Agresivno dete

Ono u emu su naunici saglasni jeste da je agresivnost deo ljudske prirode i da je, u veoj ili manjoj meri, posedujemo svi. U razvoju se pojavljuje vrlo rano, pa se ve u uzrastu od dvanaest meseci mogu uoiti prva ovakva ponaanja, da bi se sa etiri godine agresivnost ve stabilizovala kao crta linosti.U razliitim fazama razvoja ona se razliito manifestuje. Tako e, na primer, jednogodinje ili dvogodinje dete u trenutku svog besa impulsivno ujesti ili jako udariti drugo dete kada eli da neto postigne. U adolescenciji, agresivnost se oitava kroz stalne konflikte sa roditeljima, zanemarivanje kolski! obaveza, namerno kanjenje, "otkaeno" odevanje, opasne eksperimente #droga, alko!ol$...

Zato su pojedina deca agresivna?

% Ogranienje uzrasta. U zavisnosti od uzrasta mogui! uzroka ima veoma mnogo. &a predkolski uzrast je karakteristino da bes mo e biti izazvan brojnim emocijama kao to su usamljenost, bespomonost, stra!, povre'enost... sa kojima dete ne uspeva da se izbori. Tako'e, fiziko nasilje javlja se i kao nemogunost da dete reima razrei svoj problem, jer jo uvek nije verbalno veto.

% Nedostatak granica. (ada odrasta u atmosferi gde je svako njegovo ponaanje doputeno i gde nisu postavljene granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponaanja, dete postaje razdra ljivo i agresivno im se susretne i s najmanjim zabranama. Ukoliko vae dete ima problem agresije, najpre razmislite da li u vaoj porodici postoje granice ponaanja i koliko su one primerene vaem detetu.

% Nain pridobijanja panje. )ete veoma brzo s!vati da bilo koje njegovo nepri!vatljivo ponaanje odma! obezbe'uje pa nju roditelja. Tako, njegovi napadi besa primoravaju roditelje na reakciju #na primer, ponu vie vremena da provode sa njim, postavljaju nova pravila ponaanja, pokuzuju vee interesovanje za detetov unutranji svet...$. *a ovaj nain izazvana pa nja jeste tzv. "negativna pa nja", ali u oima deteta i to je bolje nego da pa nja ne postoji uopte.

Kako smanjiti agresivnost?

% Iskljuite iziko kanjavanje. )eja agresivnost je najea kada i ono samo do ivljava nasilje. (ada vi koristite fiziko ka njavanje pokazujete da ste i sami agresivni, i da je to nain postizanja cilja. )eca ue oponaajui, ali ne ono to im govorite da treba da rade, ve ono kako se vi sami ponaate. )akle, presudno je ono to vidi i oseti u svom domu, a sa socijalizacijom bitan faktor razvoja postaje i vrti, kola, vrnjaci, drugi tzv. ne+roditeljski autoriteti...

% !rona"ite drugi nain. *auite dete da konstruktivno izra ava ljutnju. ,odstiite ga da vam ispria ta ga je naljutilo, da "izbaci" iz sebe agresiju tako to e vam neto nacrtati, istrati se po parku, istui jastuk... ,omozite mu da formira drugarske odnose sa vrnjacima. Objasnite da e deca rado !teti da se sa njim dru e, ako i on potuje pravila neke igre, ako ne vie stalno i ne pokuava svaki sukob da rei pesnicama... -portske aktivnosti e mu, tako'e, pomoi da agresiju transformie u drutveno pri!vatljivu i mnogostruko korisnu energiju.

% Objasnite. Ako ne razume vae zabrane, dete e postati frustrirano i nesigurno u sebe i svoje budue postupke. &ato, sve ono to mu branite, istovremeno objasnite i zato to inite. -amo tako, dete e vae za!teve ispuniti iz potovanja i poverenja prema vama, a ne zbog stra!a od vae kazne.

% !ozitivan stav. .azvijajte kod deteta pozitivan stav prema drugima, na primer, da deli svoje igrake i uva ava oseanja drugi!. "*e radi drugima ono to ne eli da neko tebi radi" je jednostavna poruka koju i veoma malo dete brzo mo e da usvoji. Uei ga empatiji, poma ete mu da razvija nenasilan model ponaanja.

% #amokontrola. ,redlo ite mu da kada se na'e u situaciji koja u njemu izaziva bes, pokua da najpre izbroji do /0. 1li, da se podseti ta bi u istoj situaciji uradila njegova mama ili neko drugi ko ima nenasilno ponaanje, a detetu predstavlja autoritet. )etetu e biti teko da se ovi! sugestija seti u nekom, za njega kritinom trenutku, ali e vae uporno ponavljanje i podseanje doneti rezultate.

% $!ravi$ deak.

2e u uzrastu od dve godine poinju da se uoavaju razlike u agresivnosti deaka i devojica, pri emu su deaci tri puta agresivniji. ,ojedini naunici uzrok vide u biolokoj osnovi, tj. u drugaijem sastavu polni! !ormona kod deaka, a neki naunici za agresivnost "krive" stereotipe u vaspitanju3 devojicama se stalno govori da nije lepo da se tuku, a deacima da moraju da budu jaki, da "poka u zube" kad god je to potrebno, da je sramota da plau ili poka u slabost. Umesto toga, vi ponavljajte svom sinu da mora da se ponaa kao "pravi" deak. To ne znai da bude sva'alica ili nasilnik, ve da bude uzdr an, pa ljiv prema okolini i da ume da vlada sobom.

% !oslunost. *emojte od svog deteta nikada za!tevati bezuslovnu poslunost. Oseanje da sme slobodno da izrazi svoje miljenje i neslaganje sa vama kljuno je za razvijanje pozitivne slike o sebi. )eca odrastaju i grade svoju linost, izme'u ostalog, i tako to se suprotstavljaju svojim roditeljima. -a druge strane, kada se oseaju sputanima i ne uspevaju na druge, drutveno pri!vatljive naine da poka u da su razliiti #na primer3 pomou odee, argona, naina ivota$, jedino polje u kojem vide ansu da poka u svoju razliitost je nasilnost.

% Igra. 1skoristite igru kao sredstvo uenja. U igri uloga, postavite razliite, svakodnevne situacije. *a primer3 4-ada emo malo da se igramo kupovine, ti si mama i !oe kui, a ja sam dete i !ou da ostanem u parku, odma!, !ou sada, odma!, aaaaaaaaaaa5. 1mitirajte dete, promenite glas, ulo ite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obino iznervira vas, i uvek koristite stvarne situacije iz vaeg ivota.

% &ranice. U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u ponaanju ili zato to su roditelji preterano popustljivi ili zato to zanemaruju vaspitanje deteta, ono odrasta uz uverenje da je svako njegovo ponaanje dobrodolo. 1ako ne postoji opravdanje da ono, na primer, tue drugu decu, unitava stvari, koristi pretnje, ucene i slino... roditelji su, na alost, esto spremniji da "zatvore oi", nego se suoe sa problemom. ,ostavljanje jasni! granica koja su ponaanja dozvoljena a koja nisu, ne znai da treba da zavedete diktaturu u svojoj porodici. *aprotiv, jasnim i preciznim pravilima vi uspostavljate !ijerar!ijski odnos jer vi niste i ne treba da budete ravnopravni sa svojom decom, a istovremeno uite ga socijalizaciji.

% !o'vale. ,o!valite dete svaki put kada umesto na agresivan nain uspe da odreaguje drugaije ili vas u neto ubedi argumentima. *emojte zaboraviti da, iako ne izgleda realno, agresivci imaju malo samopouzdanja. &ato su za sebe stvorili prostor gde se oseaju superiornijima i gde sebe

do ivljavaju kao pobednike. ,omozite detetu da ovrsne svoje samopouzdanje. (ada vidite da je nervozno, da pokuava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog neega teko i da u nekim za njega nezgodnim situacijama odreaguje na drugi nain osim agresijom....po!valite ga i zagrlite.

(gresija nije samo iziki gnev (ada se spomene agresivnost najee se pomilja na nekontrolisane izlive fizikog besa. 6e'utim, agresivna deja ponaanja su i tu akanje, ogovaranje, diskriminacija... Osim toga, mo emo biti agresivni i u mislima, reima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. 2eoma je va no pronai nain adekvatnog ispoljavanja agresije jer se kao posledice preterano dugog potiskivanja mogu javiti opasnosti za mentalno i fiziko zdravlje #depresija, suicidalni pokuaji, ali i ir na elucu te mnoge druge bolesti koje su najee rezultat su naeg neuspenog op!o'enja s agresijom i emocijama$.

)astuk za udaranje 1zdvojte jedan jastuk i proglasite ga vaim porodinim d akom za pra njenje. 1li, odredite da je to detetov lini jastuk, ukoliko ono jedino u vaoj porodici ima potrebu za ovakvim pra njenjem.

Kontrola kvaliteta vremena Agresivni vrnjaci e pru iti model za oponaanje i vaem detetu. *eprimerena koliina gledani! filmova ili preterano igranje kompjuterski! igara puni! nasilja tako'e predstavljaju nain na koji vae dete provodi svoje slobodno vreme. )estruktivni sadr aji se skladite u dejoj podsvesti a rastereenje podsvesti najee znai sve destruktivnije ponaanje dece.