Prospekt

Ustanika 25, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2438 627 +381 11 3861 492 +381 11 3467 320 www.inflex.
rs
PROIZVODNI PROGRAM:
BOJLERI IZMENJIVAI TOPLOTE HEMIJSKA PRIPREMA VODE MEMBRANSKI EKSPANZIONI SUDOVI ZATVORENI EKSPANZIONI SUDOVI HIDROFORI REZERVOARI TENIH GORIVA
REZERVOARI ZA MAZUT FILTERI ZA GAS ISTAKE KUTIJE ZA GASOVODE ZAGREJAI GASA REMONT I MONTAA ENERGETSKIH POSTROJENJA
KANCELARIJA INFLEX D.O.O.
Ustanika 25, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2438 627 +381 11 3861 492 +381 11 3467 320 www.inflex.rs office@inflex.
PROIZVODNI POGON INFLEX D.O.O. ul. Pavla Popovia br. 12

AUTO PUT PLAVI MOST
AUTO PUT
Okretnica linija 18, 29

Crkva Svetog Jovana Vladimira
INFLEX
Okretnica linije 26
HORIZONTALNI REZERVOARI
Rezervoari za lo ulje
Rezervoari sa dvostrukim zidom
Rezervoari za mazut
Ovalni rezervoari - OR
Nadzemni rezervoari - NR
INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
REZERVOAR ZA SKLADITENJE ULJA

STANDARD SRPS M.Z3.010
ZAPREMINA
Ukupna duina
I mm
Spojni prenik
d1 mm DN1 DN2
PRIKLJUCI
Debljina zida
S
Masa
V m
3
M kg
DN3
DN4
DN5
mm
1 3 5 7 10 (13) 16 20 25 30 40 50 60 80 100
1510 2740 2820 3740 5350 6960 8570 6960 8540 10120 8800 10800 12800 12750 15950
1000 1250 1600 1600 1600 1600 1600 2000 2000 2000 2500 2500 2500 2900 2900
80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80
32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32
32 32 32 32 40 40 40 40 40 50 50 50 50 65 65
40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40
40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40
5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 7 7 7 9 9
320 430 750 935 1255 1570 1885 2340 2810 3345 4400 5255 6620 9050 10780
REZERVOAR ZA SKLADITENJE ULJA
EMA UREAJA ZA SKLADITENJE I PRIPREMU LAKIH ULJA
LEGENDE: 1. SKLADINI FILTER 2. FINI FILTER 3. CENTRIFUGALNE PUMPE OZNAKE: ZV ZAPORNI VENTIL O OZRAIVENJE L LEVAK T TERMOMETAR TS TROKRAKA SLAVNA M MANOMETAR
REZERVOARI SA DVOSTRUKIM ZIDOM

DIMENZIJE U SKLADU SA SRPS M.Z3.014
NAZIVNA VELIINA (m3)

SPOLJNI PRENIK SPOLJNI PRENIK UKUPNA DUINA DUBINA DANCA DEBLJINA ZIDA DEBLJINA ZIDA DEBLJINA DANCA DEBLJINA DANCA REVIZIONI OTVOR BROJ PRSTENOVA ZA UKRUENJE BROJ NOSEIH UKI RASTOJANJE RASTOJANJE PRIKLJUAK PRIKLJUAK PRIKLJUAK PRIKLJUAK PRIKLJUAK PRIKLJUAK PRIKLJUAK PRIKLJUAK MASA BEZ IZOLACIJE
1
1000 1020 1530 212
3
1025 1270 2760 260
10
1600 1620
(13)
16
20
25
2000 2020
30
40
50
2500 2520
60
80
100
d1 d l h s1 s2 sd1 sd2 d2
mm mm mm mm mm mm mm mm kom kom mm
2900 2920
2840
3760
5370 328
6980
8590
6980
8560 10140 8820 10820 12820 12770 15970 408 6 505 7 590 9
5 5 5 5 500 1 450 130 1 1 80 32 40 50 40 40 1/2
600 1 2 500 150 1 1/4 1 1/4 170 1 1/2 1 1/2 2
c A DN1 DN2 DN3 DN4 DN5 DN6 DN7 DN8 M
mm mm R R
65
kg
530
1050
1400
1510
2400
3000
3600
4200
5050
6050
7200
8750
10450
1400 17200
REZERVOARI SA DVOSTRUKIM ZIDOM

UKOPANI PRIMENA
Poloeni elini rezervoari sa dvostrukim zidovima, ukopani SRPS M.Z3.014 upotrebljavaju se za skaladitenje tenog goriva, raznih vrsta ulja i druge sline svrhe.
ISPITIVANJE
Glavni rezervoar dvozidnih rezervoara mora da se ispita na vodeni pritisak od 2 bara. Meuprostor koji se nalazi izmeu zidova mora se ispitati u pogledu nepropustlivosti vazduha natpritiska od 0.5 bar. Pri ugradnji rezervoara mora se na licu mesta izvriti ponovno ispitivanje nepropustljivosti vazduhom pod pritiskom od 0.2 bar u meuprostoru. Prethodno treba varove spoljnjeg, odnosno unutranjeg zida premazati sapunicom ili premazom slinih osobina. Posle ugradnje rezervoara i ispitivanja meuprostor je ispunjen tenou koja ne mrzne i nije agresivna.
KONSTRUKCIJA
Oblik, glavne mere i veliina glavnog rezervoara odgovaraju zahtevima SRPS M.Z3.010 (DIN 6608). Dimenzije ovih rezervoara su date u tebeli. Spoljni dodatni zid treba da bude u stanju da primi pritisak zemlje, koja treba da bude po mogunosti ravnomerno rasporeena na dodatnom zidu rezervoara. Razmak izmeu spoljanjeg zida i zida glavnog rezervoara je 5 mm. Dvozidni rezervoari moraju se opremiti prikljucima na koje se postavlja kontrolni pribor koji omoguava stalnu kontrolu nepropustlivosti. Svaki rezervoar ovog tipa osim kontrolnog prikljuka mora imati jo jedan dodatni prikljuak kroz koji ulazi vazduh pri punjenju ispitne tenosti koja se nalazi izmeu platova. Ovi prikljuci moraju biti na najviem delu rezervoara. Osim ovih prikljuaka rezervoar mora imati i prikljuke kao i rezervoari prema standartdu SRPS M.Z3.010. (DIN 6608).
SIGNALIZACIJA
Signalizacija za propusnost rezervoara ostvaruje se posebnim sudom smetenim iznad rezevoara koji je povezan sa meuprostorom. Tenost u meuprostoru je pod pritiskom koja u sluaju propustlivosti nekog zida iscuri i daje signal optiki i akustiki. Na sudu se nalaze dve elektrode zaronjene u tenost koje, pri smanjenju nivoa tenosti, takoe aktiviraju signalizaciju.
EMA UREAJA ZA SKLADITENJE I PRIPREMU LAKIH ULJA
L
ZV
LEGENDA 1. SKLADINI REZERVOAR 2. KONTROLNI PRIBOR 3. FINI FILTRI 4. CENTRIFUGALNE PUMPE (ZUPASTE, ZAVOJNE)
OZNAKE O OZRAENJE T TERMOMETAR TS TROKRAKA SLAVINA M MANOMETAR ZV ZAPORNI VENTIL L LEVAK
POSTAVLJANJE REZERVOARA
1. 2. 3. 4.
LIM ZA POJAANJE ELINO LEITE TEMELJNA PLOA BETONSKI TEMELJ
NAZIV
OZNAKA (mm) 1 3 1250 5 7 10 1600 (13)
ZAPREMINA (m3) 16 20 25 2000 30 40 50 2500 60 80 100 2900
SPOLJNI PRENIK VELIINA
d1
1000
a2
700
900
1150
1750
2150
2550
VELIINA
b2
270
270
300
475
550
900
1300
RASTOJANIJE
600
1850
1170
2770
4290
5625
7135
5395
7005
8615
6760
8820 10880 10295 13360
Zadrava se pravo tehnikih izmena.
HORIZONTALNI REZERVOARI ZA MAZUT
DN1 DN2 DN3 DN4 DN5 DN6 DN7 DN8 DN9 DN10 DN11 DN12 DN13
ZAPREMINA UKUPNA DUINA SPOLJNI PRENIK
PRIKLJUAK ZA DOVOD GREJNOG FLUIDA 2 TEDNA GREJALICA F1 (m ) PRIKLJUAK ZA DOVOD I ODVOD GREJNOG FLUIDA 2 TEDNA GREJALICA F2 (m ) PRIKLJUAK ZA DOVOD MAZUTA PRIKLJUAK ZA ODVOD MAZUTA PRIKLJUAK ZA ODZRAIVANJE PRIKLJUAK ZA RECIRKULACIJU PRIKLJUAK ZA ISPUTANJE (ODMULJIVANJE) PRIKLJUAK ZA PRELIV PRIKLJUAK ZA ELEKTRINI GREJA (R 6/4) PRIKLJUAK ZA TERMOMETAR (R 1/2) PRIKLJUAK ZA TERMOSTAT (R 1/2) PRIKLJUAK ZA TERMOREGULATOR (R 5/4) PRIKLJUAK ZA MERA NIVOA (R 1/2)
PRIKLJUCI
DEBLJ. ZIDA
GREJAI
tedna F1 podna F1 el. greja
(m2) (m2) N (kW)
MASA
V m3 1 2 3 5 7 10 (13) 16 20 25 30 40 50 60 80 100
l mm 1510 2740 2740 2820 3740 5350 6960 8570 6960 8540 10120 8800 10800 12800 12750 15950
d1 mm 1000 1000 1250 1600 1600 1600 1600 1600 2000 2000 2000 2500 2500 2500 2900 2900
S
DN1 DN2 DN3 DN4 DN5 DN6 DN7 DN8
mm
M
kg
2 3 3 2 2 3 3 3 4 4 4 4 4 6 8 8
2 3 3 4 1 4 4 4 5 5 6 8 10
4 8 8 8 8 9 9 9 10 10 10 11 11 11 12,5 12,5
25 25 25 25 25 32 32 32 32 32 32 32 40 40 50 50
25 32 32 32 32 32 32 32 32 32 40 50 65
80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80 80
25 25 25 25 25 25 32 32 32 32 40 40 40 50 50 50
32 32 32 32 32 40 40 40 40 40 50 50 50 50 65 65
25 25 25 25 25 25 32 32 32 32 40 40 40 50 50 50
40 65 65 65 65 65 65 65 80 80 80 80 80 80 80 80
40 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50 65 65 65 65 65
5 5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 7 7 7 9 9
380 580 670 950 1040 1450 1750 2050 2600 3150 3600 4600 5500 6700 9900 12000
HORIZONTALNI REZERVOARI ZA MAZUT MAZUT

PRIMER IZBORA REZERVOARA ZA MAZUT
1.00. 1.01. Primer izbora rezervoara za mazut Kotlarnica je projektovana za dva kotla: tipa BKG-3 i BKG-6a, od kojih prvi ima kapacitet 300 kg/h suvozasiene pare a drugi 600 kg/h takoe suvozasiene pare, i oba dozvoljenog radnog pritiska 13 bar. Kotlovi su opremljeni automatskim gorionicima tipa WEISHAUPT; koji troe teko ulje za loenje. Potronja goriva Kod maksimalnog optereenja, potronja goriva iznosi: Za kotao BKG 3:
1.02.
B max =
D max i " i ' Hd
kg / h
kapacitet kotla maksimalno trajno stepen iskorienja kotla kod maksimalno trajnog optereenja spec. entalpija napojne vode kod 105 C spec. entalpija suvozasiene pare kod 13 bar.
gde je: Dmax = 300 kg/h = 83 Hd = 9600 kcal/kg i = 665,6 kcal/kg
B max =
300 (665,6 105) = 21,1 kg / h 9600 0,83
Bmax = 21,1 kg/h maksimalna potronja ulja za loenje. Za kotao BKG-6a: Dmax = 600 kg/h kapacitet kotla maksimalno trajno: Svi ostali podaci isti su kao i za kotao BKG-3, pa sledi:
B max =
600 (665,6 105) = 42,2 kg / h 9600 0,83
Bmax = 42,2 kg/h maksimalna potronja ulja za loenje. 1.03. Odreivanje gorionika Na osnovu pojedinane potronje ulja za loenje, odabran je: Za kotao BKG-3: tip WEISHAUPT M3VZ, kapacitet ulja za loenje snaga elektrogrejaa snaga elektromotora 15 30 kg/h 2.2 kW 0,37 kW
Za kotao BLG-6a: tip WEISHAUPT MS5VZ, kapacitet ulja za loenje snaga elektrogrejaa snaga elektromotora 25 50 kg/h 4,5 kW 0,37 kW
1 kcal/h = 1,163 W

PRIMER IZBORA REZERVOARA ZA MAZUT
1.04. Dimenzionisanje rezervoara za ulje za loenje, vri se po obrascu: Bd = B max - dnevna potronja ulje, gde je: - maksimalna potronja ulja za loenje B max = cca 65 kg/h = 0,7 - koeficijent neravnomernosti = 18 sati - trajanje pogona u toku 24 sata, pa imamo: Bd = 65 0,7 18 = 826 kg. Odabran je jedan horizontalni stabilni rezervoar za teko ulje za loenje zapremine 30 m3, proizvodnje INFLEX Beograd, pa e shodno gornjem proraunu, rezerva biti 36,6 radna dana. To je u skladu sa uobiajnom normom (1 do 3 meseca). 1.05. Proraun podnog grejaa za dodatno grejanja ulja u rezervoaru. Podni greja za dodatno grejanje treba u delu rezervoara oko kombinovano elektroparne tedne grejalice da odrava temperaturu ulja od 20 25 C, kako bi ulje moglo ravnomerno doticati u grejalicu. U standardni horizontalni rezervoar od 30 m3 ugrauje se standardni podni greja za dodatno grejanje povrine 4 m2. Koliina toplote koju grejalica moe da oda je: Q = G c t = F K tm = Gp r kcal/h, gde je:
G=
F k t m c t
kg / h
- koliina ulja, - povrina podnog grejaa, - koeficijent prolaza toplote - specifi na toplota
F = 4 m2 k 40 kcal/m2h C c = 0,5 kcal/ C kg
t m =
t 2 t 1 t 2,3 10g 2 t 1
t m =
60 10 50 = = 28C, pa je: 60 2,310g6 2,3 10g 10
G=
4 40 28 160 28 = = 179,20 kg / h 0,5 50 25
to znai da podni greja za dodatno grejanje mogue zagrejati cca 179,20 kg/h ulja za loenje za t = 50 C. To zadovaljava. Koli ina pare pritiska 3 bara potrebne za zagrevanje je: Q = G c t = 179,20 0,5 50 = 4480 kcal/h
Gp =
Q 4480 = = 8,7843 8,8 kg / h r 510

PRIMER IZBORA IZBORA REZERVOARA ZA MAZUT 1.06.
Proraun kombinovane elektroparne tedne gdejalice. G = B max 1,3 = 65 1,3 = 84,5 kg/h c = 0,5 kcal/kg C t = 50 C Q = G c t kcal/h Q = 84,5 0,5 50 = 2120 kcal/h - potrebna koliina ulja - spec. toplota ulja - prirast temperature ulja - potrebna koliina toplote
F=
Q k t m
m2
2
- potrebna povrina grejalice - iskustveni koeficijent prolaza toplote
k = 60 kcal/m h C
t m =
Pa je:
t 2 t 1 133 60 73 = = = 92,5C t 2 133 2,310g 2,22 2,310g 2,310g 60 t 1
F=
2120 = 0,382 m 2 60 92,5
Odabrana je elektroparna tedna grejalica, sa F = 4 m2. Porebna koliina pare pritiska 3 bara za grejalicu je:
G= 1.07.
2120 = 4,15 kg / h 510
Proraun snage za elektrino dogrejavanje za poetak rada. Predvieno da se pone sa kotlom BKG-3: Go =23 1,3 = 30 kg/h t = 140 C Q = Go c t = 30 0,5 140 = 2100 kcal/h Q = 2100 kcal/h N= - potrebna koliina ulja. - prirast temperature. - potrebna koliina toplote.
2100 = 2,45 kW 860
Gore navedeni prirast temperature t = 140 C delimo ovako: t = 60 C na elektri ni uloak u tednoj grejalici i t = 80 C na elektri ni dogreja na gorioniku. Shodno tome otpada na elektrini uloak 1,05 kW, a na elektrogreja 1,40 kW. Odabran je elektrini uloak za tednu grejalicu N = 4 kW, a dogreja na gorioniku WEISHAUPT M3VZ je snage 2,2 kW.
EMA UREDJ UREDJAJA DJAJA ZA PRETOVAR, SKLADITENJE SKLADITENJE I PRIPREMU MAZUTA

GREJANJE MAZUTNOG VODA
RECIRKULACIJA DOVOD PARE
PN
ODVOD KONDENZATA
ZV
PSP TS
Z Z Z
MPG EG
Z
ZV RT F ZV TR MV ZV ZV ZV RT F ZV ZV ZV MV ZV ZV
TS P
2 4
5
RECIRKULACIJA
DOVOD PARE PN
RECIRKULACIJA
ODVOD KONDENZATA
ODVOD MAZUTA
ZV
ZV RT F ZV MV
2
MV ZV
3
ZV
ZV
EG
TR ZV ZV RT F ZV
ZV
ZV
ZV
ZV
LEGENDA: 1. SKLADINI REZERVOAR 2. FINI FILTER 3. CIRKULACIONE PUMPE 4. GRUBI FILTER 5. PRETOVARNE PUMPE
OZNAKE: ZV - ZAPORNI VENTIL F - FILTER T - TERMOMETAR TR - TERMOREGULATOR RT - REGULATOR TEMPERTURE KL - KONDENZNI LONAC PN - POKAZIVA NIVOA
O P EG Z TS PSP MPG ------
- ODZRAIVANJE - PRANJENJE - ELEKTRO GREJA - ZASUN - TROKRAKA SLAVINA - POMONA SPOJKA - MERA PROTOKA GORIVA GREJANJE MAZUTNOG VODA
EMA UREAJA ZA PRETOVAR, PRETOVAR, LAGEROVANJE, PRIPREMU I SAGOREVANJE GORIVA

LEGENDA 1. GRUBI FILTER 2. PRETOVARNE PUMPE GORIVA 3. SKLADINI REZERVOAR GORIVA HORIZONTALNI 4. FINI FILTER 5. CIRKULACIONE PUMPE GORIVA 6. DOGREJA GORIVA 7. GORIONIK
DOVOD PARE 3 BAR (VRELE VODE)
OZNAKE RPG REGULATOR PRITISKA GORIVA SRG SPOJNI REGULATOR GORIVA MPG MERA PROTOKA GORIVA VBZ VENTIL ZA BRZO ZATVARANJE EGV ELEKTRO GASNI VENTIL PSP POMONA SPOJKA UTe ULJNI TERMOSTAT TS TROKRAKA SLAVINA KL KONDENZ LONAC PN POKAZIVA NIVOA RT REGULATOR TEMPERATURE RV REDUCIR VENTIL ZV ZAPORNI VENTIL UG UPALJA GASA
PR PRIGUNICA FF FINI FILTER EV ELEKTRO VENTIL KP KONTROLNIK PLAMENA Te TERMOSTAT EG ELEKTRINI GREJA MV MANOVAKUMETAR M MANOMETAR T TERMOMETAR P PRANJENJE O OZRAIVANJE Z ZASUN * - .-* GRANICA ISPORUKE
EMA REGULACIJE OPTEREENJA SA SIGURNOSNIM UREAJEM ZA GASNO I EL.PALJENJE

IMPULS PRITISKA (TEMPERATURE) REGULACIONI MANOSTAT (TERMOSTAT) SIGURNOSNI MANOSTAT (TERMOSTAT)
NAPOMENA - ZA SLUAJ UKOPAVANJA REZERVOARA ZA GORIVO NE PREDVIEJU SE PUMPE ZA PRETOVAR.
HORIZONTALNI HORIZONTALNI REZERVOARI
ZAPREMINE - V [m3] NAZIV SPOLJNI PRENIK UKUPNA DUINA VISINA BONOG DNA DEBLJINA ZIDA PRENIK OTVORA ULAZA PRENIK OTVORA ULAZA ZA GREJALICU UDALJENOST ULAZA U REZERVOAR UDALJENOST OTVORA ZA GREJALICU BROJ PRSTENOVA ZA UKRUENJE BROJ NOSEIH UKI MASA BEZ IZOLACIJE I GREJALICE ozn. d l h s d2 d3 jed. mm mm mm mm mm mm 1 3 5 7 10 1600 (13) 16 20 25 2000 30 40 50 2500 60 80 100
1000 1250
2900
1510 2740 2820 3740 5350 6960 8570 6960 8540 10120 8800 10800 12800 12750 15950 212 260 5 500 500 328 408 6 600 505 7 590 9
mm
450
500
mm kom kom
490 1
675 1 2
910 2
1095
kg
265
525
700
885
1200 1500 1800 2300 2750 3300 4200 5100 6100 9000 11000
HORIZONTALNI REZERVOARI
PRIMENA
Horizontalni elini rezervoari upotrebljavaju se za skladitenje ulja, mazuta, masnih kiselina i drugih neagresivnih fluida. Rezervoari mogu biti nadzemni, poluukopani i ukopani. Nadzemni su usaglaeni prema standardu SRPS M.Z3.022 (DIN 6616), poluukopani prema standardu SRPS M.Z3.026 (DIN 6617), ukopani prema standardu SRPS M.Z3.010 (DIN 6608).
MATERIJAL
Za izradu rezervoara upotrebljava se elik .0361 SRPS C.B4.110 za radnu temperaturu zida +10 C. Moe se upotrebiti i drugi materijal istog ili boljeg kvaliteta.
TRANSPORT I UGRADNJA
Transport se mora obaviti tako da ne doe do oteenja rezervoara i izolacije. Obavezno koristiti uke rezervoara. Rezervoari mogu biti postavljeni iznad zemlje kao slobodno stojei, u zemlji, kao ukopani i poluukopani. Ukopani i poluukopani rezervoari za lo ulje postavljaju se tako da je donja ivica rezevoara 1 m ispod povrine zemlje, udaljen horizontalno najmanje 2 m od spoljnjeg zida zgrade u kojoj se gorivo troi, susednog objekta vodovoda i gasovoda. Za ukopane rezervoare jama mora biti prilagoena obliku rezervoara. Dno jame mora biti isto od kamenja do dubine 200 mm, a ako se postavlja na temelje tlo mora imati potrebnu nosivost. Neposredno pre stavljanja u jamu mora se pregledati izolacija rezervoara. Uke treba takoe, izolovati a dovoljno je premazati ih bitumenom. Iznad ulaznog otvora u rezervoar mora se izvesti nepropusni aht koji moe biti betonski, metalni ili od drugog materijala. Za prenik ulaznog otvora d2 = 500 mm, poklopac ahta je 700x700 mm, dok je za d2 = 600 mm poklopac ahta 800x800 mm. Rezervoare iznad zemlje postavljamo na dva betonska ili elina leita. Leite rezervoara mora omoguiti uzduno rastezanje. Kada je rezervoar oslonjen na betonski temelj bie isporuen sa limom za pojaanje. Razmak izmeu temelja jednak je razmaku izmeu limova za pojaanje.
KONSTRUKCIJA
Rezervoar je izraen od omotaa cilindrinog oblika sa dva bona danca torisferinog oblika. Svaki rezervoar opremljen je prikljukom za ulaz, cevi za punjenje, prikljukom za ozraivanje i ispustom. U sluaju zagrevanja fluida rezervoar ima otvor za grejalicu. Poluukopani i ukopani rezervoari spoljnjeg prenika iznad 2000 mm imaju, zavisno od duine, jedan ili dva prstena za ukruenje profila T8. 3 Rezervoari do 10 m imaju jednu uku za prenoenje koja se nalazi iznad teita rezervoara, a preko 10 3 m dve u razmaku 1750 mm od teita istog.
IZRADA
Plat rezrvoara se izrauje od elinih limova obostranim zavarivanjem sueonim spojem. Runo zavarivenje obavljaju lica koja ispunjavaju uslove utvrene prema standardu SRPS C.T3.061.
ZATITA I IZOLACIJA
Svaki rezervoar, bilo da stoji slobodno, bilo da se ukopava u zemlju, mora biti izolovan. Spoljna strana rezervoara premazana je osnovnim premazom, a zatim se stavlja izolacija. Za rezervoare koji se ukopavaju u zemlju, izoluju se kondor trakom debljine 4 mm. Izolacija ne proputa vodu, ne napada elik i otporna je protiv tetnog uticaja agresivnog tla. Izolacija e biti atestirana na elektroprobojnost od 14.000 V. Unutranja zatita sastoji se od peskarenja povrine kvarcnim peskom i nanoenjem dvokomponentne epoksi boje, prema DIN-u 18364 u koliko su predvieni za sanitarne uslove na zahtev kupca (naruioca). Rezervoari postavljeni iznad zemlje izoluju se protiv gubitaka toplote staklenom ili mineralnom vunom a omotavaju pocinkovanim ili aluminijumskim limom. Hidro i termo izolacija izvodi se samo na zahtev naruioca.
ISPITIVANJE
Radni pritisak rezevoara je 0,5 bara. Rezervoar je isproban u pogledu nepropusnosti hladnim vedenim pritiskom od 2 bara.
OVALNI REZERVOAR ZA LO ULJE
Namena Ovalni rezervoar je namenjen za skladitenje malih koliina tenih goriva namenjenih za centralno grejanje stambenih objekata. Konstrukcija Rezervoar je ovalnih odlika, izraen od elinog lima .0361. Prikljuci na rezervoaru su podeeni prema potrebama instalacija toplovodnog grejanja. Hidraulina proba se vri na nepropustljivost varova kod 1,3 bar. Rezervoar je antikorozivno zatien. Po posebnoj narudbi isporuuje se i dodatna oprema merna letva, odzrani ventil, kapa za punjenje. Primer po narudbi: OR 1500 OR ovalni rezervoar 1500 zapremina rezervoara NAMENA PRIKLJUAKA 1. 2. 3. 4. 5. 6. Prikljuak za pranjenje Prikljuak za odvod goriva Prikljuak za ozarivanje Prikljuak za povratni vod Prikljuak za punjenje goriva Prikljuak za kontrolu nivoa Zapremina (lit) OR 1000 OR 1500 OR 2000 L (mm) 1050 1550 2100 Masa (kg) 145 190 250
NADZEMNI REZERVOARI
Vertikalni rezervoari za tene fluide namenjeni su prvenstvo za skladitenje nafte, naftnih derivata, tehnoloke ili pitke vode. Dimenzionalno su usklaeni sa propisima API 650. Glavne mere i zapremine rezervoara date su u tabeli 1. Materijal za izradu je ugljenini konstrukcioni elik .0361, koji odgovara materijalu po ASTM A 283 Gr.C, kojeg preporuuje API 650. Radionika izrada elemenata rezervoara vri se u fabrici, a montaa na objektu, na prethodno izbetoniranim temeljima. Antikorozivna zatita se bira zavisno od namene rezervoara u dogovoru sa naruiocem. Prema potrebi u rezervoar se ugrauje podna i protona grejalica. Uz rezervoar se dostavlja uverenje o kvalitetu, uverenje o izvrenoj probi na pritisak, atest zavarivaa, merna skica i garantni list sa garancijom od 12 meseci od dana prodaje rezevoara.
D (mm) 3048 4572 6096 7620 9144 10668 12192 13716 15240 18288 21336 24384 27432 30480 36576 42672 48768 54864 60960 67056 3568 27 60 106 167 240 328 428 540 668 960 1308 1708 2162 2670 5486 40 90 160 250 361 490 641 811 1000 1440 1962 2563 3242 4030 5765 7846 7315 53 120 213 334 480 653 854 1081 1334 1922 2615 3417 4323 5330 7686 10462 9144 67 150 267 416 600 817 1067 1351 1668 2402 3269 4270 5404 6673 9608 13077 17076 21623 26694 32291 Visina (mm) 10973 3 Zapremina (m ) 80 180 320 500 720 981 1281 1622 2000 2882 3924 5124 6485 8007 11528 15692 20494 25947 32020 38746 12802 14630 16459 18288
374 583 841 1145 1495 1892 2335 3363 4577 5978 7566 9341 13450 18300 23912 30272 37363 45217
428 668 960 1308 1708 2162 2670 3843 5230 6832 8467 10675 15373 20923 27330 34580 42705 51242
750 1081 1471 1922 2432 3000 4323 5884 7687 9727 12010 17298 23530 30749 38920 45233
835 1200 1634 2135 2703 3335 4805 6540 8541 10808 13344 19222 26154 34167 40431
Zadrava se pravo tehnikih izmena. INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI

ZAPREMINA V = 20 500 m3 (SRPS M.Z3 046)
OPREMA REZERVOARA:
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Stepenice sa ogradom Mehaniki pokaziva nivoa Levak za ispust Ulazni otvori Odzraka rezervoara Podna grejalica
3 ZAPREMINA (m ) 60 100 200 4400 5000 6000 4060 5260 7100 4130 5372 7260 91 122 190 3700 5460 8660 5-6 5-6 5i7 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
OPIS D h H
Pov. za premaz (m ) Teina
2
debljina limova
pod plat 1 2 3
20 2900 3050 3092 42 2170 5 5 5 -
30 3500 3200 3244 55 2810 5 5 5 5
250 6000 9077 9237 228 10460 5i7 5 5 5 5 5 5
500 8000 10075 10275 352 16230 5i7 5 5 5 5 5 5 5


ZAPREMINA V = 20 500 m3 (SRPS M.Z3 046)
PRIMENA Vertikalni nadzemni rezervoari upotrebljavaju se u prvom redu za uskladitenje ulja za loenje, a mogu se upotrebljavati i za druge neagresivne medije. Ako e se rezervoari upotrebljavati za agresivne medije to se mora u narudbi navesti. KONSTRUKCIJA Rezervoar je izraen iz plata, dna i krovne konstrukcije s krovom. Uz svaki rezervoar isporuuje se pripadajua oprema rezervoara, koja se sastoji od ulaznog otvora plata i krova, odzrake rezervoara, levka za ispust vode ili ulja, pokazivaa nivoa, ograde sa spoljnim i unutranjim stepenicama i potrebnim prikljucima. Rezervoar je izraen od odgovarajueg atestiranog elinog lima i vuenih profila. Limovi su dimenzionisani na hidrostatiki pritisak lo-ulja i ostala dodatna optereenja. IZRADA I TRANSPORT Rezervoar se izrauje od delova prikladnih za transport, zavisno o dozvoljenim gabaritima i pripremljenim za montau. KVALITET I KONTROLA IZRADE Kvalitet i kontrola izrade vri se prema postojeim tehnikim propisima. Posle zavrene montae plata i dna ispituje se njihova nepropusnost. ANTIKOROZIVNA ZATITA Ako nema posebnih zahteva, rezervoar se s spoljne strane zatiuje premazom otpornim na delovanje spoljne atmosfere (minijum + pokrivni sloj). S unutranje strane rezervoar se zatiuje premazom otpornim prema nafti i njenim derivatima (epoksi premaz). Antikorozivna zatita, osim spoljneg premazivanja prvog sloja antikorozivne boje (minijum), nije predmet isporuke. NAPOMENA Kod izbora rezervoara voditi rauna o sledeem: - Rezervoar se puni do 95% visine. - Sadraj do iznad tedne grejalice (prikljuak za odvod ulje) ne moe se raunati kao efektivni sadraj.
VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI SA CENTRALNIM STUBOM

ZAPREMINA V = 750 20.000 m3 (SRPS M.Z3 054)
OPREMA REZERVOAR 1. Stepenice sa ogradom 2. Mehaniki pokaziva nivoa 3. Levak za ispust 4. Ulazni otvori 5. Odzraka rezervoara 6. Podna grejalica
OPIS D h H d K 2 Pov.za premaz (m ) Teina kp pod plat 1 2 3 debljine limova 4 5 6 7 8 9 10 11 12
750 11150 7575 8375 400 750 460 21720 5i7 5 5 5 5 5
1000 11150 10275 11075 400 750 625 25570 5i7 5 5 5 5 5 5 5
2000 17500 10097 10557 500 1000 980 49300
ZAPREMINA (m ) 2250 3000 5000 15000 17097 17497 500 1000 1156 62000 5i7 7 6 5 5 5 5 5 19400 17112 17612 600 1000 1626 98270 5i7 11 10 9 8 7 6 5 5 5 5 5 5 19400 17100 17600 600 1000 116000 5 i 12 13 12 11 10 9 8 7 6 5 5 5 5
10000 27000 17590 17990 700 1100 192000 5 i 12 18 16 15 14 12 11 9 8 6 5 5 5
15000 33000 17690 18190 700 1100 288000 5 i 12 22 20 18 16 15 13 11 9 8 6 6 6
20000 39000 17090
367280 5 i 12 25 22 20 18 16 14 12 10 8 6 6 6
Primedba: teina rezervoara u tabeli je teina golog rezervoara (plat + krov) bez opreme.
VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI SA CENTRALNIM STUBOM

ZAPREMINA V = 750 20.000 m3 (SRPS M.Z3 054)
PRIMENA Vertikalni nadzemni rezervoari upotrebljavaju se u prvom redu za uskladitenje ulja za loenje, a mogu se upotrebiti i za druge neagresivne medije. Ako e se rezervoar upotrebiti za agresivni medije, mora se to u narudbi navesti. KONSTRUKCIJA Rezervoar je izraen od plata, dna i krovne konstrukcije s krovom, i centralnim stubom u sredini. Uz svaki rezervoar isporuuje se pripadajua oprema rezervoara, koja se sastoji od ulaznog otvora plata i krova, ozrake rezervoara, levka za ispust vode ili ulja, pokazivaa nivoa, ograde sa spoljnim i unutranjim stepenicima i potrebnim prikljucima. Rezervoar je izraen od odgovarajueg atestiranog elinog lima i vuenih profila. Limovi su dimenzionisani na hidrostatiki pritisak lo-ulja i ostala dodatna optereenja. IZRADA I TRANSPORT Rezervoar se izrauje u delovima prikladnim za transport, zavisno o dozvoljenim gabaritima i pripremljenim za montau. KONTROLA I KVALITET IZRADE Kvalitet i kontrola izrade vri se prema postojeim tehnikim propisima. Posle zavrene montae plata i dna, ispituje se njihova nepropusnost. ANTIKOROZIVNA ZATITA Ako nema posebnih zahteva rezervoar se sa spoljne strane zatiuje premazom otpornim na delovanje spoljne atmosfere (minijum + pokrivni sloj). S unutranje strane rezervoar se zatiuje premazom otpornim prema nafti i njenim derivatima (epoksi premaz). Antikorozivna zatita, osim spoljneg premazivanja prvog sloja antikorozivne boje (minijum), nije predmet isporuke. NAPOMENA Kod izbora rezervoara voditi rauna o sledeem: Rezervoar se puni do 95% visine. Sadraj koji se nalazi iznad tedne grejalice (prikljuak za odvod ulja) na moe se raunati kao efektivni sadraj.
VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI OPREMA

Stepenice s ogradom Mehaniki pokaziva nivoa
500 100
zatitna kutija
elino ue plovak
badarena skala sa kazaljkom i utegom
POGLED A
L (vidi kod rezervoara)
NAPOMENA Stepenice i ograda rezervoara sastoje se od ograde na krovu rezervoara, spoljnih stepenica s leobranom i unutranjih kosih stepenica. Materijal za izradu je ugaono i pljosnato gvoe kvaliteta .0361. Bojenje nakon montae zajedno sa rezervoarom i to bojom otpornom na atmosferski uticaji i ulje.
3
134
PRIMENA Za pokazivanje nivoa kod neagresivnih medija. Mehaniki pokaziva nivoa izveden je od materijala .0361.
V (m ) 20 30 60 100 200 250 500 750 1000 2000 2250 3000 5000 10000 15000 20000
Teina (daN)* 215 238 300 470 610 680 790 774 910 1200 1230 1470 1730 1800 1890 2230
V (m ) 20 30 60 100 200 250 500 750 1000 2000 2250 3000 5000 10000 15000 20000
100
Teina (daN)* 75 65 100 96 127 91 113 104 204 212
* 1 kp = 9,80665 N
Zadravamo pravo tehnikih izmena.

ULAZNI OTVOR
Dimenzije Tip Namena A P K Plat rezervoara Krov rezervoara 166 154 B 222 182
Teina (kp)
143 137
ODZRAKA REZERVOARA
Mrea 33 okca/cm2
Teina 10kg
LEVAK ZA ISPUST
rezervoar temelj
DN 100
108 x 3,6 133 x 4 159 x 4,5 88,9 x 3,2
R 142,5 181 216 114,5
Teina (kp) 32 37 42 30
DN
PN16
125 150 80
Podna grejalica
(+ ugradne mere za tedne grejalice)
Rezervoar sadraja 3 20 250 m
Pa prikljuak pare (vrele vode) K izlaz kondenzata (topla vode) Pu prikljuak za punjenje Po povrat ulja Rezervoar sadraja 3 500 m
Rezervoar sadraja 3 750 - 3000 m
Rezervoar sadraja 3 5000 - 20000 m
NAPOMENA 3 Kod vie ulaza pare (vrele vode) tj. kod rezervoara V = 500 20000 m , para se razdeljue iz kolektora pare smetenog neposredno uz rezervoar.
V (m ) 20 25 30 40 50 60 80 100 150 200 250 300 500 750 1000 2000 2250 3000 5000 10000 15000 20000
D 2900 3500
Teina (daN)*
H1
H2
H3
H4
A1
114
4400 5000 6000 6000 8000 11150 11150 17500 15000 19400 27000 33000 39000 360 422 657 657 1586 1262 1664 700 125 125 125 125 150 200 150 150 150 200 150 150 900 350 350 350 450 350 400 400 400 320 300 100 300 400 100 400 650 500 500 650 650 750 700 700 1200 900 900 250
* 1kp = 9,80665 N

FINA ARMATURA REZERVOARA I PODNE GREJALICE
Sva armatura PN 16 Dimenzije fine armature su informativne.

odzraka rezervoara
para (vrela voda) povrat ulja ispust punjenje kondenzat topla voda
Zapremina 3 (m ) 20 30 60 100 200 250 500 750 1000 2000 2250 3000 5000 10000 15000 20000
1 Prolazni ventil DN 80 80 80 80 100 100 100 100 100 125 125 2x125 2x150 2x150 2x150 2x150
2 Prolazni ventil DN 80 80 80 80 100 100 100 100 125 150 150 2x150 2x150 2x200 2x200 2x200
3 Odzraka rezervoara DN
4 Prolazni ventil DN 32 32 32 32 40 40 40 50 50 50 50 65 65 80 80 80
POZICIJA 5 Prolazni ventil DN 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20
6 Kondenz lonac DN 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 20 20 20 20 20
7 Odbojni ventil DN 20 20 20 25 32 32 32 32 40 40 40 50 65 80 80 80
8 Prolazni ventil DN 20 20 20 25 32 32 32 32 40 40 40 50 65 80 80 80
9 Odbojni ventil DN 80 80 80 80 100 100 100 100 125 150 150 2x150 2x150 2x200 2x200 2x200
1 kom.

FINA ARMATURA REZERVOARA I PODNE GREJALICE
ema veze vie tednih i podnih grejalica za vertikalne rezervoare
odvod lo.ulja para povrat lo.ulja
ispust
ispust
punjenje
kondenzat
Sadraj V (m3) 500 750 1000 2000 2250 3000 5000 10000 15000 20000
Broj grejalica
Broj ulaza pare + izlaza kondenzata u podnu grejalicu 2+2 2+2 2+2 2+2 2+2 2+2 4+4 4+4 4+4 4+4
Broj prikljuaka za punjenje 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2
Broj ispusta rezervoara 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2
1 2 2 2 2 2 3 3 3 3


TEMELJI PODLOGE ZA GRAEVINSKU RAZRADU
Zapremine 20 2.250 m3
3 V (m )
D (mm) 3000 3600
Optereenje Q (kN) 230 340
20 25 30 40 50 60 80 100 150 200 250 300 500 750
4500 5100 6100 6100
650 1070 2100 2620
8100 11250 11250 17600 15100 19000 19000 27000 33100 39100
5180 7740 10280 20520 23160 31020 51200
Zapremine 3.000 20.000 m3
1000 2000 2250 3000 5000 10000 15000 20000
NAPOMENA Ostale dimenzije za izradu temelja odreuje statiar. Oblik zatitnog bazena i visina zida zavisi o individualnoj situaciji terena.

TEMELJI PODLOGE ZA GRAEVINSKU RAZRADU
Presek kroz temelj rezervoara i jamu zatitnog bazena.

Vm
3
A 550 550 600 600
B 450 515 610 700
20 100 200 1000 2000 3000 5000 - 20000
Dre. + 100 mm
sve mere u mm
Ograda sa stepenicama te zasun DN100 PN6 sa cevima spadaju u graevinsku bravariju.
DN100 PN6
sve kondenzne vodove od rezervoara voditi u ovu jamu
DNEVNI REZERVOARI ZA ULJE
V = 100 l
V = 250, 500 l
V = 1000, 2000 l
INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
DNEVNI REZERVOAR ZA ULJE
Dimenzije dnevnog rezervoara za ulje su usklaene sa DIN 323/R 20. Rezervoari su tako konstruisani da su prikladni za brzu demontau i ienje. Izraeni su od elinog lima za zavarivanje vrstoe od 37 42 2 daN/mm , a zavarivanje je izvedeno prema DIN 8560. Dozvoljeni 2 nadpritisak u rezervoaru je 1.3 daN/cm . Ukoliko poseduje elektrini greja, u tom sluaju osim grejaa dolazi i termometar i termostat.
LEGENDA: 1. Dovod ulja (mazuta) doprema iz sezonskog rezervoara 2. Prelivni vod za ulje (mazut) 3. Odvod ulja (mazuta) za gorionik 4. Recirkulacioni vod za ulje.
5. Elektrini greja 6. Termometar 7. Termostat
KARAKTIRISTIKE ELEKTRINOG GREJAA
oznaka: EGU7 15c snaga: 1500W
V l 100
d1 mm 400
L mm 800
s1 mm 3
d3 mm 520
d4 mm 480
d5 mm 2
d6 mm 1
s3 mm 8
t7 mm 11.5
vijci navoj M1030 broj 24
DNEVNI REZERVOAR ZA ULJE(MAZUT) V = 250,500 l
Dimenzije dnevnih rezervoara V = 250 i 500 I su usklaene sa DIN 323/R20. Konstruisani su tako da su prikladni za brzu demontazu i ienje, osim toga je ugraen na najniem mestu odmuljni ventil za isputanje vode i taloga. Izraeni su od elinog lima za zavarivanje vrstoe od 3742 daN/mm2, a zavarivanje je izvedeno prema zahtevima DIN8560. Dozvoljeni nadpritisak u rezervoaru je 1,3 daN/cm2. Ukoliko poseduje elektrini greja, u tom sluaju, osim grejaa ulja poseduje termometar i termostat.
LEGENDA: 1. Dovod ulja (mazuta) doprema iz sezonskog rezervoara 2. Prelivni vod za ulje (mazut) 3. Odvod za gorionik 4. Recirkulacioni vod 5. El.greja (parni. toplovodni greja) 6. Termometar 7. Termostat
V l 250 500
d1 mm 600 600
L mm 800 1600
S1 mm 3 3
H mm 110 110
d3 mm 726 726
d4 mm 680 680
d5 mm 11.5 11.5
s3 mm 8 8
vijci navoj broj M10 32 M10 32
KARAKTERISTIKE GREJAA Dimenzije V l 250 500 El. greja tip EGU 7-15 C EGU 7-15 C Snaga W 1500 2 x 1500 a mm 598 598 b mm 525 525 Parni (toplovodni) greja m2 0.75 1.5
DNEVNI REZERVOAR ZA ULJE V = 1 i 2 m3
2 1 3 d2 d2 d s3 4 h
s1
d1 e r 7 6
h L
Dimenzija dnevnih rezervoara V = 1 i 2 m3 su usklaene prema DIN6608. Ovi rezervoari su tako konstruisani da su prikladni za brzu demontau i ienje. Izraeni su od elinog lima za zavarivanje istoe od 37 42 daN/mm2, a zavarivanje je izvedeno prema zahtevima DIN 8560. Dozvoljeni nadpritisak u rezervoaru je 1,3 bara. Ukoliko je elektrini greja, u tom sluaju osim grejaa ulja dolazi i termometar i termostat.
LEGENDA: 1. Dovod ulja (mazuta) doprema iz sezonskog rezervoara 2. Prelivni vod za ulje (mazut) 3. Odvod ulja za gorionik 4. Recirkulacioni vod ulja (mazuta)
V d1 L l mm mm 1000 1000 1510 2000 1000 2650 s1 mm 5 5 h mm 180 180 e mm 190 190 d2 mm 500 500 d3 mm 620 620
5. Elektrini greja (parni, toplovodni greja) 6. Termometar 7. Termostat

d4 mm 580 580 s2 mm 4 4 s3 mm 16 16 d5 mm 18 18 vijci broj M16 28 M16 28
navoj
KARAKTERISTKE GREJAA DiMENZIJA V I 1000 2000 EL.GREJA Tip EGU 7 -15C EGU 7 -25C Snaga W 2x1500 W 2x2500W I mm 598 933 R 1 1/4 1 1/4 Parni (toplotni) greja m2 2.0 4.0
INSTALACIJE I CISTERNE ULJA
NADZEMNO SKLADITE LO ULJA
PODZEMNO SKLADITE LO ULJA
MIN.940 600 600
MIN.400 V= 3000l = 1250 mm I max = 2740 mm deb.plo.min. 5mm G = 525 kg
MIN.600
1. Toplovodni kotao 2. Uljni gorionik 3. Rezervoar za lako lo ulje 4. Filter 5. Brzozatvarajui ventil 6. Mera nivoa lo ulja 7. Cu cev DN10 x 1 za dovod lo ulja 8. Cu cev DN10 x 1 za povratni vod lo ulja 9. Usisni kuglasti ventil
10. Graninik punjenja rezervoara za lo ulje 11. Merna ipka 12. Silumiska spojnica za punjenje goriva iz autocisterne 3 13. Ozraka (ATE 2 1/2) 2,5 m od zemlje min.1,5 m od vrata ili od prozora 14. Prikljuak za povezivanje nekoliko rezervoara lo uilja 15. Ispusni ventil 16. Dimna klapna
DVOCEVNI SISTEM ZA LAKO ULJE
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Gorionik Filter Rezervoar Cev za punjenje tap za merenje Ozraivanje
NAPOMENA: Brzina ulja: usisni vod - ka gorionuku lako ulje : 0,2 0,3 m/s teko ulje: 0,1 0,2 m/s povratni vod prema rezervoaru lako ulje: 0,4 0,5 m/s teko ulje: 0,2 0,3 m/s
DVOCEVNI SISTEM ZA LAKO ULJE
1. Gorionik 2. Filter 3. Rezervoar 4. Cev za punjenje 5. tap za merenje 6. Sabirnik goriva (nadpritisak, povratak) 7. Sigurnosni ventil 8. Pumpa za gorivo 9. Usisini vod ulja 10. Povratni vod ulja
Rezervoar za gorivo nameten ispod i iznad pumpe za gorivo na gorioniku.
KRUNI VOD ZA LAKO ULJE SA REZERVOAROM
1. Rezervoar za lako ulje 2. Brzozatvarajui ventil 3. Usisni vod goriva 4. Dvostruki filter 5. Vakummetar (0 - 1 105 Pa) 6. Pumpa za gorivo 7. Manometar (0 - 10 105 Pa) 8. Filter 9. Zaporni ventil 10. Izdvoja vazduha gasa 11. Ventil za regulaciju pritiska 12. Povratni vod goriva 13. Merni tap 14. Cev za punjenje 15. Ozraivanje
Uljne pumpe po mogunosti montirati u blizini rezervoara. Kod vie rezervoara predvideti vod za prelivanje, da se iskljui mogunost prepunjavanja pojedinih rezervoara. Po mogunosti izvesti zajedniko ozraivanje. Sistem krunih vodova preporuuje se kod veih kotlarnica sa vie gorionika.
DOGREJAI MAZUTA
Vertikalni kombinovani dogrejai mazuta - VKDM
Horizontalni kombinovani dogrejai mazuta HKDM
Elektrini dogrejai mazuta - EDM
DOGREJA DOGREJA MAZUTA SKICA APARATA SA DIMENZIJAMA
D1 a P3 D 60 H P1 P4
P3
P2
a b
P1
250
P4 c a Da
DIMENZIJE
ZAGREVNA POVRINA
PRIKLJUCI P1 P2 P3
ULAZ PARE / VRELE VODE
P4
IZLAZ PARE / VRELE VODE
(m )
D
mm
D1
mm
Da
mm
H
mm
Y
mm
a
mm
b
mm
c
mm
h
mm ULAZ IZLAZ MAZUTA MAZUTA
0,50 1,25 2,00 3,00 4,00 5,00 7,50 10,00 15,00
368 368 368 419 419 419 508 508 508
475 475 475 525 525 525 635 635 635
520 520 520 540 540 540 660 660 660
645 780 915 950 1060 1175 1335 1560 2010
470 600 750 750 870 1000 1200 1400 1850
310 310 310 320 320 320 375 375 375
585 720 855 930 1040 1150 1350 1575 2025
145 145 145 125 125 125 125 125 125
250 250 250 250 250 250 300 300 300
DN25 DN25 DN25 DN32 DN32 DN32 DN40 DN40 DN40
DOGREJAI MAZUTA
TABELA ZA IZBOR DOGREJAA MAZUTA PREMA POZNATIM PARAMETRIMA
GREJNI MEDIUM
0,3
0,5
0,8
1,5
10
12
110 120
130
140
160
180
Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h Kg/h W Kg/h m2 kW
Maksimalni uljni protok za zagrevanje od 45 C do 1 05 C Koliina toplote Potreban protok pare ili vrele vode za zagrevanje ulja 64 102 154 205 2139 3419 5129 6838 / 3,4 5,5 8,3 11 96 156 232 309 3222 5164 7746 10327 / 5,2 8,3 12,6 16,7 128 204 307 409 4259 6824 10237 13649 / 6,9 11,1 16,7 22,2 58 145 232 348 464 1936 4838 7746 11618 15491 3,1 7,9 12,7 19 25,4 71 178 285 427 569 2378 5955 9513 14270 19027 3,9 9,8 15,7 23,5 31,4 83 205 329 493 656 2745 6862 10979 16468 21957 4,6 11,4 18,3 27,4 36,5 100 250 400 600 800 3338 8327 13375 20027 26633 5,6 14 22,6 33,8 45 113 283 453 679 906 3780 9467 15119 22679 30238 6,5 16.2 25,8 38,8 51,7 135 337 538 805 1075 4489 11223 17957 26935 35913 7,8 19,5 31,3 46,9 62,7 151 378 605 909 1210 5047 12619 20213 30319 40426 8,9 22,3 35,7 53,7 71,5 166 415 664 992 1392 5536 13851 22167 33250 44334 9,95 24,9 39,8 59,7 79,7 178 445 712 1069 1422 5943 14863 23749 35623 475481 10,8 27 42,5 63,8 84,9 56 89 134 178 1861 2977 4466 5955 / 80 128 192 256 71 113 170 227 2373 3791 5687 7583 / 68 108 163 217 127 204 306 408 4257 6815 10223 13630 / 183 293 439 586 59 148 238 357 476 1983 4954 7932 11898 15863 57 142 227 341 456 73 184 294 441 387 2454 6141 9816 14724 19631 42 105 168 253 337 85 213 341 516 683 2849 7118 11397 17096 22795 35 87 140 211 280 0,5 1,2 1,25 2,1 2 3,0 3 3,0 4 3,75
256 8548 13,8 387 12909 21 510 17061 27,8 580 19364 31,6 713 23783 39,3 822 27447 45,7 1000 33378 56,4 1132 37798 64,5 1345 44892 78,2 1510 50532 89,5 1660 55417 99,5 1795 59371 108,5 223 7443 320 284 9479 272 510 17038 732 594 19829 568 735 24539 422 854 28494 350 5 4,5
384 12886 20,7 582 19422 31,4 768 25586 41,7 870 29075 47,5 1070 35704 58,9 1235 41170 68,5 1500 50009 84,4 1700 56638 96,7 2020 67338 117,4 2270 76874 134 2490 83155 149 2670 88970 162,5 335 11165 480 462 14189 407 765 25586 1100 892 29773 853 1102 36751 633 1280 42798 526 7,5 7,47
512 17096 27,6 774 25819 41,8 1022 34122 55,4 1160 38728 63,4 1425 47567 78,4 1645 54894 91,2 2000 66756 112,9 2268 75595 129 2690 89784 156,5 3026 101065 179 3320 110834 199,5 3560 118742 217 446 14886 640 568 18957 544 1020 34076 1465 1189 39658 1138 1469 49079 842 1710 56987 700 10 10,53
769 37274 41,4 1162 38728 62,7 1532 51172 83,4 1740 58034 94,9 2140 71408 117,9 2470 82457 137,5 3000 100134 169,5 3400 113393 193,5 4035 13479 234 4540 151423 268 4980 166309 299 5340 178055 325 660 22330 960 852 28377 814 1530 51056 2199 1785 59546 1710 2190 73385 1260 2560 85481 1050 15 14,13
zagrevna povrina elektrina snaga
VRELA VODA (C)
ZASIENA PARA (bar)
DOGREJAI MAZUTA
zv
TRT zv zv F V.S T
4
zv zv VOD MAZUTA DO KOMORE ZA SAGOREVANJE U KOTLU
7 8 1
5
zv zv zv
KL
zv
M
zv
zv
zv
2
zv zv (KRATKA VEZA)
M
FF
PR
3
zv zv zv
T
10 0
zv F TRT zv zv
MF
zv (KRATKA VEZA) zv KL KL zv
1. REGULATOR PRITISKA MAZUTA 2. PODNA GREJALICA 3. REZERVOAR ZA USKLADITENJE MAZUTA 4. RAZDELNIK PARE 5. TERMOSTAT KOMANDOVANJA ELEKTROGREJAIMA 6. CIRKULACONA PUMPA 7. PRATEE EL.GREJANJE 8. POVRATNI VOD GORIONIKA 9. VOD MAZUTA DO KOMORE ZA SAGOREVANJE (DO GORIONIKA) 10. KOMBINOVANA TEDNA GREJALICA TIP KG
ZV F KL V.S M T MF TRT T FF PR
ZAPORNI VENTIL FILTER HVATA PRLJAVTINE KONDENZ LONAC VENTIL SIGURNOSTI MANOMETAR TERMOMETAR GRUBI FILTER TERMOREGULACIONI VENTIL TERMOMETAR (0 200 C) FINI FILTER PRIGUNICA
Sl.1 Put mazuta od skladita do komore za sagorevanje
DOGREJAI MAZUTA
Opta primena Dogrejai tekog lo ulja-maziva Tipa PEV (Parno Elektrino Vrelovodni) rade na principu suprotno smernih izmenjivaa toplote. Osim cevnih zmija za zagrevanje parom ili vrelom vodom ugraeni su elektro grejai za paljenje iz hladnog stanja. Teko lo ulje mazut pri sagorevanju u gorioniku treba biti pregrejano na cca 105C. Predgrevanje se vri dvostepeno u izlaznom grejau u rezervoaru do visokoziteta pumpljivosti i u dogrejau do temperature potebne za sagorevanje. Izlazni grejai u rezervoarima rade veoma ekonomino jer zagrevaju samo onu koliinu tekog lo ulja koja se usisava iz rezervoara. Znai ne dolazi do meanja sa hladnim uljem koje se nalazi u rezervoaru.
Opis konstrukcija aparata Dogrejai tekog lo ulja omoguuju njegovo efikasno zagrevanje od temperature t1= 45C do temperature t2= 105C. Zagrevanjem tekog lo ulja se vri zasienom parom, vrelom vodom i elektrinom energijom. Elektrinim grejaima zagreva se teko lo ulje samo u periodu starta kotla a za normalan reim rada koristi se parno ili vrelovodno grejanje. Zagrevana povrina parno vrelovodnih grejaa izvedena je vidu viestruke spirale. Koncentino sa omotaem unutar aparata je postavljen usmerni cilindar koji ima za zadatak da usmeri strujanje mazuta u dogrejau. U unutranjem delu usmernog cilindra smeteni su elektro grejai. Omoguena je laka montaa i demontaa dogrejaa mazuta, to je vano u sluaju intervencija unutar aparata.
DOGREJAI MAZUTA
Aparat se oslanja na tri oslonca koji su za podlogu privreni anker zavrtnjevima. Spolja je obloen, slojem staklene vune, kao toplotnim izolatorom i aluminijumskom oblogom, kao zatitnom izolacijom. Tabela zapremina Zagrevna povrina (m2) Zapremina na strani pare ili vrele vode (m3) 0,003 0,0053 0,00757 0,012 0,0138 0,0166 0,025 0,032 0,047 Zapremina na strani tekog ulja lo uljamazuta (m3) 0,0302 0,0392 0,048 0,065 0,076 0,085 0,155 0,193 0,270
Pregled konstrukcije i prvi probni pritisak Po zavrenoj izradi dogrejaa mazuta, isti je u fabrici proizvoaa podvrgnut, u prisustvu inspektora parnih kotlova, prvoj hladnoj probi hladnim vodenim pritiskom. Tom prilikom izvren je i pregled konstrukcije dogrejaa. Uverenje o pregledu konstrukcije i prvom ispitivanju hladnim vodenim pritiskom prilae se uz tehniku dokumentaciju. POSTUPAK DEMONTAE U SLUAJU POTREBE VRENJA DEMONTAE DOGREJAA MAZUTA POSTUPAK JE JEDNOSTAVAN, NA DONJEM DELU APARATA NALAZI SE PRIKLJUAK ZA IZLAZ KONDENZATA, NJEGOVIM ODSECANJEM OMOGUUJE SE POTPUNA DEMONTAA VAENJE CEVNOG REGISTRA. ODSECANJE VRITI TESTEROM ZA METAL A NE AUTOGENIM APARATOM, JER MOE DOI DO PALJENJA ZAOSTALOG LO ULJA. POSLE EGA SE MOGU VRITI SVE INTERVENCIJE, KAO I PONOVNO ZAVARIVANJE PRIKLJUKA ZA IZLAZ KONDEDNZATA. POSTUPAK DEMONTAE PRIKAZAN JE NA DATIM SKICAMA.
0,50 1,25 2,00 3,00 4,00 5,00 7,50 10,00 15,00
Fina armatura Fina armatura dogrejaa mazuta sastoji se iz sledeeg: TERMOSTAT Slui za iskljuenje i regulaciju rada elektrinih grejaa. Opseg rada je od 30 do 150C TERMOMETAR Postavljen je kao kontrolni instrument koji meri temperaturu mazuta. Termometar je ispunjen ivom opseg merenja je od 0 do 150C REGULATOR TEMPERATURE Regulie dovod pare ili vrele vode u zavisnosti od temperature mazuta. VENTIL SIGURNOSTI Nalazi se na gornjem delu mazutne strane. Maksimalni pritisak u aparatu moe biti pmax = 10 (bar). MANOMETAR Pokazuje pritisak sa mazutne strane. Opseg pokazivaja je prilagoen radnom pritisku mazutne instalacije i kree se u opsegu od 0 do 10 bar. SLAVINA ZA ODZRAIVANJE Nalazi se na gornjem dogrejau mazuta i ima ulogu da ne dozvoli stvaranje vazdunog jastuka pri vrhu aparata. SLAVINA ZA PRANJENJE Slui za izlaz mazuta pri potpunom pranjenju dogrejaa mazuta. MATERIJAL I OZNANA TABLICA Dogreja mazuta je izraen po atestima i uverenjima o materijalu. Rezultati ispitivanja i atest prilau se uz tehniku dokumentaciju. Na vidnom mestu dogrejaa mazuta privrena je tablica na kojoj su oznaeni podaci o dogrejau mazuta.
ODSECANJE- pri demontai NAIN ISPORUKE:
ZAVARIVANJE- pri montai
DOGREJAI MAZUTA SE ISPORUUJU BEZ FINE ARMATURE. NA ZAHTEV KUPCA ISPORUUJE SE I ARMATURA TO SE URAUNAVA U CENU APARATA.
DOGREJA MAZUTA KOMBINOVANI

4 10 9 8 A 7 P2 6
P1(P4) D
11 P1(P4) 12 5 P3 L P2 B 3 2
Pozicija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
NAZIV PRIKLJUKA Prikljuak za dovod grejnog medijuma Prikljuak za odvod grejnog medijuma Prikljuak za dovod tekog ulja (mazuta) Prikljuak za odvod tekog ulja (mazuta) Prikljuak za pranjenje Prikljuak za termometar R 1/2 Prikljuak za pipak termoregulatora R 5/4 Prikljuak za ventil sigurnosti R 3/4 Prikljuak za manometar R 1/2 Prikljuak za termostat R 1/2 Komora sa elektrogrejaima Uvodnica u elektrini prikljuak
TIP DMK-1 DMK -2 DMK -3 DMK -4 DMK -6 DMK -8 DMK-10 DMK-12 DMK-16 DMK-20
Ogrevna Snaga el. povrina grejaa F (m2) N (kW)
D (mm) 267 267 300 300 400 400 400 400 450 450
L (mm) 1267 1676 1595 2035 1440 1510 1850 2140 2323 2798
A (mm) 580 580 590 590 610 610 620 620 625 625
B (mm) 256 256 266 276 290 290 290 290 300 300
C (mm) 150 150 150 150 240 240 240 240 280 280
P1 DN 25 25 25 32 32 32 40 40 50 50
P2 DN 25 25 25 32 32 32 40 40 50 50
P3 R (col) 3/4 3/4 3/4 3/4 5/4 5/4 5/4 5/4 5/4 5/4
P4 DN 20 20 20 25 25 25 25 25 32 32
1 2 3 4 6 8 10 12 16 20
4 4 6 6 8 8 12 12 18 18
C Teina (kg) 131 162 169 202 274 302 348 388 470 551
DOGREJA DOGREJA MAZUTA KOMBINOVANI
UPOTREBA: Kombinovani dogreja mazuta se upotrebljava uglavnom za zagrevanje mazuta, lo ulja ili drugog ulja koje je potrebno pre upotrebe zagrejati. RADNI PRITISAK Predvieni radni pritisak iznosi 6 bara. Za ostale pritiske se izrauje po posebnoj narudbi. PROBNI PRITISAK Posuda i cevna grejalica su ispitani na nadpritisku od 7,8 bara. MATERIJAL Posuda je izraena od elinog lima . 0361. Cevna grejalica je izraena od beavnih cevi . 1212. KONSTRUKCIJA Dogreja je izraen za kombinovano grejanje i to sa parom, toplom ili vrelom vodom i elektrinim grejaem. Svi prikljuci su NP 6. Sa spoljne strane je antikoroziono zatien. Opremljen je svim prikljucima za ugradnju sigurnosne i regulacione opreme (armature), koja je potrebna za pravilan rad dogrejaa. Prikljuak pozicija 1 i 2 je izraen u dimenziji d1 za grejanje sa toplom ili vrelom vodom, a d4 za grejanje sa parom. Elektrini greja se prikljuuje na elektro mreu 380/220 V 50 Hz. Uobiajeno se isporuuje bez armature, a kod posebne narudbe moe se isporuiti sva regulaciona i sigurnosna oprema. Mogue su i druge kombinacije elektrinog i medijskog grejanja po posebnom zahtevu. Zadrava se pravo tehnikih izmena.

ZA TEKA TENA GORIVA DIJAGRAM 1 Izbor zagrevne povrine
Q=W
Q = 13965W DIJAGRAM 2 Odreivanje srednje logaritamske temperature

ZA TEKA TENA GORIVA
POSTUPAK ZA PRORAUN ZAGREVNE POVRINE F
F= G= Q= T1 =
Oznake: Zagrevna povrina (m2) Koliina grejnog medija (kg/h) Koliina potrebne toplote za zagrevanje tekog ulja (mazuta) (kcal/h) Ulazna temperatura grejnog medija
T2 = t1 = t2 = tm = c=
Izlazna temperatuea grejnog medija Ulazna temperatura grejnog medija Izlazna temperatura grejnog medija srednja logaritamska temperatura specifina toplota grejnog medija (za mazut c=0,518 W/kg C)
Osnovni parametri za odreivanje zagrevne povrine protivstrujnog aparata su potrebna koliina toplote za zagrevanje tekog ulja Q i srednja logaritamska temperatura tm. Na osnovu ta dva parametra biramo protivstrujni aparat iz dijagrama 1 na sledei nain: Primer: Potrebno je zagrevati 800 kg mazuta na sat od 55 C na 85 C. Zagrevni medijum je 110/90 C. G=800 kp T1 = 110 C T2 = 90 C C t1 = 55 t2 = 85 C c= 0,5815 W/kg C F= ? c) a) Izraunamo potrebnu koliinu toplote Q koja je potrebna za zagrevanje mazuta Q= G . c (t2 - t1) = 800 . 0,5815 (85 - 55) = 13950 W b) Izra unamo t1 i t2 t1= T1 - t2 = 120 - 85 = 25 C t2= T2 - t1 = 90 - 55 = 35 C
Srednju logaritamsku temperaturu tm odredimo pomou dijagrama 2, tako da unesemo na horizontalu dijagrama veu temperaturnu razliku (t vea) u naem sluaju 35 C na kosu podelu manju temperaturnu razliku (t manja) u naem sluaju 25 C. Iz preseka obe t proitamo na desnoj vertikali traenu tm (kao to pokazuju strelice tm=29,7 C Na horizontalnu podelu dijagrama 1 unesemo izraunatu koliinu toplote Q (13956 W), iz te take povuemo vertikalu do preseka sa odgovarajuom kosom linijom tm= 29,7 C pa na levoj vertikali proitamo potrebnu zagrevnu povrinu protivstrujnog aparata (F= 6 m2) U sluaju parnog grejanja postupak za odreivanje zagrevne povrine je isti kao u primeru s tom razlikom to je: t1= T1 - t 2 i t2= T1 -t1 tm oitamo iz dijagrama 2 isto kao u prethodnom primeru. Kod odreivanja zagrevne povrine iz dijagrama 1 vrednosti za tm u zagradama.
d)
e)
DOGREJAI MAZUTA ELEKTRINI
TIP
ED 8 ED 12 ED 18 ED 21
Protona koliina ulja za t=60 C kg/h 200 300 450 525
Prikljuna snaga (kW) 8 12 18 21
1300 1900 2800 3100
500 700 900 1100
250 450 650 850
Ozn. P1 P2 P3 P4
Namena prikljuaka Ulaz mazuta Ozraivanje Izlaz mazuta Pranjenje
DN 25 15 25 15
PN 25 25 25 25
INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
TEDNE GREJALICE
Toplovodne (Parne) tedne grejalice - TG
Kombinovane tedne grejalice -KG
TEDNA GREJALICA
Za grejanje mazuta i drugih tekih mineralnih ulja u rezervoarima tekih goriva.
1. 2. 3. 4. 5. 6. D (mm) 500 500 500 500 600 600 600 600 600 600 600 600
Prikljuak za dovod grejnog medija (pare, vrele vode) Prikljuak za odvod medija koji se greje (kond., tople vode) Prikljuak za povratni vod mazuta Prikljuak za odvod mazuta Prilkljuak za pipak termoregulatora 1 1/4 Prikljuak za bimetalni termometar R 3/8 F2 (m ) 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 5,5 6,0 6,5 7,0
2
L (mm) 1200 1600 2000 2400 1800 2000 2200 2500 2700 3000 3200 3400
B (mm) 240 240 240 240 200 200 200 200 200 200 200 200
DN1 (mm) 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32
DN2 (mm) 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40 40
DN3 (mm) 25 25 25 25 32 32 32 32 32 32 32 32
DN4 (mm) 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
d5 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8 R 3/8
d6 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4
Teina (kp) 180 245 280 317 276 300 324 360 388 419 443 467
TEDNA GREJALICA
Za grejanje mazuta i drugih tekih mineralnih ulja u rezervoarima tekih goriva.
UPOTREBA Upoterbljava se za grejanje mazuta i drugih tekih ulja u rezervoarima tekih goriva po DIN 6617, odnosno SRPS M.Z3 026. RADNI PRITISAK Najvei dozvoljeni radni pritisak je 6 bara. PROBNI PRITISAK Proba se vri na probni pritisak od 7,8 bara. MATERIJAL tedna grejalica je izraena od materijala: Posuda: -0361 Cevna grejalica: beavne cevi .1212 KONSTRUKCIJA Mere odgovaraju zahtevima prema DIN 6617 odnosno SRPS.M.Z3 026. Greja je izraen od beavnih cevi, a plat od kvalitetnog lima. Prikljuci sa prirubnicama su za dovod i odvod grejnog medija, kao i za odvod tekog ulja i povratni vod ulja. Sa elinim aurama izvedeni su prikljuci za bimetalni termometar i pipak termoregulatora. Zadravamo pravo tehnikih izmena.
TEDNA GREJALICA KOMBINOVANA
DN40
POZ. 1 2 3 4 5 6
NAZIV Omota rezervoara Posuda tedne grejalice Prikljuak za dovod grejnog medijuma Prikljuak za odvod grejnog medijuma Prikljuak za odvod tekog ulja Prikljuak za povrat tekog ulja Prikljuak za ispust
POZ. 8 9 10 11 12 13
NAZIV Prikljuak za elektrogrejae R11/4 Prikljuak za termometar R 1/2 Prikljuak za termostat R 1/2 Prikljuak za pipak termoregulatora R 11/4 Pikljuak za ozraenje R 1/2 Prikljuak za ventil sigurnosti R 3/4
F (m ) 1,5 L Dimenzije P1 (DN) P2 (DN) Snaga (kW) 950 25 25 5 2 1150 25 25 5 2,5 1400 25 25 5 3 1600 25 25 5 3,5 1880 25 25 5 4 2120 25 25 5 4,5 1890 32 32 10 5 2090 32 32 10 5,5 2270 32 32 10 6 2460 32 32 10 6,5 2650 32 32 10 7 2840 32 32 10
DN40
TEDNA GREJALICA KOMBINOVANA
UPOTREBA Upoterbljava se za grejanje lo ulja i mazuta u rezervoarima za gorivo prema DIN 6617, odnosno SRPS M.Z3 026. RADNI PRITISAK Najvei dozvoljeni radni pritisak je 6 bara. PROBNI PRITISAK Proba se vri na probnom pritisaku od 7,8 bara. MATERIJAL tedna grejalica je izraena od materijala: Posuda: -0361 Cevna grejalica: beavne cevi .1212 KONSTRUKCIJA tedna grejalica je izraena sa kombinovanim grejanjem na vrelu vodu ili paru i elektrinim grejaem. Posuda je opremljena sa prikljucima za svu potrebnu regulaciju kao i sigurnosnom armaturom koja je potrebna za nesmetan rad. Grejalica ima poseban ventil kojim moemo zatvoriti dovod ulja u posudu. Svi prikljuci su PN 6. Prikljuak elektro grejaa se vri na mreu 220/380 V 50 Hz. Vee dimenzije grejalica izraujemo prema posebnom zahtevu naruioca. Zadrava se pravo tehnikih izmena.
FILTERI ZA MAZUT I ULJE
Mazutni grubi filter s parnim (elektro) grejaem
Filteri sa parnim grejaem - FPG
Filteri sa parnim grejaem dvostruki - FPGD
Separator ulja i masti - SUM
GRUBI FILTER Za teka tena goriva
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Prikljuak za dovod tekog tenog goriva Prikljuak za odvod tekog tenog goriva Prikljuak za dovod grejnog medija Prikljuak za odvod grejnog medija Prikljuak za pranjenje posude filtera Prikljuak za ozraivanje Prikljuak za elektro greja Prikljuak za termostat
Tip MF 1 MF 2 MF 3 MF 4 MF 5 MF 6
Q kp/h 1000 3000 5000 10000 15000 20000
D mm 300 300 300 500 500 500
H mm 500 700 900 500 700 900
DN1 mm 65 65 80 80 100 100
DN2 mm 65 65 80 80 100 100
DN3 mm 15 15 20 20 25 25
d4 1" 1" 1" 5/4" 5/4" 5/4"
d5 1/2" 1/2" 1/2" 1/2" 1/2" 1/2"
GRUBI FILTER
UPOTREBA: Grubi filter za teka tena goriva se upotrebljava za otklanjanje mehanikih neistoa iz mazuta i drugih tekih tenih goriva koja se prepumpavaju. Montira se na usisnoj strani pumpe.
RADNI PRITISAK Dozvoljeni najvei nadpritisak 6 bara na strani tekog ulja i na strani grejaa.
PROBNI PRITISAK Proba se vri vodenim nadpritiskom od 7,8 bara.
MATERIJAL Grubi filter za teka tena goriva se izrauje od materijala . 0361 i .1212.
KONSTRUKCIJA Grubi filter je izraen od elinog lima i beavnih cevi, a za prolaz i ienje slui fina mreica. Ima prikljuke za dovod i odvod goriva, za ispust goriva kao i za dovod i odvod grejnog medija. Sa spoljne strane je antikorozivno zatien. Isporuuje se bez armature, ukoliko se posebno u narudbi ne zahteva ista. Opremljen je elektro grejaem i termostatom ukoliko je potrebno.
GRUBI FILTER
Grubi filter se obino montira izmeu glavnog rezervoara i pumpe za dovod ulja u dnevni rezervoar. Sistem samog filtriranja je taloni sa promenom toka ulja i mehaniki pomou filterskog sita. Ukoliko se radi o tekom ulju, onda se u grubi filter ugrauje parni (toplovodni) ili elektrini greja, termometar i termostat. Grubi filter je izraen iz elinog lima za zavarivanje vrstoe 37 42 daN/mm2, a zavarivanje se izvodi prema propisima DIN -8560. Dimenzije grubog filtera su usklaene sa DIN 323/R20. Dozvoljeni pritisak u grubom filteru je 1,3 bara.
LEGENDA: 1. Prikljuak za dovod ulja sa holenderom i zaptivkom dimenzija 2 2. Prikljuak za odvod ulja sa holenderom i zaptivkom dimenzija 2 3. Slepa matica sa zaptivkom dimenzije 6/4 4. Elektrini greja od 300W sa prikljukom od 1 5. Termometar do 130 C sa priklju kom od 1/2 6. Termostat sa prikljukom 1/2 7. Slepa matica sa zavrtkom dimenzije 6/4 8. Ventil za isputanje vode U sluaju grejanja parom (toplom vodom) umesto poz.4 i 6 dolazi parni (toplovodni) greja. Zadrava se pravo tehnikih izmena.
FILTER S PARNIM GREJAEM Za zup zupaste pumpe
Filter je namenjen za otklanjanje mehanikih neistoa iz tenosti koje se prepumpavnju. Montira se na usisnoj strani pumpe. Dozvoljeni pritisak do 16 bara, a po posebnom zahtevu izrauju se filteri za sve pritiske. Grubi filter za mazut ima ugraenu mreicu (sito) sa 60 do 150 otvora na cm2. Za ostala ulja i tenosti po zahtevu kupca izrauju se i finije mreice do 6000 otvora na m2. Jednostavna konstrukcija omoguuje ienje samog filtera, kao i zamenu mreica. Isporuka filtera: sa elektrinim grejaem i termostatom, sa parnim grejaem, sa parnim i elektrogrejaem i bez grejaa. tip filtera, nain grejanja
PRIRUBNICA A 285 350 400 440 520 600 660 660 B 215 230 270 310 380 440 480 480 D1 145 160 185 195 280 335 380 380 D3 133 146 171 191 267 318 368 368 E 50 50 55 60 75 85 95 110 G 140 150 160 190 220 245 270 270 H 200 220 260 300 355 435 495 580 h 150 170 205 240 280 350 400 470 l NP 80 90 110 130 160 230 250 300 16 16 16 16 16 6 16 16 DN 25 32 32 40 50 65 80 100 D 115 115 115 140 150 165 200 220 dN 15 15 15 15 15 15 15 15 d 75 75 75 95 95 95 95 95
Kod narudbe potrebno je navesti:
Protok l/h FPG-0 FPG-1 FPG-2 FPG-3 700 1200 2500 5000
FPG-4 10000 FPG-5 18000 FPG-6 26000 FPG-7 40000

DVOSTRUKI FILTERI Za zup zupaste pumpe
Dvostruki filter sastavljen je od dva filtera spojena razvodnim ventilom. Konstruisan je tako da istovremeno mogu biti ukljuena oba filtera ili svaki zasebno. Ukljuivanje filtera postie se zakretanjem ruice ventila. Prednost dvostrukog filtera je u tome to se u toku rada jedan od njih moe iskljuiti radi ienja ili eventualne popravke. Dvostruki filter moe biti grejan parom ili elektrinim grejaem. Kod narudbe navesti: tip, protok, finou mreice i nain grejanja.
Protok l/h FPGD-0 FPGD-1 FPGD-2 FPGD-3 FPGD-4 FPGD-5 FPGD-6 FPGD-7 700 1200 2500 5000 10000 18000 26000 40000 PRIRUBNICA A B D1 D3 E G H h F K N PN 585 600 640 750 910 990 1140 1140 215 230 270 310 380 440 480 480 185 185 185 220 235 275 330 330 145 160 185 195 280 335 380 380 133 146 171 191 267 318 368 368 140 150 160 190 220 245 270 270 275 295 330 375 415 485 555 625 150 170 205 240 280 350 400 470 125 125 125 155 165 195 240 240 190 190 190 200 290 340 385 385 125 125 125 135 135 135 155 155 16 16 16 16 16 16 16 16 DN 25 32 32 40 50 65 80 100 D 115 115 115 140 150 165 200 220 dN 15 15 15 15 15 15 15 15 d 75 75 75 95 95 95 95 95
PUMPNO FILTERSKA STANICA

SA GREJAEM ZA TEKA TENA GORIVA
POZICIJA 1 2 3 4 5 6 7 8
NAZIV Protivstrujni aparat Vijana pumpa Grubi filter Trokraka slavina Korito Postolje Prikljuak za dovod tekog ulja Prikljuak za odvod tekog ulja
TIP
PFSG-1 PFSG-2 PFSG-3 PFSG-4 PFSG-5
Q (l/h) 560 1100 2000 4200 6600
F (m2) 2 3 8 10 16
A (mm) 1175 1270 1605 1605 1860
B (mm) 395 510 600 795 905
C (mm) 1000 600 760 795 905
D (mm) 1190 820 1030 1065 1200
E (mm) 1676 1600 1510 1850 2325
F (mm) 440 600 640 700 805
H (mm) 856 965 1055 1025 1230
DN1 20 25 32 40 50
DN2 25 25 32 40 50
Teina (kg) 313 336 539 660 880
PUMPNO FILTERSKA STANICA

SA GREJAEM ZA TEKA TENA GORIVA
UPOTREBA:
Pumpno filterska stanica sa grejaem se upotrebljava u kotlarnicama sa kotlovima koji koriste teka lo ulja, odnosno svuda gde moramo transportovati neagresivne medije vee viskoznosti i istovremeno ih zagrejavati na eljenu temperaturu.
RADNI PRITISAK
Normalna konstrukcija se izrauje za pritisak na 5 bara a za ostale pritiske po posebnoj narudbini.
PROBNI PRITISAK
Proba se vri na nepropustljivost varova i spojeva na 7,8 bara nadpritisak.
MATERIJAL
Sastavni elementi pumpno filterske stanice s grejaem su elini osim elemenata za zavarivanje.
KONSTRUKCIJA
Pumpno filterska stanica s grejaem za teka ulja je sastavljena iz dve vijane pumpe, dva gruba filtra za teka ulja, protivstrujnog aparata i potrebne regulacione armature. Konstrukcija je izvedena tako da je mogue ugraditi razne protivstrujne aparate na rezervoar za teka tena goriva to zavisi od eljene izlazne temperature zagrevnog medija. Ukoliko izaberemo protivstrujni aparat koji ima drugaiju grejnu povrinu od vrednosti koje su date, u tabeli se menjaju dimenzije od DG i mogu se videti iz tabele dimenzija kombinovanog dogrejaa mazuta. Zadrava se pravo tehnikih izmena.
ULJNI SEPARATOR
Separator slui za odvajanje benzina i ulja iz otpadnih voda. Jednostavnom konstrukcijom i funkcionalnou separator je neophodan u garaama, mehaniarskim radionicama i slinim objektima, gde se otplake meaju sa tenostima lakim od vode. Na jedan separator moemo spojiti est garaa za putnika vozila.
Protok: 1,3 l/sek Zadrava se pravo tehnikih izmena.

KOALESC KOALESCENTNI ULJNI SEPARATOR
1560 1500
1500
1560
Koalescentni separator slui za odvajanje benzina i ulja iz otpadnih voda. Jednostavnom konstrukcijom i funkcionalnoi separator je skoro neophodan u garaama, mehaniarskim radionicama i slinim objektima, gde se otplake meaju sa tenostima lakim od vode. Na jedan separator moemo spojiti est garaa za putnika vozila.
Protok: 1,3 l/sek Zadrava se pravo tehnikih izmena.

KOALESCENTNI ULJNI SEPARATOR Protok 6 m3/h
ulaz vode DN 100 izlaz ulja DN 100
1600
ispuna nagib 52 o u odnosu na horizontalnu ravan
1350
550
550 2400
550
550
izlaz vode DN 100
izlaz ulja DN 100
ulaz vode DN 100
1600 1350
ispuna 4 paketa dimenzija 550x1200x1200 mm
pra`njenje DN 50
1200 2250
pra`njenje DN 50
1450
KOALESCENTNI ULJNI SEPARATOR Protok 6 m3/h
Separator za sisteme ulje voda

Separator za sisteme ulje - voda je aparat za tretman otpadnih voda koje sadre slobodno plivajue ulje, koje nije hemijski vezano. Po ulazu tene meavine u separator u fazi primarnog razdvajanja dolazi do izdvajanja vrste faze iz tretiranog sistema ulje-voda, kao i raslojavanje na osnovi razlike u gustinama ulja i vode. Sekundarno razdvajanje podrazumeva lepljenje kapljica ulja na povrinu koalescatora i njihovo ukrupnjavanje do veliine koja je dovoljna da izazove isplivavanje kapi na povrinu meavine. Na taj nain se vri praktino potpuno razdvajanje meavine. Izbor veliine separatora je uslovljen pre svega protokom i sastavom tenosti koju treba preistiti, pri emu su od vanosti sledei parametri: protok vode, koncentracija ulja, prisustvo (koncentracija i poreklo) vrste faze, kao i svojstva radnih fluida: gustine, viskoznosti, povrinski napon, itd. Tip koalescatora, materijal za njegovu izradu, dimenzije i poloaj u separatoru se biraju i proraunavaju prema svojstvima konkretne meavine ulje - voda, na osnovu laboratorijskih ispitivanja. Koalescator je demontane konstrukcije, pa se moe po potrebi istiti od taloga. Aparat je tako konstruisan da se unutar aparata strujanje tene meavine se odvija pod dejstvom gravitacione sile, a meavina ulja i vode se do separatora moe transportovati gravitaciono ili pomou pumpi. Postoji mogunost nadzemne ili podzemne ugradnje separatora, zavisno od naina i mogunosti uvoenja meavine i odvoenja ulja i vode. Separator je po potrebi snabdeven senzorima za utvrivanje nivoa ulja. Reim rada separatora je kontinualni i neprekidan u toku vremena eksploatacije. Osnovni tip koalescatora je u vidu paketa talasastih limova, ali se za specijalne namene primenjuje i paket od sitno pletene ice (mrea) ili polipropilenskih ploa. Za sisteme ulje - voda preporuuje se paket talasastih limova, plastificiran radi zatite od korozije. Paket se izrauje od pojedinanih limova koji se pomou distancera postavljaju na odgovarajuem rastojanju, koje se utvruje prema svojstvima i protoku tene meavine. Kuite separatora je izraeno od ugljeninog elika, i prema potrebi, odnosno prema zahtevu investitora, se zatiuje od korozije. Separator omoguava izdvajanje slobodnog ulja iz meavine sa vodom, kao i izdvajanje vrste faze iz sistema. Hemijski ili fiziki vezano ulje se mora izdvojiti pomou rastvaraa ili na neki drugi nain. Separator praktino u potpunosti eliminie kapi ulja prenika veeg od 40 m , a sa efikasnou od preko 95% i kapljice prenika veeg od 20 m . Minimalni kvalitet vode na izlazu je 40 mg ulja po litru vode. Dozvoljena radna temperatura tenosti je do 60C, a aparat se primenjuje za ulja gustine od 650 kg/m3 do 950 kg/m3. Odravanje aparata se sprovodi povremenim isputanjem vrste faze iz odgovarajueg separatora. Periodinim pregledom se utvruje potreba za prekidom rada separatora radi potpunog ienja od taloga i masone.
BOJLERI I AKUMULATORI TOPLE VODE
Vertikalni bojler VB
Horizontalni bojler - HB
Vertikalni akumulator tople vode ATV-V
Horizontalni akumulator tople vode ATV-H
BOJLERI AKUMULATORI TOPLE VODE
BOJLER HORIZONTALNI HB
BOJLER VERTIKALNI VKB
BOJLER HORIZONTALNI HKB BOJLER HORIZONTALNI HB
AKUMULATOR TOPLE VODE SA IZMENJIVAEM TOPLOTE

PRIMENA Bojleri (akumulatori) namenjeni su za centralnu pripremu tople vode u hotelima, stambenim zgradama, bolnicama, industriji i dr. Daju velike koliine tople vode istovremeno na vie izlivnih mesta (toilita) sa eljenom temperaturom. Bojleri se izvode danas iskljuivo kao zatvoreno postrojenje, neposredno povezano sa vodom pitke vode. Zavisno od naina zagrevanja vode mogu biti: po sistemu akumulacije (to je ovde sluaj), po sisitemu proticanja i kombinovanja postrojenja. Postrojenja potrone vode po sistemu akumulacije mogu biti: bojler sa ugraenim grejnim telom i rezervoar (akumulator) postavljen odvojeno od grejnog tela. KONSTRUKCIJA Bojleri se izvode kao vertikalni (stojei) i horizontalne (leei). Izrauju se od elinog lima .0361 zavarivanjem i montanog spajanja vijcima. U unutronjost omotaa smeteno je grejno telo sastavljeno od cevnog zida i beavnih elinih cevi .1212 dimenzije 18x2 mm ili bakarnih cevi dimenzije 18x1 mm savijenih u obliku slova U. eline cevi se zavaruju za evni zid dok se bakarne uvaljuju. Grejno telo je demontano u cilju kontrole, ienja ili zamene. Sve prirubnice prikljuaka se rade od elinog lima .0361 za temperaturu radnog fluida do 120 C. Preko te temperature materijal je kotlovski lim .1204. Bojleri se rade za pritisak NP6, 10 i 16 bar. Povrine bojlera zatiene su od korozije sa spoljne i unutranje strane osnovnom antikorozivnom bojom a prema potrebi unutranje povrine se mogu zatititi nanoenjem specijalnog antitoksinog premaza atestiranog za upotrebu u prehrambenoj industriji (voda za pie epoksi sistem). NAIN RADA Zagrevanje vode vri se sa toplom - vrelom vodom, parom, termo-uljem ili elektrinom energijom. Ugraene grejne povrine proraunate su za zagrevanje hladne vode od +10 C do 60 C toplom vodom t= 90/70 C, vodenom parom p = 0,5 bar (t = 112 C) ili termo-uljem do 300 C. Za fluide drugi h parametra i vremenskog perioda zagrevanja izbor grejnog tela vri se na poseban zahtev. Voda u bojleru sa greje do 60 C ( a izuzetno do 90 C) i karbonatne tvrdo e 10 dH, u tom slu aju nema znatnog stvaranja kamenca. Za veu tvrdou treba dodati polifosfat koji delimino ili sasvim spreava taloenje karbonata. IZBOR Koliine potrone vode koje su potrebne za razne svrhe su dosta promenljive. Osim toga podlee velikim vremenskim promenama. Petkom i subotom koristi se priblino 30% od ukupne sedmine koliine potrone vode. Potronja tople vode u hotelima zavisi od broja kada ili tueva kao i od kategorije. Vrna potronja je ujutro i uvee. U fabrikama, sportskim halama itd., po zavretku radnog vremena za kratko vreme, oko 10 do 30 minuta, potrebne su veoma velike koliine potrone vode, kada se istovremeno koriste svi umivaonici i tuevi za veliku vrnu potronju, potrebnu koliinu vode treba obezbediti pomou rezervoara (akumulatora). U tabeli 1 do 5 (u prilogu) date su sredni vrednosti potronje. Temperature potrone vode kreu se u granicima od 30 do 100 C. Temperature potrone vod e obino se pretpostavljaju prema sledeem: za umivaonike, tueve i kupatila 35 do 45 C, za kuhinj ske svrhe 55 do 60 C; za industrijske svrhe do 100 C. Temperatura pri potronji (toea mesta) uvek su za nekoliko stepeni vie od temperature potrone vode, jer se voda ohladi u umivanicama ili kadama. Temperatura od 60 C za potronu vodu po mogu stvu ne bi trebalo prekoraiti radi smanjenja tete od korozije.
ZAPREMINA REZERVOARA - BOJLERA
a) ZAPREMINA REZERVOARA BOJLERA Zapremina rezervoara V po sistemu akumulacije za bilo koju koliinu toplote koju treba akumulirati izraunava se prema jednaini:
V= C C b = b ( l) c( t o t u ) c t
C (KJ) c = 4,2 (KJ/lk) to = 60 C tu = 10 C b = 1,1 1,2
kapacitet (akumulirana koliina toplote) rezervoara (bojlera). specifina toplota vode srednja najvia temperatura vode u rezer voara dozvoljena najnia temperatura vode u re zervoaru faktor dodatka zbog mrtvog prostora ispod grejne povrine rezervoara Kada rezervoar treba da akumulira potrebnu toplotu Q za jedan as, tada je C = 3600 Q i formula glasi:
V= 3600 Q b ( l) c t
Visina donje temperature vode tu zavisi od vrste izrade rezervoara. Pri slojevitom zagrevanju NP u vertikalnim bojlerima moe da se pretpostavi:
t s = (t o t u ) = 60 10 = 50 o C
Pri potpunom meanju:
t p = t o tu + to 10 + 60 = 60 = 60 35 = 25 o C 2 2
Pri deliminom meanju, koje je uobiajeno u horizontalnim bojlerima priblino je:

t = t o t p = 60 25 = 35 o C
Pri dobroj slojevitosti rezervoari-bojleri su najmanji a kapacitet najvei.
b) GREJNA POVRINA F REZERVOARA-BOJLERA Opta jednaina za proraun grejne povrine bojlera glasi:
F=
1,3 Q k k t m
(m )
2
Qk (W) kapacitet kotla 2 k (W/m K) koeficijent prolaza toplote tm (K) srednja temperaturska razlika izmeu grejnog medijuma i vode u rezervoaru 1,3 = 30% faktor dodatka zbog zaprljanosti cevi
ZAPREMINA REZERVOARA - BOJLERA

Pri tome je pretpostaljeno da se pun kapacitet kotla prenosi na rezervoar. T [ C]
t2 {
t 1 t2 t 2 }t1 t1
F [m2] t m = t 1 t 2 t ln 1 t 2
(C)
Preporuene vrednosti koeficijenta prolaza toplote date su donjoj tebeli. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE
PRIMARNI FLUID
SEKUNDARNI FLUID
W K 2 m k
300 400 400 500 700 900 950 1150 115
MATERIJAL GREJ.TELA
SRE. OR. VRED
k t = K
15 20 45 60 11
(kW / m )
2
VODA 90/70 C VODA 90/70 C PARA 0,1 bar PARA 0,1 bar TER.ULJE 260/240 C
VODA 10/60 C VODA 10/60 C VODA 10/60 C VODA 10/60 C VODA 10/60 C
ELIK BAKAR ELIK BAKAR ELIK
c) ELEKTRO ZAGREVANJE
C = V c t
(KJ )
(kWh )
A=
1,2 Q k 1,2 C = 3600
N=
C (KJ) A (kWh) = 0,92 0,98 N (kW) - (h) 1,2 = 20% Qk [W]
(kW )
kapacitet (akumulirana koliina toplote) potrebna el.energija stepen korisnosti grejaa stvarano ugraena el.energija vreme zagrevanja vode koeficijent zaprljanja (hvatanja kamenca) kapacitet kotla
INSTALACIONE EME ZA BOJLERE

INSTALACIONA EMA ZA BOJLER VERTIKALNI PARNI
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR (CTS-1-200) 2. GRANINI TERMOSTAT (CTR-1-200) 3. ELEKTRONSKI REGULATOR MR 5016PV 4. ODVAJA KONDENZATA 5. TERMOMETAR (0 120 C) 6. MANOMETAR (0 16 bar) 7. CIRKULACIONA PUMPA 8. RAVNI ZAPORNI VENTIL 9. NEPOVRATNI VENTIL 10. VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM 11. BOJLER VERTIKALNI 12. ELEKTROMOTORNI PROLAZNI REGULACIONI VENTIL 13. HVATA NEISTOE 14. UMANJIVA PRITISKA 15. UKLJUIVANJE ISKLJUIVANJE PUMPE (CTR-1) RECIRKULACIJE
INSTALACIONA EMA ZA BOJLER VERTIKALNI TOPLOVODNI
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR (CTS-1200) 2. GRANINI TERMOSTAT (CTR-1-200) 3. ELEKTRONSKI REGULATOR MR 5016TV 4. HVATA NEISTOE 5. TERMOMETAR (0 120 C) 6. MANOMETAR (0 16 bar) 7. CIRKULACIONA PUMPA 8. RAVNI ZAPORNI VENTIL 9. NEPOVRATNI VENTIL 10. VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM 11. BOJLER VERTIKALNI 12. ELEKTROMOTORNI TROKRAKI REGULACIONI VENTIL 13. ENERGETSKI ORMAN SA KONTAKTOROM 14. PREKLOPNI TERMOSTAT (CTR-1) 15. ELEKTRONSKI OGRANIIVA MIN. ILI MAX. TEMPERATURE (OT 301 M) 16. UMANJIVA PRITISKA
DOVOD TOPLE VODE
DOVOD PARE

INSTALACIONA EMA ZA BOJLER VERTIKALNI KOMBINOVANI elektrini greja radi samo leti
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR (CTS-1-200) 2. GRANINI TERMOSTAT (CTR-1200) 3. ELEKTRONSKI REGULATOR MR507(5-9) 4. PREKIDA LETO-ZIMA 5. TERMOMETAR (0 120 C) 6. MANOMETAR (0 16 bar) 7. CIRKULACIONA PUMPA 8. RAVNI ZAPORNI VENTIL 9. NEPOVRATNI VENTIL 10. VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM 11. BOJLER VERTIKALNI KOMBINOVANI 12. ELEKTROMOTORNI PROLAZNI REGULACIONI VENTIL (PV+EPV) 13. HVATA NEISTOE 14. ODVAJA KONDENZATA 15. UMANJIVA PRITISKA 16. TEMPERATURA UKLJUIVANJA/ ISKLJUIVANJA PUMPE RECIRKULACIJE (CTR-1)
INSTALACIONA EMA ZA BOJLER VERTIKALNI KOMBINOVANI elektro greja radi zajedno sa toplovodnim grejaem
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR (CTS-1-200) 2. GRANINI TERMOSTAT (CTR-1200) 3. ELEKTRONSKI REGULATOR MR507(5-9) 4. TEMPERATURA UKLJUIVANJA/ ISKLJUIVANJA PUMPE RECIRKULACIJE (CTR-1) 5. TERMOMETAR (0 120 C) 6. MANOMETAR (0 16 bar) 7. CIRKULACIONA PUMPA 8. RAVNI ZAPORNI VENTIL 9. NEPOVRATNI VENTIL 10. VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM 11. BOJLER VERTIKALNI KOMBINOVANI 12. ELEKTROMOTORNI TROKRAKI PROLAZNI REGULACIONI VENTIL (TV+EPV-3) 13. HVATA NEISTOE 14. PREKLOPNI TERMOSTAT 15. UMANJIVA PRITISKA

INSTALACIONA EMA ZA BOJLER VERTIKALNI ELEKTRINI
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR (CTS1-200) 2. GRANINI TERMOSTAT (CTR-1-200) 3. ELEKTRONSKI REGULATOR MR 506(0-4) 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. TERMOMETAR (0 120 C) MANOMETAR (0 16 bar) CIRKULACIONA PUMPA RAVNI ZAPORNI VENTIL NEPOVRATNI VENTIL VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM BOJLER VERTIKALNI ELEKTRINI ENERGETSKI ORMAN SA KONTAKTORIMA PROLAZNI ORMAN SA SILIKONSKOM ZATITOM KABLOVA ELEKTRONSKI OGRANIIVA MIN. ILI MAX. TEMPERATURE (CTR-1) PREKLOPNI TERMOSTAT (CTR-1) UMANJIVA PRITISKA
PRIPREMA POTRONE VODE Akumulator tople vode sa izmenjivaem toplote i cirkulacionom pumpom
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR (CTS-1) 2. GRANINI TERMOSTAT (CTG-2) 3. ELEKTRONSKI REGULATOR (MR5016/M) 4. PREKLOPNI TERMOSTAT (CTR-1) 5. TERMOMETAR (0 120 C) 6. MANOMETAR (0 16 bar) 7. CIRKULACIONA PUMPA 8. RAVNI ZAPORNI VENTIL 9. NEPOVRATNI VENTIL 10. VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM 11. AKUMULATOR VERTIKALNI 12. ELEKTROMOTORNI PROLAZNI REGULACIONI VENTIL (PV+EPV) 13. IZMENJIVA TOPLOTE 14. UMANJIVA PRITISKA 15. TEMPERATURA POTRONE VODE PRI VRHU (CTS-1-200) 16. TEMPERATURA POTRONE VODE PRI DNU (CTS-1-200)
Zagrevanje potrone vode vri se u izmenjivau toplote koji je postavljen van akumulatora (rezervoara) tople (potrone vode). Zbog kontinualnosti procesa zagrevanja potrona voda je uvek iste temperature.
BOJLERI VERTIKALNI TIP VB

Bojleri vertikalni toplotno-tehniki su povoljniji od bojlera horizontalnih, jer dozvoljavaju ravnomernije zagrevanje vode i zbog toga imaju vei kapacitet tople vode. TIP Postoje tri tipa vertikalnih bojlera i to: - Bojler vertikalni tip BV opsega od 800 do 10.000 litara. - Bojler vertikalni-kombinovani tip BVK opsega od 800 do 10.000 litara. - Bojler vertikalni elektrini tip BVE opsega od 300 do 5000 litara.
P6 P3
P10
P11 P7 P8
P9 P1
P1 DOVOD HLADNE VODE P2 DOVOD TOPLE VODE P3 RECIRKULACIJA TOPLE VODE P4 PRANJENJE P5 VENTIL SIGURNOSTI P6 TERMOMETAR R 1/2 P7 TERMOREGULATOR R 1 1/4 P8 DOVOD GREJNOG MEDIJA P9 ODVOD GREJNOG MEDIJA P10 MANOMETAR R 1/2 P11 TERMOMETAR R 1/2
ZAPREMI NA V l 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 D mm 800 800 1000 1000 1200 1200 1200 1400 1400 1600 1600 1800 2000 2000 H mm 2185 2605 2250 2570 2545 2975 3440 3375 4035 3835 4255 4025 3750 4095 1970 2170 2170 2370 2570 2570 VODA L mm 1345 1345 1545 1545 1745 1745 1745 1945
DIMENZIJE PARA VODA c mm 575 575 665 665 775 775 775 795 795 885 885 940 980 980 mm 1175 1375 1230 1390 1405 1602 1855 1820 2145 2080 2385 2180 2040 2215 mm 775 775 940 940 1040 1040 1040 1095 1140 1245 1245 1295 1350 1350 1095 1200 1200 1250 1305 1305 DN 40 50 50 50 50 65 65 80 80 80 80 100 100 100 DN 25 32 32 32 32 40 40 50 50 50 50 65 65 65 PARA
PRIKLJUCI VODA P6-P7 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 32 32 32 32 40 DN 32 32 40 40 40 50 50 65 65 80 80 80 80 80 PARA P8 DN 50 50 65 65 65 65 80 80 80 100 100 100 125 125 P9 D N 32 32 40 40 40 40 50 50 50 65 65 65 80 80
ZAGREVNA POVRINA VODA F mm 2,0 2,5 3,1 3,8 5,0 6,3 7,6 10,1 12,6 15,1 17,6 20,2 22,7 25,2 Fcu m m 1,5 1,9 2,4 2,8 3,8 4,7 5,7 7,6 9,5 11,3 13,2 15,1 17,0 18,9 PARA F m m 0,7 0,8 1,1 1,3 1,7 2,1 2,5 3,4 4,2 5,0 5,9 6,7 7,6 8,4 Fcu m m 0,5 0,6 0,8 0,9 1,3 1,6 1,9 2,5 3,2 3,8 4,4 5,0 5,7 6,3
KAPACIT ET Q kWh 46,52 58,15 72,68 87,22 116,3 145,37 174,45 232,6 290,75 348,9 407,05 465,2 523,3 581,5
MASA (PN6) VODA M kg 440 505 560 608 704 805 986 Mcu kg 426 483 531 522 670 746 815 M kg 429 478 537 577 658 725 819 1085 1143 1504 1639 1855 2123 2272 PARA Mcu kg 422 470 526 565 650 693 793 1062 1120 1458 1548 1793 2052 2196
P1-P2
P3-P4
P5
1196 1130 1477 1174 1709 1504 1880 1654 2133 1881 2420 2130 2591 2376
1945 2145 2145 2345 2545 2545
BOJLERI VERTIKALNI TIP VB
KONSTRUKCIJA Izrauje se od elinog lima .0361 SRPS C.B4.110. Spajanje elemenata bojlera vri se elektrolunim zavarivanjem po SRPS C.T3.001, a glava grejnog registra i prirubnice vijcima i zaptivaima. Grejni registar izrauje se od elinih cevi 18x2, .1212 ili od bakarnih cevi 18x1, za nazivne pritiske PN6, PN10 i PN16. POSTAVLJANJE Postavlja se na tri ili etiri noge zavisno od prenika sa mogunou ankerisanja.
Vreme zagrevanja vode u bojleru Za = 2h.
BOJLERI VERTIKALNI KOMBINOVANI TIP VKB

P2
P5 P11 P10 P7
P6 P3
P8
P1 P9 P4
P1 DOVOD HLADNE VODE P2 DOVOD TOPLE VODE P3 RECIRKULACIJA TOPLE VODE P4 PRANJENJE P5 VENTIL SIGURNOSTI P6 TERMOMETAR R 1/2 P7 TERMOREGULATOR R 1 1/4 P8 DOVOD GREJNOG MEDIJA P9 ODVOD GREJNOG MEDIJA P10 MANOMETAR R 1/2 P11 TERMOSTAT R 1/2
P4
Zap
DIMENZIJE VODA PARA VODA PARA a L b C P1=P2 P3=P4
PRIKLJUCI VODA P5 P8=P9 P8 P9 F Fcu F Fcu PARA VODA PARA
KAPACI TET Q N
MASA (NP6) VODA PARA
V l
Mcu
Mcu
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
mm
DN
DN
DN
DN
DN
DN
kWh
kW
kg
kg
kg
kg
800
800
2185
1345
575 1175
775
40
25
20
32
50
32
2,0
1,5
0,7
0,5
46,52
12
462
443
444
437
1000
800
2605
1345
575 1375
775
50
32
25
32
50
32
2,5
1,9
0,8
0,6
58,15
16
557
499
498
487
1250
1000 2250
1545
665 1230
940
50
32
25
40
50
40
3,1
2,4
1,1
0,8
72,68
20
600
570
569
558
1500
1000 2570
1545
665 1390
940
50
32
25
40
65
40
3,8
2,4
1,3
0,9
87,22
24
650
631
612
618
2000
1200 2545
1745
755 1405
1040
50
32
25
40
65
40
5,0
3,6
1,7
1,3
116,3
30
768
725
719
703
2500
1200 2975
1745
755 1620
1040
65
40
25
40
65
40
6,3
4,7
2,1
1,6 145,37
38
862
808
795
777
3000
1200 3440
1745
755 1855
1040
65
40
25
50
80
50
7,6
5,7
2,5
1,9 174,45
48
947
885
877
855
4000
1400 3375
1945
795 1870
1095
80
50
25
65
80
50
10,1
7,6
3,4
2,5
232,6
60
1269 1266 1174
1143
5000
1400 4035 1970 1945
795 2145 1140
1095
80
50
25
65
80
50
12,6
9,5
4,2
3,2
290,5
74
1557 1346 1330
1298
BOJLERI VERTIKALNI KOMBINOVANI TIP VKB
Ukoliko u jednoj zgradi postoji centralno zagrevanje potrone vode, npr. kotao sa ugraenim bojlerom, tada se esto postavlja pitanje da li kotao i leti treba drati u pogonu ili da se potrona voda zagreje na drugi nain. Poto je stepen korisnosti letnjeg pogona kotla minimalan, u tom sluaju se preporuuje kombinacija toplovodnog ( parnog) grejaa sa elektro grejaima tj. bjler kombinovani. Ukljuivanje za letnji i zimski pogon vri se preko posebnih ventila. Kombinacija ureaja za zagrevanje toplom vodom, parom ili termo uljem sa elektro grejaem je ekonomina i omoguuje utedu energije. Leti ovaj elektro greja preuzima snabdevanjem toplom vodom. Vreme zagrevanja vode u bojleru sa toplovodnim (parnim, termo ulje) grejaem je 2h a elektro grejaem je 5h. Za nazivni pritiske PN6, PN10, PN16. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.9075 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su ukljuene i kuhinjske potrebe.
BOJLER VERTIKALNI ELEKTRINI TIP VEB

Kao grejna tela koriste se elektrina cevna grejna tela. Stepen korisnosti ureaja iznosi 90% a pogonski stepen korisnosti 80%. Za velike potrebe vri se redno ukljuivanje bojlera. Radi pojeftinjenja postrojenja potrone vode bojleri elektrini se esto napajaju jeftinom nonom strujom. Poto se potroi voda u bojleru, u njemu vie nema tople vode. Da bi se to izbeglo, koriste se dva elektrina grejna tela, jedno za dan a drugo za no. Grejno telo za rad preko dana moe prema potrebi da se ukljui, tako da se mogu oduzeti eljene koliine vode ali po veoj ceni struje. Vreme zagrevanja vode u bojleru je 3h. Za nazivne pritiske NP6, NP10, NP16. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.9075 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su uklju eni i kuhinjski potrebe.
P2 P5
Prikljuci za:
P6 P10 P11 P3 P1
P1 P2 P3 P4 P5 P6 P10 P11
d
Dovod hladne vode Odvod tople vode Recirkulacija vode Pranjenje Ventil sigurnosti Termometar R 1/2 Manometar R 1/2 Termostat R 1/2
P4
ZAP V l 300 400 500 600 D mm 500 600 700 700 H mm 2075 1910 1800 2070
DIMENZIJE L mm 890 990 1090 1090 a mm 250 250 250 250 b mm 465 485 505 505 c mm 1075 1020 965 1100 d mm 635 655 675 675
PRIKLJUCI P1=P2 DN 32 40 40 40 P3=P4 DN 20 25 25 25 P5 DN 20 20 20 20
KAPACI MASA SNAGA TET (NP6) Q N M kWh kW kg 17,45 8 169 23,26 10 191 29,08 14 207 34,89 16 230
BOJLER VERTIKALNI ELEKTRINI TIP VEB

P2 P5
P6
P10 P11
Prikljuci za: P1 P2 P3 P4 P5 P6 P10 P11 Dovod hladne vode Odvod tople vode Recirkulacija tople vode Pranjenje Ventil sigurnosti Termometar R 1/2 Manometar R 1/2 Termostat R 1/2
P3
P1
P4
Vreme zagrevanja vode u bojleru je 5h. Za nazivne pritiske NP6, NP10, NP16. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.9075 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su uklju ene i kuhinjske potrebe. ZAP V l 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000 D mm 800 800 1000 1000 1200 1200 1200 1400 1400 H mm 2185 2605 2205 2570 2545 3440 3440 3375 4035 DIMENZIJE L mm 1190 1190 1390 1390 1590 1590 1590 1790 1790 a mm 300 300 350 350 400 400 400 400 400 b mm 575 575 665 665 755 755 755 795 795 c mm 1175 1375 1230 1390 1405 1620 1855 1820 2145 PRIKLJUCI d P1=P2 P3=P4 mm DN DN 775 40 25 775 50 32 940 50 32 940 50 32 1040 50 32 1040 65 40 1040 65 40 1095 80 50 1140 80 50 P5 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 KAPACI SNAGA TET Q N kWh kW 46,52 12 58,15 16 72,69 20 87,23 24 116,3 30 145,38 38 174,45 46 232,6 60 290,75 74 MASA (NP6) M kg 324 373 425 467 550 621 693 990 1131
BOJLER HORIZONTALNI TIP HB I

Postoje tri tipa bojlera horiontani i to: 1. Bojler horizontalni tip HB I - bojler horizontalni kombinovani HBKI - bjler horizontalni elektrini HEBI opsega od 100 do 600 litara. 2. Bojler horizontalni HB II - bojler horizontalni kombinovani HKB II opsega od 800 do 5000 litara 3. Bojler horizontalni HB III - bojler horizontalni kombinovani HKB III - bojler horizontalni elektrini HEB III opsega od 800 do 5000 litara
P2
P5 P10
P8
P3
P6
P7
P9 P4 P1
Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulacija tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P7 Termoregulator R 1 1/4 P8 Dovod grejnog medija P9 Odvod grejnog medija P10 Manometar R 1/2
Bojleri horizontalni izrauju se prema DIN 4801. Grejni registar se izrauje od elinih cevi 26,9x2,3; 33,7x2,6; 42,1x2,6 .1212 ili od bakarnih cevi 18 x1, SRPS C.D1.002 (DVP1Cu) 25 za nazivni pritiske NP6 i NP10. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su uklju ene i kuhinjske potrebe. ZAP V l 100 150 200 250 300 400 500 600 D mm 350 350 400 450 450 500 600 600 DIMENZIJE H mm 1270 1820 1880 1820 2165 2305 2110 2400 a mm 1100 1655 1705 1640 1985 2115 1900 2190 b mm 325 325 335 345 345 355 380 380 PRIKLJUCI P1=P2= P3=P4 R 1 1 1 1 1 1 1 1 P5 DN 15 15 20 20 20 20 20 20 P8=P9 DN 25 25 25 25 25 25 25 32 ZAGREVNA POVRINA VODA PARA F F 2 2 m m 0,3 0,1 0,4 0,14 0,6 0,19 0,7 0,2 0,85 0,3 1,1 0,4 1,4 0,5 1,7 0,6 KAPACI TET Q kWh 4,07 6,105 8,14 10,18 12,21 16,28 20,35 24,42 SNAGA N kW 78 105 122 137 159 202 232 266 MASA (NP6) M kg 75 100 116 127 148 189 218 245
BOJLER HORIZONTALNI TIP HKB I
P2
P5
P10 P8 P3 P9 P4 P1 P6 P11 P7
Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulacija tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P7 Termoregulator R 1 1/4 P8 Dovod grejnog medija P9 Odvod grejnog medija P10 Manometar R 1/2 P11 Termostat R 1/2
Za nazivne pritiske NP6, NP10. Vreme zagrevanja vode u bojleru sa toplovodnim (parnim, termo ulje) grejaem je 1,25 h a elektro grejaem je 2 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su uklju ene i kuhinjske potrebe. ZAGREVNA POVRINA VODA PARA F F 2 2 m m 0,3 0,1 0,4 0,14 0,6 0,19 0,7 0,2 0,85 0,3 1,1 0,4 1,4 0,5 1,7 0,6 KAPACI TET Q kWh 4,07 6,105 8,14 10,18 12,21 16,28 20,35 24,42 MASA (NP6) VODA PARA M M kg kg 81 76 106 101 124 117 140 128 162 150 205 190 235 219 271 247
ZAPR. V l 100 150 200 250 300 400 500 600 D mm 350 350 400 450 450 500 600 600
DIMENZIJE H mm 1270 1820 1880 1820 2165 2305 2110 2400 a mm 1100 1655 1705 1640 1985 2115 1900 2190 b mm 325 325 335 345 345 355 380 380
PRIKLJUCI P1=P2= P3=P4 R 1 1 1 1 1 1 1 1 P5 DN 15 15 20 20 20 20 20 20 P8=P9 DN 25 25 25 25 25 25 25 32
SNAGA N kW 3 4 5,5 7 8 10 14 16
BOJLER HORIZONTALNI TIP HBE I
P2
P5
P10 P3 P6 P11
P4
P1
Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulacija tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P10 Manometar R 1/2 P11 Termostat R 1/2
Za nazivne pritiske NP6, NP10. Vreme zagrevanja vode u bojleru je 2 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na sat temperature 60 C. KAPACI TET Q kWh 4,07 6,105 8,14 10,17 12,21 16,28 20,35 24,42 MASA (NP6) M kg 66 91 106 117 136 175 202 223
ZAP V l 100 150 200 250 300 400 500 600 D mm 350 350 400 450 450 500 600 600
DIMENZIJE L mm 1150 1700 1700 1700 2045 2185 1990 2260 a mm 985 1535 1585 1520 1865 1995 1780 2070 b mm 205 205 215 225 225 235 260 260
PRIKLJUCI P1=P2= P3=P4 R 1 1 1 1 1 1 1 1 P5 DN 15 15 20 20 20 20 20 20
SNAGA N kW 3 4 6 7 8 10 14 16
BOJLER HORIZONTALNI TIP BH II

Bojler horizontalni izrauju se prema DIN 4802. Grejni registar je izraen od eline cevi 57x2,9, .1212 za nazivne pritiske NP6 i NP10.
P2
P5
P12 P8 P3 P9 P6 P7
P4
P1
Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulaciju tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P7 Termoregulator R 1 1/4 P8 Dovod grejnog medija P9 Odvod grejnog medija P10 Manometar R 1/2
Vreme zagrevanja vode u bojleru je 1,5 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na sat temperature 60 C. ZAGREVNA POVRINA PARA P9 DN 32 32 40 40 40 40 50 50 50 DN 50 50 65 65 65 65 80 80 80 VODA F m 2,0 2,5 3,1 3,8 5,0 6,3 7,6 10,1 12,6 PARA F m 0,7 0,8 1,1 1,3 1,7 2,1 2,5 3,4 4,2 KAPACI TET Q kWh 32,56 40,70 50,88 61,05 81,41 101,76 122,11 162,80 203,50 MASA (NP6) VODA PARA M kg 361 413 475 527 657 769 878 1075 1240 M kg 335 377 432 477 539 675 767 925 1053
ZAP V l 800 1000 1250 1500 D mm 700 750 800 900
DIMENZIJE L mm 2595 2800 3030 2905 3135 3785 4440 4855 5075 a mm 2370 2555 2780 2635 2835 3460 4115 4495 4700 b mm 575 595 605 625 665 680 680 725 725 P1=P2= P4 R 1 1/2 2 2 2 2 P3 R 1
PRIKLJUCI P5 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 VODA DN 32 32 40 40 40 50 50 65 65
P8= P9 P8
1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/4
2000 1000 2500 1000 3000 1000 4000 1100 5000 1200
2 1/2 1 1/2 2 1/2 1 1/2 3 3 2 2
BOJLER HORIZONTALNI KOMBINOVANI TIP HKB II
P2 P10 P7 P8
P5 P10 P11 P3 P6 P7
P9
P4
P1
Za nazivne pritiske NP6, NP10. Vreme zagrevanja vode u bojleru sa toplovodnim (parnim, termo ulje) grejaem je 1,5 h a elektro grejaem je 3,5 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronJi 50 lit. na dan temperature 60 C gde su uklju ene i kuhinjske potrebe.
KAPACITET
SNAGA
ZAP
DIMENZIJE
PRIKLJUCI
ZAGREVNA POVRINA
MASA (NP6)
V l 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000
D mm 700 750 800 900 1000 1000 1000 1100 1200
L mm 2595 2800 3030 2905 3135 3785 4440 4855 5075
a mm 2370 2555 2780 2635 2835 3460 4115 4495 4700
b mm 575 595 605 625 665 680 680 725 725
P1=P2= P4 R 1 1/2 2 2 2 2 2 1/2 2 1/2 3 3
VODA P3 R 1 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/2 1 1/2 2 2 P5 P8 = P9 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 DN 32 32 40 40 40 50 50 65 65
PARA P8 DN 50 50 65 65 65 65 80 80 80 P9 DN 32 32 40 40 40 40 50 50 50
VODA F m 2,0 2,5 3,1 3,8 5,0 6,3 7,6 10,1 12,6
PARA Q F m 0,7 0,8 1,1 1,3 1,7 2,1 2,5 3,4 4,2 kWh 32,56 40,7 50,8 61,05 81,40 101,75 122,10 162,80 203,32 kW 12 16 20 24 30 38 46 60 74 N
VODA M kg 381 444 522 579 733 849 960 1187 1369
PARA M kg 355 408 479 530 659 755 849 1037 1182
BOJLER HORIZONTALNI TIP HB III

Grejni registar izrauje se od elinih cevi 18x2, ,1212 ili od bakarnih cevi 18x1, SRPS.C.D1.002 (DVP-1Cu) 25, za nazivne pritiske NP6, NP10 i NP16.
P2 P10 P8 P7
P5 P10 P7 P3 P6
P9
P4
P1
Vreme zagrevanja vode u bojleru 1,5 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su ukljuene i kuhinjske potrebe.
ZAGREVNA POVRINA ZAP DIMENZIJE P1=P2 = P4 R 1 1/2 2 2 2 2 2 1/2 2 1/2 3 3 PRIKLJUCI VODA P3 R 1 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/2 1 1/2 2 2 P5 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 P8 = P9 DN 32 32 40 40 40 50 50 65 65 PARA P8 DN 50 50 65 65 65 65 80 80 80 P9 DN 32 32 40 40 40 40 50 50 50 VODA F m 2,0 2,5 3,1 3,8 5,0 6,3 7,6 10,1 12,6
2
KAPACI TET VODA Q kWh M
MASA (NP6) PARA Mcu kg 301 339 539 588 668 755 846 980 300 338 528 575 652 735 823 950
PARA F m
2
V l 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000
D mm 700 750 800 900 1000 1000 1000 1100 1200
L mm 2660 2865 3095 2970 3170 3870 4475 4890 5110
a mm 2440 2625 2850 2705 2885 3510 4165 4545 4750
b mm 645 665 675 695 715 730 730 755 795
Fcu
Fcu
Mcu M kg
1,5 1,9 2,4 2,8 3,8 4,7 5,7 7,6 9,5
0,7 0,8 1,1 1,3 1,7 2,1 2,5 3,4 4,2
0,5 0,6 0,8 0,9 1,3 1,6 1,9 2,5 3,2
32,56 40,7 50,87 61,05 81,40 101,75 122,10 162,80 203,50
301 340 568 623 715 823 924 1089
299 337 539 588 670 763 853 996
1233 1120 1099 1061
BOJLER HORIZONTALNI TIP HKB III
P2 P8
P5 P11 P3 P10 P6 P7
P9
P4
P1
Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulaciju tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P7 Termoregulator R 1 1/4 P8 Dovod grejnog medija P9 Odvod grejnog medija P10 Manometar R 1/2 P11 Termostat R 1/2
Za nazivne pritiske NP6, NP10 i NP16. Vreme zagrevanja vode u bojleru sa toplovodnim (parnim, termo ulje) grejaem je 1,5 h a elektro grejaem je 3,5 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su ukljuene i kuhinjske potrebe.
ZAP DIMENZIJE P1=P2 = P4 R 1 1/2 2 2 2 2 2 1/2 2 1/2 3 3 PRIKLJUCI VODA P3 R 1 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/2 1 1/2 2 2 P5 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 P8 = P9 DN 32 32 40 40 40 50 50 65 65 PARA P8 DN 50 50 65 65 65 65 80 80 80 P9 DN 32 32 40 40 40 40 50 50 50 ZAGREVNA POVRINA VODA F m2 2,0 2,5 3,1 3,8 5,0 6,3 7,6 10,1 12,6 1,5 1,9 2,4 2,8 3,8 4,7 5,7 7,6 9,5 Fcu PARA Q F m2 0,7 0,8 1,1 1,3 1,7 2,1 2,5 3,4 4,2 0,5 0,6 0,8 0,9 1,3 1,6 1,9 2,5 3,2 Fcu kWh 32,56 40,7 50,87 61,05 81,40 101,75 M Mcu M kg 348 330 331 396 374 372 615 586 586 676 641 642 791 746 774 905 843 835 Mcu kg 324 364 575 628 728 815 905 KAPACI TET VODA MASA (NP6) PARA
V l 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000
D mm 700 750 800 900 1000 1000 1000 1100 1200
L mm 2660 2865 3095 2970 3170 3870 4475 4890 5110
a mm 2440 2625 2850 2705 2885 3510 4165 4545 4750
b mm 645 665 675 695 715 730 730 755 795
122,10 1006 955 928
162,80 1201 1108 1092 1062 203,50 1358 1245 1224 1186
BOJLER HORIZONTALNI TIP HBE III
P2
P5 P10 P6 P3 P11
P4
P1 Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulaciju tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P10 Manometar R 1/2 P11 Termostat R 1/2
Za nazivne pritiske NP6, NP10 i NP16. Vreme zagrevanja vode u bojleru je 3,5 h. Kapacitet je definisan na osnovu prosene koliine toplote za konstrukciono reenje N = 2.035 kWh po osobi na dan, pri potronji 50 lit. na dan temperature 60 C gde su ukljuene i kuhinjske potrebe.
ZAP V l 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000 D mm 700 750 800 900 1000 1000 1000 1100 1200
DIMENZIJE L mm 2525 2730 2960 2835 3035 3685 4340 4755 4975 a mm 2305 2490 2715 2570 2750 3375 4030 4410 4615 b mm 510 530 540 560 590 595 595 640 660
PRIKLJUCI P1=P2= P4 R 1 1/2 2 2 2 2 2 1/2 2 1/2 3 3 P3 R 1 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/4 1 1/2 1 1/2 2 2 P5 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25
KAPACI TET Q kWh 32,56 40,71 50,88 61,06 81,41 101,76 122,12 162,80 203,50
SNAGA N kW 12 16 20 24 30 38 46 60 74
MASA (NP6) M kg 232 264 401 450 524 609 697 843 969
AKUMULATOR TOPLE VODE

SA IZMENJIVAEM TOPLOTE I CIRKULACIONOM PUMPOM PRIPREMA POTRONE VODE
Kada su potrebe za potronom vodom velike, rezervoar (akumulator) moe da bude postavljen odvojeno od grejne baterije. Na taj nain dobija se veoma visoki vrni kapacitet potronje. Veoma ekonomino zagrevanje potrone vode postie se pomou sisitema akumulacije pri emu se zagrevanje akumulatora vri odozgo na dole pomou pumpe. Izmenjiva toplote pri tome je van akumulatora. Zagrevanje akumulatora kada nema potronje vode vri se preko izmenjivaa toplote posredstvom cirkulacione pumpe koja trajno radi. Malu potronju zadovaljava izmenjiva, a vrna otereenja pokriva akumulator. Topla voda stoji uvek na raspolaganju sa eljenom temperaturom.
PRIPREMA SANITARNE TOPLE VODE SA IZMENJIVAEM TOPLOTE, AKUMULATOROM I CIRKULACIONOM PUMPOM
PRINCIPIJELNA EMA CIRKULACIJE
Strujanje u grejanju bez odvoda tople vode
Strujanja u grejanju s istovremenim odvodom tople vode Grejni medij Topla voda
Grejni medij
Ogrevni fluid
Grejni medij Mrzla voda Ogrevni fluid
Grejni medij Ogrevni fluid
AKUMULATOR TOPLE VODE

SA IZMENJIVAEM TOPLOTE I CIRKULACIONOM PUMPOM PRIPREMA POTRONE VODE
LEGENDA 1. TERMOREGULACIONI SENZOR CTS-1 2. GRANINI TERMOSTAT CTG-2 3. ELEKTRONSKI REGULATOR MR 5016/M 4. PREKLOPNI TERMOSTAT CTR-1 5. TERMOMETAR (0 120) 6. MANOMETAR (0 16) 7. CIRKULACIONA PUMPA 8. RAVNI ZAPORNI VENTIL
9. NEPOVRATNI VENTIL 10. VENTIL SIGURNOSTI SA TEGOM 11. AKUMULATOR VERTIKALNI 12. ELEKTROMOTORNI PROLAZNI REGULACIONI VENTIL TIP PV+EPV 13. IZMENJIVA TOPLOTE 14. UMANJIVA PRITISKA 15. TEMPERATURA POTRONE VODE PRI VRHU (CTS-1-200) 16. TEMPERATURA POTRONE VODE PRI DNU (CTS-1-200)
VERTIKALNI AKUMULATOR TOPLE VODE
Za nazivne pritiske PN6 i PN10 Prikljuci za: P1 Dovod hladne vode P2 Odvod tople vode P3 Recirkulacija tople vode P4 Pranjenje P5 Ventil sigurnosti P6 Termometar R 1/2 P7 Granini termostat R 1/2 P8 Dovod grejnog medija P9 Odvod grejnog medija P10 Manometar R 1/2
P10
P6
P3 P7 P6 b a P9 P4 P1
PRIKLJUCI KAPACITET P5 DN 20 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 32 32 32 32 32 40 40 40 Q kWh 46,5 58,1 72,6 87,2 116,3 145,3 174,4 232,6 290,7 348,9 407 465,2 523,3 581,5 755,9 930,4 1163 1453 1744,5 2326 2907,5 3489 kg 324 366 448 488 557 620 688 1040 1106 1331 1443 1597 1872 2000 2427 2778 3392 3964 4621 6536 8005 8947
ZAPREMINA V m3 0,8 1 1,25 1,5 2 2,5 3 4 5 6 7 8 9 10 13 16 20 25 30 40 50 60 D mm 800 800 1000 1000 1200 1200 1200 1400 1400 1600 1600 1800 2000 2000 2000 2000 2500 2500 2500 2900 2900 2900 H mm 2185 2605 2250 2570 2545 2975 3440 3375 4035 3835 4252 4028 3750 4095 5140 5140 5085 6120 7285 7145 9020 10205
DIMENZIJE a mm 300 300 350 350 400 400 400 400 400 450 450 450 450 450 450 450 500 500 500 500 500 500 b mm 1185 1395 1240 1400 1415 1630 1860 2030 2160 2082 2295 2180 2040 2295 2735 3220 2735 3250 3835 3762 4700 5295 R mm 310 310 380 380 460 460 460 550 550 620 620 680 770 770 770 770 960 960 960 1125 1125 1125 R1 mm 390 390 470 470 550 550 550 670 670 740 740 827 917 917 917 917 1135 1135 1135 1325 1325 1325 P1=P2 DN 32 232 32 32 32 32 32 40 40 50 50 50 65 65 65 80 100 100 100 125 125 125
MASA M(PN6) M(PN10) kg 381 452 617 639 804 904 1014 1433 1526 1810 1973 2463 2658 2855 3481 4002 5166 6054 7054 10671 13206 14808
P3=P4=P8=P9 DN 20 20 25 25 25 25 25 32 32 40 40 40 50 50 50 65 80 80 80 100 100 100
HORIZONTALNI AKUMULATOR TOPLE VODE
P8
P5 P2
Za nazivni pritiske PN6 i PN10
Prikljuci za: P1 P2 P3 P4 P5 P6 P7 P8 P9 P10 Dovod hladne vode Odvod tople vode Recirkulacija tople vode Pranjenje Ventil sigurnosti Termometar R 1/2 Granini termostat R 1/2 Dovod grejnog medija Odvod grejnog medija Manometar R 1/2
P7
P10
P6
P3
P9 P4 P1
ZAPREMINA V 3 m 0,8 1 1,25 1,5 2 2,5 3 4 5 6 7 8 9 10 13 16 20 25 30 40 50 60
DIMENZIJE D mm 800 1000 1000 1000 1000 1000 1250 1250 1600 1600 1600 1600 1600 1600 1600 1600 2000 2000 2000 2500 2500 2500 L mm 1765 1510 1780 2100 2750 3380 2740 3485 2820 3265 3740 4260 4260 4765 5350 8570 6960 8540 10120 8800 10800 12800 a mm 275 315 315 315 315 315 365 365 440 440 440 440 440 440 440 440 520 520 520 615 615 615 b c mm mm 985 1569 1070 1320 990 1540 1150 1860 1475 3510 1790 3146 1475 2455 1845 3200 1510 2455 1735 2904 1969 3373 2229 3893 2459 4353 2774 4983 3579 6593 4406 8247 3581 6517 4401 8157 5161 9677 4500 8560 5500 10260 6500 12260 P1=P2 DN 32 25 32 32 32 32 32 40 40 50 50 50 65 65 65 80 100 100 100 125 125 125
PRIKLJUCI P3=P4=P8=P9 DN 25 25 25 25 25 25 25 32 32 40 40 40 50 50 50 65 80 80 80 100 100 100 P5 DN 20 20 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 32 32 32 32 32 40 40 40
KAPACITET Q kWh 46,5 58,12 72,65 87,18 116,24 145,3 174,36 232,48 290,6 348,72 406,8 464,96 523,08 581,2 755,56 930 1162,4 1453 1743,6 2325 2906 3488
MASA M(PN6) kg 318 386 424 451 531 808 743 900 1066 1195 1325 1468 1617 1778 2230 2694 3276 3899 4524 5632 6763 7845 M(PN10) kg 426 502 548 603 715 823 994 1179 1544 1726 1911 2118 2326 2556 3188 3833 4785 5715 6645 8741 10470 12148
Potronja tople vode srednja vrednost ukljuajui i kuhinjske potrebe 50 l/h i po osobi pri t = 40C. Potronja tople vode 2,906 kWh/dan i po osobi.

Tabela 1: Potrebna koliina potrone vode (60 C) u raznim zgradama.
Zgrada Bolnice, male Bolnice, velike Kasarne Zatvoreni bazeni ukljuujui tueve Medicinske kupke Ustanove Deiji domovi Restorani Hoteli I kategorije Hoteli, nie kategorije Potrebna koliina 50 80 l/dan, krevetu 100 150 l/dan, krevetu 30 40 l/dan, osobi 60 80 l/dan, posetiocu 200 300 l/dan, posetiocu 20 30 l/dan, osobi 40 -60 l/dan, mestu 20 30 l/dan, mestu za sedenje 80 150 l/da, krevetu 30 50 l/dan, krevetu
Tabela 2: Potrebna koliina potrone vode u stanovima.

Potrono mesto Ispusni ventili poluotvoren DN10, potpuno otvoren poluotvoren DN 15, potpuno otvoren DN 20, poluotvoren potpuno otvoren Sudopere jednodelne dvodelne Umivaonici samo za pranje ruku umivaonik umivaonik, jednodelni umivaonik, dvodelni Kade za kupanje male (veliina 100) srednje (veliina 160) velike (veliina 180) Tuiranje Kada za sedenje Bide Ukupna potronja (60 C) manji zahtevi vei zahtevi najvei zahtevi 30 50 l/dan, osobi 40 70 l/dan, osobi 50 100 l/dan, osobi 100 150 250 50 50 25 40 40 42 40 40 40 15 15 20 6 4 8 5 10 15 25 35 35 40 40 1,5 2 3 3 Koliina pri jednom uzimanju (l) 5 10 10 18 25 45 30 50 Temperatura t C 40 40 40 40 40 40 55 55 Trajanje u min.
1 1 1 1 1 1 5 5

Tabela 3: Potronja tople vode u restoranima i hotelima.
Potrono mesto Potronja tople vode jednotoenje l/h l/dan ,l 5 10 50 100 50 25-50 10 50 200 20 50 200 40 50 200 10 1 6 20 40 150 300 100 200 1000 2000 200 400 Trajanje punjenja u min. 1 1 10 10 Temperatura vode t10 C 35 40 55 55 80 60 40 40 40 40 0,7 1,7 7,0 Potronja toplote kW kWh/dan
RESTORANI
Pranje ruku (WC) Umivaonik Sudopera, jednodelna dvodelna Maina za sue po svakoj korpi po meniju po gostu 4,4 10,5 5,2 10,5 29 58 10,5 21 0,8-1,5 1,5-3,0 1,4 1,75 7,0 0,35
HOTELI
Umivaonik (sobe) Tuevi Kade za kupanje ienje soba Ukupna potronja po gostu srednja vrednost kod veih zahteva
100 200
40 40
3,5 7,0
Tabela 4: Potronja tople vode u plivakim bazenima.

Potroako mesto Kupanje u kadi bez tua sa tuem medicinsko Tu, bez elije Tu, sa elijom Tu u kolama i kasarnama Tu, kia Kada za sedenje Nona kada Umivaonik za pranje nogu Tuevi u punom mlazu Potronja tople vode po 1 korienju l 200 - 300 250 - 350 300 - 400 50 80 50 10 50 30 30 200 l/h 500 600 300 400 500 320 300 400 600 100 120 600 800 - 1000 Trajanje punjenja u min. Temperatura potrone vode t C 40 40 40 40 40 35 40 35 30 35 35 Potronja toplote u kcal/h 15000 18000 9000 12000 15000 9500 7500 10000 18000 2500 2400 15000 20000 - 25000 kW 17,4 21 10,5 14 17,4 11 8,7 11,6 21 2,9 2,8 17,4 23 - 29
10 10 10 6 6 5 1 5 6 3 5

Tabela 5: Potronja tople vode u postrojenijima za pranje i tuiranje i industrijskim pogonima.
Koliina vode Potroako mesto l/min 10 trajanje u min 3 po 1 korienju 30 Temper atura vode t C 35 Potronja toplote kcal kWh po 1 korienju 750 0,87
Pojedinani umivaonici Umivaonici na red sa ispusnim ventilom sa tuem Bunar za pranje za 10 osoba za 6 osoba Tu bez elije Tu a elijom Kada za kupanje Srednja vrednost ukljuujui i kuhinjske potrebe
5 10 35 25 20 10 10 25
3 3 3 3 5 15 30 50 l/dan i glavi
15 30 9 15 75 60 50 80 250
35 35 35 35 35 35 35 40
375 750 225 375 1875 1500 1250 2000 6250
0,44 0,87 0,25 0,44 2,20 1,75 1,45 2,30 7,25
1,75 kWh/dan i glavi
Tabela 6: Centralna postrojenja za zagrevanje potrone vode po sistemu sa akumulacijom za stambene objekte sa 3 do 4 sobe, 3 do 4 osobe i kupanjem u punoj kadi po stanu.
zA = vreme zagrevanja , vreme pogona (vrna potreba) = 2h.
Faktor Br.stanova istovremenosti n 1 2 4 6 8 10 12 15 18 20 25 30 36 50 60 80 100 120 150 200 1,15 0,86 0,65 0,56 0,5 0,47 0,47 0,44 0,42 0,4 0,38 0,36 0,35 0,32 0,31 0,29 0,28 0,27 0,26 0,25 Kapacitet kotla Qk u kW za zA u h 0,5 9 15 22 28 34 40 48 56 64 67 80 92 107 136 157 197 237 274 330 423 1 8 12 19 23 28 34 40 47 53 57 67 77 88 113 131 164 197 229 274 354 2 6 9 14 17 21 24 30 35 40 42 50 57 66 85 99 123 148 172 207 265 3 5 7 12 14 17 20 24 28 33 34 41 45 53 67 79 99 119 137 165 212 Veliina rezervoara I u l (odnosno m3) pri zA u h 0,5 100 200 300 400 450 550 650 750 850 900 1100 1250 1450 1850 2150 2650 3200 3700 4450 5700 1 200 350 500 650 750 900 1100 1250 1450 1500 1800 2050 2400 3050 3550 4400 5400 6150 7450 9500 2 300 500 750 950 1150 1350 1600 1900 2150 2300 2700 3100 3600 4550 5300 6650 8000 9300 11,2 14,3 3 400 600 900 1150 1400 1600 1950 2250 2600 2750 3250 3700 4300 5500 6400 7950 9600 11,1 13,4 17,1 Kapacitet IA u l za zA = 2h < 30 < 30 < 30 < 30 30 30 30 30 30 30 30/50 50 50 75 75 100 125 150 150 200
POSUDE POD PRITISKOM
Zatvoreni ekspanzioni sudovi - ZES
Membranski ekspanzioni sudovi - F
Rezervoari za komprimovani vazduh - RKV
Hidroforske posude - HS
Membranski hidrofori - MH
ZATVORENI EKSPANZIONI SUD

Zatvoreni ekspanzioni sud je posuda pod pritiskom (PN6, PN10, PN16) izraena od konstruktivnog elika .0361 SRPS C.B0.500 sa platom i dva toresferina danca. Sud ima potrebne prikljuke za: P1 veza sa grejnom mreom P2 gas pod pritiskom (vazduh ili N2) P3 ozraivanje P4 pranjenje P5 termometar P6 manometar P7 vodokaznu armaturu revizioni otvor Spajanje je izvreno zavarivanjem. Na zahtev kupca na sud se montira fina armatura: manometar, vodokazno staklo i termometar. Sud sa prikljucima je spolja zatien od korozije odgovarujuim antikorozivnim premazom. Pregled konstrukcije i proba vodenim pritiskom vre se u prisustvu inspektora parnih kotlova o emu se izdaje uverenje koje se prilae tehnikoj dokumentaciji. c P3
25
P2
P7
P6
S P7
P7 P5 H P7 P1 P4
ZA VODOKAZNO STAKLO ZA TERMOMETAR ZA MANOMETAR
Zapremina
DIMENZIJE
VODOKAZ
L MAKSIMALNA IRINA
Prenik
PRIKLJUCI BROJ NOGU
H Ukupna visina
ODZRAIVANJE
PRANJENJE
ZA GREJNU MREU
GAS POD PRITISKOM
Tip broj
P1
P2
P3
P4
P5
P6
P7
broj kom
a TEINA M
PN 10
1265 1455 1820 2000 2335 2710 2920
b
DN/ PN 16 DN/ PN 16 mm
V l
ZES-0,3 ZES-0,4 ZES-0,5 ZES-0,6 ZES-0,8 ZES-1 ZES-1,25 ZES-1,5 ZES-2 ZES-2,5 ZES-3 ZES-4 ZES-5 ZES-6 ZES-7 ZES-8 ZES-9 ZES-10 300 400 500 600 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000
10000
D
mm 500 600 700 800 100 0 120 0 140 0 160 0 180 0 200 0
a
mm
b
mm
c
mm 1685 1560 1445 1705 1775 2175 1790 2010 2010 2570 2950 2855 3505 3265 3705 3410
d
mm 1020 720 1020 1020 1300 1020 1300 1020 720
mm 1945 1835 1720 2000 2090 2510 2155 2375 2415 2880 3345 3280 3940 3740 4180 3930 3655 4000
R
1/2
R
1
DN/ PN 16
kom 130 155 170 195 315 355 380 410
250
500 520 530
740 840 940 1090
32 20 40 50
kg 130 175 155 215 180 265 200 305 395 535 400 610 530 730 605 785 755 1075 860 1245 980 1405
1/2 1/2 10
300 350
610 700 795
1290 1490 1690
65 32 80
3
1/2 1/2 10
555 635 720
400 895 985 450

1025
1/2
1020 100
920 1045 1350 1470
1300
1890
125
2090
1020
40 150
1600 1120 2000
1050
3090 3430
2290
Zadrava se pravo tehnikih izmena. INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
PN 16
PN 6

OBLAST PRIMENE I ULOGA Ekspanzioni sudovi INFLEX ugrauju se u sve zatvorene sisteme vodenog grejanja sa sledeim parametrima: srednja radna temperature vode ts od 70 do 140 C, radni pritisci su NP6, NP10 i NP16 GRANICE PRITISKA Kod sistema grejanja postoje mesta osetljiva na pritisak koji pomou ZES-a treba odratvati u odreenim granicama. Ta mesta su sigurnosni ventil kotla i najvia taka grejnog sistema. I U sigurnosnom ventilu kotla ili izmenjivaa toplote pritiska Ps ne sme da pree vrednost dozvoljenog radnog pritiska Pd: P s Pd II U najvioj taki sistema najnii minimalni pritisak Pm treba da bude: a) u hladnom periodu vii od atmosferskog pritiska da se omogui odzraivanje to se postie nadpritiskom od ~0,15 bar (1,5 mVS). Pm,h 1,033 + 0,15 1,183 bar b) u toplom periodu, za radne temperature vode t > 100 C, vii od pritiska zasi enja Pz za radnu temperature. Ovim se spreava kljuanje, isparavanje vode i kavitacija na usisnoj strani pumpe. Pm,h > Pz Prema tome, granice pritiska su: Ps Pd Pm,h 1,183 bar Pm,h > Pz DIMENZIONISANJE I IZBOR ZES-a Usvajajui da je koliina vazduha u ZES-u stalna i da se kompresija te koliine vazduha vri izotermno, dobija se izlaz za zapreminu ZES-a za srednje radne temperature vode t sod 70 do 140 C:
VZES =
V P0 P 0 Pmin Pmax
(0,00074tS 0,0335) *
P0 P 0 Pmin Pmax
[m ]
3
ili
[l ]
Usvaja se standardna (vea) vrednost zapremine ZES-a. Ovde je: ts ( C) srednja radna temperatura vode u s istemu V* (m3) ili (l) ukupna zapremina vode u sistemu P0 (bar) pritisak koji vlada u ZES-u kada u njega poinje da ulazi voda Pmin (bar) najnii pritisak u ZES-u (neposredno pre zagrevanja kad je sistem pun vode Pmax (bar) najvii unutranji pritisak u ZES-u kad voda ima temperature ts. Vrednosti Pmax i Pmin zavise od: visinske razlike izmeu ZES-a i kotla hs Visinske razlike izmeu ZES-a i najvie take sistema hm manometarske visine pumpe Hp poloaja pumpe u odnosu na kotao poloaja ZES-a u sistemu *Ukupna zapremina vode u sistemu moe se izraunati i na sledei nain: za svaki 1,16 kW potrebno je: za konvektorko grejanje 6(l) vode za vazduno grejanje u klimatizaciji 8 (l) vode za panelno grejanje 10 (l) vode za radijatorsko grejanje 14 (l) vode za toplovodno grejanje 20(l) vode
INFLEX INFLEX d.o.o. Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs

PRIMERI Na etiri primera prikazae se dimenzionisanje ZES-a. Dati sistemi A, B, C i D imaju iste polazne podatke, a razlikuju se po meusobnom poloaju ZES-a i cirkulacione pumpe. Oznake na emama su sledee: GT grejno telo ZES zatvoreni ekspanzioni sud CP cirkulaciona pumpa K kotao M manometer PRIMER A Cirkulaciona pumpa iza kotla, a ZES na kotlu. Ova ema se preporuuje kada se koriste visokopritisne pumpe. EMA A
Potrebni brojni podaci (isti za sva etiri primera): V* = 3785 (l) ukupna zapremina vode u sistemu H = 7,63 (m) visina najvie take povratne vertikale raunajui od vrha kotla napor pumpe Hp = 0,61 (bar) Ps = 2,11 (bar) pritisak sigurnosnog ventila kotla P0 = 1,01 (bar) atmosferski pritisak ts = 93,3 ( C) srednja radna temperature vo de u sistemu Pm,h = 0,122 (bar) pritisak iznad atmosferskog za odstranjenje vazduha Reenje A: Zapremina zatvorenog ekspanzionog suda je:
VZES =
V P0 P 0 Pmin Pmax
(l )
Pritisci su: Pmin = P m,h + H Pmin = 0,122 + 0,763 = 0,885 (bar) Pmin = 1,01 + 0,885 = 1,895 (bar) aps. Pmax = P s Ps = 2,11 (bar) Pmax = 1,01 + 2,11 = 3,12 (bar) aps. V = (0,00074 ts 0,0335) V* V = (0,00074 93,3 0,0335) 3785 V = 134 (l)
VZES =
134 = 640,35 1,01 1,01 1,895 3,12
(l)
Va = 640,35 (l), usvaja se sledei standardni vei sud, tip ZES 0,8 proizvodnje INFLEX
PRIMER B Cirkulaciona pumpa ispred kotla, a ZES na kotlu. ema se isporuuje za sluajeve kada veliine, visina sistema i pritisak pumpe nisu veliki. EMA B
Brojni podaci su isti za primer A Reenje B:
VZES =
V P0 P 0 Pmin Pmax
(l )
Pritisci su: Pmin = P m,h + H Pmin = 0,122 + 0,763 = 0,885 (bar) Pmin = 1,01 + 0,885 = 1,895 (bar) aps. Pmax = P s Ps = 2,11 (bar) Pmax = 1,01 + 2,11 = 3,12 (bar) aps. V = 134 (l)
VZES =
134 = 1686 1,01 1,01 1,895 3,12
(l)
Vc = 1686 (l), usvaja se sledei standardni vei sud, tip ZES 2,0 proizvodnje INFLEX

PRIMER C Cirkulaciona pumpa ispred kotla, a ZES na usisnom vodu cirkulacione pumpe. EMA C
Brojni podaci su isti kao za primer A. Reenje C:
VZES =
V P0 P 0 Pmin Pmax
(l )
Pritisci su: Pmin = P m,h + H Pmin = 0,122 + 0,763 = 0,885 (bar) Pmin = 1,01 + 0,885 = 1,895 (bar) aps. Pmax = P s - Hp Ps = 2,11 0,61 = 1,5 (bar) Pmax = 1,01 + 1,5 = 2,51 (bar) aps. V = 134 (l)
VZES =
134 = 1026 1,01 1,01 1,895 2,51
(l )
Vb = 1026 (l), usvaja se sledei standardni vei sud, tip ZES 1,25 proizvodnje INFLEX
PRIMER D Cirkulaciona pumpa ispred kotla, a ZES na najvioj taki sistema. EMA D
Brojni podaci su isti kao za primer A. Reenje D:
VZES =
V P0 P 0 Pmin Pmax
(l) =
134 1,01 1,01 1,376 2,754
= 365,12
(l)
Pritisci su: Pmin = P m,h + h Pmin = 0,122 + 0,244 = 0,366 (bar) Pmin = 1,01 + 0,366 = 1,376 (bar) aps. Gde je: h = 0,244 bar Gubitak pritiska u cevima izmeu usisne strane pumpe i take vezivanja ZES-a. Pmax = P s (Hp h) Ps = 2,11 (0,61 0,244) = 1,744 (bar) Pmax = 1,01 + 1,744 = 2,754 (bar) aps. V = 134 (l) Vd = 365 (l), usvaja se sledei standardni vei sud, tip ZES 0,5 proizvodnje INFLEX
ZAKLJUAK iIz predhodnih primera A, B, C, D proizilazi da za sistem istih polaznih podataka, a razliitog meusobnog poloaja bitnih elemenata cirkulacione pumpe i ZES-a dobijaju se zapremine ekspanzionog suda koje se veoma razlikuju. Vd = 365 (l) Va = 640 (l) Vc = 1026 (l) Vb = 1686 (l)
Pored promene meusobnih poloaja cirkulacione pumpe i ZES-a iz jednaine
VZES =
V 1 1 P0 P min P max
vidi se da je zapreminu ZES-a mogue smaniti poveanjem pritiska P0 pritiska na poetku ulaenja vode u ZES pri punjenju sistema vodom. Za to je potrebno imati rezervoar gasa (obino N2) pod pritiskom.
MEMBRANSKI EKSPANZIONI SUD

Radni pritisak NP 3, NP 6
OZN A B C D E F
NAMENA PRIKLJU^KA Ozraivanje Manometar Revizioni otvor Ventil za vazduh Dovod vode Ispust
DIMENZIJE R 1/2 R 1/4 NO 150 NP 6 R 1/2 d* R 1/2
Tabela 2.
Tip F 25* Predpritisak azota u posudi (bar) 0,5 0,8 1,5 0,5 0,8 1,5 0,5 1,0 1,5 0,5 1,0 1,5 0,5 1,0 1,5 0,5 1,0 1,5 0,5 1,0 1,5 0,5 1,0 1,5 1,0 1,5 2,0 1,0 1,5 2,0 1,0 1,5 2,0 1,0 1,5 2,0 1,0 1,5 2,0 Korisna zapremina (lit) 15,6 13,7 9,4 21,9 19,2 13,2 31,3 25,0 18,8 50,0 40,0 30,0 62,5 50,0 37,5 93,7 75,0 56,3 134,4 107,5 80,6 187,5 150,0 112,5 200,0 150,0 100,0 250,0 187,0 126,0 300,0 225,0 190,0 400,0 300,0 200,0 500,0 375,0 250,0 Ukupna koliina vode u sistemu u pri t=80 C (lit) 538 474 323 754 663 452 1077 882 646 1724 1379 1034 2195 1724 1293 3232 2588 1939 4633 3706 2780 6464 5172 3879 6896 5172 3448 8620 6495 4310 10344 7758 5172 13723 10344 6896 17241 12931 8620 Toplotni kapacitet izvora toplote kcal/h W 38400 45000 35000 40000 23000 27000 53800 63000 48000 55500 32300 38300 78000 90000 62000 72000 46200 54000 123200 144000 100000 115000 74000 87000 154000 180000 125000 144000 92400 108000 230000 270000 185000 216000 139000 162000 331000 386000 265000 309000 200000 23200 462000 539000 370000 431000 278000 324000 493000 579000 370000 431000 247000 288000 616000 720000 462000 539000 308000 360000 740000 862000 550000 647000 370000 431000 985000 1254000 739000 940000 493000 627000 1232000 1567000 924000 1176000 616000 784000 D mm 400 L mm 250 d* mm 3/4"
35*
450
300
3/4"
50*
500
320
3/4"
80*
600
360
3/4"
125
500
1000
150
500
1100
5/4
215
500
1200
5/4
300
500
1670
6/4
400
600
1570
6/4
500
600
1770
600
700
1820
800 1000
800
1737
2 1/2
900
1737
2 1/2
* Napomena: posude nisu u proizvodnom programu
Zadrava se pravo tehnikih izmena. INFLEX INFLEX d.o.o. Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
MEMBRANSKE EKSPANZIONE POSUDE

U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA
1. 1.1.
Osnove dimenzionisanja Koliina vode u sistemu grejanja
Da bi se odredila veliina ekspanzije vode, potrebno je poznavati zapreminu vode koja se nalazi u celokupnom sistemu grejanja (kotao, radijatori, cevi i armatura). Do ovog podatka moe se doi kod jednostavnijih sistema sabiranjem koliina vode u pojedinim elementima. Meutim, za odreivanje zapremine vode u veim i razgranatim sistemim ovaj nain odreivanja bio bi dugotrajan i komplikovan posao, pa se u tom sluaju koriste iskustveni podaci za koliinu vode u sistemu po jedinici toplote zavisno od vrste grejanja. Ovi podaci su dati u tabeli 01.
1.2.
Dilatacija vode
Pri zagrevanju vode u sistemu, zapremina vode se poveava poev od 4 C pa navie. Promena zapremine vode moe se izraunati po sledeem obrascu:
V = m (Vm V0 )
gde je: m (kg) 3 Vm (m /kg) 3 V0 (m /kg)
[m ]
3
(1)
- masa vode u sistemu, - specifina zapremina vode pri temperaturi tm (konano stanje), - specifina zapremina vode pri temperaturi t0 (poetno stanje).
Poetno stanje je takozvano hladno stanje instalacije i u proraunu ekspanzije to je u stvari stanje pri temperaturi t0 = 4 C, kada je specifina zapremina vode minimalna. Vrednost
V = m V0
[m ] iz obrasca (1) je prema tome konstanta koja predstavlja

3
koliinu vode u sistemu u hladnom stanju i praktino se odreuje pomoi tabele 01. Na osnovu obrasca (1) za srednje temperature u sistemu napravljen je dijagram 02 za odreivanje koeficijenta dilatacije k tako da se dilatacija vode izraunava pomou modifikovanog obrasca :
V = V0 k
1.3. Odreivanje veliine ekspanzione posude
(2)
Koliina inertnog gasa u ekspanzionoj posudi je konstantna i kompresija te koliine je priblino izotermna. Poetno stanje gasa ima pritisak P1, koji odgovara pritisku u instalaciji u hladnom stanju i praktino predstavlja visinu instalacije poveanu za sigurnost od 0,15 bar, tj.
P1 = H st + 0,15
[bar ]
(3)
Zapremina gasa u posudi u poetnom stanju 1. je u stvari ukupna zapremina posude:
V1 = Vuk
[l ]
(4)
Stanje 2. predstavlja stanje gasa u posudi pri maksimalnom pritisku u instalaciji, tj. neposredno pred otvaranje sigurnosnog ventila:
P2 = Pm
[bar ]
(5)
Zapremina gasa u stanju 2. je razlika ukupne zapremine posude i koliine dilatirane vode koja je ula u posudu izmeu stanja 1. i stanja 2. tj.:
V2 = Vuk V
[l ]
(6)
Ako postavimo jednaine stanja gasa u posudi za stanja 1. i 2. dobijamo:
P1 V1 = m R T1 P2 V2 = m R T2
Uz pretpostavku da je T1=T2 (izoterma), iz (1) i (2) se dobija:
(7) (8)
P1 V1 = P2 V2
(9)

2.
Osnove dimenzionisanja
Ekspanzione posude zatvorenog tipa mogu se ugraivati u sisteme centralnog grejanja temperature do 110 C, snage 360 kW i statike visine do 15 m pod uslovima propisanim standardom SRPS M.E7.202. Uslove ugradnje za temperature do 120 C i snage preko 360 kW, odnosno visine preko 15 m, propisuje DIN 4751 dodatak 4, iz 1980.god.
Slika 01.Stanje komprimovanog vazduha u posudi pre i za vreme grejanja; stanje 1 (hladno) i stanje 2 (toplo)
Dijagram 02. Vrednosti koeficijenata dilatacije vode u funkciji srednje temperature u sistemu

Uzimajui u obzir jednaine (3), (4), (5) i (6) iz (9) se dobija:
Vuk = V
gde je: Vuk (l) V (l) Pm (bar) Hst (bar)
Pm Pm ( H st + 0,15)
[l ]
(10)
- ukupna zapremina vode, - dilatacija vode u sistemu odreena izrazom (2) - apsolutni pritisak otvaranja sigurnosnog ventila, - apsolutni pritisak stuba vode u instalaciji (statika visina).
Pri odreivanju zapremine ekspanzione posude pomou jednaine (10), potrebno je posebno voditi rauna da se u jednainu uvrste apsolutne vrednosti pritisaka. Na osnovu veliine dobijene izrazom (10), potrebno je odabrati posudu sa ukupnom zapreminom Vuk i zapreminom membrane V. Meutim, proizvoai posuda su tipizirali veliine posuda i njima odgovarajue membrane. Membrane su dimenzionisane tako da mogu primiti koliinu vode pri minimalnoj visini instalacije (etano grejanje). U tabeli 2. su u zavisnosti od visine instalacije i veliine posude izraunati podaci o korisnoj zapremini posude (Vk=V) i prikljunog kapaciteta kotla za maksimalni radni pritisak p= 3 bar, srednju temperaturu tm= 80 C i radijatorsko grejanje.
Primer Za instalaciju radijatorskog grejanja sistema 90/70 C i snage kotla Q= 200 kW, potrebno je odrediti v eliinu zatvorene ekspanzione posude. Visina instalacije je H= 13 m, a kotlovski sigurnosni ventil je izbadaren za pritisak P=3 bar. Reenje Za radijatorsko grejanje iz tabele 01. koliina vode je 12 l/kW, pa je ukupna koliina vode u sistemu:
Vuk = a1 Q [l ] Vuk = 12 Q = 12 200 = 2400
[l ] [l ]
Iz jednaine (2) dilatacija vode je:
V = Vuk k = 2400 0,029 = 69,6
k= 0,029 za tst=80 C (dijagram 1) Zapremina ekspanzione posude se izraunava pomou obrasca (10):
Vuk = V
Pm Pm ( H st + 0,15)
[l ] [l ]
Vuk = 69,6
4,0 = 179,6 4,0 (2,32 + 0,15)
Prva vea veliina posude je V= 215 lit. Ovaj podatak se vidi u tabeli 2.
MEMBRANSKE EKSPANZIONE EKSPANZIONE POSUDE

U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA PREDNOSTI UPOTREBE MEMBRANSKIH SUDOVA Zatvoreni sistem grejanja voda ne isparava, otpada odravanje i nema gubitka toplote Voda ne dotie zidove posude korozija je iskljuena i radni vek se produava Mogunost montae na bilo kom mestu jednostavna montaa sa minimalnim trokovima Prednost servisiranja mogua zamena delova Beumni rad Instalacioni radovi nisu sloeni Reducira se vreme montae i broj cevi Posuda je mainskom delu kotlarnice, nema potrebe za izolaciju nema opasnosti od smrzavanja Garancija 24 meseci, osim membrane
OSNOVNE VELIINE KOD IZBORA ODGOVARAJUEG TIPA (TOPLOVODNO GREJANJE) KORIENJEM DIJAGRAMA 02 Hst (m VS) statika visina (10,2 m VS = 1 bar) (stvarna visina vodenog stuba od najnieg mesta izvora toplote do najvie take sistema instalacije) P max (bar) max. pogonski pritisak (pritisak kod kojeg poinje otvaranje sigurnosnog ventila) Q (kcal/h) toplotni kapacitet izvora toplote ili (kW) (1 kW = 860 kcal/h) K (-) koeficijent dilatacije (zavisi od temperature sistema iz diagrama br.01) Vuk (l) ukupna koliina vode u sistemu (ovo je voda u cevima, grejnim telima, u svim regulacionim telima, kotlu itd.) V (l) dilatacija vode (zbog temperature dilatacije povea se Vuk za iznos V) Vk (l) korisna zapremina (to je ona maksimalna zapremina vode, koju moe da preuzme membrana u posudi) C) srednja temperatura vode tm ( (zavisi od toplotnog sistema)
tm =
tn + tp 2
(C )
tn = temperatura u vodu za napajanje (polazni vod) potroaa tp = temperatura u povratnom vodu Vukp (l) ukupna zapremina posude U posudi je deo zapremine korisna zapremina (to je membrana koja se napuni sa dilatacijskom vodom V) preostali deo zapremine azot pod pritiskom (predpritisak azota mora da bude jednak pritisku statike visine instalacije kompenzacija statikog pritiska). Obe zapremine zajedno daju itavu zapreminu posude. POSTUPAK IZBORA EKSPANZIONE POSUDE KORIENJEM DIJAGRAMA 02 IZBOR Kod projektovanja zatvorenih ekspanzionih posuda membranskog tipa, nema pravila, koja bi tano odreivala postipak izbora odnosno projektovanja.

U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA UKUPNA KOLIINA VODE U SISTEMU Ukupna koliina vode u sistemu za grejanje (Vuk) najtanije se odredi praktino kod samog punjenja instalacije preko vodomera. Kod sloenijih primera mora se Vuk odrediti to tanije. Da bi se kod projektovanja ekspanzionih posuda olakao rad, moemo upotrebiti postupak da je koliina vode u hladnom instalisanom sistemu: Vsist. = a1 Q (l) Q toplotna snaga izvora topl. (kotla) (kcal/h) ili (kW) a1 faktor zavisan od naina grejanja Tabela br.01 NAINA GREJANJA RADIJATORI KALORIFERI KONVEKTORI PREKO DALEKOVODA FAKTOR a1 ako je Q u (kcal/h) 0,014 0,009 0,006 0,020 ako je Q u (kW) 12 8 6 18
KOEFICIJENT DILATACIJE
Koeficijent dilatacije moemo odrediti iz diagrama br.02 u zavisnosti od srednje temp. vode (tm) (vidi diagram br.02)
Diagram br.02 Izbor koeficijenta dilatacije K
tm =
tn + tp 2
(C )
(K = 0,029)
Primer:
tm =
90 + 70 = 80 2
tn = 90 C tp = 70 C
DILATACIJA VODE
Temperaturna dilatacija vode (V) je zavisna od ukupne koliine vode u sistemu, koja je opet zavisna od vrste cevovoda, ugraenih grejnih tela, izvora toplote itd. Dilataciju vode (V) zbog grejanja moemo izraunati po jednaini: V = Vuk k [ l ] Vuk [ l ] ukupna koliina vode u sistemu k (-) koeficient dilatacije iz diagrama br.02 u zavisnosti od srednje temperature vode
.
MEMBRANSKE EKSPANZIONE POSUDE POSUDE

U SISTEMIMA CENTRALG GREJANJA
IZBOR TIPA
Vano! Ekspanziona posuda mora biti izabrana na sledei nain: korisna zapremina posude (Vk) mora da bude vea od izraunate dilatacije vode (V) (u tabeli istovremeno uzimamo u obzir stvarnu statiku visinu Hst.) To znai: Uzimanjem u obzir statike visine (Hst) mora vaiti uslov: Vk > V Primedba:
Biramo po kriterijumu Vk > V kod odgovarajue statike visine. U pojedinim primerima (Vuk grubo procenjen) potrebno je izabrati posudu koja ima barem 25% rezeve korisne zapremine.
Koja posuda u posebnim primerima? Kapacitet posude (membrane u njoj) odnosno korisna zapremina mora da bude barem tako velika kao itava dilatacija V sistema kod najvie srednje temperature. Ova korisna zapremina menja se obzirom na statiku visinu i max radni pritisak te se za izmenjene uslove izraunava po jednaini (Boylev zakon)
Vk Vuk
[l ] = Pmax [ata] H st [ata] [l ] Pmax [ata ]

U SISTEMIMA CENTRALNOG GREJANJA Primer za izbor odgovarajueg tipa iz tabele 2: - radijatorsko grejanje - toplotni kapacitet kotla Q= 65.000 kcal/h = 75,6 (kW) - statika visina instalacije Hst= 7 mVS - max. radni pritisak Pmax = 3 bar - temperaturni sistem 90/70 C a) Ukupna koliina vode u sistemu: Vuk = 0,014 Q Vuk = 0,014 65.000 = 910 (l) b) Koeficient dilatacije:
tm =
90 + 70 160 = = 80C K = 0,029 2 2
c) Dilatacija vode: V = Vuk K V = 910 0,029 V = 26,39 (l) d) Iz tabele Pmax = 3 bar izaberemo: Hst = 7 (mVS) V = 26,39 (l) Vk > V => = TIP FLEXONA Vk = 50 (l) V = 26,39 (l) Vk > V e) Oznaka za narudbenicu Poruujemo tip F80 /1/3 80 veliina posude u litrima /1/ = predpritisak azota u posudi (bar) /3/ = pritisak kod kojeg se otvori sigurnosni ventil (bar) = Pmax
TEHNIKI PODACI EKSPANZIONIH POSUDA F

Veliina tip (u litrima) F: 25, 35, 50, 80 F: 125, 215, 250, 400, 600, 800, 1000 Predpritisak azota (bar): po narudbi 0,5; 0,8; 1,0; 1,5; 2,0 Max. radni pritisak (bar): 3, 6 Prikljuci i dimenzije iz tabele 2. Porudba primer: F tip 40/0,5/3 400..... veliina tip (l) (0,5) ..... predpritisak azota (bar) (3) ........ max. radni pritisak (bar)

OPTA OBJANJENJA ZA NESMETAN RAD

Ugradnja membranskih ekspanzionih posuda u sisitem grejanja garantuje nasmetan rad pod uslovom da se pridravamo sledeih taaka:
Predpritisk azota u posudi

Ekspanziona posuda je fabriki punjena azotom sa predpritiskom. Ovaj je naznaen (okruen) na etiketi, koja je nalepljena na posudi, odnosno tablici. Ukoliko predpritisak azota u posudi (vidi etiketu) nije jednak pritisku statike visine instalacije (Hst) postupamo ovako: Pre nego to prikljuimo posudu na instalaciju potrebno je manometrom proveriti predprtisak u posudi tako, da skinemo poklopac i merimo predpritisak azota preko autoventila. Ako je predprtisak azota vei od statike visine instalacije potrebno je preko autoventila ispustiti azot do prave vrednosti statiki visine instalacije. Vai naime: 10,2 mVS = 1 bar b. Ako je predpritisak azota manji od statike visine instalacije potrebno je preko autoventila posudu dopuniti azotom ili vazduhom do prave vrednosti statike visine instalacije. 10,2 mVS = 1 bar Za objanjenje vai: Statika visina Hst (mVS) jeste stvarana visina vodenog stuba od najnieg mesta izvora toplote (kotla) do najvie take instalisanog sistema. a.
Prvo punjenje sistema

Poto imamo posla sa zatvorenim sistemom instalacije, mora se itava instalacija za vreme punjenja odzraiti. Zbog toga moraju biti na svim kritinim mestima instalacije, gde se moe zadravati vazduh, ve unapred (po projektu) biti predvieni i ugraeni ventili za ozraivanje ili posude za odzraivanje. Isto tako preporuljivo je odzraiti vod (cev) ekspanziione posude, pogotovo ako je cev do posude dua od 1,5 m. Pritisak za punjenje sistema neka bude +0,3 bar iznad pritiska statike visine instalisanog sistema, odnosno predpritiska azota u posudi.
Prvo loenje
Prvo loenje odnosno putanje sistema u rad traje barem 8 sati i to kod najvie propisane temperature sistema, da se iz hladne vode oslobodi kiseonik. Zbog toga je portebno da se termostati u instaliranom sistemu podese na najvie predpisane vrednosti. Za vreme loenja grejanja poveae se pritisak u sistemu. Ako je potrebno, ukljuie se sigurnosni ventil, koji e ispustiti viak vode.
Ponovno proveravanje
Zbog grejanja i poviavanja temperature vode obavezno je ponovo proveriti sve vertikalne vodove, gde se oslobodio vazduh kiseonik.
Dopuna vode
Zbog odzraivanja osloboene zapremine u sistemu, potrebno je instalaciju opet dopuniti vodom. Ovo je potrebno uraditi kada temperatura vode neto pade (40 - 50 C). Pritisak za punjenje kod tog ponovnog punjenja treba da iznosi +0,5 bar iznad pritiska statiki visine, odnosno azota u posudi.

KONSTRUKCIJA
Gornje i donje dance se proizvodi od duboko vuenog elinog lima .0147 P3. oblik po SRPS M.E0.020. Plat je iz elinog lima .0147. Posude su zavarene. Na posudama se vri 100% kontrola nepropusnosti.
BEZBEDNOST
Kod kotlova loenih na vrsto gorivo mora biti obavezno ugraen regulator temperature. Svaki ureaj za grejanje mora imati barem jedan sigurnosni ventil, koji mora odgovarati tehnikim zahtevima za sigurnosne ventile i zahtevima projekta. Ventili moraju biti ugraeni na lako pristupanim mestima u kotlarnicama.
NAIN RADA
U posudi je deo zapremine korisna zapremina (ovo je membrana, koja se napuni dilatiranom vodom V), drugi deo zapremine je gas azot pod pritiskom (van membrane) zvani predpritisak. Predpritisak azota mora da bude jednak pritisku statike visine instalacije (kompenzacija statikog pritiska vode na membranu). Kod povienja temperature, voda povea svoju zapreminu u kompletnom sistemu. Dilatacija vode prouzrokuje povienje pritiska, koji gurne vodu u membranu, ova se iri i komprimira azot koji je okolo membrane. Kod snienja temperature predkomprimirovani azot polako potiskuje vodu iz membrane nazad u cevi. Ovaj proces ponavlja se kod svakog povienja i pada temperature.
VANA UPUTSTVA ZA MONTAU:

posudu je potrebno montirati na povratni vod (nia temperatura) pumpu montirati u polazni vod posudu i sigurnosni ventil montirati neposredno skupa (to manji otpor meu njih) oba na povratni vod predpritisak azota u posudi mora biti jednak statikoj visini instalacije odnosno statikom pritisku vodenog stuba u hladnom stanju (predpritisak azota moemo kontrolisati sa instrumentom manometrom preko auto-ventila ako skinemo poklopac meriti dok posuda nije montirana) ako je potrebno, posudu dopuniti preko ventila sa azotom do vrednosti statikog pritiska

Smetnje
Ukoliko bi se kod probnog rada izgraenog sistema pokazalo: 1. Instalacija ne zaptiva prtisak polako pada Reenje: Treba jo jedan put ponoviti proveru pritiska instalacije. Kod toga treba tada posebno obratiti panju na zavarene spojeve, ventile itd. isto kod radijatora. Panja: kod ponovne provere, sigurnosni ventil demontirati (ponovo podesti vii pritisak otvaranja) 2. Pogreno odabran tip posude puknuta membrana prebrz porast pritiska kod grejanja Reenje: pogreno odabran tip ekspanzione posude. Ugraena membrana u posudi je premala ili puknuta i ne moe primiti kompletno zapreminu delatacije vode. Dali je membrana puknuta ili ne, ustanovimo na sledei nain: Skinuemo poklopac i preko ventila oslobodimo neto azota. Ako membrana unitena iz ventila e curiti voda. Potrebno je ponovo preraunati veliinu posude (uzeti u obzir 15 do 25% rezerve) i ugraditi veu posudu. Vazduh u sistemu hladni najvii radijatori i u instalaciji umi Uzrok: pritisak je prenizak Kad se sistem ohladi voda se skupi i prisak u sistemu padne. Preko spojeva koji ne zaptivaju dovoljno nastupa vakumski efekt usisavanje vazduha u instalaciju. Ako je pumpa na povratnom vodu, porebno je nju premestiti na polazni vod i tako odstarniti vakumski efekft. Proveriti ako voda otie preko ventila sigurnosti (ako ovaj otvara) kad je sistem u radu. Mogue je, da je greka kao u taki 2, ventil sigurnosti ispusti viak vode. Kod ponovnog starta treba dopuniti vodu u sistemu. Proveriti, ako ventil sigurnosti ne zatvara gubi vodu. Oistiti ventil i ponovo dopuniti vodu. Sistem moramo ponovo dopuniti sa vodom za punjenje. Ako se iste smetnje pojavljivaju ponovno, mogue je da je greka kao kod take 1.
3. a. b. c. d. e.
REZERVOAR KOMPRIMOVANOG VAZDUHA

P4
PRIMENA Rezervoar za komprimovani vazduh namenjen za akumulaciju pneumatske energije kao i za umirenje pulsirajue struje vazduha u instalaciji. Zagrejan vazduh posle izlaska iz kompresora odlazi u rezervoar komprimovanog vazduha gde se hladi. Dovodom vazduha sa donje strane a odvodom sa gornje produava se put vazduha i vreme njegovog zadravanja u rezervoaru ime se postie prirodno hlaenje i ienje vazduha od vode i ulja. KONSTRUKCIJA Rezervoar za komprimovani vazduh izraen je od omotaa cilindrinog oblika sa dva danca torisferinog oblika. Rezervoar se postavlja vertikalno na (tri) odnosno etiri noge trapeznog oblika. MATERIJAL Za izradu omotaa rezrvoara upotrebljava se elini lim .1204 SRPS C.B4.014 torisferinog oblika SRPS M.E0.020.
P2
P6 H P5
400
P1
P3
DIMENZIJE
MAKSIMALNA IRINA L
PRIKLJUCI P1
DN/ dovod vazduha PN16
TEINA
BROJ NOGU
H Ukupna visina
P2
DN/ odvod vazduha PN16
P
3
P
4
P5
P6
MANOMETAR
DN/ odvod PN16 kondenzata DN/ ventil sigurnosti PN16
Tip
Zapremina V Prenik D
DN/ za rad PN16 kompresora
a
kom
350 372
b R
kg
389 468 515 677 767 868 1147 1328 1666 1817 2051 2327 2496 2979 3457 523 658 735 931 1062 1203 20 20 32 3 411 510 551 619 769 882 20 15 1/2 1183 1293 40 4 1521 1662 1781 2114 2455 50 3058 3567 32 32 40 40 50 50 65 65 80 80
120
a
mm
300 350
b
mm
595 690
c
mm
2190 1795 2110 2000 2460 2925 2835 3495 3255 3695 3400 3070 3415 4390 5370 4320 5355
m
RKV-1 RKV-1.25 RKV-1,5 RKV-2 RKV-2.5 RKV-3 RKV-4 RKV-5 RKV-6 RKV-7 RKV-8 RKV-9 RKV-10 RKV-13 RKV-16 RKV-20 RKV-25
mm
800 1000
mm
2605 2250 2570 2510 2975 3440
mm
1040 1240
1 1.25 1.5 2 2.5 3 4 5 6 7 8 9 10 13 16 20 25
1200
795 400 825 400 400 915 955
1440
1400 1600 1800
3375 4035 3835 275 4025 3750 4095 5060 6040 5085 6115
1640 1840 2040
2000
450
1010
2240
2500
500
1150
2740
Zadrava se pravo tehnikih izmena. INFLEX INFLEX d.o.o. Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
PN 16
PN 10
PN 6
HIDROFORSKA POSUDA
Za obezbeenje obezbeenje pitke vode za jednu ili vie zgrada, kada je pritisak u cevovodu prenizak
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Zapremina l 90 130 180 300 500 750 1000 1500 2000 3000 D mm 400 400 450 550 700 800 800 1000 1100 1200 H mm 880 1210 1310 1450 1480 1700 2200 2100 2350 2930 P bar 4 4 4 4 4 4 6 6 6 6 d1 mm
R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/4 R 1 1/2 R 2 R 2 R 2 1/2 R 3 R 3
Prikljuak za odvod vode Prikljuak za ispust vode Prikljuak za pumpu Prikljuak za ispust vazduha Prikljuak za regulaciju pritiska Prikljuak za pretkomprimovanje vazduha Prikljuak za vodokaz Revizioni otvor
d2 mm R 3/4 R 3/4 R 3/4 R 3/4 R 1 R 1 R 1 R 1 R 1 R 1 h1 mm 280 280 290 310 350 380 380 440 470 490 h2 mm / / / 700 700 700 1000 1000 1000 1000 h3 mm 780 1110 1210 1350 1380 1600 2100 2000 2250 2830 h4 mm 150 150 150 150 150 150 150 300 300 300 S1 mm 3 3 3 3 3 3 4 5 5 5 S2 mm 4 4 4 4 4 4 5 6 6 6 Otvor mm 150 150 150 150 150 150 150 400 400 400 Teina kp 52 68 74 120 145 300 354 425 470 660
HIDROFORSKA POSUDA
Za obezbeenje pitke vode vode za jednu ili vie zgrada, kada je pritisak u cevovodu prenizak
UPOTREBA Hidroforska posuda se upotrebljava za snabdevanje pitkom vodom jedne ili vie stambenih zgrada kada je pritisak u cevovodu prenizak. RADNI PRITISAK Upotrebljavaju se za pritiske: do 4 bara od 90 800 lit. do 6 bara od 800 - 3000 lit. Po zahtevu Naruioca hidroforske posude radimo i za pritiske do 10 i 16 bara. PROBNI PRITISAK Probni pritisak za menje posude iznosi 5,2 bara, a za vee 7,8 bara. MATERIJAL Hidroforske posude se izrauju od elinog lima .0361 ili prema posebnom zahtevu od limova za parne kotlove. KONSTRUKCIJA Odgovara prema SRPS M.E2.100 po tehnikim propisima za izradu i upotrebu posuda pod pritiskom (Sl.list 16/83). Koeficijent vara zavarenjih spojeva iznosi 0,8. Sa unutranje i spoljane strane je posuda premazana odgovarajuim premazima. Moe se po specijalnoj narudbini isporuiti sledea oprema: Sklopka za odravanje pritiska Manometar Pumpa Kompresor Vodokazna armatura od 300 lit. zapremine i dalje. Zadravamo pravo tehnikih izmena.
MEMBRANSKI HIDROFORI
Membranski hidrofori su odreeni za primenu kao pritisne posude i posude za izjednaavanje pritiska kod snabdevanja vodom i ureaja za podizanje pritiska za hladnu pitku i potronu vodu. Za prihvat vode slui fleksibilna membrana. Ona odvaja hermetiki vazduh i vodu, menja se bez problema i odgovara propisima za ivotne namirnice. Poto voda u sudu ne dolazi u kontakt sa elikom iskljuena je svaka mogunost korozije. Pored napred istaknutog sud je zatien EPOKSI sistemom koji se primenjuje u prehrambenoj industriji. Sud je izraen od atestiranih materijala u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za stabilne posude pod pritiskom u nadzoru je Inspekciji opreme pod pritiskom.
Zadrava se pravo tehnikih izmena. INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
UREAJ ZA PODIZANJE PRITISKA

Danas praktino postoje kod svih stambenih naselja ureaji za snabdevanje vodom pod pritiskom, ovim se jo uvek ne osigurava da je pritisak mree koji stoji na raspolaganju dovoljan. Naroito kod podruja graenja na veim visinama ili kod visokih zgrada je zato potrebno predvideti ureajje za podizanje pritiska. Ovi ureaji za podizanje pritiska mogu se koncipirati na tri sledea naina: a. direktan prikljuak pumpe, a bez suda pod pritiskom, na usisnoj strani a sa membranskim hidroforom na potisnoj strani, b. direktan prikljuak sa membranskim hidroforom kako na usisnoj tako i na potisnoj strani pumpe, c. indirektan prikljuak suda koji nije pod pritiskom na usisnoj strani pumpe sa membranskim hidroforom na potisnoj strani. Naroita svojstva ureaja za podizanje pritiska prema skicima 2a, b, c.
KONSTRUKCIJA MEMBRANSKOG HIDROFORA U zavarenoj konstrukciji suda pod pritiskom ugraena je fleksibilna membrana kao sud za prihvat vode. Dimenzije ove membrane su tako izabrane da pri eventualnom gubitku pritiska gasa koji se normalno nalazi u ostalom delu posude, ova moe ispuniti celu posudu. Na ovaj nain se izbegavaju tete usled prevelikog istezanja membrane. Membrana je kao i svaki deo od vetakog materijala podvrgnuta odreenim promenama, to posle dugogodinje upotrebe moe dovesti do kvara. Montani otvori predvieni na posudi omoguavaju u sluaju potrebe zamenu bez problema. Prikljuci od mesinga odgovaraju pri primeni potpuno odsoljene vode. UREAJI ZA SNABDEVANJE VODOM Pod ovim se podrazumevaju ureaji sa sopstvenim bunarskim ili izvorskim spremitima rezervoarima za potrebe pitke vode u stambenim naseljima, poljiprivredi, povrtarstvu a isto tako za nezavisno snabdevanje vodom industrije i zanatstva. Kod takvih ureaja se membranski hidrofor sa pumpom i prekidaem za pritisak tako kombinuju da posuda sa jedne strane slui kao element za regulaciju ukljuivanja sa druge strane kao akumulator vode pod pritiskom. Hidrauline i elektrine veze za takve ureaje izvode na nain prema skcima 1a odnosno 1b. Potisna strana pumpe se povezaje preko zasuna nepovratnog ventila i sigurnosnog ventila sa mreom potrone vode. Posle sigurnosnog ventila u pravcu potoaa ugraen je probni vod. Na kraju ovog probnog voda nalazi se membranska hidroforska posuda. Izmeu suda i potisnog voda ugraen je na probnom vodu nepovratni ventil koji spreava direktan tok vode od potisnog voda pumpe prema sudu. Ovaj nepovratni ventil je premoten obilaznim vodom, na kojem je ugraen regulacioni ili priguni ventil. Na taj nain se regulie brzina prihvata vode u membranskoj hidroforskoj posudi a sa tim inderektno vreme rada pumpe. Nain dejstva je takav da se kada je pri radu pumpe potronja vode manja od kapaciteta pumpe, membranska posuda se puni preko obilaznog voda dok se ne postigne pritisak na kojem se pumpa iskljuuje. Ukoliko pumpa ne radi a postoji potonja vode iz mree, to ova struji prema potoau iz membranskog hidroforskog suda preko nepovratnog ventila koji je otvoren u tom pravcu, a da se pritom pumpa ne ukljuuje. Tek poto je rezerva vode koja pod pritiskom akumulirana u membranskom hidroforskom sudu potroena, ukljuuje se pumpa ponovo preko prekidaa za pritisak. Ova zadovoljava stvarnu potrebu za vodom i istovremeno ispunnjava posudu dok se ne postigne maksimalno postavljeni pritisak. Membranske hidroforske posude ugrauju se uglavnom prema skici 1a. U sluajevima kod kojih pri ovom nainu instaliranja izmena vode u sudu bi mogla biti nedovoljna, stoje na raspolaganju posude sa dva prikljuka. Ove se onda prikljuuju prema nainu iz skici 1b. Na ovaj nain se osiurava da uvek najmanje jedan deo struje pri svakom isticanju vode tee kroz posudu.
UREAJ ZA PODIZANJE PRITISKA
skica 1a
skica 1b
skica 2a
skica 2b
skica 2c
Ureaji prema predlogu a) imaju osobinu da pri ukljuenju pumpe nastaju negativni udari pritiska na usisnoj strani, dok kod iskljuenja pumpe treba raunati sa pozitivnim udarima pritiska. U principu ovakav nain prikljuivanja treba primeniti samo tamo gde relativno male potrebne koliine stoje nasuprot dovoljno velikoj koliini i dovoljno velikom poprenom preseku. Ako ovo nije sluaj ili nisu kod snabdevanja vodom predvieni udari pritiska onda treba primeniti nain prikljuivanja 2b. Kod ovog naina prikljuivanja prihvata membranski hidroforski sud udare pritiska kod iskljuivanja i ukljuivanja i istovremeno slui kao posuda za rezervu na strani potisa pumpe. Kod naina prikljuivanja prema skici 2c) ne postoji praktino nikakav pritisak na dovodu, poto je veza na dovodni sistem izvedena preko regulatora pritiska odnosno preko otvorenog rezervoara. Pri ovom otpadaju sva negativna dejstva na dovodnoj strani kako je to opisano kod sluajeva 2a) i 2b). Kod sva tri naina prikljuivanja (2a-b-c) moe se principu svaka membranska hidroforska posuda ugraditi i na dopunski nain prema skici 1b, ukoliko je predvien sud tip ......0. Ovim se sigurno obezbeuje da uvek najmanje jedan deo struje pri svakom isticanju vode tee kroz posudu. INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
PRORAUN POREBNE VELIINE MEMBRANSKOG HIDROFORSKOG SUDA
POSTUPAK PRORAUNA 1. Treba najpre odrediti faktor pritiska Ovaj se rauna prema sledeoj formuli:
PA PE PA PA pritiska ukljuivanja pumpe u bar (aps), (minimalni pritisak u mrei) f =

PE pritisak iskljuivanja pumpe u bar (aps), (maksimalni pritisak u mrei) 2. Kao sledee treba izraunati korisnu odnosno akumulacionu zapreminu (Vn) za odravanje odreene uestalosti ukljuivanja. Ovo se rauna po formuli
15 Qp (l ) i Potrebne veliine posude prema skici 2b, a za pripremu na usisnoj strani odreuju se prema potrebnim koliinama vode za snabdevanje. Predpritisak ovog membranskog hidroforskog suda odreuje se prema minimalnom dovodnom pritisku (vidi dijagram br.3 kriva II) Vn =
PREDPRITISAK POSUDE (BAR)
GRAFIK 3
MINIMALNI ULAZNI PRITISAK (BAR) PREMA SKICI 2b PRITISAK UKLJUENJA (BAR) PREMA SKICI 2a
PRORAUN POREBNE VELIINE MEMBRANSKOG HIDROFORSKOG SUDA
Vn (lit.) akumulaciona zapremina (korisna zapremina) Qp srednji kap.pumpe u lit/min. i broj ukljuenja pumpe na sat 15 konstanta (broj ukljuenja i iskljuenja motora uzimajui u obzir sigurnost pogona i veka trajanja sklopki) 3. Kao tree odreuje se veliina posude Vn V1 = f V1 veliina posude u lit. odnosno membranskog hidrofora Vn akumulaciona zapremina u lit. f - factor pritiska 4. Kao poslednji korak odreuje se potrebni predpritiska posude. Zato slui grafik 3 kriva I Primer Dato: - min.potreban pritisak mree na strain potronje PE = 4,5 bar (aps) - max. dozvoleni pritisak mree na strain potronje PA = 6 bar (aps) - srednji kapacitet pumpe pri gornjim pritiscima Qp = 300 lit/min - eljeni odnosno max.dozvoljeni broj ukljuivanja na sat i = 12 Trai se broj i veliina potrebnih membranskih hidroforskih posuda PA PE 6,0 4,5 1. Faktor pritisaka f = = = 0,25 PA 6,0 2. Korisna zapremina u lit. Vn =
V1 = 15 Qp 15 300 = = 375 lit i 12
3. 4.
Veliina posude V1
Vn 375 = = 1500 lit f 0,25
Predpritisak prema grafiku 3 kriva (I) PE = 4,5 (bar) aps. pm = 3,5 bar, predpritisak =4 bar (aps), pm = 3 bar
Izbor posude MH 15, zapremina V = 1500 lit. za predpritiska pm = 3 bara.
MEMBRANSKE HIDROFORSKE POSUDE
PRITISNA SKLOPKA Rd1 dovod odvod vode
TIP MH 01 MH 015 MH 02 MH 03 MH 05 MH 08 MH 10 MH 12 MH 15 MH 20 MH 25 MH 30 MH 40 MH 50
V lit 100 150 200 300 500 800 1000 1250 1500 2000 2500 3000 4000 5000
D mm 400 400 400 500 700 800 800 1000 1000 1200 1200 1200 1400 1400
H mm 1100 1450 1700 1850 1700 2000 2400 2100 2300 2300 2800 3200 3300 3950
S1 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 7 7
RADNI PRITISAK PN6 PN10 S2 S1 S2 5 4 5 5 4 5 5 4 5 5 5 6 6 5 6 6 5 6 6 6 7 6 6 7 6 7 8 7 8 9 7 8 9 7 8 9 8 9 10 8 9 10
Rd1 5/4 5/4 5/4 5/4 1/4 2 2 5/4 5/4 R 3 R 3 R 3 R 4 R 4
PROGRAM ZA ISKORIENJE TOPLOTE KONDENZATA
Otparivai - OT
Atmosferski otparivai - AO
Hidrauliki ublaivai - HU
PROGRAM ZA ISKORITENJE TOPLOTE KONDEZATA
OTPARIVAI PN 6 i PN 12
ATMOSFERSKI OTPARIVA
PRIMER PRORAUNA EKSPANDERA
Ulazna koliina kondenzata koja ulazi u ekspander Gk [kg/h] Koliina otparka tj. koliina pare koja otpari iz svakog kilograma kondenzata
M=
gde je:
' ik i t' xr
kg pare kg kondenzata
' ik [kJ/kg] entalpija kondenzata na vaem pritisku
= 0,88 0,98 faktor koji obuhvata efikasnost prenosa toplote potrebne za isparavanje
i t' [kJ/h] entalpija kondenzata na pritisku koji vlada u ekspanderu

x = 0,97 0,98 stepen suvoe pare koja se izdvaja u ekspanderu
r [kJ/kg] toplota isparavanja na pritisku u ekspanderu
asovna koliina pare koja ispari u ekspanderu
Gp[kg / h ] = M Gk
-
Zapremina pare u parnom prostoru (ekspanderu)

Vp = Gp R
[m ]
3
gde je: Vp [m3/kg] specifina zapremina pare na pritisku ekspandera R = 800 1000 doputeno naprezanje parne zapremine parnog prostora.
3 Ukupna zapremina ekspandera VE m sastoji se iz parnog i vodenog prostora tj.
[ ]
3 VE = (20 30) P Zapremina vodenog prostora ekspandera. Koliina otparka moe se odrediti i korienjem dijagrama Sl.2.
VE = VP + VE
[m ] V [m ]
3
PRIMER PRORAUNA EKSPANDERA KOLIINA EKSPANDIRANE PARE Naknadno isparavanje kod ekspadiranja kljualog kondenzata
Naknadno isparavanje u kg/kg kondenzata
Nadpritisak iza odvajaa kondenzata (bar)
bara
Nadpritisak pred odvajaem kondenzata
Sl.2
PRIMER INSTALACIJE EKSPANDERA

KOJI RADI U SISTEMU 12/2,5 BAR
KONDENZAT OD 12 bar (man.)
a)
PARA OD 2,5 bar (man.) EXPANDIRANA PARA KOMPENZACIONI VOD P1 2,5 bar KONDENZ LONAC SA PLOVKOM PREMA KONDENZ MREI 2,5 bar
EKSPANDER
b)
MOGUNOSTI ODVOENJA KONDENZATA IZ EKSPANDERA
I.
1
II.
1
III.
1
2
7
6 8
6 4
HORIZONTALNA IZVEDBA
5 4 3 5 3 5
VERTIKALNA IZVEDBA
1. 2. 3. 4.
ULAZ KONDENZATA EKSPANDIRANA PARA ODMULJIVANJE BAJPAS
5. 6. 7. 8.
KONDENZ LONAC SA PLOVKOM NIVOKAZ KOMPENZACIONI VOD REGULACIONI VOD
PRIMER INSTALACIJE EKSPANDERA
a)
VEZA EKPANDERA SA KOTLOVSKIM VENTILOM SIGURNOSTI
b) 3.4
EKSPANDIRANA PARA
1.6
KOMPENZACIONI VOD
3.3 3.2
1.4 1.2 1.1 1.3
ULAZ KONDENZATA
3.1 2.1 2.2
1.5 2.2
1. 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 2. 2.1 2.2
POSUDA ZA EKSPANDIRANJE SA OPREMOM Ekspander Manometarska garnitura Pokaziva nivoa Sigurnosni ventil Ventil za pranjenje Meuprirubniki nepovratni ventil UPRAVLJANJE NIVOOM Odvaja sa plovkom (kondenz lonac) Zaporni ventil
3. 3.1 3.2 3.3 3.4
REDUCIRANJE PRITISKA ZA NAPAJANJE SVEOM PAROM Umanjiva pritiska Odvaja prljavtine Zaporni ventil Zaporni ventil sa kuglom za regulisanje
ATMOSFERSKI OTPARIVA
AO 12
Projektni pritisak Projektna temperatura Kapacitet Nazivna zapremina Masa bez armature Materijal Dodatak na koroziju Spada pod nadzor IPK Najvee statiko optereenje temelja
bar C t/h 3 m kg mm N
1 120 12 0,88 320 .1204 4 NE 16000
I II III IV V VI VII
DN 20 125 25 125 150 R1 R 1/2
PN 6 6 16 6 6
Namena Pranjenje Odvod kondenzata Dovod kondenzata Dovod vode Izlaz pare Termometar Termostat
Zadravamo pravo tehnikih promena. INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
ATMOSFERSKI OTPARIVA AO 2 i AO 5
A B C D E F G H I J r R
TIP POSUDE AO 2 AO 5 1550 2050 905 1125 655 825 400 600 655 705 655 705 350 450 350 450 350 450 140 227 340 440 380 480
AO 2 DN
Pranjenje Odvod kondenzata Dovod vode Dovod kondenzata Izlaz pare Termometar Termostat
AO 5 PN 6 6 16 6 6 DN 20 100 20 100 100 R 1 R 1/4 PN 6 6 16 6
I II III IV V VI VII
20 80 15 65 80 R 1 R 1/4
Projektni bar Projektna temperatura C Kapacitet t/h 3 Nazivna zapremina m Masa bez armature kg Materijal Dodatak na koroziju mm Spada po nadzor IPK Najvee statistiko optereenje N temelja Zadravamo pravo tehnikih promena.
AO 2 1 120 2 0,13 115 .1204 4 NE 2700
AO 5 1 120 5 0,45 211 .1204 4 NE 7000
OTPARIVAI
OT6/18, OT6/18, OT12/18 OT12/18
Projektni pritisak (bar) Projektna temperatura ( C) 3 Kapacitet (m /h) 3 Nazivna zapremina (m ) Masa bez armature (kg) Materijal Dodatak na koroziju (mm) Klasa posude Najvee statiko optereenje temelja (N)
OT6/18 A 6 160 18 0,88 456 .1204 2 IV 16000
OT12/18 A 12 190 18 0,88 456 .1204 2 IV 16000
DN I II III IV V VI VII VII IX 100 20 20 100 150 R 1/2 125 125 125
PN 16 25 25 16 16 16 16 16 16
Namena Odvod k ondenzata Regulator Vodokaz Dovod kondenzata Izlaz pare Manometar Ulaz kondenzata Sigurnosni ventil Kontrolni otvor
OTPARIVAI
OT6/3, OT6/3, OT6/8, OT6/8, OT12/3 OT12/3 i OT12/8 OT12/8
TIP POSUDE OT6/3 i OT6/8 i OT12/3 OT12/8 1610 2120 925 1160 675 860 400 600 140 170 140 225 360 450 340 430 340 440 380 480 OT6/3 i OT12/3 DN
Odvod kondenzata Regulator Vodokaz Odvod kondenzata Izlaz pare Manometar Ulaz kondenzata Sigurnosni ventil Kontrolni otvor
A B C D E F G H r R
OT6/8 i OT12/8 DN 80 20 20 80 100 R 1/2 PN 16 25 25 16 16
PN 16 25 25 16 80
I II III IV V VI VII VIII IX
50 20 20 50 80 R 1/2 65 40
16 16
100 65 125
16 16 16
Projektni pritisak Projektna temperatura Kapacitet Nazivna zapremina Masa bez armature Materijal Dodatak na koroziju Klasa posude Najvee statiko optereenje temelja
bar C t/h m3 kg mm N
OT6/3 6 160 3 0,14 141 .1204 2 IV 5100
OT6/8 6 160 8 0,45 317 .1204 2 IV 9500
OT12/3 12 190 3 0,14 141 .1204 2 IV 5100
OT12/8 12 190 8 0,45 317 .1204 2 IV 9500
DIJAGRAM ZA ODREIVANJE KAPACITETA ODJAA KONDENZATA
Sl.3
Q (t/h) protok kondenzata p = p1 p2 (bar) razlika pritisaka na odvajau kondenzata p1 (bar) pritisak ispred odvajaa kondenzata jednak pritisku u otparivau p2 (bar) pritisak iza odvajaa kondenzata Osenena povrina ispod krive oznaena sa I odgovara podruju upotrebe jedne linije za odvod kondenzata, a povrina ispod krive oznaene sa II odgovara podruju upotrebe dve linije za odvod kondenzata. PRIMER Iz otparivaa kapaciteta 1,5 t/h, radnog pritiska 2 bara odvodi se kondenzat u rezervoar kondenzata pod atmosferskim pritiskom. Gubici pritiska u cevovodu kondenzata od otparivaa do rezervoara su zanemarljivi. p1 = 2 bara predpritisak u otparivau p2 = 0 bara nadpritisak u rezervoaru kondenzata p = p1 p2 = 2 0 = 2 bara razlika pritisaka na odvajau kondenzata, Q = 1,5 t/h Iz dijagrama sledi da je dovoljna jedna linija za odvod kondenzata.
Oprema otparivaa varijante A, s regulacijom pomou regulacionog ventila
Oprema otparivaa varijante B, s regulacijom pomou odvodnika kondenzata
Legenda 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Sigurnosni ventil Manometar s trokrakom slavinom Vodokazno staklo Zaporni ventil na odvodu kondenzata Zaporni ventil ispred davaa nivoa Regulator nivoa Elektromotorni regulacioni ventil Kontrolno okno Odvaja kondenzata Nepovratni ventil
NAMENA POSUDE Otpariva je posuda pod pritiskom koja se ugrauje u parna energetska postrojenja, a ugrauje se na mestima gde kondenzat treba otpariti na niem pritisku. Kondenzat visokog pritiska dovodi se u otpariva u kojem vlada nii pritisak, tako da otparuje (ekspandira) stvarajui delom otparak, a delom kondenzat niskog pritiska. Toplotnu energiju nastalog otparka mogue je iskoristiti u pogodnom potroau tedei na taj nain energiju. Posuda se moe primeniti i za odsoljavanje kotlova. OPREMA POSUDE Otparivae isporuujemo sa odgovarajuom mernom i regulacionom opremom prema slici 1 ili slici 2. Varijanta A opreme otparivaa, prikaza na slici 1, odlikuje se regulacijom odvoda kondenzata pomou elektromotornog regulacionog ventila. Na taj nain je osigurano vrlo pouzdano odravanje konstantnog nivoa kondenzata u otparivau i omogueno je probijanje pare u odvodni cevovod kondenzata. Varijanta A opreme primenjuje se na sve tipove otparivaa. Varijanta B opreme otparivaa prikazana na slici 2, ima regulisan odvod kondenzata pomou kondenz lonac sa plovkom. Primenjuje se samo na tipove otparivaa ot 6/3 i ot 12/3 zbog nedovoljnog kapaciteta kondenz lonca. Varijanta B opreme isporuuje se sa jednom ili dve linije za kondenz lonca (poz. 4, 8, 9 i 10 slika 2) zavisno od potrebnog kapaciteta i raspoloivoj razlici pritisaka na kondenz lonca. Stoga kupac treba da proveri u diagramu na slici 3 da li treba da se ugradi jednu ili dve linije za odvod kondenzata i to kod narudbe je potrebno posebno naglasiti. UGRADNJA Ugradnja otparivaa vri se pomou 3 (4) oslonca. Mogua je ugradnja u stojeem ili viseem poloaju PODACI ZA NARUDBU o tip otparivaa o varijanta opreme: A ili B o broj linija za odvod kondenzata kod varijante B Zadravamo pravo tehnikih promena.

Oprema otparivaa varijante S, s automatskom regulacijom temperature vode
Atmosferski vod
Oprema otparivaa varijante M, s runom regulacijom temperature vode

Atmosferski vod
Legenda 1. Regulacioni ventil 2. Termostat 3. Termometar 4. Zaporni ventil za pranjenje 5. Zaporni ventil ispred regulatora temperature
NAMENA POSUDE Posuda prihvata kotlovsku vodu koju odvajamo iz kotla u svrhu odmuljavanja. Kondenzat odmuljavanja se vodi u otpariva preko difuzora specijalne konstrukcije u kojem se vri prvi stepen otparivanja. Drugi i zavrni stepen otprivanja na atmosferskom pritisaku se vri u prostoru otparivaa. Na taj nain je ostvarena dvostepena ekspanzija kojom se osigurava miran rad otparivaa, uz minimalan sadraj vodenih kapljica u otparku. Nastali otparak se odvodi u atmosferu. Otpariva je snabdeven termostatskim regulacionim ventilom, koji u zavisnosti od eljene temperature isticanja, dovodi potrebnu koliinu sirove vode.
OPREMA POSUDE Atmosferske otparivae isporuujemo sa odgovarajuom mernom i regulaciionom opremom prema slici 1 (varijanta S), ili slici 2 (varijanat M), a prema elji kupca. Varijanta S otparivaa prikazana na slici 1, ima ugraen regulator temperature koji deluje bez pomone energije. Na taj nain je osigurana automatska regulacija temperature, a ujedno i alkaliteta vode koja dolazi odvodnom instalacijom. Varijanta M otparivaa, prikazana na slici 2, ima ugraen zaporni ventil na dovodnom cevovodu sirove vode za hlaenje, kojim se runo podeava temperatura vode na izlazu iz otparivaa.
UGRADNJA Ugradnja otparivaa vri se pomou 3 (4) oslonca, u zavisnosti od tipa otparivaa. Mogua je ugradnja u stojeem i viseem poloaju. Zadravamo pravo tehnikih promena.
HIDRAULIKI UBLAIVA
HIDRAULIKI UBLAIVA
DN 15 DN 50
Tip
DN D L L1 1 2 d s
15 133 305 115 8 4 20 2 3,4 10
20 133 305 115 8 4 25 2 3,4 10
25 133 305 115 8 4 30 2,6 3,4 10
32 168,3 430 145 10 4,5 38 2,6 6 13
40 168,3 430 145 10 4,5 44,5 2,6 6 13
50 168,3 430 145 10 4,5 57 2,9 6 13
Sadraj (l) Masa (kg)
HIDRAULIKI UBLAIVA
DN 15 DN 50
UPOTREBA Hidrauliki ublaiva se primenjuje u parnim postrojenjima kao element sistema koji prihvata i ublauje hidraulike udare u kodenznim vodovima i izjednauje pulsirajui protivpritisak, ime se obezbeuje miran i nesmetan rad. KONSTRUKCIJA Osnovni konstrukcioni elementi su cilindar i meusobno zavarene cevi. Kod manjih nazivnih otvora danca su ravna, dok su kod veih otvora ugraena duboka danca. Montaa na cevovod kondenzata izvodi se zavarivanjem. OPIS RADA esto se u praksi ne moe izbei situacija, da su potroai pare smeteni ispod kondenznog voda, ime se smanjuje razlika pritisaka ispred i iza odvajaa kondenzata (slika 1). Bez ublaivaa dolazi do hidraulikih udara u usponskim kondenznim vodovima. Ti udarci nastaju kad mehurii pare, koji nastaju otparivanjem kondenzata u kondenznim vodovima, naiu na delove cevovoda u kojim se skupio kondenzat znatno nie temperature. Na tom mestu implodira mehuri pare te prelazom u kapljinu fazu znatno smanji svoju zapreminu. Na taj nain nastaje vakuum koji nadolazei kondenzat naglo ispuni, to dovodi do opasnih hidraulikih udara. Hidrauliki ublaiva prihvata nastali hidrauliki udar, te ga treba ugraditi na najniem mestu kondenznih vodova. Ulazni i izlazni otvor tako su smeteni da se u gornjem delu posude pri putanju u pogon, stvara jastuk od meavine vazduha i pare, koji ima sposobnost priguivanja. U donjem se delu posude sakuplja kondenzat kao zaporni fluid. Kondenzat koji dalje dotie, potiskuje se u vii kondenzni vod na visini koja odgovara njegovom radnom pritisku. Radni pritisak mora biti dovoljan za savladavanje statikog pritiska i gubitaka cevovoda. Ugradnjom ublaivaa odvoenje kondenzata se dogaja, uprkos usponskog cevovoda, beumno tako da cevovodi i armatura nee trpeti dodatna optereenja zbog hidraulikih udara. Zadravo se pravo tehnikih izmena. ema ugradnje hidraulikog ublaivaa
1. 2. 3. 4. 5.
Potroa toplote Kontrolno okno Odvaja kondenzata Odbojni ventil Hidrauliki ublaiva
HIDRAULIKI UBLAIVA
DN 65 DN 100
DN d s
65 76,1 3,6
80 88,9 4
100 114,3 5
HIDRAULIKI UBLAIVA
DN 65 DN 100
UPOTREBA Hidrauliki ublaiva se primenjuje u parnim postrojenjima kao element sistema koji prihvata i ublauje hidraulike udare u kndenznim vodovima i izjednauje pulsirajui protivpritisak, ime se obezbeuje miran i nesmetan rad. KONSTRUKCIJA Osnovni konstrukcioni elementi su cilindar i meusobno zavarene cevi. Kod manjih nazivnih otvora danca su ravna, dok su kod veih otvora ugraena duboka danca. Montaa se na cevovod kondenzata izvodi zavarivanjem. OPIS RADA esto se u praksi ne moe izbei situacija, da su potroai pare smeteni ispod kondenznog voda, ime se smanjuje razlika pritisaka ispred i iza odvajaa kondenzata (slika 1). Bez ublaivaa dolazi do hidraulikih udara u usponskim kondenznim vodovima. Ti udarci nastaju kad mehurii pare, koji nastaju otparivanjem kondenzata u kondenznim vodovima, naiu na delove cevovoda u kojim se skupio kondenzat znatno nie temperature. Na tom mestu implodira mehuri pare te prelazom u kapljinu fazu znatno smanji svoju zapreminu. Na taj nain nastaje vakuum koji nadolazei kondenzat naglo ispuni, to dovodi do opasnih hidrasulikih udara. Hidrauliki ublaiva prihvata nastali hidrauliki udar, te ga treba ugraditi na najniem mestu kondenznih vodova. Ulazni i izlazni otvor tako su smeteni da se u gornjem delu posude pri putanju u pogon, stvara jastuk od meavine vazduha i pare, koji ima sposobnost priguivanja. U donjem se delu posude sakuplja kondenzat kao zaporni fluid. Kondenzat koji dalje dotie, potiskuje se u vii kondenzni vod na visini koja odgovara njegovom radnom pritisku. Radni pritisak mora biti dovoljan za savladavanje statikog pritiska i gubitaka cevovoda. Ugradnjom ublaivaa odvoenje kondenzata se dogaja, uprkos usponskog cevovoda, beumno tako da cevovoi i armatura nee trpeti dodatna optereenja zbog hidraulikih udara. ema ugradnje hidraulikog ublaivaa
1. 2. 3. 4. 5.
Potroa toplote Kontrolno okno Odvaja kondenzata Odbojni ventil Hidrauliki ublaiva
REZERVOAR KONDENZATA
Rezervoar kondenzata predstavlja jedan od elemanta napojnog ureaja, iji je zadatak da obezbedi napajanje kotlova vodom hemijski i termiki pripremljenom. Zadatak rezervoara kondenzata je da prikupi kondenzat kako od tehnolokih, tako i od sopstevnih potroaa u okviru kotlovskog postrojenija. S obzirom da u svakom postrojenju dolazi do gubitka kondenzata, to se ovaj gubitak nadoknauje sirovom vodom, koja se prethodno mora hemijski pripremiti. Dodatna voda se iz ureaja za hemijsku pripremu, uvodi u rezervoar kondenzata gde se mea sa kondenzatom. U najveem broju sluajeva koliina dodatne vode kree se do 20% ukupne proizvodnje pare, pa dodatnu vodu nije potrebno zagrevati pre njenog dovoenja u rezervoar kondenzata. U sluajevima da je koliina dodatne vode vea od 20%, ona se mora zagrevati u posebnim izmenjivaima toplote, do temperature od cca 80 C. Meavina kondenzata i dodatne vode se iz rezervoara kondenzata odvodi u termiki odvaja gasova, radi izdvajanja rastvorenih gasova. Efikasan rad odvajaa gasova se postie samo u sluaju se u njega uvodi voda temperature oko 80 C. Da bi se obezbedila ta temperature , mora se pomou materijalnog bilansa odrediti: temperatura meavine kondenzata (~ 90 C) i dodatne vode (~ 10 C) i koli ina toplote potrebna za zagrevanje te meavine. Zagrevanje vode se vri direktnim meanjem pare, koja se dovodi pomou cevi uronjene ispod nivoa vode u rezervoaru kondenzata. Koliina dodatne vode za nadoknadu gubitaka regulie se pomou regulatora nivoa i elektromagnetnog ventila. Radni pritisak u rezervoaru je atmosferski, s obzirom da kondenzat od potroaa dolazi obino slobodnim padom. Meutim, rezervoari se mogu isporuivati i za vee pritiske, u sluajevima da se kondenzat dovodi posredstvom pumpi.
REZERVOAR ZA KONDENZAT V D L S d m3 mm mm mm 1 1510 3 2740 5 2820 7 10 1600 3740 5350 5 500 2 6960 8570 6960 (13) 16 20 25 2000 8540 10120 6 600 8800 30 40 2500 10800 7 50 1000 (1250)*
mm DRAI ZA NOENJE (kom.) POPRENA UKRUENJA (kom.) DN1 mm DN2 DN3 DN4 DN5 mm mm mm mm 50
1 40 40 40 50 50 50 50 60 50 50 65 80 80 80 80 50 65 65 100 100 100 100 80 80 125 150 100 150
* - Prenike u zagradi treba izbegavati

ZAPREMINA (m3) 1 mm mm mm mm mm mm mm 1000 1510 405 700 800 1100 18 4 1300 3500 850 1800 1350 1500 18 6 1600 3500 850 1800 1450 1600 18 8 1600 4750 700 3350 1450 1600 18 10 1800 4900 1200 2500 1500 1750 22 12 1600 6990 1745 3500 2000 2100 20 22 2000 6990 1745 3500 2000 2100 20 25 2500 6000 1500 3000 2200 2500 26 30 2500 7100 1550 4000 2100 2450 23 32 2500 6400 1550 3300 2200 2500 23 40 2500 8500 1750 5000 * * * 50 2800 9000 2000 5000 * * *
GLAVN E MERE D L A B C E
OPIS KONSTRUKCIJE Rezervoar kondenzata se izrauje u obliku horizontalne cilindrine posude, zavarene konstrukcije od elinog lima, kvaliteta .0361. U njemu je ugraena cev, snabdevena elemenatima, ije injektorsko dejstvo omoguuje zagrevanje meavine kondenzata i omekane vode direktnim meanjem vode i pare, pritiska 3 bara. Dovod kondenzata se ostvaruje preko prikljuaka na gornjoj i strani rezervoara. Broj ovih prikljuaka zavisi od broja kako spoljih potroaa, tako i sopstvenih potroaa u okviru kotlovskog postrojenja. Na gornjoj strain se nalazi i prikljuak za dovod vode iz ureaja za hemijsku pripremu vode i prikljuak za odvod kondenzata. Odvod kondenzata ka pumpama kondenzata vri se preko prikljuka, koji se nalazi na donjoj strani rezervoara. Regulacija nivoa kondenzata u rezervoaru se ostvaruje pomou regulacije dovoda vode iz ureaja za hemijsku pripremu vode posredstvom elektromagnetnog ventila. Rezervoar kondenzata je snabdeven sa svm prikljucima, neophodnim za njegovo funkcionisanje u duhu vaeih propisa: prikljuak DN prikljuak DN2 prikljuak DN3 prikljuak prikljuak DN3 prikljuak DN4 prikljuak DN3 prikljuak DN5 dovod vode iz HPV revizoni otvor dovod kondenzata dovod kondenzata preliv i ozraivanje pranjenje odvod kondenzata ka pumpama dovod pare za zagrevanje meavine vode i kondenzata na ~ temperature 80 C.
Pored nabrojanih, na zahtev projektanata, mogu se rezervoari kondenzata isporuiti i sa poveanim brojem prikljuaka za dovod kondenzata. Kontrolu rada rezervoara omoguuju ugraeni kontrolni odnosno merni instrumenti termometar i vodokazna stakla. Rezervoari kondenzata zajedno sa pumpama kondenzata se obino postavljaju u betonske ahtove, ispod kote 0,0 m u samoj zgradi kotlarnice ili pored nje, kako bi se omoguilo doticanje kondenzata od potroaa slobodnim padom. Oslanjanje rezervoara se vri preko metalnih oslonaca (jednog nepokretnog i jednog ili dva pokretna), na betonske temelje. Rezervoari kondenzata se obavezno izoluju mineralnom vunom i oblogom od Al.lima. Rezervoar kondenzata se isporuuje kompletan sa svim prikljucima, finom armaturom (regulatorom nivoa, vodokaznim staklom, termometrom), osloncima, oznanom tablicom, ali bez zaporne armature. * Izbor degazatora (odvajaa gasova): Zapremina degazatora zavisi od protoka napojne vode u iznosu: V = (0,008 0,1)
V m3
[ ]
V - protok vode kroz degazator u m3/h
.
gde je:
ZAPREMINA l 100 150 200 250 300 400 500 600 700 800 900 1000 1500 2000 2500 3000 4000 6000 7000 9000 10000
a mm 600 600 800 1000 850 850 1000 1000 1000 1000 1000 1000 1500 2000 2500 3000 2250 3000 3200 3400 3500
b mm 400 500 500 500 600 700 1000 800 900 1000 1000 1000 1000 1000 1000 1000 1500 1500 1500 1600 2000
c mm 400 500 500 500 600 700 500 750 800 800 900 1000 1000 1000 1000 1000 1200 1300 1500 1500 1500
TEINA daN 54 72 96 104 112 136 174 178 194 208 220 246 396 474 605 750 840 1150 1460 1600 2200
Po zahtevu izraujemo rezervoare i drugih dimenzija.
UPOTREBA Rezervoar kondenzata slui za skupljanje kondenzata kod parnog centralnog grejanja u svim instalacijama industrijske pare. PROBNI PRITISAK Proba vodenim pritiskom se vri na nepropustnost varova kod 0,5 bar. MATERIJAL Izraen je iz materijala .0000 ili .0361. IZVEDBA Rezervoar kondenzata je izraen sa otvorom za kontrolu i ienje. Konstrukcija je uvrena rebrima. Svi prikljuci se izrauju prema zahtevu naruioca. Spolja je rezervoar zatien protiv korozije. Ventile, vodokaz i slavine isporuujemo samo prema posebnom zahtevu. Prema posebnoj narudbi izraujemo i rezervoare drugih dimenzija, potrebni su nam samo podaci o zapremini, dimenzijama i skica sa zahtevanim prikljucima. PRIMER ZA NARUDBU Naruujemo rezervoar kondenzata 1500 lit. prilaemo skicu sa zahtevanim prikljucima. Zadravamo pravo tehnikih izmena.
ZAPREMINA l 100 150 200 250 300 400 500 600 700 800 900 1000 1500 2000 2500 3000 4000 6000 7000 9000 10000
a mm 600 600 800 1000 850 850 1000 1000 1000 1000 1000 1000 1500 2000 2500 3000 2250 3000 3200 3400 3500
b mm 400 500 500 500 600 700 1000 800 900 1000 1000 1000 1000 1000 1000 1000 1500 1500 1500 1600 2000
c mm 400 500 500 500 600 700 500 750 800 800 900 1000 1000 1000 1000 1000 1200 1300 1500 1500 1500
TEINA daN 54 72 96 104 112 136 174 178 194 208 220 246 396 474 605 750 840 1150 1460 1600 2200
HEMIJSKA PRIPREMA VODE
Omekiva vode bez posude za so - OV
Omekiva vode sa posudom za so jednostruki OVP
Omekiva vode sa posudom za so dupli - OVPD
Metasil posude - MP
Jonoizmenjivaki filteri
OMEKIVA VODE
BEZ POSUDE ZA SO 8
1 5
1500
2 4 3
6 219
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Telo omekivaa Dovod sirove vode Vodomer Odvod omekane vode Nosa omekivaa Slavina za ispust Revizioni otvor Poklopac
1 2 3 4
Protok vode V (m /h) Nazivni prenik D (mm) Prenik armature d (mm) Ukupna visina H (mm)
6 7
6 8 10 12 14 UKUPNA TVRDOA SIROVE 16 VODE UT 18 20 22 24 26 28 30 Potrebna koliina soli za jednu regeneraciju (kg) Ukupna teina omekivaa cca (kg)
0,5 - 1 1,5 - 2 200 300 15 25 1,500 1,500 Koliina omekane vode izmeu dve 3 regeneracije (m ) 17,0 37,0 13,0 28,0 10,0 22,0 8,5 18,0 7,5 16,0 6,5 14,0 5,5 12,0 5,2 11,0 4,6 10,0 4,3 9,0 4,0 8,5 3,7 8,0 3,4 7,3 5,5 12,0 150 210
OMEKIVA VODE
BEZ POSUDE ZA SO
UPOTREBA: Omekivai vode se upotrebljavaju za omekavanje vode za napajanje kotlova, u perionicama, kuhinjama, za bojlere tople vode, u hemijskoj industriji, u tekstilnoj industriji i svuda gde je potrebna meka voda.
RADNI PRITISAK Predvieni radni pritisak za normalnu konstrukciju je 6 bara.
PROBNI PRITISAK Probni pritisak iznosi 7,8 bara.
MATERIJAL Materijal za izradu omekivaa vode je . 0361.
KONSTRUKCIJA Omekiva je katjonskog tipa. Voda se omekava razmenom jona soli sa jonima jonske mase. Regeneracija mase se vri natrijum hloridom. Posude su sa unutranje strane antikorozivno zatiene, a sa spoljne strane premazane su sa HSZS lakom. Zajedno sa posudama omekivaa isporiuuju se svi ventili i vodomer. Po posebnoj narudbi isporuujemo i opremu odnosno hemikalije za isprobavanje tvrdoe vode ili tablete. Isporuuje se kao kompletan ureaj zajedno sa draima za ugradnju na zid. Ugradne mere omekivaa prikazane su na slici i brojno date u priloenoj tabeli. Kapacitet omekivaa, i koliina kuhinjske soli za jednu regeneraciju omekivake mase, odreuje se takoe iz tabele u zavisnosti od protoka i tvrdoe vode. Svakom omekivau pripada fabriki atest i uputstvo za rukovanje. Na zahtev kupca u postrojenje se mogu ugraditi: Ureaj za kontrolu protoka vode pri omekavanju; Ureaj za kontrolu protoka vode pri regeneraciji omekivake mase.
3
Pri porudbine omekivaa treba navesti: Protok vode (m /h) Ukupnu tvrdou vode UT ( dH) Vreme izmeu dve regeneracije (h) Hemijsku analizu vode Radni pritisak ukoliko je vei od 6 bar.
OMEKIVA VODE
SA POSUDOM ZA SO JEDNOSTRUKI TIP OVP
1. Jonska posuda 2. Posuda za so 3. Prikljuak za odvod vode 4. Prikljuak za dovod vode 5. Povratni ventil 6. Vodomer 7. Slavina za vodu
Tip
OVP 0,5 - 10 OVP 1 - 20 OVP 2-40 OVP 3- 60 OVP 5 100 OVP 7 140
O 3 m /h
0,5 1 12 2-3 35 57 7 10
K 3 m dH
100 200 400 600 1000 1400 2000 3000
a mm
653 730 950 1140 1200 1280 1470 1800
b mm
460 590 700 605 870 760 1060 1100
c mm
1660 1815 2000 2330 2650 2700 3000 2900
d
1/2 3/4 1 5/4 6/4 2 2 3
e mm
980 980 915 1040 1320 1050 1180 1180
f mm
1230 1230 1215 1700 1680 1450 1580 1580
g mm
190 250 270 330 370 400 460 620
Teina kp
123 290 337 299 634 1150 1130 2080
OVP 10 - 200 10 15 OVP 15 -300 15 - 25
OMEKIVA VODE
SA POSUDOM ZA SO JEDNOSTRUKI TIP OVP
UPOTREBA Upotrebljava se za omekavanje vode, za napajnje kotlova, u perionicama, kuhinjama, za bojlere tople vode, u hemijskoj i tekstilnoj industriji i svuda gde je potrebna meka voda. RADNI PRITISAK Predvieni radni pritisak za normalnu konstrukciju je 6 bara. PROBNI PRITISAK Probni pritisak iznosi 7,8 bara. MATERIJAL Omekiva vode (dupli) izrauje se od materijala .0361. KONSTRUKCIJA Omekiva vode je kotlovskog tipa. Vodu omekava zamenom jona soli sa jonima jonske mase. Regeneracija mase vri se natrijumhloridom. Posude su sa unutranje strane antikoroziono zatiene, a sa spoljne strane premazane antikorozivnim premazom. Sa posudama omekivaa isporuuju se svi ventili sa vodomerom, po zahtevu naruioca Po posebnoj narudbi isporuujemo i opremu odnosno hemikalije za ispitivanje tvrdoe vode ili tablete. Zadravamo pravo tehnikih izmena.
INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex
OMEKIVA VODE
SA POSUDOM ZA SO DUPLI, DUPLI, TIP OVPD OVPD
1. 2. 3. 4.
Tip
Jonska posuda Posuda za so Prikljuak za odvod vode Prikljuak za dovod vode

O 3 m /h 0,5 1 12 2-3 35 57 7 10 K 3 m dH 100 200 400 600 1000 1400 2000 3000 a mm 653 730 950 1140 1200 1280 1470 1800 b mm 460 590 700 605 870 760 1060 1100 c mm 1660 1815 2000 2330 2650 2700 3000 2900
5. Povratni ventil 6. Vodomer 7. Slavina za vodu
d 1/2 3/4 1 5/4 6/4 2 2 3
e mm 980 980 915 1040 1320 1050 1180 1180
f mm 1230 1230 1215 1700 1680 1450 1580 1580
g mm 190 250 270 330 370 400 460 620
OVPD 0,5 10 OVPD 1 20 OVPD 2 40 OVPD 3 60 OVPD 5 100 OVPD 7 140
OVPD 10 200 10 15 OVPD 15 300 15 - 25
INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex
OMEKIVA VODE
SA POSUDOM ZA SO DUPLI, TIP OVPD
UPOTREBA Omekivai vode (dupli) upotrebljavaju se za omekavanje vode za napajanje kotlova, u perionicama, kuhinjama, za bojlere tople vode, u hemijskoj industriji i svuda gde je potrebna meka voda. Dupli omekiva vode se upotrebljava obavezno svuda gde je uredjaj u pogonu 24 sata dnevno. RADNI PRITISAK Predvieni radni pritisak za normalnu konstrukciju je 6 bara. PROBNI PRITISAK Probni pritisak iznosi 7,8 bara. MATERIJAL Omekiva vode (dupli) izrauje se od materijala .0361. KONSTRUKCIJA Sastoji se iz dve jonske posude i jedne posude za so. Dok je jedna jonska posuda u radu druga je u regeneraciji. Omekiva je katjonskog tipa. Voda se omekava razmenom jona soli. Posude su sa unutranje i sa spoljne strane antikorozivno zatiene. Zajedno sa posudama omekivaa isporuuju se svi ventili i vodomera po zahtevu naruioca. Zadravamo pravo tehnikih izmena.
JONOIZMENIVAKI FILTERI
Pomou jonoizmenivakih filtera voda se omekava na vrlo efikasan i tehniki jednostavan nain. Jonoizmenivakie mase su vrste supstance makromolekulske strukture, koje imaju osobinu da zamenjuju svoje jone jonima soli koje ine tvrdou vode. U zavisnosti od toga da li se obavlja izmena anjona, jonoizmenjivake mase delimo na katjonske i anjonske. Kada se svi joni jonoizmenivake mase zamene jonima tvrdoe iz vode, treba izvriti takozvanu regeneraciju jonoizmenivake mase. Sredstva za regeneraciju su: NaCl, HCl, H2SO4, NaOH i dr. Danas u svetu postoji veliki broj proizvoaa jonskih masa, od kojih su najpoznatiji: Lewatit Bayer, Wofatit, Ambertit, Dawex, Doulite, Varion i dr. Jonoizmenivaki filter slui za smetaj jonoizmenivake mase i poseduje svu potrebnu armaturu za rad i lako rukovanje samog filtra. Jonoizmenivaki fiter je sa unutranjne strane zatien izolacionim premazima ili gumom, a u zavisnosti od toga kojim se sredstvima obavlja regeneracija. TEHNIKI PODACI Za primer jednog jonoizmenivakog filtra maraju se znati sledei podaci: Prenik fitera D, koji utie na visinu sloja jonoizmenivake mase i brzinu protoka kroz filter. Max. brzina 3 protoka za jonoizmenivake filtre je 35m /h. Visina sloja jonske mase zavisi od vremena prolaska vode kroz jonoizmenivaki sloj i time utie na efekat izmene. U praksi se uzima da je min. visina jonoizmenivake mase 0,5m, a max. 3,0 m. Najpogodniji pritisak vode na ulazu u jonoizmenivaki filtar od 1,5 bara 2,5 bara. Broj dizni ispravne konstrukcije i odgovarajueg materijala, a da bi efekat filtriranja bio dobar, uzima se 2 80 dizni po m . Jonoizmenivaki filtar se isporuuje kompletno sa armaturom koja se za vreme montae postavlja na filter. Betonske podloge za filtar izrauje naruilac.
Kapacitet filtra Q m 3h 1,5 3,2 4,0 5,0 6,4 8,0 10,0 12,5 16,0 20,0 25,0 32,0 40,0 50,0 55,0 63,0 Max. visina A mm 2750 2700 3050 2860 3240 2950 3330 3050 3430 3610 4180 4260 5020 4720 5300 5330 Visina sam. filtra B mm 2450 2260 2640 2293 2673 2376 2756 2492 2872 2893 3463 3270 4030 3650 3700 3840 Visina cilin. dela C mm 2280 1900 2300 1834 2214 1818 2198 1820 2200 2280 2850 2470 3230 2850 2950 3040 Prenik filtera D mm 450 500 500 600 600 800 800 1000 1000 1200 1200 1500 1500 1800 1800 2200 Visima armature donje E mm 1500 1500 1500 1500 1500 1200 1500 1500 1500 1500 1500 1500 1500 1500 1500 1535 gornje F mm 1000 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1200 1235 Visina pe. sloja a mm 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 200 Visina jon. sloja b mm 1000 1000 1200 1000 1200 1000 1200 1200 1200 1200 1500 1300 1700 1400 1500 1600 Broj dizni n 20 24 24 35 35 62 62 97 97 140 140 218 218 315 315 470
Zadrava se pravo tehnikih izmena

METASIL POSUDA
KONSTRUKCIJA A
KONSTRUKCIJA B
POZ NAZIV 1 2 3 4 Posuda dozatora Prikljuak za dovod vode Prikljuak za odvod vode Prikljuak za ispust
Broj kontrol. rupa 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2
POZ NAZIV 5 6 7 Kontrolno staklo Otvor za punjenje Otvor za ienje
TIP 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Zapremina Q 3 3 (m /h) (m ) 0,2 0,4 0,8 1,4 2 3 4 5 8 12,2 20 26 80 0,4 2 3 6 8 12 15 20 30 50 80 100 300
Metasil (kg) 1 2 4 7 10 15 20 25 40 60 100 130 400
Konstr. A A A A A A A B B B B B B
Br. poz.
D H 889 133 133 168,3 168,3 215 215 267 267 323 350 400 600 224 261 321 H1 586 684 635 719 687 855 980 1250 1217 1644 C 190 253 253 288 288 345 345 387 407 463 490 540 740
6
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
7
-
P1 R (col) 1/2 1/2 3/4 3/4 5/4 1 1/2 1 1/2 1 1/2 2 2 3 3

DN125 PN16
P2 R (col) 1/2 1/2 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4 3/4
METASIL POSUDA
UPOTREBA Metasil posude su upotrebljavaju za dodavanje fosfata vodi zbog spreavanja kamenca i korozije u kotlovima, rezervoarima, bojlerima i instalacijama centralnog grejanja. Zbog toga se vek trajanja navedenih ureaja znatnije produava. RADNI PRITISAK Najvei dozvoljeni radni pritisak pri standardnoj konstrukciji iznosi 6 bara. PROBNI PRITISAK Proba se vri na nadpritisak od 7,8 bara. MATERIJAL Metasil posude su izraene od materijala .0361. KONSTRUKCIJA Metasil posuda se sastoji se od same posude sa poklopcem za punjenje, prikljucima i kontrolnim staklom. Posude do tipa 4 su izraene bez nogica, a ostale sa nogicama. Kontrola metasila se vri kroz kontrolno staklo. Posude su opremljene sa ventilima na dovodu, odvodu i ispustu. Po posebnoj narudbi vrimo punjenje metasilom. Posude su sa spoljne strane antikoroziono zatiene. Zadrava se pravo tehnikih izmena.
NAPOJNI REZERVOAR SA ODVAJAEM GASOVA
POZ. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
NAZIV Odvaja gasova Termometar Manometar Napojni rezervoar Vodokazno staklo Dogreja vode Prelivna cev Postolje Regulator nivoa OZN I II III IV V VI VII VIII IX X OZN I0 II0 III0 IV0 V0 PRIKLJUCI ZA NAPOJNI REZERVOAR Veza sa odvajaem gasova Revizioni otvor Prelivna cev Dovod hidrazina (levoxina) DN 15 PN 6 Prestrujni vod napojnih pumpi DN 65 PN 6 3 vai samo za rezervoare od 40m i vie Termoregulator 5/4 Dovod pare Odvod vode u kotao Pranjenje Dovod rashladne vode PRIKLJUCI ZA NAPOJNI REZERVOAR Veza sa napojnim rezervoarom Dovod pare Odvod otparaka Dovod vode Prikljuak za ventil sigurnosti
NAPOJNI REZERVOAR SA ODVAJAEM GASOVA

PRIMENA Odvaja gasova (dagazator), koji se montira u sklopu sa napojnim rezervoarom, slui da odstrani tetne gasove iz napojne vode kotla. Ovo se naroito odnosi na kiseonik i ugljenu kiselinu koji prouzrokuju koroziju na vodenoj strani zagrevne povrine kotla. NAIN RADA Termiko izdvajanje gasova (degazacija) bazira se na sposobnosti izdavanja gasova iz smese, smanjivanjem njihivog porcijalnog pritiska. Kada je temperatura vode jednaka temperaturi kljuanja, tada je parcijalni pritisak jednak nuli i izdvajanje gasova je najvee. Voda ulazi sa gornje strane suda i pada dole razbijajui se o kaskade. Pri tome je para, koja struji odozgo najvie, zahvata i zagreva do temperature kljuanja. Rdni pritisak je 0,5 bara. KONSTRUKCIJA Odvaja gasova je kaskadnog tipa. Kaskade su izraene od nerajueg elika, dok su omota, danca i prirubnice od .0361. Konstrukcija je zavarenog tipa, galerije i stepenice omoguavaju pristup mernim instrumentima. Prelivna cev omoguava konstantan pritisak u napojnom rezervoaru i njena duina je do 5 m. Otpaci koji nastaju prilikom degazacije kod odvajaa kapaciteta od 20 t/h i vie,koriste se za predgrevanje vode koja ulazi u odvaja. U napojnom rezervoaru nalazi se zagreja koji odrava potrebnu temperaturu vode za napajanje kotla.
ODVAJA GASOVA
zapremina 3 m protok t/h teina kg I II III IV V a b c d h
2,5 5 8 12 16 25 40 50 65 80 160
0,17 0,35 0,6 0,84 1,12 1,75 2,8 3,5 4,5 5,6 16
188 315 480 650 920 1200 1300 1600 1710 1970 2700
300 400 400 500 500 500 500 600 600 600 600
50 80 100 125 150 200 250 250 300 300 300
15 20 25 32 40 50 50 65 65 80 80
32 40 50 65 80 100
25 40 50 65 65 80
455 495 330 350 420 600 709 748 794 840 1405
150 150 160 160 200 200 250 250 270 270 300 300 350 350 400 400 450 450 450 450 500 500
500 600 700 800 900 1100 1200 1400 1500 1600 2000
1490 2020 1950 2150 2150 2350 3275 3359 3395 3588 6096
125 100 125 125 150 150 150 150 200 200
* Izbor degazatora (odvajaa gasova). NAPOJNI REZERVOAR

teina sa galerijom (kg) zapremina (efektivna) 3 m I II III i IV X VII VIII IX A DN
300 400 400 400 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 500 50 50 50 50 50 50 50 50 100 100 100 100 15 15 15 15 15 15 15 25 25 25 25 25 50 50 50 50 50 50 50 50 80 80 80 100 50 50 65 65 80 100 100 100 125 125 150 200 50 65 50 50 50 50 50 50 80 80 100 125 2570 785 1000 1100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 800 800 1100 1100 18 18 18 20 20 20 22 22 22 22 22 24 1500 100 1500 100 2000 100 2000 200 2000 250 2400 250 2400 300 2400 300 2900 300 2900 300 2900 300 3500 350 900 1950 1480 2300 2500 1900 2500 335 600 600 660 850 650 900 330 700 400 680 800 600 700 140 140 140 180 180 180 200 300 800 425 800 180 180 180 180
2 (1,6) 4 (3,1) 6 (5,1) 8 (6,8) 10 (8,5) 12 (10,5) 16 (14) 20 (17,5) 25 (22,5) 32 (28,8) 40 (36) 50 (45,8)
1100 1500 1700 2050 2450 2900 3800 4500 5900 7300 8900
4570 1335 1900 1100 3500 950 1600 1600
1300 1600 1300 1600 1300 1600 1700 2000 1700 2000 1700 2000 2200 2500
4770 1385 2000 1600 5770 1635 2500 1600 4720 1410 1900 2000 5920 1710 2500 2000 6920 1960 3600 2000 6130 1765 1815 2500
1050 180 750 180
1050 180 1300 180 1000 255 800 255
3000 1000 1000 200 2600 4000 5500 4000 950 800 900 800 700 800 850 800 300 300 300 400
7630 1565 2250 2500 2250 2200 2500 9130 1915 2650 2500 2650 2200 2500 7630 1565 2250 300 2250 2700 3000
1150 255 800 255
12000 500
OSTALA OPREMA
Peani filteri PF Filteri za vodu - FV
Odvajai kondenzata OK Razdelnici komprimovanog vazduha RV Sabirnici kondenzata SK
Otvorene ekspanzione posude - OES
Hladnjak za uzimanje uzoraka kotlovske vode - HKV
Razdelnici i sabirnici RiS
INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
PEANI FILTER ZA VODU
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Prikljuak za ozraenje Otvor za punjenje i ienje Prikljuak za odvod vode Posuda filtera Prikljuak za dovod vode za filtraciju Prikljuak za pranjenje posude Prikljuak za komprimovani vazduh
Tip PF-0,5 PF-1 PF-2 PF-3 PF-4 PF-6 PF-10
Q m3/h 0,5 1 1 1,5 1,5 2,5 23 34 47 8 - 12
D mm 300 400 450 550 600 700 900
H mm 1800 1900 2200 2450 2500 2800 2800
d1 3/4 3/4 1 1/4 1 1/2 2 2 3
d2 3/4 3/4 1 1/4 1 1/2 2 2 3
d3 3/4 3/4 1 1 1 1 1
h1 mm 800 800 800 900 1000 1000 1000
h2 mm 1100 1100 1100 1200 1300 1300 1300
Teina kp 100 130 160 210 280 350 600
INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
UPOTREBA Peani filter se upotrebljava u razliite svrhe, kojima je cilj oistiti vodu od mehanikih estica blata itd. Upotrebljava se najee u napravama za pripremu vode u kotlarnicama, u ureajima bazena i drugo. Filter je zatvorenog tipa zato su m ogue vee protone brzine, usled pritiska, koji vlada u posudi. Ako se zahteva kontinuiran rad kroz 24 sata dnevno, treba ugraditi dupli filter.
RADNI PRITISAK Normalna izvedba se moe upotrebiti do pritiska 6 bar.
PROBNI PRITISAK Proba se vri na nepropustnost varova i spojeva na vodni pritisak 7,8 bar.
MATERIJAL Izraen je od materijala .0361.
KONSTRUKCIJA Dimenzioniranje je izvreno po postojeim propisima i smernicama. Zatvorenog je tipa. Sa unutranje i spoljanje strane posude su zatiene odgovarajuim premazima protiv korozije. U isporuci je i pesak, sapnice i posuda sa svim prikljucima ukljuujui i 2 manometra. Ventili se isporuuju prema posebnoj narudbi osim onih koji su ve nacrtani. Zadravmo pravo tehnikih izmena.
INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs

TIP PF
DN40 PN6
1 2 mm s 4 6 mm
Potrebna koliina vode za pranje iznosi oko 1 2% od zapremine profiltrirane vode 3 2 Potrebna koliina vazduha za pranje iznosi 70 100 m /m uz pritisak od 0,4 0,6 bara
Protok kod brzine 35 20 m/h m/h m3/h PF - 20 PF - 30 PF - 40 PF 55 PF 70 PF - 90 PF - 110 PF - 180 PF - 250 17,9 27,7 39,6 53,9 70,4 89,3 109,9 171,9 247,5 m3/h 10,2 15,8 22,6 30,8 40,2 51,0 62,8 98,2 141,4
Povrina
Broj sapnica D L mm 2000 2000 2000 2000 2000 2000 2100 2100 2100 h mm 246 297 348 399 451 502 559 694 839 H mm 2942 3044 3146 3248 3352 3454 3668 3938 4228 d1 mm 400 400 400 400 400 400 500 500 500 d2 mm 100 100 125 125 125 150 150 150 200 A mm 350 350 350 350 350 350 400 400 400 s mm 7 7 8 8 9 9 10 10 12 Teina kp 600 750 1000 1200 1550 1900 2400 3300 5000 kom/ m2 87 87 85 86 86 85 88 88 87
Tip
m2 0,51 0,79 1,13 1,54 2,01 2,55 3,14 4,91 7,07
kom 44 68 96 132 172 216 276 432 616
mm 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2500 3000

INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
FILTERI ZA VODU
Filter za vodu sastoji se od dva cilindra, meusobno povezana prikljucima i ventilima, kako bi mogla da deluju naizmenino. U cilindar je postavljen okvir sa filterom, koji mehaniki isti vodu. Cilindar je izraen od crnog lima .0361, a mrea filtra od mesinga zalemljenog u okvir. Zaprljana voda pod pritiskom se dovodi u jedan cilindar kod donje dovodne cevi, dok je drugi cilindar zatvoren pomou ugraenog zatvornog ventila. Kad se na filtru prvog cilindra skupi dovoljno neistoe priticanje prljave vode preusmerava se u drugi cilindar, koji sada preuzima funkciju ienja vode. U meuvremenu dok drugi cilindar radi, moe se izvui i oistiti filtar iz prvog cilindra. Na ovaj nain obezbeeno je neprekidno delovanje filtra za vodu. Radni pritisak iznosi najvie 6 bara. Mogua su i odstupanja od ove vrednosti (na zahtev naruioca).
otvora za temeljne vijke
Tip protok vode u l/min
d1
d2
20 - 50 50 - 80 80 - 150 150 - 300 300 - 500 500 - 900
267 267 419 419 521 521
1 5/4 6/4 2 2 1/2 3
3/4 3/4 1 1 6/4 6/4
400 400 850 850 1000 1000
230 400 330 440 520 870
500 500 650 650 800 800
790 790 1180 1180 1445 1445
190 190 330 330 445 445
14 14 18 18 18 18
4 4 4 4 4 4

INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail:office@inflex.rs www.inflex.rs
broj otvora
ODVAJA KONDENZATA IZ KOMPRIMOVANOG VAZDUHA
P4
P1
P2
P3
OZNAKA
P1 P2 P3 P4
NAMENA PRIKLJUKA
Ulaz komprimovanog vazduha Izlaz komprimovanog vazduha Ispust kondenzata Prikljuak za ispiranje
Tip
OK - I OK II OK - III
V (l)
10 20 145
D (mm)
159 220 450
L (mm)
420 580 1000
P1, P2 (DN)
25 40 100
P3 (col)
3/8 1/2 3/4
Q (m /h) 7 bara 10 bara

4 6,2 12 6,3 10 35
G (kg)
12 22 80
RAZDELNIK KOMPRIMOVANOG VAZDUHA

SABIRNIK KONDENZATA
RAZDELNIK KOMPRIMOVANOG VAZDUHA SABIRNIK KONDENZATA
Tabela za razdelnik komrimovanog vazduha

Tip
RV - 4 RV - 8
V (l)
2 2
D (mm)
89 89
P (col)
3/4 3/8
H (mm)
380 380
Pu (col)
1 1/2
Pi (col)
3/8 3/8
(m /min)
3 x 0,6 3 x 1,8
Tabela za sabirnik kondenzata

Tip
S-1 S -2
V (l)
2,5 3,2
D (mm)
88,9 108
H (mm)
520 520
Pu (col)
1/2 3/4
Pi (col)
3/8 3/8
EKSPANZIONE POSUDE
Izrada Ekspanzioni sudovi prema DIN-u 4806 su zatvorene konstrukcije omota suda je zavaren iz danca. Materijal je elini lim. Propisi proizvodnje i isporuke Za proizvodnju ekspanzionih sudova primenjuju se poznati zakoni tehnike. Posebni propisi izrade nisu potrebni, tako da isporuka sledi u normalnim uslovima. Zatita protiv korozije Za smanjenje opasnosti od korozije kod ureaja grejanja preporuuje se vertikalna ugradnja ekspanzionih sudova, kako je dato na: sl.1, sl.4 i sl.6. Ekspanzioni sudovi po DIN-u 4806 isporuuju se premazani. Premaz se nanosi kao osnova na spoljanu povrinu suda. Unutranost suda ostaje neobraena. Obim isporuke Vertikalno ugraeni sudovi isporuuju se sa nosaima a horizontalno postavljeni sudovi sa konzolama po zahtevu naruioca.
Matreijal Ekspanzioni sud: Prikljuci:
St.37 DIN 17100 .0300 SRPS C.BO.501 St.35 DIN 1629 .0206 SRPS C.B5.022
Probni pritisak Probni pritisak iznosi 3 bara Oznana tablica Oznana tablica sadri: FABRIKI BROJ GODINA PROIZVODNJE TIP BROJ ZAPREMINA (lit) PROBNI PRITISAK Zatita protiv korozije Unutranost aparata je neobraena, spolja je premaz. Izrada Ekspanzioni sud je zavarene konstrukcije. Prikljuci, etiri komada, narezani su WITWORTH ovim cevnim navojem prema SRPS M.B0.056 (DIN 259) L 500 580 670 870 710 850 1110 1350 1180 1310 1420 1660 1700 2125 l1 50 50 60 60 60 60 60 60 60 70 70 80 80 80 l2 100 105 115 125 130 130 140 140 150 170 180 190 200 200 s 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
Sadraj lit. 30 50 75 100 125 150 200 250 300 400 500 600 800 1000
D 300 350 400 400 500 500 500 500 600 650 700 700 800 800
d 1 1 5/4 5/4 5/4 5/4 6/4 6/4 6/4 2 2 2 1/2 2 1/2 2 1/2
EKSPANZIONE POSUDE
Montaa ekspanzionih sudova i instalacija grejanja Montau ekspanzionih sudova i postavljanje celokupne instalacije grejanja vri specijalizovano preduzee pod nadzorom odgovarajuih propisa.
Opsti deo Ekspanzioni sudovi u smislu ove norme i naih preduzetih proirenja maksimalne zapremine 3000 lit.,su posude koje obezbeuju da ceo sistem grejanja bude uvek pun vode i da se prilikom poveanja temperature njena zapremina moe da se iri do maksimuma, bez opasnosti po instalaciju. Oni su otvoreni prema atmosferi i mogu biti horizontalni ili vertikalni to je omogueno rasporedom postavljenih prikljuaka. Sistem vodenih grejanja bez pritiska (otvoreni sistemi) moraju imati na najvioj taki ekspanzioni sud.
Cirkulacija kroz vertikalno postavljen ekspanzioni sud
Cirkulacija kroz horizontalno postavljen ekspanzioni sud
Naroito treba paziti da su sudovi otvoreni prema atmosferi.
Horizontalna ugradnja ekspanzionog suda
Vertikalna ugradnja ekspanzionog suda
Zapremina ekspanzionog suda treba da bude najmanje dva puta vea od promene zapremine koja nastaje usled irenja vode u celoj instalaciji pri najveim temperaturskim razlikama. Zapremina ekspanzionog suda se odreuje po priblinoj formuli: V = (1.2 do 1.5)
Cirkulacija ispod vertikalno postavljenonog ekspanzionog suda
Cirkulacija ispod horizontalno postavljenonog ekspanzionog suda
abcd-
Q [lit] 1000
Sigurnosni dovodni vod (VORLAUF) Cirkulacioni vod Sigurnosni povratni vod (RCKLAUF) Prelivni vod i odzraivanje (BERLAUF UND ENTLFTUNG) A - Ventil
gde je: Q = 1,163 Qk Qk [W] Toplotno optereenje kotla
HLADNJAK ZA UZIMANJE UZORAKA KOTLOVSKE VODE
POZ. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
NAZIV Posuda Prikljuak za dovod uzorkovane vode P1 - R 3/8 Prikljuak za ispust hladne vode iz posude P2 R 1/2 Prikljuak za dovod hladne vode P3 R 1/2 Ispust uzorkovane vode Stalak za posude pri uzimanju uzorkovane vode Levak Stalak za posude uzorkovane vode
HLADNJAK ZA UZIMANJE UZORAKA KOTLOVSKE VODE
UPOTREBA
Upotrebljava se za kontrolu uzoraka kotlovske vode, vode kondenzata i meke vode iz omekivaa.
MATERIJAL
Izrauje se od materijala .0361.
KONSTRUKCIJA
Izrajen je iz posude, vodovodne slavine, stalka za dranje posude pri uzimanju vode i stalka za postavljanje posuda sa vodom. Zadravamo pravo tehnikih izmena.
RAZDELNICI I SABIRNICI
NAMENA Razdelnici imaju primenu u toplotnim podstanicama za raspodelu radnog medijuma prema potroaima. Sabirnici imaju obrnutu funkciju od razdelnika tj. prikupljanje povratnog radnog medijuma od potroaa prema podstanici. Razdelnike i sabirnike radimo za: pregrejanu paru p = 16 bara, t = 350C, zasienu paru, vrelu vodu, toplu vodu, komprimovani vazduh, komprinovane gasove. KONSTRUKCIJA Razdelnike i sabirnike izraujemo od elinih beavnih cevi kvaliteta .1212, .1214 i elinih limova .0361, .1204, a maksimalni nazivini prenik do DN500. Na razdelnicima i sabirnicima su ugraeni otvori za reviziju, prikljuci za manometar, termometar i pranjenje. Spoljne povrine su antikorozivno zatiene. Uz posudu isporuujemo dva primerka tehnike dokumentacije sa uverenjem, izdatim od strane Republike ispekcije opreme pod pritiskom. NARUDBA U narudbi je potrebno navesti: radni pritisak, temperatura, skicu sa dimenzijama.
IZMENJIVAI TOPLOTE
Vieprolazni izmenjivai toplote tip: VPIT
VIEPROLAZNI IZMENJIVAI TOPLOTE TIP: VPIT

PROTIVSTRUJNI IZMENJIVAI TOPLOTE
Vieprolazni izmenjivai tipa VPIT su tipski izmenjivai i izrauju se prema potpuno razraenoj i usvojenoj vlastitoj konstrukciji i tehnolokom postupku. Vieprolazni izmenjiva toplote izveden je sa osam prolaza vrele vode (primarnog medijuma - strujanje kroz cevi cevnog snopa) i etiri prolaza sekundarnog fluida (topla voda strujanje oko cevi cevnog snopa), a gde su na strani sekundarnog fluida ugraene i specijalne pregrade koje poveavaju brzinu strujanja i turbulenciju vode, to sve ima za posledicu poveanje koeficijenta prenosa toplote. Provera izmenjivaa toplote je izvrena za spoljanju temperaturu od t= +7 oC, a prema kliznom dijagramu Beogradskih elektrana, i na Katedri za procesnu tehniku Mainskog fakulteta u Beogradu.
UPOTREBA: Protivstrujni izmenjivai toplote tipa VPIT prvenstveno su namenjeni za instalacije u centralnom grejanju kod toplovodnih i vrelovodnih sistema, a svoju primenu nalaze i u irokom podruuju drugih sistema zagrevanja ili hlaenja fluida. Mogu se koristiti kao hladnjaci ulja, vode i drugih medija, zatim kao zagrejai bazenske vode, sanitarne vode, kao podhlaivai kondenzata i sl. TIPSKE OZNAKE:
VPIT A - B - C / D - E / F
Slovni simbol (vieprolazni izmenjiva toplote ) Grejno podruje primara Veliina aparata (1 - 1 3) Broj prolaza primarnog fluida Broj prolaza sekundarnog fluida Nazivni pritisak u primaru (6, 10, 16, 25) Nazivni pritisak u sekundaru (6, 10, 16, 25)
IZVEDBA: Protivstrujni izmenjivai toplote tipa VPIT izrauju se u 13 standardnih veliina. Cevni snop (registar) izmenjivaa izraen je od bakarnih cevi ili elinih cevi koje su savijene u obliku slova U i uvaljane u cevni zid.
VIEPROLAZNI IZMENJIVAI TOPLOTE TIP: VPIT

Cevni snop se ugrauje u plat izraen od elinog lima koji se moe sa unutranje strane, na zahtev, zatititi antikorozivnim premazom otpornim na temperaturu do 120oC. Na eonoj strani nalazi se primarna komora za raspodelu ogrevnog sredstva u cevi cevnog snopa. Prikljuci su vertikalni, to omoguuje lagano vaenje cevnog snopa bez demontae prikljunih armatura i cevi.
ZBIRKA ISPRAVA: Uz svaki izmenjiva toplote isporuuje se elaborat koji sadri Zbirku isprava: uverenje o izvrenoj probi na pritisak, ateste ugraenih materijala, garantni list i mernu skicu. Za izmenjivae koji podleu kontroli Republike inspekcije parnih kotlova dostavlja se elaborat koji sadri odgovarajue proraune, zbirke isprava napred pomenute kao i uverenje RIPK o izvrenom ispitivanju vodenim pritiskom.
GARANCIJA: Garancija se daje na period od 12 meseci od dana prodaje.
kuk [W/m2k]
3000 = 1.0 = 0.5 = 0.25 2500 = 0.1
2000
1500
1000
500
0 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500
ku [W/m2k]
Sl. 1 KOREKCIJA KOEFICIJENTA PROLAZA TOPLOTE U ZAVISNOSTI OD DEBLJINE SLOJA KAMENCA [k ] INFLEX INFLEX Beograd DRUTVO ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE I INENJERING ENERGETSKIH POSTROJENJA I OPREME Ustanika br. 25 tel. & fax: 011/2438-627; 38-61-492; 3467-320 e-mail: office@inflex.rs www.inflex.rs
VIEPROLAZNI IZMENJIVAI TOPLOTE MERNA SKICA
IZMENJIVAI TOPLOTE 130/73-70/90oC

DIMENZIJA I NAMENA PRIKLJUAKA PRIMAR SEKUNDAR Dovod Odvod Dovod Odvod grejnog grejnog grejanog grejanog fluida fluida fluida fluida vrela topla vrela topla voda voda voda voda o o o o 130 C 73 C 70 C 90 C
TIP I GABARITNE MERE IZMENJIVAA TOPLOTE
OSTALE KARAKTERISTIKE
Tip izmenjivaa
P1
NO NP
P2
NO NP 32 32 32 32 32 32 32 40 40 50 80 80 80 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16
P3
NO NP 40 40 40 50 65 65 65 80 80 100 125 125 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P4
NO NP 40 40 40 50 65 65 65 80 80 100 125 125 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P5
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
P6
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
p [mm] 6,118 14,74 28,11 5,066 8,91 14,99 20,29 17,0 13,62 18,32 16,0 20,0 17,6
p [mm] 0,43 1,014 1,92 0,49 1,767 2,952 3,25 3,14 3,129 5,518 3,2 4,4 6,4
Duina registra [mm]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
VPIT 32-1- 8/4-25/6 VPIT 32-2- 8/4-25/6 VPIT 32-3- 8/4-25/6 VPIT 32-4- 8/4-25/6 VPIT 32-5- 8/4-25/6 VPIT 32-6- 8/4-25/6 VPIT 32-7- 8/4-25/6 VPIT 32-8- 8/4-25/6 VPIT 32-9- 8/4-25/6 VPIT 32-10- 8/4-25/6 VPIT 32-11- 8/4-25/6 VPIT 32-12- 8/4-25/6 VPIT 32-13- 8/4-25/6
40 60 80 100 200 250 400 490 650 750 970 1100 1400
159 159 159 219 267 267 323 368 419 419 465 465 516
1270 1370 1500 1230 1300 1430 1440 1490 3110 3150 3250 3510 3150
32 32 32 32 32 32 32 40 40 50 80 80 80
16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16
1070 1170 1300 1030 1070 1200 1160 1200 2820 2860 2900 3160 2800

Tip izmenjivaa
P1
NO NP
P2
NO NP 32 32 40 40 40 32 32 40 50 65 65 65 80 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
P3
NO NP 40 40 50 65 65 65 65 80 100 125 125 125 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P4
NO NP 40 40 50 65 65 65 65 80 100 125 125 125 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P5
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
P6
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
p [mm] 10,82 6,92 15,58 10,92 31,3 33,46 31,37 19,64 10,0 12,6 21,0 25,6 20,35
p [mm] 0,1 0,14 0,32 0,16 0,82 0,70 0,35 0,59 0,47 0,62 1,37 0,67 1,17
Duina registra [mm]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
20 40 60 80 130 170 250 300 400 470 580 670 850
159 219 219 267 267 323 368 368 465 516 516 562 610
1150 1200 1200 1360 1510 1820 3440 2670 2690 2540 2840 2930 2610
32 32 40 40 40 32 32 40 50 65 65 65 80
25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
950 950 950 1100 1250 1540 3150 2380 2340 2180 2480 2580 2250

Tip izmenjivaa
P1
NO NP
P2
NO NP 32 32 32 32 32 32 32 40 40 50 65 65 80 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
P3
NO NP 50 50 65 65 65 65 65 65 80 100 125 125 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P4
NO NP 50 50 65 65 65 65 65 65 80 100 125 125 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P5
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
P6
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
p [mm] 15,22 32,19 7,7 12,03 23,81 10,77 14,72 11,34 22,58 15,71 11,28 8,13 10,72
p [mm] 0,468 1,16 0,63 0,986 1,94 1,113 1,25 0,027 1,0 1,9 1,2 1,57 2,0
Duina registra [mm]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
40 60 80 100 135 160 250 300 400 500 600 700 800
159 159 219 219 219 267 323 368 368 420 466 516 516
1450 1650 1390 1390 1620 1300 1460 3500 3950 3230 3140 3060 3095
32 32 32 32 32 32 32 40 40 50 65 65 80
25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
1250 1450 1120 1120 1270 1070 1130 3220 3670 2950 2790 2710 2745

Tip izmenjivaa
P1
NO NP
P2
NO NP 32 32 32 32 40 40 65 80 80 80 100 100 100 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
P3
NO NP 50 50 50 65 65 80 100 125 125 125 150 150 200 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P4
NO NP 50 50 50 65 65 80 100 125 125 125 150 150 200 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P5
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
P6
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
p [mm] 10,11 31,15 9,041 8,04 11,54 9,91 10,76 18,59 15,44 23,0 30,0 14,29 12,62
p [mm] 0,978 3,0 1,956 2,25 1,368 3,19 3,023 5,21 4,3 6,365 10,0 7,744 5,98
Duina registra [mm]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
60 100 139 233 530 700 1000 1270 1650 1950 2400 2700 3000
159 159 219 267 368 420 465 465 562 562 610 662 714
1350 1550 1370 1240 2910 2615 2820 3080 3100 3410 2960 3150 3050
32 32 32 32 40 40 65 80 80 80 100 100 100
25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
1100 1300 1170 960 2540 2325 2420 2680 2760 3040 2450 2600 2500

Tip izmenjivaa
P1
NO NP
P2
NO NP 32 32 32 32 40 40 50 50 50 65 65 65 80 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
P3
NO NP 50 50 50 65 80 80 100 100 100 125 125 150 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P4
NO NP 50 50 50 65 80 80 100 100 100 125 125 150 150 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
P5
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
P6
R 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2 1/2
p [mm] 7,49 14,12 4,495 7,05 5,76 8,67 20,3 15,867 13,6 18,32 14,41 11,35 12,27
p [mm] 0,952 1,78 1,295 2,58 2,44 3,66 8,564 5,831 9,17 6,661 11,38 8,12 11,92
Duina registra [mm]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
60 80 120 250 600 750 1100 1350 1750 2100 2600 2900 3500
159 159 219 267 420 420 420 465 516 562 613 662 714
1250 1350 1200 1310 2550 2650 2960 2940 2770 2970 2780 2620 2670
32 32 32 32 40 40 50 50 50 65 65 65 80
25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25
1052 1150 950 950 2220 2320 2630 2640 2420 2600 2410 2230 2260
EMA PROLAZA VODE KROZ IZMENJIVA
POLITIKA KVALITETA I ZATITE IVOTNE SREDINE

Inflex d.o.o. Beograd nastoji da se pozicionira na tritu kao preduzee za proizvodnju, projektovanje i inenjering energetskih postrojenja i opreme koje prua vrhunsku uslugu i kvalitet svojih proizvoda klijentima. Realizaciju prethodno navedene politike IMS rukovodstvo kao i svi zaposleni Inflexa obezbedie stalnim: 1. unapreivanjem proizvodnog programa i seta prateih usluga radi zadovoljavanja zahteva i potreba svojih klijenata. 2. unapreivanjem poslovnih procesa kroz praenje njihove efektivnosti, 3. uspostavljanjem odgovarajueg sistema vrednosti koji zadovoljava potrebe i oekivanja zaposlenih motiviui ih istovremeno, 4. planiranim obezbeenjem visokostrunog kadra i premanentnim usavravanjem zaposlenih, 5. nabavkom savremene opreme za rad kao i kvalitetnim odravanjem postojee, 6. razvojem integralnog menadment sistema (IMS) u skladu sa stratekim ciljevima organizacije i svetskim trendovima 7. razvijanjem ekoloke svesti kod zaposlenih kao i svesti o znaaju upravljanja zatitom ivotne sredine. 8. prepoznavanjem i spreavanjem pojava eventualnih negativnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje i bezbednost ljudi, 9. obezbeenjem sistema praenja i primene zakonske i druge regulative i informisanje zaposlenih o potovanju istih, 10. tednjom prirodnih resursa i energije, 11. minimiziranjem upotrebe tetnih materija i nastajanja tetnog otpada.
U Beogradu,april 2007.
Direktor, Stevo Smiljani, dipl.ma.in.
Pored projektovanja nae preduzee se bavi i proizvodnjom i ugradnjom aparata, ureaja i pratee opreme, tako da svojim klijentima omoguavamo kompletne usluge. Pruamo Vam mogunost projektovanja i izvoenja radova po sistemu "klju u ruke". Pogledajte spisak nekih od naih izvedenih radova i uverite se da svaki posao obavljamo maksimalno odgovorno i profesionalno na zadovoljstvo naih klijentata i poslovnih partnera. Proizvodni program naeg preduzea se ne ograniava na ovde nabrojane proizvode. Ukoliko imate posebne potrebe, obratite nam se za blie informacije. Preuzmite neke primere konstrukcija iz naeg asortimana i kontaktirajte nas za dogovor u vezi isporuke.
Obrada i priprema vode: bojleri, napojni rezervoari, odvajai gasova - degazatori, hemijska priprema vode, izmenjivai toplote, aeratori, peani filteri, akumulatori tople vode...
Naa VIZIJA je da stvaramo vrednosti koje e istinski zadovoljiti potrebe naih klijenata, da postanemo jedna od najreferentnijih specijalizovanih kompanija na tritu. Naa MISIJA je da pruamo vrhunsku uslugu i kvalitet svojih proizvoda, ime stiemo poverenje svojih poslovnih partnera
Posude pod pritiskom: zatvoreni ekspanzioni sudovi, membranski ekspanzioni sudovi (fleksoni), hidroforni sudovi... rezervoari komprimovanog vazduha, Skladitenje fluida: nadzemni skladini rezervoari za naftu i naftne derivate (rezervoari za lo ulje, rezervoari za mazut), dogrejai, predgrejaci, filteri precistaci mazuta, otparivaci kondenzata, rezervoari kondezata, rezervoari za vodu, podzemni, nadzemni i pokretni rezervoari za teni naftni gas, rezervoari za amonijak (separatori i resiveri), rezervoari za CO2 (stabilni i pokretni), dnevni rezervoari raznih vrsta fluida (mazut, nafta, voda ...), ublaivai hidraulinih udaraca, separatori kondezata, U poslovanju, kao i u ivotu, najvaniji razdelnici, je pravi izbor partnera. Mi ne prodajemo sabirnici, otvorene posude, samo opremu i usluge ve aktivno hladnjaci, uestvujemo u reavanju vaih zagrejai gasa... problema. Satisfakcija dobro
obavljenog posla je nae zadovoljstvo.

Ostalo: filteri za grubo preiavanje tekih tenih goriva i mazuta; preistai ulja sa parnim grejaem, prekidne komore, hiperbarine komore, separatori ulja i masti, koalosentni filteri (separacija ulja iz vode), alati za buenje cevi i posuda pod pritiskom, istake kutije za gasovode, zagrejai gasa, filteri za teni naftni gas; izolacioni komadi za prirodni i teni naftni gas, dimnjaci, industrijski usisivai...
Drutvo za proizvodnju, projektovanje i inenjering energetskih postrojenja i opreme Inflex doo je osnovano 1991. godine u Beogradu. Proizvodnja se odvija u funkcionalnom 2 objektu od 300 m prema evropskim standardima za objekte ovoga tipa.
S obzirom na tehniki potencijal i strunu osposobljenost danas je mogue izai u susret i najkomplikovanijim zahtevima izbirljivih kupaca koji su navikli na evropski kvalitet i uslugu. Inflex ima izuzetnu saradnju sa katedrom za procesnu tehniku Mainskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kao i vodeim strunjacima iz ove oblasti i oblasti zatite ivotne sredine a premaposebnoj elji naruioca na proizvod moe biti atestiran od strane katedre za procesnu tehniku. U cilju unapreenja samog poslovanja zavren je postupak serftifikacije Integrisanog menadment sistema (ISO 9001 i ISO 14001) od strane SIQ Ljubljana I IQ NET-a. Sam projekat je realizovan od strane Evropske agencije za rekonstrukciju kao finansijera projekta. U skladu sa Politikom kvaliteta i zatite ivotne sredine Inflex vodi rauna o svim ekolokim aspektima svojih proizvodnih procesa. Inflex ima na raspolaganju i tehnologiju prerade i unitavanja organskog otpada kao i reklamacije postojeih divljih deponija u skladu sa srpskim i evropskim normama.
Komunikaciju sa inostranstvom obavlja naa komercijalna sluba u kojoj zaposleni govore engleski, italijanski, ruski, eki, francuski i slovenaki jezik. Ovo u mnogome olakava saradnju i komunikaciju sa inostranim klijentima i buduim kooperantima. Generalni direktor: Stevo Smiljani, diplomirani mainski inenjer. mangart@inflex.rs
Ustanika 25, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2438 627 +381 11 3861 492 +381 11 3467 320 www.inflex.rs office@inflex.rs

Prospekt

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prospekt

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ustanika 25, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2438 627 +381 11 3861 492 +381 11 3467 320 www.inflex.

KANCELARIJA INFLEX D.O.O.

PROIZVODNI POGON INFLEX D.O.O. ul. Pavla Popovia br. 12

Okretnica linija 18, 29

Rezervoari sa dvostrukim zidom

REZERVOAR ZA SKLADITENJE ULJA

REZERVOAR ZA SKLADITENJE ULJA

EMA UREAJA ZA SKLADITENJE I PRIPREMU LAKIH ULJA

REZERVOARI SA DVOSTRUKIM ZIDOM

NAZIVNA VELIINA (m3)

5 5 5 5 500 1 450 130 1 1 80 32 40 50 40 40 1/2

600 1 2 500 150 1 1/4 1 1/4 170 1 1/2 1 1/2 2

c A DN1 DN2 DN3 DN4 DN5 DN6 DN7 DN8 M

REZERVOARI SA DVOSTRUKIM ZIDOM

EMA UREAJA ZA SKLADITENJE I PRIPREMU LAKIH ULJA

OZNAKE O OZRAENJE T TERMOMETAR TS TROKRAKA SLAVINA M MANOMETAR ZV ZAPORNI VENTIL L LEVAK

LIM ZA POJAANJE ELINO LEITE TEMELJNA PLOA BETONSKI TEMELJ

OZNAKA (mm) 1 3 1250 5 7 10 1600 (13)

ZAPREMINA (m3) 16 20 25 2000 30 40 50 2500 60 80 100 2900

SPOLJNI PRENIK VELIINA

8820 10880 10295 13360

Zadrava se pravo tehnikih izmena.

HORIZONTALNI REZERVOARI ZA MAZUT

HORIZONTALNI REZERVOARI ZA MAZUT MAZUT

D max i " i ' Hd

gde je: Dmax = 300 kg/h = 83 Hd = 9600 kcal/kg i = 665,6 kcal/kg

300 (665,6 105) = 21,1 kg / h 9600 0,83

600 (665,6 105) = 42,2 kg / h 9600 0,83

HORIZONTALNI REZERVOARI ZA MAZUT MAZUT

F = 4 m2 k 40 kcal/m2h C c = 0,5 kcal/ C kg

60 10 50 = = 28C, pa je: 60 2,310g6 2,3 10g 10

4 40 28 160 28 = = 179,20 kg / h 0,5 50 25

Q 4480 = = 8,7843 8,8 kg / h r 510

HORIZONTALNI REZERVOARI ZA MAZUT MAZUT

- potrebna povrina grejalice - iskustveni koeficijent prolaza toplote

t 2 t 1 133 60 73 = = = 92,5C t 2 133 2,310g 2,22 2,310g 2,310g 60 t 1

2120 = 0,382 m 2 60 92,5

2120 = 4,15 kg / h 510

2100 = 2,45 kW 860

EMA UREDJ UREDJAJA DJAJA ZA PRETOVAR, SKLADITENJE SKLADITENJE I PRIPREMU MAZUTA

RECIRKULACIJA DOVOD PARE

O P EG Z TS PSP MPG ------

EMA UREAJA ZA PRETOVAR, PRETOVAR, LAGEROVANJE, PRIPREMU I SAGOREVANJE GORIVA

DOVOD PARE 3 BAR (VRELE VODE)

EMA REGULACIJE OPTEREENJA SA SIGURNOSNIM UREAJEM ZA GASNO I EL.PALJENJE

NAPOMENA - ZA SLUAJ UKOPAVANJA REZERVOARA ZA GORIVO NE PREDVIEJU SE PUMPE ZA PRETOVAR.

HORIZONTALNI HORIZONTALNI REZERVOARI

Zadrava se pravo tehnikih izmena.

OVALNI REZERVOAR ZA LO ULJE

Zadrava se pravo tehnikih izmena.

VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI

20 2900 3050 3092 42 2170 5 5 5 -

30 3500 3200 3244 55 2810 5 5 5 5

250 6000 9077 9237 228 10460 5i7 5 5 5 5 5 5

500 8000 10075 10275 352 16230 5i7 5 5 5 5 5 5 5

Zadrava se pravo tehnikih izmena.

VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI

VERTIKALNI NADZEMNI REZERVOARI SA CENTRALNIM STUBOM

OPIS D h H d K 2 Pov.za premaz (m ) Teina kp pod plat 1 2 3 debljine limova 4 5 6 7 8 9 10 11 12

750 11150 7575 8375 400 750 460 21720 5i7 5 5 5 5 5

1000 11150 10275 11075 400 750 625 25570 5i7 5 5 5 5 5 5 5

2000 17500 10097 10557 500 1000 980 49300

10000 27000 17590 17990 700 1100 192000 5 i 12 18 16 15 14 12 11 9 8 6 5 5 5

15000 33000 17690 18190 700 1100 288000 5 i 12 22 20 18 16 15 13 11 9 8 6 6 6