MILJENJE

ta je miljenje?
Miljenje nije rutinski mentalni rad
Sabiranje 5 + 3

Woodworth: Miljenje je traenje odgovora na neko pitanje ili reavanje problema

Potraga za onim ega nema u iskustvu, to se ne moe opaziti Stvaranje novog

Miljenje je vii kognitivni proces Miljenje je adaptivni proces

Javlja se samo kad postoji motiv koji reavanje zadatka ini neophodnim

Faze procesa miljenja

1. 2. ZADATAK - taka od koje se polazi ANALIZA PROBLEMA ralanjivanje na komponente izdvajanje najbitnijih delova meusobno poreenje delova (odlaganje odgovora)

3.
4.

ODABIRANJE JEDNOG REENJA

POREENJE REENJA SA POLAZNIM ZADATKOM

Ako je reenje zadovoljavajue misaoni tok se prekida Ako nije nastavlja se dok se ne pronae reenje

Definicije

Miljenje je usmereno operisanje znacima ili simbolima koje omoguuje uvianje odnosa Miljenje je determinsan tok ideja sa simbolikom sadrinom, podstaknut problemom ili zadatkom, a koji vodi ka reenju Miljenje je svaki proces ili aktivnost koja nije dominantno opaajna, a kojom ovek shvata neki objekat ili aspekt objekta/situacije

Osobine

Simbolika aktivnost neostaje se na nivou jednostavnih ulnih utisaka, niti predstava, niti izolovanih pojmova/rei Sutina aktivna potraga unutranje povezanosti meu elementima problemske situacije, kako bi ona bila reena Saznanja do kojih se dolazi nisu neposredno data do njih se dolazi uvianjem Celishodna/svrsishodna aktivnost usmerena ka cilju koj zadovoljava neku potrebu

Izdvajanje bitnog u nekoj situaciji

Uvianje

Karakteristini momenti
1. 2. Operisanje simbolima verbalnim, numerikim, grafikim Usmerenost procesa u strategiji reavanja problema koristi se (svesno ili nesvesno) probabilistika logika pretpostavke o verovatnoi uspeha na osnovu ranijeg iskustva Uvianje odnosa omoguuje utvrivanje identiteta pojave (da neto jeste ili nije), slinosti i razlike objekata, uzrono-posledinih odnosa

3.

Zakljuivanje i suenje

Procesi kojima dolazimo do novih saznanja na osnovu postojeih, ranije usvojenih Induktivno zakljuivanje kada na osnovu znanja o pojedinanom elementu dolazimo da pravilnosti koja vai za celu klasu Deduktivno zakljuivanje kada ranije saznate principe primenjujem na nove elemente iskustva

Svakodnevni misaoni procesi ne potuju do kraja pravila logike

Sud

Rezultat procesa zakljuivanja

Konstatovanje stanja
Doivljaj uverenosti Sudovi zasnovani na perceptivnoj evidentnosti

Vrste (prema vrsti procesa na kome su zasnovani): 1. 2. Drvee je ozelenelo. A je vii od B, a B je vii od C... Puenje i alkohol tete zdravlju. esto se bez razloga uznemirim. Vie volim knjige od filmova.

Sudovi zasnovani na logikoj evidentnosti

3.
4. 5.

Sudovi koji poivaju na autoritetima (naunim)

Sudovi koji poivaju na subjektivnom iskustvu

Sudovi koji poivaju na afektivnom odnosu

Sud

Za stepen uverenosti u sud od kljune je vanosti da li se sud odnosi na nas ili ne. Oni koji se odnose na nas praeni su velikim stepenom uverenosti u tanost, afektivno su obojeni i teko se menjaju Stepen tanosti zavisi od mnogo faktora: Razvijenost intelektualnih sposobnosti Osobine linosti Motivacija i oseanja u trenutku zakljuivanja

Vrste miljenja

Prema vrsti simbola: 1. Konkretno (perceptivno, situaciono) u reavanju problema se koriste konkretni elementi situacije (opaaji i predstave) 2. Apstraktno pri reavanju problema nisu svi potrebni elementi dati u opaajnom polju, niti su prisutni u obliku konkretnih predstava Prema vrednosti/korisnosti: 1. Produktivno reenje od znaaja za zajednicu 2. Neproduktivno

Vrste miljenja

Prema stepenu realizma: 1. Realistiko reavanje realnih ivotnih problema; elementi reenja su realno odreeni u vremenu i prostoru 2. Imaginativno kada miljenje namerno odstupa od realnosti

Kritiko miljenje

Miljenje u kome se velika panja obraa na procenu verovatnoe ispravnosti formulacije problema, utvrenih injenica koje su znaajne za reavanje i odabranih metoda za dolazak do cilja

Ako ga nema, produkcija ideja ne dovodi do cilja, miljenje se rasplinjuje

Predmet KM mogu biti svoje ili tue ideje

Faktori od znaaja:

Inteligencija

Ranije iskustvo omoguuje odbacivanje ideja koje nisu korisne

Nivo aspiracija ukoliko je usaglaen sa mogunostima Osobine linosti

Stvaralako miljenje

Sloena intelektualna aktivnost

Originalnost i drutveno priznata vrednost rezultata

Originalno je ono to dovodi do novog, neobinog, retkog Ne mora samo proizvod miljenja biti originalan, ve i nain pomou koga se do proizvoda dolazi Originalnost vie dolazi do izraaja kod otkrivanja i formulisanja problema nego kod njegovog reavanja Originalnost je mogua samo onda kada problem dozvoljava vie moguih reenja

Vrste stvaralakog reavanja problema:

Objanjenje zato se neto desilo? Predvianje prognoza moguih posledica dogaaja Imaginacija stvaranje novih, drutveno vrednih rezultata

ODNOS JEZIKA I MILJENJA

ODNOS JEZIK-MILJENJE
Da li jezik oblikuje miljenje?
Da!
Whorf, Shapiro Jezik kojim govorimo odreuje nain na koji mislimo.

Ne!
Chomsky, Pinker Jezici se na povrini (po izgledu) razlikuju, ali struktura i principi organizacije isti su za sve jezike To su jezike univerzalije i one su posledica ogranienja naeg uma
Prosean broj rei u reenici je priblino isti u svim jezicima, Ne postoje jezici bez glagola ili imenica Svi jezici imaju suglasnike i samoglasnike Svi jezici imaju jedne te iste vrste rei Svi jezici imaju bar tri gramatika lica i dva gramatika broja

Danas: Jezik ne odreuje miljenje, ali moe uticati na njega

Npr. opaanje boja

FUNKCIJE JEZIKA
1. Kominikacija 2. Miljenje Da li je mogue misliti bez jezika?
NE: to su samo razliiti aspekti istog fenomena DA: Miljenje i jezik su razliite funkcije
Npr. Antropoidni majmuni: mogu da misle, ali ne mogu da govore Introspekcija: postoje misli koje ne moemo pronai adekvatan izraz ne moemo iskazati govorom

LAV VIGOTSKI

Rei su najei/osnovni oblik u kome se ispoljava miljenje Sutinska odlika rei je njeno znaenje
Rei su istovremeno i govor i miljenje

Govor kao sredstvo komunikacije i govor kao intelektualna funkcija su ista stvar Smisao govora:
a) sporazumevanje pomou rei koje imaju ve utvreno znaenje (i to za oba sagovornika) b) tokom sporazumevanja se i razvija znaenje rei npr. kad posle razgovora sa nekim imamo oseaj da nam je postalo jasnije o emu smo razgovarali