Tajni plesovi u Erasmus Parku

Kazezoze 27.03.2009. A Demonstratie of Gurdjieff Sacred Dances

Hasejn je nemarno nabacio ruksak preko ramena i strao niz uske, drvene, neki bi rekli tipine amsterdamske , stepenice na ulicu. !utarnja sve"ina mu je bla#o pomilovala misli i izmamila osme$ zadovoljstva, tako suprotan od namr#o%eni$, pospani$ lica dru#i$ ljudi koji su izlazili iz svoji$ z#rada. Krenuo je sporednim uliicama, pored kanala, prema zapadnom delu #rada izbe#avaju&i tako, u velikoj meri, #radsku buku izazvanu sirenama automobila, u nepre#lednoj koloni du" Kinker straata. Kolona je puzila od sema'ora do sema'ora, propra&ena (kripom tramvaja u kojim su se nazirala polusnena lica ljudi otr#nuti$ iz najlep(e#a sna. ) jednoj od ti$ uliica morao je zaobi&i parkirani beli kamion iz koje# su dvojica radnika istovarali velike kartonske kutije i unosili i$ u ma#acin, sa stra"nje strane, prodavnice sa belom te$nikom. *alo dalje, sa strane, na travnjaku, bio je postavljen veliki sivi kontejner. +re pet,(est dana netko je pored kontejnera odlo"io za$r%alu kosilicu, ko zna iz ko# vremena. -va dana kasnije sve je nabubrilo od stari$ madraca, plesnivi$ ku$injski$ elemenata, memljivo,e"njivi$ komoda, 'alini$ kompjutera .sa #re(kom., torza od bicikala, te(ki$ i pra(njavi$ zimski$ kaputa i e#a,sve,ne. /rae se pro(li "ivoti, sve zdruz#ani, spljo(teni, poludimenzionalni. 0epo je #ledati u taj talo# koji kao da je sam Hasejn lino iska(ljao, pa je sad ist ko... 1z staro# "uto# kombija iskrcali su se neki ljudi obueni u "utoplave kombinezone 2 po standardima 3vropske unije. 4astrali se, za#ledaju, (ta ima iskoristivo#, unovivo#, jo( neupropa(teno#, veito# takore&i... 1 ve& trpaju u kombi5 "eljezo, delove ve( ma(ine, dizne, umetnine od plastike i (ta,sve,ne... 6rpaju ko mravi, ko or#ijastiki "o$ari u po$odu na... /nao je za nji$5 ar$eolozi sada(njice. 7ve i$ je vi(e, tra"eni su po second,$ands institutima, otpadnim sveuili(tima, deluju atraktivno na javnim povr(inama, a... ) stopu su i$ pratila tri musava maeta 2 7ivopru#astocrna. 7krenuo je u susednu ulicu. Kao da je u(ao u neki dru#i svet. 8rimasa diskretno# sme(ka ve& mu se poela uklapati u skueni, suzdr"ani pejza" malo# 3rasmus parka koji se nazirao na kraju ulice. /a nepun minut bio je u parku. +rve jutarnje, sunane zrake odbijale su se od zelene vodene povr(ine malo# ve(tako# jezera u kom su plivale dve patke. Krupno kamenje, razbacano okolo po travi, kao da smireno di(e. 7a suprotne strane jezera #rupa devojaka i mladi&a izvodila je istovetne plesne pokrete u ritmu neme

muzike, koja se samo mo#la naslutiti sa ove strane jezera. Koraci u stranu u korist centra, praznina neispunjeno# prostora postaje ispunjena... -o(av(i do jedino# mesta u parku na kojem nije bilo trave, Hasejn je izuo pamune espadrile i bosim no#ama stao na #olu zemlju. 9krenuo se prema istoku i nekoliko minuta je, bez posebno# napora, #ledao u sunce, ose&aju&i kako mu se telo puni ener#ijom, koliko sunanom, toliko i ener#ijom majice zemlje na kojoj je stajao. 7olarni #anzin# je ve"bao ve& vi(e od tri meseca. 7vaki dan, rano ujutro sa izlaskom sunca ili predvee kada je sunce zalazilo. /avisilo je i od oblanosti kada &e da ve"ba. +ostepeno je produ"avao vreme direktno# #ledanja u sunce, paze&i da ne pretera jer to mo"e da bude opasno za oi. ) poetku je #ledao nekoliko sekundi, da bi sad ve& izdr"ao i nekoliko minuta, s tim (to je, ponekad, skretao po#led na krajeve sunca. 9se&ao se neverovatno dobro jer je napunio baterije, ne samo 'iziko# tela, ne#o i ostali$ bitni$ centara unutar 'iziko# tela. /avr(iv(i ve"bu, izvadio je karirano &ebence iz ruksaka i prostro #a po, od rose, jo( uvek, vla"noj travi. 7amo (to je seo na &ebe, odnekud se pojavio 6antor, patuljasti doberman, sjuriv(i mu se u krilo, pritom, radosno ma(u&i patrljkom ono#, (to bi trebalo da se zove rep. 8de je 6antor, znao je, tu mora da je i !anar. -a, prilazila mu je sa (irokim osme$om. : kako bi dru#o; )vek je bila nasmejana. Hi, 6antor te video jo( na ulasku u parki& , rekla je. Kad si sti#ao; +re nekoliko minuta. 7amo (to sam zavr(io ve"bu . 7ad &u i ja... !anar je obavila isti ritualni postupak sa skidanjem obu&e i potom je stala bosim no#ama na #olu zemlju da odradi solarnu <o#u. 9na #a je i uputila u tajne sun,#anzin#a. +raksa upijanja suneve ener#ije je, iz#leda, pored zamene za $ranu, pove&avala i ljudsku sposobnost za bezrezervnu ljubav. =itamin : im si#urno nije nedostajao. -obijali su #a direktno sa izvora 2 od 7unca. Hasejn je, e(kaju&i 6antora po le%ima, posmatrao plesae. ) isto vreme je nastojao da mu udisaji budu za nijansu kra&i ne#o izdisaji. >okusirao je po#led na pokrete jedno# plesaa, ne ispu(tajuci iz vida ni ostale. +etnaestak minuta kasnije pridru"ila mu se i !anar u posmatranju. 1nteresantni su. 6u su svako jutro ve& vi(e od dve sedmice. ?eobian ples , rekla je. -a, 8urdjie''ovi tajni plesovi. 2 uzvrati Hasejn. @iji plesovi; 2 upitno #a je po#ledala.

8urdjie'' je bio !ermenski 'ilozo', mistik, pisac, kompozitor, uitelj plesa i koreo#ra'. =odio je, poetkom dvadeseto# veka, ezoterike i plesne (kole u *oskvi, 7an +itezbur#u, +arizu, 0ondonu... : za(to tajni; 6ajni su iz dva razlo#a5 +rvi je da se ti plesovi koriste za ouvanje i preno(enje jedinstveno# znanja. 9ni predstavljaju odre%ene zakone koje vladaju u svemiru i ujedno u "ivotu ljudsko# bi&a. -ru#i razlo# je unutra(nji razvoj kod oni$ koji sudeluju u njima. Koliko sam primetila radi se o vi(e razliiti$ plesova. -a, radi se o intenzivnoj praksi plesova koji dolaze iz 7u'i, 6ibetansko,Audistike, ezoterine i +it$a#orino $ri(&anske tradicije, kao i one koje je kreirao 8urdjie'' lino. Kombinacija ti$ pokreta izra"ava razliite (okove, proizvodi nekoliko razina koncentracija misli, stvara nu"ne napore u razliitim 'unkcijama i pokazuje sna#u pojedini$ mo#u&nosti... 1z razliiti$ podruja dolaze razliita kosmika znanja. 1z staro# 3#ipta imamo teoretsko kosmiko znanje, iz 1ndije sti"e 'ilozo'sko, a iz +erzije praktino. 7va ta znanja 8urdjie'' kombinuje u svojim plesovima. *o"e( li to malo jasnije objasniti; ?a(e spavanje i ropstvo izra"ava se u automatizmu i o#ranienju na(i$ ose&aja i misli, te je usko povezano sa automatizmom na(i$ pokreta i poza. 9vo je proces zatvoreno# kru#a. 7uprotnost na(e uobiajenosti, o#ranieni sklop pokreta koji &e nas uvati u zatvorenosti od restriktivne rutine kao nain ose&aja, vi%enje "ivota, razmi(ljanja. *i ne s$vatamo kako smo prisno povezani sa na(e tri 'unkcijeB me$anika, emocionalna i mentalna. 9ne ovise jedna od dru#e. 9ne su rezultat jedne u odnosu na dru#u. !edna 'unkcija se ne mo"e promeniti bez da se dru#a ne menja. +olo"aj na(e# tela je vanjski odraz na(i$ misli i ose&anja. Kad se emocionalne 'unkcije promene, kao relje' &e se odraziti na na(em izrazu koji se odra"ava u dubini na(e# disanja, sjaja u na(im oima itd. /a svaki polo"aj tela od#ovara odre%ena unutra(nja 'unkcija i za svaku unutra(nju 'unkciju od#ovara odre%eni polo"aj. ) na(em "ivotu broj stalni$ pokreta i pozicija je prilino o#ranien u odnosu na o#roman potencijal tela i kre&emo se kroz nji$, ve&inu na(e# vremena, bez svesti. +risvajanjem novi$, neobini$ polo"aja nam omo#u&ava da je mo#u&e dru#aije samoposmatranje u uobiajenim uvjetima. : 8urdjie''ovi +lesovi ru(e cikluse automatizma uvo%enjem ne,obini$ pokreta i sekvenci. !a toliku neobinost ne mo#u da primetim. +okreti jesu neobini, ali ipak sin$ronizovani. 2 primetila je !anar. +osmatranjem pokreta tela, posmatrau ostaje nedodirljiva su(tina. 6elo je zemlja, svest je nebo i me%u njima se treba do#oditi prirodna razmena, davanje i uzimanje. :li esto

tok ove transakcije biva iz#ubljen ne#dje u nekoj pustinji. 4eka nikad ne dose"e do okeana, kako bi rekao 8urdjie''. Kako iskombinovati upotrebu zemlje i neba; *o"emo poeti jednostavno posmatraju&i na(e telo. +ovr(inski #ledano5 vanjske 'orme i pokrete. ) dubljim slojevima5 unutra(nje 'orme i pokrete. 7amoposmatranjem se pojavljuje izdeljeni ose&aj da neke delove tela $rani kvaliteta kontinuirane pozornosti. 6aj 'ra#mentirani ose&aj iznenada postaje (ok od nepostojanja jedno# celovito# bi&a, ne#o samo iskustva koji se zove .prisutnost.. /a ovo je, prvo, potrebno na&i unutar sebe od#ovaraju&e uskla%ivanje, pravi balans izme%u napetosti i opu(tanja kako bi zadr"ali pa"nju i sposobnost posmatranja. 9bjasni&u ti praktinim primerom , nastavio je Hasejn, 7edi u polo"aj lotusa. 1spravi kimu i poni la#ano da pokre&e( #lavu od desno# ramena prema levom i nazad. +ri pomeranju #lave od desno# ka levom ramenu uda$ne( vazdu$, u suprotnom pravcu izda$ne(. )vek #ledaj da ti je izdisaj za nijansu sporiji od udisaja. 3 sad, kada ti #lava ide u jednom pravcu, poku(aj da ti zenice oiju, to jest po#led, ide u suprotnom pravcu. /a to mora( da ulo"i( svesni napor... ?e ide, #ubim se. /aboravim i da di(em pravilno. 6o su ipak tri radnje odjednom. ?aravno da je te(ko. +okreti su nam automatizovani, me$aniki i zato je potrebno dosta rada na sebi da bi se sru(io taj ciklus automatizacije. 8urdjie''ovi plesovi su odlini za to. 9vu ve"bu plesai koriste da bi se za#rejali. 1ma tu jo( dodataka u pokretima rukama, ali nisam "elio da te previ(e optere&ujem. =eoma va"na je pozornost. Kod ovi$ plesova pozornost i odsustvo napetosti su uslovi za $armoniju. 6ebi je ba( poznata ova materija. !esi li i sam praktikovao te plesove; 2 upitala je !anar. ?e, ali sam dosta itao o tome i ve& du#o ve"bam jednu od te$nika 8urdjie''ovo# .@etvrto# puta. 2 samose&anje. 9vi plesovi, koje #ledamo u ovom na(em 3rasmus parku, je tradicija koju je posle 8urdjie''ove smrti nastavio da (iri jedan od nje#ovi$ uenika iz 0ondonsko# i +ari(ko# perioda 2 !o$n 8. Aennett. *eni vi(e od#ovara .@etvrti +ut. koji je u svojim knji#ama poku(ao da razjasni nje#ov uenik iz nje#ovi$ 4uski$ (kola 2 9uspenski. 7pomenuo si kosmika znanja koje 8urdjie'' kombinuje u svojim uenjima plesa5 teoretsko, 'ilozo'sko i praktino. Cta to zapravo znai; /amisli da je oveanstvo sastavljeno iz etri koncentrina kru#a. )nutra(nji kru# se naziva .ezoterini.. 6aj kru# se sastoji od ljudi koji su dosti#li najve&i razvojni stepen koji je mo#u& za oveka, (to znai, da svaki od nji$ poseduje individualnost u svom krajnjem razvojnom stepenu, da tako ka"em, jedno nedeljivo D!a., sve vrste svesti mo#u&e za oveka i punu kontrolu nad tim stanjima svesti, sve znanje mo#u&e za oveka, i jednu slobodnu i nezavisnu volju. *e%u njima ne mo"e da bude nikave neslo#e niti razlike u

razumevanju. 7amim tim, nji$ova aktivnost je potpuno ko,ordinisana i vodi ka jednom zajednikom cilju bez ikakvo# posebno# na#ona, jer je sve bazirano na jednom zajednikom i identinom razumevanju. 7lede&i kru# se naziva 2 .mezoterini,. (to znai, sredina. 0judi koji pripadaju ovom kru#u poseduju sve one kvalitete koje poseduju pripadnici ezoteriko# kru#a, s tom razlikom (to je nji$ovo znanje vi(e teoretsko# karaktera.. 9ni znaju i razumeju mno#e stvari koje jo( uvek nisu u stanju da izraze na jedan praktian nain. /nai, oni znaju mno#o vi(e ne#o (to su u stanju da pretvore u praksu. *e%utim, nji$ovo razumevanje je identino sa razumevanjem ljudi koji pripadaju ezoterikom kru#u. 1zme%u nji$ ne mo"e da bude nesporazuma niti nerazumevanja. !edan od nji$ razume isto kao (to svi oni razumeju, i svi razumeju na isti nain kako jedan razume. *e%utim, kao (to sam ve& rekao, to razumevanje je u pore%enju sa razumevanjem oni$ iz ezoteriko# kru#a, vi(e teoretske prirode. 6re&i kru# se naziva 2 De#zoterini., vanjski, zato (to je to vanjski kru# unutra(nje# dela oveanstva. 0judi koji pripadaju tom kru#u poseduju mno#o ono#a (to karakteri(e ljude iz ezoterino# i mezoterino# kru#a, s tim (to je nji$ovo kosmiko znanje vi(e 'ilozo'sko# karaktera, (to bi znailo, ono je vi(e apstraktno u pore%enju sa znanjem oni$ iz mezoterino# kru#a. +ripadnik mezoterino# kru#a kalkuli(e, dok pripadnik e#zoterino# kru#a kontemplira. ?ji$ovo razumevanje esto nije izra"eno u nji$ovom aktivnostima. *e%utim, izme%u nji$ ne mo"e biti razlike u razumevanju. 9no (to razume jedan, razumeju i svi ostali. 9vaj Dvanjski kru#. kome mi pripadamo i koje# jedino znamo, je kru# me$aniko# oveanstva. +rvi znak po kome se taj kru# raspoznaje je taj (to me%u ljudima koji mu pripadaju nema niti mo"e biti zajedniko# razumevanja. 7vako razume na svoj lini nain, i svako dru#aije. !este, tano je tako. ?iko niko# ne slu(a, pa samim tim ni ne razume. : iz literature sam upoznata o postojanju ezoterino# i e#zoterino# znanja, za mezoterini prvi put ujem. -odu(e prvi put ujem i za 8urdjie''a i nje#ove plesove... 7olarna <o#a bi, po ovom obja(njenju, trebalo da predstavlja punjenje ener#ije za centre koji upravljaju na(im telom. 7vesnosti je tako%e potrebna ener#ija, tako da je za tebe sun,#anzin# punja baterija na tom tvom etvrtom putu. 2 zakljuila je !anar 6ako nekako. 2 nasmeja se Hasejn. 8rupa devojaka i mladi&a je, u me%uvremenu, prestala da ple(e i sada su sede&i u kru#u raz#ovarali. +a"ljivi sa#ovornici, rekao bi sluajni posmatra, jer u raz#ovoru nije bilo nekontrolisano# ma$anja rukama, upadanja jedan dru#om u re i slini$ neprijatni$ #estikulacija, tako uobiajeni$ tkz. .normalnim ljudima.. ?akon raz#ovora koji je trajao neki$ pola sata, ustali su i od(etali do obli"nje z#rade ispred koje su vezali svoja bicikla. 4azi(li su se uz ma$anje, svako svojim putem.

1 meni je vreme da idem. *oram na$raniti 6antora. Ho&e( li da do%e( kod mene na veeru veeras oko 7, pa da nastavimo ovaj interesantan raz#ovor o 8urdjie''u; 2 upitala je !anar *o"e, ionako nemam ni(ta isplanirano za veeras, a pravi&u ti dru(tvo jedan deo puta jer trebam sa @arbel da se na%em u ka'eu Eest 'abrike. 2 slo"io se Hasejn pakuju&i svoje &ebence u ruksak. 0a#ano su krenuli ka izlazu iz parka, zastajkuju&i povremeno da 6antor zalije usputna stabla u osunanom 3rasmus parku.