Agresivno ponaanje pasa

Agresivnost pasa kao oblik promenjenog ponaanja Nije retka pojava da se vlasnici javljaju veterinarima ,vidno uzbudjeni i zabrinu agresivnim,nepredvidljivim ponaanjem svog psa koji je ,iz ista mira, skoio na njih I pokuao da ih ujede ili u najnesretnijem sluaju ih izujedao!!! Nekim ljubiteljima ivotinja nije jasno da psi i make nisu uvek umiljati i mazni i da je u njihovoj prirodi da se plae oveka.ivotinje taj strah pokazuju agresivnou. Nije nam strano da se u ordinaciji sreemo sa vlasnicima koji ne umeju da obuzdaju agresivnost svog ljubimca ili da agresivnost ivotinje ne povezuju sa grekom u odgoju.Velika greka koju ljudi prave je u tome to se ne upoznaju sa rasom, karakterom i poreklom ivotinje ( pogotovu ako su meanci).Naprotiv,njih ve ,na prvi pogled, osvoji umiljatost i neposrednost tenaca.U kinolokom smislu, karakter psa ine temperament i ud tj.narav. Temperament psa je nasledna osobna koja odraava stepen reakcija CNS na razliite podraaje spoljnih i unutarnjih faktora. Postoji ivahni(sangvinini) i mirni temperament. Kod pasa filigranske konstitucije se sree nepoeljna podvarijanta nervoznog temperamentaivava,pin ud(narav) je duevno,psihiko stanje psa. Razlikuje se dobroudna i zloudna narav psa.Zloudni psi pri najmanjem nadraaju reaguju ujedom i agresivnou ,te takve pse treba iskljuivati iz priploda. Agresivnost je reakcija i nain ponaanja koji se ispoljava prema drugom organizmu.Moe biti ofanzivna,defanzivna i predatorska. Ofanzivna agresivnost podrazumeva ispoljavanje dominacije medju mujacima i medju enkama, pojaava se kako ivotinja dostie polnu zrelost.Zabeleena je kod nemakih ovcara,pit-bulova, staforda,dobermana,haskija,rotvajlera.Reakcije agresivnog ponaanja su opasne i traumatske a ujedi mogu da budu fatalni. Defanzivna agresivnost je vezana za rtvu i obuhvata agresiju psa vezanu sa teritorijalnom odbranom,majinskom zatitom,odbranom isprovociranom strahom i takozvanom iritabilnom agresivnou.Ona je isprovocirana bolom i frustracijom ivotinje. Jasni znaci agresivnosti kod pasa su:pokazivanje i kljocanje zubima,reanje,piljenje u rtvu i zauzima stava za otvoren napad.

Predispozicioni znaci vezani za okruenje koji podstiu agresivnost su asocijalnost sa drugim psima,zlostavljanje i okrutno ponaanje prema psu,ograniavanje slobode, borbe i napadi drugih pasa. Sa medicinske strane,neuroloki pregled psa moe da pokae vezu sa organskim oboljenjem. U tom smislu treba ispitati sve mogue uzroke i patoloka stanja koja mogu biti udruena sa agresivnou. Imajmo na umu i to da najopasnija i najozbiljnija bolest koja u klinikoj slici oboljenja ima agresivnost je besnilo. Tretman pasa koji ispoljavaju teritorijalnu agresivnost Prvi korak je zatita oveka i vlasnika od ujeda agresivne ivotinje.To podrazumeva stavljanje korpe na njuku psa i obezbedjivanje uslova(boksa) tako da pas nema prilike da ispolji kompromitujue ponaanje. Drugi korak je vebanje osnovnih komandi sa psom. Prvo treba trenirati na neutralnom terenu a zatim blizu kue, u sopstvenom dvoristu i praenje reakcije psa kad naidje nepoznata osoba i direktno kontrolisanje sa komandama obuzdavanja.Jedno od reenja smanjenja agresivnosti je kastracija psa ili sterilizacija kuja ako je njihova agresivnost vezana za periode teranja. Ako su u pitanju zluradi,jogunasti i izrazito ujedljivi psi,vlasnici moraju da shvate da takvi psi ne mogu da se prevaspitaju i ''ozdrave'' i jedino resenje je eutanazija.

VRSTEAGRESIVNOSTI SUIVOT Ijudi i pasa vekovima je obeleen nerazumevanjem i problemima - prvi i osnovni predstavljaju albe na agresivne napade pasa na Ijude ili na druge pse. Napade na druge pse etilozi karakteriu kao pojavu unutar jedne vrste. Bez obzira na rasprostranjeno verovanje, zanemarljivo mali je broj pasa koji manje pripadnike iste vrste, pse malih rasa stavljaju u isti red sa makama, zeevima i drugom lovinom. Njihov napad na male pse spada tako u krug lovakog ponaanja. Jurnjava za ivavom ili toj pudlom je ustvari lov na lisicu, zeca, maku. Uobiajeni izgovor vlasnika veeg psa koji napada malecke tako pada u vodu - njegov pas, ukoliko ne spada u onih nesrenin 0,0% nije toliko glup da ne zna ta je pas, a ta plen. Napadi na druge pse spadaju u domen socijalnog ponaanja i, veinom, borbe za poloaj. Napad to se tie napada na Ijude u lovako ponaanje spada napad obuenog slubenog psa na zloinca ili figuranta, dok je potareva pocepana nogavica ve posledica teritorijalne agresije psa koji je odrastao u Ijudskom drutvu i koji, zahvaljujui jedinstvenom procesu utiskivanja i uenja, u pripadnike svoje vrste ne ubraja samo pse nego i Ijude. Agresivno ponaanje kod

ivotinja se manifestuje pre svega u odnosima izmeu odraslih jedinki. lako u javnosti najvie panje privlae sluajevi kada je pas napao dete, njih ima prema preciznim statistikama najmanje. Deca su, budui da ih psi doivljavaju kao tenad uglavnom poteena napada, a u svakom sluaju intenzitet ujeda psihiki zdravog psa bie znatno manji ukoliko je u pitanju dete. Stradaju najvie odrasli, zatim drugi psi, tek onda deca. Vrlo precizne statistike imaju u Sjednijenim Dravama, meutim podaci koji svedoe o rasnoj pripadnosti agresivnih pasa izrazito se razlikuju: tri razliita istraivanja sprovedena iste 1983. godine u razliitim amerikim dravama redaju potencijalno agresivne pse na sledei nain: 1. meanci, koker panijeli, nemaki ovari (Beuer) 2. pringerpanijeli, dobermani, nemaki ovari, pudle, lasa apso, dok se kao najmanje agresivni istiu meanci (Borhelt) 3. nauceri, bobtejl, bigl, nemaki ovar, doberman, pringerpanijei (Marsela). Ovi podaci nisu merodavni za neke uoptene zakljuke budui da, su izrazito lokalno obojeni dovoljan je jedan agresivni meanac koji e se nametnuti u svom okrugu kuja lutalica da cela populacija izrazito povea svoju agresivnost. Isto vai i za odgajivae sa linijama agresivnih pasa u okviru jedne rase. Tltulama ovenan agresivni ampion koga obilato koriste u uzgoju moe da utie na poveanu agresivnost neke rase ak u itavoj dravi.

Agresivne napade pasa na Ijude i pse mogue je podeliti u 5 osnovnih grupa: Dominacijska agresija: u nju spada sukob oko hijerarhijskog poloaja izmeu pasa ili oveka i psa. Ilustrativan je primer mlaeg psa koji se bori sa starijim za poloaj u istoj porodici, ili pak za panju svog vlasnika. Ukoliko dva psa nastoje da privuku svu Ijubav svoga gospodara, sukobi izbijaju u njegovom prisustvu dok ih u odsustvu gotovo ili uopte nema. Ukoliko se bore za hijerarhijski poloaj sukobi se odvijaju bez obzira na prisustvo vlasnika. Dominacijska agresija uzrok je veine onih sluajeva kada pas ujede svog" oveka. Vlasnici su najee ubeeni da je napad bio potpuno bezrazloan i neisprovociran, meutim, iskusni posmatra prepoznae povod koji je izazvao agresiju. Ovakve situacije mogu ponovo da se izazovu da bi se vlasniku pokazalo zato ga je pas ujeo i da bi ubudue ovek mogao da koriguje svoje ponaanje. Podela U dominacijsku agresiju spada odbrana igrake, kosti ili pak hrane. Teritorijalna agresija: ova vrsta agresivnosti osnov je jedno od glavnih uloga pasa u ivotu oveka - odbrane imovine i poseda - i zahvaljujui njoj pas je sjajan uvar.

Zatitnika agresija: vrlo je izrazita pri odbrani mladunaca ili lana opora, bilo psa ili oveka. Kinologija ovu vrstu agresije koristi pri odbrani vodia. Meutim, ona moe da prouzrokuje i probleme, kao recimo kod pojedinih kuja koje svoje tence brane ak i od vlasnika. Preusmerena agresija: dobar primer je razdvajanje pasa koji se tuku. U afektu pas obino ujede ruku svog vlasnika koji pokuava da ga odvue. Agresija iz straha: pas koji napada i ujeda iz straha vrlo lako se prepoznaje - ui su poloene, rep takoe ili je uvuen meu noge, pas je obino nakostreen i nakon ujeda automatski skae u stranu.Mali ili plaljivi pas esto e ujedom odgovoriti na pokret rukom nekoga ko samo pokuava da ga pomazi. Uz pokret, posebno ako on dolazi odozgo, pas pogreno interpretira i pogled oveka koji ga obino, ni ne slutei da pravi greku, gleda pravo u oi. Kod pasa je pogled uperen u oi protivnika sastavni deo pretnje i upozorenja pred napad.Probleme sa agresivnou pasa imaju obino Ijudi koji se nisu potrudili da saznaju nita o specifinostima psee psihe, Ijudi koji za ceo ivot ne naue da pravilno tumae psee gestove i sve ono to njihov pas pokuava da im naznai i kae. Veliku ulogu u odnosu psa i oveka ima izbor rase neke rase jednostavno nisu pogodne za odreeni tip linosti. Nervozan ovek sa terijerom, blag, neodluan ovek sa dobermanom, neko ko ezne za biem apsolutne poslunosti sa au auom predstavljaju pravu katastrofu za okolinu, za vlasnika a pre svega za psa koji tu nije ni kriv ni duan. Vlasnici takvih problematinih pasa esto kukaju nad svojom sudbinom to je ba njima dodelila takvog zlotvora.U zemljama u kojima postoje kursevi za prevaspitavanje problematinih pasa, i, pre svega, njihovih problematinih vlasnika, prva stvar koju e im rei je da bi kod nekog drugog dotini pas bio pravo zlato. Zatim e bihejuioralnom metodom nauiti psa i vlasnika kako da uspostave pravilan odnos i kako da vlasnik ispravno postupa sa svojim psom.Kod nas, ukoliko se vlasnik ne upie u pseu kolicu"', psa ubijaju od batina ili strpljivo trpe njegove napade. Kao jedan od drastinijih pamtim sluaj pomalo histerine, krhke devojke koja je izabrala, nervoznijeg, plaljivijeg, ali u osnovi sasvim psihiki zdravog dobermana. Kada je tene, razmaeno bez obzira na dobronamerne savete cele psee livade, poelo da pravi ozbiljne probleme i napada i pse i Ijude, nena" vlasnica tako ga je pretukla bodljikavom ogrlicom da mu je slomila onjak. Naravno, bez ikakvog rezultata. Doberman je i dalje strah i trepet za pse manje od sebe.Ne jedan au au zavrio je kratak ivot veterinarskom injekcijom zato to je svoj dominantan poloaj u porodici potvrivao zakonom zuba. Dovoljno je bilo plianom medvediu nametnuti potpuno nenasilnim sredstvima svoj autoritet dok je bio tene.Ne postoji arobna pilula koja bi mogla da bez napora viasnika sredi njegove poremeene odnose sa dominantnim psom. Pas, shodno svojoj pseo logici, ponaa se onako kako mu porodica doputa i kako su ga nauili.Naravno, postoje i drugaije kategorije vlasnika problematinih pasa. Jedna, kojoj treba odati duno potovanje su Ijudi koji uzimaju problematinog psa od prethodnog neadekvatnog vlasnika upravo da bi mu obezbedili miran i normalan ivot. Ili pak ljudi koji su uinili sve, paijivo odvagali, uzeli psa rase sa kojom su Ijudi njihove strukture linosti i uslova obino sretni i zadovoljni, ali su imali zaista nesreu da se njihov Ijubimac izraz ito razlikuje od pripadnika svoje rase.* Iz studije Vladimira Mikulice: Upoznaj svog psa"