Originalni nau ni rad

UDK 39:929 BenediktR.

Nada Sekuli Filozofski fakultet, Beograd

RUTH BENEDICT O KULTURI JAPANA

Apstrakt:Tekst se bavi problemom konstrukcije znanja u antropologiji, kroz analizu japanske kulture datu u delu "Hrizantema i ma " Ruth Benedict. Ovo delo, nastalo pod kraj II svetskog rata, zavreno neposredno pre bacanja atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki, predstavlja istraivanje sprovedeno u veoma kratkom vremenskom periodu po narudbi Ameri kog ratnog informacionog biroa. "Hrazantema i ma " je nakon rata itana vie u samom Japanu, dok je u Americi ostala poznata uglavnom u antropolokim krugovima i to ne kao njeno glavno delo. Pokrenuvi mnoge kontroverze o imperijalizmu u konstrukciji antropolokog znanja, mnogo pre uvoQenja pojma orijentalizma i proliferacije literature koja se na odnosi na orijentalizam i postkolonijalne studije, ovo delo je takoQe iniciralo i krajnje interesantne i japanaloki specifi ne rasprave o upotrebljivosti pojma nacionalnog karaktera stavljaju i ga u sasvim drugi kontekst u odnosu na evropsku tradiciju. U metodolokom pogledu, pitanje o (ne)primenljivosti modela kulturolokih obrazaca dovelo je do preispitivanja celokupnog opusa Ruth Benedict, do otkrivanja novih elemenata u njenom pristupu, otvaraju i nove mogu nosti da se taj model sagleda iz perspektive akcionog konstrukcionisti kog "pristupa, izmetaju i ga iz domena esencijalisti kih razmatranja o kulturi.

Okolnosti pod kojima je nastalo delo Ruth Benedict "Hrizantema i ma " (The Chrysanthmenun and the Sword Patterns of Japanese Culture, 1946.), previe su upe atljive, imaju previe uticaja kako na sadraj, tako i na kasniju recepciju ovog dela i na prvi pogled su istraiva ki neobi no motivisane da bi njihov prikaz bio zaobiQen ili ostavljen za sredinu ili kraj ovog teksta. Naime, po etak pri e o nastanku "Hrizanteme i ma a" odnosi se na kraj II svetskog rata, ta nije, na 1944. godinu, kada je Ratni informacioni biro (The Office of War Information, OWI) USA angaovao Ruth Benedict da istrai i formulie profil nacionalnog karaktera glavnog i ekskluzivno ameri kog ratnog neprijatelja Japanaca. Istraivanje je sprovedeno po veoma ubrzanom postupku (u osnovi je sam istraiva ki posao trajao svega tri meseca). Svojevremeno, pre zavretka rata, celokupni materijal je predstavljao "top-secret" bazu podataka ameri ke obavetajne slube, mada u njemu, barem u onom delu koji je objavljen u vidu knjige, nema stvarno nita to bi zasluilo da bude obavijeno velom tajanstvenosti. Najtajanstvenije u svemu tome jeste zapravo zato je ameri koj obavetajnoj slubi uopte bilo potrebno ovo antropoloko istraivanje. Po miljenju ve ine autora koji su se bavili ovom temom, profil nacionalnog karaktera Japanaca bilo je potrebno ispitati u funkciji predviQanja kako e se Japanci ponaati nakon kapitulacije, tj. kako e reagovati na nove okupacione vlaAntropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... sti i za kakav model vlasti bi se mogla o ekivati podrka domicilnog stanovnitva, to zna i da se nije radilo samo o sferi propagande, ve i strukturalnog organizovanja i prilagoQavanja poraene strane nakon zavretka rata. Ako je to deo istine, onda svakako nije i cela istina. Mada ve ina autora to ne pominje, istraivanje je zavreno neposredno pre bacanja atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki, u maju 1945., kada je i prestao angaman Ruth Benedict u OWI, to navodi na pretpostavku da je izrada profila nacionalnog karaktera Japanaca trebalo da poslui i kasnijem opravdanju bacanja atomskih bombi karakterom samih Japanaca. Re je o tezi, kasnije veoma eksploatisanoj, naro ito u Americi, "da se Japanci (kod kojih su, navodno, suicid i bezuslovna odanost caru najvie kulturne vrednosti) druga ije nikada ne bi predali". Dakle, nasuprot tezi koju zastupa ve ina autora, da su ovim istraivanjem Amerikanci hteli neto da saznaju o neprijateljima i time olakaju i sebi i njima uspostavljanje novog sistema vlasti, ostaje i ta mogu nost da su hteli da ispitaju u kojoj meri im takvo istraivanje moe pomo i da izgrade svoju dugoro nu strategiju opravdanja korienja atomskih bombi, pre svega pred o ima sopstvene, a zatim i svetske javnosti. Do danas se u ameri kim osnovnim kolama bacanje atomskih bombi na civilno stanovnitvo u Japanu pravda iracionalnim karakterom Japanaca, to je, imaju i u vidu pogubnost posledica koje su inom bacanja bombi izazvane, nesumnjivo do danas najekstremniji oblik politi ke manipulacije esencijalisti kim tuma enjem nacionalnog karaktera u funkciji javnog sprovoQenja genocida. Ukoliko je to bio bar deo svrhe sprovoQenja ovog istraivanja, onda je to svakako ostao i posle rata "top-secret" podatak. Atomske bombe nazvane "Malia" (Little Boy) i "Debeljko" (Fat Man) baene su 6. i 9. avgusta 1945. godine, prvo na Hiroimu, a zatim na Nagasaki, izazvavi momentalnu smrt izmeQu ??0 000-165 000 ljudi. Samo do kraja 1945., usled opekotina, radijacije, oboljenja izazvanih bombardovanjem i njegovim posledicama, kao i usled nedostatka medicinskih sredstava, taj broj je enormno pove an 1po nekim procenama, gotovo dvostruko). Samo u Hiroimi je do 1950. godine umrlo oko 200 000 ljudi usled dugoro nih posledica atomskog dejstva, uklju uju i i mutacije. Imaju i u vidu njihovu genetsku prenosivost, bacanje bombi na Hiroimu i Nagasaki jo uvek zapravo traje. Pa ipak, mada je delo "Hrizantema i ma " prvi put objavljeno tek po zavretku rata, 1946. godine, uz tematsku nadopunu u vidu poslednjeg, trinaestog poglavlja "The Japanese Since VJ-Day" koje se bavi poratnom transformacijom Japana, nigde se ni jednom re ju niti naznakom ne pominje niti upu uje na atomske bombe ba ene na Japan i njihove katastrofalne posledice. To kao da se nikada nije ni desilo, niti zavreQuje da bude pomenuto u analizi. tavie, ovo poglavlje po inje na slede i na in: "Amerikanci imaju dobre razloge da budu ponosni na svoju ulogu u administraciji Japana od zavretka rata. Izvanrednu osnovu za ovakav ponos esto zasenjuju pristalice i protivnici pohvala u ameri koj tampi i na radiju, pri emu mali broj ljudi zna dovoljno o japanAntropologija 4 (2007) 63

Nada Sekuli skoj kulturi da bi imali uvid da li je uvedena politika upravljanja poeljna ili ne." (Benedict 2005 /1946/: 297) Nadalje se celokupni kontekst deavanja u posleratnom Japanu, uklju uju i i pitanje potrebe za odranjem na vlasti cara Hirohita, sagledava i tuma i kroz perspektivu kulturolokih osobenosti i nacionalnog karaktera Japanaca. Slede pohvale za ameri ku upravu zbog prenoenja ovla enja sa ameri ko-okupacionih na japanske vlasti, bez osvrta na to koliko je za Amerikance u tom momentu bilo vano da ostave utisak demokratskih vlasti i ostvare dobru saradnju sa japanskim vlastima kao svojim kolaboratorima, uklju uju i pre svega cara Hirohita. Takva saradnja je podrazumevala uzajamni pristanak na utanje o masovnim zlo inima i naro ito nehumanom tretmanu civilnog stanovnitva obe strane. Uz zvani na dravna ovlaenja, Japan je bio odgovoran za ubijanje i mu enje miliona civila i ratnih zarobljenika na naro ito okrutan na in vivisekciju i bioloko eksperimentisanje nad zatvorenicima, uklanjanje delova tela, kanibalizam nad zatvorenicima i sl., kori enje nedozvoljenih bojnih otrova u ratu, masakre u kojima je stradalo pojedina no po stotinu hiljada i vie ljudi, eksploataciju stanovnitva i njihovo liavanje slobode, legalno otvaranje javnih ku a za vojsku u Kini i Koreji u kojima je stradalo izmeQu 60 000 i 200 000 Fena, naj e e maloletnica /Japans Comfort Women/ . Surovost u tretiranju devoj ica i ena potakla je pitanje da li ove slu ajeve treba tretirati u kategorijama prisilne prostituciju ili serije masovnih silovanja. Procenjuje se da je od 1937-1945. Japan odgovaran za ubijanje izmeQu ^ 000 000 i ?0 000 000 ljudi. Zalaganje Ruth Benedict za odranjem na vlasti cara Hirohita prepuno je njene njene tople karakteroloko-nacionalne podrke i patosa, uz apsolutno zaobilaenje njegovog udela u ratnim zlo inima, kao i realno katastrofalnog i ekoloki kataklizmati nog konteksta u kome se nalo japansko stanovnitvo posle 6. i 9. avgusta 1945. godine, kao uostalom i san o ameri koj demokratskoj svesti. U pismu koje je uputila svom asistentu Robertu Seido Hashimi 15. avgusta 1945. godine, manje od nedelju dana posle bacanja atomskih bombi, ona ih takoQe eksplicitno ne pominje, to celokupnom sadraju ovog pisma, koje se bavi tuma enjem konteksta zavretka rata, daje groteskan ton (dat je samo deo):
"Dragi Bobe, bila sam tako sre na to je krvoproli e zaustavljeno i tako ponosna na na in kako je to Japan izveo i tako zahvalna za ulogu koju je odigrao Car. Mislim da niko ne bi mogao da razume sva ova ose anja sem tebe. Kada je spiker objavio da e se Car li no pojaviti na radiju i pro itati proglas narodu, potekle su mi suze. Volela bih da mogu nekako da saoptim Japanu da ni jedna zapadna nacija nikada nije pokazala toliki dignitet u porazu i da e istorija slaviti Japan zbog na ina kako je zavrio rat... Sada se nadam i molim da Amerika odigra svoju ulogu takoQe suzdrFavaju i se i sa dignitetom; mnogim Amerikancima e to biti teko, jer su toliko razli iti." (navedeno prema Suzuki, Peter 1999: 224-225)

64

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... Bilo je mnogo pokuaja, od Margareth Mead pa nadalje, da se objasni zato je Ruth Benedict zaobilazila eksplicitno navoQenje tako stranog i uticajnog dogaQaja. Ideja Margareth Mead, kojom je nastojala da opravda svoju u iteljicu i saradnicu, bila je da "1946. uticaj Hiroshime na na in razmiljanja Japanaca jo nije dopro do svesti Amerikanaca" (Heyer Young 2005:27). Ovo teko da predstavlja bilo kakav argument, jer je sagledavanje efekta atomske bombe kroz perspektivu uticaja na na in razmiljanja onih koje trpe njene posledice ve sam po sebi prili no dekontekstualizovan. Kompleksnost i razornost tih posledica bila je odmah vidljiva. Imaju i u vidu da je Amerika delom i bacila ove bombe da bi se videlo sa kakvim orujem raspolae u novoj preraspodeli svetskih politi kih snaga i vojnih sila, razloga za veliko prikrivanje nije bilo, niti su se posledice, po obimu i pogubnosti svog dejstva, uopte mogle sakriti. Teza da je Rut Benedict bilo potrebno da sa eka da vidi kako e to uticati na na in razmiljanja Japanaca, jer je to "tema" kojom se ona bavila, antropologa smeta zaista izvan vremena i prostora. Daleko razlonijim se ini da Ruth Bendedict jednostavno nije dovodila u pitanje ameri ku meQunarodnu politiku i strategiju voQenja rata, preuzevi svesno ili nesvesno ulogu nau nice i graQanke zadojene ameri kim vrednostima, koja doprinosi dobrovoljnom slubom ameri koj naciji i svetskom boljitku. Njeno nepominjanje atomskih bombi upu uje sa viskom verovatno om na to da je ovaj in mogla smatrati ratnom neminovno u i korakom na koji se demokratska ameri ka vlada tekog srca odlu ila da bi okon ala strahote rata. TakoQe, utanje i ograni avanje na davanje komentara samo i isklju ivo s obzirom na "karakteroloka" reagovanja Japanaca, svakako ine vidljivim ne samo njene nau ne, ve i njene li ne ivotne strategije u suo avanju sa ovako kriti nim dogaQajem i senzitivnim pitanjem u samoj Americi. Naravno, sve ovo pokre e pitanja o ideolokom karakteru samog dela. U "Hrizantemi i ma u" se USA, kulturni kontrasti izmeQu Japana i Amerike i analogije izmeQu njih pominju etrdesetak puta u obradama na po vie strana, to predstavlja najobimniju odrednicu u indeksu datom na kraju knjige. Odrednice koje zatim slede po u estalosti navoQenja su "samuraj" 1 etrnaest puta), "on" 1dug asti, trinaest puta), komparacije izmeQu Kine i Japana (trinaest puta), kao i odrednice "porodica" (deset puta), "giri" (vrsta preuzete obaveze, osam puta) i brak (est puta). Ovaj pregled glavnih odrednica po etno osvetljava i profil samog dela (Indeks: 321-324). PoreQenja izmeQu Japana i Amerike su uputna kako za razumevanje komparativne vizure kroz koju Ruth Benedict vidi Japan, tako i za uvid u na in kako sagledava samu Ameriku i Amerikance na kraju II svetskog rata. Samo delo podeljeno je u trinaest poglavlja u kojima se kao klju ni elementi u proceni nacionalnog karaktera Japanaca obraQuju: ponaanje Japanaca i japanske vlade u II svetskom ratu; hijerarhijska vizura idealnog drutva i drutvenih odnosa unutar kojih svakome pripada ta no odreQeno mesto, zna aj i uloga Antropologija 4 (2007) 65

Nada Sekuli (tj. minuciozno pridravanje i poklanjanje panje drutvenim i kulturnim obrascima i normama); kulturoloke osnove Meiji reforme sprovedene krajem 19. veka, kojom je Japan modernizovan i okon an pozno-feudalni samurajski sistem Tokugawa vladavine; zna aj preuzimanja obaveze i viestrukog uzvra anja] uvanje istote imena i zna aj osvete kao drutvene obaveze; kontrastne norme u zadovoljavanju potreba; specifi nost japanskog shvatanja vrline; znaaj samo-discipline i na in vaspitanja dece. Ruth Benedict polazi od toga da su japanska i ameri ka kultura nesvodljivo razli ite, te da za Japance hijerarhija zna i isto to i za Amerikance ideal slobode i jednakosti. Ne razmatraju i u osnovi bazi nu nedistinktivnost u suprotstavljanju ovih kategorija sadranu u previe na elnom pristupu samim kategorijama (pre nego neuporedivost kultura kao paralelnih celina)77, Ruth Benedict u naglaeno pozitivno-propagandanom tonu objanjava princip hijerarhije u Japanu, a u jo ve oj meri ideal slobode i jednakosti u Americi. Taj pristup je nekriti an i uopten i u jednom i u drugom slu aju. Pojedini delovi "Hrizanteme i ma a" u tom pogledu mogu se itati prakti no kao ameri ko-propagandni leci:
"... Nepovredivost suvereniteta i teritorijalnog integriteta, neuplitanje u unutranje poslove drugih drava, oslanjanje na meQunarodnu saradnju i dogovaranje i primena principa ravnopravnosti to su glavni momenti ameri ke vere u jednakost i nepovredivost prava i principi na kojima verujemo da treba da po iva naa svakodnevica podjednako kao i meQunarodni odnosi. Jednakost je najvie i najmoralnije ameri ko na elo koje otvara nade za stvaranje boljeg sveta. Ono se odnosi na slobodu od tiranije, neeljenih upliva i nametanja. Odnosi se na jednakost pred zakonom i prava ljudi u svetu koji poznajemo. Drimo se vrline jednakosti ak i kad je naruavamo i borimo se protiv hijerarhije sa sa pravedni kom ozlojeQeno u Tako je bilo u Americi otkako je ona uopte postala nacija". (Benedict 2005 /1946/: 45)

Sa druge strane, u Japanu

"ponaanje kojim se uvaava hijerarhija za njih je prirodno kao i disanje... MeQutim, oni koji uspostavljaju kontrolu i oni koji su kontrolisani ponaaju se u skladu sa tradicijom koja nije nalik naoj. Sada, kada su Japanci prihvatili visoku hijerarhijsku poziciju ameri ke vlasti u svojoj zemlji, za nas je jo vanije da se to bolje upoznamo sa njihovim konvencijama. Jedino tako mo i emo sebi da predstavimo mogu e na ine njihovog reagovanja u sadanjoj situaciji." (Benedict 2005 /1946/: 47) Re je o njihovom neizostavnom preklapanju i ukrtanju u realnom socijalnom kontekstu (hijerarhija zapravo ne isklju uje ideal slobode, pa ni jednakosti, kao to se i ideali jednakosti i slobode nuno ispoljavaju i kroz vertikalnu distribuciju mo i u drutvu).
77

66

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... Ipak, situacija u kojoj je deo Japana zajedno sa stanovnitvom tog dela zemlje bukvalno satrt, da bi Japancima zatim bila dozvoljena "sloboda" da uspostave vlast po tradicionalno-japanskom modelu78, svakako nije situacija u kojoj se moe govoriti o situacionom dignitetu i moralnoj uzvienosti bilo koje od ovih strana. TakoQe, teza da su Amerikanci "na japanskom" objasnili Japancima kako stvari stoje u novom (posleratnom3 meQunarodnom poretku, u svojoj eksplanatornoj mo i nije otila dalje od veoma zastarelog i rasisti ki uticajnog Hegelovog objanjenja po kome ameri ki Crnci dobro prihvataju ropstvo zato to su i sami negovali ropstvo u svojim mati nim kulturama u Africi, datom u "Filozofiji istorije" sa po etka ?\. veka. Iz perspektive Ruth Benedict, Amerikanci i Japanci su vodili rat sa razli tih kulturolo kih pozicija, prvi rukovoQeni idealima i vrednostima jednakosti i demokratije, a drugi idealima sveta ureQenog na principima hijerarhije. Polaze i sa pozicija komparativnog kulturnog relativizma, ona meQu prvima relativizuje radikalno vrednosno razgrani avanje ameri ke i japanske vizure i pozicije,ali pri tom stvarno ne ulazi u analizu sli nosti i razlika u postavljanju i realizaciji ratnih ciljeva niti u analizu i procenu realnog udela i zna aja kultorolokih osnova ili kulturolo ki specifi nih ideala, u voQenju rata kao kompleksnog drutvenog zbivanja. Slede a tabela predo ava glavne delove narativa "Hrizanteme i ma a" u kome se porede Amerika, ameri ka kultura i Japan i japanska kultura (tabela predstavlja samo relativno potpun, a ne sasvim detaljan pregled komparacija datih u knjizi):
Svakako je pitanje i ta je zapravo tradicionalno-japanski model vlasti. Simbol cara kao boga je samo jedan element u dinamici njegovog oblikovanja. U sutini, ne postoji jedan jednozna ni model vlasti koji bi predstavljao japansku tradiciju. Model vlasti koji se najdue odrao oblikovan je u srednjem veku u ambivalentnom odnosu izmeQu vojne i civilne uprave, ogunata i cara, izraavaju i realne uzajamne odnose njihovih snaga. ogunat je sa Meiji reformom uniten i rasformiran, kao i samurajska kasta. Uticaj cara i dvora je porastao tokom Meiji reforme, da bi zatim prolazio razli ite faze u promenljivom odnosu politi kih snaga, pri emu je odran simbol cara kao boga. Formiranje vlasti "po tradicionalnom modelu", nakon II svetskog rata, uz dozvolu Amerikanaca, tj. uz zadravanje japanskog cara i japanske administracije na vlasti, zasnovan je na selektivnom izboru elemenata japanske tradicije i svakako nije bilo odreQeno uvaavanjem tradicije kao razlogom, ve je izraavalo obostrano realne politi ke interese Japana i Amerike, kao i japanskih i ameri kih vlasti, tj. realne odnose snaga, stvorivi specifi an model upravljanja i vladanja. Ukratko, odnos modela vlasti i tradicije nije jednozna an i kao takav rezidualan da bi se uopte moglo sadrajno i informativno govoriti o "tradicionalnom modelu vlasti" u Japanu bez analize konkretnih politi kih odnosa. U opisu Ruth Benedict cela situacija je predstavljena obrnuto, odnosno, uvaavanje tradicije je uzeto kao razlog za zadravanje japanske administracije i cara na vlasti.
78

Antropologija 4 (2007)

67

Nada Sekuli
Amerika2 ameri ka kultura Za Ameriku su karakteristi ni: Zna aj slobodnog trita i jednakosti u ekonomiji USA; ismevanje novope enih bogataa, zbog njihove sirovosti i nerafiniranosti, ali uz simpatije Amerikanaca to su uspeli da se obogate i da "iz ni eg stvore sve". Amerikanci smatraju individualnom vredno u i ispravnim stavom "biti svoj ovek, ne dugovati nikom nita"; obaveze se definiu u odnosu na sadanjost kao vremensku odredbu, a ne prolost. Samortvovanje i osveta smatraju se vrednostima samo u ekstremnim slu ajevima. Japan, japanska kultura Za Japan su karakteristi ni: Formiranje i razvoj japanske industrije i kapitala na principima hijerarhije (dravna zatita najbogatijih, plansko i dirigovano formiranje finansijske aristokratije) i paternalizma; mrnja prema novope enim bogataima (jap. narikin) zato to nemaju pravo da zauzmu takav poloaj na osnovu tradicije; Japanci ispravnost pojedinca sagledavaju kroz sposobnost osobe da shvati svoje mesto u velikoj mrei uzajamnih dugova i zavisnosti, uklju uju i i dug prema prolosti i precima. Osveta je deo duga koji postaje obaveza, a ne prosto stvar izbora. Osveta je vana komponenta kulturnog profila Japanaca, i o ituje se u situacijama tuQim i neshvatljivim za zapadnjake. rtvovanje roditelja za decu snano obavezuje decu na komplementarno uzvra anje u kasnijim godinama. Pri tom, roditelj ostaje trajno zavistan u donoenju svojih odluka od dece i obratno. Potreba za samostalnim zadovoljenjem potreba e e stvara konflikte i moe se protuma iti kao izdaja, odstupanje od uzajamnih obaveza. Uzajamne porodi ne obaveze u intimnoj relaciji izmeQu roditelja i dece su precizirane i mogu se izraziti i u kategorijama finansijske transakcije i solventnosti. Postoje kulturoloki prihva ene sankcije za neispunjavanje ovog duga. Vra anje duga i izraavanje zahvalnosti su naro ite vrline. Za Japance su Amerikanci u ovom pogledu "ljudi bez zakona". Odnos prema institucijama drave je odnos uzajamne zavisnosti i potovanja, uz pridravanje propisane hijerahije. Naravno, postoje i manjevie prihvatljivi ili dovijaju i na ini zaobilaenja zahteva koje drava moe da postavi pred pojedinca, ali ne kroz eksplicitni i javni otpor prema dravi. Ograni avanje individualne slobode moe se shva-

Roditelj koji se rtvuje za svoju decu posve uju i im se i odri u i se od svojih potreba, kasnije ne o ekuje komplementarno uzvra anje, niti ih obavezuje zbog ljubavi i brige koju im je posvetio dok su odrastali, ve organizuje svoj ivot u starijim godinama samostalno i prema svojim potrebama. Deca u osnovi ne odlu uju za svoje roditelje kad ostare. Roditeljima treba pomo i, ali taj "dug" nije merljiv i ne moe se povezati sa karakteristikama finansijske transakcije. Ne postoje kulturoloki precizno odreQene sankcije zbog neispunjavanja ovog duga. GraQansko samopotovanje se gradi na otporu prema ograni enjima koja postavljaju drava i njene institucije u odnosu na individualnu slobodu oveka. Amerikanci mrze takse i poreze i vole sami da vode svoje poslove i da uve avaju svoj kapital, sa to manje uplitanja drave. Postoji otpor prema vlasti na svaki njen pokuaj da ograni i slobodu graQana.

68

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict...
titi kao vrlina. Dug prema caru uslovio je da Japanci okupaciju Amerikanaca prihvate kao deo poretka i svojih obaveza u funkcionisanju drave.

Amerikanci bi subverzivno delovali protiv okupatora njihove zemlje, sabotirali bi osvaja e onemogu uju i ih da funkcioniu. Podigli bi revoluciju protiv okupatora. Amerikanci mnogim uslugama i uzvra anju na njih ne poklanjaju previe panje. Obaveza uzvra anja usluge nije vrsta poput npr. obaveze vra anja duga banci.

U kulturolokom svetu Japanaca minuciozno se obra a panja na prihva ene usluge i na ekvivalente obaveze uzvra anja koje iz toga proisti u. U tom pogledu, svet Japanaca je neuporedivo kompleksniji od sveta zapadnjaka, koji ga ak ni ne percipiraju. Obaveza uzvra anja je vrsta obaveza koju ne treba shvatiti olako. Na dar se uzvra a ve im darom. Odlaganje uzvra anja dara, usluge pove ava vrednost uzvratnog dara. Preuzimanje obaveze, dug i uzvra anje su drutvene relacije mo i, tj. strane uklju ene u nju su u hijerarhijski specifi nom i promenljivom drutvenom odnosu uzajamne zavisnosti79. Samopotovanje nije povezano u toj meri Savrena i stoi ka samo-kontrolu predstasa mo i samokontrole. vlja veliku vrlinu i izvor je potovanja i samo-potovanja. Savrena samokontrola pri primeni nasilja, kada obaveza zahteva primenu nasilja, predstavlja veliku vrlinu,
79

U "Hrizantemi i ma uy navode se dve drste obaveza, obaveza preuzimanja duga (on) i obaveza uzvra anja duga. Dug se prvo prihvata, a zatim mora da se nosi, da bi se na njega uzvratilo u pravom momentu. Postoji obaveza preuzimanja duga prema caru, roditeljima, gospodaru/nadreQenom, u itelju i na osnovu usluga prihvaenih u svakodnevnom ivotu. TakoQe. postoji obaveza uzvra anja duga, koja ima dva oblika, gimu i giri. Gimu je obaveza parcijalnog uzvra anja bez vremenskog ograni enja i odnosi se na uzra anje caru (chu), roditeljima i precima (ko) i poslu (nimmu). Giri je vremenski ograni ena obaveza uzvra anja koja se utvrQuje jasnim merama reciprociteta. Giri svetu obuhvata uzvra anje gospodaru/nadreQenom, familiji, osobama koje nisu u srodstvu, a od kojih je preuzet on zbog raznih usluga (poklon dobijen u novcu, usluga pri zaposlenju i sl.), kao i osobama koje nisu previe bliske (ujaci, tetke itd.), ali je preuzet on od njhovih zajedni kih predaka. Giri svom imenu je najpoznatiji i najpopularniji vid duga kroz koji se na zapadu prepoznaje Japan. Odnosi se na obavezu odgovora na uvredu i i nje ljage sa svog imena, obavezu da se preuzme odgovornost za napravljeni propust, kao i obavezu da se ivi u skladu sa svojim statusom i poloajem u drutvu i zahtevima kulturnih obrazaca (Benedict 2005/1946/:116).

Antropologija 4 (2007)

69

Nada Sekuli
Za Amerikance je potovanje klasne i tradicionalne drutvene hijerarhije znak submisivnosti. MeQutim, mada zakon ne titi drutvenu hijerarhiju, zakoni trita je i dalje ine prepoznatljivim, naro ito klasnu pripadnost (npr. s obzirom na kupovnu mo 3. Samoubistvo se kulturoloki shvata pre kao izraz o aja, nego na ina samo-potvrQivanja i povra aja samo-potovanja i potovanja imena. Samoubistvo izaziva osudu i saaljenje. Neuspeh i propusti u vrenju profesionalnih obaveza esto su umanjeni ukoliko se priznaju i ukoliko se direktno sa njima suo i. kao i sama primena nasilja. Vrlina je iveti u skladu sa mestom koje pojedincu pripada u drutvu. Drutvena hijerarhija je osnova dobrog funkcionisanja drutva. Odravanje istote sopstvenog imena (jedan od glavnih vidova obaveze giri) i samo-potovanja povezano je sa samoubistvom kao metodom njihovog o uvanja. Samoubistvo izaziva potovanje. Neuspeh, nekompetentnost i neadekvatan nastup u ispunjavanju obaveza izazivaju sram i povla enje, pri emu je kulturoloki nepoeljno direktno re i da je napravljen propust. U vezi sa tim, visoka kompeticija u drutvu ima opasne posledice i kao reakciju moe izazvati u estalost samoubistava 80 Kulturoloki je poeljno minimalizovanje direktne kompeticije, jer tada veoma lako dolazi do direktnog sukoba. Zbog toga je uloga medijatora u relacijama koje ukljuuju kompeticiju izuzetno vana. Ume e zadovoljavanja potreba, naro ito ulnih, u i se, fizi ka zadovoljstva se kultiviu i postaju umetnosti, ali su izdvojena iz onog dela ivota koji se smatra "ozbiljnim". Zadovoljstva se rtvuju u ime dunosti. Za zadovoljstva se izdvaja i potrebni su posebno vreme i prostor. Zadovoljstva se kultiviu kroz kontrastne obra-

Visoka kompeticija u drutvu se smatra "dobrom stvari", jer pozitivno poti e proces samousavravanja i nadogradnje. Ne smatra se da je potrebno podu avanje u ulnim zadovoljstvima. Ona nisu izdvojena u posebno kodiranu celinu drutvenog ivota.

Ruth Benedict navodi, kao i itav niz autora, sve do danas, problem samoubistava mladih nakon zavretka srednje kole, ukoliko ne proQu prijemne ispite za koled. Kompeticija prilikom upisa, i on preuzet od roditelja koji su ih spremali za odreQeni profil zanimanja od detinjstva, predstavljaju za mlade veliki teret. Njihov neuspeh da se upiu na fakultet nije samo problem ostvarenja zadovoljavaju eg drutvenog statusa, ve se doivljava kao neuspeh u uzvra anju duga roditeljima. Ono je zapravo situirano u kompleksnoj mrei nemogu nosti uzvra anja vie simboli kih dugova, od kojih, pored duga roditeljima, najvaniji neuspeh predstavlja bacanje ljage na sopstveno i porodi no ime...Ova pojava je, sude i po broju samoubistava mladih, veoma prisutna danas kao i u vreme kada je napisana knjiga Ruth Benedict. (Zeng, Le Tendre 1998)

80

70

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict...
sce odnoenja prema njima (kultivisanje sposobnosti izlaganje suprotnim ulnim efektima npr. kupanje vru om, pa zatim hladnom vodom; uivanje u seksualnim zadovoljstvima sposobnost trenutnog odricanja od njih; niska kulturoloka restriktivnost u odreQivanju okolnosti u kojima je primereno zaspati razvijanje sposobnosti dugotrajnog uzdravanja od sna td.) ulne potrebe se zadovoljavaju radi njih samih kupanje, spavanje, erotska zadovoljstva upranjavaju se kulturoloki radi njih samih, kao ista zadovoljstva, a ne prosto da bi se odrala isto a ili obnovila snaga. Seksualnost i seksualni porivi se ne smatraju ne im loim i zlim, ukoliko se njihovo zadovoljenje ostvaruje u prihvatljivim kodovima/sferama ivota. U vezi sa tim, nema moralisti kog i normativnog odnosa prema samoj seksualnosti homoseksualnost, masturbacija i poligamne sklonosti ne smatraju se nenormalnim niti grenim. Vrlina se ne odreQuje u kontrastima zla i dobra, ve s obzirom na potovanje kulturolokih obrazaca. Izazov vrline (vanost pravljenja izbora) nije "Herkulova dilema" izmeQu puta dobra i puta zla, ve dilema kom od obrazaca ponaanja se prikloniti u situaciji kada se oni sukobljavaju. Ume e izbegavanja sukoba obrazaca i sutuacionog uspenog reavanja njihovog suprotstavljanja smatra se vrlinom. Vrlina nije vezana za apstraktni ideal, ve ima performativni karakter uspenog ispunjavanja obaveze. Vrlina je opredeliti se za viu obavezu u odnosu na niu, u utvrQenom hijerarhijskom poretku obaveza. Kako ne postoji jedna politi ka ideologija i samo jedan sistem vrednosti, ve vie njih, mozai ki ukrtenih u ivotu svakog pojedinca, karakteristika Japanaca je da mogu naglo da menjaju obrasce svog ponaanja (i da se prebacuju iz jednog u drugi, prikladno okolnostima), bez psihi ke nestabilnosti, uz visoku adaptibilnost koja

U normativno-kulturolokom poretku, ulna zadovoljstva nisu svrha samima sebi, ve sredstva za o uvanje ivota. Seksualnosti se pristupa moralisti ki i normativno. Vaan deo odnosa prema seksualnosti je propisivanje standarda "normalnosti". Drutvene sfere, institucije i odnosi koji slue direktno zadovoljavanju seksualnosti nje same radi smatraju se drutveno nekorisnim, tetnim i javno se osuQuju. Vrlina je individualni izbor izmeQu dobra i zla. Vrlina je vezana za dranje do apstraktnog ideala dobra, koji je esto u raskoraku sa stvarno u..

Amerikanci o ekuju posve enost samo jednoj politi koj ideologiji, borbu protiv njoj suprotne politi ke ideologije i stabilnost karaktera kroz nepromenljivost i neprevrtljivost u modelima ponaanja.

Antropologija 4 (2007)

71

Nada Sekuli
Amerikancima moe izgledati kao beskarakternost i beski menjatvo. ivot je drama u kojoj se deava stalna i kontrastna promena uloga81. Odnos i obaveze prema roditeljima smatraju se vanijim od odnosa prema supruzi. Sramotno je da supruga ima centralno mesto u sistemu obaveza. Ukoliko ima, to ne bi trebalo naglaavati. U odnosima u koje je uklju en njen muF, a ne i supruga, obaveza supruga je da je tretira kao stranca. Upliv supruge na odnose mukarca smatra se veoma loom kulturolokom situacijom. Brak se neguje u kategorijama doslednog potovanja tradicionalno ugovorenih bra nih odnosa zavisnosti, obaveza i podrke. Formalizam u bra nim odnosima je izraz uzajamnog potovanja. Kulturoloki obrazac li nu sre u i intimno ispunjenje ne vidi kao nuan preduslov za smislenu bra nu relaciju. Preterano, direktno i iskreno ispoljavanje i izlaganje ose anja nije prikladno. Za ispoljavanje ose anja mora se prvo prona i prikladan obrazac.. Dobar "igra " u ivotu je onaj ko zna pravila igre i pridrava ih se, bez obzira koliko je iskren u tome. Dobre namere nemaju puno uticaja na procenu situacije. Sram (haji) je vana drutvena sankcija za neuspeh i propust u ispunjavanju obaveza. Javno priznanje srama ga samo jo vie pove ava. Ukoliko neto nije vidljivo, tj. nema negativne vidljive posledice u sukobu obrazaca, nema razloga za sram. Ostvarivanje i postizanje samo-discipline podrazumeva ozbiljan i trajan trening i predstavlja vaan deo ivota. Samodisciplina nije oblik samo-rtvovanja i li nog uskra ivanja, ve li nog potvrQivanja i ispunjenja samog sebe.

Odnos prema supruzi je prioritetni odnos obaveze u odnosu na roditelje. Supruga zauzima centralno mesto u sistemu obaveza jednom kada je bra na zajednica formirana. Od momenta kada je sklopljen brak, ena, tj. supruga ni u jednoj situaciji ne e vie biti stranac s obzirom na prihva ene kulturoloke standarde. Partnerstvo podrazumeva trajnu intimu i razmenjivanje svih aspekata li nih ivota suprunika. Brak u tom smislu kulturoloki prestaje da bude visoko formalizovana drutvena relacija. Formalizam u bra nim odnosima se smatra naglaeno negativnom pojavom.Li na sre a i ispunjenje u dijadskom odnosu mukaraca i ene smatraju se svrhom braka bez kog on nema smisla. Iskrenost u ispoljavanju ose anja smatra se vrlinom. Dobre namere osoba uklju enih u neku relaciju su vaan faktor procene same situacije i neki put se smatraju vanijim od samih "pravila igre". Stid je li na kategorija, intimnog karaktera. Priznavanje stida zbog propusta je vaan element osloboQenja od njega. Stid se ose a spram po injenog dela s obzirom na interiorizovane kriterijume ispravnosti. Samo-disciplina se smatra sredstvom za ostvarenje jasnih ciljeva, ona nije svrha samoj sebi. Ne postoje kulturoloki i tradicijski razvijene tehnike svesnog ostvarenja li ne samo-discipline. Samo-disciplina se esto sagledava kao oblik samo-rtvovanja i li nog uskra ivanja.
81

Ovu ideju (kulturoloki obrazac) svakako izraava i sam naslov knjige "Hrizantema i ma y.

72

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict...
Smrt je kraj ivota, a ne element njegove organizacije. Kulturoloki je poeljno stalno pove anje mogu nosti izbora u ivotu. Na vrhuncu svog ivota., ovek bi trebalo da bude maksimalno slobodan, ime se potvrQuje kao gospodar samoga sebe i okolnosti Ne postoji nuno kontinuitet u prenosu obaveza za roditelja na decu. Prenoenje obaveza sa roditelja na decu smatra se vrenjem pritiska na slobodu dece. Vanost mukog potomstva odreQena je eljom roditelja, a ne socijalnim kodovima koji porodicu, a naro ito mukarce, obavezuju na muko potomstvo. Stoga je adoptiranje muke dece radi produetka loze retko. ena se smatra li no u u ve oj meri nego u Japanu. ena se potvrQuje kroz li nu odgovornost, ak i kad su odgovornosti patrijarhalno definisane. Vrlina dovedena do perfekcije je iveti "kao da ste ve mrtvi". Kulturoloki je poeljno maksimalizovanje ograni enja na vrhuncu ivota, ime ovek postaje gospodar samog sebe i okolnosti i drutveno se smatra najkorisnijim. Svaki mukarac Japanac treba da ima sina. Dobijanjem sina, moFe se o uvati porodi no ime i uticaj.. Ako otac ne moe da prenese svoje obaveze na sina, on sam se smatra neuspenim (i obratno, ako sin nije u stanju da preuzme obaveze oca). Odsustvo mukog potomstva predstavlja nepotpunost mukarca kao celovite li nosti. Adoptiranje muke dece@ lanova u porodicu bez muke dece je u tradicionalnom Japanu bio opte prihva en obrazac produetka loze. ena se u na elu ne smatra samostalnom li no u. Od Fene se ne o ekuje takav stepen drutvene odgovornosti kao od mukarca, ali se njene drutvene relacije maksimalno suavaju i ograni avaju na ku u (tako da i ne dolazi do bitnog sukoba obrazaca). Ako ena kri norme, teret odgovornosti pada na porodicu i mu ke lanove (to ne zna i da e posledice po njen li ni ivot biti zato lake). Uvreda zahteva odgovor, nezavisno od li ne elje da se odgovori ili ne odgovori na uvredu. Ne odgovoriti na uvredu je sramno. Poniavanje neprijatelja je na in njegovog poraavanja. Poniavanje je sutina poraza. Poniziti, zna i zaduiti ne im na ta ne moe da se odgovori, preuzeti vie nego to se moe uzvratiti (samoponiavanje), ili iskoristiti ne iji dug prema sebi za ispoljavanje superiornosti. Sve dok postoji mogu nost promene i uspenog prebacivanja na drugi obrazac ponaanja, poraz je relativna stvar.

Li ni odnos prema uvredi odreQuje potrebu za odgovorom. Ne odgovoriti na uvredu neki put je vrlina. Poniavanje neprijatelja dolazi nakon poraza (kada se poraz ve dogodio). Prava pobeda se sastoji u tome da se neprijatelj usmeri na oblike ponaanja i drutvenog funkcionisanja koji odgovaraju pobedniku. Submisivnost je vana ukoliko tome doprinosi. Poniavanje neprijatelja radi samog poniavanja u osnovi se smatra ekscesom i potrebno je suzdravati se od njega, tj. smatra se ne ove nim.

Ne ulaze i dalje u detaljnije opise specifi nosti japanskog karaktera date u "Hrizantemi i ma u", potrebno je razmotriti samu ideju nacionalnog karaktera kod Ruth Benedict. Antropologija 4 (2007) 73

Nada Sekuli Ideja o postojanju nacionalnog karaktera, sporna je od njenog nastanka pa sve do danas, tako da ne postoji ak ni op ta saglasnost na ta se zapravo ovaj termin u preciznijem smislu odnosi. U najop tijem odreQenju, nacionalni karakter bi obuhvatao kulturne matrice koje uti u na formiranje relativno trajnih i prepoznatljivih stavova, pona anja, ose anja i psiholokih reakcija velikog broja ili ve ine pripadnika neke nacionalne grupa i prepoznaju se kao nacionalni markeri istovremeno 1Kecmanovi 2006: ^?53. Ukoliko se ove osobine pojedinca shvate kao karakteristike same li nosti 1tj. integrisane su u celinu samoodreQenja i samosvesti pojedinca), a ne prosto kao zbir u estalosti osobina (kao u pojmu modalnog karaktera ili bazi ne li nosti3 pojedinaca koje se mogu konstatovati u nekom drutvu i koje korespondiraju sa zahtevima samog drutva, onda se sam nacionalni karakter doivljava kao izomorfizam kulture i li nosti li nost je kultura u malom i obrnuto. U osnovi, ovakvo stanovite, nazvano kulturni konfiguracionizam, zastupa i Ruth Benedict. Li nost se sagledava kao proizvod kulture, a kultura kao celina interpretira se u kategorijama li nosti 1kao npr. u pojmu nacionalnog karaktera). Unutar ovog pristupa, vaspitanje se smatra klju nim elementom formiranja nacionalnog karaktera (a ne drutveni zahtevi primereni vremenu, kao u pojmu drutvenog karaktera Eriha Fromma3. TakoQe, psiholo ki faktori u oblikovanju kolektivnog karaktera naglaavaju se na urtb socijalnih. Ovo stanovite je kritikovano jo od savremenika Ruth Benedict, zbog svoje uoptenosti, zanemarivanja krupnih razlika izmeQu kategorije drutva i osobe, tuma enjem njihovog spoja kao fuzione celine, ime je prakti no onemogu ena adekvatna operacionalizacija u pristupu i unapred najavljena simplifikacija u rezultatima analize, bilo da se ona odnosi na samu li nost, ili pak na drutvo kao celinu. Usled toga, u samom pristupu je nemogu e jasno precizirati ko je stvarno subjekt nosilac odreQenog nacionalnog karaktera, a da se pri tom subjekt ne odredi opisno, normativno-esencijalisti ki, kao i sadrFaj i svojstva kolektivnog karaktera. Sem to se odnos kulture i li nosti, kao i kulture i drutva pojednostavljuje, sama kultura se previ e upro eno analiti ki tretira kao homogena i stabilna, relativno nepromenljiva kategorija, a veze izmeQu vaspitanja u procesu socijalizacije i samog nacionalnog karaktera stavljaju se u pojednostavljenu uzro no-posledi nu vezu (pej. tzv. "pelenologija"3. TakoQe, zanemaruje se slojevitost same li nosti i raskorak izmeQu li nosti i spolja nje pojave (persone) pojedinaca u drutvu. Stvarna povezanost i uzajamna uslovljenost li nog integriteta i integriteta ili ucelinjenja drutva ostaje analiti ki neispitana i nejasna. Naro ito ostaje nejasan uzajamni odnos imaginarnih ili zamiljenih aspekata kulture i njihovog realnog socijalnog situiranja. Problemi ove vrste i nedore enosti u analizi njima izazvane mogu se uo iti i u opisu japanskog nacionalnog karaktera. Npr. uzeti kategoriju samuraja kao element u analiti koj izgradnji karaktera Japanaca paralelno sa na inom 74 Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... ponaanja Japanaca u II svetskom ratu, predstavlja vremensku dislokaciju i neopravdano tretiranje velikih vremenskih razmaka i epoha "u komadu". Isto se odnosi i na poreQenje Kamakura zakona sa savremenim ameri kim zakonom o svojini. Neka od stanovita iznesenih u ovoj knjizi su veoma sporna. Npr. Ruth Benedict bez temeljne analize realnog drutvenog konteksta tvrdi da je Meiji reforma glatko i neo ekivano uspe no i brzo sprovedena u Japanu, ne navode i ni jedan od oruanih sukoba ili pobuna u tom procesu, niti daje protivargumente za svoje teze. TakoQe, esto favorizuje neki element u kulturolokom obrascu ili socijalnoj stvarnosti koji e potkrepiti njenu ideju o odreQenom kulturolo kom obrascu. Npr. kao glavne nosioce ili zainteresovanu drutvenu snagu ili sloj za modernizaciju Japana u Meiji periodu, Ruth Benedict navodi sloj trgovaca porodi no udruFenih sa uglednim samurajskim porodicama, to je zapravo zapadnoevropski model transformacije feudalnog u buroasko drutvo (osiromaene feudalne porodice sa velikim ugledom sklapaju porodi ne veze sa novope enim bogata ima3 i omogu uje slikovitiju komparacju za zapadnjake. Zanemeruju se bitni aspekti ovog procesa koji ne slue njenoj osnovnoj ideji. Ne pominje se da je uspostavljanje porodi nih veza izmeQu trgovaca i samuraja, enidbenim vezama ili adoptiranjem mukih lanova bilo uobi ajeno tokom celog Tokugawa perioda, te da ono samo po sebi ne menja nita u ustrojstvu drutva, jer je bilo minuciozno regulisano i normirano tokom celog srednjeg veka. Sasvim se zanemaruje ogromno progresivno siromaanje niih slojeva samuraja u poznom periodu Tokugawa vladavine, koji su tek sa Meiji reformom dobili mogu nost da privreQuju i na druge na ine, da slobodno obavljaju zanatske i druge poslove i na taj na in omogu e sebi opstanak (Kikue 2001). Raspad sistema Tokugawa vladavine uslovljen je u ogromnoj meri unutra njim protivre nostima samog tog sistema, koje su progresivno sve vie dolazile do izraFaja onemogu avaju i efikasno funkcionisanje drutvenog sistema kao celine. U tom smislu, dinamika Meiji reforme zahtevala bi daleko kompleksniju analizu. U opisu Ruth Benedict, o igledno je da joj je najvaFniji bilo uspostaviti prihvatljivu skalu za komparaciju sa zapadom i ilustrovati navodno lak prelazak na novi obrazac ivljenja u Meiji periodu. U opisima odnosa Japanaca prema ulnim zadovoljstvima takoQe su iznete krajnje uoptene tvrdnje. Npr. italac e ste i utisak da je kult kupanja tradicijski opte rairena karakteristika u Japanu, pa se moFe na i zate en podatkom da su se siromaniji slojevi kupali retko, da je vru a voda esto bila dragocenost, da su prali kosu u proseku dva puta godinje itd. Odnos prema ulnim seksualnim zadovoljstvima je u socijalnom smislu, naro ito kada je poloaj ena u pitanju, krajnje simplifikovan. Drutvena pozicija geje je veoma ulepana. Naglaavanje prava geje da "izabere" da li e joj neko postati seksualni partner ili ne predstavlja samo orijentalisti ku vinjetu o gejama. Izdvajanje posebnog segmenta ivota i posebnog prostora za Antropologija 4 (2007) 75

Nada Sekuli seksualna uivanja prikazano je u kategorijama relativno harmoni ne mentalne i psiholoke organizacije drutvenog ivota, potpunim zanemarivanjem odnosa konfliktne socijalne netranzitornosti u podeli drutvenih uloga na ovoj skali, sa tek prividno harmoni nim razdvajanjem ulnih uFivanja i "ozbiljne" sfere ivota. Geja u tradicionalnom Japanu nikada nije mogla postati supruga iole uglednijeg lana dru tva. Prostitutka nije mogla postati geja (mada je zapravo re o razli itim nivoima prostitucije, jer je pruanje seksualnih usluga za materijalnu nadoknadu ono to je stvarno gej ama omogu avalo ekonomski opstanak).82 Konkubina, koja je mogla postati lan porodice, nikad nije mogla imati status kao supruga i esto je imala drutveno normiran status sluavke i prema svojoj deci. Druga ena nikada nije mogla imati isti status kao prva, ak i u slu ajevima kada je brak sklopljen nakon smrti prve ene. Prva supruga nikada nije mogla imati prava kao majka. Prema tome, re je o neuporedivo kompleksnijem socijalnom okviru unutar kog se moda ne sankcionie pozitivan odnos prema seksualnom uivanju (mukaraca), ali se izuzetno bolno sankcioniu prekora enja dunosti drutvenih celina/klasa i pojedinki kojima su pripisane kompleksno fiksirane uloge, prava i statusi u tom pogledu. U sutini, kada su ene u pitanju, odnos prema seksualnom uivanju je ili naglaeno restriktivan ili naglaeno obavezuju i za pojedine kategorije ena. U najblaem obliku, on moe biti irelevantan. Kada su ene u pitanju, seksualnost se ne ra una nje same radi, ve je odreQena u postoje em sistemu drutvenih odnosa kao legalno i obavezuju e sredstvo pomo u kog Fena obezbeQuje svoj ekonomski opstanak i ostvaruje svoj drutveni status. ene zapravo nemaju slobodu seksualnog uivanja i zabave, ve im se nalae obaveza pruanja seksualnih usluga, a celokupni ivot odreQenih grupa ena u celini se situira u sferu zabave za mukarce. Pri tom nije re o opcionom izboru samih ena, ve pre o drutvenoj normi koja ene izlae dozvoljenom i drutveno nesankcionisanom nasilju, eksploataciji i zanemarivanju. Zaklju no, ako je seksualnost pozitivno sankcionisani segment mukog ivota, ona je za ene u feudalnom Japanu glavna determinanta njihovog podreQenog drutvenog poloaja, kao i sredstvo sticanja ekonomskog statusa u drutvu. Model vaspitanja dece takoQe je preuzet iz srednjovekovnog Japana, a primenjuje se na karakter Japanaca danas (Tsurumi, Kazuko, prema Kent 1991: 185). Delo je kritikovano i zato to kulturu svodi na rezidualnu tradiciju sagledanu na stati ki na in 1Kell ?\\?: ^\73. U pokuaju da sistematizuje i dopuni sliku o opusu Ruth Benedict i karakteristikama njenog pristupa, njena u enica Virginia Heyer Young (Heyer
Postojali su grublji i finiji oblici prostitucije. Postojanje geji nas moe inspirisati na ne to druga ije razmi ljanje o prostituciji uopte, ali teko da se geje mogu izdvojiti iz samog sistema prostitucije, kao to je bilo poku aja da se u ini.
82

76

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... oung 20053 isti e da je prou avanje Japana, kao i karakterologije drugih savremenih drutava (Tajland, Rumunija, Holandija, takoQe po narudFbi vlade), usmerilo Ruth Benedict na traenje solucije kako prou avati kulturne promene. Stoga je njeno istraivanje, prema interpretaciji ove antropolokinje, ilo ka pomeranju od pojma kulturolokih obrazaca ka sloenijoj analizi ponaanja i drutvenog poloaja pojedinca i li nosti u drutvu. Pri tom je njen osnovni interes i dalje ostao vezan za uo avanje onih dru tvenih i kulturnih faktora koji omogu uju dru tvenu i kulturnu koheziju, tj. njihovo postojanje i profilisanje kao celine, sa zna ajnim uticajem Durkheima u poznijim fazama njenog rada. Young smatra da cilj Ruth Benedict nikad i nije bio da istrauje individualnost, ve razli ite na ine kako osoba ivi u kulturi istrauje se kulturni etos, a ne pojedina na uloga (p.110). MeQutim, ovom tvrdnjom ne otklanja se prigovor koji je ve naveden, da je zaobiQen problem odnosa izmeQu li nog integriteta i socijalne kohezije. Re i prosto da to nije istraivano u sistemu miljenja u kome su "li nost" i "kultura" dva krucijalna pojma jednostavno ne predstavlja zadovoljavaju i argument. Naime, drutvene situacije i okolnosti koje R. Benedict prepoznaje kao formativne za kolektivni identitet i karakter istovremeno se pokazuju kao klju ni momenti li nih Fivotnih strategija ili prelaza u razli ite Fivotne faze u ivotnom ciklusu. Prema Heyer Young, istraivanje R. Benedict sve vie je ilo u pravcu sagledavanja odnosa li nosti i kulture kroz uo avanje i definisanje socijalnih ishoda odreQenih obrazaca (npr. minimalizovanje agresije, otvaranje socijalnog prostora slobode itd.), kao veziva socijalne kohezije i kriterijuma za odreQivanja "zdravpg" drutva. Ovaj pristup je omogu avao pra enje kulturnih promena i istovremeno poreQenje kultura na novim osnovama, mimo ideje kulturnog relativizma. Time je zapravo dolo do teorijske preorijentacije ka pozicijama univerzalizma i drutvene sinergije. Po miljenju, Heyer Young, R. Benedict jednostavno nije imala vremena da u potpunosti razvije ovaj pristup koji se sve jasnije zacrtavao u njenom teorijskom profilisanju. Stoga je on velikim delom ostao neprime en u recepciji njenog opusa. MeQutim, ivot "Hrizanteme i ma a" time nije zavren ta nije, on je tek zapo eo ?\`6. godine i doiveo je izuzetno zna ajnu recepciju u samom Japanu. Knjiga je u Japanu prodata u 2 300 000 primeraka, dok je u Americi prodato oko 350 000 primeraka. (Kent 1999: 181). To je naj itanija ameri ka knjiga u Japanu, a istraivanja pokazuju da je 1/3 Japanaca u nekom momentu ula ili za "Hrizantemu i ma " ili za samu Ruth Benedict 1 ija ostala dela u Japanu ne pobuQuju panju). Najvanije od svega, knjiga je pobudila iroku akademsku diskusiju meQu japanskim antropolozima i meQu japanolozima o vrednosti ovakvog pristupa i o realnom dosegu rezultata do kojih je R. Benedict dola svojim prou avanjem nacionalnog karaktera Japanaca. Po svom uticaju, ovo delo je iniciralo poseban vid ne samo rasprave, nego i celovitog anra, u koji je i saAntropologija 4 (2007) 77

Nada Sekuli mo svrstano, nazvan Nihonjinron (ko smo mi Japanci) ili Nihon ron (ta je Japan). Ovaj anr se moe najire odrediti kao vrsta orijentalnog odgovora na orijentalisti ke ideje o Japanu, gde se obi no polazi od vizure drugih o Japanu kao o bazi no konstruisanoj ideji. itanje ove knjige u Japanu je u ogromnoj meri motivisano eljom da se stekne uvid u to kako Drugi vide Japance, a ne stvarno ko su Japanci za Japance je to knjiga o Drugima i o sebi "u ogledalu", a ne vrsta literature koja bazi no sluFi prou avanju nacionalnog karaktera. U tom pogledu, od literature Nihonjinron postoji bazi ni odmak ili kriti ka distanca ve u po etnoj recepciji. Ovaj okvir interesantan je zbog toga to literaturu o nacionalnom karakteru smeta u sasvim druga iji kontekst zna enja nego u Evropi. U Evropi (recimo, kod nas, budu i da je kod nas literatura o nacionalnom karakteru veoma razuQena i popularna3, ona se ita u kategorijama esencijalisti kog interpretiranja "due" naroda (bilo da se kritikuje ili odobrava takav pristup) i vrlo esto ima politi ko-normativne funkcije i sluFi ja anju nacionalnog identiteta na esencijalisti kim poziciama. Nasuprot tome, "Hrizantema i ma " se u Japanu ita u funkciji dekonstrukcije i svesne konstrukcije nacionalnog identiteta (sa po etnom sve u o dilemi oko japanskog karaktera) i slike o njemu i u naglaenoj funkciji interkulturalizma i kulturne orijentacije u procesu internacionalizacije Japana. Okvir je, dakle, bazi no druga iji i od po etka predstavlja istovremeno kriti ki i@ili nau ni i@ili popularni razgovor i dijalog o odreQenoj temi, a ne esencijalizovanu nau nu 1odnosno, pseudo-nau nu3 oblast istraFivanja unutar koje se legitimizuje partikularni diskurs kao diskurs istine o Japanu. Sama knjiga i opis koji sledi Ruth Benedict u svom prikazu Japana (vie nego sama teorijsko-metodoloka pozicija kulturolokih obrazaca, kulturnog konfiguracionizma i kulturnog relativizma) temeljno su kritikovani u japanolokim studijama, ali je u osnovi ovo delo nailo na dobar odziv meQu japanskim antropolozima upravo zato to se na ograni enim podacima formiraju smela zna enja, zbog imaginativnosti u pristupu (sagledavanje kulture ideografskim stavljanjem u poziciju pripadnika te kulture, ak i u dru tvenim okolnostima u kojima su to ratni neprijatelji), kao i zbog interakcionog i interkulturalnog karaktera dela. U njemu su iznete mnoge predrasude o Japancima, ali istovremeno i iskritikovane, relativizovane i po prvi put prevaziQene tada duboko ukorenjene, daleko rigidnije predrasude jo vie poticane ratnom propagandom u II svetskom ratu. U to vreme, Japanci su smatrani "Futa ima" koji su neopisivo fanati ni, lukavi i necivilizovani.U novinama su javno iznoeni stavovi "da im je potrebno da prevaziQu 2000 godina zaostalosti...", te da je njihov um" ispod nivoa razumevanja tehni kog znanja nae civilizacije, varavarski kao u divljaka koji se bije motkom i veruje da je munja glas Boga." (Sydney Daily Telegraph, 1945, navedeno prema Buruna 2005) oung isti e da je Pristup Ruth Benedict u kasnijoj recepciji dela uveliko rafinisan, temeljnije potkrepljen, ali ne i sutinski promenjen. (Heyer Young 78 Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... 2005: 110). "Hrizantema i ma " je inicirala dalje detaljnije i operacionalizovanije analize kulturolokih elemenata koji su u ovoj knjizi opisani i uo eni, kao i njihovo jasnije dovoQenje u vezu sa socijalnim procesima i socijalnim kategorijama. Kulturoloki obrasci opisani u "Hrizantemi i ma u" primenjeni su u raznim radovima, modifikovani i razraQeni, u analizi japanske porodice, praksi zapo ljavanja, politi ke organizacije drutva, stavova javnog mnjenja itd. Opis savremenog Japana kao vertikalnog korporativnog drutva uz analizu kompetetivnog odnosa grupa i podgrupa, analizu korporativnih afilijacija, uo avanje kontradiktornog odnosa izmeQu javne ideologije i privatnog interesa, uo avanje tendencije da sve grupe budu ekskluzivne i rangirane83, predstavljaju neke od oblasti koje su prou avane nadovezivanjem i korigovanjem onoga to je u japanskoj kulturi uo ila ve Ruth Benedict. U proceni realnog dometa ovog dela, njega je, jednostavno, neprimereno analizirati i procenjivati samo u prostoru fiksiranog poimanja znanja. Znanje se u osnovi ne formira kao odgovor na spoljanje iskustvo, tj. kao reprezentacija objektivnih okolnosti, ve na osnovu prethodnog iskustva primenjenog na interakcioni kontekst u kome se formiraju zna enja i obrasci odnoenja prema predmetu ispitivanja. U tom smislu i "Hrizantema i ma " ne predstavlja na prvom mestu sistem objektivnog znanja, ve veoma komplikovanu celinu podeljenih lokalnih realnosti i kontingentnosti teorije. U proceni njenog dosega danas mora se ra unati sa socijalnom konstrukcijom znanja. Pri tom se uloga stereotipa u nastajanju znanja moe posmatrati kao sastavni deo njegovog oblikovanja, a realni uticaj ovog dela e se moFda nabolje sagledati kada da se ono tretira kao akciona studija o Japanu i kao interkulturni dijalog.

Literatura: Benedict, Ruth 2005 (1946), The Chrysanthemum and the Sword, Patterns of Japanese Culture, Boston-New York, Houghton Mifflin Company. Benedict, Ruth (1932), "Tales of the Cochiti Indians", Bureau of American Ethnology Bulletin, NO. 98.
Kao vizuelno najilustrativvniji primer ovog hijerarhizovanja i rangiranja moe se navesti transformacija koju je doivelo kinesko pesni enje 1kempo) prelaskom u Japan i transformacijom u karate. Karate kole sa svojim rangiranjem po pojasevima i hijerarhijskom organizacijom lanstva i titula, specifi no je japanski proizvod. Tome ne odgovara ni ta sli no u zemlji porekla, kineskoj varijanti. Pa ipak, zbog internacionalnog masovnog irenja karatea, danas se ova ve tina poistove uje upravo sa takvom internom, ekskluzivnom socijalnom i simboli kom organizacijom.
83

Antropologija 4 (2007)

79

Nada Sekuli Berger, Peter and Luckmann, Thomas (1967), The Social Construction of Reality, A Treatise in the Sociology of Knowledge, Anchor. Boles, Elson (2006), "Ruth Benedicts Japan: the Benediction of Imperialism", Dialectical Anthropologz No.30, 27-70. Buruna, Ian (2005), "Foreword to the Mariner Book Edition" u: Benedict, Ruth, 2005 (1946), The Chrysanthemum and the Sword, Patterns of Japanese Culture, Boston-New. York, Houghton Mifflin Company (viixii). Geertz, Clifford (1988), Works and Lifes Anthropologist as an Author, Stanford University Press. Fukui, Nanako (1999), "Background Research on the The Chrysanthemum and the Sword", Dialectical Anthropology, No. 24, 173-180, 11304283. Harootunian, Harry and Sakai, Naoki (1999), "Japan Studies and Cultural Studies, The Crisis of Japan studies in United States", Positions 7:2. Kecmanovi , Du an 120063, Da li smo si li sa uma ili DokaFi da si Srbin, O etnonacionalizmu i nama, Sremski Karlovci, Izdava ka knjiFarnica Zorana Stojanovi a. Kelly, William (1991), "Direction in the Anthropology of Contemporary Japan", Annual Review of Anthropology, NO. 20, 395-431, 11265337. Kent, Pauline (1999), "Japanese Perception of the Chrysanthemum and the Sword", Dialectical Anthropology, No. 24, 181-192. Kikue, Yamakawa (2001), Women of the Mito Domain, Recollection of Samurai Family Life, Stanford, California, Stanford University Press. Leupp, P. Gary 1997 (1994), Male Colors, The Construction of Homosexuality in Tokugawa Japan, Berekely Los Angeles London, University of California Press. Modell, Judith (1999), "The Wall of the Shame: Ruth Benedicts Accomplishment in The Chrysanthemum and the Sword", Dialectical Anthropology, No. 24. Suzuki, Peter (1999), Overlooked aspects of the The Chrysanthemum and the Sword 11 304280, Dialectical Anthropology 24, 217-231. Zeng. Kangmin, Le Tendre (1998), "Adolescent Suicide and Academic Competition in East Asia" u: Comparative Education Review, Vol. 42, No. 4 (Nov., 1998), 513-528. Young, Virginia Heyer (2005), Ruth Benedict, Beyond Relativity, Beyond Pattern, Lincoln and London, University of Nebraska Press.

80

Antropologija 4 (2007)

Ruth Benedict... Nada Sekuli RUTH BENEDICT ON JAPANESE CULTURE The paper deals with the issue of the construction of knowledge in anthropology, discussing the topic on the bases of the analyses of Japanese culture provided in "Chrysanthemum and Sword". This peace of work, conducted at the end of the Second World War, completed just before bombing of Hiroshima and Nagasaki, had been ordered by The Office of War Information, USA (OWI) and had to be finished in very short time. Since the end of the War, "Chrysanthemum and Sword" has been read far more in Japan then in USA, where it has been well known only among anthropologists and not as Ruth Bewnedicts main peace of work. This book raised many controversies about imperialism and political construction of anthropology, despite the fact that "Chrysanthmenun and Sword" appeared for the first time far before the introduction of the notion of orientalism and far before proliferation of the literature relating to postcolonial studies. It also initiated very interesting and specific discussions on national character, shaping the issue in a bit different direction if compared to the European tradition. From the perspective of methodology, critique of the applicability of the cultural patterns initiated revisions of the complete work of Ruth Benedict, resulting in descovering new and forgotten elements in her approach. This in turn gave rise to new modeling of anthropological knowledge thru interpreting cultural patterns in categories of "knowledge in action", or in the categories of intercultural knowledge building, moving it from the domain of the esentialist approaches.

Antropologija 4 (2007)

81