You are on page 1of 18

10. BUDET EVROPSKE UNIJE 10.1.

Osnove i specifinosti U komparaciji sa budetima drugih drava ili integracija, EU ima mnogo specifinosti, ne samo u odnosu na osnovno funkcionisanje, ve i nain prikupljanja i njegovu krajnju upotrebu. Kako EU nije jedinstvena drava, budet i nije koncipiran na klasinim budetskim principima koji se primjenjuju u unitarnim dravama. Budet ne odgovara ni formi koja se implementira u me unarodnim organi!acijama. " #inansiranje potreba EU je usko ve!ano !a specifinu dravnu strukturu $ajednice i njenu kompleksnu organi!aciju. $ajedniko finansiranje je uvijek bila kljuna komponenta evropske kohe!ije. %d nastanka $ajednice, njeno finansiranje je i!a!ov i predmet stalnih naunih istraivanja. &ak i vi'e od toga, ono je postalo najaktuelnija politika i javna tema. U poetku, E$, EE$ i EU(%)*%+ se finansiraju doprinosima drava osnivaa ,kao i druge vi'enacionalne regionalne integracije-. *reba podsjetiti da je uobiajeno da rane ra!vojne fa!e asocijacija finansiraju osnivai, a kasnije se, u !avisnosti od dinamike i inten!iteta integracija prela!i na klasine fiskalne instrumente. *aj vid finansiranja prihvatili su osnivai Unije, jer je u poetku samo E$U& finansirana vlastitim sredstvima, prikupljenim dabinama na proi!vedene koliine uglja. .stina, to su bili skromni prihodi, posebno sa dana'nje distance, ali ipak, to je jedini i!vor sredstava koji nije prikupljan direktno od drava osnivaa. /eneralno, odnosi i!me u centralnih organa EU i institucija !emalja lanica su po mnogo emu specifini.0 1a njih dodatno utie stalno pristupanje novih lanica, 'to uslonjava postojee, ve komplikovane odnose. .pak, moe se konstatovati da su me udravne relacije utemeljene na principima pripisivanja, preno'enja nadlenosti i subsidijarnosti, ali i uvaavanja principa proporcionalnosti. 2rincipi su i!vedeni i! su'tine komunitarnih odnosa i utemeljeni na primarnoj ideji evropskih integracija. %ni se snano reflektuju na kohe!ionu i multifunkcionalnu ulogu evropskog budeta, njegovu unutra'nju strukturu i eksterno djelovanje. Kada je rije o naelima budeta EU, vano je naglasiti da se ona kreu u granicama op'tih budetskih naela, u! dodatak specifinosti nametnutih oblikom organi!ovanja $ajednice. %p'ta budetska naela i!vedena i! nacionalnih su naela jedinstva, ravnotee, tanosti, univer!alnosti, vremenske jednakosti ,naelo i!rade budeta EU na godi'njem nivou-, te naelo ravnotee, specifikacije i jedinstvenosti ,jedinstvena valuta i raun-, !atim naelo transparentnosti itd. %d "345. god. rashodi E$ se uglavnom finansiraju vlastitim prihodima. %ni se najvi'e finansiraju pore!ima na dodatu vrijednost i prihodima po osnovu ostvarenog /62,
1

O problematici funkcionisanja EU u kontekstu finansiranja osnovnih funkcija vidjeti u: eni Jotanovi, Gordana, e!unarodni ekonomski odnosi, Univer"itet u #anjoj $uci, Ekonomski fakultet #anja $uka, %&&'( )od(* +ukmirica +ujo, ,piri -ikola, Ekonomska i monetrana inte)racija Evrope, #anja $uka, %&&.( )od(* Jovanovi -( iroslav, Evropska ekonomska inte)racija, /01, Ekonomski fakultet #eo)rad, %&&2( )od( % -eki autori ove odnose mar)inali"uju( -pr( po 3( 3tojanoviu 45rincip pripisivanja nadle6nosti podra"umijeva da EU nema 7ompeten"87ompeten", ne)o su njene nadle6nosti i"vedene i" nadle6nosti 9lanica i, u)lavnom o)rani9ene eksklu"ivnosti,(((,kao op:te pravilo utemeljeno 9lanom 1;.( U)ovora o E<, u kome su re)ulisana pitanja "a:tite 6ivotne sredine( <ajedni9ke nadle6nosti su re"idualne prirode, a t"v( nadle6nosti koje slu6e kao podr:ka nadle6nostima 9lanica se obavljaju u: industriji, specijali"acici, obra"ovanju, "a:titi "dravlja itd(4 =citat adaptiran i" 3tojanovi, 3(, #ud6et EU8sopstveni prihodi i op:ti bud6etski principi, #eo)rad, >inanije 18'?%&&'(@

'to !ajedno ini oko tri etvrtine ukupnih i!vora prihoda. %vo !nai da se finansiranje Unije !asniva na sredstvima prikupljenim iskljuivo od njenih lanica. $a sada je te'ko procijeniti da li e aktuelna finansijska kri!a ili drugi globalni ra!lo!i promijeniti ove okolnosti. 1o, evidentno je da ovaj vid finansiranja ima i slabosti jer nedovoljno pospje'uje privredni ra!voj, posebno u kontekstu ostvarivanja globalnih ambicija EU. 7e je 2ariski ugovor o E$U& uspostavio administrativni i operativni budet !a nesmetano funkcionisanje ove asocijacije. Ugovorom i! (ima EU(%)*%+ formira dva budeta i to8 administrativni budet i budet !a tro'kove istraivanja i investicije. 6akle, rije je o odvojenim budetima !a finansiranje pojedinih oblasti $ajednice. +e utim, Ugovor o EE$ predvi a jedinstven budet. *okom "395. god. budeti E$U& i EU(%)*%+ se spajaju u jedinstveni budet EE$. Kasnije, "3:;. god. Ugovorom i! <uksemburga u op'ti budet EE$ je ukljuen i budet !a tro'kove istraivanja i investiranje EU(%)*%+. 1a osnovu <uksembur'kog ugovora, "3:;. god. implementira se sistem prikupljanja vlastitih prihoda, koji je primjenjiv od "3:". god. =istem ine carine, dabine na poljoprivredne proi!vode ,uglavnom carine i prelevmani-, te dio pore!a na dodatu vrijednost. 1a prvi pogled se uoava da su carine i prelevmani klasini prihodi $ajednice ,re!ultat !ajednike poljoprivredne politike-, dok se 267 prikuplja u njenim lanicama. 2ravni osnov prikupljanja prihoda EU odre en je lanom 0. %dluke =avjeta Evrope o sistemu vlastitih prihoda> od 03. 3. 0;;;. god. ,0;;;?53:?E@, EU(%)*%+-. 2rema ovom aktu budetske prihode Unije ine8 vlastiti prihodi ,koji se odnose na carine i prelevmane dabine na poljoprivredne proi!vode-, prihodi od pore!a na dodatnu vrijednost i prihodi koji se obraunavaju prema ostvarenju /62 !emalja lanica. A U odnosu na reforme provedene sedamdesetih godina dvadesetog vijeka aktuelni koncept prikupljanja je BbogatijiB !a sredstva determinisana ekonomskom snagom pojedinih !emalja, a koja !avise od veliine njihovog /62. Be! ob!ira 'to budet EU jo' uvijek ne obuhvata veinu kvalitetnih i!vora, promjene su ipak !nak !naajnog progresa u jo' uvijek veoma heterogenoj dravnoj !ajednici. . druge administrativne strukture pune budet Unije t!v. ostalim prihodima, kao 'to su ka!ne, administrativne takse, prihodi od B!ate!nihB i redovnih kamata, doprinosi i pore!i na dohodak evropske administracije i dr. .pak, treba konstatovati da je rije o skromnim sredstvima u odnosu na druge i!vore finansiranja evropskog budeta. Uglavnom, u krugovima !agovornija jaanja evropskih integracija postoji ocjena da je prikupljanje budetskih prihoda EU komplikovano i neefikasno. =lijedee, prikupljanje prihoda u !emljama lanicama snano diversifikuje budetsku politiku, !atvarajui je u duem periodu u okvire !emalja lanica, a nerijetko je ini i netransparentnom. 10.2. !"#oe"ono$s"i !spe"ti %&'(et! EU Budet je najvaniji konstituent savremenih dru'tvenoCekonomskih sistema. 1jime se, pored monetarne politike, utie na stanje nacionalne ekonomije i op'tedru'tveni ra!voj. +oderne drave budetima vr'e ogromne preraspodjele ukupnog outputa, pa ne i!nena uje 'to makroekonomija ove prihode i rashode svrstava u respektabilne
A

1o ove odluke 9lanice su "adr6avale 1& B i"nosa poljoprivrednih taksi, pore"a na :eer i carina( -ovom odlukom se "adr6ava %. B( 5rihodi od 51+ naplauje se na harmoni"ovanu osnovicu svih 9lanica( 2 lanice moraju transferisati naplaene vlastite prihode u bud6et Unije( Ukoliko to ne u9ine, Evropska komisija mo6e pokrenuti tu6bu kod Evropsko) suda pravde, a na osnovu 9lana %%C( U)ovora o osnivanju E<(

makroekonomske veliine. 7eina ra!vijenih tri'nih privreda budetskom politikom preraspodeljuje i!me u >; i 5;D outputa. Eavni rashodi ,kao D od ostvarenog /62u 0;;>. god. !a naj!naajnije lanice EU05 su i!nosili8 1jemaka i .talija A3D, 7elika Britanija AAD, #rancuska 55D, a Fvedsku ak 54D. 5 +oderna drava koristi budet kao jednu od najvanijih makroekonomskih poluga u kreiranju mjera ekonomske politike i usmjeravanju ekonomskog i socijalnog ra!voja, i ra!voja ostalih dru'tvenih djelatnosti8 !dravstva, obra!ovanja, istraivanja i ra!voja isl. *ako drava stie atribut ne!aobila!nog ekonomskog aktera tri'ne privrede ,Burda i 7iplo' smatraju da EU i vlade njenih lanica opore!uju i tro'e oko polovine /62, dok se !a preraspodjelu dohotka tro'i treina /62-. 9 .ako se uloga ne!aobila!nog makroekonomskog faktora ostvaruje ra!liitim spektrom mjera i postupaka, moraju se apostrofirati one dravne funkcije koje sublimiraju uticaje na monetarnu i budetsku, odnosno fiskalnu sferu. : 2rimarni uticaj reali!uju nacionalne centralne banke kontrolom devi!nog kursa, uvanjem cjenovne stabilnosti ,dranjem inflacije u planiranim okvirima-, kontrolom primarnog tekueg rauna 4 i kontrolom cjelokupne monetarne sfere ukljuujui i kontrole kamata. 6rugi uticaj se svodi na ulogu drave u preraspodjeli ukupnog outputa i usmjeravanju ukupnih dru'tvenih potencijala. *ako drava postaje proi!vo a roba i usluga, koje uglavnom slue !a kolektivnu potro'nju.3 *o !nai da se budetska politka moe usko ve!ati !a politku upravljanja tranjom. %dnosno, vea budetska i!dvajanja ,u! optimalno pona'anje dravnih institucija- utiu na rast agregatne tranje i suprotno, slabija uloga drave u realokaciji outputa govori o antikejn!ijanskom rje'avanju ekonomskih problema. 2ri tome je neophodno uka!ati na kontrover!u u reali!aciji ciljeva preraspodjele koja se odnosi na dilemu8 jednakost ili efikasnost. "; Eer, uobiajeno je da preraspodjela dohotka od strane drave destimuli'e tri'ne aktere !a produktivniju proi!vodnju, jer subvencionirani subjekti u tom ambijentu nisu dovoljno motivisani !a efikasno ekonomsko pona'anje. 1a slijedeem grafikonu ,";.".- vide se efekti opore!ivanja u uslovima ravnotee ponude i tranje. U koliko do e do poveanja pore!a, privreda i! take ravnotee E ide u pravcu take 6. *o je prou!rokovano veim cijenama pa se !bog pada kupovne moi ponuda i! take = pomjera u taku =G. 1aravno ovdje ne anali!iramo efekte koji se postiu implementacijom budetske politike.

European Union /ommittee =%&&.@* >uture >inancin) of the European Union =DuthoritE of the Fouse of $ords, $ondon@( ' O ulo"i dr6ave u fiskalnoj sferi vidjeti u: ajkl #urda i arls +iplo:, akroekonomija: evropski ud6benik, /$13, #eo)rad, %&&2( )od(, po)lavlje o fiskalnoj politici, du)u i emisionoj dobiti, str( A'28AC2( ; O ulo"i dr6ave u ekonomiji vidjeti u: 3ti)lit" Joseph, Ekonomija javno) sektora, /01, Ekonomski fakultet, #eo)rad, %&&C( )od( Elaborirajui stanje 3D1, 3ti)lit" omo)uava i komparaciju sa dru)im sistemima( C ichael #urda i /harles GEplos", akroekonomija, /$13, #eo)rad, str( 1.%81..( H ichael #urda i /harles GEplos", akroekonomija, /$13, #eo)rad, str( A'.( 1& ichael #urda i /harles GEplos", akroekonomija, /$13, #eo)rad, str( A''(

/rafikon ";.".8 Efekti opore!ivanja

(edistribucijom sredstava i! budeta EU najvi'e se i!dvaja !a subvencije evropske poljoprivrede, kohe!ionu i strukturne politike, koje u gene!i imaju cilj smanjivanje postojeih nejednakosti ,'to po definiciji- ugroava efikasnost uloenih sredstava najprofitabilnijih djelatnosti. Upravo u tome kritiari ovog budetskog okvira nala!e argumente !a njegovo osporavanje. Kad se tome dodaju i!dvajanja !a pro'irenja koje koriste kandidati u predpristupnim fa!ama, tada je slika o makroekonomskoj ulo!i evropskog budeta kompletna. +e utim, treba naglasiti da se najvei dio outputa lanica EU ipak preraspodjeljuje na nacionalnom nivou. 2ostoje !naajne ra!like me u !emljama ,npr. ra!like i!me u 7elike Britanije i Fvedske- u visini transfera usmjerenih u ekonomsku i socijalnu sferu ili druge dravne i!datke. =ve ovo utie na ra!like u primarnom budetskom saldu po !emljama lanicama EU. 2olitika prijema novih lanica je utemeljena na prilago avanje nacionalnih ekonomija kriterijumima konvergencije. %vaj uslov se odnosi i na !emlje lanice. Konvergencija posebno apostrofira obave!u po'tivanja strogih limita budetskog deficita. Kada se tome doda injenica da je ue'e budeta EU u ukupnom /62 svih njenih lanica skromno, to !nai da se na nivou $ajednice ne mogu provoditi aktivnosti kratkorone stabili!acije koja je uobiajena !a moderne tri'ne privrede. U tim privredama se toleri'u vi'e vrijednosti budetskog deficita koji se moe finansirati !aduivanjem i rastom javnog duga. Uglavnom, makroekonomska teorija po!naje princip i!ravnavanja javnih prihoda i rashoda i njihovo djelovanje na kratkorone cikline fluktuacije. )ko npr. do e do pada outputa, to moe uticati na pad plata i dovesti do pada agregatne tranje. U tom sluaju, neophodno je i!vr'iti korekciju potro'nje u cilju vraanja putanje tranje na prvobitni poloaj. )ko nema mogunosti !aduivanja stanovni'tva, onda e drava !austaviti pad agregatne tranje poveanjem rashoda ili smanjivanjem pore!a. %be mjere djeluju na rast agregatne tranje i vraanje krivulje )6G u raniji ravnoteni poloaj )6 ,na grafikonu ";.0.-. 6akle, rije je o !aduenju drave u cilju odravanja nivoa agregatne tranje. %vo je postupak politike kratkorone stabili!acije. =uprotno

ovoj situaciji, ekspan!ijom agregatne tranje raste inflacije, "" ali se stvara budetski suficit koji se, ukoliko privreda funkcioni'e u ciklusima stalnih poremeaja, moe koristiti !a vraanje dugova koje je drava napravila ranije. U tom sluaju kriva agregatne tranje e se pomjeriti prema desno gore u stanje )6.B Budetski suficit se koristiti i !a druge makroekonomske operacije. /rafikon ";.0.8 2olitika stabili!acije budetom

6akle, ukoliko do e do endogenog rasta tranje, privreda tei i! stanja u ) u taku B. Ukoliko se ne primjenjuju nikakve mjere stabili!acije, stanje privrede e se premjestiti u taku @. Budetska i fiskalna politike koriguju ove tendencije vraajui privredu prema taci ). %ve mjere mogu ak i u poetnoj fa!i kretanja i! take ) u B !austaviti kretanje )6 krive. 6akle, budet je ,preko deficita, suficita, !aduivanja ili provo enja aktivnih mjera fiskalne politike- ne!aobila!an makroekonomski instrument, posebno u kreiranju i kontroli kretanja agregatne tranje. %vaj teorijski aspekt se mora uvaiti i na !ajednikom evropskom tri'tu, uprvo !bog makroekonomskih konsekvenci na !ajednikom tri'tu i u privredama !emalja lanica, 'to ovom teorijskom pristupu daje posebnu dimen!iju. 1esporno je da fa!e u!leta prate suficiti budetskih sredstava, dok su !a periode recesija obino ve!ani budetski deficiti ,do njih moe doi i u fa!i u!leta !bog vee participacije drave u privrednom ra!voju, npr. poslije ratova-. $ato se primjenjuje mehani!am automati!ma u upravljanju budetom kori'enjem t!v. automatskih stabili!atora. Kao i drugi agregati ili poka!atelji, budet ima svojstvo endogenosti. =u'tinski, ono podr!umijeva da nema jednostrane, vrste ili relaksirane fiskalne politike. Upravo su endogeni odgovori na promjene tri'ne situacije i!a!ov !a svaku vladu. 1aravno, neophodno je napraviti distinkciju i!me u endogenih i eg!ogenih faktora. U tom kontekstu ovaj makroekonomski problem je prika!an na slijedeem grafikonu8 /rafikon ";.>.8 Endogene i eg!ogene budetske komponente
11

Grafikon poka"uje da mjere fiskalne politike pomjeraju krivu a)re)atne tra6nje, pri 9emu dola"i do promjena u nivou cijena =odnosno inflacije@( Io posredno doka"uje da se mjerama fiskalne politike djeluje na inflaciju(

<inija BU koja ima po!itivan nagib "0 u desnu stranu grafikona predstavlja budet koji je usvojen od strane parlamentarnih struktura odre ene !emlje. 2oloaj linije BU uka!uje na manje ekspan!ivnu politiku, dok se linijom BUG predstavlja stanje u kome je potro'nja vea ili su pore!i manji ,ili postoji sinergija ovih faktora-. Kao re!ultat ovih tendencija javlja se budetski manjak ,!a dati nivo outputa-. 6akle, linija BU je instrumentarij budetske regulacije na mogue fluktuacije outputa pri !adatoj fiskalnoj politici. Kako je ve reeno, BUG predstavlja sluaj ekspan!ivnije fiskalne politike. (avnoteni budet se utvr uje tako 'to se pretpostavi da je ja! u outputu nula. %n se u ovom sluaju nala!i u taci ) ,!a BU- i u taci B ,!a BUG-. Kada je rije o evropskom ekonomskom prostoru, bilo da se radi o EU0: ili E), moe se konstatovati da je ovaj teorijski pristup primjenjiv, ne samo u reali!aciji budeta, ve i u fa!i njegove kreacije i usvajanja. Kada je npr. rije o =)6, negativni efekti postojee finansijske kri!e se pomjeraju u budunost stvaranjem buduih budetskih deficita. *o podgrijava sada'nju potro'nju i vraa krivu agregatne tranje na eljeni nivo. =line tendencije su i u ekonomijama evropskih drava, jer se kri!a poetkom 0;;3. god. snano prenosi i na njihove prostore. 6akle, tri'ne fluktuacije trae jasne budetske odgovore. *o e se odra!iti na kriterijume konvergencije u ve!i stabilnosti budeta. 7e sada je jasno da neke lanice nee moi odravati postojee limite ,tanije, probijae ih-, dok e problemi !emalja koje se nala!e u fa!i pridruivanja i pristupanja biti jo' i!raeniji. =implificirana anali!a budeta pola!i od njegovog ue'a u /62. *aj procenat se u ra!vijenim !emljama kree oko A;D ,!emlje %E@6 >4D, Eapan priblino AAD itd.-. U !emljama ija je dravna politika afirmi'e socijalnu komponentu, ue'e budeta u /12 je vee od 5;D ,npr. Fvedska ima ue'e od gotovo 9;D-. Budet EU ima uravnoteene prihode i rashode. *o je posljedica dejstva kriterijuma konvergencije, krucijalne pretpostavke ulaska novih !emalja u !ajednicu evropskih drava, ali i obave!a koje se moraju pridravati i same lanice. 1o, njihovi budeti esto nisu u ravnotei 'to dodatno produbljuje druge deficite. U nekim !emljama se u odre enim okolnostima stvaraju i budetski suficiti.
1%

-a po"itivan na)ib linije #U djeluju automatski stabili"atori jer determinisana poreska stopa i planirana javna potro:nja u uslovima djelovanja re)ulacije uti9u na rast G15, a posredno i pobolj:anje bud6etsko) salda(

'

.pak, !a ra!liku od drugih ra!vijenih ekonomija budet Unije jo' uvijek nema snagu makroekonomskog resursa koji bi mogao kreirati promjene cjelokupnog ekonomskog sistema, posebno u stimulisanju investicija i rasta, dugoronoj stabilnosti itd. .pak, budet u sadejstvu sa drugim !ajednikim politikama ima odre eni kapacitet kojim se djeluje na makroekonomsku stabilnost !ajednikog tri'ta ili podruja evro!one. $ato se sinergiki efekti ovih mjera ne mogu !anemariti na unutra'njem ni svjetskom planu. Kao primjer moe posluiti interakcija djelovanja @)2 i budeta EU. %ni mogu prou!rokovati snane makroekonomske efekte na 'irem me unarodnom planu, 'to potvr uje hipote!u o postojanju makroekonomskog uticaja budeta $ajednice. % efektima na nelanice EU, posebno evropske !emlje, komentar je suvi'an, jer su sve one ekonomski epicentralno ve!ane !a stanje !ajednikog evropskog tri'ta. "> 10.). B&'(et EU* osnovni po"!+!te,-i 2rihodi i rashodi budeta su instrumenti savladavanja mnogih problema ekonomskog i dru'tvenog ra!voja EU. .pak, oni jo' nisu dovoljni !a o!biljnije makroekonomske intervencije ,i!u!ev @)2 koja koristi najvei dio evropskog budeta-. )li, treba imati na umu da se i! budeta EU ne finansiraju neke druge potrebe ,npr. vojne- koje u suverenim dravama participiraju u budetskim sredstvima. U budetu EU su najnii tro'kovi komunitarne administracije, jer im je glavna funkcija preraspodjela sredstava kojima se finansiraju !ajednike politike. *ako se i! budeta vr'i povrat ostvarenih prihoda od oko 35D prikupljenih sredstava, koje se kro! komunitarne politike vraaju lanicama, a oko 5D budeta !adrava !a finansiranja administrativnog aparata. "A 2rocedura usvajanja budeta u EU je slina kao i u svim demokratskim !emljama. Budet se predlae jednom godi'nje. 2oslije parlamentarnih rasprava i glasanja o amandmanima dola!i do usvajanja pojedinanih budetskih stavki. "5 *a situacija postoji i u EU. .nstitucije $ajednice, prije svega Komisija, Evropski parlament i Evropski savjet provode redovne procedure usvajanja i!ve'taja o reali!ovanom budetu !a prethodnu i usvajaju budet !a nastupajuu godinu. 2ravni osnov ovih procedura je obuhvaen lanom 0:0. Ugovora i! (ima. 1jime sve procedure usvajanja budeta !a narednu godinu poinju ve ". jula tekue godine, kako bi se mogao usvojiti do >". decembra tekue godine, ali su i one dodatno pro'irene, tako da od "3::. god. pripremni poslovi na usvajanju budeta poinju ranije. .nae, budetski rashodi EU se klasifikuju u dvije kategorije ,obave!ni i neobave!ni rashodi-. 7e na prvi pogled se uoava da obave!ni budetski rashodi proistiu i! Ugovora o E$ i drugih obave!ujuih dokumenata. $a'titu interesa budetskih korisnika koji raspolau pravom na kori'enje sredstva i! obave!nih budetskih rashoda obe!bje uje =avjet ministara. % ostalim, tj. neobave!nim rashodima brigu vodi Evropski 2arlament. (adi vi'eg nivoa budetske discipline i sinhroni!acije
1A

3vim ovim "emljama EU predstavlja najvee) spoljnotr)ovinsko) partnera( 1ru)o, neke "ajedni9ke politike imaju sna6no dejstvo na ekonomije ovih "emalja =npr( i"vo" :eera determini:e /D5, saobraajne politke "avise od ra"voja transevropskih mre6a itd(@( 12 Iako je npr( u %&&2( )od( administracija EU "apo:ljavala AA(&&& radnika( Od to)a je %%(&&& bilo "aposleno u 7omisiji( 5rijemom novih dr6ava, "aposleno je jo: 1%.& radnika( 0ako evroskeptici kritikuju EU "bo) brojnosti administracije, ne"adovoljavajue efikasnosti i povla:eno) polo6aja, ipak se mo6e konstatovati da su broj i i"nos sredstva "a funkcionisanje administracije apsolutno i relativno niski u odnosu na ukupan bud6et( 3redstva "a finansiranje administracije i broj "aposlenih od)ovaraju administraciji vee) evropsko) )rada =pri tome ne treba "anemariti da komunitarna administracija jo: uvijek ne obavlja mno)e dr6avno8administrativne poslove@( 1. O ovome videti vi:e u: ajkl #urda i arls +iplo:, akroekonomija, evropski ud6benik, #eo)rad, /entar "a liberalno8demokratske studije, %&&2( )od(, str( A;A(

postupaka usvajanja budeta, evropske institucije ,Komisija, =avjet i 2arlament- se usagla'avaju o prioritetima u buduem periodu. Usagla'avanja se sublimiraju u srednjoronom finansijskom okviru rashoda ,t!v. finansijska progno!a-. *ako je npr. Evropski savjet "333. god. usvojio odluku da se u periodu nove finansijske progno!e od 0;;; do 0;;9. god. utvrde budetski limiti od ",0:D /62 EU. "9 Budet EU za 2008. god. 2rema projekciji !a 0;;4. god. budet EU je povean 0D u odnosu na prethodnu godinu i i!nosi "03,0 biliona evra. =truktura budeta je promenjena, pa sredstva !a stimulisanje rasta i !aposlenosti uestvuju sa ak AA,0D ukupnog budeta, 'to se u ekonomskom smislu moe ocijeniti veoma povoljno. =truktura raspodjele budetskih sredstava EU je prika!ana na slijedeoj tabeli8 *abela ";.A.8 =truktura raspodjele budeta !a 0;;4. godinu8
%drivi rast 6irektna pomo i tro'kovi tri'ta (uralni ra!voj EU kao globalni partner <judska prava, sloboda, be!bjednost i 2ravda Ukupni administrativni tro'kovi .!daci !a Bugarsku i (umuniju 5:," A0,5 ">,4 9,3 ",> :,A ;,">

.!vor8 http8??europa.eu?

.! tabele ";.A. uoavaju se fundamentalni dru'tvenoCekonomski momenti i tendencije u ovoj ra!vojnoj fa!i EU. 7idi se da je i! budeta !a 0;;4. god. najvi'e sredstava ,oko AA,0D- usmjereno sektoru odrivog ra!voja. .sto tako, !a potrebe ruralnog ra!voja odla!i !avidnih ">,4D sredstava sa tendencijom da ih $ajednica !adri i u buduim planovima i programima. 6akle, EU daje veliki !naaj stimulisanju odrivog rasta i ra!voja, reali!ujui jedan od fundamentalnih ciljeva, projektovan eljom da evropski privredni prostor u budunosti postane tehnolo'ki i odrivo najnapredniji u svijetu. ": *o EU pretvara u najkvalitetnije i najpoeljnije mjesto !a ivot. Konano, !a promociju ljudskih prava, sloboda, be!bjednost i pravdu i!dvojeno je oko "D budeta, a !a Bugarsku i (umuniju oko ;,"D budetskih sredstava. =truktura budeta EU je veoma stabilna u duem vremenskom periodu. 1a ovo utiu brojni faktori, od kojih je najvaniji kompleksnost njegovog usvajanja. 6ono'enje budeta podlijee sloenim procesima usagla'avanja. Kad je jednom dogovorena odre ena struktura budeta, nju je te'ko radikalno mijenjati. 6rugo, budetska struktura je prilago ena implementaciji !ajednikih politika koje predstavljaju najjai komunitarni instrumentarij koji se ne mijenja u duim vremenskim periodima. U tabeli ";.5. su prika!ani tro'kovi budeta EU !a period 0;;:C0;;4. god.8 *abela ";.5.8 *ro'kovi budeta EU0: !a period 0;;:C0;;4. god.
1'

O bud6etu i bud6etskoj politici vidjeti vi:e u: Jovanovi -( iroslav, Evropska ekonomska inte)racija, E>, #eo)rad, %&&2( )od( 1; Ovoj dimen"iji EU u brojnim radovima i intervjuima najbolje opisuje ameri9ki ekonomista Jifkin 16eremi( O tome vidjeti vi:e u: Jifkin 16eremi, >rankfurter Dll)emeine <eitun), prevod, -0-, #eo)rad( 1(%(%&&;(

Opis ". %drivi ra!voj 0. $a'tita . upravljanje prirodnim i!vorima >. =loboda, !a'tita, sudstvo A. EU kao globalni partner 5. )dministracija 9. 1aknada UKUPNI TRO3KOVI EU2/

B&'(et 200. 5; >0A 0;A 909 5> ":: >0; ;5> " 0A" AA3 ;;9 4 ""0 :04 A;; : 04A A0; 0>5 0;9 9>9 030 120 )45 /6. 512

B&'(et 200/ A> 53; ""4 ;"0 5A 0"; A05 :>9 " 0:; ""A :5" : >50 :A9 :>0 9 3:: :9A ;>0 AAA 9A9 "50 11) .46 .16 416

P#o$-ene 012 "5,A5 C",3" C0,09 ";,>A A,>3 H 5>,5> 67/1

.!vor8 http8??eurCleI.europa.eu?budget?

Komparacije budeta $ajednice !a 0;;:. i 0;;4. god. jasno uka!uju na kontinuitet fundamentalnih ra!vojnih ciljeva EU. *o potvr uje agregatna struktura budeta !a 0;;:. god. ,tabela ";.9.-. *abela ";.9.8 =truktura raspodjele budeta !a 0;;:. god. ,uD%drivi rast EU kao globalni partner <judska prava, slobode, be!bjednost i 2ravda 2oljoprivreda i obe!bje enje kvaliteta (uralni ra!voj i !a'tita okoline 6rugi tro'kovi ukljuujui administraciju 5A,A 9,> ",0 A> ">,3 :,9

.!vor8 http8??europa.eu?

U tabeli ";.:. prika!ani su rashodi budeta EU !a period od 0;;9. do 0;;:. god. po osnovnoj strukturnoj podjeli. .! nje se vidi da se najvei rashodi budeta EU odnose na $ajedniku poljoprivrednu politiku i odrivi ra!voj, 'to najbolje govori o obimu i strukturi !ajednikih politika u ovoj fa!i ra!voja $ajednice. *abela ";.:.8 (ashodi budeta EU !a period 0;;9C0;;:. god. ,u evrimaRe'. %#. 1 " 0 N!+iv 2 %driv ra!voj $ajednika poljopriv. 2olitka H @)2 /ra anska prava, slobode, be!bjedn. i 2ravda Evropska unija kao globalni partner )dministracija Kompen!acija UKUPNO B&'(et 200/ ) AA 490 ;5; >"3 5A :"4 5A5 :>9 B&'(et 2005 4 >5 495 3:> ;:5 5A 5:3 A:; 3A" In'e"s 60)842 "05,;4 ";;,05 1 5 >4,4A A:,>4

> A 5 9

" ":9 395 950 : >50 :A9 :>0 9 3A0 09A ;>; AAA 9A9 "50 116 49/ 21. 521

" "90 "55 A5> 4 ;3> 03" A54 9 9;A ;:4 >90 " ;:> 5;; >>0 10/ )/. 459 521

";",0: 3;,45 ";5,"0 A",A0 10/765

",;0 9,>: 9,;" ;,>4 100

.!vor http8??eurCleI.europa.eu?budget?

.! prethodnih tabela se vidi da je u 0;;:. god. najvi'e budetskih sredstava ,A>Dbilo usmjereno na potrebe odrivog ra!voja. $naajna sredstva su usmjerena prema E#(6 i drugim kohe!ionim fondovima. Uoava se da su skoro identina sredstva u odnosu na 0;;4. god. usmjerena !a promociju odrivog ra!voja, mira i be!bjednosti, !a'titu ljudskih prava, sloboda, be!bjednosti i pravde. $a @)2 je i!dvojeno A> mlrd. evra, a !a programe ruralnog ra!voja i !a'titu ivotne sredine ">,3 mlrd. evra. 2rethodni podaci uka!uju da se !a administraciju EU i t!v. druge tro'kove godi'nje i!dvaja oko :,5 mlrd. evra. = druge strane, budeti u 0;;:. i 0;;4. god. su gotovo ujednaeni jer su sve budetske stavke u obe godine poveane. (ije je o godinama koje se nala!e u istom srednjoronom finansijskom okviru ,od 0;;: do 0;">. god.(ashodi budeta EU !a regionalnu pomo u 0;;:. god. i!nose AA,3 mlrd. evra. %va sredstva su participirala u budetu $ajednice sa >3D. 1jihov rast od 05D u odnosu na prethodnu godinu govori o namjeri evrokreatora da snano podre regionalnu politiku, jednu od fundamentalnih !ajednikih politika. =lijedee, budetska podr'ka $ajednikoj poljoprivrednoj politici, najstarijoj !ajednikoj politici govori da uprkos stalnim intervencijama od strane J*%, Unija jo' uvijek nema namjeru da i!vr'i radikalnu redukciju sredstava podr'ke u ovoj oblasti. =redstva @)2 u budetu Unije i!nose oko 55 mlrd. evra i u budetu participiraju sa visokih A:D. . na kraju, ostali rashodi participiraju sa "AD, 'to je u okvirima budeta prethodne godine. Prikupljanje budetskih prihoda. (eeno je da se budetski prihodi EU prikupljaju i! nekoliko i!vora i da je budetska politika EU ra!liita u odnosu na klasine pristupe rje'avanja budetske problematike. @arinski prihodi se prikupljaju prilikom uvo!a roba i! drava nelanica. %b!irom na obave!u smanjivanja carinskih stopa, carinski prihodi se smanjuju. (edukcija ovih prihoda je usko ve!ana !a procese 'irenja i uticaja J*% u svjetlu !akljuaka Urugvajske runde, =pora!uma i! 6ohe i drugih akata. 2o!nati su stavovi J*% po pitanju sudbine preferencijalnih trgovinskih spora!uma, sniavanja carinskih stopa itd. Ftavi'e, EU je !a J*% jedan od kljunih problema u uspostavljanju slobodne trgovine, a Unija, kao lider tri'nih privreda vr'i postepena prilago avanja carinskih tarifa nanie, smanjujui tako svoje carinske prihode. =lina situacija je sa prelevmanima na uvo! poljoprivrednih proi!voda. . oni su prema svojoj klasifikaciji veoma slini klasinim carinskim prihodima. Kao takvi, nala!e se pod kontinuiranim nad!orom J*% i trpe stalni pritisak !a smanjenje. U su'tini, radi se o budetskim prihodima na uvo! poljoprivrednih proi!voda na !ajedniko tri'te EU. 2relevmani se ne obraunavaju i ne plaaju na carinsku osnovu, ve na koliinu ili broj komada poljoprivrednog proi!voda prema odrebama $ajednike poljoprivredne politike. 2rihodi od prelevmana se usmjeravaju !a ra!voj poljoprivrednog sektora $ajednice i tako !aobila!e o'tre !ahtijeve J*%. U poslednje vrijeme ovaj budetski prihod se usmjerava i na oblasti koje se nala!e Boko poljoprivrede.B +odernu epohu strukturne politike EU obiljeavaju ulaganja u kohe!ione i strukturne fondove, posebno u sektor ruralnog ra!voja. Kada je rije o prelevmanima na 'eer i i!ogluko!u, oni imaju specifinu ulogu upravo u tome da usmjere proi!vo ae na fer raspodjelu u finansiranju proi!vodnje i skladi'tenja. $naajne prihode budetu EU donose sredstva prikupljena opore!ivanjem dodatne vrijednosti. 1jih obraunavaju lanice, obraunom prema jedinstvenoj poreskoj stopi

1&

u i!nosu ",AD na nacionalne osnovice pore!a na dodatu vrijednost ,ne smije prela!iti 55D nacionalnog budeta-. 2rihodi na procenat od /62 drava lanica najvi'e participiraju u budetu EU. %vaj i!vor daje vi'e od 9;D ukupnih budetskih sredstava i obave!a je svih lanica be! ob!ira na njihov status u $ajednici ,stare ili novoprimljene lanice, ra!vijene ili manje ra!vijene drave i sl.-. U mnogim sluajevima dola!i do povrata finansijskih sredstava preko konkretnih projekata koji se finansiraju u skladu sa !ajednikim kohe!ionim i strukturnim politikama. +noge drave imaju beneficije od ovih komunitarnih politika, dok su najra!vijenije !emlje kao 1jemaka i 7elika Britanija tradicionalni budetski kontributori. U cilju rasta budetskih prihoda, Komisija u tekuem obraunskom periodu insistira na dodatnim sredstvima koja bi se prikupila do 0;">. god. ali najvei kontributori 1jemaka, 7elika Britanija, #rancuska, )ustrija, Kolandija i Fvedska pruaju otpor toj ideji. %ne su traile da budetski limiti ostanu nepromijenjeni. 7idljivo je da su netoC davaoci budetskih sredstava uglavnom stare lanice i osnivai na elu sa 1jemakom i 7elikom Britanijom. =asvim je logino da se intervencije ovih !emalja u bilo kom pogledu, u tijelima Unije ra!matraju sa posebnom panjom i eljom da se udovolji njihovim !ahtijevima. %stali prihodi se odnose na sredstva novanih ka!ni ili vanrednih sredstava koja vode porijeklo od vi'ka sredstava i! prethodnih godina. Budetski prihodi EU !a period od 0;;9. do 0;;4. god. su pre!entirani u tabelama ";.4., ";.3. i ";.";.

*abela ";.48 Budetski prihodi"4 !a period 0;;9C0;;4. god. ,u evrimaB&'(et 200. B&'(et 200/ I+v#:en-e 2005

1C

Od 1H.C( do 1H;&( )od( #ud6et EE< i Euroatom bud6et =od 1H'.( )od( E/3/ administrativni bud6et@ finansiraju se prilo"ima 9lanica( Od 1H;&( )od( uvodi se sistem vlastitih i"vora prihoda koji se primjenjuje od 1H;1( )od( 3opstvene i"vore sa9injavaju: carine, poljoprivredni doprinosi i +DI(

11

2oljoprivredne dabine utvr ene u institucijama Evropskog komiteta u pogledu trgovine sa !emljama koje nisu lanice i imaju manje op'te poljoprivredne politike ,lan 0.,"-,a- odluke 0;;;?53:?E@, Euroatom2ore!i i ostale dabine obe!bje ene od manje op'tih organi!acija trgovine 'eerom ,lan 0.,"-,a- odluke 0;;;?53:?E@, Euroatom@arinske i druge dadbine u ve!i lana 0.,"-,b- odluke 0;;;?53:?E@, Euroatom <ini i!vori koji nastaju i! dodatnih pore!a navedeno u lanu 0.,"-,c-, odluka 0;;;?53:?E@, Euroatom <ini i!vori u ukupnom nacionalnom dohotku navedeno u lanu 0.,"-,d- i lanu 9. odluka 0;;;?53:?E@, Euratom Budetske Korekcije

" 94> 0;; ;;;

" A49 4;; ;;;

" 03" 4;; A0A

9>> A;; ;;;

C>: :;; ;;;

"5" 9;3 934

"9 A>" 3;; ;;;

"5 ;4> 4;; ;;;

"> 54A 45> 9"0

"3 ;35 9:> 35>

"4 5": 004 35"

": 0"3 4;" :3>

4" ;:: 54A 0A:

:" "5> ;:9 >4:

94 9;0 ;30 45>

; 105 20) 206 )).

C9 ;;; >99 100 .44 16. 01)

UKUPNO 11. 921 /6. 200 0"vor: http:??eur8leK(europa(eu?bud)et?

.! tabele se uoava da je ukupan budetski prihod od poljoprivrednih dabina vei od 0 milijarde evra. =a ostalim carinskim i drugim dadbinama u ve!i lana 0. ,"-,bodluke 0;;;?53:?E@ ,Euroatom-, ukupno prikupljeni godi'nji prihodi i!nose bli!u 0; milijardi evra. .pak, najvei budetski prihodi EU dola!e i! linih i!vora u ukupnom nacionalnom dohotku, 'to je navedeno u lanu 0.,"-,d- i lanu 9. odluke 0;;;?53:?E@ ,Euratom-. U periodu 0;;9C0;;4. god. ovi prihodi kontinuirano rastu. 2rihodi od potro'aa i novanih ka!ni !a period 0;;9C0;;4. god. su i!u!etno niski ,tabela ";.3.-. *abela ";.3.8 2rihodi od potro'aa i ka!ni !a 0;;9C0;;4. god. ,evrimaB&'(et 200. Udio potro'aa 0> ;;; ;;; 1ovane ka!ne ";; ;;; ;;; UKUPNO 12) 000 000 .!vor8 http8??eurCleI.europa.eu?budget? B&'(et 200/ 59 ;;; ;;; >40 ;;; ;;; 4). 000 000 I+v#:en-e 2005 ""0 4:A 39;,0A 4;> >3A 4;>,3: 915 259 /54721

=lijedea tabela poka!uje i!nose prihoda od pore!a, doprinosa i pen!ionih 'ema koji, iako apsolutno niski, biljee kontinuirani rast od 0;;9. do 0;;4. god. *abela ";.";.8 2rihodi od pore!a i doprinosa od 0;;9. do 0;;4. god. ,u evrimaB&'(et 200. B&'(et 200/ I+v#:en-e 2005

1%

(a!novrsni pore!i i odbitak 6oprinosi !a pen!ione 'eme %stali doprinosi UKUPNO

5:: 349 "A3 A>4 349 ;5: "" 3A> A"4 1 02. 916 524

5A" 5A9 054 >3: 3;4 5;3 "; 4:: 443 960 ))2 565

A:0 ;:4 A04 >:: >A5 9>" 4 :9; 933 .6. 1.4 /6.

.!vor8 http8??eurCleI.europa.eu?budget?

2rihodi se u peridu od 0;;9. do 0;;4. god. ra!likuju po stavkama. Uoava se da neki od biljee veliki pad u odnosu na prethodni period, posebno u odnosu na prosjeno poveanje ukupnih budetskih prihoda. *o potvr uje enormno smanjenje oekivanih prihoda od novanih ka!ni. =lino je i sa ue'em potro'aa. %va dva budetska prihoda se drastino smanjuju. = druge strane, budetski prihodi po osnovu poljoprivrednih dadbina, pore!a, carina i linih i!vora u nacionalnom dohotku i korekcije budetskih poremeaja u periodu od 0;;9. do 0;;4. god. rastu. .!u!etak su neki specifini carinski prihodi ,lan 0.,"-,aodluke 0;;;?53:?E@ od 0;;:. god.-. Budetske korekcije se odnose samo na 0;;9. god. Eedan od naj!naajnijih prihoda budeta EU je pore! na dodatu vrijednost ,7)*-. %n nema samo budetski, nego i dubok komunitarni karakter. %dricanje lanica od dijela pore!a na dodatu vrijednost o!naava i odricanje od dijela vlastite suverenosti. $ato e evrooptimisti i dalje insistirati na poveanju ue'a ovog i!vora u budetskim prihodima $ajednice. U slijedeoj tabeli ,";."".- prika!ane su veliine pore!a na dodatu vrijednost, koji predstavlja !naajan prihod budeta !a EU0:.

*abela ";."".8 .!nos 7)* po lanicama u 0;;:. god.


;e$,-e ,!nice 1 1 o' ,i$it! V<T %!+e " Belgija " AA; 395 ;;; !"si$!,!n V<T otp,!te 0&12 0 ;,5 Je'noo%#!+ne ci-ene o' V<T ,ini= i+vo#! 0& 12 > ;,>>""0A004 V<T ,ini= i+vo#! +! -e'noo%#!+ne ci-ene ,A- L ,"- M ,>A:: ">4 A0>

1A

Bugarska &e'ka (epublika 6anska 1jemaka Estonija .rska /rka Fpanija #rancuska .talija Kipar <etonija <itvanija <uksemburg +a arska +alta Kolandija )ustrija 2oljska 2ortugal (umunija =lovenija =lovaka #inska Fvedska UK

"5" 04A 5;; 9;3 939 5;; 3:5 90; ;;; "; A;: 443 ;;; 40 :93 ;;; 453 3:9 5;; " ;4: 39; ;;; 5 A"" 0;> ;;; 3 >4> 935 ;;; 9 ":5 5;5 ;;; :4 9:> ;;; ";3 >90 5;; ">0 9;5 ;;; "9" 30" ;;; A;A 3"0 ;;; 09 9A; ;;; 0 4;> A4; ;;; " 00; "4: ;;; " 59" 0;: ;;; :33 5:0 ;;; 550 A00 ;;; "9: 5A> ;;; 05; 495 ;;; :30 "4> ;;; " A3; ""3 ;;; "; 5>; 353 ;;;

;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5 ;,5

;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004 ;,>>""0A004

5; ;3> 39> 0;" 445 04> >0> ;5" A"3 > AA9 >;A 0;3 0: A;9 40" 04A :53 ;55 >9; 0A3 3"5 " :3" :4; A"5 > ";: "94 :9" 0 ;AA 453 >05 09 ;5; 5>9 >9 0"0 5:> A> 3;4 :04 5> 9"5 399 ">A ;:9 ":> 4 40" "A3 304 >;; "5; A;A ;>> A:4 5"9 35> A90 09A :5: 99" "40 30; >;4 55 A:: 5A: 4> ;9: A:3 090 >"; 34A A3> A"A 5;> > A4: ;55 99: 19 096 5/) 96)

UKUPNO 6/ 559 214 000 EU2/ .!vor8 http8??eurCleI.europa.eu?budget?

.! prethodne tabele se vidi koliki su i!nos od pore!a na dodatu vrijednost u toku 0;;:. god. u budet EU uplatile njene lanice. %pore!ivanje potro'aa preko 7)* jo' uvek nije veliko optereenje !a evropskog potro'aa, dok sa druge strane, ovaj i!vor ima !naajno ue'e u budetu EU. 1aravno, jedan od ra!loga je i relativno malo ue'e budeta $ajednice u /62 EU, odnosno stvorenom outputu svih lanica. %vo jasno uka!uje da se jo' uvijek ogroman dio budetskih sredstava koristi u samim !emljama lanicama, alokacijama sredstava koje determini'u nacionalne ekonomske politike. U cilju boljeg ra!umijevanja ovog problema neophodno je uspostaviti relaciju i!me u dijela prihoda ostvarenih od 7)* i ostvarenog nacionalnog dohotka !emalja lanica8 *abela ";."0.8 %dnos 7)* i nacionalnog dohotka u 0;;:. god. 12

;e$,-e> ,!nice

11 o' ,i$it! V<T %!+e 0& 000 ev#!2 " " AA; 395 "4; 3>3 :;0 49: 3:5 90; "; A;: 443 34 053 3;5 3>: " 09: 59> 9 :A> A": 3 >4> 935 9 ":5 5;5 "04 5AA "00 >;: ">0 9;5 ":5 >"> A;A 3"0 A" A0> 0 4;> A4; " 00; "4: " 53> 035 3:4 39> 550 A00 "45 3>4 05; 495 :30 "4> " A3; ""3 "; 5>; 353 69 5.5 1/1

11 o' &"&pno? n!cion!,no? p#i=o'! 0& 000 ev#!2 0 > A0; ":" >;0 593 " 0"3 >3> 0 >30 4>> 0A :0; "50 "95 5>4 " :"3 35> 0 ":5 30; "; 400 A;9 "3 0>; :>9 "5 :;: >>A "5: >A9 0"4 :05 049 A59 >0> 4A0 335 :53 5> 04; 5 :AA ;:3 0 :>9 :4" > "00 A"A " 533 "AA " >": 0A; >>5 ;49 59> 3:4 " 404 3:4 > A59 090 0" 0:9 ;3: 126 .92 4/2

@i$it ci-en! 0&12 > 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5; 5;

11 o' &"&pn. N!c. p#i=o'! 0& 000 ev#!2 &veA!n +! ,i$it. ci-ene A " :"; ;49 "5" 045 9;3 93: " "39 A": "0 >9; ;:9 40 :93 453 3:: " ;4: 39; 5 A"" 0;> 3 9"5 >94 : 45> 99: :4 9:> ";3 >9" "A> 004 "9" 30" A3: 44; 09 9A; 0 4:0 ;A; " >94 >3" " 59" 0;: :33 5:0 954 90; "9: 5A> 04" 343 3"A A43 " :04 ">" "; 9>4 ;A3 52 945 2)5

11 o' ,i$it! V<T %!+e 0000 ev#!2 5 " AA; 395 "5" 045 9;3 93: 3:5 90; "; A;: 443 40 :93 453 3:9 " ;4: 39; 5 A"" 0;> 3 >4> 935 9 ":5 5;5 :4 9:> ";3 >90 ">0 9;5 "9" 30" A;A 3"0 09 9A; 0 4;> A4; " 00; "4: " 59" 0;: :33 5:0 550 A00 "9: 5A> 05; 495 :30 "4> " A3; ""3 "; 5>; 353 6/ 559 214

;e$,-e ,!nice s! ,i$iti#!no$ V<T %!+o$ 9 Bugarska &e'ka (epublika

Belgija Bugarska &e'ka (epublika 6anska 1jemaka Estonija .rska /rka Fpanija #rancuska .talija Kipar <etonija <itvanija <uksemburg +a arska +alta Kolandija )ustrija 2oljska 2ortugalija (umunija =lovenija =lovaka #inska Fvedska 7.Britanija UKUPNO EU2/

Estonija .rska /rka Fpanija

Kipar <etonija <uksemburg +alta

2oljska 2ortugalija =lovenija

Izvor8 http8??eurCleI.europa.eu?budget?

2rethodna tabela poka!uje ue'e 7)* u nacionalnom dohotku EU i !emalja lanica u 0;;:. god. Uoava se da su lanice sa limitiranim 7)* ba!ama uglavnom slabije ra!vijene i manje lanice Unije, ili neke od novoprimljenih drava. 1ajvei kontributori 7)* su 1jemaka, 7elika Britanija i #rancuska. $atim dola!e .talija, Fpanija itd. %vo su i najvei kontributori po osnovu "D od ukupnog nacionalnog prihoda. 10.4. Pe#spe"tiv! %&'(et! EU 'o 201). ?o'. 1ajnovija kretanja na svjetskim finansijskim tri'tima trae odgovore na pitanje, da li je u periodu od 0;;:. do 0;">. god. finansijskoCbudetski okvir EU realno planiranN *anije, da li su evroplaneri budetska sredstva $ajednice planirali tako da se, sa najmanjim posledicama po !ajedniko evropsko tri'te mogu preva!ii neplanirani globalni problemi ,u koje se svrstava i kri!a koja se krajem 0;;4. god. i poetkom 0;;3. god. u punom kapacitetu prenijela i! =)6 u Evropu-. 1.

U EU se od "344. god. donosi budetski dokument !a dui vremenski period, t!v. B#inansijska perspektiva.B 1joj obino prethodi me uinstitucionalno usagla'avanje kljunih prihoda i rashoda. %na Bde factoBpredstavlja planski dokument srednjoronih budetskih prioriteta !a srednjoroni period. 2otreba !a dugoronim planiranjem proistie i! obave!a komunitarnih institucija !a uskla ivanjem dugoronih ciljeva i raspoloivih sredstava."3 6anas B1ova finansijska perspektivaB 0; pokriva period od sedam godina i uslov obe!be enja sredstava neophodnih !a provo enje !ajednikih politika, rad komunitarnih institucija, unapre enje efikasnosti !ajednikog tri'ta itd. Efikasnom upotrebom ,alokacijom- budetskih sredstava EU djeluje i na eksternom planu, ostvarujui istorijsku misiju globalne sile i amorti!ujui eksterne ekonomske udare, kao 'to je npr. aktuelna svjetska finansijska kri!a. B1ova finansijska perspektivaB ili )genada .. je usvojena 0;;5. god. =ve dok nije usagla'en budet, i!me u !emalja lanica, bilo je mnogo neslaganja u mnogim oblastima funkcionisanja $ajednice. Kao i obino, sporovi su se naje'e vodili na relaciji primaociCdavaoci u emu je opet, najvee primjedbe imala 7elika Britanija. Konano, ova vana drava EU je prihvatila umanjiti povlastice koje uiva u i!nosu od ";,5 mlrd. evra. u periodu planiranih sedam budetskih godina. 1jemaka je kao i obino posredovala i!me u 7elike Britanije i #rancuske. *ako je usvojena #inansijska perspektiva u i!nosu 490 >9> mlrd. evra, ili ",;A5 D /62 EU. 1ovi okvir je, prema rijeima evrokreatora, osigurao sredstva !a implementaciju svih buduih i!a!ova koji su planirani i sa kojima se EU mora suoiti. *e'ko je rei da li se 0;;5. god. mogao predvidjeti globalni finansijski problem koji je uslijedio samo poslije tri godine, odnosno na samom poetku reali!acije ovog finansijskog okvira. )li, on je sigurno predvidio i brojne druge i!a!ove koji e stajati pred EU, posebno u strategiji 'irenja, smanjenju ra!lika u nivou ra!voja u EU, te implementaciji drugih !ajednikih politika. 6akle, u! ogradu da kreatori ovog dokumenta nisu mogli predvidjeti sve i!nenadne okolnosti, B#inansijska perspektivaB od 0;;:. do 0;">. god. predstavlja kvalitetan akt procjene prihoda i rashoda budeta EU, ukljuujui i klau!ulu pregleda. =nagu budetskim dokumentima daju i spora!umi Komisije, =avjeta i Evropskog parlamenta o potrebi kontrole budetske discipline sredinom 0;;9. god. %igledno je da, koliko god se radilo o apsolutno visokim i!nosima budeta, ona je jo' uvijek relativno ni!ak u odnosu na ostvarene outpute i realnu ekonomsku snagu lanica. 6akle, iako je budet jedan od kljunih makroekonomskih instrumenata svake drave, on u $ajednici nema uticaj kojim bi se moglo djelovati na strate'ku raspodjelu outputa ili ekonomije njenih lanica. =uprotno, budeti lanica i!nose od A;C5;D njihovog /62 i mogu sluiti kao makroekonomski instrumenti nacionalnih vlada. %ni se finansiraju gotovo u cjelosti ,3;D- i! tekuih prihoda ,uglavnom poreski prihodi-.

1H

>inansijski okvir "a period %&&;8%&1A( )od( usvojen je %&&'( )od( Ia9ka 1'( ovo) 3pora"uma predvi!a prila)o!avanje okvira "a svaku )odinu prema kretanju prihoda( 5rila)o!avanja "a %&&C( )od( su i"vr:ena u aprilu %&&;( )od(, :to jasno uka"uje na visoku a6urnost u planiranju i reali"aciji bud6eta EU( %& >inansijska perspektiva se sastoji i" tri sastavna dijela: rashodno), prihodno) i pre)leda( 5rema njoj, rashodi su )rupisani u . po)lavlja, politi9kih prioriteta EU i neophodne fleksibiknosti radi efikasne alokacije sredstava(

1'

Konano, budeti lanica nisu uvijek uravnoteeni, dok budet EU podra!umijeva striktno provo enje naela ravnotee. %vo stvara svakodnevne probleme jer svaka nova, ali i stare lanice imaju obave!u po'tovanja kriterijuma konvergencije. *ako strogi fiskalni limiti djeluju na poveane fiskalne i monetarne napore, s jedne strane, i!a!ivajui stalnu dru'tvenu napetost, s druge strane. 2roblemi su posebno i!raeni danas, kada se nacionalne vlade i institucije $ajednice snano bore da prevladaju te'ke posledice ekonomske i socijalne, pa samim tim i politike kri!e, koja se javlja i na podruju ujedinjene Evrope. Eer, budeti EU i budeti njenih lanica se neminovno suoavaju sa novim ekonomskim i!a!ovima, koji e traiti nova rje'enja, ne samo u fa!i saniranja nastalih 'teta, nego i preventivno u poetnim fa!ama planiranja ekonomskih mjera i targetiranja0" makroekonomskih poka!atelja i agregata. %vo se odnosi i na kreiranje B#inansijske perspective.B U budunosti e se posvetiti vea panja i uloiti politiki napori na sputavanju egoi!ma lanica EU koje iska!uju veliku sklonost prema beneficijama od !ajednikih politika, dok su istovremeno vrlo rigoro!ne kod dono'enja odluka o novim sredstvima !a njihovo funkcionisanje. 2otrebno je iska!ati vei stepen harmoni!acije propisa u novim oblastima i redukovati preobimnu regulativu u mnogim !ajednikim sektorima ,o emu su saglasni gotovo svi relevantni faktori u EU-. *ako e se nove ekonomske kri!e lak'e preva!ila!iti.

%1

Iar)etiranje se javlja pedesetih i :e"desetih )odina pro:lo) vijeka( U to vrijeme centralne banke odr6avaju stabilne i niske kamatne stope( Io povoljno uti9e na investicije i rast( -ovac bilje6i visok endo)eni rast i sve to dovodi do rasta inflacije( <ato se centralne banke "emalja OE/1 okreu prema tar)etiranju stopa rasta nov9anih masa( #urda i +iplo: smatraju da se uspjeh de"inflacije osamdesetih do)odila "bo) monetarno) tar)etiranja( Iar)etiranje se sve vi:e primjenjuje i kombinuje "a vi:e makroekonomskih veli9ina( Iar)etiraju se inflacija, devi"ni kurs, ja" u outputu itd( O ovome vidjeti u: ajkl #urda i arls +iplo:, akroekonomija, evropski ud6benik, /$13, #eo)rad, %&&2( )od(, po)lavlje o fiskalnoj politici, du)u i emisionoj dobiti, str( %1& i %11(

1;