1

Entity-Relationship (ER) Dijagram

Detaljan logiki prikaz entiteta, entiteta veza i

podataka radi organizacije poslovanja MOV model objekti objekti-veze veze

Dijagrami sadre tri osnovne konstrukcije

Entitete Veze Atribute

Modelovanjem se realni svet svodi na odreeni broj podataka

Podaci su apstrakcija realnosti Vano j je izdvojiti j bitne objekte j

Svaki model podataka treba da ine osnovne komponente: p

Struktura podataka statiki opis stanja realnog

sveta Operacije izraavaju dinamiku iz realnog sveta Ogranienja (constraints) ogranienja u modelu k j su posledica koja l di ograni ienja j iiz realnog l sveta t
3

Entitet

Osoba, mesto, objekat, j doga g aj j ili koncept p u

Tip entiteta At ib t Atribut

korisnikom okruenju o kojima elimo da beleimo i uvamo podatke Predstavljeni j su kao p pravougaonik g u ER dijagramima j g
Kolekcija entiteta koji dele neke zajednike osobine Imenovana osobina ili karakteristika koja je od

znaaja j za p poslovanje j organizacije g j Predstavljeni su kao ovali u ER dijagramima

Tip entiteta

Atribut

Poveznik

Gerund

Opti pojam (objekat, proces, pojava) koji moemo jednoznano odrediti odrediti, a o kojemu u bazi podataka uvamo podatke Naziv entiteta zajedno sa svojim atributima ini tip entiteta unutar kojega moe postojati vie instanci (pojava) entiteta Predstavljaju se imenicama

U grafikom prikazu se prikazuje pravougaonikom unutar kojega je upisan naziv tipa entiteta Primer:
Automobil Osoba Kua Projekat

Karakteristika (svojstvo) koje poblie opisuje e e entitet Moe poprimiti vrednost iz odreenog skupa vrednosti koji j predstavlja j domen ( (tip vrednosti) ) tog atributa Atribut ili skup atributa koji jednoznano odre d uje j svaku k pojavu j entiteta tit t se naziva i klj klju tipa entiteta

Grafiki se prikazuje elipsom unutar koje je upisan naziv atributa

Kljuni atibuti se podvlae

Naziv Ime JMBG

Veliina Cena

Poveznik
Odnos ili veza izmeu pojava jednog ili vie

tipova entiteta koji je od znaaja za poslovanje Veza kazuje da se pojavio dogaaj ili da postoji prirodna veze izmeu tipa entiteta Veze se uvek oznaavaju glagolima Grafiki se prikazuju rombom

10

Opisuje odnos meu entitetima Stepen veze - broj entiteta koje promatrana veza povezuje

binarna, binarna ternarna, ternarna itd itd. refleksivna - kada jedan entitet u vezi ima dve

razliite uloge g

Naziv poveznika je predstavljen glagolom Definicija treba da objasni prirodu veze i zato je vana

11

Primer (stepen):
binarna veza: ternarna veza:

refleksivna veza:

12

Kardinalitet veze - opisuje ogranienja preslikavanja p es a a ja pojedina pojed anih entiteta e e a koji oj uestvuju u posmatranoj vezi
1:1, 1:N, N:1, N:M opte govorei mogue je i da u nekoj vezi pojedine instance nekog entiteta ne uestvuju (1:0, 0:N)

Tip veze - skup veza iste vrste Grafiki se prikazuje rombom unutar kojega pie naziv tipa veze

13

Meu entitetima moe postojati paralelna veza Paralelna veza moe biti dvostruka, trostr ka itd. trostruka, itd

14

Kljuevi i jedinstveni identifikatori

Svaki tip p entiteta mora imati neki atribut ili skup p

atributa koji pravi razliku izmeu pojedinanih pojava istog tipa entiteta Klju j Atribut (ili skup atributa) koji jedinstveno identifikuju svaku pojedinanu pojavu tipa entiteta
Pravila za izbor klju j a

1.Odabrati atribut koji nee menjati svoju vrednost 2.Odabrati atribut koji nikada nee imati null vrednost

15

Broj pojava entiteta B koji mogu biti povezani sa svakom pojavom entiteta A Minimalni kardinalitet
Minimalni broj pojava entiteta B koji mogu biti

povezani sa svakom pojavom entiteta A

Maksimalni kardinalitet

Maksimalni kardinalitet pojava entiteta B koji

mogu biti povezani sa svakom pojavom entiteta A

16

Strukture sa kardinalitetima grupe M:N

Radnik (0 M) (0,M) Radi (0 N) (0,N) Projekat

Ivo Ana E Eva Aca

(Ivo Lido) (Ivo,Lido) (Ivo,Faktura) (A (Ana,Skladitenje) Skl dit j ) (Ana,Lido)

Lido Faktura Skladitenje Nabavka

17

Strukture sa kardinalitetima grupe M:N

Radnik (0,M) Radi (1,N) Projekat

Ivo Ana Eva Aca

(Ivo,Lido) ( , ) (Ivo,Faktura) (Ana Skladitenje) (Ana,Skladitenje) (Ana,Lido) (Eva,Nabavka)

Lido Faktura Skladitenje Nabavka

18

Strukture sa kardinalitetima grupe M:N

Radnik (1 M) (1,M) Radi (1 N) (1,N) Projekat

Ivo Ana Eva Aca

(Ivo,Lido) (I o Fakt a) (Ivo,Faktura) (Ana,Skladitenje) (Ana,Lido) (Eva,Nabavka) (Aco,Nabavka)

Lido Faktura Skladitenje Nabavka

19

Strukture sa kardinalitetima grupe N:1

Radnik (0 1) (0,1) Rasporeen (0 N) (0,N) Radno mesto

Ivo Ana E Eva Aca

(Ivo projektant) (Ivo,projektant) (Ana,projektant) (E (Eva,Sekretarica) S k t i )

Projektant Programer Sek eta ica Sekretarica Direktor

20

Strukture sa kardinalitetima grupe N:1

Radnik (1,1) Rasporeen (0,N) Radno mesto

Ivo Ana Eva Aca

(Ivo projektant) (Ivo,projektant) (Ana,projektant) (Eva,Sekretarica) (Aco,Projektant) ( , j )

Projektant Programer Sekretarica Direktor

21

Strukture sa kardinalitetima grupe N:1

Radnik (0 1) (0,1) Rasporeen (1 N) (1,N) Radno mesto

Ivo Ana Eva Aca Pera Mira

(Ivo,projektant) (Ana p ojektant) (Ana,projektant) (Eva,Sekretarica) (Aco,Programer) (Pera,Direktor)

Projektant Programer Sekretarica Direktor

22

Strukture sa kardinalitetima grupe N:1

Radnik (1 1) (1,1) Rasporeen (1 N) (1,N) Radno mesto

Ivo Ana Eva Aca Pera Mira

(Ivo,programer) (Ana projektant) (Ana,projektant) (Eva,Sekretarica) (Aco,Projektant) (Pera,Direktor) ( , ) (Mira,Direktor)

Projektant Programer Sekretarica Direktor

23

Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1

Radnik (0,1) je (0,1) Osiguranik

Ivo Ana E Eva Aca

(Ivo Polisa2) (Ivo,Polisa2) (Ana,Polisa1) (E (Eva,Polisa3) P li 3)

Polisa1 Polisa2 Polisa3 Polisa4

24

Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1

Radnik (1,1) je (0,1) Osiguranik

Ivo Ana Eva

(Ivo Polisa2) (Ivo,Polisa2) (Ana,Polisa1) (Eva,Polisa3)

Polisa1 Polisa2 Polisa3 Polisa4

25

Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1

Radnik (1,1) je (1,1) Osiguranik

Ivo Ana E Eva Aco

(Ivo Polisa2) (Ivo,Polisa2) (Ana,Polisa1) (E (Eva,Polisa3) P li 3) (Aco,polisa4)

Polisa1 Polisa2 Polisa3 Polisa4

26

Rekurzivne veze
rukovodi (0,N) Radnik (0,1) sluzi rukovodi

A Ana Eva Aco Ivo

(A (Ana,Eva) E ) (Ana,Aco) (Eva,Ivo)

A Ana Eva Aco Ivo

27

Rekurzivne veze
Je deo (0,N) Proizvod (0,M) Sastoji se od Sastavnica

101 Y45 Motor Karoserija Klip

(101 M t ) (101,Motor) (101,Karoserija) (Motor,Klip) (Y45, Motor) (Y45, Karoserija)

101 Y45 Motor Karoserija Klip 28

Tip poveznika reda veeg od dva

(0,N) Izvodjenje_ nastave (0,N) Nastavnik

Student

(1,N) Predmet

29

Slabi entiteti nemaju atribut koji bi mogao biti sopstveni klju. Slabi entiteti ne mogu da egzistiraju bez druge relacije ka drugom entitetu. Parcijalni klju je deo kljua koji dolazi iz slabog entiteta. Ostatak kljua dolazi od drugog entitea u relaciji. j Slabi entiteti uvek imaju totalno participiranje i ne mogu da egzistiraju bez identifikujue relacije. relacije

30

Slabi tip entiteta Ti entiteta Tip tit t dete d t je j id identifikaciono tifik i zavistan it
ID R_D

Roditelj j

Dete

31

Specijalizacija
Proces uzimanja entiteta i kreiranje nekoliko

specijaliziranih podklasa

Generalizacija
Proces uzimanja nekoliko srodnih entiteta i kreiranje

generalne superklase

Uglavnom govorimo o specijalizaciji, ali najvei broj informacija se odnosi i na generalizaciju.

32

Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup slinih tipova objekata pretstavlja optijim generikim tipom (nadtipom). Pod slinim tipovima objekata ovde se mogu tretirati i i tipovi i i objekata j koji ji iimaju j j jedan broj j iistih i (zajednikih) atributa, tipova veza sa drugim objektima i operacija. operacija Generalizacija

Studenti, Studenti Nastavnici Nastavnici, Politiari, ari Pevai su Osobe

33

Generalizacija (IS_A hijerarhija)

Vozilo

IS_A

Autobus

Kamion

Limuzina

34

Stanovnik

IS_A

Zaposlen

Nezaposlen

Penzioner

35

Preslikavanje moe biti: Totalno (ako svakoj pojavi nadklase odgovara bar jedna pojava podklase)
Minimalni kardinalitet je jedan

Parcijalno (ako bar jednoj pojavi nadklase ne odgovara

nijedna pojava podklase)

Minimalni kardinalitet je nula

Takoe moe biti: Disjunktno (ako je svakoj pojavi nadklase pridruena pojava iz najvie jedne podklase)
Maximalni kardinalitet j je j jedan

Preseno (ako bar jednoj pojavi nadklase odgovaraju

pojave iz vie od jedne podklase)

Maximalni kardinalitet je N

36

Kardinaliteti IS_A hijerarhije

Stanovnik (1,1) ( , ) IS_A (1,1) Zaposlen (1,1) Nezaposlen (1,1) Penzioner

37

Kardinaliteti IS_A hijerarhije

Nezaposlen (0,N) ( , ) IS_A

Dete

Uenik

Student

Invalid

38

Pretvara tip poveznika u tip entiteta

Kada K d treba t b povezati ti d dva ti tipa poveznika ik

(tada oni postaju gerund) Kada K d treba t b povezati ti tip ti poveznika ik sa ti tipom entiteta (tada tip poveznika postaje gerund)

39

Gerund (glagolska imenica)

X XY Y

XYVW

VW

40

Gerund (glagolska imenica)

Radnik Osposobljen Maina

Proizvodi

Moe_ _ proizvesti

Potrebna nam je veza proizvodi Deo

41

Pogresan dijagram
Osposobljen

Radnik

Proizvodi

Maina

Deo

Moe_ proizvesti

42

Imenice ukazuju na potrebu uvoenja tipova entiteta Glagolski g oblici ukazuju j na potrebu p uvoenja j tipova p poveznika ili gerunda Fraze oblika bar jedan, najmanje jedan, vie i sline, ne ukazuju na kardinalitete tipova poveznika ili gerunda Postojanje razliitih uloga eniteta jednog skupa u vezama sa entitetima tit ti drugih d ih skupova, k ukazuje k j na potrebu uvoenje vie tipova poveznika izmeu odgovaraju g j ih tipova entiteta Veze izmeu entiteta jednog skupa ukazuju na potrebu uvoenja rekurzivnog tipa poveznika. Kod rekurzivnih veza je preporuljivo da se uloge entiteta eksplicitno navedu
43

Vremensko prethoenje entiteta jednog skupa u odnosu na entitete nekog drugog skupa, ukazuje na egzistencijalnu it ij l zavisnost i t entiteta tit t d drugog skupa k od entiteta prvog skupa i potrebu uvoenja minimalnog kardinaliteta Potreba takvog selektivnog povezivanja entiteta tri ili vie skupova, kod kojeg u vezi mogu uestvovati samo entiteti koji j su ve u nekakvoj j drugoj g j vezi sa entitetima jednog (ili vie) drugih skupova, ukazuje na neophodnost korienja gerunda, kao modela tih veza Postojanje entiteta, jednog skupa, sa specifinim osobinama ili sa specifinim vezama sa entitetima drugih skupova, skupova ukazuje na potrebu uvoenja I_SA I SA hijerarhije
44

Svako obeleje moe pripadati samo jednom tipu jednom tipu p p poveznika ( (tek u entiteta ili samo j ekstenziji: pojave tipa poveznika nasleuju kljueve povezanih pojava tipova entiteta, pojave slabog tipa entiteta nasleuju klju pojave regularnog tipa entiteta, pojave potklase nasleuju klju i osobine superklase) Tip entiteta ili tip poveznika sadri samo ona obeleja supa entiteta ili skupa poveznika, koja su bitna za realizaciju ciljeva postavljenih pred automatizovani informacioni sistem

45

ime j b jmbg prezime (0,1) (1,1) ids naziv

Radnik

Rukovodi

sektor

46

Naziv idOpst brStan (1,1) SifO naziv

Opstina

pripada

(1,N)

Okrug

47

Je supruga p g (0,1) Osoba (0,1) Je muz U braku

48