritual
koji su Kelti vrili u ast svog boasntva plodnosti Rogatog boga. U doba Jarilovoh praznika
momci su pravili lutka od slame i zelenog granja, koja je predstvaljala Gerovita. Ovu lutku
Sloveni su bacali u vodu nadajui se da e to omoguiti rodnu godinu. Kelti su, kao to znamo,
spaljivali lutke od prua iz istih razloga, dok se njihov Rogati bog predstavljao kao zeleno
boanstvo obraslo u lie.
Lada
Lada je slovenska boginja ljubavi i lepote koja se meu drugim narodima pojavljuje kao Freja,
Izis, Afrodita i mnoge druge. Povezana je sa planetarnom moi Venere, koja je pored ljubavi i
lepote vezana i za plodnost. Lada se predstvalja kao devojka duge zlatne kose u koju je katkad
upleten venac od itnog klasja, to simbolozuje njenu funkciju boanstva plodnosti inei je tako
aspektom Majke Vlane Zemlje. Na njenim grudima katkad se nalazio i simbol Sunca, znak
ivotodavne moi. Kao boginja plodnosti Lada ima svoje godinje cikluse to pokazuje verovanje
da ona boravi u boravitu mrtvih sve do prolene ravnodnevnice. Ovaj svet mrtvih je Irij, a u
njemu osim Lade boravi i Veles, rogati bog stoke. U momentu kada Lada treba da izae u svet i
donese prolee, Gerovit otvara vrata Irija putajui boginju plodnosti da blagoslovi zemlju.
Krajem leta, Lada se vraa u Irij. (Slian mit postoji meu Germanima, pa tako Freja provodi
jedan deo godine u podzemlju meu patuljcima, dok grka Persefona za vreme zimskog perioda
obitava u Hadu.) Iako njena vladavina poinje 21. marta, Lada je, pre svega, boginja leta. Ona
sledi za Vesnom, slovenskom prolenom boginjom. Meutim, obe ove boginje vezane su za
plodnost pa je njihove funkcije ponekad teko razluiti. Kao to vidimo, Ladina vladavina
poinje ve u prolee i traje onoliko koliko traje i doba plodnosti. Osim to je povezana sa
Suncem, Lada je vezana i za kiu kao i za toplu letnju no, koja je idealno vreme za za potovanje
jedne boginje ljubavi.

Ladine ivotinje su petao, jelen, mrav i orao, dok su njene biljke trenja, maslaak, lipa i bour.
Osim planete Venere, Ladi odgovara i sazvee Bika, o emu je pisao Aleksandar Asov u
Slovenskoj astrologiji. Ovde opet vidimo kako se njena funkcija boginje plodnosti, ije vladavina
zapoinje u prolee, mea sa funkcijom Vesne. Prema jednom mitu, Lada je udata za Svaroga,
koji samo uz njenu pomo moe stvoriti svet. Prema drugom, ona je drubenica Jarila, to je
ponovo povezuje sa Afroditom iji je ljubavnik bio Mars. Rituali koji su vreni u ast Lade
najee su povezani sa sklapanjem brakova, odnosno, biranjem suprunika. Poznat je i obred
ladarice koji se u Srbiji vri pod imenom kraljice. Osnovne odlike ovog rituala opisao je Vuk
Karadi: Na dan Svete Trojice okupi se grupa od desetak mladih devojaka od kojih je jedna
obuena kao kraljica, druga kao kralj, a trea kao barjaktar. Kraljica sedne na stolicu dok oko nje
igra kolo preostalih devojaka, a kralj i barjaktar igraju sami za sebe. Na ovaj nain kraljice idu od
kue do kue traei devojke za udaju. Jo jedna odlika rituala koji se vre u ast Lade jeste
preskakanje vatre. Ovakav obiaj postojao je u svim krajevima Evrope, a njegova svrha je bila
omoguavanje plodnosti kao i zatita ljudi i stoke od zlih sila.
Morana, Morena
Morana je bila slovenska boginja zime i smrti. Kao boginja zime ona nikad nije bila omiljena
meu starim Slovenima to se i moe razumeti ako se uzme u obzir podneblje u kome su oni
nekad iveli. Morana je bila duga i hladna zima, zima koja je sa sobom mogla da donese smrt u
obliku gladi i neizdrive hladnoe, koja je mogla da bude uzrok bolesti ili pomora stoke. Zbog
toga se njen dolazak uvek sa strahom isekivao, a odlazak burno i radosno slavio. Njena suta
suprotnost je boginja Vesna koju je narod pozdravljao slavljem i klicanjem dok je istovremeno sa
radou ispraao Moranu-zimu. Brojni rituali vezani su za ovakvo ispraanje Morane. Najee
se pravila lutka koja je predstavljala ovu boginju i koja bi potom bila ritualno unitavana. Lutku
napravljenu od slame ili prua narod bi tako tukao motkama, da bi je potom bacio u vodu ili
eventualno spaljivao. U mesecu martu praktikovao se jo jedan ritual vezan za Moranu. To su
bile takozvane makare koje je inila maskirana povorka ljudi okupljenih sa ciljem da uplae i
oteraju Moranu.
Da vidimo u kakvom je odnosu bila Morana sa ostalim slovenskim bogovima. Predanja koja
govore o ovim odnosima inae su veoma diskutabilnog porekla i sumnjive autentinosti.
Meutim, za ovu priliku posmatraemo ih kao relevantne izvore o slovenskoj mitologiji, budui
da daju dosta informacija o prirodi Morane. Prema jednom od ovih predanja, bog Sunca Dabog
otiao je u podzemni svet Nav da trai svoju enu Zlatu Maju, ali je u Navu sreo Moranu koja ga
je zavela. Poto joj je posle nekog vremena Dabog dosadio i poto je nala drugog ljubavnika
Julu Crnoboga, Morana je reila da otruje Daboga. Njega spasava iva, nakon ega on spaljuje
Moranu i proganja je natrag u Nav. Ova pria savreno objanjava proces kretanja Sunca tokom
godine, jer Sunce, prema verovanju svih paganskih naroda, zimi boravi u podzemnom svetu,
odnosno, slovenskom Navu. Njegova ljubavnica je tada sama zima, koja mu ne doputa da izae
iz podzemnog sveta dajui mu pie zaborava. Morana ipak ne moe doveka produiti svoju
vladavinu jer se na kraju prie Dabog oslobaa, a ona sama biva unitena. Prema jednom
drugom mitu, Morana je povezana sa bogom Vodenom sa kojim ini jedan htonian boanski
par. Voden, kao Moran, i Morana zajedniki dave ljude u svojim mranim vodama zbog ega su
Sloveni pokuavali da ih odobrovolje i umilostive rtvenim ponudama. Kao vodeno boanstvo
Morana se
javlja i kao Modruna, vetica koja prema verovanju uralskih Slovena ivi u barama. Ona se
obino pojavljuje kao stara i runa baba, ali se onom koji ne pokae strah pred njom pojavljuje
kao mlada i lepa devojka. Reka Morava takoe nosi u sebi ime Morane, a ovo je jo jedan

argument vie u prilog teoriji da se Morana moe smatrati vodenim boanstvom, tim pre to je za
Slovene voda skrivala u sebi mrane sile i bila povezana sa podzemnim svetom Navom.
Morana se opisuje kao tamnokosa ena zatraujueg izgleda, a identian opis vezan je za jo
jedno bie sline prirode Kugu. Kuga najverovatnije predstavlja samo jedan aspekt Morane,
isto kao to to predstavlja i Mora enski demon koji nou napada ljude sedei im na grudima i
uzrokujui im komarne snove. Vetice su takoe vezane za Moranu kao i ostala demonska bia.
Meutim, ne moe se rei da je Morana potpuno negativno boanstvo. Nijedan paganski sistem
zapravo nema boanstvo sa takvim odlikama budui da je nerealna podela na savreno dobro i
potpuno zlo dola tek sa hrianstvom. U pojavi Morane jednostavnio vidimo kako su nai preci
potovali i ono to im nije donosilo dobro ve ih je plailo i uasavalo.


: 33
: 09, 2010 2:54 am

Slovenski bogovi II

 16, 2010 12:41 pm

Triglav
Triglav, vrhovni bog grada eina bio je oboavan preteno meu baltikim i polapskim
Slovenima. Meutim, tragove njegovog kulta moemo nai i u Pomeraniji, Rusiji, kao i na
teritoriji bive Jugoslavije (planina Triglav u Sloveniji). Ovo troglavo boanstvo imalo je svoje
hramove u einu, Volinu, Braniboru i Arkoni, a ostaci njegovog hrama naeni su i u Skradinu,
mestu koje se nalazi severno od ibenika.
Znamo da su baltiki i polapski Sloveni oboavali preteno polikefalne bogove.Setimo se da je
Ruevidova statua na Rujnu imala sedam glava, a Porevitova pet, dok je Svetovidov rujanski
idol, kao i onaj iz Zbrua imao etiri glave.
Ni Triglav nije bio izuzetak. Ovo boanstvo uvek se predstavljalo sa tri glave, to se i vidi iz
njegovog imena Triglav, odnosno, Troglavi. ta predstavljaju tri glave Triglava? Potovaoci
ovog boanstva govorili su da Triglavove glave simbolizuju njegovu vladavinu nad tri sveta:
nebeskim, zemaljskim i podzemnim svetom. Slian koncept uoava se i u ostalim mitolokim
sistemima: nordijski Odin takoe ima tri lika koja su povezana sa tri razliite sfere, a tu je i grko
trojstvo Selena Afrodita Hekata, tj. mesec (nebo), zemlja i podzemlje. Momir Jankovi
smatra da Triglavove glave zapravo predstavljaju tri razliita boanstva: Svaroia, Sivu i
Crnoboga. Kao to znamo, Svaroi je kao Sunce gospodar neba, Siva je boginja zemlje, a
Crnobog boanstvo podzemlja. Postoji i jedno drugaije objanjenje: Triglavove glave
oznaavale su tri letnja meseca tokom kojih je vladalo ovo boanstvo. Na slian nain tumailo
se i postojanje Ruevitovih sedam glava. One su oznaavale sedam letnjih meseci, dok su glave
njegovog brata Porevita predstavljale pet meseci zimskog perioda. Triglav je takoe bio i
ratniko boanstvo. Njegov simbol bilo je koplje privezano za stub, a ovo koplje su Sloveni iz
Volina potovali kao samog Triglava. Triglavova ivotinja bila je crni konj koji je u hramovima
ovog boga sluio za divinaciju. Gatanje se u Triglavovom hramu vrilo na slian nain kao
gatanje u hramu Svetovida: crni konj bio bi puten da prodje izmeu devet kopalja obojenih
crnom i belom bojom, a od ishoda gatanja zavisilo je kakve e poteze povui plemeniski stareina
i njegov narod. Ukoliko bi konj dotakao crno obojena koplja to bi se tumailo kao lo znak pa
pleme ne bi nita preduzimalo, a ako bi konj dotakao belo koplje ishod gatanja smatrao bi se
pozitivnim. U sluaju da se gatanje vrilo pred polazak u bitku, pleme bi odlazilo u rat samo ako
Triglavov konj ne bi dotakao nijedno koplje. U suprotnom bitka bi bila odloena.
Kako su izgledali hramovi posveeni Triglavu? Hram koji je sagradjen u blizini Volina nalazio se
na najvioj planini u okruenju, a po starom slovenskom obiaju bio je sagraen od drveta. Pored
hrama bio je zasaen hrast a u samom hramu nalazila se statua Triglava obuena u odedu koju je
katkad oblaio rec, preuzimajui tako na sebe ulogu boanstva. einski hram posveen
Triglavu takoe se nalazio na planini. Njega je osnovao poljski knez Boleslav, a hram je bio
znalaki ukraen scenama iz ivota koje su po miljenju mnogih posetilaca delovale izuzetno
realistino. U sredini hrama nalazilo se drvo hrasta, koje je je za Slovene oduvek bilo sveto, zbog
ega se hram verovatno gradio oko ve izraslog drveta (slian hram postojao je i u vedskoj, u
Upsali, a u centru ovog hrama nalazilo se stogodinji jasen). Kip Triglava koji se nalazio u ovom
hramu imao je na sebi maramu koja mu je prekrivala oi i usta, a ova mrama je bila proivena
zlatom. Svetenici su maramom prekrivali Triglava da ne bi video i prepoznao ljudske grehe, to
pokazuje ogroman pijetet koji su Sloveni gajili prema svojim bogovima. Setimo se samo
Svetovidovog svetenika koji nije smeo da die da ne bi svojim ljudskim dahom okuio vazduh u
hramu. Pored einskog hrama hriani su uskoro podigli svoju bogomolju i predloili

Slovenima da se hrianski Bog i pagansko boanstvo podjednako potuju. Ubrzo nakon toga,
katolici su unitili Triglavov hram pa su Sloveni prevarom bili naterani da prihvate hrianstvo.
Na slian nain su katoliki svetenici unitili i Triglavov kult u Volinu: stanovnitvo koje nije
htelo da se odrekne paganizma sakrilo je zlatni Triglavov kip u udubljenje jednog drveta, a novo
Triglavovo prebivalite drano je u strogoj tajnosti. Katolici su zato poslali uhodu koji je govorio
jezikom domorodaca da bi na prevaru otkrio lokaciju kipa koristei slovensku naivnost. Iako je
Triglavov gaj bio otkriven, sama statua nije mogla da se izvue iz udubljenja drveta pa su katolici
morali pribei uceni: pogodili su se sa Slovenima da se razmene ivote slovenskih robova za
zlato od koga je bio sagraen Triglavov kip. Triglavov kult se, ipak, dugo zadrao u narodu. Sa
dolaskom hrianstva Sloveni su prihvatili koncept svetog Trojstva pa su neko vreme Triglava
potovali kao vrhovno boanstvo. Triglav je u narodu uzeo i lik Trajana, demonskog cara koji
nou vri zlodela, dok se danju krije od suneve svetlosti. Ovo boanstvo nalo je svoje mesto i u
sistemu slovenskog vedizma, neopaganskog pokreta koji je poslednjih desetak godina naao
veliki broj svojih pristalica u Rusiji, Ukrajni pa i na naim prostorima. Zato emo ukratko
objasniti neopaganski koncept Triglava.
Velesova knjiga predstavlja Triglava kao jedno boanstvo koje se pojavljuje u tri razliita lika.
Ovaj koncept preuzet je iz hrianskog ueja o svetom trojstvu ali i vedskog uenja o boanstvu
po imenu Trimurti. Boanstvo Trimurti inila su tri boga (Brama, Vinu i iva) koji, iako imaju
svoj boanski identitet, zapravo predstavljaju razliite kvalitete jedne kosmke sile (stvaranje,
odravanje i unitavanje). U slovenskom vedizmu postoji vie skupina boanstava koja se
nazivaju imenom Triglava: Veliki Triglav ine Svarog, Perun i Svetovid dok Male Triglave ine:
Hors,Veles i Stribog, Vinji, Lela i Letenica, Radgost, Krinji i Koledo te Sivi, Jar i Dabog
Crnobog
Crnobog je, kao to mu samo ime kae, crni bog Slovena bog noi, haosa i zla. Sloveni su
verovali da od ovog boga potie sve to je zlo, pa je Crnobog, od svih ostalih bogova, bio
najmanje naklonjen oveku. Najvie podataka o Crnobogu daje nam Helmold. U jednom od
svojih spisa on tvrdi :Sloveni imaju jedan udnovat obiaj. Na gozbama oni se svi obreuju
jednim peharom, uz koji izgovaraju i neke rei, rekao bih, ne radi molitve, ve radi proklinjanja u
ime svojih bogova: dobra i zla; veruju, da sve to je dobro dolazi od dobroga boga, a zlo od
ravoga. I tako oni i zovu to boanstvo na svome jeziku Crnobog. Nai preci su, dakle, smatrali
da je uloga jednog od njihovih bogova da izaziva nesreu, a iz navedenog se vidi da su i oni sami
koristili pomo ovog boanstva za izazivanje nesree (ritual proklinjanja). Nesrea je Slovenima
mogla doi u raznim oblicima: kao zima, glad, beda, bolest ili naprosto splet nesrenih okolnosti,
a za sve ovo bio je zaduen Crnobog. Polazei od injenice da zima i mrak izazivaju neprijatnosti
u njihovim ivotima, Sloveni su postulirali jedan entitet koji je bio vezan za ove pojave. Crnobog,
ernobog ili ert tako je postao zimsko boanstvo i bog mraka, strano bie koje svet zavija u
crno. Ipak, ne treba smetnuti s uma da su Sloveni delovanje Crnoboga smatrali nunim i da je,
zbog toga, ernobog bio potovan kao i ostali bogovi. Nijedan od izvora o slovenskoj mitologiji
ne smatra erta niim boanstvom i, bez obzira na to to je proglaen uzrokom svih nesrea, on
se smatra jednakim ostalim bogovima slovenskog panteona. Sve ovo znai sa su nai preci
smatrali da i nesree dolaze od njihovih bogova tj. da i zima, glad, smrt i bolesti imaju svoj
boanski uzrok (bio on ert ili Morana). A ono to dolazi od bogova svakako treba potovati. Iz
ovoga vidimo koliko se paganski pogled na svet razlikuje od onog hrianskog, jer hrianstvo
zemljski ivot smeta u takozvanu dolinu suza, dok je za paganina ivot, bio on srean ili
nesrean, jedna boanska pojava.
Iako stara slovenska vera nije imala odlike dualizma, istraivai slovenske mitologije su nasuprot

Crnobogu postavili jedno boanstvo suprotnih karakteristika Beloboga. Belobog je kao princip
svetlosti i dobrote trebao da predstavlja suprotnost Crnobogu, odnosno, onu silu koja
uravnoteuje njegovo negativno delovanje. Da bi dokazali svoju tezu o postojanju dualizma u
slovenskoj mitologiji, oni su tvrdili da postoje mesta ija se imena mogu dovesti u vezu sa
Belobogom. Neka od tih mesta su Belbuch u Pomeraniji, Belobozice u ekoj kao i Bialoboe i
Bialobonica u Poljskoj. Ipak, kako tvrdi Luj Lee, ime Beloboga ne nalazi se ni u jednom
autentinom spomeniku slovenske kulture. Neki slovenski mitovi, kao to je mit o kreaciji
spominju Beloboga. Meutim, ne moemo biti sigurni da ovaj mit potie iz prethrianskog
perioda. Pomenuti mit govori o tome kako su za stvaranje sveta bili zadueni Crnobog i Belobog
koji su, zajednikim snagama, doveli ovu kreaciju do savrenstva. Iako su se tokom stvaranja
sveta pomenuti bogovi sukobljavali, upravo su njihove suprostavljene delatnosti uzrokovale da
Univerzum bude ovakav kakav jeste. Postoji jo jedno dualistiko shvatanje koje proglaava
ernoboga bogom tamne polovine godine, kome nasuprot stoji Belobog kao vladalac svetle
polovine godine. Vladavina Beloboga poinjala je, prema ovom shvatanju, od zimske
kratkodnevnice, dok je ert poinjao da vlada prirodom od letnjeg solsticija. Sama zimska
kratkodnevnica predstavljala je dan sukoba ovih dveju suprostavljenih sila i na taj dan je Belobog
odnosio pobedu. Ove verovanje moglo je imati porekla u autentinoj slovenskoj veri budui da su
svi ostali paganski narodi shvatali ovaj datum na slian nain.
Spomenuli smo ve da u izvorima o staroj slovenskoj veri nema ni rei o rodbinskim vezama
boanstava. Ipak, pisac Udarca ruskih Bogova, Vladimir Aleksejevi Istarhov navodi da je
Crnobog imao svoju ivotnu saputnicu, kozu Sedunju sa kojom je dobio sina Vija. Iako Istarhov
ne navodi mit koji govori o ovoj rodbinskoj vezi moemo zakljuiti da se i ovde radi o nekoj
legendi iz perioda posle prihvatanja hrianstva jer upravo je hrianstvo rogate ivotinje,
posebno jareve, povezivalo sa zlim silama.
Kako god shvatali ernoboga, treba zapamtiti je da nijedan paganski sistem, pa ni onaj slovenski,
ne sadrzi u sebi dualizam. Mnogobotvo, kao osnovna odlika paganskih religija nikad u sebi ne
moe sadravati uenje o jednom jedinstvenom naelu ili pak, uenje o dva takva naela. Zbog
ove injenice je, recimo, sistem Wicce, tipian produkt novog doba jer ova vera operie sa dva
prinicipa- muskim i enskim, odnosno, Bogom i Boginjom. Slovenski neopaganizmam takoe
postulira samo jednog boga (nekad je to Rod a nekad Dabog) koji predstavlja osnovno naelo
Univerzuma. Takva vizije kosmosa nije postojala u doba autentine slovenske vere kao ni podela
na dobro i zlo boanstvo. Ovakva podela mogla je doi samo pod uticajem hrianstva, u okviru
kojeg postiji dualizam dobra i zla, iji su nosioci, na viem nivou Bog i Satana a na niem -aneli
i demoni.
Majka vlana zemlja (Mati Syra Zemia)
Mati Syra Zemia, slovenska boginja majka, verovatno je jedno od najstarijih i najvanijih
boanstava. Njeno ime znai Majka Vlana Zemlja, opisujui tako ovu boginju kao veno
plodnu, ivotodavnu i reproduktivnu silu. Potovanje boginje majke potie iz perioda
matrijarhata, ureenja koji se u nekim oblicima odralo kod Slovena ak do desetog veka. Zapisi
koji govore o dobu kneginje Olge (druga polovina 10. veka) spominju da su ene tog doba imale
skoro ista prava kao i mukarci. Sama Olga posedovala je svoje imanje kojim je upravljala pre
nego se udala za kneza Igora, iji je presto nasledila. Izvori tvrde da se sve do 988. godine u
Rusiji potovala boginja majka uz niz prirodnih boanstava i duhova predaka. Ovde vidimo da su
neki oblici matrijarhata postojali sve dok knez Vladimir nije prihvatio hrianstvo 988. godine

sruivi pritom mnogoboake idole postavljene na brdu iznad Kijeva. to se tie prava ena kod
nas, situacija je bila vrlo slina. Vladislav Ribnikar je smatrao da su slovenske ene izgubile
svoja prava tek kada kada su Srbi prihvatili vizantijske obiaje i zakone. Iako nisu svi istraivai
smatrali da su slovenske ene imale ista prava kao i mukarci (Marija Gimbutas), opte je
miljenje da su Sloveni iveli u nekoj vrsti matrijahata. Ovu injenicu iskoristila je spisateljica
Marija Semjonova, pa je u svojim knjigama o Vukodavu opisivala slovensko drutvo kao ono u
kome se ena potovala kao svetinja. Jo jedna injenica govori u prilog velike starosti kulta
boginje majke. Ona se nikad nije predstavljala kao boanstvo u ljudskom obliku, ve se potovala
kao sama boanska Zemlja. Kao to znamo, ovakvo shvatanje vezano je najstariju religiju
animizam, prema kome se sve stvari koje okruiju oveka produhovljenje i boanske.
Mati Vlana Zemlja samo je jedno od imena boginje majke. U Poljskoj je ona bila poznata kao
Matka Ziemia, a u Litvaniji kao Zemyna, odnosno Zemlja sama. U Velesovoj knjizi spominje se
krava Zemun, nebeska krava, koja je povezana sa sazveem Bika (grad Zemun verovatno je
dobio ime po ovoj boginji majci). Krava je kao ivotinja svakako povezana sa jednom boginjom
plodnosti, budui da se svaka Majka boginja predstavljala kao mnogogruda. Sloveni su uvek
imali poseban odnos prema boginji majci, sasvim drugaiji odnos od onog koji su imali prema
ostalim bogovima. Ovaj odnos bio je meavina ljubavi i potovanja, kao i oseaja neobine
bliskosti. Majka zemlja bila je jedino boanstvo kome su se Sloveni direktno obraali, bez
posredovanja i korienja usluga svetenika. Ona je imala ulogu proroista kome su se Sloveni
obraali za savet, ali i ulogu boanskog svedoka i sudije. Pri sukobima oko privatnog vlasnitva
seljaci su joj se obraali sa molbom da im bude svedok i u nju su se zaklinjali. Kada je bilo
potrebno da se brak potvrdi, seljaci su gutali grumen zemlje ili ga pak stavljali na glavu. Njena
pomo koriena je i pri zatiti stoke od bolesti. U tu svrhu Sloveni bi izorali brazdu oko stoke
oslobaajui na taj nain protektivnu mo zemlje.
Budui da je Mati Vlana Zemlja bila jedno od najpotovanijih boanstava, nije ni udo to se
verovanje u ovu boginju odralo meu Slovenima i posle prihvatanja hrianstva. U Rusiji je
posle 988. godine vladao period takozvanog dvoverja, pa su se paganski bogovi potovali
istovermeno sa Hristom i hrianskim svecima. Funkcije boginje majke prenete su na
Bogorodicu, a iz tog perioda potie i jedan mit koji spominje boginju majku u neto izmenjenoj
ulozi. Naime, ovaj mit koji govori o stvaranu univerzma od strane Roda i Lade spominje i
stvaranje tri sveta: Java, Nava i Prava. Jav je bi svet vezan za Majku Vlanu Zemlju i
predstavljao je sve ono to moemo spoznati ulima, pojavni svet. Izvori na internetu opisuju
dogaaj koji se odrao u jednom slovenskom selu (ne navodi se u kom) u kome je zavladala
kolera. ene iz sela su se jedne noi okupile i koristei rala poele da izoravaju zemlju ne bi li
pobudile moi boginje majke i prizvale je u pomo. Pri tom su se trudile da deluju to stranije pa
su sa sobom nosile lobanje i razliita orua. Cilj im je bio da isteraju koleru iz sela koristei mo
Majke Vlane Zemlje, istovremeno budei u sebi jednu prastaru snagu koja je stotinama godina
dremala u njihovim biima. Device iz sela rasputale su kosu dok su starice pokrivale glavu
belom tkaninom. Cela povorka pravila je strahovitu buku nameravajui da uplai zle sile, a svaki
mukarac koji je imao tu nesreu da presee put povorci ena nastradao bi od njihovog orua. Ne
bi bilo nita udno da se ovakav ritual odrao u doba matrijahata, kada je ena imala glavnu
ulogu u drutvu i kada se verovalo da je ona ljudski oblik boginje zemlje. Meutim, ovaj dogaaj
se odigrao na poetku dvadesetog veka. Ovo pokazuje da se kult Majke Vlane Zemlje odrao do
dananjih dana u skoro neizmenjenom obliku, zbog ega moemo zakljuiti da je ova boginja bila
meu najznaajnijim boanstvima slovenskog panteona.
Lela (Ljelje, Poljelja)

Lela se kao boanstvo ne spominje u ruskim izvorima o staroj slovenskoj religiji kao ni u onim
izvorima koji govore o religiji polapsko-baltikih i, uopte, zapadnih Slovena. Meutim, srpske
lirske pesme pune su priziva Lele, dok se u srpskim epskim pesmama takoe javlja ova linost,
dodue, skrivena pod imenom Jelene ili Jelice. Zbog toga sasvim legitimno moemo zakljuiti da
se Lela kao boginja mogla potovati na teritoriji Srbije, ali i ire.
Sudei po fukcijama koje se pripisuju ovoj boginji, Lelu moemo smatrati veoma starim
boanstvom. Ona u religiji Junih Slovena igra ulogu umske majke, ije je oboavanje vezano
za period matrijarhata. Lela je najslinija grkoj Artemidi budui da je vezana za divlju ensku
seksualnost i period u kome ena jo uvek nije bila potinjena. Ona je bila boginja uma, koja se
brinula o umskim stvorenjma kao i o ljudima koji u umi trae sklonite. Aleksandra Baji
smatra da je Lela bila zatitnica ena koju i dan-danas prizivaju Srpkinje i Vlahinje u nevolji. Iz
svega ovoga vidimo da je Lela najslinija Devani zbog svoje divlje enstvenosti. Meutim,
Devana i Lela se razlikuju po mnogo emu. Devana je, pre svega, boanstvo jakih lunarnih
karakteristika, dok je je Lela predstavljena kao boginja leta i Suneva nevesta. Na ovaj nain,
Lela predstavlja onaj aspekt ene koji se polako pokorava mukarcu i koji se predaje samo onome
koji je jednako boanstven kao ona sama. Njen par je lino Sunce, ija je Lela vena nevesta,
nazvana u lirskim pesmama i Sunevom sestricom. Kroz mitove o Leli moemo pratiti na koji je
nain vrhovno ensko boanstvo svrgnuto sa trona da bi podelilo boanske funkcije sa svojim
mukim parnjakom. Boginja matrijarhata sve vie je gubila svoju mo da bi na kraju potpuno
izgubila svoj boanski status u hrianstvu, u kome nema ni rei o enskom boanstvu.
ta nam srpske lirske pesme govore o Leli? Ona se predstavlja kao erka Lade, boginje ljubavi,
dok se na nekim mestima i identifikuje sa ovom boginjom: Lejlo, Ljejlo/ Oj Poljeljo, Ljeljo/
Liljano Lado *. Njenim ocem smatra se Ljelj dok joj je brat Poljelj, o emu govore sledei
stihovi:. ..divna kola tog Ladina/ i Ladina i Ljeljova/ i Poljelja sina njinog/ i Poljelje erce
njine.** U pesmama ovog tipa esto se pojavljuje i usklik le, koji se smatra skraenim oblikom
Lelinog imena. Usklik le je u srpskim i makedonskim pesmama vezan za izraavane tuge i bola,
zbog ega se tugovanje u junoslovenskim jezicima naziva lelekom. Evo i jednog primera leleka:
u makedonskoj pesmi Zajdi Zajdi mladi ovek se ali umi zbog svoje ljudske prolaznosti
obraajui joj se sa goro, le, sestro, izraavajui tako svoju tugu. Usklik le koji se na ovaj nain
povezuje sa umom govori u prilog teoriji da je Lela zaista umska boginja. Lela se u lirskim
pesmama javlja i u skrivenom obliku kao divlja umska devojka koju prose mnogi ali je ne
moe imati nijedan. Kada ovu umsku devojku odvode prosci turskog cara, nebo izraava svoj
bes aljui munje i gromove na njih. Kazna ih stie jer su se usudili da otimaju sestru samog
Sunca, meseevu roaku i umsku vladarku. Epske pesme spominju devojku Jelicu koja je
najee drubenica heroja iza kojih se kriju solarna boanstva. Takav je, recimo, vojvoda
Prijezda, koji sa svojom enom Jelicom skae u bezdan da ne bi pao u ruke Turcima. Vojvodu
Prijezdu i njegovog brata Pojezdu Natko Nodilo smatra slovenskom verzijom Asvina,
hinduistikih heroja koji se smatraju potomcima Sunca. Jelica koja se spominje u ovoj epskoj
pesmi (Smrt vojvode Prijezde) je kao i mnoge druge Jelice, prema Aleksandri Baji, niko drugi
do Lela, mona umska boginja i Suneva nevesta.
Belobog (Belbog, Belun)
Boanstvo oko ijeg se istorijskog postojanja i danas vode mnoge rasprave. Belobog, odnosno
Beli bog zamiljen je kao pandan Crnobogu i kao takav on predstavlja jedno svetlo boanstvo
dobra koje je suta suprotnost boanstvu zla. Ono to e svaki poznavalac paganskih religija
odmah pomisliti jeste: otkud u paganizmu takva podela na crno i belo, dobro i zlo? Pitanje je
sasvim na mestu. Ovakva podela dolazi tek sa prihvatanjem hrianstva, zbog ega se smatra da

je Belobog, u sutini, proizvod judeo-hrianske vere, koju je narod pomeao sa svojom starom
religijom. Spasoje Vasiljev smatra da je Belobog iskonstruisan da bi predstavljao suprotnost
Crnobogu, a tog su miljenja i mnogi drugi. S druge strane, Belobog nije toliko prisutan u
mitologiji Junih Slovena, ve se on ee spominje meu Zapadnim i Baltikim Slovenima. Ova
injenica moe objasniti zato se Belobog nama ini toliko stranim. Ali, da li je u pitanju samo
uticaj hrianstva ili pojavu Beloboga moramo traiti u nekom mnogo ranijem dobu? Prema
teoriji Petera Kotke Sloveni su Beloboga prihvatili u periodu kada su iveli u susedstvu sa
Persijancima (od osmog do drugog veka pre nove ere ). Kao to znamo, persijska vera je po
prirodi bila dualistika pa su persijskim univerzumom vladale dve suprotstavljene sile - Ormuzd i
Ahriman. Slovenski Belobog bi tako odgovarao Ormuzdu, no on kod Slovena nikad nije
zauzimao tako visoko mesto. Kotka je, tavie, izloio jedan slovenski mit u kome su upravo
ovakve dve suprotstavljene sile zaslune za stvaranje slovenskog sveta, a te sile su, naravno,
Belobog i ernobog. Obe ove sile bile su nune za stvaranje univerzuma, to je svakako princip
koji je mogao biti preuzet od Persijanaca. Ovaj mit ipak ne treba uzeti zdravo za gotovo budui
da postoji jedan sasvim drugaiji mit o stvaranju univerzuma, a ovaj mit govori o bogu Rodu koji
je kosmos stvorio iz ogromnog jajeta.
Kako god se uzme, ostaje utisak da je Belobog pre neki apstraktni princip nego tipino
antropomorfno boanstvo, to se moe zapaziti u nainu na koji su ga Sloveni predstavljali. Pa
kako se onda predstavljalo ovo boanstvo? Sloveni su Beloboga zamiljali kao straca duge sede
brade, obuenog iskljuivo u belo. On bi se kao takav pojavljivao samo danju, inei pritom
dobra dela i donosei ljudima uspeh i sreu. Mnogim seljacima Belobog je pomogao da zavre
teak posao na njivi i mnoge je zalutale putnike izveo iz guste ume. Opti utisak beline, svetlosti
i pozitivnosti inio je od njega apstraktno boanstvo, potpuno razliito od ostalih bogova. Zbog
toga je on pre sam princip svetlosti i dobrote zavijen u formu antropomofnog boanstva, nego
bog kome bi se inae klanjali pagani.
Bilo da se radi o apstraktnom principu ili pak manifestaciji vrhovnog boga (Ormuzd ili hrianski
Jahve), pojavu Beloboga u slovenskoj mitologiji svakako ne treba ignorisati. Odreene podatke o
njegovom poimanju kod Slovena otkriva analiza imena ovog boanstva. Belobogovo ime dosta
podsea na imena bogova ostalih panteona: Baldura, Belunosa, Baala i sl. Sva ova boanstva su
takoe svetle i solarne prirode budui da se u njihovim imenima nalazi isti koren rei (bal
oznaava neto svetlo i sjajno). Upravo je pojava Baldura u nordijskoj mitologiji paralelna pojavi
Beloboga u slovenskoj - i jedno i drugo boanstvo deluju pomalo kao strana tela u svojim
sistemima, odudarajui na svaki mogui nain od ostalih bogova i inei svoju pojavu krajnje
misterioznom. Za Baldura ja vailo isto to i za Beloboga, on se smatrao hrianskom
tvorevinom, zbog ega je ak i nazvan Hvit Krist, odnosno Beli Hrist. to se tie Srba, ime
Beloboga je i danas ostalo u narodu koji ga koristi da oznai boanstvo samo, to se vidi u izreci
pojeo je belog boga, koja se koristi da se kae da je neko mnogo jeo, tj. da je pojeo sve to ima
da se pojede.
Devana
Devana je bila slovenska boginja ije su funkcije najslinije grkoj Afroditi i rimskoj Dijani. S
obzirom na to da su imena Devane i Dijane veoma slina smatra se da su Sloveni ovo boanstvo
primili od Rimljana. Njeno dugo ime Dziewona, odnosno, Dzevana, kako su je zvali Poljaci, jo
vie podsea na ime rimske boginje lova to je jedan argument vie u prilog teoriji da Devana
nije izvorno slovensko boanstvo. Meutim, Devana je ime ije je poreklo izvorno arijevsko

zbog ega postoji mogunost da su Devana i Dijana zaprvo samo dve razliite varijante jednog
istog imena. Kojeg? Stari Arijevci verovali su u Devase, koji su bili sinovi Dajusa, oca neba,
dakle, sami bogovi. Iz sanskritskog termina deva proizale su rei deus i teos koje takoe
oznaavaju Boga. Imena mnogih bogova imaju svoje poreklo u ovom terminu: Dionis, Zevs,
Diona, Dana (keltska vrhovna boginja) i naravno, Dijana i Devana. Tako bi Dijana i Devana
oznaavale onu prvobitnu, vrhovnu boginju, koja je kasnije izgubila svoju vrhovnu mo i postala
jedna od bogova. Verovanje u prvobitnu boginju slinu Devani postojalo je odvajkada na ovim
prostorima. Stanovnici Balkana klanjali su se umskoj Majci, gospodarici uma i umskih bia.
Upravo su Dijana i Devana umske boginje, zatitnice divljih ivotinja i boginje lova. Ako
posmatramo Devanu kao aspekt Vrhovne boginje pagana koja se kroz tri faze meseca i tri faze u
ivotu ene pojavljuje kao Devica, Majka i Starica, videemo da Devani svakako pripada prvi
aspekt, aspekt Device.
Samo ime Devane sadri u sebi ovu odliku jer ona je deva, devica ili mlada devojka. Boginja
ume svakako oznaava enu koja u sebi jo ima neto divlje i neobuzdano, budui da se jo uvek
nije predala mukarcu. Ovakva podela Trimorfne boginje svakako ne postoji kod Slovena, bar ne
u izvornom obliku, ali e nam biti lake ako slovenski sistem upotpunimo keltskim i povuemo
neke paralele izmeu ove dve vrste paganizma. U sluaju da vas interesuju detalji o slovenskoj
vrhovnoj Boginji i njenom moguem trostrukom aspektu preporuujemo vam knjigu Aleksandre
Baji Velika Boginja Slovena. ta jo moemo rei o Devani? Njena sveta ivotinja bila je
kobila, a ona sama se smatra boginjom-kobilom. Na planini Devici, koja je oigledno povezana
sa Devanom, naen je kamen na kome se nalazi slika kobile. Aleksandra Baji smatra da se u
srpskim epskim pesmama Devana pojavljuje kao majka Miloa Obilia za ije prezime Obili
znamo da potie od prezimena Kobili. Sam Milo bi onda predstavljao Jarila, odnosno
Devaninog sina koga je dobila sa Velesom. Kakav je bio brak Devane i Velesa? U poetku se
boginja protivila ovom braku. Meutim, Veles je naao nain da je odobrovolji. Pretvorio se u
cvet bosiljka i tako umirio pomalo divlju Devanu. Kao supruga Velesa, Devana se u ruskim
bajkama pojavljuje kao Vasilisa, prelepa mudra devojka koja svome muu pomae da savlada
brojne izazove. Osim to je Devana preteno umska boginja ona je vezana i za reke i jezera.
Njeno drvo je leska, ali i vrba. Praznik vrbopuc posveen je ovoj boginja a on se slavi u rano
prolee. Inae, Spasoje Vasiljev smatra Devanu upravo boginjom prolea, zbog ega je moemo
smatrati slinom, ako ne identinom Vesni.
Koledo
Koledo je bie koje se moe posmatrati na dva naina. Kao zimski duh i kao boanstvo. Praznici
u ast Koleda su se organizovali tokom zime, a najvei praznik je bio Koljada, koji je bio na dan
zimskog solsticija. Obiaji ovog praznika zadrani su i u hrianstvu, a ima autora koji smatraju
da je hrianstvo preuzelo ovaj praznik i slavi ga kao Boi. U Bugarskoj se Boi i dalje naziva
Koleda. Takoe se estita vesela Koleda ili estita Koleda.
Koledo je blizanac sa Ovsenjom. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dabog. Ovsenj je
roen pre Koleda, pa je uprega konje u nebeske koije pravei put svom bratu Koledu. Koledo
predstavlja silazak boga Krine ili Krinjia na zemlju. Ovsenj se pojavljuje leti a Koledo zimi.
U vreme zimskog solsticijuma Ovsenj ispraa staru godinu, a Koledo doekuje novu godinu,
odnosno novo Sunce.
Koledo je dao ljudima znanja o vasioni i nebeskim telima. Dao im je knjigu o zvezdama koja su

Sloveni zvali ,,Zvezdana knjiga Koleda. Ovde se dolazi do druge slinosti Koleda i Krine.
Krina donosi ljudima znanje u vidu knjiga Veda, a Koledo takoe donosi znanje ljudima.
Naime po vedizmu se moe smatrati da je koledo jedno od otelotvorenja Krine, odnosno Krinji,
kako se ovo boanstvo javlja kod Slovena. Koledo je napravio i kalendar za ljude, koji su Sloveni
zvali ,,Dar Koleda i otkrio je ljudima nauku o Velikom Kolu (Mleni put verovatno). Po legendi
poslednji silazak Koleda na zemlju se moe predpostaviti da je bio oko 6530. godine pre nove
ere. Od tad se ovo znanje prenosilo s kolena na koleno. Grci su govorili da su sveto zvezdano
znanje dobili od Hiperborejaca sa severa. Hiperborejci su bili narod u grkim mitovima, koji je
iveo na dalekom severu. Hiperborejci nisu znali za ratove i iveli su u izboilju. Potovali su
Sunce i sunana boanstva. Navodno u njihovoj zemlji Sunce nikada nije zalazilo. Po tome to su
potovali sunce i iveli na severu u odnosu na Grke moglo bi se zakljuiti da se radi o Slovenima.
A o dobu kad su Sloveni iveli u izoblju i nisu znali za ratove svedoi i Velesova knjiga. Tako da
se moe postaviti teorija da su grci dobili svoja astronomska i astroloka znanja upravo od
Slovena. A Sloveni su ovo znanje dobili od Koleda.
Koledovo ime se pominje u mnogim zdravicama. Postoje takozvane koledarske pesme ili koledi.
Ove lirsko obredne pesme se uglavnom izvode tokom boinih praznika i zadrale su se u
mnogim krajevima do danas. Po obiajima Ovsanj je putao ispraajui staro Sunce mrtve, pa su
se mukarci preoblaili u razna ruha i ili po selima pevajui i pravei buku. U koledare su ili
iskljuivo mukarci. Njih je koledarskim pesmama uio meter. Koledari su ili selom i pevali
celju jednu no, sve do drugog dana posle podne. Koledara je uvek bilo dvanaest, ali su se delili
na dve ete po est momaka. Svaka eta je imala kolovou, koji je nosio fenjer okien
ruzmarinom. Zatim su bila tri pevaa i jedan blagajnik. Unajmljivali su torbonou koji je samo
nosio darove, kojima bi ih darivali domaini. Uglavno su se davali darovi u hrani i piu.
Primer jedne koledarske pesme:
"U naega, koledo!
Domaina, koledo!
Nalo se je edo, koledo!
Mlado edo, koledo!
Muka glava, koledo!
Na glavi mu, koledo!
Kuna kapa, koledo!
Koledari su ili po sokacima i kucali na vrata kua u kojima je gorela svea u penderi. Pevali su
pesme koje su bile namenjene svim ukuanima. Pevalo se mladoenji, domainu, mladoj,
bebama, deci. Sve koledarske pesme su imale svoju namenu. Koledo je u njima pominjan kao
zatitinik i dozivan da podari sreu, snagu, ljubav. On je ovde postajao zatitnik porodice i
pojedinaca. Kasnije je u nekim pesmama zamenjen hrianskim bogom. to se moe smatrati i
normalnim kako je Koledo zapravo vedsko boanstvo, odnosno jedan oblik boanstva koje je
jedno.
Vinji
Bog Vinji se ne spominje esto u slovensko-vedskim tekstovima, meutim, njegova uloga u
mitologiji slovenskog vedizma mnogo je znaajnija nego to to na prvi pogled izgleda. Ime ovog
boanstva zapravo je epitet samog vrhovnog boga koji se, nazvan imenom Vinji, opisuje kao
bie koje bivstvuje na najviem moguem stepenu egzistencije. Ipak, da bi bolje razumeli prirodu
ovog boanstva moramo prvo analizirati hiduistiko boanstvo slinog imena iji je naslednik
slovenski Vinji. Radi se, naravno, o jednom od najznaajnijih bogova hinduizma-Vinuu.

Vinu je lan svetog hinduistikog trojstva koje osim njega ine bogovi Brama i iva. Sva tri
boga deo su ove nerakidive celine koja se u hinduizmu naziva Trimurti. Bogovi koji ine trojstvo
Trimurti meusobo se razlikuju po funkcijama pa tako svaki od ovih bogova ima posebnu ulogu
u ovom trojstvu- Brama je stvoritelj Univerzuma, iva unititelj a Vinu uvar, odnosno, onaj
koji odrava postojei poredak.Vinu, dakle, uravnoteuje dve meusobno suprostavljene sileivu i Bramu, odravajui tako Univerzum u stanju balansa. Ova njegova osobina oituje se i u
injenici da se Vinu ponekad postoveuje sa kosmikim stubom, odnosno, osom Univerzuma.
Jedna od najvanijih osobina Vinua je njegova sposobnost da se manifestuje u razliitim
boanskim formama koje se u hinduizmu nazivaju avatari. Vinuovih avatra ima deset a ove
njegove manifestacije pojavljuju se u odreenim vremenskim razdobljima inei pritom dobra
dela i spaavajui ustanovljen poredak Univerzuma. Jedan od najpoznatijih Vinuovih avatrara je
Krina, a tu je takoe i heroj Rama, kornjaa Kurma, riba Matsja i mnogi drugi. Legenda koja
opisuje Vinuovo pojavljivanje na Zemlji u obliku ribe Matsje zapravo je mit o svetskom potopu
koji je zabeleen u svim krajevima Zemljine kugle, od nordijskih zemalja do June Amerike.
Ovaj mit opisuje kako je riba Matsja spasla prvog oveka Manua od svetskog potopa sprovevi
bezbedno njegovu barku do planine Hemavat (biblijski Ararat). Oslanjajui se na vedsku tradiciju
stare Indije slovenski vedizam preuzee neke od odlika staroindijske religije a jedna od ovih
odlika bie uenje o svetom trojstvu kao i uenje o Vinuovim avatarima.
Vrhovni bog slovenskog vedizma pojavljuje se u tri boanska lika. Slovensko trojstvo ine Perun,
Svarog i Svetovid a ovo trojstvo naziva se Velikim Triglavom. Stvoren po uzoru na hinduizam ,
slovenski vedizam preuzeo je na ovaj nain vedsko uenje o trojstvu Trimutri prilagodivi ga,
ipak, slovenskoj duhovnosti. Vedsko uenje o avatarima takoe je postalo deo sistema
slovenskog vedizma a ulogu hinduistikog boga Vinua preuzelo je boanstvo nazvano imenom
Vinji. Prema slovenskom vedizmu sva boanstva pojavljuju se na Zemlji vie puta, preuzimajui
razliite oblike egzistencije. Bog Krinji se, recimo, manifestuje kao Koledo, Zlata Maja se po
drugi put raa kao Maja Zlatogorka, potom kao Morana i na kraju- kao iva. Sam Vinji takoe
ima svog avatara, odnosno manifestaciju a to je jegov sin Krinji koga je dobio sa Zlatom
Majom.
Kako je ovo boanstvo uopte postalo deo mitologije slovenskog vedizma? Ono se spominje u
Velesovoj knjizi koju, meutim, ne moemo smatrati potpuno autentinim dokumentom. Pojavu
ovog boanstva u slovensko-vedskoj mitologiji zapravo je uzrokovala injenica da se ime Vinji
odvajkada koristilo u slovenskim jezicima da bi oznailo najvii duhovni princip- samog Boga.
Upravo ovu injenicu iskoristili su tumai Velesove knjige i rodonaelnici slovensko-vedskog
pokreta. Po njima, Vinji se moe smatrati jednim od slovenskih bogova budui da se ovo ime
koristilo kao epitet Boga kao najvieg duhovnog principa. Kao to znamo, re Vinji ili Svevinji
upotrebljva se molitvama, blagoslovima, klicanjima i sl. a kao neke od primera ove upotrebe
moemo navestii reenice "Neka te vinji uva" ili "Slave vinjem bogu". Vinji ovde oznaava
bie najvieg ranga a slino ime moemo nai i nordijskog mitologiji u okviru koje se javlja
boanstvo po imenu Har, koje preveno sa islandskog znai Visoki. Vinji je dakle, shvaen kao
visoki bog, odnosno boanstvo koje obitava u najviim materijalnim i duhovnim sferama. Za
razliku od hinduizma, slovenski vedizam ne smatra Vinjeg vrhovnim principom odnosno
lanom najvieg boanskog trojstva budui da sveto slovensko trojstvo- Triglav ine bogovi
Svarog, Perun i Svetovid. On je deo Malog Triglava a pored Vinjeg, ostala dva lana ovog
trojstva su bogovi Ljelj i Letic. Svetom biljkom boga Vinjeg smatra se Vinja, drvo koje su

Sloveni odvajkada koristili u magijske svrhe.

Zlata Maja, Maja Zlatogorka

Zlata Maja je jo jedno od netradicionalnih boanstava slovenskog vedizma. Ona se ne spominje

u tradicioanalnim izvorima o slovenskoj mitologiji, a pored toga, nisu pronaeni ni kipovi koji
ovu boginju prikazuju, kao ni hramovi u kojima se ona mogla slaviti. O Maji Zaltogorki, koja je
drugi lik Zlate Maje, takoe nemamo nikakvih pisanih tragova ve se oba ova boanstva
spominju kao boginje tek u novijoj literaturi koja se bavi slovenskim paganizmom. Aleksandar
Asov i Jurij Miroljubov, koji prvi uzdiu Zlata Maju i Maju Zlatogorku kao boanstva, smatraju
da su obe Maje deo slovenske duhovne tradicije i da se to oituje i njihovom pojavljivanju u
slovenskim bajkama. Bilo kako bilo, ove dve "boginje" postale su neizostavni deo slovenske
astrologije koja je formulisana na osnovu staroslovenske i indijsko-vedske religijske tradicije.
Kao to smo ve spomenuli, slovensku astrologiju konstruisao je Aleksandar Asov kao dopunski
element uenju o slovenskom vedizmu a ovo uenje nastalo je kao Asovljeva i Miroljubovljeva
nadgradnja Velesove knjige.
Zlata Maja u novostvorenoj slovenskoj astrologiji igra ulogu rimske Venere, odnosno egipatske
Izis i sirijske Astarte. Ona je, dakle, boginja ljubavi i plodnosti koja omoguava rast i razvoj
biljaka i koja je vezana za celokupni prirodni ciklus plodnosti. Pod imenom Zlate Maje krije se
sama boginja majka koja stvara svet po uzoru na ideje koje je zamislio Tvorac sveta- Svevinji.
Ova boginja stvara nebeski svod posut zvezdama a njen sin Koledo pomae joj u tome. Vano je
napomenuti da ovakva rodovska veza ne postoji u sitemu tradicionalne slovenske mitologije jer,
kao to znamo, Koledo u toj mitologiji igra ulogu duha Boia, a ne stvaraoca Univerzuma. Na
realnom planu Zlata Maja pojavljuje se kao Maja Zlatogorka. Prema uenju Aleksandra Asova,
Maja Zlatogorka je nekad zaista postojala i ona je, po njemu, bila vladarka legendarne Atlantide.
Njenim roditeljima smatraju se Svetogor i Plenka a njenim muem, bog sunca Dabog. Maja
Zlatogorka zamiljena je kao ratnika kraljica koja vlada Atlantidom pre njenog potonua. Asov
ovu boginju povezuje sa sazveem Device a eru u kome je postojala legendarna Atlantida
naziva erom Device. Ta era trajala je, po Asovu, od trinaestog do jedanaestog veka pre nove ere,
o emu, naravno, nemamo nikakvih pisanih izvora niti bilo kakvih materijalnih dokaza.
Dok je, na nebeskom planu, mu Zlata Maje Vinji (Svevinji) na zemaljskom planu njen je
partner Dabog. Odnos Maje Zlatogorke tj. Zlate Maje i Daboga zapravo je odnos Zemlje i
Sunca koji je olien u prirodnim ciklusima plodnosti. Zlata Maja, tako, kao supruga Daboga, na
realnom planu prolazi kroz razne faze ciklusa plodnosti a ove faze su povezane sa dvema
slovenskim boginjama- Moranom i ivom. Aleksandar Asov smatra da su Morana i iva samo
razliiti oblici Zlate Maje, odnosno, njene boanske manifestacije. Morana, boginja smrti, zimski
je oblik Zlate Maje a ona u ovom obliku oznaava prirodu u svojoj najneplodnijoj fazi. Prema
mitu koj spominje Asov, a koji je nama nedostupan, Zlata Maja umire i biva sahranjena u
kamenom kovegu to zapravo simbolizuje polaganje semena biljke u zemlju. Morana tada vlada
umesto Maje sve dok, u prolee, boginju zime ne zamnejuje iva, boginja ivota i uskrsnue
Zlate Maje. Kao to vidimo, slovenski vedizam svodi sve boginje na jedno boanstvo, boginju
majku, a isti sluaj stoji i sa slovenskim bogovima. Muka boanstva su po ovom uenju
manifestacije Svevinjeg koji se, po prvi put, ovaplotio kao Rod. O ovome, naravno, nema ni rei
u tradicionalnim izvorima o slovenskoj mitologiji ve se ovakvo uenje pojavljuje u svom
zaetku za vreme perioda dvoverja. Jo jedan netradicionalni momenat pojavljuje se u filozofiji

slovenskog vedizma- to je uenje o mukim i enskim formama boanstva koje je preuzeto iz

vedskog religijskog suistema stare Indije. Indusi su, kao to znamo, verovali da svaki bog ima
svoju enksu formu, koja predstvalja enski aspekt tog boanstva a ova forma naziva se akti.
Veina indijskih bogova ima svoju akti tj. svoju ensku polovinu: ivina akti je Kali, Vinuova
Lakmi, Jamina Jama itd. Slovenska bognja majka- Zlata Maja u slovenskom vedizmu postala je
tako enski oblik Svevinjeg, odnosno, njegova akti. Na ovaj nain, kroz uenje o Zlati Maji
vidimo kako slovenski vedizam ima sve karakteristike monoteizma a ovaj monoteizma
karakterie i shvatanje o dva razliita pola boanske energije- mukom i enskom.
Zlata Maja se u hrianstvu identifijuje sa Bogorodicom koja je, kao bogomajka, i sama "akti"
hrianskog boga. Praznik Pobede Bogorodice Marija slavi se u Rusiji za vreme jesenja
ravnodnevnice a ovaj praznik Aleksandar Asov smatra zapravo hrianskom verzijom praznika u
ast Zlate Maje.
Voden
Slovenski bog reka, jezera i mora, ukratko boanstvo voda. Vodenu, odnosno, Vodenom
molili su se ribolovci i mornari, prvi zbog dobrog ulova, a drugi radi line bezbednosti. Vodeni je
isto tako mogao da utopi ljude kao to je mogao i da ih uva od davljenja ili brodoloma, a sve je
zavisilo od toga da li e biti umilostivljen. Reklo bi se, tavie, da e on pre uradiiti ono prvo,
budui da je njegova ena niko drugi do Morana - slovenska boginja smrti. Osim toga, Vodenova
funkcija je i htonina - on vodi due u podzemni svet, odnosno Nav, do koga se stie upravo
preko vode. Ova fukcija Vodena kao slovenskog Harona uticala je da on kasnije, dolaskom
hrianstva, bude zamenjen svetim Nikolom. Kao to znamo, i sveti Nikola je entitet kome se
mole mornari, zbog ega Momir Jankovi Nikoljdan smatra praznikom izvorno posveenim
Vodenu. Kako su stari Sloveni prinosili rtvi Vodenu pokuavajui da ga odobrovolje? Slovenske
ene bi zagazile u vodu i niz nju putale razne rtvene ponude: kolae, posude sa tamjanom i
vence. Pretpostavlja se da su venci bili pleteni od vrbovog prua, budui da je vrba kao drvo koje
raste pored vode bilo posveena Vodenu. Pored toga, postojao je i obiaj da se mlade devojke
bacaju u vodu to je verovatno simbolizovalo ranije prinoenje ljudske rtve.
Voden tj. Vodeni povezan je sa vlakim boanstvom Tartorom. Ovo tipino htonino boanstvo
ivelo je u dubinama voda pomaui vlakim enama da ostvare svoje magijske ciljeve. Prema
vlakom verovanju, tekue vode povezuju na svet sa onim podzemnim, zbog ega vlake ene
koriste pomo htoninih sila koje svoje prebivalite imaju u vodi. Bog Voden takoe je slian
ruskom Kupalu, boanstvu koje je bilo vezano za ritualno kupanje, vode, ali i bavljenje magijom.
Postavlja se pitanje da li je Vodeni boanstvo ili zapravo vodeni demon koji se kao takav
pojavljuje u jezerima i rekama, a vreba i iza vodenica, mesta koja su za Slovene uvek bila
sablasna. Ovaj demon, Vodeni, ima svoju paralelu u ruskom Vodenoju, kao i Vodniku, biu iz
folklora koje predstavlja duh nekrtenog deteta koje se udavilo. ta god da je u pitanju, Voden
predstavlja jednu monu silu ijih se usluga nije trebalo liavati i koje se svakako moralo
umilostiviti.
Slinost izmeu imena vodenog slovenskog boanstva i imena vrhovnog Boga Nordijaca
Wodena navela je neke istraivae na zakljuak da se ovde radi o istom boanstvu. Meutim,
germanski Woden zaista nema nikakve veze sa elementom Vode, ve pre sa elementom Vazduha
(ako se uzme u obzir njegova povezanost sa planetom Merkur). Uz to, ova dva imena imaju

potpuno drugaiji koren, a sa tim i potpuno drugaije znaenje. Voden je svakako proiziao iz
rei voda, no Wodan je izveden iz rei Wodanaz to znai bes, jarost. Tako ime Wodan opisuje
gremanskog boga Odina kao boga rata, dok Voden opisuje slovensko boanstvo kao boanstvo
voda. Iako postoje odreene slinosti izmeu ova dva boanstva, pre svega njihov htonini aspekt
i vezanost za magiju, ne postoje nikakvi razlozi koji bi nas naveli da izmeu ova dva boanstva
postavimo znak jednakosti.
Mater Sva
"Ptica od Sunca nastala" jedno je od najneobinijih bia koja se pojavljuju u Velesovoj knjizi.
Ovaj boanski entitet opisuje se kao solarna ratnika boginja koja se slovenskim ratnicima
prikazuje u obliku ptice ije se perje presijava u hiljadu boja. Mater Sva je, po predanju, nae
pretke pozivala u boj, sokolila ih i pevala o njihovoj ratnikoj slavi. Ona je takoe imala i
proroke moi pa je stare Slovene upozoravala na dolazak neprijatelja, dajui im istovremeno
razne strateke savete. Potujui savete Mater Sva, Sloveni su odnosili mnoge pobede a kada bi
gubili, Mater Sva je jaala njihov duh i obnavljala u njima ratniku strast. Kao kakva slovenska
Valkira, Mater Sva je odvodila pale u ratniki raj- Perunovu zvezdu, koja je zapravo nita drugo
do planeta Mars. Njen mu je Perun, koji je po Aleksandru Asovu i Juriju Miroljubovu takoe
ratniko boanstvo, a zbog svoje veze sa Perunom ova boginja se u Velesovoj knjizi naziva i
Perunicom. Meutim, Mater Sva ili Mater Slava, kako je njeno drugo ime, nije smo ratnika
boginja. Ona je i majka svojih Slovena, naa praroditeljka. Majinski aspekt ove boginje bie
podrobnije analiziran budui da se veina autora ija dela imaju za temu slovenski paganizam
zadrala upravo na ovom aspektu Mater Sva.
Autori kao to su Aleksandra Baji i Ljubivoje Jovanovi smatraju da rodonaalnik Slovena nije
bie mukog pola ve enska boginja-Roda. Za razliku od Roda, koji je po ovim autorima postao
praroditelj Slovena tek u patrijahatu, Roda je vezana za matrijahat kao prvobitno drutveno
ureenje u kome su iveli nai preci. Dolaskom patrijahata, slovenska pramajka - Roda bila je
zamenjena svojim mukim korelatom - Rodom a ovaj bog je kasnije, za vreme perioda
takozvanog dvoverja bio proglaen i samim stvoriteljem Univerzuma. Pomenuti autori smatraju
da je pramajka Slovena imala ptiji oblik, naime, oblik rode i da je legendarna Mater Sva koju
spominje Velesova knjiga niko drugi do roda praroditeljka. Za ovu teoriju postoje i materijalni
dokazi. Naime, Dunavska stela, spomenik koji potie iz prvog milenijuma nove ere prikazuje
upravo rodu kao boansku pticu koja stoji izmeu Svaroga i Peruna. Iako Aleksandra Baji i
Ljubivoje Jovanovi nisu pronali odgovarajui slovenski mit koji govori o stvaranju sveta od
strane Rode, neto slino tome pronali su u pelakom mitu o stvaranju sveta. Kao to znamo,
Pelazgi, pleme koje mnogi smatraju proto-Slovenima nastajanje svemira opisuju kroz mit o
boginji Eurinomi. Ova bogija je u liku golubice izronila iz svetskog Okeana i uz pomo severnog
vetra Boreja stvorila kosmiko jaje iz koga je nastao Univerzum.
Bez obzira na injenicu da ne postoji sauvan mit o stvaranju sveta od strane boginje u liku ptice,
informacije koje nam prua Velesova knjiga dosta nam govore o Mater Sva kao o davateljici
ivota. Naime, Mater Sva tokom borbe poji ratnike "ivom vodom", odnosno - suricom,
neobinim piem koje su Sloveni spravljali od fermentisanog mleka i raznoraznih biljaka.
Profesor Radivoje Pei, koji je pripremio Velesovu kjigu za nae trite identifikuje Mater Sva
sa Boginjom zemljom koja u borbi daje snagu svojim sinovima, slovenskim ratnicima. Kako god
shvatili ovu boginju, ne moemo negirati injenicu da ona zauzima vano mesto u sistemu
slovenske duhovnosti. Ona predstavlja onu kariku koja nedostaje u ovom sistemu, kariku koju
moemo nai samo u Velesovoj knjizi, bila ona autentina ili ne. Jer Svarog je kao vrhovno

boanstvo morao imati svog enskog parnjaka, budui da onaj koji sve-raa (Sva-rog) morao svoj
boanski presto deliti sa onom koja sve-raa (Mater Sva, odnosno Roda- roditeljka). Da je
ovakvo boanstvo zaista moralo postojati u mitologiji starih Slovena govori i injenica da mnoge
slovenske bajke spominju neobinu pticu ije se perje preliva u svim moguim bojama. Tako
imamo rusku bajku o Ivanu careviu i ar ptici koja krade jabuke njegovog oca kao i srpsku
bajku slinog zapleta "Zlatna jabuka i devet paunica". Tu je i ptica Gamajun koju takoe
spominju ruske bajke. Momir Jankovi tavie smatra da je srpski mit o Kosovki devojci zapravo
jedna varijanta legende o Mater Sva koja umorne i ranjene ratnike na bojnom polju poji "vodom
ivom". Tu je i indijska Materisvan, boginja Vedejaca ijom naslednicom moemo smatrati
slovensku Mater Sva.
Krinji
Bog Krinji je jo jedno boanstvo preuzeto iz vedskog religijskog sistema koje je svoje mesto
nalo u mitologiji slovenskog vedizma. Iako se ime ovog boanstva pojavljuje u ruskom jeziku
ne postoje dokazi o tome da je Krinji bio potovan od strane paganskih Slovena. Zbog toga
emo jedan deo analize funkcija ovog boanstva posvetiti razmatranju osobina indijskog boga
Krine iji je korelat slovenski Krinji.
Krina je, po legendi nastao tako to je bog Vinu iupao dve vlati iz svoje kose. Iz vlati crne
boje nastao je Krina (ije ima znai "tamni") a iz bele vlati njegov brat- Balarama. Dolazak
Krine iekivao se i pre njegovog roenja jer je staro proroanstvo najavljivalo dolazak heroja
koji e spasti narod od tiranije zlog kralja Kamse. Jo kao deak, Krina je pokazivao svoju
boansku prirodu upajui drvee iz korenja a jednom prilikom je ak podigao i svetu planinu
Govardanu uvis! Mladi Krina bio je i veliki zavodnik a njegova najvea ljubav bila je pastirica
Rada. Preobuen u vozara bojnih kola Krina je predao knjigu Bagavad Gitu junaku Aruni,
heroju koga spominje i Velesova knjiga. Hindusi, inae, Krinu smatraju jednim od deset avatara
Vinua, odnosno, jednom od deset zemaljskih manifestacija ovog boga. Po tom shvatanju, Krina
je zapravo identian sa Vinuom, meutim, njegova pojava vezana je za odreeno doba u kome
se ovo boanstvo pojavljuje. Poslednjim avatarem Vinua smatra se Kalki avatar, entitet koji e,
po proraanstvu, oistiti svet od svih zala.
Krinji kao slovenska verzija Krine igra slinu ulogu u slovensko-vedskoj mitologiji. On je
takoe avatar tj. manifestacija jednog jedinog boga- Svevinjeg. Ovom prilikom treba spomenuti
da slovenski vedizam ima neke karakteristike monoteizma po emu se razlikuje od paganske
religije starih Slovena. Bogovi slovenskog vedizma tako postaju samo manifestacije vrhovnog
boga a ista stvar stoji i sa slovenskim boginjama. Primera radi naveemo Koleda koji je takoe
Svevinji koji se pojavljuje u jednom od svojih oblika u odreenom vremenskom periodu. On se
manifestuje da bi ljudima preneo znanje u prirodi Univerzuma dajui ljudima "Zlatnu knjigu
Koleda", knjigu u kojoj su sadrana sva astroloka znanja drevnih Arijevaca. I Zlata Maja ima
svoju manifestaciju, odnosno, avatara, a to je Maja Zlatogorka. Rod je takoe avatar koji, kao
jedna od manifestacija vrhovnog boga, ima funkciju praRODitelja.
Kako je Krinji u slovenskom vedizmu opisan kao jedna varijanta Krine mnoge osobine ovog
vedskog boanstva preneta su na njegovog slovenskog parnjaka. Krinji je takoe nosilac
vedskog znanja pa i on, kao Krina, prenosi ljudima mudrost bogova. Dok je Krina ljudima
preneo znanje u obliku svete knjiga Bagavad Gite Krinji boansku mudrost prenosi ljudima u
obliku svetog pia-surice. Surica nije shvaena samo kao pojava u materijalnom svetu ve se u

slovenskom vedizmu smatra i neim duhovnim. U njoj, je, naime , sadrana sama klica slovenske
duhovnosti kao i odreena vrsta duhovne energije koja Slovenima omoguava da izdra sve
nedae koje ih ekaju na njihovom ivotnom putu. Kao to smo ve spomenuli u tekstu o
slovenskom vedizmu, surica je jedna vrsta solarne energije koja ima svoj materijalni, ali i
duhovni aspekt. to se tie linosti koje se spominju u legendama o Krini (Rada i Aruna) one
su svoje mesto nala i u sistemu slovenskog vedizma. Rada je postala slovenska Radunica a
Aruna Or ili Ariji-legendarni predak starih Arijevaca koga spominje Velesova knjiga.
Krinji se u Velesovoj knjizi spominje jako retko, u svega par reenica. On se smatra lanom
Malog Triglava- svetog slovenskog trojstva koga ine tri razliita boanstva. Sva slovenskovedska boanstva grupisana su, dakle, u Triglave, grupe koje ine bogovi i boginje a neke od
Triglava su Svarog-Perun-Svetovid, Horz-Veles-Stribog, Vinji-Lela-Letenica itd. Krinji je deo
Triglava Radgost-Krinji-Koledo a ovaj Triglav je vezan, izmeu ostalog, za zimski period
godine. Sam Krinji je vladalac meseca januara i februara , odnno, onog perioda u godini koji je
pod vladavinom sazvea Vodolije. Sada dolazimo do jednog interesantnog uenje- uenja o
slovenkoj astrologiji koju je zasnovao Aleksandar Asov. Po ovom uenju svi slovenski bogovi
vezani su za zodijaka sazvea a ova sazvaa predstavljaju vladaoce kosmikih epoha tj.
zodijakih era. Era Krinjeg je era Vodolije koja e po Asovu nastupiti 2496-te godine.
Kupalo

Svako ko je je makar i povrno itao dela o slovenskoj mitologiji imao je prilike da u brojnim
pojmovnicima i renicima naie na ime boanstva po imenu Kupalo. turo objanjenje i kratki
opis funkcija ovog boanstva navee itaoca na zakljuak da se ovde prosto radi o boanstvu
kupanja, ija je osnovna funkcija postala deo njegovog imena. Pitanje tradicionalnosti ovog
boanstva i, uopte, njegovog boanskog statusa retko je predmet ovakvih povrnih ispitivanja,
pa e italac ostati uskraen za mnotvo vrednih i korisnih informacija.
Pre nego to preemo na ispitivanje Kupalove pojave u slovenskoj mitologiji, objasniemo
ukratko zato smo ovo boanstvo stavili u grupu netradicionalnih slovenskih bogova. Kao prvo,
nijedan tradicionalni izvor o slovenskoj mitologiji ne spominje ovo boanstvo, pa tako ni njegove
hramove, statue i potovaoce njegovog kulta. Iako ista stvar stoji sa mnogim slovenskim
bogovima, a pre svega boginjama, autori kao to su Vasiljev, Srejovi i Lee nijednom reju ne
spominju Kupala niti smatraju da je ovo boanstvo bilo potovano od strane Slovena pre
prihvatanja hrianstva. Ako se pak okrenemo hrianskim izvorima, odnosno autorima koji
opisuju slovenske obiaje i mitove poznog srednjeg veka, videemo da je situacija sasvim
drugaija. Period posle pokrtavanja Slovena izuzetno je znaajan za ispitivanje slovenske
mitologije budui da u to vreme mnogi novi mitovi nastaju dok neki stari mitovi bivaju izmeneni.
Vreme takozvanog dvoverja karakterisalo je uzajamno proimanje slovenske tradicionalne
religije i nove, hrianske ideologije. U to vreme nastaju mitovi o Rodu i stvaranju sveta,
pominju se i mnoge rodbinske veze meu bogovima, o kojima nije bilo ni rei u mitovima koji su
vezani za predhrianski period. Kakvi god obiaji bili vezani za Kupala pre pokrtavanja
Slovena, o njima se ne moemo informisati na osnovu tradicionalnih izvora o slovenskoj
mitologiji. Jedino to nam je poznato je da su ovi obiaji bili vezani za proslavu letnjeg solsticija
(21. jun), te da je ovaj praznik posle pokrtavanja bio zamenjen praznikom svetog Jovana,

odnosno ruskog Ivana Kupale. Zato emo nau analizu zapoeti upravo ovim hrianskim
praznikom, da bi lanak zavrili konanim zakljukom o prirodi Kupala.
Jovan Krstitelj, odnosno Ivan Kupalo pojavio se, kako legenda kae, na reci Volgi u petnaestom
veku nove ere. Nakon toga, praznik posveen ovom svecu poeo je da se slavi u Rusiji, a ovaj
praznik pratio je obiaj ritualnog kupanja. Sam hrianski svetac odvajkada se povezivao sa
inom kupanja budui da je upravo sveti Jovan krstio Isusa Hrista u vodama reke Jordan.
Ritualno kupanje je, dakle, u hrianstvu bilo vezano za duhovno i telesno proienje kao i za
neku vrstu inicijacije. Meutim, i pre nego to je sveti Jovan poeo da se slavi u Rusiji, tradicija
ritualnog kupanja praktikovala se medju starim Slovenima. tavie, Aleksandar Asov smatra da
je ustanovljenje praznika svetog Jovana bio samo podsticaj za obnovu slovenske tradicije koju on
naziva kupalenjskom. Dakle, i pre usvajanja obiaja vezanih za praznik takozvanog Ivana Kupale
medju Slovenima je morao postojati neki slian obiaj. Izvori navode da su Sloveni proslavljali
dan letnje ravnodnevnice, nazvan Kupalo, tokom kog se obavezno praktikovalo ritualno kupanje.
Slobodno moemo zakljuiti da je jedan hrianski praznik na ovaj nain planski ustanovljen u
srednjovekovnoj Rusiji ne bi li hrianstvo bilo bolje prihvaeno od strane Slovena. Mala
vremenska distanca izmedju paganskog i hrianskog praznika govori u prilog tome jer, kao to
znamo, sveti Jovan slavi se 7. jula. Sada ipak moemo zakljuiti neto o prirodi boga Kupala on
je bio vezan za period proslave letnjeg solisticija i obiaj ritualnog kupanja.
ta jo moemo saznati na osnovu izvora o slovenskim obiajima? Tokom ovog praznika ritualno
proienje nije se vrilo samo kupanjem, ve su se za tu svrhu koristile i svete vatre. Ove svete
vatre su se najee preskakale, budui da su Sloveni verovali da se na taj nain mogu osloboditi
uticaja negativnih, odnosno demonskih sila. Stoka se takoe prevodila preko svetih vatri iz istog
razloga, a pored toga postojao je i obiaj traenja i spravljanja magijskog bilja. Takoe, postojao i
jo jedan interesantan obiaj, kome emo posvetiti neto vie prostora budui da je za vezan mit u
kome se pojavljuje Kupalo. Pomenuti mit vezan je za obiaj bacanja venaca niz reku, a ova
praksa imala je da omogui mladim slovenskim devojkama pomo u pronalaenju budueg
suprunika. Nekada davno, kae mit, iveli su brat i sestra blizanci Kostroma i Kupalo.
Razdvojeni na roenju jedno od drugog, rasli su dok oboje nisu stasali za brak. etajui se jednog
dana rekom, Kostromi je pao venac sa glave u vodu, a ovaj venac je igrom sluaja podigao njen
davno igubljeni brat Kupalo. Ne znajui da su u srodstvu, Kostroma i Kupalo su se venali,
budui da je obiaj nalagao da onaj momak koji pokupi devojin venac postane njen mu.
Saznavi ipak da su u srodstvu, Kostroma i Kupalo su se udavili, a bogovi su ih , iz saaljenja,
pretvorili u cvee.
Da li iz svega ovoga moemo zakljuiti da se medju Slovenima slavilo boanstvo mukog pola
po imenu Kupalo? Naprotiv. Opis jednog kupalenjskog rituala, kako bi ga nazvao Asov, govori u
prilog teoriji da se za praznik Kupala slavilo zapravo ensko boanstvo. Naime, na dan letnjeg
solsticija stari Sloveni pravili bi lutku od slame sa svim polnim karakteristikama ena, a ova lutka
bila bi potom ritualno unitavana. Najae bi lutku Kupale davili u vodi ili bi je ritualno
spaljivali, a slian obiaj praktikovali su i nekadanji susedi Slovena Kelti. Dakle, Kupalo bi
mogao biti i enskog pola, odnosno, ovo boanstvo moglo bi nositi i ime Kupala. Da li je u
pitanju zaista bilo bonstvo ili pak duh solsticija pitanje je na koje jo uvek nemamo odgovor. O
slovenskom obiaju ritualnog kupanja govori i knjiga o ijoj se autentinosti i dan-danas vode
rasprave Velesova knjiga. Na daici broj 14 Velesove knjige jedan od njenih autora kae:
Peremo svoja tela i umivamo svoj duh u istoj vodi ivoj. Tekst na daici broj 25 govori neto
slino: "
I Kupalo nam poruuje da moramo biti vojska istih tela i dua. I tako polazimo stopama
njegovim koji je zatitinik na u pravednoj borbi. Iz svega ovoga vidimo koliko su Sloveni

panje posveivali duhovnoj i telesnoj itoi, dok su svoje ponaenje upravljali u skladu sa
jednim strogim moralnim kodom. Ovakav stav usko je vezan za arijevsko poreklo Sloven,
budui da su stari Vedejci na slian nain gledali na svet i praktikovali sline obiaje proienja.
Nadamo se da je uloga Kupala u slovenskoj duhovnosti sada malo bolje objanjena. Slovenski
sistem duhovnih vrednosti ne moe biti u potpunosti shvaen ako se u obzir ne uzme znaaj koji
su Sloveni pripisivali duhovnom i telesnom proienju. Zato Kupala moemo, pre svega,
smatrati simbolom slovenske tenje ka duhovnoj i moralnoj istoti, pa njegov boanski status,
polnost ili tradicionalno poreklo i nemaju toliki znaaj za istraivanje i analiziranje slovenske
religioznosti.
Rod
Kao i svi narodi i sve religije i staroslovenska religija ima pricu o postanju. Postanje je jedno od
prvih pitanja svesnog bia. Odkud se ono ovde stvorilo? Odkud ovekova okolina i kako je
nastala? Koji je cilj oveka na zemlji? Kako se ponaati i ophoditi? Religije na dosta tih pitanja
odgovor daju upravo mitom o postanju. Nastanak daje uvek i povod, a povod cilj postojanja.
Rod je bio stvoritelj. On zapravo jeste sve to postoji. Roen je sam od sebe. U poetku postojala
je samo tama, i Rod je bio, poput pupoljka, zarobljen u jajetu. Kada je podatio ivot boginji
ljubavi, Ladi, ljuska je pukla i kroz otvore je izala ljubav (Ovakav nain stvaranja Univerzuma
jako podsea na Veliki Prasak). Presekavsi sebi pupanu vrpscu Rod je
razdvojio je nebeske vode od vode okeana, meu njih stavljajui zemlju. Kada se oslobodio iz
jajeta nastavio je sa stvaranjem. Razdovojio je istinu od lai, svetlo od tame, Nav od Jav-a, dobro
od zla. Nakon toga stvorio je Majku Zemlju koja je ula u okean. Rod je stvoritelj svih bogova.
Na kraju stvaranja Rod je od sebe stvorio nebeska tela, prirodu i prirodne fenomene. Sunce je
stvorio od svog lica, Mesec od svojih grudi, zvezde od svojih oiju , izlazak i zalazak sunca od
svog ela , mrane noi od svojih misli, vetrove od svog daha, kiu ,sneg i grad od svojih suza i
munje i gromove od svog glasa. Rod je time postao princip univerzuma. Stvorio je kravu Zemun i
kozu Sedunju. Njihovo mleko se rasulo i stvorilo je Mleni put. Stvaranje sveta je zavrio
Svarog, postavljajui 12 stubova na koji podupiru nebeski svod. Pojedini izvori navode da je Rod
stvorio kamen Alatir kojim je promeao mleko ivota i iz mleka se stvorila Majka Sirova
Zemlja(Majka Zemlja, ranije pomenuta) i mleni okean. Alatir je po istim izvorima ostao na dnu
mlenog okeana i iz morske pene se stvorila patka Sveta, koja je kasnije izlegla mnoge bogove.
Rod zapravo predstavlja monoteistiku stranu staroslovenske religije. Iako postoji mnogo bogova
u kod Slovena, Rod zapravo predstavlja Boga kakvog ga znaju dananje monoteistike religije.
Takoe Rod se uklapa u emu Niche-ovog Boga, koji je postojao da bi stvorio svet i napravio
principe univerzuma. Kad je zavrio svoj cilj, on je mogao da nestane, da umre. Rod postaje
princip i prestaje da se pojavljuje kao Bog, prestaje da se mea u ivote smrtnika i bogova
direktno, ali on je uvek tu prisutan i principi koje on predstavlja utiu na sve. On je u svemu,
zapravo, on je osnova svega. Sve vidljivo i nevidljivo predstavlja Roda.
Rod je oboavan i na drugi nain, meutim i taj nain ima veze sa postojanjem. Rod je zatitnik
uroda, rodjenja, porodice. Sve ove imenice u svim slovenskim jezicima imaju u korenu re ROD.
Roak, rodbina, porod, priroda, narod, sve su to rei koje u svom korenu sadre ROD. To
pokazuje koliko je Rod bio potovan kod Slovena i koliko su u njemu videli osnovu svega.
Priroda je pri Rodu. Narod je na Rodu, i Rod je u principu i zatitinik naroda. Rod je zatitnik
krvnih veza i odnosa izmeu klanova. Rod se proima kroz sve kao osnova, ili neka vrsta temelja.
Rod je svuda oko nas, kao to je to kasnije predstavljano u hrianstvu (s tim to je Rodu oduzeto

ime, jer je hrianski Bog bezimen).

Mogue je da su mnogi bogovi kod Slovena samo epiteti ili inkarnacije Roda. Slian sluaj je sa
hinduizmom gde Krina ima mnogo inkarnacija. Tako da se uspostavlja veza izmeu Slovena u
Evropi i perioda pre dolaska u Evropu, dok su, kao i svi Indo-Evropski narodi iveli na podruju
dananje Indije. Paralela koje dovode do ove teorije ima vie, poev od toga da neke Slovenske
rei vode poreklo iz Sanskrita (npr Swarga, na sanskritu znai nebo).
Meutim u istorijskim izvorima je Rod poznat samo kao mitloko bie zajedno sa Roanicama.
Po istim tim izvorima ova mitoloka bia utiu na sudbinu oveka. Po Ljubinku Radenkoviu
tenja mnogih mitologa da svrstaju Roda meu bogove nije tana, ve Rod predstavlja jedinstvo
svih predaka. Zapravo on bi bio princip ili entitet koji bi sjedinjavao sve predhodne generacije
jedne porodice. U tom smislu bi se moglo stii do prvog oveka, koji se pojavio na ovom svetu, i
sami tim bi se Rod mogao povezati sa postanjem. Takoe rei kao to su narod, porod i sline, o
kojima je ranije bilo rei, to su rei iji smisao daju predci. Narod ne moe nastati bez
predhodnog postojanja predaka. Dok je porod dar od predaka. Kako je kult predaka kod Slovena
bio jako izraen i centralan, samim tim to su se gotovo sve aktivnosti i sile iz onostranog sveta
vezivale za due, tako je i sudbina jedna od stvari koje odreuju preci. Kod Rusa postoji obiaj da
se nakon roenja deteta sprema gozba Rodu i Roanicama, kako bi se umilostivili i odredili
detetu dobru sudbinu i uvali ga od zla. Ova gozba predstavlja zahvalnost i rtvu precima za dar
u vidu deteta. Kao objanjenje da neke porodice imaju decu, dok druge iako se dre moralnih
principa isto kao i one porodice koje imaju decu, ne mogu da imaju porod, je posluilo to da je
dete dar od predaka, odnosno dar sa onostranog sveta. Ova gozba bi trebala da umilostivi predke,
te bi oni pratili krz ivot novoroenog pojedinca i ne bi dozvolili da mu se dogodi neto loe.
Kod Roanica se moe povui identitet sa Rodom, s tom razlikom da Roanice predstavljaju
neku vrstu pramajki, odnosno entitet svih predaka enskog pola, koje takoe brinu o svojim
potomcima.


: 33
: 09, 2010 2:54 am

Re: Slovenski bogovi

 Ana 16, 2013 8:22 pm

OD PERUNA I SVAROGA DO VIDA I RADGOSTA
Dunja Giri
Knez Vladimir 980. godine obeleio je poetak svoje vladavine u Kijevu na taj nain to je
postavio drveni idol Peruna sa srebrnom glavom na jednom bregu, a uz njega i idole Horsa,
Daboga, Striboga, Simargla i Moko, da bi ispred njih prinosio rtve

Religija Slovena pre njihovog razdvajanja na Istone, Zapadne i June malo je poznata, te se o
njoj ne moe nita odreeno rei. tavie, postavlja se pitanje da li je ikada i postojala religija
zajednika svim Slovenima.
Slovenska religija podrazumeva religijska shvatanja, kultove i rituale najmnogoljudnijeg ogranka
indoevropske populacije. Ta populacija je u prvoj polovini I milenijuma p.n.e. naseljavala
teritoriju izmeu Dona i Karpata, da bi se u poslednjim vekovima pre nove ere ukljuila u
migracije i veoma brzo naselila tadanje teritorije istone, srednje i jugoistone Evrope. Izmeu
VI i X veka razdvaja se u tri velike grupe plemena iz kojih nastaju dananji Istoni Sloveni (Rusi,
Ukrajinci, Belorusi), Zapadni Sloveni (Poljaci, esi, Slovaci, Luiki Srbi, Baltiki Sloveni) i
Juni Sloveni (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Bugari).
Izvori za slovensku religiju veoma su oskudni i fragmentirani.
Prvo pominjanje Slovena potie od Plinija Starijeg i Tacita, koji su Slovene nazivali Venedima
(susedi Germana). Meutim, o njihovoj religiji, verovanjima i obiajima nita nisu govorili.
Podatke o religiji Slovena najpre daje Prokopije, koji objanjava da slovenska plemena Anta i
Sklavena veruju da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, kome rtvuju
ivotinje, oboavaju i reke i druga neka nia boanstva i svima njima prinose rtve i po njima
vraaju. Kasniji pisani izvori odnose se uglavnom na verovanja Baltikih Slovena i Rusa, dok se
o religiji ostalih Slovena, eha, Poljaka i Junih Slovena, moe suditi jedino na osnovu
lingvistikih ostataka i folklorne grae.
Kako jo nije pouzdano utvreno poreklo Slovena, odnosno vreme njihovog formiranja,
arheoloka graa ne moe se smatrati pouzdanim dokumentom sve do VI veka. Najdragoceniji su
podaci do kojih se dolo arheolokim istraivanjima svetilita Baltikih Slovena. Na sreu u svim
oblastima naseljenim Slovenima folklorna graa izuzetno je bogata i sauvana.
Iako je hristijanizacija Slovena obavljena izmeu IX i kraja X veka, pitanje je da li su njome bili
zahvaeni svi drutveni slojevi, poto postoje podaci iz kasnijeg vremena koji pokazuju da je
svetenstvo moralo da uloi mnogo napora kako bi iskorenilo paganska verovanja. Ona su se
due odrala u istonim nego u zapadnim slovenskim oblastima. Zbog toga su u folklornoj grai
Junih i Istonih Slovena sadrani mnogi elementi stare slovenske religije, kao i u srpskim
narodnim pesmama i usmenim narodnim umotvorinama. Sauvane su uspomene na stare
slovenske bogove i heroje. Elementi stare religije odrali su se i u likovima i kultovima pojedinih
hrianskih svetaca Svetog ora, Svetog Nikole, Svetog Ilije, a kod Srba i Svetog Save.

Slovensko trojstvo
Panteon Istonih Slovena moe se rekonstruisati na osnovu podataka koji su sadrani u
ugovorima izmeu Vizantije i Rusije iz 945. i 971. godine, odnosno u Prvobitnoj hronici,
kompiliranoj oko 1111. godine. U panteonu Istonih Slovena najpre se pominju bogovi Perun i
Veles. Knez Vladimir 980. godine obeleio je poetak svoje vladavine u Kijevu tako to je
postavio drveni idol Peruna sa srebrnom glavom na jednom bregu, a uz njega i idole Horsa,
Daboga, Striboga, Simargla i Moko, da bi ispred njih prinosio rtve. Istovremeno je i
Vladimirov ujak u Novgorodu postavio Perunov idol. Iz navedenih podataka izvesno je da je
vrhovni bog ruskog panteona bio Perun. Ostala boanstva, posebno Hors i Simargl, verovatno ne
pripadaju slovenskom panteonu. Jedino je autentina boginja Moko, jer se pominje i kasnije.
Perun je potovan ne samo kao bog gromovnik ve i kao veliki zatitnik tadanjih ruskih vladara.
Ruski kneevi poistoveivali su ga sa Torom, a posle prihvatanja hrianstva njegove osobine
prele su na Svetog Iliju. Zamiljen je kao zreo ovek duge brade sa ognjenim kamenom i
strelama u ruci. Perun je jedan od najmonijih bogova. Predstavlja ruitelja i lan je slovenskog
trojstva zajedno sa Svarogom i Svetovidom. Na nekim mestima spominje se kao Svarogov i
Velesov brat.

Stvaranje sveta
Dok je Perun bio jedan od najmonijih, Svarog je bio vrhovni, bestelesni bog, prastvoritelj neba
pod ijim se svodom sve raa, praotac zemlje. On je posle Roda nastavio stvaranje sveta.
Postavio je 12 stubova na koje je posle naslonio nebeski svod. Iskovao je zvezde, a zvezdano
nebo zapravo je toak koji obre Svarogov brat Perun i sadri 12 zodijaka, koji simbolizuju 12
glavnih boanstava. Iskovao je Sunce i postavio ga je na nebo.
Prema legendi, kada je Svarog zavrio sa stvaranjem sveta odveo je svoju enu Boenu Vidu
(prema nekim legendama njegova ena je bila Lada) na zemlju da joj pokae svoje delo. Dok se
Svarog divio svom delu, Vida je zaspala. Sanjala je kako svetom hode stvorenja slina Svarogu i
njoj. Kada se probudila rekla je Svarogu ta je sanjala. Svarog joj je odgovorio da je i on mislio
da upravljanje svetom prepusti zemaljskim biima nalik na njih. Otiao je do dva stabla i nainio
od njih ljude. Ti ljudi bili su nemi i bez ivota. Jednom je Svarog udahnuo ivot, drugom Vida.
Od hrasta kome je Svarog udahnuo ivot nastade mukarac, kome dadoe ime Dobravko, a od
lipe kojoj je Vida udahnula ivot nastade mlada ena kojoj dadoe ime Ljubljanka. Svarog im je
namenio dunost da naine potomstvo koje e iveti na zemlji. Tako je Svarog zavrio stvaranje
sveta.
Legenda kae da je on iskovao i prvu burmu za brani par i samim tim postao zatitnik braka.

Zvali su ga jo i Vinji ili Svevinji.

U slovenskoj mitologiji Svarogov sin Dabog jeste bog koji daruje blagostanje i sreu. Drevni
idol tog boanstva stajao je na brdu u Kijevu zajedno sa idolima Peruna, Horsa, Striboga,
Simargla i Mokoi. Verovalo se da je Dabog rodonaelnik ruskog naroda. U srpskom predanju
pominje se pod imenom Dabog ili Dajbog, kao gospodar zemlje. Pod uticajem hrianstva
Dabog je poistoveen sa satanom, odnosno postaje avo i naziva se Daba ili Hromi Daba.

Svetovid je bio vrhovno boanstvo Baltikih Slovena. To boanstvo bilo je, pre svega, vezano za
ostrvo Rujan. Na tom mestu Svetovidu je bio podignut hram, po slovenskom obiaju napravljen
od drveta i oslikan scenama iz mnogih bitaka. U hramu se nalazila Svetovidova statua
napravljena od vie drvenih delova, koji su bili tako sastavljeni da je izgledalo kao da je kip bio
napravljen od jednog jedinog komada drveta. Hroniari opisuju Svetovidov kip kao zastraujuu,
osam metara visoku predstavu boanstva koje je imalo etiri glave. Dve Svetovidove glave bile
su spreda, a dve straga, pri emu je svaka glava gledala u svom pravcu. Bog je u ruci drao luk,
dok je pored njega bila tipina ratnika oprema: uzde, sedlo i ma. Svetovidu je takoe pripadao i
beli konj koji je bio u vlasnitvu hrama, a o tom konju brinuo se iskljuivo svetenik. Rujani su
verovali da on nou jae svog konja budui da su ujutru zaticali konja dobrano oznojenog i
blatnjavog. Taj beli konj sluio je svetenicima za gatanje. Svetovidov praznik slavljen je u doba
skupljanja letine, i tada su bile rtvovane i ivotinjske glave. Postoji beleka koja kae da je
Svetovid primao ljudske rtve, koje su najee inili hriani, odnosno hrianski monasi.
Dolaskom hrianstva Svetovida je zamenio Sveti Vid, iji se praznik slavi 28. juna.
Volos ili Veles verovatno je boanstvo izobilja, koji je posle prihvatanja hrianstva preobraen u
avola. S druge strane, neke njegove odlike prenesene su na Svetog Vlaha i Svetog Nikolu. U
Novgorodu Hram Svetog Vlasija podignut je na mestu na kome se ranije nalazio Volosov idol.
Obiaj kod Istonih Slovena da pregrt neponjevenog klasja koje se ostavlja kao dar boanstvu
nazivaju Volosovom bradom pokazuje da je Volos potovan u svojstvu boga vegetacije. U
poznim tekstovima oznaen je kao zli duh i demon, povezivan je sa Podzemljem.
Stribor je bog renih tokova i potok, bog vodenih i vazdunih strujanja, donosi hladne vetrove,
bure i nevreme.
Mokoa slovi kao zatitnica ena i enskih poslova, posebno predenja, i boginja je plodnosti.
Zamiljali su je kao enu velike glave i dugih ruku koja obilazi kue i nadgleda prelje,
nagraujui one koje su vredne i kanjavajui one koje nisu. S druge strane, rasprostranjeno je i
verovanje da je posredi zlo boanstvo i da njen kip izgleda kao strana nakaza sastavljena od
razliitih ivotinja.
Prinoenje rtve
Radgost je bog gostoprimstva, a Crnobog bog zla. Sloveni su imali obiaj da se na gozbama

obreuju jednim peharom u ime bogova dobra i zla. Smatrali su da sve dobro dolazi od dobrog
boga, a sve loe od zlog. Crnobog je jedini koji stoji nasuprot drugim monim bogovima koji su
skloni ljudima, dok je Vesna boginja koja predstavlja dolazak vedrog godinjeg doba, prolea, a
svojom lepotom oznaava svetlost i jasnou.
Velikom seobom Starih Slovena, i njihovim doseljavanjem na nae prostore, donesena je jedna
posebna kultura i religija. Vremenom se ona stapala sa starosedelakim narodima, a nakon
primanja hrianstva stara vera sve vie tonula je u zaborav. Veliki deo slovenske mitologije
zauvek je zaboravljen.
Vera Starih Slovena i njen kult proizali su iz prirode, to znai da su kao i veina paganskih
naroda oboavali Sunce, Mesec, zvezde... Zna se da su esto prinosili rtve svojim boanstvima.
Hroniar Prokop Cezarec o tome kae: Ne znaju za sudbinu i ne doputaju da ona igra ikakvu
ulogu u ljudskim stvarima. Kada im usled bolesti ili rata pripreti opasnost od smrti, oni se
zavetuju ako se spasu da e odmah prineti bogu rtvu. I im se spasu oni to doista i ine, i veruju
da su tom ponudom bogu sebi ivot otkupili. Sem toga oni oboavaju reke, nimfe i druga
boanstva i za vreme rtvovanja oni gataju.
Mit o vilama
U junoslovenskoj mitologiji enska natprirodna bia koja su bila naklonjena ljudima zvale su se
Vile. Zamiljane su kao lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozrane haljine
i naoruane strelama. One ive daleko od ljudi. Mogu se preobraavati u razliite ivotinje,
prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. esto jau na konju ili jelenu, odlaze u lov, a jo
ee igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake. Vile teko prataju uvrede i svojim strelama ili
pogledom usmruju one koji ih povrede. Potinjavaju se samo onima kojima poe za rukom da
im otmu odeu, a ako im neko oduzme krila preobraavaju se u obine ene.
http://www.akter.co.rs/weekly/35-drutvo ... gosta.html

Ana
: 1411
: 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

23, 2013 11:22 pm
!

 !
http://nzbsb.blogspot.com/2012/11/blog-post_12.html

: 272
: 25, 2012 4:11 pm
:

Re: Slovenski bogovi

Ana 28, 2013 5:08 pm
,
"

. " ;
, ,
, - ,
-...
", , .
.
",
. , .
. , .
.
,
. 15.000
() .
(). ,
. .

35.000 . ... 10.000

, (. ),
, .
. , .

11. ,
. 22 ,
. ,
.
, ,
.
, , , , ...
,
, , , ...

. , , , ... ,
2350
.... .
. II (13.
...) .
- ;
, , ,
.
, , .
.
, III.
. . III
'''' ...".
, ,
.''

.
,
. ,
-
. .
:
,
. .
, , .''
- ,
- , .

. , - 2: : ,
..." , .

 22 , ,
12 , .

, .


. -
() (), ,
.
. : 6 ,
, , .

, .
- . ,
.
.

.
- () ().
. - .
;
. , .
.
.
",
, , , .
.
- . . ,
, ,
. , .
. '' " 400.000 .
- , , , ... .
".
.
. , , .
, , , .
.
, .
.
. ;
". () .

 , . ()
. , , .
" .
- 25.000 .
. ,
, , .
, , , ...
. , , . -
. - , -,
-. , .
.
, . ,
, .
.
- .
, . ,
, . .
.
. ". ,
". .
", .
, .
. ", .
- .
-
, .
. .
. ,
, , ... .
() .
. ''" , ()
. . 8 ,
2,7 . ,
.
. .
.
.
- . .
. , ,

, , , .
.
, , .
, () .
. , ".
, , .
" . , .
, .
", .
-
.
, , , ,
. .
, , .
,
. , ,
. ,
.
. " .
- .
() .
, , .
.
. :
. , ,
. .
. .

, - .
,
. .
, , . " .
- . .
( ) .
, .
, .
- .
. .
. , .
. ,
. ,

 .
. .
. , ,
.
".
- .
.
. ,
.
.
. , .
.
" ( ), . , , .
.
-
. .
: .
". . .
() - .
.
, , , ,
. -
. 21-20. ... .
.
.
.
- . .
.
.
- . .
.
.
.
,
. , .
.
- . .
. .

 , . ,
, , , , , .
. .
, . .
- - - - ,
, . ,
-- .
. .
.
- , , , , , ,
. . - , ,
. .
, , .
, .
. ..."
..." .
, .
. , .
, . .
- . ,
- - .
, , .
, . , ,
(), . ,
, . , - ,
- .
: , , . . .
.
- . .
- .
- , .
.

. , , .
, . .
.
- ,
. ,
, .
.
.

. ,
, .
. .
.
- ,
. .
.
. ,, "
, . . .
, ,
. , - ,
- .
, .
, .
, .
. , .
. .
,
. - , .
, , ,
. ,
,
.
.
- . ,
. .
- . - .
- , , , ,
, ... , . , .
,
. .
.
- . - .
.
. ,
, .
.

.
.
. .
.
- ,
. , ,
.
, ...
. , . "
. , ,
, . - .
, , .
. "
. , .
,
.
, .

- ; - ;
- () ;
- ; -
; - .
. ;
; - ;
; ; - ; ; -
; - ; . - ...
; - .
; - ; - ;
; - .

Ana
: 1411
: 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

 Ana 29, 2013 1:07 pm

-

,
.
, : .
.
,
, ? ,
,
, , ,
.
.

(Jagi, V.,
"Mythologische Skizzen. II Dadbog - Dabog - Dabog". U: Archiv fur slavische Philologie. V,
tom, 1881, Berlin, 1-13.).
, , ,
, .
, ,
' . ''
'' Spendengott ( ),
Verleihegott ( , , ), . , .

'' '', '' '', '' '', '' ''.
: '' , ''.
: '' '',
, . , ,
; , ,
. , -
, : , , ,
.

: '' '', , ,

 , ,
: ? '' , ,
''

(, , I. 350-351). ,
, , , ,
, '' , , , ,
''.
'' '' ''
'', , ,
, , ,
, , ( ,
) .
.

'' .
( ), ,
. ,
.
17. ''. ''
... .
, , .
. ...
.
'' (BrikPag, 55-56).
, , .
. , .
, , .
. (
'''') , VI-IV . .
,
.
. ,
, . -, .
.
.
, . -,
.
''
,
,
''

( . . -. II . , ,
1979. : 212-220, . 49.
: '':
; : ''
250. 64-67''. '' '' '',
, ,
12. , ,
5. . ''
'' '' '' '' ''.
-
.
: '', (), .
, , , , , , ',
, ', . '', - ''...
' !', , ', ''.
, , , ,
. ,

, . , .
,
' ''. '' ( , Myth. Skizzen II, 11f)
,
''.
'' , .
,
, ( ; ),
,
... : ,
Daczbog (1345), Dasbogouicz (1411)'' (Reiter, 175-176).
, ,

(, 1934) ''
'' . , ,
,
, (Dickenmann,
E., "Serbokroatisch Dabog". U: Zeitschrift fuer slavische Philologie. Bd. XX, Heft 2, Leipzig,
1950, 323-324). , , ''
, Dadzbog
''. , :
, , , 1114. , ,
,
'' ... ... , 980. ''.
, ,
'' '', '' ''.

 , ,
, , , , ,
, ,
. , ,
,
: '' , ...
''.
, ,
. : '' ;
'' (Ivan/Top, 16-17).
, , ,
. '' ,
()
. ... =
, . , ,
,
. ,

. ().
, ,
. , .
(= ), , ,
'' (KrekEi, 100).
? '' ,
, .
. , .
, , '' (MS,
104).
, :
''Daschebog, Daschuba Dascheba. .
, , '' (Kleine, 24).
.
, , ,
,
. '' '',
'', ''. '' - ,
''- , .
. , ,
, - .
. ,
: - -
, ,

 (.. , . , 1988, 441).

.
- .
, ''deus dator'' ( ).
, : = = ,
- '' ''; (deus dator),
. .
:
, , ,
. (,
); . ,
, :
, , . ,
- ''''.

,
, .

. , ,
, , ,
, . , ,
.
, ,
. , .
, , , , ,
,
(, ) . ,
, , ,
. , , 1866.
, , ,
.
:
'' . :
, . .
,
. , , ,
... . :
. ,
: , ;
, .
, , ... .

 , ,
, ,
'. ,
... ,
', ''.
''
,
. '-' '' '',
''
'', ; ''
- '', '' ''''.
, ,
. . '' , ,
, .
, , -,
, ''. ,
.
, , ,
. , ,
.
, ,
. ''
, ''.
. '' ,
, . ?
, . ' ',
'' (BrikPag, 55-56, i d.). ,
'' ,
-, ''.
, ,
, ,
, , . , ''
, ,
, '' ( , 314315), , '' .
, , , '',
'' ''. , ,
. ? , :
'' , , / , , ! / , , /
-, / , / , /
/ / . / , /
, / , / /
, / / ; / /

 , / , / , / . /
, / , / /
, / / , / ' , /
' ''.
= , , .
, , ,
, , -
, .
. : '': -
-''; '' '', , (, 323).
- , .
,
.
, ,
. . ,
, ,
. ''.
, , 1941,
( ), , ,
, ''.
: '' '' (, ., 266).
'' '' (III, . 78),
- -. '' : ,
! : '' , ''. ,
, ,
, .
. .
'' ,
,
, ,
.
,
,
,
''.
: - ;
- . - ''--'' = '''' - .
, , , . , ,
. , ,
. , ,
, - , .
: ''...

'' (, 1818, 110).

, .
- , .
, ,
. , ,
. ,
, , - , ,
, . ''
, / ... . / , /
. / ''.
, , :
. , , . -
- , ; - ,
, . , ,
'' ''. . ''
, / , / ''.
, ,
: , , , , , , ;
: , (), , . ,
- .
, , , , .

-

.
, ? . ''''
- '', , '' -, .
: , . ,
, ,
: - -,
() (Reiter, 182). , ''
'', . ''
'', . ,
. -
, ,
.
,
. , ,

 . ;
, , (A., I, 438 ).
.
) , ) , ) ,
. (. iar, iaro, . gar, garo) , . , - , - ,
- '' ''. : : , . iar
zboe, jarica - , - , .
,
,
. ,
? - (= ),
, (
). ,
.

(- , , - ),
: ''deo consecratus''. ,
, . ( = ),
.
.

, .
,
.
: ,
. , ,
, ,
(Fam, 187). '' -
'' , '' (Ligo, Lodo),
, , '' (Fam, 268).
. . '' ,
: , , , , ''.
'' : , , , ; .'' ''
- :
: , .
, '' (, 13).
. ''
, , ,
, .
? (lat. Gerovitus, Herovith),
, .

: , ,
.
.
'''' , ,
, ,
. ( , )
.
.
, ,
-?

. , : , .
, -,
. '' '', 19.
. , , ,

, '''' .

-:
6. . ,
.
. ,
'''',
, .
13. .
- - ;
. ''
'' :
-
. .
,
. '''', '''' ,
, , ,
, ( , 417-418).

, ,
, ; , .
'''', , : .
, , ,
.
.

 : , , ,
, , , , , , ,
, , , , .
: '' , / . / ...
/ ''.
? ,
, , ,
, , .
? , : '' ,
: ,
. , ,
, ''. (I, .
104).
, ,
, ,
(I, . 148).
, . ,
, :
'' , ! / ! / ! / ! /
: / / ... . / : /
. / ... , / . / . /
, / . / , / , /
, / , / , / . /
! / ! / ... ! / /
: / , / , / . /
/ ... : / ''.
, (), , : , ,
. - , , ; - , , - . ; . ,
, , ,
- .
(I, . 165). '' , / !''.
(I, . 166) : '' , / /
: / . / : / . /
''- , , . :
, - ! , (II, . 261), ,
: '' . / ''.
, . ,
. :
'' . / , / , /
, / . /

. / . / . /
, / , / , / . /
, / ... , /
. / , , / . / ...
, / ' . / , /
, / , / ''.
, , . ''''
, , ,
, - - !? ,
- ,
, - -
.
, ,
(III, . 69),
. '' , / , /
, / . / ''.
, ,
. ''' , / , /
, / , / ''. , ,
, , , .
(III, . 177),
. , : .
, : , , ,
, , , , - ,
. , .
. (III, . 193)
:
'' , / , / . /
, / / ... ,
/ , / , /
''.
, - , . ,
, ; ,
. , , .
. - , ,
, , . , ,
, . . - .
, (III, . 223).
'' ''.
'' , ? / ... , /
, / , , / , /
, / , / ''.

 , , ,
, - ; , ,
, , . , ,
'''' , '' '' = , ;
, , . , ,
, - , ,
. (III, . 371) : '' , /
, / . / ''.
, ,
, ,
- ,
: (III, . 285, 286); '' , /
; / , / ''. ''
, / ''.
: , - . , ,
. (III, . 13 19): '' , / , ''; '''
, / ''.

, .
. ,
; ,
. .
. :
. rujnu (.) =
, , = , ,
, ; , ,
. , .
(I, . 194)
, .
. , .
'' , / . / ... /
. / . / . /
. / . / / . /
. / / . /
''.
(I, . 249), ''''.
:
'' ! / , / ! / ? / ...

 / ? / ! / ? / ! /
''.
, ,
, ,
- . (III, . 315)
() : '' .
, / . . / ''. , . , 20. , , .
(I, . 193):
'' , / ... / , /
. / , / . / ,
/ . / . / . /
/ . / ''.
, ,
. , , .
.
,
. ''
'' (I, . 218)
, , ,
, .
, , ,
.
'', ! / ... , / , /
, / . / ? /
. / , / ''.
:
. , ,
() - - ,
, - - . -
: - ,
; , ,
, . ;
. , !
, . ''
, , ,
. , ,
. . ,
, (, ,
. : , . . . I. . , 1902.
. 119-120. .). , , ?
'' () : ,
, ,

 ; ' ',
. , ,
'', ''.
- , , .

: "Chors, Ch'rs, Chros, Churs, Chers, ,

. . . ...
. , 982... .
Chr's', '' (Reuter, 175).
,
(1793),
. -
(Kleine, 28-29).
, , ,
. (: 531-538) .
''
,
:
,
.
, ,
,
.''
? '' : .
.
, ,
''. (, 108). 978-988,
'' ;
: , , ,
, , . ;
, '' ( , 64).
(, ), ,
, . ,
. '' ''. ''
, .
'' (, 102 ). , ,

. - 12.
. , ,
. ,

 .
: '' , ,
, , : , , ,
, , : , ,
''. , ,
, , , .
. ,
. ,
: , : .
: . , , ()
(, 199-200).
, .
, , . ('''') . ,
. -
, ,
'' ''.
19. ('''', '''', '''') ( , 434).
'''' ,
, ''''.
Horsek (Horsgk) , .
: = horse. , ,
, , , .
, - . : Horse Marte.
,
, , .
?
. (
), .
,
(, 201. ).
, , ,
'' '' : , , . '' : , ,
, ,
, Ros(ss ), Rus(ss,)'', :
Rusdorf, Horsdorf, Rosenow, Roseg, Rosek, , - ;
, , (): , , , ,
.
: , :
, . , (, ),
. : Roesnow ( 13. :
Rosenowe, Rosenow) : Ressi, Vila resin, Rossewitz, Rossow, Russow.

 : , , , , ''
: , , ,
'' .
,
, '' ...
, ( , ) , ...
?
.
, , ,
, , . , ''
: , , , , ,
'' (BrikPag, 57,59). , , '''',
'''', '''' ? , , ?
-
. , ,
, (. = ). '''',
'''', '''', '''', ''''.
: , '' '', '' '', ,
(), - ,
() ( , 440).
: . .
: -, , '' ''.
.
,
:
,
, , .
, '' '' , .
: , - . ''
, .
'' (, 102).

-
. '' .
Weneti-, .
.
,
, .
'' (Kleine, 36-37).
. '', ,
. ,

 '' (, 273).
, .
'', , ,
, . '',
'' (-), ,
''. '' -
?''. , '' '' (, 63,132).
. ,
, , : ''
, / ... / ... , /
''. ,
.
, , ''
: , , , , , '',
(I, 105).
'' '' ,
, , . '' , / ... , / ,
, / , / , / , /
''. '' '' :
'' , / ! / , /
''. - ,
, .
, .
? '' , /
, / ''. , .

, : . '' ,
/ , / , / , /
, / , , / , , / , ''. ,
'''' (- ) ,
, , - .
, , , , , ,
,
, : '' , , /
, ''. , '''', '''' .
: '' , ''.

'' ''.
: '' .
, ,
, : ,

 .
, . ''.
'' ,
''.
,

, . '', ,
,
, '' (BrikPag, 60).
. ''
, ,
''. : ''' ', ,
: , ;
, , ...
, ...,
, ,
'' kat egzohen : , , ,
, Dis pater.'' ''
,
'' (, 350. ).
, '' ...
'' '' ...
. ,
,
.
, , . ...
,
. , ,
''.
, ,
, :
, , , , ,
. ,
: , , , .
.

, , , ''
Schadenthuende '',
. ,
-
. : '' , ,
. ,

 ,
, Tsernebug . ,
, ,
'' (Kleine, 45-46).
, , , , ,
: ''
( - ).
...
'' ''
, ,
'' (Triglav, 11, ). ''
, , '', : ()
- ,
() . , ,
,
, , , , - ,
.

. ,
. ( , 95) :
'' / . / , /
, / , / , / ,. /
/ - / - -, /
.''
? '' : ''. ''
''. ,
'' : .
'' (, 157, 125).
, , , ''''
'''' ,
(, . , '' -
'', 51), :
'' / , / , /
/ ''. : '' :
'' (, 292, 294).

. , . -
, - , , .
- ,
, .
.

 , .
, ,
. . '''' ,
. , :
'' , ''. (.
279) , ,
- '' '' = , '' ''. :
'' , / , / ... , / ...
, / : / , /
? / , / , / , /
?''
, , , , .
- .
, '' '' (, , . 3603).
, , .
, ? '' ,
''. . , ''
, ,
, ,
. ,
,
. ... - , ,
(, ,
'' (, 353).
,
: . '' , ,
, ,
, ,
. ,
Jungfernsprung - ,
-
, devas, , ,
, . ...
. ... ,
,
, ' ' ...
(; ) ,
, '' (, 355 ).
'' '', : '' ,
, , , / , '',
: '' , , , : ;
'', ,

 '' ''. ''

, , ..., ,
. , , , , ,
. ,
... ''. , ,
, ,
, .
' ', , ,
... ( ...), .
, ,
,
''? (, 357). - ?
: . '' ,
... '' (, 1852, 33).

: ''
, , ,
, . ,
'' (Kleine, 35). ,
, . : '' ...
, (Pochwistem), 16. ,
Pohviel (Pochwisciel) (Fam, 18).
.
, ,
, '' : (Pohvist) ; ''.

1454/55. : , 62
(. , '' ''. :
. , . '''', , 1990. . 46-47). 37
, . , , '''',
, , , ,
'''' , ,
, , ,
. . ,
, .
.
, . .
'' .
( - ) ,
' '' ( ,
, . 667).



''
'', , , .
'' '' (. , II, 520).
, ,
- - (Reiter, 184-185).
,
'' , ;
. , ( , assus. 'Porevithum')
. '' , . .
'' 'primus laetisque' .
'' (MaretZu, 138-139).

- .
, . -
, , : , , .
'' , .
,
(Rugievithus, Porevitus, Porenutius)'' (, 34).
, , ,
, , , ,
- .
,
, (
7 5 ). ''... ,
. (=),
- . ,
, , '' (, 186-187).
, , ?
'', , ,
, , . ,
(, 272).
, , ?
'' '' ''
, , ,
: , .
( ...). '' (,
131-132).



.
'' , , / . . / , /
: / . , / . , /
, / . , / . ''.
,
, ,
. , ,
, . , ,
, .
, , ,
. : '' ,
, ,
, ,
. , ...
, , ,
, , , ,
''. , . ''
. ,
. .
,
''. : '' ,
, .
, .
. , ,
, . ,
, . , ,
. , , .
, , , , ,
, '' (I, 91-92, 96). ,
: . , , ?

:
. '' (.). ,
, . , , ,
, , .
, ,

 , . , , . ()
, . 'der Tote', , , 'der
Tote', . , , ' ', . . ' ,
' . naus 'der Tote', not 'Not', .
'Ungetauften', . , , 'Unsichtbaren' ''(Reiter, 188).
'' ( ) , smertis
, . nahwe . . , ''
8, 702). ,
. . '' ,
, '' (, 48). '' ,
, , ny ,
(: unaviti ; i - , , : un'lu
). , , , ,
... , , -:
, ''. , Nya,
'' Nya.
nya, - . ,
, .
, ,
nyja, - ...
'', '',
... ,
'' (, 164-6).
,
.'' Nia. ,
,
( ) '' (Kleine, 31).
: ''Niia (Nya) '' (, 18).
'' Nia- '' (,
269).
: ''
, , , ...
. , -
( )'' (, 164-6). ''
, ,
, , , .
: , ., '' '' (, 20).

, , .

 . , , ''''
, '' ''! ,
, , .
, ,
, , , ,
, .
. , .
(II, . 348), , , ,
- -
,
, :
'' ? / ... ' , / , /
, / ?''
: '' , / , / , /
, / . / , / , /
, / , / '' :
'' / , , , / . /
, / ... : / '' , //
, / : / '' . / , /
/ !" / ? / ''
, / , / , / , /
'' / / , /
: / '' ! / !'' / , /
, / . / . /
, / , / ''.

, : , ,
, . , ,
, , . ,
, ,
, , , ,
. , ,
, . ,
- '' '', '' ''.
- , . ,
, , ,
, - .
: '' ''. ,
, ; , , .
- , , ''
'', , , ,
.


, , ,
, , , , .
, , ,
: ,
, .
, ,
'''';
. : '' ,
: ,
. ,
, '' (I, . 104).
, , ()
: - , , - . ,
, , ,
, , .
'' , '',
: '' , , /
, , / , , / , /
, , ''. , : , ; - ; - , - ,
, ,
, , .
. ,
, ,
.
. .
'' . / , ! / ! / . /
/ , / . /
, / / . / /
''. : '' ? / , /
! / ... ? / / : /
. / . /
, / ' / / : /
/ ''.
: ''-'', .
, - .
- , .
, , . , ''''.
, .
. , .

, '' '',
: - ; - .
, ' - , .
, , ,
- '''', , ?
?
'''', ,
: '' , ''.
, ,
: '' '': '' / /
, / . / / ! /
' / '' (. 324). ,
, .
, , , ,
. , ''''.
,
. :
'' / / ... /
, / . / /
. / / / /
, / ''.
, . ,
, , , .
: '' ... , ,
, , .
, (I, 102).
: ''! . 1) ! .
... , ... ' , ''
(, 1852, . 109).

Ana
: 1411
: 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Ana 29, 2013 6:01 pm
Panteon slovenskih bogova, Radivoje Pei

Sloveni su narod koji o sebi govori kao o potomcima svojih bogova. Bogovi su bili njihovi preci,
uitelji i roditelji. Zato se oni pet puta dnevno kupaju da bi isti izali pred svoje bogove i slavili
ih... "spevovima, pesmom, igrom, pozoritem i smehom".
SVAROG je Svebog, Nebo, Apsolut. On nije personifikovan ve se u njemu sadre i iz njega
proizilaze sva ostala boanstva, a osnovno trojstvo ine Svarog, Svetovid i Perun. (stvoritelj,
zatitnik, razoritelj).
SVETOVID - ZAtitnik: onaj koji daje uvide i prosvetljenje. Njegov simbol je rog pun medovine
(svetog nektara, ambrozije, koja pomae ulazak u sfere svetlosti i proirenje svesti). Njegov
kontinuitet je Sveti Vid. Vidovdan. Njegova ivotinja je konj, a sveto drvo lipa.
PERUN - Bog groma i kie. Razgraditelj, u smislu proienja i stvaranja podloge za novo i vie.
Njegovo drvo je sveti hrast (zapisi koji se i danas potuju). U hrianstvu ga nastavlja Sveti Ilija.
BELOBOG I CRNOBOG - dvojnost osnovnih energija koje odravaju Kosmos: plus-minus,
spolja-unutra, dan-no, itd. Njihovo veno nadmetanje prouzrokuje sveukupno kretanje i kreaciju
nepreglednog mnotva oblika pojavnog sveta.
SURIJA ili HOROS - dva imena za Boga Sunca. Sunce, kao ivotodavni izvor veoma je
potovano. Horos je takoe Bog Sunca u starom Egiptu, a Surija u Indiji. Neka slovenska
plemena smatraju sebe Sinovima Sunca - "Sure ili Sureni koji ive na obalama Plavog (sinjeg)
mora".
STRIBOG - Bog vetra i vazduha
RADGOST - Bog gostoprimstva. Izraz potovanja svakog ljudskog bia, kao dela menifestacije
Boga. Kult putnika-namernika. Simbol: hleb i so.
ISLOBOG - Bog broja i mere. Onaj koji brine o Kosmikom redu. Simbol mi je mandala koja
se sastoji od osnovnih geometrijskih oblika kao osnove savrenstva i harmonije. Spoznanja da su
osnovna tajna svih nauka: broj i mera.
JARO - simbol mladosti, prolea setve. Atributi: gostoprimstvo, molitva, kupanje. Bilje - sve to
se seje s prolee: jaro ito, ...
LADA - nevesta, uvarka porodinih i moralnih vrednosti: ast, rodoljublje i ljubav. Cvet:
perunika.

VELES - Veliki otac naroda koji je Slovenima dao dragocena znanja: ratarstvo, pelarstvo i
grnarstvo. On titi ume, ptice i zveri. Njemu je posveena Velesova knjiga.
SMURGL - zatitnik ognjita i duhova predaka. Istonik krsne slave koju Srbi i danas svetkuju i
tuju. Simbol mu je ognjite ograeno sa etiri kremen-kamena, izmeu kojih je ravnokraki krst a
sve to zatvoreno u rombu koji simbolie krov (mogua pretea srpskog simbola sa ocilima. Da li
su se tokom vremena okrenula?).
KRIEN - slavljen o Koledu i simbolizovan bakljom (krijesnice, kresovi, u indijskoj tradiciji
Krina).
VINJI - Svevinji (takoe postoji u indijskoj tradiciji kao Vinu). Sveto drvo: Vinja.
KOLEDO - Vrlo znaajan praznik koji se i danas proslavlja na dan suneve prekretnice.
Koledari. Stari Sloveni su samo tada i na Rusalje prinosili ivotinjske rtve, kao i na dan Crvene
planine, tj. Karpata, iskazujui im tako zahvalnost zbog zatite koju su prilikom raznih najezda
nalazili u ovim planinama.

Ana
: 1411
: 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Ana 11, 2013 3:49 pm
PANTETON GLAVNIH SLOVENSKIH BOGOVA MONI PERUN OPASNIK TRIGLAV
VINJI SVAROG
Momir Jankovi, Slobodan Jarevi

Podaci o naem Panteonu bie uzeti iz obimnog istraivakog rada istoriara amatera g. Momira
Jankovia, Beograanina, slikara i penzionisanog potpukovnika. On je na osnovu deliminih
prouavanja evropskih istoriara i etnologa stare slovenske mitologije, obavio sistema-tizaciju
njihovih radova i tako doao do hijerarhijskog reda i uloge svakog boanstva u Panteonu. Kao

slikaru, Momiru Jankoviu je polo za rukom da likovno prikae Peruna, Svetovida, Vesnu,
Svaroga i druge bogove. U tome su mu pomogli opisi bogova u starim hronikama i rekonstrukcije
njihovih kipova, pronalaenih u rekama Poljske, Ukrajine i Rusije.
Ovaj rad g. M. Jankovia otkriva i to da za-boravljena verovanja Slovena moemo pro-nai u
dananjim obiajima naeg naroda, pa i u sadrajima savremenih religija.
Ono to je posebno interesantno je injenica da osiromaena slika o starim slovenskim bogovima
moe lako da se obogati izgubljenim detaljima, ako se posluimo pojmovima iz svog jezika. On
je bogata arheoloka riznica. Sauvao je, kao i imena samih bogova, mnoge odlike svakog
pojedinanog boanstva. Kao na primer; boginja Vesna je VESNIK PROLEA, boginja Morama
(Mora) najavljuje povremenu MORU TELA I DUHA, bog Radgost omoguuje PANJU I
GOSTOPRIMSTVO NAMERNIKU itd.

PERUN, GROMOVNIK:
Gospodar munje na nebu i vatre na zemlji
Perun je najmoniji slovenski bog. Bio je gospodar oblaka, a slino e, u kasnijoj grkoj
civilizaciji, vrhovni bog Zevs biti oznaen kao skuplja oblaka. Slovio je kao nepobedivi ratnik,
jer je bio tvorac munje i groma. Pripadale su mu i zvezde, Sunce i Mesec. Gospodario je i vatrom
na zemlji, pa su sile, koje su u drevno doba izazivale strahopotovanje, bile njegove.
Za Peruna su vezane i duhovne pojave, stvorene pod uticajem kulta vatre: ale i ognjeni petao. Od
ivotinja, Peruna je simbolizovao divojarac i izumrlo govee zubr, a od biljaka: hrast, perunika,
alfija, penica, kopriva, jabuka i uvarkua. Perunova obeleja bili su i: balvani, kremen kamen,
zastave i rog. Pred njegovim kipom, vernici su odravali litije (krstonoe) i obavljali zavete, uz
biljne i ivotinjske rtve. Kad nisu imali hramove (na koje podseaju hrianske crkve), Sloveni
su se molili Perunu u svetim gajevima, trebitima, ili ispod hrasta. Od toga se u hrianstvu
zadralo oboavanje drveta - zapisa, obino hrastovog.
Funkcije boga Peruna u hrianstvu pokrivaju: sveti Ilija i Pantelija i Ognjena Marija, a
delimino i sveti Petar Bogiar, Nikola, Spas, Arhanel i Jelisije. Vreme slavljenja Peruna padalo
je oko dananjeg Ilindana i to u etvrtak i naredni ponedeljak.
Perunovi drveni kipovi sadravali su znakove Sunca, munje, kamena kremena, plodove hrasta i
drugih biljaka. U ruci je drao rog, a kapa i delovi odee upuivali su na ratnika oklopnika.

SVETOVID, ETVOROGLAVI:
Svici, oko ratnika na belom konju
Svetovid je bog sa etiri glave, ali pod tom odlikom nije se podrazumevalo boanstvo-monstrum.

U pitanju je samo mali panteon vanih slovenskih bogova: Peruna, Svaroga, Lade i Mokoe (kod
Srba Vide). Ovako udrueni, gledali su na sve strane sveta i zasluili ime Svetovida (Svevida).
Svevidost ovog boga podrazumevala je i sveobuhvatnost Univerzuma, pa je na Svetovidovim
kipovima predstavljen gornji (duhovni) svet, zemaljski (ljudski) i donji (adski). Sloveni su
stvorili predstavu o nonom jahau Domovoju, pa je konj na kipu Svetovida predstavljao gornji
svet, srednji je prikazivala figura ene, a donji Dabo - istovetan predstavi avola u hrianstvu.
Svetovid je i ratnik. Predstavljan je sa maem i rogom. Bio je vezan za svice (kresnice) i belog
konja. Ratnik na belom konju predstavlja simbol pobede i do naih vremena. Od biljaka,
Svetovida su simbolizovali: bour, vidovica, ivanjsko cvee, javor i jasen. Pored maa i roga,
obeleja su mu zastave, gusle i amajlije od zlata, srebra, kamenja, roga, kosti i drveta. Kultna
mesta su hramovi i trebita. Obredne radnje su oba-vljala kola omladine, predvoena rusalkama u hrianstvu kra-ljicama. U ast Svetovida su se preskakale vatre i prolazilo se ispod cvetnih
venaca i time su se slavili prolee, leto i jesen. Muzika je bila neprekidna, pa su ene padale u
trans - padalice koje susreemo i danas u Istonoj i Junoj Srbiji. Dani Svetovida su od Svetog
Vida do Ivanjdana. NJegove funkcije u hrianstvu, pokri-vaju: Sveti Vid i Sveti Lazar.

SVAROG, SUNANI:
Stvoritelj svega na nebu i zemlji
Kad nije bilo hrama, Sloveni su se Perunu, najmonijem, molili uz rtve, ispod hrasta. Otud se u
hrianstvu zadrao obiaj oboavanja drveta
Bog Svarog nije moan kao Perun, Svetovid i Triglav, koji se slue prirodnim silama i koriste
oruje ratnika, ali ih on nadmauje boanskim odlikama. Svarog je sunani bog. Stvo-ritelj je
svega na Nebu i Zemlji i bogotvorac je. Nazivan je Vinjim. Izdvojen je od ostalih bogova, ime
se nagovetava svojevrstan monoteizam u staroj slovenskoj religiji. Po jednoj legendi, Svarogova
supruga Vida je zamolila Vinjeg da stvori oveka po svom obliju. Svarog je posluao i udahnuo
je svoj dah jednom hrastu, od kojeg je postao prvi ovek - Dubravko. Drugom hrastu je podarila
svoj dah Vida i od njega je postala prva ena - LJubljenica. Kipovi Svaroga u hramovima bili su
u sedeem poloaju, poput kralja na prestolu. Na prsima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim
rogovima. Drao je dva ezla sa figu-rom Sunca na svakom. Ispred njega su bili mali kipovi
ostalih bogova, na kojima je pisalo da su Svaroii - njegova deca. Uz hramove, kultno mesto
bilo mu je i ognjite. U ast Svaroga, Sloveni su ritualno stavljali na ognjite hrastov badnjak,
koji je predstavljao duh predaka, dusi su razgorevali vatru Sunca. U ast Svaroga reci su pravili
velike kolae, iza kojih su se "krili" i vernicima eleli da takvi kolai budu i idue godine. Za
Svaroga su vezani razni fetii protiv uroka i lopatice ivotinja, na kojima se gatalo. Predstavljao
ga je orao, leska, orah, ito i vinova loza. U njegovu ast odravane su makare i koledari. Vreme
Svaroga padalo je od Badnje veeri do Poklada. Kao najmonijem bogu, pripadali su mu: Sunce,
Mesec, duga, zvezde, a od duhovnih pojava vile. U hrianstvu, njegove funkcije ima Bog.

VELES (VOLOH), PENINI:

Zatitnik stoara i ratara
U kolektivnom pamenju Slovena, bog Vesel je ostao due od ostalih bogova. Posebno kod
balkan-skih i karpatskih Slovena. Po njegovom imenu je nazvana i srednjovekovna kneevina
Vlaka. Na Balkanu su svi stoari nazivani vlasima u srednjem veku, a istovremeno ovaj socijalni
naziv upotrebljavan je za oznaku nacionalne pripadnosti, pa su Vlasima oznaavani mnogi Srbi i
esto su poistoveivani ili su smatrani za srodnike stanovnika Vlake u dananjoj Rumuniji.
Austrijanci su zvali Vlasima i Srbe u Vojnoj Krajini, a srpsko podruje u Zapadnoj Slavoniji Malom Vlakom.
Veles je zemaljsko boanstvo; zatitnik stoara i ratara. Slavljen je u vreme setve, etve i ispae.
Pripisivano mu je pomraenje Sunca. Velesu su pripadale i duhovne sile: zmajevi, ale i noni
umski konjanik Lesovik. Velesova kultna mesta, pored hramova, bila su: njive, panjaci, torovi,
trebita i groblja. Obredi su se sastojali od makara, vuara (imitacija vukova) i zavetovanja.
NJegov simbol je bio tap, a simbolizovali su ga: trava, vuk, crni petao i domae ivotinje.
Drveni kip Velesa bio je izrezbaren likovima: hromog belog vuka, goveeta, rala i krilatog lava s
glavom orla. Lav (zmaj) je na vrhu repa imao cvet ljiljana. Velsova odea je raskona - kako i
prilii zatitniku stoa-ra. Brada Velesa predstavljena je klasjem penice, pa, verovatno, otud
izreka kod Srba: "Puna aka brade" - kad rodi godina i uspe trgo-vina.
Funkcije boga Velesa u hrianstvu, pokrivaju sveci: Vasilije, Luka, Bla, Kornelije i Ivan, a
delimino: Sava i Mrata.

MOKO, BOGINJA MAJKA:

Ovce i pele, lan i lipa
Kip Velesa bio je izrezbaren likovima hromog belog vuka i krilatog lava s glavom orla. Brada mu
je bila predstavljena klasjem penice, otud izreka "Puna aka brade", kad rodi, ili kad se obavi
dobra trgovina
Mada ime ovog boanstva podsea na muki rod, u pitanju je boginja, kod Srba nazivana i
Vidom. (U srpskom jeziku je enskog roda slina imenica - koko)
Moko je poznata i pod imenom Boginje Majke. Zatitnica je porodice, braka i svih kunih
poslova. Po jednoj slovenskoj legendi, Vida je ena bogotvorca i stvoritelja Svaroga (Vinjeg
Boga). Nagovorila ga je da stvori bie na Zemlji po sopstvenom obliju. Posluao je i udahnuo je
ivot jednom hrastu. Od njega je postao prvi ovek - Dubravko. Vida je podarila svoj dah drugom
hrastu i postala je prva ena - LJubljenica.
Moko je uklanjala posledice urokljivih oiju i bila je vezana za duhovne pojave nonih jahaa

Domovoja (kuni) i Lesovika (umski). simbolizovale su je ovce i pele, lipa, kantarion, kupina i
lan. Pored hrama, kua je bila jedino kultno mesto ove boginje. Zato su njeni predmeti bili oni
kojima se vernici slue u kui: vuna, preslica, vreteno, sito i ostali, uz obavezne amajlije i prsten.
NJen kip u hramovima je u sedeem stavu, kao i Svarogov. Ima ukraenu kapu, poput skupocene
kraljevske krune. Uz predmete domainstva, na dnu njene haljine izrezbareni su likovi ena, koji
podseaju na prela, radi pree, pletenja i ipkanja. Dani Mokoe su oko Blagovesti, u prolee.
Obred u njenu ast sastojao se od pranja kipova i drugih idola u vodi - Kupale. NJene funkcije u
hrianstvu pokrivaju: Bogorodica i Sveta Petka, a delimino Sveta Magdalena i Sveti Todor.

TRIGLAV, RATNIK:
Crni konj u vreme nono
Triglav je bog sa izrazitim odlikama ratnika. Ima tri glave i zatitnik je Nema, Zemlje i Hada.
Mora da je bio izuzetno potovan kad su mu prvi hriani zamenjivali ime pogrdnijim nazivima:
Troglav Jabuilo, Trojan i Trajan. Dani Triglava padali su izmeu zime i prolea, a kultna mesta,
pored hramova, bila su mu na trebitima i u planinama.
No je smatrana vremenom delovanja boga Triglava. Mogue je da su mu, zbog toga, na
kipovima oi na svim glavama bile pokrivene povezom. U njego-voj vlasti su bile vile i noni
konjanici. Simbolizovali su ga: crni i hromi konji, labudovi i guske, a od biljaka: zova, planinsko
cvee i groe. Zbog groa je Triglav imao u posedu bure, ija sadrina je i priliila monom
ratniku, uz njegovu obavez-nu opremu: ma, koplje, sedlo i rog. Obredi u ast Triglava su: koleda
- s preskakanjem vatre radi oienja i s igrom i pesmom radi izazivanja kie, gatanja i ma-zije kad su okrivljeni morali da vade vrelo gvoe iz vode. Smatralo se da e nevini us-peti u tome, a
da e krivci biti povre-eni.
Na kipovima Triglava, dominirao je ogroman ma, koji je simbolizovao njegovu veliku snagu.
Figura jelena ispod maa upuivala je na zakljuak da je Triglavovo stanite bilo u planinama i u
umi. Ostale slike na kipu predstavljale su Sunce i planinsko bilje.
U hrianstvu su funkcije boga Triglava prenesene na svece: Mihajla, Gavrila i Rafaela, a
delimino i na Trifuna i Todora.
U slovenskim zemljama, mnoge planine i njihovi vrhovi nose ime boga Triglava.

RADGOST, NA KUNOM PRAGU:

Hleb i so, i ptica na ramenu
Svarogova supruga Vida zamolila je ovog svevinjeg boga da stvori oveka po svom obliju.
Svarog je udahnuo svoj duh jednom hrastu, od kojeg je postao prvi ovek- Dubravko. Vida je

svojim dahom stvorila prvu enu - LJubljenicu

Bog Radgost je zasluan to su nai susedi davno uoili da je dua Slovena iroka. Iako je
Radgost, u poreenju s drugim bogovima, imao suena zaduenja, njegov kult je bio iroko
potovan. Moda je predstav-ljen sa dve glave zato to je bio zatit-nik gostoprimstva - jednom
glavom je bdio nad domainom, a dru-gom nad gostom.
NJegov kip u hramovima bio je tako izrezbaren da nije dozvoljavao nedoumicu oko
domainovog ponaanja prema gostu. Figura ptice na Radgostovom ramenu predstavljala je
radosnu najavu gosta. Sve to je ekalo gosta u domainovoj kui, bilo je predstavljeno na kipu
Radgosta: hleb i zdelica soli, ime se i danas doekuju gosti u domovima Srba. Dalje, figure
domaih ivotinja, zatim vepra, medveda, labuda i groa govore da gostu ne sme biti uskraeno
nita sa domainove trpeze i ostave. Najvanija alatka svakog domainstva je sekira i ona je u
desnoj ruci Radgosta.
Od prirodnih pojava, Radgost je vezan samo za vetar, a od duhovnih za vetice i kunog duha konjanika Domovoja. Posveivane su mu najbrojnije amajlije - od dragocenih metala, kamena i
drveta. Simbolizovali su ga: zeleni konj, vepar, medved i orah. Bog Radgost se slavio u vreme
letnje ravnodnevnice, a kultna mesta su mu, pored hrama, bila ognjite i kuni prag. Kod Srba se
i danas kuni prag potuje, pa se prenosi preko njega i nevesta, a svakom namerniku koji ga
prekorai, garantuje se potovanje i sigurnost u kui domaina.
Funkcije Radgosta u hrianstvu prenesene su na Svetog Andriju i delimino na Svetu Trojicu.
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1 ... le-17.html

Ana
: 1411
: 11, 2011 6:49 pm

Re: Slovenski bogovi

Ana 11, 2013 4:12 pm
Slovenski Bogovi, Nenad Gaji
Svarog
Svarog je vrhovni bestelesni bog, prastvoritelj svetloga neba pod ijim se svodom sve raa i
dogaa. On je praotac zemlje i svakoga roda i ploda, dakle svega na zemlji, ali i stvaralac
kompletne vaseljene. Ovog boga su svi Sloveni smatrali prepunim slave i boanstva jer
upravlja nebom koje je iznad i izvan svega, a ipak sve obuhvata. Svarog spava i u snu je stvorio

ovaj svet koji je poverio Perunu i ostalim bogovima na uvanje i upravljanje. On ne moe
neposredno delovati na fiziko, materijalno okruenje koje sanja, ali zato moe da utie na volju
ostalih bogova, i tu je njegov uticaj ogroman. NJegovo buenje oznaie kraj sveta. Alternativna
imena: Rod i Usud.
Perun
Poznat svim Slovenima kao bog groma i olujnog neba, Perun je ostavio brojne tragove u imenima
ljudi, mesta, planina, pa ak i biljaka, npr. perunika, koja se naziva i bogia, dakle boja biljka.
Ovo je bog koji udara i kri, koji kanjava nepravdu. Zamiljan je kao zreo ovek duge brade, sa
ognjenim kamenom, strelama ili munjom u rukama, ponekad prekriven i kapom nevremena.
Alternativna imena: Prov, Parom, Porenucije i Belobog.
Stribog
Stribog je u slovenskoj mitologiji bog renih tokova i potoka nabujalih od kie, bog svih vodenih
i vazdunih strujanja. Svi vetrovi smatraju se Stribogovim unucima. Najee spominjan kod
Istonih Slovena, on je i bog zime, leda i mraza koji donosi hladne vetrove, bure i nevreme.
Alternativna imena: Podaga, Pogoda, Podzvid.
Crnobog
Crni bog ili Crnobog jeste bog tame i vladar sveta umrlih. NJegovo podzemno carstvo je crno i
mrano, pa je i on sam crne spoljanjosti. On jedini stoji u potpunosti nasuprot monih bogova
sklonih ljudima, jedini on oveanstvu otvoreno ini zlo, poznat i kao Crnoglav. Pretpostavlja se
da nasuprot Crnobogu stoji Belobog o kome se, naalost, osim imena, nita ne zna pouzdano.
Ponegde se u usmenom predanju pominje i kao Bjelun. Moda se iza ovog imena krije Perun.
Triglav
Triglav je troglavi bog ratnik. Sloveni su ga zamiljali kao boga sa tri glave i zlatnim povezima
preko usta i oiju, koje nosi jer njegove oi imaju zastraujuu mo ili, kako tvrde svetenici
idola Triglava, zato da ne vidi grehe ljudi, kojima je izuzetno naklonjen. Kako god bilo, na
njegovim kipovima uvek su, na sve tri glave, pokrivene oi. Glave Triglava verovatno
predstavljaju nebo, zemlju i podzemni svet.
Veles
Veles je bog ivotinja, polja i uma, odnosno bog plodnosti, vegetacije i ivota u najirem smislu.
Istoni Sloveni nazivaju ga Volos. Alternativno ime: Gospodar ume. Sloveni su verovali da se
ovaj bog najee pojavljuje u vidu medveda, iako je sposoban da se pretvara i u razne druge
ivotinje iji je zatitnik. U kasnijim tekstovima je, poput ostalih vanih bogova, oznaen kao
demon: izgubio je svoje prvobitne funkcije i povezivan je sa avolom i podzemnim svetom.

Dajbog

U slovenskoj mitologiji Dajbog je bog Sunca i vatre, i verovatno prvi od bogova koje je Svarog
stvorio, dakle njegov najstariji sin, pa se zato esto naziva i Svaroi. Alternativna imena:
Dabog, Pripegalo, Radgost, Horz, Koledo. Kod Srba su, naroito u narodnoj knjievnosti,
ouvani mnogi tragovi o ovom bogu koji je Sunce i vatra, car na zemlji, bog zlata, srebra i
rudnika uopte, zatitnik kovake vetine i domaeg ognjita i bog koji daruje blagostanje i sreu,
o emu svedoi i esta izreka da bog da.
Jarovid
Jarovid je bog srdbe, jarosti i rata. Poznat je i kao Jarevid ili Jarovit. U osnovi samog njegovog
imena je re jar, koja oznaava vatru, estinu i gnev. Iako su skoro svi slovenski bogovi
istovremeno i ratnici, samo je Jarovid zapravo bog rata, onaj koji upravlja njegovim tokom.
Poznat je i pod imenima erovid (Gerovit), Ruevid (Rujevit), zatim Porevid i Jarilo. Prema
legendi, Jarovid dolazi u pratnji vrana pa moda otud veoma est motiv u srpskim epskim
pesmama da ratne vesti donose crne ptice koje govore: Doleee dva vrana gavrana. Opasan je
sa sedam maeva, dok je osmi ma, koji dri u ruci, nepobedivi ma Jarost (gnev), a oko ela mu
je svezana traka smrti.
Svetovid
Svetovid je bog sa etiri glave, kojima moe da istovremeno gleda na sve etiri strane sveta. On
je onaj koji vidi svet, dakle bog koji zna sve. Veruje se da njegov um nadmauje vreme i da su
mu poznati i prolost, i sadanjost, i budunost. Zapisano je verovanje da se na Vidov dan iznosi
sve ruho na polje, da se vidi na vetru, i svako seme, koje je ostalo neposejano na sunce, da ogreje
u taj dan sunce, te da nikne do nove godine. Po nazivu boga u navedenom odlomku vidi se i
kasniji preobraaj Svetovida u hrianskog svetog Vida, koji je preuzeo njegove funkcije.
Vesna
Vesna je u staroj slovenskoj mitologiji bila boginja prolea i plodnosti, zaduena za prolee, jutro
i raanje ivota. Poznata je jo i po imenima iva, Diva i Devana. Vesna se prikazuje kao
prelepa, uvek nasmejana, naga i bosa ena, donekle prekrivena ruhom od paprati, trave i cvea,
kose koja je ponekad takoe sva od cvea, sputene do ispod kolena. Bujnih je grudi, kako i
dolikuje boginji koja oznaava plodnost, a ponekad u desnoj ruci dri jabuku, a u levoj grozd, ili
joj je na kaiprstu desne ruke lastavica, simbol prolea, a u levoj kita cvea, koja simbolizuje i
brak.
Morana
Antipod Vesni, Morana je boginja noi, zime i smrti i najee se pojavljuje u liku lepe devojke
duge crne kose, bledog lica, sa vujim onjacima i kandama, odlikama koje nagruju njenu
boansku lepotu i naglaavaju njenu, u ljudskim oima, zlu prirodu. Poznata je svim Slovenima, i
javlja se pod imenima Morena, Marena, Marana, Marana, Marena. Sve zimske nepogode, sneg
i smrt dolaze od boginje Morane, koju su prozvali boginjom smrti ljudskog, ivotinjskog i biljnog
sveta. NJena tri glavna atributa su zima, smrt i mrak, a u bliskoj vezi i sa njom i sa Vesnom je
Stribog, bog koji odnosi jednu da bi doneo drugu.

Mokoa
Mokoa slovi kao zatitnica ena i enskih poslova, posebno predenja, i kao upraviteljica
devojakih sudbina i boginja plodnosti. Zamiljali su je kao enu velike glave i dugih ruku koja
obilazi kue i nadgleda prelje, nagraujui one koje su vredne i kanjavajui one koje nisu. S
druge strane, rasprostranjeno je i verovanje da je posredi zlo boanstvo i da njen kip izgleda kao
strana nakaza sastavljena od razliitih ivotinja. Ona, prema ovom tumaenju, oznaava muke i
nevolje, runa je i gadna i simbolizuje sve ljudske strasti. Ponegde je zovu Moko, Mokua ili
Moka
http://www.alexanthorn.com/arhiva/stran ... a/is21.htm

Ana
: 1411
: 11, 2011 6:49 pm

:

9 1 1
-
:

: Majestic-12 [Bot] 5

UTC [ DST ]

Powered by phpBB Forum Software phpBB Group

- medicinari.com