Etika modernog ivljenja

Vuk Uskokovi

Sadraj: Predgovor.............................................................................................................................3 1. O oseanju uenja.........................................................................................................7 2. Svest Puta......................................................................................................................19 3. O uzajamnim promenama.............................................................................................35 4. O neosuivanju.............................................................................................................54 5. O znanju da svaki kvalitet je put...................................................................................66 6. O osvrtanju unatrag.......................................................................................................79 7. O poveanju broja opcija..............................................................................................89 8. O davanju100 9. O prihvatanju svega107 10. O prihvatanju greaka i raanju lepote iz disharmonija.............................................117 11. O kontekstualnom definisanju kvaliteta.....................................................................147 12. O srednjem Putu.....157 13. O temeljima....177 Pogovor............................................................................................................................186 Literatura..........................................................................................................................189

Predgovor U svakom ivotnom dobu Prirode, poput mirisa posle kie ili biblijskih znakova vremena (Matej 16:3), moemo prepoznati crte aktuelnog spektra etika ivljenja kao harmonija naih i drutvenih najdubljih, temeljnih verovanja i vrednosti koje tiho i neprimetno, direktno nesagledivo nahode naa razmiljanja, ivotno esencijalna rezonovanja, prosuivanja, odluke i izbore, te pravac plovidbe kako naeg malog, odlunog remorkera u borbi za mirnim prosvetljenjem itavog sveta, tako i dinovski nepreglednog broda nae civilizacije i itavog Kosmosa. Svako vreme, takoe, poput tananog kompasa u korenima naeg srca, nosi i ideale koji reavaju aktuelne dinamike polaritete, polaritete u ijim finalno nerazmrsivim i neravnotenim susretima evoluira svet, i koji pruaju ivotnim entitetima potencijal intelektualnog i duhovnog razvoja. Suoavajui se sa ponorima u kojima prebiva istina59, nosei svetiljku drevnih religijskih misli u tajnovite dubine sopstvenog bia, svako vreme donosi i nove Mesije koji, uoavajui greke u ponaanju i razmiljanju koje dominira tadanjim drutvom, pronalaze duhovna reenja, reenja koja postoje na osnovama naeg vienja sveta i nae neprekidno dejstvujue egzistencije, kreativne otkljuke koji vode barku nae ekosfere u smeru napretka ka novim, sve udesnijim vodopadima inspirativnosti, rajskim ambijentima, miloskim pogledima i duhovno enjivim prostiranjima. Plodonosna osnova na kojoj bi se gradila i spontano granala etika (= estetika)48,189 kreativnih puteva budunosti opstaje upravo u tananom buenju oseanja zauenosti inom samog postojanja i zaista svakom putanjom, svakim biem i crticom naeg sveta. Jer, umesto da traimo uda kao, paradoksalno, dokaze vere (ime bismo, podsetimo se, izbrisali izvorni karakter vere, kao i tragalaki zanos i kreativne inspiracije koje se iz nje raaju, s obzirom da se u dokazane modele prirodnih putanja ne mora vie verovati), dokaze koji sputaju udesnost i inspirativnost susreta sa nepoznanicama i celokupnost mistinog religijskog iskustva na nivo naune empirinosti - sutinski samo poveavajui opseg bitke protiv naune misli, ka ijem pobijanju su ovakvi porivi paradoksalno usmereni, dok tiho i nevino sputanje do temelja nauke i religije vodi njihovom pomirenju, uvianju da obe, u svojim metaforinim uoblienostima, stoje na pijedestalima etikog pruanja bia prema svetu - hajde da kroz oseaj uenja svaki trenutak naeg ivljenja postane udo, da nam - slino kao to je Plotin dokazivao prisustvo Boga lepotom svakog cveta8, svakog daka vetra i svakog stiha jedne knjige svaki trenutak postojanja (= postajanja) postane kruniue udo na putu evolucije nae due, da nam postojanje svesti o postojanju samog oseanja uenja predstavlja vrhunsko udo, otvarajui nam prostor uspinjanja na lestvicama uenja nad uenjem nad uenjem...budei vrtoglavost srazmernu deijem putovanju iza iza iza iza... i najdaljih zvezda i kraja Svemira, u svojoj mati. Jedan od osnovnih razloga izlaganja razmiljanja na temu etike razmiljanja, ponaanja i posmatranja = stvaranja sveta, jeste negovanje duboko-ekolokog stava po kome se svet ne menja modifikacijom eksternih putanja, ve menjanjem sutine naeg bia, tananih puteva misli, oseanja, temeljnih, implicitnih vrednosti i tenji kojima se pruamo prema naem svetu. Jer, dok prividne promene sveta, odigrane bez promena na nivou izvornih tenji kao pokretaa naih misli, rei i dela, po pravilu ne uspevaju da trajno promene svet, ve samo privremeno pod povrinu sakriju harmonije naih raspoloenja koje kasnije iznova isplivavaju na videlo u novim situacijama, kada se nae

bie svetlo prua prema blinjima, kada se nae srce ispuni predanom svetlou i nai dlanovi okrenu nebesima, sa mislima poniklim na devianski vitekoj poklonjenosti Gospodu, majci Prirodi u srcu, tada sva naa dela stvaraju puteve dobrote, milostivosti i blaenosti u naem svetu, na sasvim tih i neprimetan nain. Premda je istorija nae civilizacije ispunjena morima zvezdanih etiko-estetskih putokaza, ukljuujui Mojsijeve (Mojsije II 20) i Isusove (Matej 22: 37-40) zapovesti, Budine vrline (ispravno razumevanje, miljenje, govor, delovanje, zajedniko ivljenje, trud, samo-svest, koncentracija, znanje i osloboenje, koji svi, kao to emo videti, predstavljaju posledice divnih ravnotea koje se pruaju od saznajnih temelja ka cvetovima i kreativnim plodovima naeg bia) koje nas oslobaaju od materijalnih vezanosti, i etike stupnjeve raa joge, kraljevskog puta - jame (uvebavanja nepovredivosti, iskrenosti, davanja (ne-uzimanja), umerenosti i uravnoteenosti praenja srednjeg puta, i nepohlepnosti) i nijame (negovanja istote uma, zadovoljstva, prihvatanja, navika duhovnog uenja, Svevinjoj predanosti Prirodi) koji nas u sprezi sa asanama (odgovarajuim fizikim poloajima), pranajamom (kontrolom disanja), pratjaharom (postom ulima), dharanom (koncentracijom, usredsreenou uma) i dhjanom (meditacijom, Zen sveu, sveu Puta), vode put samadhija (uma sjedinjenog sa Prirodom) - ijim usavravanjima bi trebalo posveivati itave ivote, sa razvojem kompleksnosti, bogatstva informacija koje nosi svako od nas u svojim ivotnim strukturama i konceptualnim predstavama sveta, i naa misaona i delatna pruanja prema svetu nuno dostiu nivoe tananih suptilnosti, te namesto prostih i povrnih etikih ukazatelja i normi, u svrhu oponaanja etike koja naem drutvu otkriva prosvetljujue horizonte buduih napredaka, neophodno je nae odnose sa sredinom kontinualno usavravati dubokom etikom, negovanjem istih misli i izvornih tenji naih dela, rei, dodira, te i samih misli, o kojima e ovaj rad priati. Kao i moje prethodne knjige172,175, i ovaj rad, ova nokturnalna meditacija o etici ivljenja, uenja i traganja, jo je jedan u nizu putokaza, malene zbirke znakova ostavljenih na putu mog duhovnog napretka. Kada se dostigne jedan znaajan nivo razvoja u ovom pogledu, osvrtanje unatrag i priseanje toka naih razmiljanja, nedoumica, sumnji i nekadanjih izbora, biva nepotpuno opisano i preneseno drugim biima, dok gledanje unapred i ukazivanje na jo nedoivljene plodove i imanentne izbore naeg ivotnog i etikog razvoja, biva osiromaeno na implicitnim korenima ovih izraza, u kojima se krije i tajna uspenog, harmoninog prenosa sutine naeg bia i naih saznanja naem svetu. Direktno prikazivanje naih malih otkrovenja, istovremeno saznanje i opisivanje, zajedno sa svim sumnjama i grekama, iskreno biti ono to jesmo, predstavlja iscrtavanje najuspenijih putokaza. Ove znakove na putu druga bia mogu susresti i udubljivanjem u njihovo razumevanje otvoriti nove perspektive u samostalnim razvojima, malenim unapreenjima, ali koja ine beskrajno znaajne i kljune delie i spiritualnog usavravanja itavog Kosmosa. Jer, svaiji pogled na svet, sada i ovde, moe prosvetljenjem postati ugaoni kamen, kamen temeljac na koji se oslanja evolutivna graevina Prirode. I kamen koji odbacie zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u naim oima (Matej 21:42), uio je, tako, Isus, pokazujui nam na male i naizgled nevane, nerazumevanjem i kategorizujuom neprijemivou odbaene stvari naeg sveta kao na esencijalne oslonce postojanja itave Prirode. Ulepavanje sveta u sopstvenim oima, uvianje zadivljujue lepote i beskonanih putanja traganja u njemu, milostivo blagosiljanje svakog bia, svakog detalja, svakog cveta i svakog zrnca peska,

predstavljae put razumevanja ovde izloene i poput svega postojeeg, samo delom vidljive etike savremenog ivljenja. itava ova knjiga je knjiga o temeljima. Sva velika umetnika, filosofska i religijska dela ukazuju na epistemoloke temelje naeg bia, posmatranja sveta, uenja, kao i skrivene, ontoloke temelje boanskog, beskrajno, neuhvatljivo smislenog porekla svake crtice Prirode. Lepota sveta skrivena na temeljima naih pogleda na svet, njegovog razumevanja i etikog saivljavanja, razotkrivanje pretpostavljenih, verom sazdanih premisa naeg rezonovanja kao osnova svakog vida intelektualnog prosuivanja, te obelodanjivanje znanja da nae najdublje, skrivene tenje nahode na brod spiritualnog napretka i sveopte dobrote, moemo respektivno sagledati kao primere ovih triju dubokih premiljanja nad osnovama naeg razumevanja naeg sveta i bia. Premda grane i plodovi razliitih ljudskih disciplina, polja interesovanja i delatnosti nauke, umetnosti, religije, isceliteljstva, sporta mogu izgledati posve razdvojenima, dubljim sagledavanjem nevidljivih, neeksplicitovanih osnova, pravila igre u ijem preispitivanju lee tajne svete mudrosti, dolazimo do zakljuka o neraskidivoj povezanosti svih vidljivih puteva naeg sveta i delanja. Na kraju krajeva, i nauka i umetnost potiu iz odnosa ljudskog uma sa Prirodom, i obe stoje na zajednikim osnovama koje ine nae etike vrednosti i istoa primarnog, jasnog, sistemskog, opteg razmiljanja. Svaki stupanj stvaranja i usavravanja naunih sistema rezonovanja, poev od primarnog perceptivnog selektovanja opaajnih razlika, njihovog uobliavanja do produkata percepcije, izvoenja njihovih misaono-reflektovanih koncepata, pronalaenja optih pravila i principa, putanja koje povezuju naizgled udaljene detalje naeg sveta, individualne kamenie na beskrajnoj plai naeg iskustva, te prihvatanja odstupanja ishoda izvesnih prirodnih procesa od predvianja izvedenih posredstvom naih modela sveta, do njihovog uzajamnog, temeljitog usaglaavanja, biva nahoen naim najdubljim etiko-estetskim vrednostima koje umetnike, religiozne i opte plemenite komunikacijske tenje pokuavaju da iznesu na povrinu sveta posredstvom metaforinih izraza. Na dubokim osnovama naeg iskustva se, tako, pronalaze strune koje povezuju nae intelektualne, redukcionistike napore, i religiozno, holistiko sjedinjavanje sa svim putevima sveta, u jedinstvenu, harmoninu celinu. Stoga e sputanje na polje fundamentalne etike i estetike, zamiljeno i edno posmatranje odozdo, sa nivoa mora u koga se slivaju sve reke, sveprihvatajueg mora koje je kralj deset hiljada tokova, initi put spoznaje opte povezanosti sveobuhvatnog stabla ljudskog znanja i neprimetnog uspinjanja ka perspektivama najviih planinskih vrhova, oblaka i meuzvezdanih prostora sa kojih nam se otvaraju divni horizonti jedinstva i blaenosti. I da, najvanije od svega je iveti ili barem pokuati da ivimo ove etike principe, poruke i modove naeg pruanja prema svetu, koje iscrtava ova knjiga. Ne ostavljati ih da ih prekriju praina i vetrovi modernih vremena, ve stalno, poput zadivljenih pogleda miloske Venere, postajati jedno sa njima, sve dok jednoga dana, ni sami ne znajui kako, ne otkrijemo, poput runog paeta, da smo prosvetlili direktno nesagledive, epistemoloke i ontoloke temelje naeg bia, da naa nevidljiva aura sija istoom i blaenou, da smo zaista postali jedan beli labud. Prosvetljujue razumevanje poruka koje ova knjiga - slino kao i sve druge mudre, religijske knjige sveta - prenosi jesu samo maleni i poetni koraci na putu naeg postajanja svetlog i istog provodnika Boijih misli i draesnog slavljenja lepote postojanja, dok iskreno postajanje i ivljenje ovih putokaza u naim saznajnim dodirima

sa malim stvarima i skromnim trenucima u velianstvenoj kosmikoj istoriji, ini najvei, nepregledni deo naeg daljeg puta koji se prua u svetlu daljinu, u osunani nedogled sveta naeg ivljenja i saznanja. itava ova knjiga opstaje na tragu mojih snova o igri staklenih perli, o neraskidivom preplitanju razuma i poetinosti, o istovremenim tenjama ka ispoljavanju jasnoe i lepote u svim naim izraajima, razmiljanjima i pogledima na svet. elje za izraavanjem jasnih putokaza koji nas vode smeru ivotne sree i duhovnih blagostanja sa jedne, i za inspirisanjem bia sveta, sada i ovde, nevidljivim talasima na kojima plutaju brodovi naih rei i misli, njihovim obasipanjem kapima mora poetine lepote sa druge strane, nalazile su svoja spletna ishodita u ovoj knjizi. Poetski detalji koji obeleavaju svaku od ovde iskazanih misli predstavljaju, stoga, odraavanje veza koje pletemo sa svetom iz naeg srca, niti koje povezuju pojedinane perle u divne ogrlice nae duhovne posveenosti, oseanja pruanja prema svetu u elji za sjedinjavanjem, za postajanjem Jednoga sa itavom Prirodom. I u toj nevidljivoj, nedodirljivoj i neeksplicitujuoj niti koja je isprepletala sva slova i rei jednog jezika u ovu pesmoliku knjigu, koja je pojedinane pasuse - koji predstavljaju svojevrsne izraajne celine i koji su ponekada, u cilju odravanja spontanosti izraavanja i stvaranja naglih, uzbuujuih i znacima divnih pitanja obasipajuih preskakanja, poreani poput individualnih pesama nekog albuma moderne muzike, i koje, u svrhu podsticanja paralelnih i razgranajuih linija razmiljanja, te u nedogled prostiruih idejnih izraaja, sainjavaju dugake (ne kratke i blago umirujue, ve istovremeno bljetavo inspiriue i pokreue) reenice (od kojih svaka ini putokaz ijoj samostalnoj kontemplaciji se moemo etiki obogaavajue posvetiti) sa estim umetcima (znajui da, kao i u ivotu, putevi mnotva divnih zakljuaka, kukuna iz kojih se raaju divni, lepravi leptiri naeg razmiljanja, ne samo da uvek vode izmeu redova sveta, te da se, poput misli ove knjige, ponavljaju u raznolikim kontekstima naeg doivljaja sveta, ve se esto kriju ispod neuglednih i opalih, jesenjih listova Prirode, iza sporednih zagrada i tajnovitih, uurenih izraza naeg sveta) povezala u jednu celinu, krije se i izvorna, ali nevidljiva i nedodirljiva, poput tiine meu tajnama (Gita 10:38), samo jezikom srca nazirua lepota i vrednost ovog dela. Poetski element ove knjige, pa i svakog literarnog dela, prua se uporedo sa odricanjem od logiki tradicionalnog definisanja svih upotrebnih pojmova, uvajui tako krajnje i kljune lokomotive vozova logike naeg rezonovanja, skrivenim i tajnovitim, inei da i itav rad svojom mistinou inspirie itaoce na sopstvena traganja za esencijama ljudskog doivljaja sveta. Put, temelj, Priroda, lepota i dua predstavljaju neke od tih kljunih pojmova koji, upravo usled njihove istovremene nedoreenosti i eksplanatorne kljunosti, odiu tajnovitom lepotom, inei najbitnije i centralne rei ove knjige. Na svet predstavlja, takoe, estu frazu u mojim izraajima, koja oznaava sve to znamo da postoji, i za razliku od sveta kao naznake objektivnog sveta, identinog za sva bia, ili moga sveta kao solipsistikog ostvarenja koje ne zna za lepotu deljenja i zajednikosti, na svet oznaava moj svet, ili uopte svet subjekta, otvoren za svako bie Kosmosa, svet kroz koga se tanano i neprimetno pletu veze zajednitva i zajednikosti, veze koje beskrajnu raznovrsnost pogleda na svet i saznajnih perspektiva ujedinjuju u neraskidivu, boansku celinu, svet koji, poput nedodirljivog blaga nebeske duge, krije implicitne dragulje svakog bia sveta, inei svaki pogled na svet belim jedrenjakom iznad bisernog mora, brodom koji plovi na osnovama udesnih, implicitnih dubina postojanja, o kojima pria i itava ova knjiga.

O oseanju uenja Putem cvetova i listova Plotin platonista dokazuje da se od Svevinjeg Boga, ija lepota je nevidljiva i neizreciva, Provienje sputa do stvari na zemlji. On pokazuje da ove nene i smrtne stvari ne bi mogle biti obdarene lepotom tako besprekornom i tako izvrsno skovanom da ne proistiu od Boanskosti koja svojom nevidljivom i nepromenljivom lepotom beskrajno proima sve stvari8 Sv. Avgustin Oseanje uenja je klju pronicanja u boanske Tajne naeg bia i naeg sveta, prvi korak na naem beskrajnom, udesnom hodu ka osunanim horizontima dodira naeg bia i Prirode, i pruanju naih duhovnih dlanova ka otkriu novih, sve bogatijih, raznovrsnijih i svetlou skladne Jednote objedinjenih saznajnih sfera. Aristotel je smatrao da filosofija poinje sa oseanjem uenja, dok je G. K. esterton pisao da dostojanstvo umetnika lei u prenoenju oseanja uenja6, u buenju novih oiju, novih konteksta uobliavanja razlika naeg sveta u izvesne uzviene, majestique perceptivne i saznajne celine. Oseaj uenja nad poretkom i harmonijama dodira bezbroja putanja naeg sveta jeste prvi korak na putu religioznog pretvaranja senki sa zidova peine Platonove alegorije u lelujave boje Suneve duge, znakova u oznaeno109, mapa u teritorije, povrnih talasa stvarnosti u duboke uvide, u plodove udesnih dodira njihove ontoloke sutine sa jedne, i nae, individualne, ljudske i prirodne epistemoloke sri, osnove naeg vrednosnog rezonovanja sa druge strane, dodire u kojima poiva svevinje jezgro porekla i smislenosti naeg postojanja. Iz oseanja uenja proizilazi sveti tragalaki zanos i, zaista, esencija svake istinske religioznosti je ne fiksno, nerazumno, netolerantno, kritiki zatvoreno i nepreispitujue prihvatanje izvesnih drutveno-moralnih normi ponaanja, rasuivanja i posmatranja sveta, ve traganje, dolaenje do izvesnih karmikih uzronosti i ne njihovo veno dranje na temeljima izgradnje naih saznajnih kula, ve negovanje neprekidnih otvorenosti na uvek novitetna obogaivanja baza naeg rasuivanja i etiko-estetskih odnosa sa svetom kroz ivotni niz otkria = ostvarenja, ko-kreaciju175 kvaliteta naeg sveta na relaciji Um - Priroda. Dok nas fiksna pravila ponaanja postepeno uvode u stanje uspavanog uvenua naeg duhovnog sjaja - opisano Ajntajnovim reima da najlepe to moemo doiveti je ono to je tajanstveno. To je temeljni oseaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke. Ko ga ne poznaje, ko se ne moe vie uditi, ko se ne moe vie diviti, taj je takorei mrtav, a njegovo oko ugaeno...Spoznaja da postoji neto to nam je nedohvatljivo, prikazanja najdubljeg uma i najsjajnije lepote koja su naem razboru pristupana samo u najjednostavnijim oblicima, ta spoznaja i oseaj ine pravu religioznost2, inei stanje koje se u savremenom drutvu esto pretvara u kratkotrajne, maglovite zauenosti posredstvom konzumacija raznolikih opijata -, stalno uenje i traganje ini da nae oi, poput odsjaja Suneve svetlosti na povrini mora, radoznalo, deije nevino, ivahno i draesno isto obasipaju optimizmom i jedrinom na svet, da u

istovremeno sjajnim i blago suznim, veno radosnim i saoseajno tunim, mlenim zvezdanim puteljcima naih oiju, odrazima boanskih iskrica koje se koprcaju na vodama tragalake iskrenosti osnova naih pogleda, otkrijemo jednog dana svetlucavost najraskonijeg, biserno utavog zvezdanog neba. Traganje za Bogom, za izvornom lepotom koja stoji u osnovi svakog cveta, svake pesme i talasa Prirode, ini da i itav svet neprimetno nahodimo na put opte evolucije, radosnih saznanja, kao i da nekim tunim i usamljenim biima neprimetno pokazujemo na Put. I slino kao to se nepredvidljivi odbljesci svetlosti u naoj neposrednoj blizini pri posmatranju igre Sunevog sjaja i talasastih refleksija mora sa pruanjem naeg pogleda u sve veu daljinu pretvaraju u konstantnu traftu svetlosti, spontano i iskreno divljenje i preputanje talasima Prirode, naeg vernog uitelja na naem i optem duhovnom Putu, kroz nesigurnosti i nedoumice vodi nas ka sigurnoj i pouzdanoj prugi svetlosti, bljetavoj liniji koja nas vodi ka samom Suncu, ka stapanju u sjajno jedinstvo naeg bia i celotne, boanske Prirode. Svako stvaranje je jedan oblik traganja za naruenom ravnoteom, za objedinjavanjem uvienih, ko-kreiranih disharmoninosti u ponovni mir i bljetavi sklad. U odricanju od ovakvog odnosa koji proima nau stvaralakost poiva i lenjost uma koja implicira nebrino ostavljanje nezavrenih dela, dok nas sa druge strane proetost svetom tragalakou podstie da se sa molitvenom posveenou predajemo kreativnim inovima. Jer, to dublje zalazimo u tajne Prirode, to se sa veom predanou, marljivou i kraljevskim tragalatvom (jer, slava Gospodnja je sakriti stvar, ali slava kraljeva je tragati za njom (Prie Solomonove 25:2)) uputamo u avanture malih, ali nesagledivo velikih otkria, naa zadivljenost ureenou Prirode e biti vea. U filmu Blow Up, Antonionijev heroj sa uveanjem i udubljivanjem u najsitnije tajne svojih slika sveta, otkriva nerazjanjive misterije koje ga ispunjavaju ushienjima, radoznalou i sve veim tragalakim porivom, sve dok - slino kao to se sa uveanjem rezolucije osmatranja kvantnih fenomena (ukljuujui pojave transformacija, integracija i anihilacija estica) dolo do uoavanja odstupanja od niza tradicionalnih, materijalistikih fizikih koncepata, i slino kao to se, uopte, izuavanjem bilo kog prirodnog sistema sa ciljem odgovaranja na izvesna temeljita pitanja, nae bie ispunjava sve veim brojem novih pitanja - ne pronae sebe uestvujui u igri tenisa sa zamiljenim lopticama, zbunjen odlazei da razmilja na temu idealizma sveta, naeg sutinskog uestvovanja, ko-kreacije u iscrtavanju celokupnog sveta sa svakom naom milju, oseanjem i najdubljom tenjom. Ne vidi u kreaciji Svevinjeg nijedne nesavrenosti; vrati svoj pogled, potrai razdvojenosti. Pa vrati svoj pogled, opet i opet. Pogled ti se vraa, zauen i zasenjen62 (Kur'an 67:3-4), religijski je stih koji nas poziva na vrednou i marljivost istraivanja, podseajui nas da svako udo zahteva ulaganje dubokih elja i trenutaka delatnog traganja, pokrenutih upitkivanjima na temeljima nae kraljevske zauenosti. Sve to znamo, sve to vidimo nastaje kao posledica izvesnih razlika. I to su ove razlike izraajnije, i na svet e biti iscrtan manje maglovitim, a vie jasnim i preciznim crtama. Slino kao to se hologramska slika formira poreenjem dveju laserskih snopova, jednog koji ima za cilj predstavljanje svih svetlosnih varijacija, i drugog koji ima za cilj odravanje referentne istoe, i meditativno poistoveivanje sa tiinom i mirnim morem naeg bia, iskreno misaono isposnitvo, predstavlja put dosezanja sve uzvienijih oseanja uenja, put iscrtavanja sve preciznijih i finijih razlika koje grade svet nae percepcije i saznanja, te sve velianstvenijeg i religioznijeg vrednovanja svakog, i

najmirnijeg trenutka ivljenja. Poredei ih sa niim, u svim crtama, svim harmonijama, svakoj muzici koju doivimo, otkriemo zvuke ljubavi, povode prosvetljujuih divljenja i dostizanja deije nevine i prostodune mudrosti koja u svakom zrncu Kosmosa vidi olienja boanskog reda, izvore nepresunih spoznaja; jer dok se obian ovek divi neobinim, mudar ovek je zadivljen obinim stvarima46, kao to je smatrao Konfuije. Navikavanje na poreenje naih opaaja sa platnom istog uma na kome su obrisane sve a priori kategorije saznanja - oliene u sluajevima neprekidnog prepoznavanja prethodno konstruisanih perceptivnih celina: bia i njihovih osobina, predmeta i njihovih funkcionalnosti, prekoncipiranih tipova interakcija i komunikacija itd. ini, stoga, put dostizanja svesti deteta u oveku, tree, prosvetljene faze Zen drvosee, trenutka kada planine opet postaju planine i reke opet postaju reke, Nieovog natoveka116, preobraenog od kamile sveprihvatanja i poniznosti, obremenjene teretom znanja, preko debaser lava ruenja prekoncipiranih i predrasudnih kategorija miljenja, te odlunog i voljnog ja u... (nasuprot moralistiki pridikujuem i manipuliuem ti e...), prisebnog ivljenja svakog svetog znanja do istoe, radosne zadivljenosti i nevinosti Boijeg deteta. U jednoj sufijskoj prii186, mudrac, odluivi da pomiri dva sukobljena umetnika po pitanju uzvienosti kvaliteta njihovog umea, izaziva ih na takmienje u kome islikava referentnu istou srebrnog platna nasuprot rada svakog od dvojice umetnika, istou u kojoj se, poput mirnog mora u kome samo poput cvetne praine nastaju blage talasaste harmonije, ogledaju lepote njihovih dela, pozivajui ih, kao rezultat, na buenje dubokog znanja da lepota poiva u oima posmatraa, te na spontano rasplinjavanje egocentrinih poreenja kroz otvaranje puta svetlosti istog, religijskog uenja nad poretkom i lepotom sveta. I ne samo perceptivne, saznajno izvorne razlike naeg sveta, ve i sva odraavanja naih vizija prosvetljujuih lepota, tokova i harmonija od problematino zavezanih i blokiranih granica naeg sveta, sa intenzivnou svojih inherentnih razlika pokreu sve udesnija morska strujanja naeg bia i divne, blaene vetrove naeg duha koji e razvijati nebeski ista jedra nae kreativnosti, dobrote i milostivosti, te usmeravati brodove naeg bia ka novim i neotkrivenim zemljama, pogledima i idealima. Najdivnije saznajne putanje sveta, raanje emergentnih kvaliteta u evoluciji ivotnosti, pokrenuti su susretom radoznalih, otvorenih i svetlih temelja bia i nerazjanjivih puteva Kosmosa. Iako je savremeni nauni ideal okrenut teorijama svega, razvijanju moi potpunog predvianja evolucije svakog prirodnog procesa, neispunjavanje ovog cilja uprkos dugotrajnom traganju ka njemu, predstavlja jedan od najlepih poklona Prirode, omoguavajui nam plutanje u divnim oseanjima vere, uenja, upitkivanja, istraivanja, otkrivanja, uenja i putovanja. Put, a ne cilj jeste vrhunski smisao postojanja, i dok nas ivotna dostignua i samo-zadovoljne kontemplacije nad njima koe na putu naeg i opteg napretka, neprekidnim iskrenim traganjem, slobodnim zastajkivanjem i preispitivanjem svrhe naeg puta, mi uestvujemo na Boijem putu, idemo napred, otvarajui nove perspektive razvoju celotne Prirode. Jer, posveenost i duhovno oplemenjavajua predanost se gase u odnosima sa potpuno predvidljivim pojavama (jer, tada nije potrebno ulagati nau veru i nadu u njihova ostvarenja), dok se dobroduno razvijaju u naim relacijama sa nesigurnim, krhkim pojavama i procesima, karakteristinim za sva istinski blagodetna drutvena, bioloka, saznajna, emotivna, etiko-estetska i umetnika ostvarenja naeg sveta.

Iskreno se kreui na putu traganja, budnom saivljenou sa naim istraivakim porivima, tiho i neprimetno i drugim biima, ni sami ne znajui kako, otkrivamo vredne putokaze na njihovim tragalakim putevima. Dok zamrznutost naih nadanja i upitkivanja Prirode jezikom srca ini da se ne samo nae oi prekriju velom beznaa, ve i na itav svet deluje kreativno koee i uspavljujue, naa budna, intenzivna radoznalost ini da svaka travka, svako drvo i svako bie sveta pored koga proemo, otvori oi svoga bia ka bezbrojnim misterijama naeg sveta, ispunjavajui sebe izvornim putevima duhovnog napretka i kosmike evolucije. Dokle god ovek istrauje, dokle god je proet eljom za uenjem i radoznalim upoznavanjem temelja Prirode i svog bia, on je mlad, dete je, dete spremno da kroz nevine i iste poglede svoga uma uvidi kraljevstvo Boije uspavano u najsitnijim deliima naeg sveta. Jer, sutinska lepota bia ne poiva u onome to ona znaju, ve u onome to tee da saznaju. I mudra, boanska edukacija (Prie Solomonove 25:2) se sastoji ne u izlaganju i insistiranju na doslovnom ponavljanju izvesnih pravila razmiljanja, rezonovanja i ponaanja, ve u inspirativnom obavijanju skrivenog blaga, buduih dostignua sadanje nauke i evolutivnog puta oseanjima radoznalosti, uenja i tragalakog zanosa. Upitan zato bi se popeo na Maunt Everest, Dord Malori je odgovorio: Because it is there, dok su svi veliki uitelji kroz nau civilizaciju znali da je buenje oseanja uenja i svesti da postoji neto skriveno iza horizonta naih saznajnih i egzistencijalnih vidika, prvi korak ka kreativnom i zaista budnom kormilarenju, ka plodonosnom pruanju ka njima i samostalnim putovanjima na poljima ljudskog znanja, otkrivanja novih zemalja, te uspinjanju ka novim prizorima, nebeskim otkrovenjima i divnim perspektivama Kosmosa i nas kao njegovih oiju. Predanost nevidljivim, skrivenim putanjama naeg razmiljanja, ivljenja i postojanja, ini nas dubokim i mudrim biima. Pronicanje u skrivene korene postojanja i razvojnog kretanja bia i ekosistemskih organizacija naeg sveta, a ne samo zaustavljanje na povrnim i vidljivim talasiima nepreglednog mora egzistencije i aktuelizovanog potencijala naih opaaja, sadri u sebi klju mudrosti. I u svemu to nam na prvi pogled moe izgledati nezanimljivo i isprazno, udubljivanjem u osnove egzistencije i razvojnog puta datih sistema, prepoznaemo beskrajne povode radoznalog upoznavanja sveta. Osetljivost strastvenih ljubitelja fudbala se, tako, ne zaustavlja na povrnim izgledima, pokretima i kretnjama primetnim na terenu, ve se karakterie pronicanjem u nevidljive putanje koncentracije i panje, borbenih ili prijateljskih oseanja, kao i sveproimajuih elja za golom koje sagorevaju u srcima igraa. S druge strane, dok e sa povrnom osetljivou pri svakoj saznajnoj interakciji naa radoznalost initi da poput zapadnjakog heroja Tenisonove pesme, surovo iupkamo latice poljskog cveta u elji za njegovim upoznavanjem, tanana i mudra Zen svest150 e, sklapajui putanje prijateljstva van domena grubih, komadajuih i manipulativnih dodira, u vazduastim, nevidljivim talasima dobrote i poverenja, upoznati i poneti istinsko blago cveta na takoe nevidljivim kontekstualnim osnovama svojih plemenitih pogleda na svet. I sve ove suptilne sposobnosti pronicanja u skrivene osnove postojanja detalja naeg sveta - osnove koje nam ponekada mogu pruiti esencijalne znakove u daljim, buduim kretanjima kako njih samih, tako i itave Prirode koja se kontekstualno ogleda u posmatranom sistemu, te i naeg bia koje ga saznajno ko-definie - poniu na oseanjima duboke zauenosti svetom i naom egzistencijom, usled ega je na putu obasjavanja sveta duhovnom svetlou, naa odgovornost da neprekidno odravamo i uvek iznova budimo oseanja

10

novih uenja. I tada, sa ovakvim oseanjima na neprimetnim korenima naeg srca, u svakom i najmanjem oblaiu ili cvetu, umu drveta ili kapi kie, moi emo, poput drevnih proroka, da oitavamo znake vremena, da znamo kuda itav svet vode nae najdublje tenje tog trenutka, te koji su pravi putevi koji bi itav na svet vodili u smeru harmoninog, odrivog i boanski spoznajnog napretka. Pretvaranje naih opinjenosti i bilo privuenosti ili odbojnosti povrnim detaljima naeg sveta u svest da se u nepreglednim dubinama, u prodiranjima od slatkastog krema ka nevidljivoj sri i obasipanju panjom Tajni naeg sveta, kriju putevi mudrosti, jeste jedan od prvih saznajnih koraka puta naeg mistinog i milostivog, neosuujueg, spiritualnog buenja. Sva oseanja privlanosti ili odvratnosti u bliskim susretima sa povrnim, vidljivim detaljima sveta, mogu se tako preobraziti u eventualne nagovetaje istih oseanja samo kroz osetljivost prema nevidljivim reakcijama bia sveta, te u mirnu i poput blagog mora koje upija sve talase uznemirenja, stabilnu, nikada ne panino ukoenu, ve fleksibilno budnu svest, svest koja umesto povrnih izgleda, u ljudskim biima vrednuje njihove najdublje tenje koje nevidljivo, ali duhovnom svetlou sveobasipajue proimaju na i njihov svet, koje indirektno i suptilno neprekidno izlaze na povrinu ko-kreacija naeg sveta, ali na koje samo tanana, prosvetljena svest moe biti osetljiva. Jer, ljudska bia i jesu upravo zvezde njihovih najdubljih tenji koje se poput sunanih zraka u beskraj ire i rasipaju Prirodom. Ali, ipak, i pored toga moramo znati da there's more to the picture than meets the eye192, te da there is a light that never goes out163, da najdivnije putanje bia naeg sveta ostaju zauvek skrivene, pokazujui nam samo odsjaje Sunca svojih dubokih tenji na povrini mora naeg sveta, odsjaje koji se koprcaju fluktuirajuom povrinom naeg sveta i pozivaju nas na zadivljenost svima njima, inei zaista svakoga od njih beskrajnim povodima divljenja i wondering opijenosti, nepresunim bunarima elja i blagodetnih inspiracija, u beskraj prostiruim vodoskocima boanskih fontana stvaranja. Na slian nain kao to itajui zapise poznatog nam jezika nismo svesni crtica pojedinanih simbola, ve direktno proniemo u semantiku rei (to moemo proveriti estom nemogunou da se, neposredno nakon itanja teksta, prisetimo tipa korienog pisma, irilinog ili latininog, na primer), stvarajui pred nama ambijente potencijalnih metafora koje one nose, i mudro razumevanje prirodnih situacija se karakterie, poput pronicljivosti erloka Holmsa, saznajnim prodiranjem od njihovih povrnih, oiglednih i direktno primetnih do sutinskih crta, ljudskih i prirodnih tenji koje lee u njihovim osnovama. Sve naueno u ivotu, tako, pripada domenu naeg nesvesnog obraanja panje, dok sve ono ega smo svesni, sve to znamo da postoji, jesu uiteljski govori Prirode i njeni putokazi u smeru naeg duhovnog napretka. Sluanje muzike neijeg pripovedanja kada prividno rasejano zaboravljanje imena u konverzaciji nije odraz obraanja panje na ostavljanje povoljnog utiska, orijentisanosti na sebe u oima drugih, ve predanosti pronicanju od povrnih imena do implicitnih crta duboke etike i sutinskih poruka koje nose bia - je, stoga, ponekada sporedan put upoznavanja govornikove dobronamernosti i implicitne lepote izraaja, slino kao to je sputanje u dubine naeg srca i more naih htenja i tenji put upoznavanja efektivne dobrote naih dela u svetu. Jer, kada je jezgro naeg bia svetlo i sjajno, o emu god priali, pisali ili mislili, ta god radili, naa ostvarenja e odisati svetlom dobronamernou, prostirui harmonine talase i dobre vetrove posvuda po svetu, dok kada je jezgro naih tenji, nadanja i vere ugaeno i tamno tinja, koliko god se trudili, koliko god eksplicitno svetim i plemenitim delima se

11

bavili, rezultati naeg truda e biti uoblieni u disharmoninosti, neskladne tonove i tamu, na slian nain kao to uspinjanje ka planinskim vrhovima naeg ivotnog puta kontinualnog napretka sa egocentrinim osnovama naih tenji, sa noenjem jedne strane naeg puta naeg bia kao jedinog vanog i referentnog u naim pogledima na svet i saznanjima, rezultuje u progrizajuim nezadovoljstvima i uruavanju svih naih samoveliajuih ciljeva i postignua, dok odranje ravnotee, puta izmeu nas i velianstvene, boanske planine Prirode na osnovama na kojima emo graditi nae korake, korake koji e uoavati zadivljujue detalje malenih trenutaka naeg puta, ovde i sada, dovodi nas do predanog, lepravog i putem opinjenog uspinjanja sa arobnom sveu koja pronalazi beskrajan smisao putovanja, savreni cilj u svakom i najskromnijem detalju puta. Jer, Priroda je ispunjena beskrajnim povodima divljenja na svakom koraku naeg postojanja, ime se razoaravajua svest, zavisna od povrnog, eksternog, informativnog i interaktivnog bogatstva i ispunjena strepnjama da prelasci iz predela vie u oblasti nie kompleksnosti rezultuju odumiranjem naih potencijala, saznajnih kapaciteta, koordinativnih i kreativnih moi, pretvara u svest ispunjenu radoznalou i znanjem da itav Kosmos lei uspavan u svakom zrncu pesku, i da se uvelianjem malenih detalja sveta dolazi do beskrajnih izvora muzike Prirode, radosnih saznanja i zajednikih prosvetljenja. I najdivnija ljudska dela se ne sagledavaju u propovedanju o sutinskim putanjama kao esencijama tema i poruka datih dela (ega se ova knjiga, naravno, ne dri, tragajui za harmonijom ovih dveju pristupa), ve se tiu spontanog stvaranja sa njima, inei da se kroz nau utopljenost u data dela, postepeno, poput obrisa obale novog sveta, sveta koji poput Kolumbovog otkria moe iznedriti raanja novih renesansnih pogleda na svet124, u nama stvaraju nova plodna tla kreativnih stabala naeg istinski plodonosnog pruanja ka svetu. Umesto uzimanja u usta znakova najdivnijih putanja i kvaliteta naeg sveta, nosimo ih duboko u srcu, odakle e nam oni, u trenucima tekoa i nedoumica, poput sunanih kompasa ili zvezdanih putokaza, pokazivati na prave puteve, usmeravati nas ka vodama harmonija i optih blagodeti. I upravo nas ouvanje najdragocenijih bisera ivota u dubinama mora naeg bia, negovanje znanja da se galebovi mora (u prii LieCea)60 slobodno igraju sa stanovnicima obale sve dok neko ne kae: Uhvatite nekoliko od njih i uini da oni odlete daleko na puinu, ini veno zadivljenima tajnama i velianstvenou Prirode, veno zauenim i radosnim biima. Najlepe stvari sveta moraju, poput nae indijanske senke ili nebeske duge koja se uvek stidljivo odmie od naih oiju kada joj se pribliavamo i draesno pribliava kada joj okrenemo lea, uvek ostati sakrivene i nedodirljive. Metafora drveta, odnosa njegovih razgranatih listova i uzbiruih plodova sa njegovim nevidljivim korenima, moe se skladno preslikati na opise najraznovrsnijih prirodnih sistema. Tako, znajui da bi injenje skrivenih, implicitnih i nedodirljivih korena drveta eksplicitnim, vidljivim i dodirljivim rezultovalo u njegovom obeivljavanju, i u nama se moe probuditi svetla svest o vanosti ouvanja temeljnih putanja i kvaliteta sveta, putanja na kojima poniu sva oigledna ivotnost i svi rezultati sveta nae percepcije, negde u dubinama implicitnog, boanskog mora Prirode, daleko ispod njegovih radosno lelujajuih ili brino uznemirujuih talasa, prostirui puteve divljenja naem svetu i otkrivanju boanskih udesa u svakom cvetu i travki Kosmosa, u nedogled. U svetu u kome bi svaka skrivenost i svaka Tajna bili poznati, u kome bi se nepredvidljivost koju nosi svaki dodir kao osnova ko-kreacije sveta, pretvorila u

12

predvidljivu jednostranost, bilo sudbinskog determinizma, bilo solipsizma, sva sutinska, a sa njom i vidljiva, lepota sveta bi tiho uvenula. S druge strane, naa posveenost razgranjivanju stabla naeg znanja i prirodne ureenosti sa vernim odranjem njegovih korena u domenu skrivenog i nevidljivog, jeste put uporednih svetovnih i boanskih realizacija, s obzirom da se koreni i kronje svakog drveta uporedo, uzajamno potencirajue razvijaju. Evapotranspiracija visokih stabala, davanje dragocenih kapi vode svetu i oblacima koji e doneti kie nekim drugim ednim biljkama, inicira sve intenzivnije crpljenje zemljine vode od strane niti korena, dok njihovo ureivanje i rasprostiranje, pruanje sutinskih putanja koje nas povezuju sa drugima, rezultuje u ojaavanju, stabilizaciji i lepotnoj grai itavog stabla. Davanje naeg bia itavom svetu, tako, utemeljuje nae duhovne korene postojanja, dok nas posveenost negovanju topline i ljubavi na temeljima naih pogleda na svet ini plodno navodnjenima, spremnima na rasprivanje lekovitih kapi vode posvuda. Vrhunska etika se, tako, sastoji u skrivanju kako naih saznajnih osnova - osnova koje, vraajui se, poput svega u Prirodi, u krug, ine i svrhu naeg ivljenja -, tako i ontoloko-teolokih temelja, istovremeno poetnih i finalnih uzroka naeg postojanja. Ljubav i nae najdublje vrednosti, naa temeljna oseanja nikada se ne mogu u potpunosti eksplicitovati, iako neprekidno izlaze na povrinu, inei da, udubljujui se u itanje znakova Prirode, moemo znati koliko nae bie jeste divan provodnik beskraja implicitnih boanskih potencijala, potencijala koji nas mogu uiniti novim Mesijama, samo kada bismo duboko to zaeleli, kada bismo itavo nae bie proeli svetom eljom da pruimo svetu dragocene mrvice dobrote i isceljujuih (sa)oseanja. S druge strane, i eksplicitujue diskusije o boanskim korenima naeg postojanja se u svetu negovanja duboke etike preobraavaju u dejstvovanje za uzajamne dobrobiti, nezavisno od tema naeg pripovedanja i oslukivanja, ali sa negovanjem zlatne vere u sveprisutnost boanskih osnova postojanja u svakom traku igre svetlosti i tame naeg sveta, slino kao i u nae temeljne tenje koje ko-iscrtavaju itav na svet, te, stoga i u sopstvenu odgovornost za ishod svakog prirodnog dogaaja, za svaije naizgled sluajno saplitanje, zlatni gol u mrei ivota i suzu koja se sliva niz jedne blage obraze. Tajne naih najdubljih tenji kao pokretaa izgleda naeg sveta u svakom trenutku, i boanske, sveosmiljene osnove postojanja svakog detalja sveta, ine, tako, dve najvee misterije naeg tragalakog ivljenja, misterije koje, iz okvira duboke etike, ne smeju postati predmeti ubeivanja drugih u njihovu istinitost, ve zauvek moraju ostati obuhvaene naom verom i neeksplicitnou, inei da nae bie, duboko ispod naeg daha, prosvetli tihi osmeh duha. Nesagledivo duboko jezgro naeg bia, nae due, sutinski mi sami sebi, jesmo jedna najvea tajna, dok drugu ini vena tajna boanskih osnova postojanja. Da li ispod naih grubih i oiglednih postupaka, ponekada neiskrenih rei i osmeha, nae dobre, plemenite misli i temeljne orijentacije naeg bia u smeru saoseanja, davanja i milostivosti zaista ine svet boljim, i da li iza itavog vidljivog sveta, mora sveta koje radosno vodi brodove ka novim zemljama i zaljubljenim horizontima, ali ih i olujno razmrskava o otre morske grebene, postoje osnove mirne, sveproimajue boanstvenosti, uzvienog smisla koji ujedinjuje sve prividno nespojive primetne crte u beskrajnu i iz ljudskih perspektiva nepojmljivu osmiljenost?; dva su pitanja koja e predstavljati temu itave ove knjige, dve uzajamno oribitirajue zvezde postavljene na nebeskom platnu naih zvezdanih, idilinih upitkivanja, predmete nae vere oko kojih e se do besvesti okretati naa satelitska pitanja i razmiljanja, rezultujui

13

u njihovom ujedinjenju u jedinstvenu ideju o Putu kao simbolu postojanja sveta, o evolutivnom dodiru izmeu ivih bia i boanske Prirode u kome se neprekidno stvara, ko-kreira itav svet. Da bismo odravali, razvijali i neprekidno obogaivali naa oseanja uenja i zadivljenosti svetom, oseanja koja bi pretvarala svaki oblak, cvet, osmeh i ljudski susret u najdivnija uda Prirode - uda koja bi kao malene, svetlucave zvezde obasipala nebo naeg uma, inei nas sve dublje religioznim biima -, i koja bi mogla da predstavljaju ostvarenja nekih od najlepih, temeljitih vilinskih elja za novoroenad sveta, moramo stalno biti na putovanju, stalno i iznova menjati nae saznajne perspektive, gledati svet uvek novim oima, znajui da i Gospod je na putu, takoe (kao to se oseala Tereza Avilska), te da se najlepa pitanja i Tajne sveta ne trebaju reiti, zapisati, fiksirati i zaboravljati, ve neprekidno, ushieno iveti. Jer to smo prikovaniji za izvesne krute stavove, ideje i implicitna saznajna stanovita (iako smo prirodno predodreeni nicanju sa izvesnih direktno nesagledivih ontolokih, biolokih, drutvenih i ekosistemskih osnova doivljaja sveta, osnova koje nas ine predodreenima za neprevazilazeu ljudskost naih pogleda na svet), to postajemo neosetljiviji i otupljeniji za nepregledne tokove saznajnih priliva sveta, za apat vetrova Prirode koji nas pozivaju da im predano posvetimo panju mudrim oslukivanjem i poverljivo razgalimo jedra naeg bia u njihovom smeru, za prirodne tokove koji nas obasipaju sa svakim trenutkom naeg postojanja. Ljudi putuju da bi se divili planinskim visoravnima, ogromnim talasima mora, dugakim tokovima reka, irokim prostranstvima okeana, orbitama zvezda, ali prolaze jedni pored drugih bez imalo uenja4, iuivao se u ovom duhu sveti Avgustin, podseajui nas da ljudska bia kao neprevazieni nama poznati sistemi Prirode po pitanju kompleksnosti ureenosti, i ogledala nevidljivih, duhovnih osnova naeg sopstvenog bia (jer, ne vidimo svet onakav kakav jeste, ve onakav kakav mi jesmo, kako nas podsea uvena talmudska izreka), prirodno ine najdivnije povode naim zadivljenostima, te i - sagledavi karmiku uzajamnost promena u svakom vidu interakcije - poluzvezde, pruajui ruke ka kojima i spleteno gradei udesne mostove, na naim pleima prenosimo tragalake oi ivotnosti ka uzvienim predelima Boijih spasenja. Svako svetlo, svaki kamen na naem dlanu, svaki let ptice iznad nas i svaki um mora priaju o sutini naeg bia, alju nam najdragocenije odgovore i putokaze odgovore koji, podsetimo se, nikada nisu da-ne karaktera, ve uvek pokazuju na izvesna raskra, na spletove mnotva ponuenih opcija, na irenje konteksta naeg razmiljanja i doivljavanja sveta, na zagonetke ije kljueve moramo sami pronai u bajci ivota kada god ih obaspemo ulnom panjom i na molitvenom pijedestalu, sklopljenih aneoskih krila, uznosimo naa spontana wondering oseanja, duboka, sutinska pitanja o naoj svrsi, o poreklu, o misiju puta naeg ivljenja. I sa ovakvom tragalakom uivljenou u jezgro naeg bia, svi nai pokreti, misli i oseanja pruae se iz centra nae egzistencije i, za razliku od staklastih i povrnih, egocentrinih pogleda, orijentisanih na uoavanje i upijanje tuih divljenja naem biu, nae oi e, ozvezdane svetim uenjem, obasipati iskricama inspiracije i uzviene lepote najrazliitije detalje ivotnosti naeg sveta, podstiui ih u trenucima tuge na duhovnu sranost i odlunost, te slino naem zastajkivanju iznad tajnovitog, umeeg svoda venosti iznad nas, paljivo obavijati arobnim tepisima mistine voljenosti.

14

Premda se u savremenom dobu egocentrinosti, u okviru koga se u cilju uzdizanja sopstvenog bia svaka prirodna elja za divljenjem drugima poput brisanja krpom koja sve nae izraajne linije i brazde pretvara u nitavilo ravnoe, ne pokazivanje niega, duboko skrivanje nae sutine - pretvara u sumorne i bezizraajne poglede koji kao da nam govore: Isuvie sam veliki za tebe da bih ti se obradovao, ipak je nae doba posuto duhovnim draguljima u vidu malenih pogleda na svet koji spontano ispoljavaju svoju radost u susretima sa biima sveta, znajui da se putanje radosti i inspirativnosti, ivotne sree prostiru samo tamo gde opstaju vode uzbuenja na kojima mogu veselo i razdragano ploviti brodovi naih spontanih izraaja. Uzbuenja i blage treme u susretima sa raznoraznim ivotnim susretima ne predstavljaju reke oseanja koje moramo presuiti i uspavano, tromo se odnositi prema blinjim biima, ve divne tokove koji naim dubokim vrednostima usmereni ka tokovima mlinova nae kreativnosti, raaju sjajne, opinjavajue osmehe i izraze koji svojom spontanou, prirodnou i lepotom obasjavaju tamne ume ljudskih oseanja. Kada sve nae, i naizgled najmanje vane postupke izvodimo kao da smo obasjani svetlou najdivnije pozornice sveta - na primer, duboko saivljeni sa sveu o neponovljivosti svakog trena naeg ivljenja ispod plaviastog dnevnog ili svetlucavog, ozvezdanog neba nae planete i njenih satelita, ili okrueni udesnou Boijeg konteksta postojanja -, prihvatanjem naih toplih uzbuenosti i mirnim graenjem ispruenih putokaza nad njima biemo divan ivotni znak na putevima mnogih bia naeg sveta. Dok je uzdizanje sebe u susretima sa drugim biima grubo odslikano u berberinskoj sceni aplinovog Velikog diktatora - kroz nae samo-usmerene hvalospeve i iskazivanja indikatora sopstvene vanosti i moi, usko povezano sa manipulativnim tenjama, okrenutou ciljevima koji blokiraju potencijal naeg iskrenog i nevinog divljenja biima sveta i udesnosti naih susreta sa njima, te naeg samog postojanja, postavljanje u naim komunikacijama poput mora koje, sedei ispod svih, neprekidno velia druga bia, vodi nas postajanju svesti od koje vie ne bee leptiri sveta usled naeg neprekidnih pokuaja njihovog hvatanja, ve mirno i poverljivo sleu na naa ramena i dlanove, nalik rekama koje se radosno ulivaju u sveprihvatajuu svest mora. I ne samo da tek kroz negovanje ovakvih stavova ivljenja za druge, odraz sutine naeg bia poinje da se odslikava u svakom detalju naeg sveta kao zagonetnom ogledalu nae due na putu njene beskrajne evolucije, ve se sa ovakvom miloskom sveu i nae potrage za jezgrom naeg bia od manipulativnog vrenja zemaljskih globusa i ljudskih ivota, znajui da ovakve tenje ne mogu pomeriti divotne zvezde sa njihovih puteva, pretvaraju u nevina posmatranja plovidbe Prirode na mirnim talasima vremena sa krovova naeg bia i zaljubljena divljenja udesnim putevima Prirode, u negovanja svetle ljubavi u dubinama naeg srca koje svojim temeljnim zavetima i toplim tenjama, zaista, neprimetno nahodi Zemlje i Sunca u njihovim radosnim kruenjima. Ipak, zastavi ponekad na naim putevima napretka, sa tunom ravnodunou se ogledajui u Prirodi i zakljuujui ne da je sve Jedno i da Put celotne Prirode odzvanja u osnovama naeg srca, ve da je svejedno koliko duha i dubokih elja usaujemo u nae ivotne izbore, kreativne poduhvate, jer sve njih proguta duh vremena, ostavljajui samo nae tragove na peanim podlogama koje e blagi, umei vihori, poput Arhimedovih, beskrajnom posveenou iscrtanih krugova, ravnoduno obrisati, iniemo da se vedri i sveom rosom posuti cvetovi naeg sveta, tuno poviju i odraavajui nau neradoznalost i nemarnost, ignoriue okreu svoje savijene stabljike

15

od radosnih usklika sveta. Meutim, priseajui se tada da duh traganja ini da nebeska ptica nae due dobije krila, te da sva naa divna oseanja koja plutaju naim biem, inei da brodovi naeg razmiljanja mogu na njima divotno ploviti, bivaju neprimetno nahoena koritima naih najdubljih ideja, najdubljih tenji i horizonata ka kojima je okrenuta naa svest, da nae tragalake tenje, stvarajui razlike izmeu potencijala polova intenziteta naeg duhovnog doivljaja sveta, pretvaraju nae naizgled sitne i nebitne razlike i predstave sveta u udesne, velianstvene i beskrajno zadivljujue saznajne odbljeske, u sve dublje prodiranje u tajne naeg bia, u ostvarenje staro-grkog ideala spoznaje sebe samoga, nae isceljujue, ponovo sijajue duboke tenje i ideali napretka, neprekidnog i neumornog unapreenja u udesnosti naih susreta sa biima i detaljima sveta, inie i da svi cvetovi sveta, poput tananih periskopa, usprave svoje vratove i uperke, osetljivo pruajui ponovo tihe radosti svoga postojanja itavom svetu. Ne pretvaranje bunara elja koji poiva u dubinama naeg srca u osuene, pranjave i ustajale podrume koji pohlepno ili uplaeno kriju nae dragocene vrednosti od ostatka sveta, ve injenja od njega sveobasjavajueg Sunca koje usmereno ka biima sveta, ivei za druge svojim eljama i tenjama, donosei pred stope blinjih bia poklone nae Boije predanosti, uz mudro, preispitujue, tragalako praenje naih izvornih tenji i talasa koji nastaju njihovim odbijanjem od tajnovitih kontura sveta duha - poreenjem kojih, poput brodskog sonara iscrtavamo skice duhovne ureenosti Prirode, puteva naih uenja u boanskim dodirima sa zvezdano uiteljskom Prirodom -, put je koji spontano razbuuje navikama i beznadenim utopljenostima uspavana bia Kosmosa, inei da se sve zvezde na nebeskoj pozadini i radoznalim okicama blaeno zatalasaju i blistavo zatrepere. I trenuci kriza, zapitkivanja u ispravnost naih puteva, nadanja i tenji koje nas pokreu u ivotnim poduhvatima, ine prirodne pojave na svakom tragalakom putu, usled ega, znajui da svaka kriza jeste istovremeno i stepenica sutinskog napretka, ne beanja od njih skrenih ruku i skruenih pogleda, oiju iji je prirodni sjaj prekriven mrljama straha i uzmicanja, ve hrabra i mirna susretanja, niti umornih i neradoznalih, ni usiljeno fiksiranih, ve istovremeno blagih i oputenih, kao i najsnanije odlunih i voljnih pogleda, predana stajanja i poverljiva gledanja u oi, znajui da ljubav nije beanje i odricanje, ve ljubav je ostajanje52, raspletanja njihovih vorova i pretvaranja u arobne niti koje e nas sve udesnije povezivati u talasaste strune novitetnih muzika Kosmosa, predstavlja odlike mudrosti i istinske, fleksibilne snage na putevima naih duhovnih uzvienja. Jer, blaeni su siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko (Matej 5:3), podsea nas Isus prvim stihom divne besede na gori da ne samo beskrajno davanje, pretvaranje srca naeg bia u nepregledno more dobrote i lepote koje to vie daje, to vie kapljica sa njegovih dlanova preputa nebesima, to vie i ima kroz ivotne reke koje se kroz njega radosno ulivaju u jedinstva sa itavom Prirodom, ve i da tuna zapitkivanja gde se izgubila udesna, sveisceljujua svetlost duha koja je nekada obasjavala moje srce i slobodno se prostirala ka svim biima sveta?, srana, predana traganja ne za zemaljskim, prolaznim i samo-slaveim vrednostima, ve za inspirativnim stopama duhovnih dodira i venom svetlou duha koja e uzdignuti nae bie u nebeske visine, te izneti boanstvena, duboka i skrivena morska strujanja na tanane talasie povrine, odraavajui biserni sjaj temelja naeg bia na vidljivim, sveprisutnim i suptilnim detaljima naeg sveta, jeste put dobrote i znak ispravnosti naeg koraanja putevima zemaljskim, znak koji nam poput daleke, nedodirljive duge u trenucima naih

16

kinih tuga, moe neujno pokazivati da blaeni su alosni, jer e se oni uteitiblaeni ste vi koji sada plaete, jer ete se smejati (Matej 5:4...Luka 6:21), da negde iza horizonata naih tragalakih puteva, snana volja i vera naeg srca e nas izvesti na jasne i obasjane puteve, puteve mira, zadovoljstva i iste, blaeno suzne sree, puteve na kojima e nam izgledati kao da itavo bistro, svetlo i loptasto Sunce koje se raa ispred nas, moemo uvek dotaknuti i postati Jedno sa njim. Svaki prirodni sistem krije beskrajne povode radosnog upoznavanja i predstavlja neiscrpni bunar saznajnih otkrovenja, kladenac koji suptilno odgovara na svaku nau i najmanju pomisao i siunu tenju, inei da svaki detalj velianstvene Prirode zaista jeste Svevinji bunar elja. Gde god da postavimo granice izabranih sistema naeg izuavanja, u koliko god uske okvire da ih obuemo, nikada neemo presuiti beskonanost saznajnih izvorita koje e nam oni blagomerno nuditi. Ureenost svakog prirodnog sistema nam, takoe, moe pruiti harmonije metafora koje moemo upotrebiti u kontekstu opisivanja bilo kog drugog sistema Prirode, kao i njene celine (to i jeste put prirodnog, sistemskog rezonovanja). Istovremenost vrednovanja beskrajno malog kao ogledala beskrajno velikog sa jedne, i znanja da i u beskrajno malom poiva nepresuna beskonanost saznajnih potencijala sa druge strane, ine nas duboko zadivljenima, prostirui vrtoglave zvezdane orbite du puteva naih misli i stvarnih kraljevskih kruna, unutranjeg duhovnog sjaja koje raaju rojevi naih plemenitih misli, gradei svetle konice medenih ideala. Beskrajna tragalakost i svest da se ne samo-zadovoljnim refleksijama i samo-dokazivanjima, ve neprekidnim zadivljenostima, zauenostima, samo-otkrivanjima i radoznalim saznajnim pruanjima spontano prostiru putevi duhovnog napretka u naem svetu, razvijaju se iz ovakvih, istinski kraljevskih pogleda na svet. Ja sam doao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i da postanu slepi oni koji videkad biste bili slepi, ne biste imali greha; ali sad kaete: vidimo; va greh ostaje (Jovan 9:39...9:41), uio je Isus, podseajui nas da se putem prostiranja divnih, etikih putokaza i zvezdanih vodilja prostranstvima sveta, u biima iji su misaoni svetovi zaokrueni konanim i finalno iskrojenim idejama, stavovima i sudovima rasplamsavaju sveta oseanja uenja i neznanja, otvarajui im vrata spoznaje beskrajnosti udesa ljudskosti i Kosmosa, dok se bia koja eznu za spoznajom boanskosti ivljenja, duhovnih vrednosti i oslukivanjem otkucaja srca lepote u svakom kameniu, tihom uboru vode i glasu Prirode obasipaju odgovarajuim spoznajama, prostirui tokove evolucije lepote i sjaja ivota ka horizontima beskraja. Ravo je drati za sigurno da boravimo u svetlosti38, smatrao je ordano Bruno, podseajui nas da se putanje iskrenih prosvetljenja raaju ne kroz misli o finalnim pronalascima, fiksne ubeenosti i krute samouverenosti, ve kroz traganja, trenutke vere, zapitkivanja, nesigurnosti, molitvenih iscrtavanja horizonata naih nadanja i svesti da ne postoje unapred dizajnirane mape misionarskog ivljenja i prezadate formule duhovnih uspona, ve da svaka nova generacija ivotnosti mora novim stopama i neprekidno obnavljajuim shvatanjima dograivati svete monumente nekada takoe plodno novitetnih i revolucionarnih, premda sada moda ve tradicionalnih ideala i temeljnih etiko-estetskih vodilja. Umesto samoubeivanja i pokazivanja da smo u pravu ime zatvaramo latice naeg radoznalog i poverljivog upijanja dragocenih impulsa sveta, neprekidnim pruanjima itavog naeg bia u smeru raanja uvek novih puteva, misli, ideja i tokova zvezdanih sanjanja, delajui zaradi uzajamnog pospeivanja sjaja duha u naim srcima i srcima voljenih bia, inei da se svaki na pogled na svet pretvori u beskraj zlatnih mostova poverenja koji spajaju

17

nae srce sa srcima blinjih bia (spontano otvarajui ograde koje tite njihove najskrovitije, najdragocenije i paljivo uvane osobine, i prosvetljujue otvarati njihova saznajna pruanja u smeru razdraganih poverenja), talasajui more divnih, isprepletanih harmonija implicitnog govora jezika srca, naih najdubljih tenji i elja u dodiru sa biima sveta (nezavisno od znaenja naih eksplicitnih rei i izraza), putujemo stazama mudrosti, postepenog raanja kraljevske krune saznanja na obodima naeg uma i jednog sjajnog Sunca na prelivajuim, ka drugima svesrdno pruajuim granicama naeg srca, srca koje to vie daje, to vie biva obasjano unutranjom, boanskom svetlou duha. Tenje ka tvrenjima i ubeivanjima stoje poput malenih prepreujuih utvrenja i gueih brana na putevima pruanja sjaja prijateljskih putanja i reka uistinu svetih, razdraganou ispunjavajuih komunikacija. Poput divnog bia koje je, otputovavi na usamljeno ostrvo, pismo voljenog prijatelja danima uvalo na srcu pre nego to ga je otvorilo, i pred nama se prostire ideal istote ne hitrog, brzopletog otkrivanja, reavanja, razumevanja i finalno zakljuujueg duhovnog zakljuavanja, ve lepote otkljuavanja i otvaranja, sporog, mirnog i gracioznog traganja, duboke uivljenosti u misterije stvaranja, postojanja i igranja na putevima raanja briljantnih prijateljskih dodira, te perlasto zvezdanih putanja ljubavi, ljubavi koja se, kao to nas podsea Antoan de Sent-Egziperi, ne sastoji u piljenju jedno u drugog (jedan savreni izlazak Sunca posmatra drugi!), ve u prostiranju naih pogleda u zajednikom smeru97, ne u unakrsnostima, sukobljavanjima, te zajednikoj izolaciji i otuenju od ostatka sveta, ve u uzajamnim otvaranjima naih srca prema itavom svetu, u ulivanju naih malenih suza poverenja, milostivosti i toplih, plemenitih tenji u zajednike vode poverenja i nadanja, malene tokove koji, prostirui se ka horizontima naeg sveta, udesno i neprimetno grade divotne i blagodetne izvore nebeske lepote, nevidljive esencije celotne ivotnosti Prirode. Ipak, uoavanje kosmikog beskraja, vrtoglavih, zvezdanih orbita i virova nepreglednog divljenja u oima blinjih bia sa jedne, te uvianje nebeske lepote i beskrajnog znaaja malenih detalja naeg sveta u zvezdanim tokovima i grandioznim skicama kosmikog reda sa druge strane, inei da se beskrajno suptilni detalji kokreacije naeg sveta neprekidno preslikavaju na tok celovite Prirode i obrnuto, da vidimo veliko iscrtano u malom i malo iscrtano u velikom, ini nas mudrim ljudskim biima. Uvianja beskrajne vanosti najfinijih i najneprimetnijih misli, poriva i dela na usmeravanje toka itavog Kosmosa sa jedne, i uoavanje velianstvene ureenosti Prirode preslikane na svim, i najsitnijim, prividno nasuminim i beznaajnim delovima, ivicama i putanjama naeg sveta sa druge strane, predstavlja povode raanja divnih, saznajno osunanih pogleda na svet i srce naeg bia, istovremeno i nerazluivo. I na ovom putu, znajmo da poput mora koje nikada ne kopa i nasilno, panino i hirovito traga za dragocenim saznajnim koljkama, ve ih mirnim talasiima, spontano i blago, u pravo vreme izbacuje na svoje peane obale97, i nae bie, preputeno oitavanju tananih znakova Prirode sada i ovde, otkrivanju boanskog znaaja i svetog govora svakog delia sveta naem duhovnom jezgru, preputeno istinskom toku ivotnosti - jer ja sam put, istina i ivot (Jovan 14:6), kako je uio Isus -, harmoninom toku odzvanjanja talasastih dodira naeg bia i Prirode, od svih, neposredno prisutnih detalja, od svake crtice naeg sveta e, namesto oajavanja nad zavaravajuim predstavama da se uvek na nekom drugom mestu, iza nekog drugog horizonta i u neijim tuim oima krije vrhunsko blago sveta, metaforinim, sistemskim rezonovanjem graditi divne zakljuke, skice udesnih odnosa i putanja koje poivaju na raznovrsnim nivoima ureenosti sveta, te blaene

18

puteve ko-kreacije, pruene izmeu boanske Prirode i njenih voljenih bia, buduih zvezdanih svetlosti i milostivih putokaza koji vode od tamnih, zemaljskih noi, od zamraenih umova i srca kroz mostove divotne etike ivljenja ka perlasto zvezdanim treperenjima, ka sjajnoj, duhovnoj istoti i nebeskoj venosti naih bia. Svest Puta Put koji se moe oznaiti nije Tao, veni Put (Tao Te ing 1) Negovanjem oseanja uenja, duboke zadivljenosti svakim detaljem naeg sveta, sada i ovde, svrsishodno bremenita i planski optereujua usmerenost nae svesti se postepeno, blago produhovljavajue preobraava u istu, meditativnu, reflektorsku svesnost, u blaenu svest Puta koja i u najsitnijim detaljima naeg sveta prepoznaje najdivnije i najdragocenije poruke naih skrivenih, boanskih i aneoskih vodilja. Jer, dok bezglavo, nesmotreno juriajue i smuene socijalne interakcije proete mnotvima samo-uzdiuih ciljeva koji preskau vrednovanje predanosti ispletanju svake, i prividno najmanje znaajne putanje naeg sveta, zaboravljajui da ko je veran u najmanjem veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem neispravan je i u velikom (Luka 16:10), spontano razvijaju disharmoninosti u nama i naoj sredini, bezbroj malenih ciljeva koji nas poput zvezdane praine blisko okruuju, ulepavajui na svet, inei odraze potpunih posveenosti itavog naeg bia svakom trenutku naeg postojanja, neprekidnog ulaganja svakog delia nae prisebnosti u molitvene susrete, unutranji govor naeg svetlog srca sa celotnom Prirodom, zaista iscrtavaju radosne putanje u dodirima naeg bia i itavog sveta. Poput o Tana, mudrog seljaka iz Tao prie o belom konju110, ili Sunca koje, ne zahtevajui nita zauzvrat, prua svoju oivljavajuu svetlost voljenim biima, prosvetljena svest ne zavisi od rezultata na putu svojih nastojanja ka vrednom, marljivom i predanom, za nagradama i plodovima rada nevezanom delanju, nebeski istom stvaranju za dobrobit i prosvetljenje drugih bia. Predano, svepoistoveujue posmatranje prirodnih putanja, saivljavanje sa bojama i zvucima prirodne raznolikosti, u kome su rastopljeni svi ciljevi, sebine elje i htenja, oduvek je inspirisalo razmiljanja ljudskih bia i budilo dragocene putokaze prevazilaenja izvesnih, u sutini naih bia i temelja razmiljanja noenih, evolutivnih problema. Naune, religijske i poetine predstave stvarnosti su nastale i razvijaju se metaforinim preslikavanjima uoenih prirodnih ureenosti svakodnevnog iskustva na sve suptilnije i prefinjenije detalje sveta ljudskog iskustva. (Albert Ajntajn je tako, na primer, vozei se u tramvaju sa pogledom na bernsku sahat-kulu bio inspirisan na preoblikovanje koncepata kretanja i vremena u svojem spletu ideja koji je kroz nekoliko nedelja rezultovao u skladnoj teoriji relativnosti.)79 S obzirom da iskljuivo logiko razmiljanje na osnovama zadatih pravila nije pogodno za sagledavanje samih datih pravila razmiljanja i pronalaenje novih72, uvoenje analogija uoenih u prirodnim putanjama svakodnevnice, u sprezi sa holistikim, intuitivnim okvirima njihovog uobliavanja, raa bogatije temelje naih spoznaja sveta, koje nas, korak po korak, vode ogledanju celotne Prirode u naim misaonim konceptima i osnovama perceptivnog i misaono-reflektivnog uobliavanja razlika naeg sveta. Reflektovanje odnosa itave Prirode prema naim biima - pokazivanja zvezdanog neba, muzike ivota, mnotva

19

ravnotea i ne maksimizirajuih, ve optimalnih odnosa kao putokaza napretka, kroz uenje putem nenametljivog otvaranja uvek novih perspektiva i pruanja mogunosti samostalnih izbora - predstavljalo je oduvek mudri ideal ponaanja i posmatranja sveta u jedinstvu svepoistoveenosti i nevezanosti. Uenjem kroz posmatranje kretanja beskrajno malih stvari i pojava u Prirodi se, stoga, moemo prosvetliti optim, sistemskim znanjem o putevima prirodne celine, otvarajui vrata radosnih saznanja da small is beautiful140, da u malenosti, mirnoi, krotkosti i tihoi poiva blaena lepota sveta. Tako, na primer, poreenjem savremenih sintetikih i prirodnih hemijskih sinteza177 lako moemo stei uvid u potencijalne kreativne modifikacije i ne samo na nivou hemijskih postupaka sinteza i procesovanja materije, ve i opteg razmiljanja. Naime, dok se sintetike hemijske metode karakteriu upotrebom relativno sloenih gradivnih elemenata, te relativno jednostavnim sredinama i indukovanim procesima, linearnom reaktivnou (jedna po jedna reakcija u vremenu), povrnom, duplikacijskom reproducibilnou (koja ne prilagoava suptilne modifikacije aktuelnim sluajevima) i baratanjem sa molarnim koliinama, ivotnost Prirode stvara putem korienja relativno jednostavnih gradivnih elemenata, sloenih sredina i procesa, paralelnog procesovanja, nereproducibilnosti (savrenosti u nesavrenosti)178, relativno sporog dostizanja finalnih stanja i subpikomolarnih koliina, odakle moemo sagledati i kreativni put budueg, biomimetikog razvoja ljudskog razmiljanja, u smeru upotrebe jednostavnih ideja u to irim, velianstvenijim i sveobuhvatnijim, osmiljavajuim kontekstima, u smeru istovremenog stvaranja i uenja na razliitim poljima delovanja, uvek novitetnog prilagoivanja naih ostvarenja neponovljivim okolnostima, ne urenja, ve usporenog (sve u svoje vreme), promiljatog kreiranja, te saivljavanja sa malim, piko- stvarima, uvianja lepote ne u glomaznosti, golemosti, povrnoj i plitkoj snazi, ve u talasastoj fleksibilnosti, izdrljivosti, malenosti i skromnosti. Svaka naa i najtananija misao nalazi svoj put do najdaljih kutaka Kosmosa, a ogledajui se od Prirode, pronalazi svoje odredite, poput bumeranga, na temeljima naeg bia. Dobre, iste misli i uvianje (tj. stvaranje u dodiru sa Prirodom = ko-kreacija) lepote u svim detaljima i biima naeg sveta tako stvaraju svet ispunjen lepotom i boanskom gracioznou, dok vibracije nezadovoljstva, ljutnje i straha straha koji je najvee zlo, kao to nam kae drevna egipanska izreka odailju valove nemira i disharmonija itavom svetu. Pre svake burne misli koja e imanentnim razlikama i njima pokrenutim vetrovima uzburkati more naeg bia i itavog Kosmosa - rtvujui blaenost Nirvane (koja doslovce oznaava stanje bez vetra67) naeg bia i istotu monistikog, meditativnog uma, osloboenog misaonog razlikovanja i prebiranja putem izgradnje kreativne razboritosti -, i moda konstruktivno pogurati brod nae civilizacije na svom putovanju ka ucrtanoj destinaciji, moemo se prisetiti T. S. Eliotovog stiha: Do I dare, do I dare, disturb the Universe37, kao i pomisli da upitkujue traganje, radoznalo i nedogmatsko istraivanje tokova reke, hodanje mostovima i plaama ispunjeno oseanjima uenja prema poreklu i poruci svakog detalja Prirode, tako, predstavlja nae uvode u sve udesnija stapanja u Put Prirode, u sve velianstvenije doivljavanje verom obasjanog spontanog praenja Taoa, reke ivotnosti koja nas, poput oblaka u pustinji, vodi ka moru jedinstva uma i Prirode, due i boanskog Izvora. Jer, Sunce jedinstva uma i Prirode, u elji za oploavanjem, stvaranjem i unapreenjem ivotnosti, matovitosti, tehnologija, saznanja i bogatstva komunikacija, puteva koji nas povezuju i oplemenjavaju, moramo ponekada portvovano prekriti oblacima koji e nam u svom

20

rastapanju u ponovnom duhu sveopteg jedinstva uputiti ka zemlji dragocene kapi kie, suze radosnice prosvetljujuih spoznajnih trenutaka. Naa bia plutaju u supstratu naih misli, oseanja i temeljnih elja koje ine kokreativne strane muzike atoma, super-struna i sveopteg kretanja talasa (razlika) sveta, usled ega istoa naih misli zaista ini itav svet boljim. Kada ovek sozercava unutra venu svetlost, onda um njegov nema u sebi nikakvu ulnu predstavu, nego je sav utonuo u sozercanje vene lepote...Upamtite, radosti moja, Carstvo Boije, nalazi se unutra u nama54, pisao je Serafim Sarovski, u duhu radosnog i spontanog praenja toka Prirode nam ukazujui na ogledanje i postajanje Carstva Boijeg kroz iste misli, te na post mislima kojim se rasvetljava svetlost nae due. Sve to jeste po Prirodi, nosi u sebi neto boansko176, smatrao je Aristotel, pokazujui nam da nas oslukivanje sopstvene prirode i ispunjenje naeg bia naim misionarskim Putem, ini boanstvenim biima, ini jednim sa finalnim uzrokom Kosmosa, carstvom Boijim, dok je naslee stoikog pogleda na svet to da bivstvovanjem u saglasnosti sa sopstvenom prirodom, spontano stvaramo i u skladu sa optim zakonima boanstvenog Kosmosa. Moramo upoznati sebe same...Neprirodna je zaslepljenost iveti, a ne tragati za onim to jesmo, smatrao je Blez Paskal, slino kao i da poslednji korak koji um treba da naini jeste da prizna da postoji beskonanost stvari koja ga nadilazi...Mi sebe uistinu moemo spoznati samo kroz skromno pokoravanje uma...Srce je to koje osea Boga, a ne um; to je vera: osetiti Boga srcem, a ne umom. Jer, srce ima svoje razloge koje um ne poznaje176. I nae misli i najdublja oseanja - zaradi susreta sa kojima je nuno zaroniti duboko u srce tame85, zai u najveu avanturu naeg bivstvovanja, odakle se moemo vratiti sa mnotvom dijamanata, jasnih i istih uvida u jezgro naeg bia, sveproimajuih i sveprostiruih Boijih puteva i proivljenih putokaza - nahode brod naeg bia u ivotnom toku, bilo ka stenama destrukcije i netrpeljivosti, bilo ka mirnim gejzirima i vodopadima mira, prihvatanja i ljubavi, ka izvoritima boanskog znanja. Vrednovanje i mo odranja istog uma, uma nedirnutog disharmoninim, pohlepnim, zavisnim i mrnjom, besom i pohotnou razarajuim orijentacijama, iskrivljenom i vulgarnom unutranjom muzikom, muzikom koju ini i koja jeste na um u svakom trenutku svoje egzistencije, predstavlja stepenicu na nadolazeim putevima evoluiranja ljudske svesti. Jer, harmonije koje ini na um u sopstvenim mislima, htenjima, eljama i usmerenostima panje, neprimetno penetriraju kroz na svet, poput svetlosti zvezda ili radio-antena, aljui svoje signale do najudaljenijih i nikada ne saznatljivih predela Kosmosa. Poznato je da deca ponekada bivaju tmurna i depresivno raspoloena samo zato to roditelji neguju analogne disharmonije u svojim odnosima prema svetu, dok sa druge strane, euforino skakuu naokolo124 od neobjanjive sree kada se u srcu roditelja probude mir, staloenost, kreativno i bivstvujue zadovoljstvo. Svi strahovi, nemiri, nelagodnosti i hirovitosti, prividno prekrivene pokretima i reima smirenosti, ipak nalaze svoj put do supstrata u kome plutaju misli i oseanja ivotnosti celokupnog sveta, a uoavanje refleksija implicitne prirode naeg bia u detaljima naeg sveta jeste prvi, esto krizni korak ka upoznavanju temelja naih misli i oseanja u kojima se krije tajna muzike koja sa antena naeg bia biva emitovana posvuda du zemaljskih, kosmikih i duhovnih prostranstava. Dobrota naeg uma ini, tako, zaista svet dobrim, dok ga loe misli razaraju. Strasti i pohlepne elje koje negujemo, bilo na temeljima ili na talasima povrine supstrata naeg uma, uznemiravaju bia oko nas, suoavajui ih sa istim harmonijama talasima, sa istom uzburkanom muzikom kroz koju

21

ona moraju nalaziti sopstvene puteve, dok sa druge strane, mir i istoa misli, negovanje misli dobrote, uvianja iste, boanske svetlosti u srcima i korenima uma drugih bia, ini da i ona budu obasjana neshvatljivim morem blaenosti i poverenja, dubokim znanjem da ih jedna boanska voljenost preplavljuje svud oko njih. Najdublja sutina naeg bia je kontinualno obasjana naom jezgrovitom, implicitnom i direktno nesagledivom voljom, naim ivotnim drvetom elja, elementarnim orijentacijama naeg bia u vidu dubokih tenji koje ine pokretae svih naih aktivnosti, ukljuujui i perceptivne i apstraktne interpretacije i ko-kreacije putanja sveta. Ono to elimo, to i postajemo, a naa duboka panja prodire u supstrat globalnih misli i oseanja, inei da nae temeljite i povrne orijentacije i druga bia, na neprimetan nain, pozivaju na okretanje ka objektu naih sutinskih usmerenosti. Okrenutost Suncu i lepoti drugih bia, tako, ini da se svet zagleda u njih, da izae iz aura sopstvene egocentrinosti, i obogaujue se sjedini sa deliima Prirode. S druge strane, usmerenost na muziku naeg sopstvenog bia, utonjenost u sluanje poruka koje nose nae srce i jezgro uma, ini put ka magnetnoj osobenosti, dok, opet, posveivanje panje naoj odei, na primer, poziva druga bia ka obraanju panje na iste, minorne detalje nae pojavnosti. I kada smo u komunikaciji sa biima naeg sveta orijentisani na zavidno pronalaenje greaka u tuim izraajima, spontano emo koiti inspiraciju sagovornika, svestrano naim tenjama povlaei nadole sve uesnike komunikacije, dok e nae svetle elje za uzvienim zajednikim izrazima, za prihvatanjem i pronalaenjem korisnih misli i odraza boanstvenosti u svaijim ekspresijama, initi i da sva bia koja nas okruuju spontano obavijamo inspirativnim tokovima prirodnih putanja. Mete ka kojima ciljaju strele naeg uma, tako, postaju talasaste brazde uzrokovane naom veslakom, misaonom aktivnou, te kljuni talasi u moru sutinske muzike na kojoj plutaju brodovi bia naeg sveta. Put koji se prua izmeu nas i naeg sveta, stoga, moe initi uravnoteeni predmet orijentacije, tiho pozivajui i druga bia na vrednovanje pruanja nae prisebne odgovornosti i unutranje osmiljenosti ka utapanju posebnosti naeg bia u toplo jedinstvo sa raznovrsnim detaljima naeg sveta. Poput puta sa kraja aplinovih Modernih vremena, i svaki put i svaki trenutak nae svesnosti se iza odreenih granica gube iza ugla, iza horizonta naih misli i saznajnih opsega. I upravo to to u sprezi naih oekivanja (jer, sama naa snalaljivost i vetina koordinacije kretanja i ponaanja u svetu implicira izvesna oekivanja u skladu sa izjednaavanjem trenutnih perceptivnih putanja sa izvesnim a priori, prethodno konstruisanim perceptivnim kategorijama) i nadanja vidimo iza ugla naih pogleda na svet odslikava unutranju bistrinu naih vidika i zvezdanost naeg kosmopolitanstva kao radovanja raznovrsnostima naeg sveta. Jer, svaki perceptivni trenutak pokazuje na skrivene osnove naeg i njihovog postojanja, inei more tajanstvenih znakova na putu nae duhovne evolucije, pronalaenja sutine postojanja Prirode i naeg bia. A kada iza presijavanja svetlosti na naim trepavicama i iznad plutajuih oblaka vidimo ista Nebesa koja se otvaraju i ekaju nas iza ugla, inei da na svet odie verom i radou otkrivanja, i itav svet naom temeljnom radoznalou spontano nahodimo u smeru napretka. Jer, u nedogled pruajui, nai saznajni horizonti moraju, analogno muzici Prirode, odraavati ravnoteu smirujuih i sigurnou obavijajuih periodinosti, znanja i vidljivih puteva sa jedne, i radosnih nepredvidljivosti, noviteta, intuicije i horizonata sa druge strane.

22

Put predstavlja simbol uravnoteenog meuodnosa ivih bia. Naime, dok nas potpuna obuzetost sopstvenim biem vodi ka vodama sebinosti, mentalne izolacije, sadistikog neprijateljstva i duhovne osiromaenosti, potpuna zaslepljenost drugima nas vodi u vode pasivnosti, mazohistike nekreativnosti, inertne povodljivosti, zanemarivanja mora lepote sakrivene u Prirodi i drugim biima, i redukovanja duboko osmiljavajueg oseanja odgovornosti. Stoga se upravo u ravnotei svesnosti sopstvenih temelja posmatranja i ko-kreacije sveta iz naih oiju, i saivljavanja sa tuim oima, krije tajna hegelovske sinteze u ljubavi, raanja novih, divotnih perspektiva ivljenja, do kojih put vodi kroz tanani balans teze samodovoljnosti i sopstvenosti, i antiteze zaljubljene stopljenosti sa voljenim biem (ili obrnuto). Ovakva ravnotea u kojoj ne dolazi niti do izolacije i gubitka svakog uzajamno treperueg kontakta izmeu vorova/bia, niti do stapanja u njihovo nepovratno jedinstvo praeno izgubljenim oseanjem odgovornosti nad sopstvenim izborima i inertnim uzajamnim plutanjem, ve se stvara zadivljujua muzika, sainjena od talasa naizmeninog udaljavanja i pribliavanja, odlazaka u raznovrsnost i stapanja u jedinstvo, muzika meusobnog potenciranja individualnih kreativnosti kroz istraivanja puteva ka nerazluivim jedinstvima i tajnama lepote sveta, odraava igru srednjeg Puta ovozemaljske Ljubavi. Namesto krajnosti ogledanih bilo u neizvodljivosti usamljenih introspekcija i analitikosintetikih promiljanja, u nunosti svesnog opstajanja u gomili ivotnosti i zavisnosti od mnenja drugih ljudi u svrhu izgradnje sopstvenog karaktera (to jeste osnovna crta egocentrinosti: divljenje sebi u oima drugih), ili u mogunosti traganja za jedinstvom sa drugim biima samo kroz monaku usamljenost, jedinstvom koje se rasplinjuje sa prvim trenutkom pribliavanja drugom biu52, kroz znanje o negovanju optimalnog, srednjeg Puta, vebamo se za istovremeno neizvodljivo opstajanje oseaja samostalnosti, pri-sebnosti i posebnosti sa oseanjem blaenog jedinstva, naizmeninih trenutaka ovih dveju stanja koji u svojoj smeni prave divnu, boansku muziku sa zemaljskih plavetnila. Jedan od najveih izazova savremenog doba jeste kako u naim odnosima sa drugim biima prebroditi talasanje izmeu krajnosti obeleenih sa jedne strane objektivnom manipulacijom i dominacijom nad biima sveta, proizilazei iz naeg nepoistoveivanja sa njima, a sa druge strane slepim plutanjem i pasivnim zaboravljanjem na sebe, na prisebno i kreativno ispoljavanje jezgra tenji naeg bia, te pronai savrenu ravnoteu ljubavi, ne gubei, ve nalazei sebe u drugima, ne potlaujue initi druga bia sobom, niti potlaeno dezintegrisati kreativno jezgro naeg bia u drugima, ve stvarati uzajamno integriue, brine, odgovorne i potujue puteve izmeu naeg svestranog srca i drugih bia, puteve koji e nas za-jedno ne zatvarati, ve sveobasjavajue otvarati itavom svetu. I s obzirom da ne pozitivnosti ili negativnosti, ve harmonine i disharmonine vibracije (= naizmenino pribliavanje i udaljavanje) predstavljaju slike blaenosti i rascepljenosti, sree i nezadovoljstva, respektivno, prekomerni otkloni ka jednoj strani opisanog polariteta povlae za sobom i otklone srazmernog intenziteta ka drugoj strani, usled ega prekomerno utonjavanje u sopstvene koncepte i ideje sa zanemarivanjem blinjih bia i detalja sveta povlai i izgubljeno, slepo utonjavanje naeg bia na drugim nivoima ivotnosti, bilo da su to druga bia, nae navike, naa istorijska tradicija, tam-tam zvuci Kosmosa, slike Prirode i slino. Dominantan, manipulativni odnos prema neemu, tako, nuno povlai zaslepljen, potinjen, zombirani odnos prema neemu drugome. Potinjenost drugim biima i

23

prirodnim organizacijama (ukljuujui, naravno, i drutvene), tako, povlai manipulativan, vetaki odnos prema sopstvenoj prirodi, prema unutranjem glasu naeg bia, prema naem Taou, i obrnuto: podreenost naoj instinktivnoj prirodi bez otvorenosti na njena svesna unapreenja kroz otvorenosti u susretima sa biima sveta povlai surovi, manipulativan odnos prema naem ivotnom okruenju, na slian nain kao to potinjena privrenost naoj istorijskoj ili religijskoj tradiciji esto povlai sa sobom dominantan, otueni odnos na nivou direktnog kontakta sa ljudskim biima, i obrnuto. I premda bismo mogli argumentovati stav da, slino kao to akrobata na ici u svrhu kretanja unapred neprekidno mora naizmenino padati u strane koje same po sebi vode padanju sa ice, put ove tanane ravnotee - koja ini centralni praktini epistemoloki problem koji iscrtava ova knjiga izmeu nae prisebnosti i predanosti oslukivanju sopstvenog Puta u srcu sa jedne, i potpune posveenosti i saivljavanja sa biima sveta sa druge strane, biva odravan iskljuivo kroz naizmeninosti suptilnih trenutaka nae panje kada utonjeni u jezgro naeg bia zaboravljamo na blinja bia sa jedne, i trenutaka kada naa panja zadivljeno, svepoistoveeno utone u bia naeg sveta, sa druge strane (a iz ove perspektive prekomerno padanje u jednu stranu rezultuje u sadistikim, manipulativnim odnosima u kojima teimo da potinimo, osvojimo i privedemo sebi bia sveta u svrhu upoznavanja njih i nas i itavog ivota, dok prekomerno padanje u drugu stranu dovodi do mazohistikih, inertno i besplodno utopljenih odnosa u kojima teimo da na tua plea prenesemo na, sutinski duboko oplemenjavajui oseaj odgovornosti, te da se potinimo izvesnim biima sveta), te da retki trenuci savrene ravnotee koji - kao u sluaju akrobate predstavljaju trenutke u kojima on samo moe sabrati svoju panju i koncentraciju, da bi se uvek kroz sledee naizmenine padove kretao unapred (kada, takoe, zna da neke plodove grana drvea oko njega moe dohvatiti, ali samo po cenu pada sa ice, usled ega na slian nain i mi ponekada moramo rtvovati bliske i neposredne, bilo biserne uvide u sutinu naeg bia, bilo trenutke naeg praktinog davanja i pomaganja biima sveta, u svrhu nae dugorone odrivosti, kreativnosti i plodnosti miljenja i delovanja) predstavljaju prosvetljujue, meditativne trenutke koji nas samo duhovno i voljno obogauju da bismo se nastavili plodno kretati unapred kroz uzajamno potencirajue trenutke fokusiranosti na nae jastvo sa jedne i saivljavanja sa biima sveta sa druge strane, postizanje savrenog puta Ljubavi, buberovske24 ravnotee, susreta bia Prirode u kojima se prostiru putanje odgovornosti, potovanja i zauenog duha istraivanja, predstavlja najvei izazov na putu blagodetnih drutvenih interakcija buduih vremena. I na putu ka ispunjenju ovog izazova ljubavi, znajmo da se ne na povrini, na vidljivim i eksplicitovanim putevima pruanja naeg bia svetu, ve u implicitnom moru naih najdubljih, bisernih tenji, odigravaju sutinske promene, spontano nalazei svoje puteve ispoljavanja svud oko nas. Jer, najdublje konstelacije naeg bia se ne mogu direktno sagledati, i naa miljenja o naim osnovnim tenjama i orijentacijama nisu nikada potpuno verno odraavajua, a esto drastino razliita, pa i dijametralno suprotna u odnosu na nae istinske, izvorne tenje. Iza vidljivog ili samo-svestnog vela nae velikodunosti, brinosti, blagonaklonosti i dobrote se tako esto skrivaju temeljne netrpeljivosti i obuzetosti sebinog slavljenja sebe u oima drugih, i obrnuto. Najvea avantura naeg ivljenja, unutranje hodoae ka kome se svako bie na putu ka Bogu mora upustiti, jeste stoga putovanje u srce tame, u jezgro naeg bia, doticanje temelja konstrukcije sveta naih saznanja, istinsko upoznavanje sebe samoga, put sa kojega se vraamo obasjani znanjem

24

da planine su opet postale planine, i reke su opet postale reke, poklapajui unutra i spolja, putanje naih jezgrovitih tenji i esencija bia sa prirodnim putanjama naeg sveta, i raajui radosnu ozarenost svesti da itav svet jeste uistinu oduvek bio slika nae due. Ni samo ja, ni samo Ti, ve Put prema Tebi, stoga, mora postati centar referentnog sistema naeg opteg doivljaja sveta. I kada god primetimo da nam je objekat nae misaone orijentacije u komunikaciji sa biima naeg sveta postao prei u odnosu na njihovu ljudskost, kada kroz vizir naih potreba zaboravimo na postavljanje pouzdanja, poverenja i herojske, svesrdne spremnosti za pomo i duboke elje da naim dejstvima uinimo druga bia svecima, na temelje naeg bia, na jezgro Sunca relacija kojima se pruamo prema naem svetu, kada god nam se uini kao da priamo o nekome ili neemu umesto sa nekim ili neim122, moemo otkriti da smo na putu mentalne izolacije i nereligioznosti, gubitka veza jedinstva sa naim svetom, jer, podsetimo se, religiju, u skladu sa svojim korenom u latinskom glagolu religare sa znaenjem povezati, moemo sagledati kao umee dubokog povezivanja naeg bia sa svetom, sintetiko umee komplementarno izvornom smislu nauke kao vetine razlikovanja i razdvajanja, uveanja informacija i grananja stabla naeg znanja, itljive kao takve sa sagledavanjem izvornog indo-evropskog korena skei (razlikovati) latinske rei za nauku - scientia. Kada svaki deli naeg sveta doivimo kao odraz nas samih (jer, na kraju krajeva, sve to znamo da postoji smo mi, u sprezi sa prirodnim inicijacijama ali ne i determinantama i naom Bogom-danom ljudskou, stvorili), znaemo da je svaki na kontakt sa svetom, svaki trenutak postojanja, efektivno uzajaman, da su toplina i panja koje negujemo prema blinjim biima - i ponekada prividno, neivom svetu, ali zapravo poput mora Solarisa96 duboko osetljivom i odgovarajuem na nae najtananije impulse i pitanja - jednake istim oseanjima upuenim prema osnovama naeg bia (i obrnuto), zalivajui ih i podstiui na spiritualni rast. Svest Puta ne predstavlja negiranje i brisanje putanja naih misaonih refleksija, informacionog vajanja nae imaginacije, ve samo odricanje od matanja lienog stabilnih temelja koji ine nae duboke vrednosti i plemenite, nereite tenje naeg srca i konstruktivne racionalne usmerenosti. Svest Puta je, tako, odraz uma koji u svojim beskrajnim matanjima, u hrabroj plovidbi morima Maje, ne zaboravljajui na kokreativnu mo naeg uma, ni na boansku osnovu stvari, skrivenu duboko iza i najdaljih horizonata nae svesti, naih u daljini naziruih saznajnih i opaajnih puteva, iz sna izlazi, ali blago nosi, blago koje ini blaena kontekstualna svetlost naeg svesnog boravljenja i divljenja svetu, sada i ovde. I sa ovakvom, istom sveu, iskrenom, posveenom i prijemivom, otvorenom na promene, postajemo novozavetna deca, deca istog uma, ne besna deca savremenog doba uzajamnih osuivanja i povlaeih manipulativnih odnosa prema drugim biima - opisanog Isusovim reima: S kim u, dakle, uporediti ljude ovog narataja? I na koga lie? Oni su kao deca koja sede na trgu i dovikuju jedni drugima: svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali (Luka 7:31-32) ve deca koja vide carstvo Boije i u najskromnijim kutcima sveta, deca svetlo okrenuta budunosti sa blagom nesvesnih uspomena, kamenia na usponima naeg duhovnog uenja, sazdanih na temeljima svoga bia. I na tom putu postajanja iste, deije svesti, Sunce e nam pokazati Put. Pratimo Sunce, stazu koja vodi jedinstvu uma i Prirode da bismo jednoga dana i mi sami postali jedno novo Sunce koje e na slian nain pokazivati drugima put, uei nova bia na

25

odslikavanje celokupnosti Prirode u svojim oseanjima, inspirativnim mislima i dodirima sa svetom. Volei svaki detalj naeg prostora, umesto doivljaja drugih bia i materije kao neega to nam stoji na putu, neemo se spontano zlovoljno saplitati o krajeve stvari, ve, stopljeni u jedinstvo sa njima, nalazei sebe u svemu i sve u sebi, u svakom detalju Prirode emo pronalaziti beskrajno smislene, kljune boanske putokaze na duhovnom putu naeg bia, a aneli e nas nositi na rukama, da ne zapnemo nogom svojom o kamen (Luka 4:11). A do tada, znajmo da mi smo svi deca Kosmosa12. I znajui to, otvorie nam se novi horizonti udesnih pogleda na svet jednog blaenog deijeg uma za koga je kraljevstvo Boije skriveno u svakom deliu sveta, koji svojom nevinou, istotom - nezaprljan prainom prekomernih misaonih refleksija, mislima koje poput krilatih fantoma lete hodnicima naeg uma153 i jurodivskou svojih dubokih tenji, spontano dodiruje temelje vidljivih grana, cvetova i plodova naeg sveta, prepoznaje slona u zmijskom caru135 i divne misli dragih bia u svakom traku zvezdane svetlosti, neuznemiren egocentrinim i strastvenim sukobima naeg sveta, uvia korene Boijeg mira u svim stvarima sveta, duhovnu brau i sestre, Sunce due i povode beskrajnog divljenja u svim, zaista svim biima sveta. Stoga, nikada ne sukobljavajue interferiranje sa naim svetom, odailjanje disharmonizujuih vibracija oseanjima ljutnje, mrnje i zavisti, ve mirno, neujno prihvatanje Puta Prirode i neprimetno postajanje prosvetljene sveprihvatajue i sveosmiljavajue svesti, svesti ispunjene poverenjem u Prirodu kao naeg vodia na stazi duhovnog napretka, jeste put konstruktivnog prebroavanja problema savremenog sveta. Budi slobodan ispovedati svoje greke i ne sili tok reke (Sirah 4:26), smatrao je Sirah, ukazujui nam ne na formalno, reito ispovedanje, ve na pokajanje jezikom srca, iskreno pokajanje kojim oputamo brane siljenja prostrte du tokova ispoljavanja naeg bia (koje, podsetimo se, izvorno oznaava pridev satanskog152) i obasjavamo svaku travku i cvet, svaki detalj i um naeg bia i sveta, pokajanje koje u sprezi sa prihvatanjem sveisceljujueg Puta Prirode ini da, poput zamiljenog Sunca, celovitost naeg duha, sume putanja kojima se prostiremo prema naem svetu, integrie mnotvo radosnog, pevajueg rada patuljastih elija naeg bia, bezbrojne kreativne dodire malenih, inherentno inteligentnih jedinica i siunih putanja koje, poput peanih dina koje uzviuju zrnca peska, proimaju nae bie, raajui svetlo celote i jedinstva i aljui sjaj naeg bia du najdaljih prostranstava sveta. Svi uzvieni kvaliteti ivotnosti, ljubav, vera, nada, sveta saznajna otvorenost, ne ogledaju se u kontinualno fiksiranim zracima nae panje, ve u blagim i budnim aurama koje nas u potpunosti sveprijemivo okruuju, usled ega nikada usmerenost ka ciljevima naeg bivstvovanja, ve neprekidno radoznalo prebacivanje nae panje od zvezde do zvezde, od znaka do znaka, sledei tajanstvene putanje i poruke Prirode, ini put buenja ovih svetlih aura vrhunske kreativnosti. Jer, dok nas okupiranost ciljevima kad-tad susree sa hladnim planinskim zidovima njihovih postignua, podseajui nas iako planinski vrhovi definiu plodne bone padine124, na slian nain kao to duboke finalne vizije koje nosimo u srcu ine oslonce svih naih plodnih delanja - na blago osvrtanja unatrag, na lepotu ivljenja koja poiva u malim, neoekivanim iznenaenjima otvorenih, radoznalih, saznajno vrteih u krug i sveupijajuih trenutaka naih putovanja, sokratovsko zastajkivanje i pronalaenje savrenstva postojanja kroz prosvetljujue utapanje u jedinstvo naeg bia i Prirode, sada i ovde, pomera nas od visoko manipulativnog i planskog odnosa sa svetom do blaenog preputanja spontanom razvoju

26

prirodnih procesa naeg sveta, sa uronjenou u more naih najdubljih tenji, u srce naeg bia i sveta naih saznanja, koje jeste istinski kormilar broda naeg bia i celotnog Kosmosa. Idilini prirodni predeli koji na dubokom, nesagledivom, temeljitom planu ostavljaju divne impresije u naim biima i pogledima na svet, nikada ne pokazuju na slepe, klimaktike ciljeve, ve nas uvek, ovde i sada, ispunjavaju venou postojanja, tiho nas, apuue obasipajui najdubljim porukama postojanja, samo jezikom srca razumevajuim putokazima naeg ivljenja. Sedei pored jednog empresa ili buna, i oslukujui njihov pirei um i skrovite pesme koje ispevaju itavoj Prirodi, moemo se obogatiti njihovom vitalnou koja potie od sleenja Taoa, Puta Prirode. Ako oni to vas vode kau 'Gle, carstvo (Boije) je na nebu', ptice nebeske e vas prestii. Ako vam kau ' U moru je', ribe e vas prestii. Umesto toga, carstvo (Boije) je u vama, i izvan vas. Kada spoznate sebe, postaete spoznati, i otkriete da ste vi ti to su sinovi ivog Oca. Ali, ako ne spoznate sebe, obitavaete u siromatvu, i vi ste to siromatvo (Toma 3, ! Luka 17:21), uio je Isus, pokazujui nam da, spontano se preputajui reci naeg bia, naoj imanentnoj ivotnosti i Bogom-danim temeljima postojanja, zaista nahodimo itav svet na postajanje poput gorskog potoka bistrog, sveprihvatajueg toka ka moru kraljevstva Boijeg. etajui se umom, bezbrojne harmonije se sudarajui susreu u naem biu, ispunjavajui nas nesvesnim mirom, sveisceljujuim bogatstvom koje emo tek jednoga dana moda upoznati i zavrednovati. Jer, najvrednija dela nikada ne ostavljaju neposredne blagodetne uinke, ve u dugim opsezima, polako i neprimetno prolepavaju na svet. Sve to znamo da postoji, itav na svet, svaka njegova crtica i kvalitet raaju se u dodiru prirodnih, ontolokih razlika i naih saznajno uobliavajuih, epistemolokih struktura, u dodiru izmeu sfera objektivizma i subjektivizma. U dodiru izmeu uma i Prirode se, tako, stvara itav svet, inei svaki njegov kvalitet putem, dok Put postaje trei elementarni entitet teologije sveta, sveto Trojstvo, Duh koji se prua izmeu boanske Prirode i nae due. I misaono opstajanje upravo na ovim putevima, trenucima raanja kvaliteta sveta, trenima koji su samo sada i ovde, koji pripadaju iskljuivo domenu konceptualno nedosegljive i neuhvatljive sadanjosti, ini esenciju svesti Puta, meditativne poistoveenosti sa putevima stvaranja naeg sveta, spontanog raanja vrlina indijske dharma (spontanog primenjivanja znanja nastalog mudrom spoznajom poruka nae karmike knjige sveta, knjige ne stranica i slova, ve svakog uma i razlike Prirode, knjige ivota koja je za svako bie jedinstvena, knjige u ijem uenju itanja, strpljivosti i osetljivosti prouavanja, te odlunosti primene se krije smisao duhovnog puta naeg ivljenja) i staro-grke herojske aret, te prosvetljene, religiozne, sveobuhvatne budnosti, budnosti koja poput irokog i svetlog mora moe primiti sve usko uokvirene, konceptualne, flairane vode saznanja. Sve dileme, susreti parova premisa sveta naeg razmiljanja se, tako, prebrouju pronalaenjem puteva koji ih skladno objedinjuju, povezuju u trojstvo, znajui da kvalitet jeste proces u kome se ostvaruje svesnost kako objekta (Prirode, Boga, prim.a.), tako i subjekta (uma bia, due, prim.a.)124, proces u kome se beskrajnim upoznavanjem bia i Prirode okree toak napretka ivotnosti i sveta. Sve to postoji moemo, tako, opisati i doiveti kao komunikaciju, govor naeg bia i Boga, jer, podsetimo se, opisivanje i definisanje bilo kog sistema u Prirodi podrazumeva povlaenje granica izmeu sistema i njegove interaktivne sredine, usled ega irenje naih granica ukljuuje i neizostavno pomeranje druge interaktivne strane koja uslovljava egzistenciju sistema, podseajui nas na posezanje za hvatanjem

27

sopstvene senke, te na rei koje otvaraju drevni Tao Te ing: Put (kvalitet) koji se moe oznaiti (definisati, opisati, prim.a.) nije apsolutni put (kvalitet), rei koje nam ukazuju da rei, nai intelektualni koncepti i misaona uokviravanja nikada ne mogu dosei i obuhvatiti sutinske crte sveta, udesni Duh sveopteg postojanja, inei da se samo meditativnom utopljenou moemo pribliiti i doiveti Jednim sa putevima nastanka naeg sveta. Tiha, predana poklonjenost trenutku sadanjosti vodi nas ka rasprostiranju beskrajnih svetlih horizonata kroz najmanje detalje naeg sveta, jer svaki od njih jeste neprekidni umei govor jezgra naeg bia i Prirode. Dok pokuaji unapreenja naeg bia i sveta kroz svest o njihovoj temeljnoj, bilo objektivistikoj uzajamnoj, sutinskoj izolovanosti ili solipsistikoj manipulativnosti, rezultuju u frustrirajuim razoarenjima i obaznaenostima, predanost Putu, znanju da sve to postoji izranja iz dodira naeg bia i Prirode, dovodi nas do prisebnog pronalaenja skladnih reenja u raznoraznim egzistirajuim nesuglasicama i izazovima. U stajanju na elu voza naih saznanja, voza koji se kotrlja prugom Puta, Duha sveta, odakle emo moi i najlepe da ivimo divni putokaz Gertrude tajn po kome dopada mi se pogled, ali vie volim da sedim okrenuta leima ka njemu46 (gledajui unatrag, znajui da se u istoti naeg puta krije tajna blagodeti naih odredita, kao i da je gledanje oiju koje gledaju divne predele jo lepe i ivopisnije od njihovog direktnog posmatranja) - susreui se direktno sa vrednosnim ko-kreiranjem sveta, a ne uglavnom saznajui za njegove rezultate iz misaono-reflektivnih, a priori kategorizujuih, uspavanih vagona naih misli -124, direktno utopljeni u trenutak sadanjosti, u neposredno raanje kvaliteta naeg sveta, elementarnih razlika i putanja koje zatim uobliavamo u izvesne prepoznatljive celine naeg iskustva, krije se tajna pretvaranja kvaliteta kao kakovosti naih delatnosti u svetu od stilskih ukrasa na poseenim jelkama do izvornih iarki iz kojih e se spontano iznedriti udesna boina drvesa naih pogleda na svet. Umetniko stvaralatvo izvoeno sa sveu Puta ini da nae najdublje vrednosti dugo klesane sa znanjem da se upravo one spontano preslikavaju na tihe i naizgled neprimetne, implicitne, ali sveobasjavajue osnove svih naih izraaja i dela , nezadrane preprekama mentalnih, emotivnih i fizikih napregnua, isplivavaju na povrinu sveta i bivaju trajno ugravirane u temeljima naih dela. Jer, divne, boanske vrednosti su uzajamno spregnute i potencirajue sa istinom uma, sa sveu Puta, na slian nain kao to nas stvaranje sa negovanjem odgovorne brinosti i nenaruivog mira u umu i srcu naeg bia dovodi do ostvarenja dela koja e na neobjanjiv nain odailjati skladnost i harmoniju du celotnog Kosmosa, dela koja e potencirati rasprostiranje sve irih istina i brinih sveobuhvatnosti naega uma. Nae bie i na svet kroz igru zajednikog stvaranja, ko-kreacije sveta, uzajamno bilo padaju od boanske milostivosti ili se zajedno obasjavaju boanskom svetlou, svetlou duha. Uniavanje i destrukcija usmereni ka naem svetu i drugim biima na nama ostavljaju svoga traga, na slian nain kao to velianje drugih bia, nalaenje iskrica boanske, sveobasjavajue lepote u blinjim biima i prizorima sveta, na tih i neprimetan nain prosvetljuje vrednosno jezgro naeg bia, osunavajui kontekste naih pogleda na svet, inei da njihova vena radosnost i sveoplemenjavajuost, poput vile koja sve to dodirne pretvara u zlato, veselo titrira sve na ta se ko-kreativno usmeri, da neprekidno blago uskomeava stvari naeg sveta poput talasa koji kriju implicitne dubine morskih blaga, sveproimajue boanske lepote postojanja.

28

Svaka naa zamisao, svaka kretnja, svako prebiranje linija Prirode na naim dlanovima i svaki trenutak postojanja predstavljaju put pruanja srca naeg bia itavom svetu. Postavljanje puta kao referentnog centra svakog naeg izraaja, svake nae interakcije tada istovremeno prisebne i samostalne, ali i stopljene sa blinjima u vodama predanog zajednitva - stoga ini ravnotenu i istinski harmoninu temeljnu orijentaciju, srednji Put svake nae delatnosti u svetu. Jer, negraciozna nelagodnost svake samo-svestno izvoene radnje, pokreta koji odiu preteranom samo-kontrolom, samovoljnou i svesnom orijentisanou na njih, sutinski potie od preteranog obraanja panje na ostavljanje povoljnog utiska naih ekspresija, odnosno od trenutnog zanemarujueg zaboravljanja na druga bia i detalje Prirode ka kojima su izvorno naa dejstva bila ili bi trebalo da budu usmerena. S druge strane, preterana opijenost i inertna, povodna uronjenost u putanje Prirode i druga bia - poploana zaboravljanjem na vanost odranja panje na Suncu naih izvornih tenji sa kojih e spontano proklijavati nai slobodni pokreti, naa draga pruanja ruku biima sveta - rezultuje u naem slepom i neodgovornom lelujanju talasima sveta. Ravnotea izmeu slobode i volje, izmeu spontanosti koja izranja iz predanosti naoj inherentnoj prirodi, Taou naeg bia sa jedne, i voljnog usmeravanja, prevashodno naih najdubljih tenji, vrstih temelja sa kojih se rascvetavaju divni, fleksibilni i enjivo lelujavi pogledi na svet, ini vrhunski izazov na putu dostizanja mudre gracioznosti, spleta lepravog plesa i kristalno vrste, logike bistrine, neuhvatljive, leptirske radosti i sjajne odgovornosti prema dobroti i blagostanju celotnog sveta. Na slian nain kao to e, negujui veliku elju ne da odbranimo sopstvene pozicije miljenja (to je, uglavnom, osnovni poriv savremenih predavanja), ve da duboko obogatimo ljudske poglede na svet naim prisustvom i izraajima, bez obzira na to o emu eksplicitno priamo, nevidljiva sr naih tenji initi da nas blinja bia naputaju istinski, ponekada nesvesno obogaenih pogleda na svet, i prisebno uvanje panje na temeljima naeg ivotnog plesa, svakog udisaja i ivotnog trena, neprekidno negovanje jezgra najdubljih tenji naeg pruanja ka svetu inie da nai nesamo-svestni, spontani pokreti odiu lepotom, prijemivou i divotom radoznalim oima Prirode, da svi cvetovi i svaki deli mrtve Prirode oko nas oive i ispune se sveproimajuom ivotnom melodinou, talasima sveisceljujue muzike sveta. Svaki pogled na iva bia sveta, svaki, zaista svaki trenutak ivljenja jeste susret jezgra naeg bia sa bilo malim kameniima, ivim biima, delima njihovih ruku, itavim ekosistemima koji se u naoj civilizaciji najee ne smatraju celovitim organizmima ili celotnom Prirodom, Bogom. I u svakom od tih susreta, orijentisanost na put koji spaja naa bia, te na jednu kreativnu stranu ovog puta koja pripada naoj temeljnoj postavci - koja moe biti bilo izolujua i odbacujua ili isusovski blagosiljajua, sveprihvatajua, otvorenih dlanova i svetlog srca - ini put prisebnosti, aktivne kreativnosti, gracioznosti i duhovite snalaljivosti u naim odnosima. Nain na koji doivljavamo i iscrtavamo ovaj put koji se prua izmeu nas i bia sveta, definie i nau religioznost (jer, kada kaem 'on veruje', mislim 'on se susree'24, kao to je pisao Martin Buber), slino kao i sutinsku lepotu naeg doivljaja sveta. Potovanje autonomnosti u sprezi sa brinou i spremnou za svetom zatitom dovodi do tanane ravnotee jednakosti, izbegavanja manipulativnog doivljavanja drugih bia kao igraaka naeg ega, kao i pasivnog utonjavanja naeg oseaja odgovornosti u svet drugih autoriteta. Meutim, znajmo da kao to se sunani, oblani, kini i drugi vremenski uslovi smenjuju u danu i godini, gradei divotne ivotne organizacije, tako i odstupanja od

29

savrenih ravnotea ponekada ine preduslove raanja zadivljenih i prosvetljenih saznanja o vanosti i dragocenosti praenja sveprihvatajuih ravnotea i jednakosti naeg sveta. I da bi se zbunjena bia sveta, bia izgubljena u lavirintima i vorovima prirodnih puteva, u dodirima sa naim saznajnim svetom probudila u jasnoi pokretakih vizija, neophodno je ne sa solipsistike, uobraene visine razlagati uzviene ideje i istinske puteve, niti povodljivo i zombirano se povinovati stanovitima i ponaanjima zalutalih bia, ve se dotai puteva njihovog razmiljanja i posmatranja sveta, spontano se prilagoditi njihovim pogledima na svet, te odatle pokazati na nebeske visine, to, primetimo, samo svest susretanja, toplog i poverljivog pruanja ruke, implicitnog apata ja i Ti jedno smo, moe izvesti. Postajanje naeg bia poput boanskog provodnika koji neprekidno, neumorno i uvek novitetno, duhovnom svetlou zaliva bia sveta mogue je samo kroz ravnoteu srednjeg Puta ljubavi, ravnoteu prisebne uronjenosti u jezgro svoga bia i predanog, svepoistoveujueg i ujedinjujueg pruanja ka biima sveta. Jer, dok solipsistika obuzetost samo sobom uz zanemarivanje bia sveta kao ravnopravnih ko-kreirajuih svetova, bia koja moramo ljubiti isto onoliko koliko i same sebe (Luka 10:27) - to je jedna od dve osnovne hrianske zapovesti koja, u sprezi sa ukazivanjem na ljubljenje Gospoda svoga, orijentisanou na misiju naega puta koja izbija iz jezgra naeg bia, stabilie i utemeljava sva naa kreativna delanja u svetu na ovoj ravnotenoj struni Puta ljubavi: bivanja duboko u sebi (ljubljenja Gospoda svoga), otkrivanju najlepih dragulja naeg bia i njihovog neprekidnog davanja (ljubljenja blinjih poput sebe samoga) blinjim biima sveta; a druge zapovesti, vee od ovih, nema (Marko 12:31), kako je uio Isus -, rezultuje, kao u bajci o malom princu, u naoj usamljenoj zatvorenosti na sopstvene planete doivljaja sveta, potpuno utonjavanje u druga bia kroz nau goreu elju za davanjem sebe, ali u sprezi sa zaboravljanjem na ouvanje panje na centru nae egzistencije, na sferama naih najdubljih tenji, Suncu due i putevima naih ivotnih misija koji se poput njenih zraka rasprostiru posvuda oko nas, rezultuje u izgorevanju vatre nae kreativne predanosti i njenom pretvaranju u pepelasti prah usled naeg gubljenja sebe - koje lako moe proizai iz svoenja dve Isusove temeljne zapovesti na samo jednu, na ljubljenje blinjih kao samoga sebe, to ini jezgro mnotva savremenih moralistikih, ateistikih, ali i hrianskih uenja (Rimljani 13:9) - i kreativnog pustoenja, pustoenja usled zaboravljanja na veno iznalaenje kreativnih podsticaja i iznoenje naih plodonosnih dodira pravo iz srca naeg bia. Samo se u ravnotei Puta i susreta postie maloprinevsko, kreativno, otvoreno i radoznalo skakutanje sa jedne planete na drugu - sa jedne saznajne perspektive na drugu, ne gubei pri tome misiju i koordinate naeg puta -, ujednaeno plamtenje i beskrajno sagorevanje svetlosti naeg srca koja, neprekidno pronalazei nova reenja i nove, spontane puteve obasjavajuih ekspresija, isceljuje itav svet i preplie ga divnim povezujuim putanjama i mostovima, strunama boanske muzike ivota. Dobre, iste, blaene i inspirativne misli ine da mleno bele, lekovite i sveisceljujue vode ivota, niti ustajale, niti urno i silovito virovite, ve blago nabujale, protiu naim biem, donosei mir i sklad, povezujui pokidane i rastegljene strune ivotnosti, naih inherentnih i u svet pruajuih komunikacija u divotno harmonine akorde, poput plime i oseke se ritmiki uzdiui i sputajui sa svakim naim uzdahom i izdahom, naizmeninim itanjem lepote sveta i beskrajnim davanjem sebe svima. S druge strane, misli ljutnje, elja za razaranjem i kidanjem tananih struna ivota rezultuju u

30

munjevitim prascima koji se disharmonizujue prostiru mentalnim, emotivnim i fizikim domenima naeg bia, zavijajui unutranje Sunce naeg bia u tamne, neprozirne i prezirne oblake naih misli koje samo tihi vetrovi, talasi vazduha srca naeg bia ili snane kie iza kojih se promaljaju nove duge nade i vere u boansko misionarstvo i beskrajnu smislenost naeg ivljenja, mogu pobediti. Dok proetost naeg bia bilo Suncem jedinstva ili zvezdanim svetlucanjima koja vode tihom povezivanju itavih udaljenih svetova, kroz inspirativne, tragalake zadivljenosti raajui udesne komunikacije izmeu elijskih, makromolekulskih i kvantnih entiteta ivota, deluje integriue, podravajui istu muziku duha ivota, ljutiti, munjeviti bljeskovi koji gromoglasno cepaju blage putanje ivota, dezintegriue deluju na stvaralake susrete ivotnih entiteta, slino kao to tok kosmike prane nesmetanim koritima ivota vodi njenom spontanom bujanju kroz otvorena vrata naih izraza, i blagodetnom obasipanju itavog sveta, dok njeno neprekidno prepreavanje branama ega i drugih svesnih ambicija, brana koje spreavaju slobodan tok voda ljubavi, vodi njenoj barskoj, muljevitoj ustajalosti. I pitajui se: Ali, ideja o gnezdu u ptiijem umu, odakle ona dolazi?46, znaemo da se ovakva kreativna svest Puta, istoe toka voda ivota irom naeg bia, raa ne nasilnim htenjem njenog ispoljavanja, ve slobodnom, poverljivom i spontanom preputenou naim biolokim i ontolokim osnovama postojanja i postajanja. Jer, na slian nain kao to lepota naih osmeha nikada ne bi bila toliko draesna ukoliko bismo znali zato se osmehujemo, ukoliko bi nai izraaji imali svoje svesne razloge, najdivniji pokreti i misli se raaju ba na korenima nae spontanosti i prirodnosti, inei celokupne kreativne, pragmatino-estetski ravnotene putanje nae ljudskosti plodovima tananog hoda na osunano lelujavim granicama azurnih mora budne sanjivosti i peanih obala razumske volje. Najdivnija umetnika, slino kao i fundamentalna nauna dela nisu nastala kreativnim nahoenjima u okvirima ciljeva prezadatih od strane tuih autoriteta, niti kroz tenje ka njihovom impresioniranju, te slavljenju sopstvenih dela u njihovim oima, ve kroz spontano oslukivanje jezgra sopstvenog bia, drei se Budine norme da budimo lui sebi samima51, da nae kreativne vodilje traimo ne u tuim pohvalama i pokudama, ve u glasu najveih dubina bunara elja naeg srca i bistre istote uma naeg bia, da se samo kroz svest Puta, neujnog oslukivanja muzike svog bia, poput klizeih vihora noenog plemenitim tenjama ka prosvetljenju celotnog sveta ivei tada udesnu ravnoteu Puta, isusovskog voljenja blinjih kao i samoga sebe -, stvaraju divna, zaista trajna i uticajna dela. Osnove kvantne mehanike, teorije relativnosti i molekularne biologije koje su pruile nepregledno i nepresuno izvorite tehnolokih pronalazaka i irenja saznajnih perspektiva ivotnosti, nisu bile izgraene pod pritiskom eksternih, investicionih ciljeva i trine potranje, ve su se razvili out of the blue, usled ega nam upravo blue skies istraivanja18,19, sticanje saznanja o dodirima naeg bia i Prirode ne kroz unapred zadate ciljeve i mora oekivanja, ve kroz spontanu, deije nevinu svest u kojoj se svi pritisci svrsishodnosti pretvaraju u slobodno-kreativnu istou plavog neba, u stanju su, tako, da iznedre zaista duboke, paradigmatski-obrue zakljuke o ureenosti sveta, zasnivajui se na temeljitim ispitivanjima sveta, osloboenim elementa aplikacionog takmiarstva, ne samo inkrementalno, ve sutinski unapreujui polja ljudskog znanja. Sutinska crta edukacije, stoga, treba biti ne slepo sleenje programskih pravila i praenje obeleenih puteva na naunim mapama sveta, ve slobodno istravanje u neoznaene predele na mapama Prirode, uz, naravno, razvijanje duboko ukorenjenog

31

oseanja odgovornosti bia prema njihovom svetom Putu koje tiho poiva u njihovim srcima. Ja sam put, istina i ivot (Jovan 14:6), govorio je Isus, ovo je sada moj put, a gde je va?116, uio je Nieov Zaratustra, i zaista, buenje odgovornosti prema jezgru naeg bia poruka je svih religija sveta, nasuprot idejama o slepim povinovanjima dogmatskim, ne veno tragalakim i preispitujuim, ve povrno fiksiranim, kreativnogaseim normama ponaanja, idejama koje su mnogi sledbenici ovih divnih primarnih putokaza, zaboravljajui na razvijanje oseaja odgovornosti u odnosu na srce svog bia, kroz istoriju osuujue, manipulativno i potlaujue proteirali. Svaka naa nebeski plodna molitva koja talasastim harmonijama ispunjava nae bie i itav svet, prosipajui mora svetlosti irom kosmikih prostranstava, uvek jeste Put; ne pasivno padanje nae svesti u srca druga bia, traei zatitu u njima i inei da se svetli sjaj nae molitvene prisebnosti, poput prekrivanja tamnim kapcima, zaklopi i ugasi, niti razmiljanje samo o sopstvenoj celovitosti, usklaenosti i snazi, ve prostiranje svetlih mostova divnih ozvezdanih elja i isceljujuih Sunevih trafti, ljubljenja blinjih koliko i nas samih, istovremenog prisebnog odranja panje na sjaju naeg srca i brine predanosti pruanju puteva dobrote i divotnih saznanja biima sveta. Jer, nijedna molitva sveta ne odie iskrenou kada svojim tokom rezultuje u redukovanju sopstvenog oseanja odgovornosti, prisebnog poverenja u govor srca naeg bia, kao ni u suprotnom sluaju, kada su njeni ishodi vezani sa opsednutou sopstvenou na raun gubljenja divnih veza koje nas povezuju sa biima sveta i na kojima jedino moemo zaista ugledati lepotu nae due i uspeti se ka planinskim vrhovima nae duhovnosti, ratimovanja gitare naeg bia, gitare ije strune su tanane, svetlo vibrirajue, ne srceparajue, ve blagodetno pribliavajue i udaljavajue putanje kojima se nae bie sa svakim trenom ivljenja prostire ka itavom svetu, ve samo kada se naa sveta brinost i meditativna prisebnost plodno usaglase u svetlim mostovima naih molitvi, ne samo nai trenuci duhovnih posveenosti i meditativnih premiljanja, ve i itavo nae ivljenje, svaka naa misao postaju odrazi pruanja vene, dinovske molitve naeg srca. Sprega meditativne utonjenosti u sopstveno bie i svesno pruenih ruku ka itavom svetu, odslikana u ikoni Hristovog raspea, jeste put ka divnim molitvama kroz koje zaista, neprimetno, pred bia sveta postavljamo puteve koji nas uzajamno istovremeno uspinju ka zvezdanim posveenostima, beskrajnom miru i zadovoljstvu boravljenja u sebi samima, kao i duboko sputaju, integriu u celotni biosferini i kosmiki poredak, ine da harmonino nalazimo savrenstvo svoga mesta, sada i ovde, u celokupnoj kreaciji postojanja, da sagledamo divotu dodira istovremenosti vene boanstvenosti i prolazne ivotnosti naeg bia. Meutim, u hodu naih vizionarskih snova ravnotee Puta, pred nama neprekidno opstaje divno pitanje da li - poput akrobate na ici koji samo padanjima na jednu ili drugu stranu svog srednjeg Puta moe zaista hodati njime, dok su trenuci savrene ravnotee praeni njegovim statinim nenapredovanjem - svaka kreativnost naeg bia mora neprekidno oscilovati, stvarati muziku naizmeninog padanja u komplementarne polove dinamikih ravnotea Puta Prirode, kako bismo zaista prostirali puteve evolucije ispred nas i bia sveta, dok opstajanje u istoj svesti Puta, svetlom sjaju nae savrene ravnotee prisebne, meditativne samo-uronjenosti i oslukivanja glasa sopstvenog bia sa jedne, i svedavanja, molitvene posveenosti biima sveta sa druge strane, predstavlja eksterno neplodne, nedelujue trenutke, ali u kojima ipak jezgrovito sabiramo nae unutranje snage, usklaujemo potencijale naeg bia koji e se sa narednim kretanjem unapred i

32

finim, ali hrabrim odbacivanjima savrenih ravnotea, lepotnim naizmeninim zabacivanja ka neravnotenim stanjima naeg duhovnog i kreativnog koraanja, rascvetati u divne plodove irom naeg sveta. Moda trenuci savrenih ravnotea predstavljaju odsjaje Tao beskorisnosti, centra vrteeg toka, praznine sobe ili olje za aj (Tao Te ing 11), prazne, meditativne beskorisnosti istog Uma, ali u kojoj poiva srce korisnosti itavog kreativnog obrtanja sveobasjavajuih mlinova naeg srca i naih ruku, te embrioni raanja zlatnih itnih polja na kojima e bia sveta pronai isceljujue rei Boije i utoliti svoje enje za duhovnom hranom sveta. Moda, tako, i ne ukruujua uzdravanja od svakog naeg izraaja za koji nam izgleda da ga ne proima ravnotea Puta, ini put njenog istinskog odranja, ve spontano preputanje izraavanju naeg bia, ali kroz suptilna oslukivanja odgovora naeg bia i Prirode, kroz koja nam se raaju inicijacije zabacivanja u drugu stranu i povratka ka putu ravnotee, ine tajne kretanja srednjim Putevima Prirode. Tople utonjenosti u srce naeg bia i traenja pravog puta u nama, praeni svepoistoveujuim davanjem itavog naeg bia i stapanjima u jedinstvo sa njihovim srcima, da bismo opet hitro svest sveujedinjenja zamenili oslukivanjem sopstvenog srca, odakle emo ponovo utonuti u blaena jedinstva, iz ove perspektive ine puteve naih kreativnih kretanja srednjim Putevima ivota, duha i ljubavi. I takoe, dok uzdranosti pri blagim amplitudama naih kreuih oscilovanja mogu initi odraze bilo trenutaka nae blagosti i tihoe ili uplaenosti i sputanosti, iroke amplitude naih talasanja, uporedno se pruajui sa uveanim rizikom od padanja, mogu predstavljati ogledala nae lepote u hrabrosti i velianstvene lakoe postojanja, dok nam disharmoninost naih oscilovanja, ne prirodna, suptilna, vedra i lepotna odskakanja od uniformne ujednaenosti naizmeninih amplituda oscilovanja, ve gruba, mrana i panina neujednaenost koja podsea na tekou odravanja ravnotee, moe nam biti indikator izrazitih neusaglaenosti dodira naeg bia i Prirode, neusaglaenosti koje, kao i uvek, moramo ispravljati silaskom na same temelje naeg saznajnog prostiranja prema svetu, njihovim iskrenim, tragalakim prosvetljenjem i ponovnim uspinjanjem u nesamosvesne vode postojanja i spontanog izraavanja, slobodnog naizmeninog i unakrsnog padanja, doputajui da, ponovo, isti temelji pruanja naeg bia pronau svoje slobodne puteve ka itavom svetu. U blaenoj ravnotei Puta, sve posesivne tenje dominirajuih i odgovornosnoutopljavajue tenje samo-potlaujuih neravnotea ustupaju svoja mesta istovremenom pruanju samostalne slobode odluivanja i bivstvovanja, kao i oseanja tople zatite biima sveta, inei da se i sve sukobljavajue tenzije izmeu polova koje proimaju ljudska drutva kroz itavu istoriju nae civilizacije ogledane na primerima patrijarhalnih crkvenih (ne izvorno religijskih, ve institucionalizovanih) tradicija, paradoksa mukobanjastog feminizma67 i animalnih, esto podrazumevajuih istopolnih neprijateljstava izazvanih tenjama ka impresioniranju bia suprotnih polova i njihovom pretvaranju u satelite naeg ega - od disharmoninih otklona u tenje ka velianju sebe i slamanju tuih srca sa jedne, i u pasivna povinovanja tuim idejnim vodiljama sa druge strane, pretvaraju u tople, osunavajue ravnotene tenje, u otvorenosti ljubljenju drugih koliko i sebe, i sebe koliko i drugih, u tenje koje, korak po korak, grade divne temelje izvornih prijateljstava sa kojih ne samo da niu cvetovi bratstva i sestrinstva, ve se i uzviuju sve duhovno snane i uzajamno oplemenjavajue zaljubljenosti naeg sveta. Kada je nae bie proeto ravnoteom Puta, kada smo istovremeno meditativno udubljeni u izvorne temelje naeg srca - u Put Prirode koji neprekidno struji rekama naeg bia,

33

pokazujui nam put ka moru jedinstva uma i Prirode, doivljaju sveta u kome sve stvari ne bee od nas i izmiu nam u dodirima, ve svaki na ozvezdani pogled ini da se sve crtice, razlike i divotne impresije naeg sveta ulivaju u more naeg bia, inei da otkrivamo sebe u svemu i sve u nama i unutranjim zavetom duboke posveenosti usmereni ka biima sveta, sve nelagodnosti i osramoenosti u naim upoznavanjima sveta sa idejama egocentrine dominacije, slino kao i sve zaslepljenosti drugima koje ine da nam izgleda da two's a crowd and three's a company (kao to je Endi Vorhol smatrao) se pretvaraju u istovremene otvorenosti i predanosti biima u direktnom kontaktu i itavom svetu, svim kosmikim prostranstvima i ivotima koji pulsiraju u samo nasluenim daljinama, kao i udubljenosti u oslukivanje sopstvenog Puta koji se raa u intimnom, jezikom srca proetom dodiru izmeu naeg bia i boanskih temelja Prirode, temelja koji opstaju u svakom daku vetra, svakom biu i svakoj putanji naeg sveta, inei da zvezdanim umom itavog Kosmosa prelivamo ne samo Nojeve duge koje se raaju u zadivljenim oima sveta, ve i sva malena i beskrajno vredna, uplaena kucanja srca bia Prirode. Imperativ biti, ovde, sada, stoga, ne znai fiksirano utapanje u crtice naeg sveta sa nestajanjem nae prisebne introvertnosti, niti zanemarivanje bia sveta i dragocenih putokaza Prirode kroz bljetavu uronjenost u samoga sebe, ve istovremeno boravljenje u dubinama naeg srca, na temeljima naih tenji i izvornih poriva svih naih kreativnih poduhvata i prostiranja, kao i radoznalo, zadivljeno oitavanje znakova Prirode, saoseajno uranjanje u poglede na svet iz oiju drugih bia, i neprekidno pruanje zlatnih, sveobasjavajuih puteva poverenja i posveenosti ka blinjim biima i itavom svetu. I svako nae isceljenje, ponovna integracija itavog naeg bia i Prirode, buenje oseanja nalaenja savrenog ishodita Sunca izvornih tenji koje neprekidno sjajno izbijaju iz naeg srca, odigravaju se ne kroz povinovanja objektivistikim pravilima i procedurama koje, ne dotiui se temelja naeg pruanja ka svetu i susretanja sa biima Prirode i ehom talasa naih izvornih tenji, samo trenutno prekrivaju simptome naih izvornih neravnotea, sutinskih odskakanja od harmonije Puta, niti kroz samospasavajue sklupavanje u spirale (koje oliavaju tok koji je u svom razvoju istovremeno usmeren ka sreditu, ka poetku i ka itavom svetu) izvornog jezgra naeg bia, ve spoj brinosti, posveenosti, velike elje i vrste odlunosti da plodove nae celovitosti i delatnog postojanja pruimo biima sveta, i meditativnog, paljivog oslukivanja sebe i usklaivanja neravnotenih tokova u skladnu muziku kojom zrai nae bie, krije tajnu buenja celovitosti naeg bia, pretvaranja oblanog neba naeg uma u Sunano jedinstvo i oseanje savrenosti, svega na svom mestu i svega kao ogledala Boijeg uma u predivnoj raznovrsnosti prirodnog reda. Ravnotea istovremene duboke, meditativne i prisebne uronjenosti u srce naeg bia i saivljavajueg duhovnog sjedinjavanja sa biima sveta i celotnom Prirodom, ini vrhunski ideal naeg putovanja stazama ove knjige. I kada sa svakim naim udahom budemo samo-utonjeno, isceljujue popravljali i nadograivali duhovni oreol naeg bia, a sa svakim izdahom davali itavog sebe svetu, pruali sveujedinjujue i poistoveujue mostove sa temelja naeg srca ka drugima, inei da oni predstavljaju vrste i stabilne, ali istovremeno fleksibilno nadasvud odzvanjajue predivnom muzikom Ljubavi, poput Sunevih duga velelepne orijentire biima sveta, na jedan od bezbroj naina emo iveti sjaj lepote ove ravnotee Puta, puta istinske mudrosti i vene, nikada ne umirue, sveobasjavajue, isusovske ljubavi.

34

Boravei u svetloj ravnotei Puta, harmoniji unutranje utonjenosti i saoseajne, saivljavajue posveenosti, iako nas hrabre preputenosti saznajnim impulsima sredine i povodima naeg predanog delanja poput zvezdane praine rasipaju u svim pravcima, sunana dijamantnost jezgra naih plemenitih tenji nas, slino mirnom vodoskoku na kome se i pored stalnog toka vode odraava pruga suneve svetlosti, te poput zalazeeg Sunca koje povlai svoju podnevsku, hirovito rasprenu svetlucavost i svepruajuu iskriavost ka sveanoj, mirnoj, predveernjoj, beskrajno lepoj, istovremeno jasno i precizno iscrtanoj, ali i bronzano tajnovitoj liniji jednote, odrava sjajno usredsreenim, bistrim i divotno blistavim u naim malenim, tananim i suptilnim ivotnim posveenostima. I na kraju krajeva, znajmo da Put kao simbol ureenosti sveta, istovremene spojenosti i razdvojenosti kroz koje se odvija neprekidni spiralni, osvrtanjem unapreujui tok evolucije ivota, podrazumeva i inkonstantne zaljubljenosti, poput plime i oseke, udisaja i izdisaja ili draesnih titraja struna koje iznedruju isceljujuu muziku prostranstvima Prirode, periodine smene trenutaka naih ushienih, ekstatinih zadivljenosti, istih suza toplih posveenosti koje kapaju na nae pruene dlanove biima sveta i trenutaka naih mermerno hladnih apstrakcija, udaljenih enji za lepotom ponovnog iskrenog i istinskog stapanja u jedinstvo sa deliima naeg sveta i toplog doivljaja vedrih i budnih talasa mora naih oseanja, radosnog plesa nae vere i praskozorja naih blaenih vizija. Najdivnija umetnika dela odslikavaju upravo nepregledne nizove trenutaka dugotrajnog i mukotrpnog lutanja, traganja i tame, na samom koncu preoblienih u divotna pitanja, optimistini sjaj, isceljujue suze radosnice i udesno otvaranje nebeskih prostranstava aneoskih uzvienja, beskrajnih polja radoznalosti i povoda naeg kreativnog, svesrdno posveenog delanja, pretvaranja svakodnevnih i obinih detalja sveta u idiline predele obasjane Suncem due koje tajanstveno, mirno i udaljeno sveano obasjava svet, ostavljajui vene i blago skrivene tragove, poput veernjeg odsjaja na suptilno talasastoj, mirno uzdiuoj povrini mora, u svakom, zaista svakom deliu Prirode. O uzajamnim promenama eli li pronai sebe, menjaj se Hajnc fon Ferster U intro-retro-spektivnim preispitivanjima naeg odnosa sa svetom, sa drugim biima, poput ptice koja jede as slatke, as gorke plodove drveta iz indijskih Upaniada, bivajui as srena i ushieno radosna, a as tuna i melanholina, i mi se esto pitamo: Kako da se postavimo u odnosu sa drugima, ta da budu osnove nae saznajne i oseajne orijentacije prema drugima da bismo zaista bili dobri prema svetu, a sa time i sreni i zadovoljni?. I tada, znajmo da sva fiksna pravila ponaanja i kontakta sa drugima donose zadovoljstvo samo neko vreme, da bi zatim postalo neophodno njihovo evoluiranje, fleksibilno menjanje, uvek novo pronalaenje prosvetljujuih puteva kojima emo se pruati prema blinjima. Najvanije pravilo je, zaista, nemati pravilo, ali, naravno, ukljuujui i ovo pravilo. eli li pronai sebe, menjaj se80, smatrao je Hajnc fon Ferster, i to sa svakim trenutkom postojanja, sa svakim udisajem, sa svakom milju, sa svakim susretom sa blinjim biem. Poistoveivanje sa ljudskim biima na nivou

35

temelja njihovih bia i komunikacijskih tenji, predstavlja put kreativnog zbliavanja, uzajamnog usavravanja i istinske ljubavi. Jedinstvo ka kome se nae bie prua u interakciji sa naim svetom, sa drugim biima, tihi stav u svakom naem pogledu ka blinjem biu, koji kao da iz jezgra naeg srca govori: ja i Ti jedno smo, takoe, moraju biti probueni na samim temeljima. Jer, sve u Prirodi raste od svojih temelja: drvea od svojih korena, ljudi od svojih najdubljih tenji, a itava Priroda od svoje vizije finalnog uzroka i krajnjeg odredita, carstva Boijeg koje nee doi tako da bi se spoljni znaci mogli opaati, niti e se kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Boije je meu vama (Luka 17:20-21), carstvo Boije koje je slino goruiinom zrnu, koje ovek uze i poseja na svojoj njivi; ono je dodue manje od svih semena, ali kada izraste, vee je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dou i gnezde se na njegovim granama (Matej 13:31-32), jer klica boanskog izvora iz koje klijaju stabla i cvetovi nebeske lepote i religioznosti naeg bia, povezujui temelje i vidljive kupole, nevidljiva semena i ukusne plodove naeg kreativnog postojanja, predstavlja ishodite svih naih zaista uspenih i prosvetljujuih delatnih nadgradnji, pokazujui nam da ne u tranju za blagom du predela sveta jer, rei e vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne idite onamo i ne trite za njima. Jer kao to munja - kad seva svetli od jednog kraja pod nebom do drugoga, tako e biti Sin oveiji u svoj dan (Luka 17:23-24) -, ve u predanosti nadanjima u svetlosti naeg srca i izgradnji temeljne dobrote naeg bia, sada i ovde, poiva put mudrosti. I saznajno-perceptivno stapanje u Jedno sa svakim biem Prirode mora, stoga, poi od probuenog jedinstva itavog naeg bia sa korenima njihove egzistencije kao temeljima osunanog pruanja njihovog duha ka itavom svetu, dok uzajamne promene u komunikaciji naeg bia sa drugima i celotnim svetom moraju postati odraz naeg saivljavanja sa osnovama: kako ontolokim osnovama naeg i drugih bia i uzajamnog postanka, tajnom naeg susreta i postojanja jednog pored drugog, tako i epistemolokim naim i tuim tenjama, vrednostima i saznajnim korenima. Jer, sutinske, temeljne vrednosti naeg bia tiho i neprimetno iscrtavaju svet u spiritualno evolutivnom, boanski uiteljskom dodiru sa Prirodom. Duboka, istinska vera i religioznost naeg bia su, tako, olieni ne u kamenitoj i manipulativnoj, eksplicitno propovedakoj orijentaciji naeg bia prema drugima, ve u spremnosti na promene najdubljih sutina naeg bia u susretu sa drugima, to i jeste ljubav koja sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi (Korinani I 13:7). Mislei da verujemo podseanjem na same rei o veri rei koje u svom doslovnom ponavljanju ine odraze krutih dogmi i fiksnih stavova, potpuno suprotstavljene izvornoj veri -, zaboravljajui da zna Otac va ta vam treba, pre no to ga zamolite (Matej 6:8), da jezgro naeg srca neprekidno svojom skrivenom muzikom odailje svoje najdublje tenje i elje koje nalaze svoje boanske odgovore u svakom deliu naeg sveta, podseamo na ednog oveka koji umesto da krene u potragu za vodom, neprekidno ponavlja H2O, H2O121, iako znamo za priu u kojoj svetenik, dolazei na pusto ostrvo i apuui na uvo usamljenom pustinjaku rei Gospodnje molitve, te otinjavajui se na puinu, ugleda pustinjaka koji tri po vodi ne govorei molitvene rei, ve radoznalo upitkujui svetenika da mu ih ponovi, jer ih je zaboravio, priu koja nam pokazuje da ne ponavljanje prekoncipiranih ablona, ve traganje ini put injenja boanskih uda46. Ovakav povrni stav religioznosti - stav zaboravljanja da je jezik srca i naih oseanja sveprostirui jezik naeg bia, da oseanja hvale u srcu, a ne samo na naim usnama ine temeljite, implicitne struje blaenih komunikacija, ogledajui u naim shvatanjima optu

36

situaciju u skladu sa kojom savremeni tok religijske tradicije esto postaje rob povrnog, materijalistikog vienja sveta od koga se ona sama nekada davno otrgla, na koga je, inspirisana nevidljivim, spiritualnim korenima naeg postojanja i postojanja sveta, izvorno pronalazila duboke odgovore i putokaze - moemo skladno opisati milju Alfreda Korzibskog po kome mapa nije teritorija8, kao i reima proroka Isaije da ovaj narod me potuje usnama, ali je srce njihovo daleko od mene. Uzalud me potuju uei nauke koje su ljudske zapovesti (Matej 15:8-9). Traganje, adekvatno spremnou na nae temeljne promene u dodiru sa svetom, preduslov je kretanja na putu vere, putu iskrene religioznosti. Jer, upravo se kroz radoznalo prihvatanje raznolikih saznajnih i ivotnih perspektiva produbljuju i usavravaju nai sopstveni koncepti, nae slike prirodne ureenosti. Glumaka i umetniki-izvoaka iskrenost, razvijena poistoveivanjem sa raznovrsnim emotivnim i saznajnim perspektivama, slino kao i nemerljivo dragocenije vrednovanje naeg ivotnog konteksta sa ne samo prvim susretom sa fotografijom nae planete iz bliskog Kosmosa, ve i sa svakim toplim otkucajem srca u probuenom saoseanju sa blinjim biima, mogu nam predstavljati primere usavravanja sopstvenih pogleda na svet kroz spontano menjanje u susretima sa drugaijim razmiljanjima, u saivljavanju sa svetom iz oiju drugih bia. Jer, ljudska bia, a ne uglaane povrine jezera ili stakala, jesu ogledala sutine naeg bia. Dok, slino kao i kada naunoredukcionistike, metaforine predstave sveta pogreno poistovetimo sa vernim odrazom stvarnosti (zaboravivi da su one samo putanje razmiljanja kojima usklaujemo, ureujemo i na drutvenom planu koordiniramo naa iskustva), doivljaj naeg lika u ogledalu kao stvarne slike naeg bia biva propraen suoavanjem sa prazninom i ambisom besmislenosti postojanja, zadubljujui se u ljudska bia oko nas, divei se pogledom na svet iz njihovih oiju, dubokom etikom i izvornom lepotom iz koje su sazdana, postajemo zadivljeni i sutinom naeg bia, vidimo koliko smo zaista i mi sami divni. S obzirom da se kroz otvorenost na promene u komunikacijama sa drugim biima sveta, kroz ne propovedanje unapred smiljenih fraza i ideja, ve spontanu preputenost iznalaenju uvek novih zakljuaka i putokaza (jer ne brinite se kako ete ili ime ete se odbraniti ili ta ete rei; jer e vas Duh Sveti nauiti u taj as ta treba da kaete (Luka 12:11-2), poduavao je Isus spontano prilagoavanje naih divotnih, istinski razbuujuih izraaja neponovljivim trenutnim okolnostima, nasuprot oseanja distanciranosti, slabane iskrenosti i uspavanog poverenja kojima odiu unapred pripremljene ekspresije), otvaraju vrata sveopteg napretka, Gregori Bejtson je dijalozima odslikavao put evolucije ivotnosti9, slino kao to je smatrao da ako je svet povezan...tada razmiljanje kroz prie dele (ceo Um ili) svi umovi, bilo nai ili oni od ume jasika ili morskih sasa8, osmiljavajui nas sa priom u kojoj upitan da li e ikada razmiljati kao ljudsko bie, kompjuter, nakon iscrpnog raunanja, odgovara: Pa, to me podsea na priu...8. Suptilna, velom tajnovitosti obavijena lepota poetskih izraza opstaje u nadahnutim asocijacijama na puteve naeg iskustva, te tako, na primer, umesto da nam etikofilosofski kae da u nedogled irimo kontekst naih razmiljanja, pogleda na svet i doivljavanja prirodnih pojava, da nai pogledi u saoseanjima i portvovanosti otkrivaju svetlost lepote postojanja, da saznajno i oseajno jezgro naeg bia postane proeto deije nevinom fleksibilnou i oivieno veno mladom ljubavlju prema svetu, te da nae rei kroje jednostavne, ali svojom vanvremenskom dragocenou, pod tekom modernih doba, trendova, civilizacijskih razdoblja i evolutivnih eona nepresune misli, Vasko Popa,

37

premda sa blago melanholinim negacijama, pie: Ulice tvojih pogleda nemaju kraja, laste iz tvojih zenica na jug se ne sele, sa jasika u grudima tvojim lie ne opada, na nebu tvojih rei Sunce ne zalazi. I bez hrabre spremnosti na sutinske promene naeg bia, na postajanje neega potpuno novog iza prvog ugla naeg upoznavanja sveta, i svaki metaforini putokaz koji proima nau civilizaciju, svaka poema i nauna veza, ostala bi samo kap na mapi Kosmosa, ali ne i oivljena i konstruktivno nahodea misao, evolutivna iskra koja se raa u dodiru bia ispunjenih uzajamno dubokim tenjama ka prenoenju lepote koju smo videli, i nevinom, poverljivom zauenou, dodira odslikanog na drevnim freskama koje opisuju kontakte duhovnih uitelja sa njihovim apostolima. Boanska venost dolazi do izraaja upravo kroz neprekidne i neponovljive tokove ivotnih postojanja. Naime, slino kao to letei sa balonom ne primeujemo vetar jer letimo sa njim, kada istog i sa strujom ivota, sa Taom plutajuim umom postanemo jedno sa promenama, rastapa se referentna taka poreenja i registrovanja prolaznosti, i venost postaje svaki trenutak postojanja = postajanja. Posmatrajui zastavu koja se vijori na vetru, jedan Zen monah primeti drugome:46 Gle, zastava se pomera, na ta drugi odgovori: Ne pomera se zastava, ve vetar, dok iz blizine doviknu Zen patrijarh: Ne pomeraju se ni zastava, ni vetar, ve um putuje, podseajui nas delom i na nunost neprekidnih menjanja perspektiva, putovanja u svrhu ogledalskih samo-spoznaja Prirode i njenih bia, sa odreditem u nepominoj i nepromenljivoj venosti uma koji postaje jedno sa prirodnim promenama, koji ogleda more prirodnih talasa u svakoj svojoj spontanoj misli, pokretu i izrazu. Menjajui se, svet kao Jedno se odrava176, smatrao je Heraklit i, zaista, ne u vezanosti za stabilne norme rezonovanja i struktuiranja sveta, ve upravo u neprekidnim promenama i transformacijama, u boravljenjima na stalnom putu traganja za novim dinamikim ravnoteama, za novim harmonizujuim reenjima nesuglasica u naim konceptualnim modelima Prirode, u stalnom koraanju na ivicama suprotstavljenih polariteta - sa sve neizbeno imanentnim rizikom da poput Talesa iz Mileta, tragajui za dubljim, novitetnim i fundamentalnijim temeljima, izgubimo tlo pod nogama i zagledani u zvezde upadnemo u jarak - krije se i tajna odranja sveta. Meutim, kroz ovakve trenutke neizvesnosti se otvaraju vrata potencijalu izgradnje udesnih gradbi saznanja, u skladu sa razmiljanjem Serafima Sarovskog po kome uiti druge to je lako, kao kad se baca kamenje s kule na zemlju. Ali, primenjivati u ivotu ono to drugima predajemo to je kao kad ovek iznosi kamenje sa zemlje na vrh kule54, jer tiho ivei najvee, religiozne ljudske vrednosti, ljubav, lepotu, predanost i posveenost, a ne samo glasno priati, pisati i promiljati o njima, glaamo puteve Gospodnje du podijuma celotnog Kosmosa. Ljubav, temeljna Boija zapovest (Jovan 13:34, 15:12) ogleda se u svepoistoveivanju i menjanju sutine naeg bia i nae svesti sa svakim pogledom i oseanjem blinjih bia, sa svakim dakom Kosmosa. Molitva za bia naeg sveta jeste upravo nae pratajue menjanje u pravcu negovanja, vrednovanja i postajanja svetog mira. A obasuta naim oseanjima panje i brinosti, oivienima naom spremnou na promene, na davanje i razmenu lepota naih bia u tihom i suptilnom, molitvenom, nedodirujuem dodiru, bia naeg sveta i sve to postoji - naviknuto na orijentisanost ka samom opstanku u svetu nemarnosti, uzajamnog ne pokazivanja i prostiranja puta, ve stajanja jednih drugima na putu, u svetu nebrige i kainovskog odbacivanja tajnovito oplemenjavajueg oseanja odgovornosti prema svakom cvetu i crtici sveta, prema

38

svakom bratskom biu zaueno se okreu za naim dobrim, zvezdanim eljama, toliko dubokim da ponekada ni sami nismo svesni da one jesu u nama, da one jesmo mi. Jer, kao to svaka biljka odraava negu batovana, toplih suznih kia majke Zemlje, u otvaranju svojih cvetova i blaenosti postojanja, i svako bie sveta poinje da vene jezgrom svojeg bia kada ne biva zalivano vodom Ljubavi, molitvenih, svetlih poruka koje poput svemirskih portala svetlosti i jasnoe prolaze kroz zvezdane zagonetke Kosmosa, nalazei svoja svetla utoita u radosnim srcima voljenih bia. S obzirom da kako sve poetske, prozne i uopte lingvistike, tako i sve naune i religijske predstave sveta - ukljuujui atome i kvarkove koji su ne entiteti koji opstaju nezavisno od naih bia, kreui se inertno u skladu sa prezadatim prirodnim zakonima, ve ljudski koncepti koji rezultuju u beskrajnim mogunostima postojanja njihovih predstava u svakom trenutku Kosmosa (kao to nam opisivanje Prirode posredstvom formalizma kvantne teorije pokazuje), kao i Boga koji ne predstavlja uveliani ljudski um koji stoji iznad sveta, ve izraz ljudskog zamiljanja udesnog temelja itavog postojanja, temelja ka kome sve putuje i iz koga se sve raa, osnove koja je posvuda, nahodei svet u svakom trenutku kroz duhovna uenja i puteestvija bia Kosmosa - predstavljaju ne istinite odraze univerzalne, za svakoga identine stvarnosti, ve metafore koje opstaju u svrhu uzajamnih ureenja ljudskih iskustava, koje su orijentiri na putevima naih duhovnih prosvetljenja, kako interpretativna lepota njihovog poverljivog preslikavanja na nae slike sveta i pretvaranja u sjajne dragulje naih razmiljanja, tako i kreativni izbor preslikavanja putanja nedokuive, uvek tajnovite ureenosti sveta u iscrtane metaforine orijentire, znajui da je sistemsko zakljuivanje, rezonovanje asocijacijskim skakutanjima metaforinim nivoima razmiljanjima nasuprot slepom praenju logikih, induktivno-deduktivnih niti rezonovanja -, crta kako izofrenog7, tako i proroki inspirativnog i prirodno inteligentnog razmiljanja, krije tajnu istinske lepote i nepresunog bogatstva naih iskustvenih doivljaja. Tako, dok savremene slike ivih bia u vidu redukcionistikih maina (koje se kvare lokalno i nasumino, a nikada celovito, i koje se popravljaju eksternim manipulacijama, nezavisnim od unutranjeg kosmosa bia, iako znamo da jedino bia sama sebe mogu isceliti, prosvetljenjem svojih najdubljih tenji i vrednosti, te izgradnjom svetih mostova poverenja i ljubavi ka blinjim biima, mostova sazdanih na temeljima vere i uzdanja u sopstvenu boanskost, o emu nam svedoe, izmeu ostalog, i sva Isusova isceljenja: tada dotae njihove oi govorei: neka vam bude po veri vaoj. I otvorie se njihove oi...Zato vam kaem: sve to molite i traite, verujte da ste primili, i bie vam (Matej 9:29-30...Marko 11:24)), mehanizama koji se, poput pokretakim gorivom, hrane bilo pozitivnom energijom ili kalorijama, kriju u sebi nepotpune i mentalno izolujue doivljaje ivotnosti, predstavljanje ivih bia u vidu muzike, harmonija interakcija izvesnih elemenata i putanja, celovitih simfonija Kosmosa, Boijih instrumenata koji neprekidno sviraju u igri evolutivnog stvaranja, i holistikih biolokih sistema, nerazluivih na svoje sastavne delove, izaziva ostvarenja toplih, nasmejanih, spontano ujedinjujuih pogleda na svet. Naime, dok se sa osnova mehanistikog doivljaja ivotnosti esto razvijaju ideje u skladu sa kojima neiji energetski dobitak biva propraen energetskim iscrpljivanjem drugog bia, u svetu holistikih doivljaja, doivljaja bia kao muzike znamo da uvek opstaju uzajamnosti, te da nae harmonizovanje u dodiru sa drugim biima biva propraeno harmonizovanjem naeg sveta, i obrnuto. Tako, oajavajui nad sopstvenim susretima sa disharmoninostima

39

uvienim u ljudima, i nae bie e poeti da zvui panino ratimovano, dok posveeno, vizionarski, ozvezdano naim dubokim eljama uviajui udesno, isceljujue prelivanje disharmoninih putanja u biima u nove, iste i skladne harmonije, i nae bie (kao i svi delovi sistema u kontaktu) e postajati sve ispunjenije svetlom ravnoteom, uestvujui na putu postajanja boanskog, isceljujueg provodnika boanskih misli i (sa)oseanja. I poput mudrog vodia simfonijskog orkestra koji neusklaenost individualnih izvoaa i instrumentalnih sekcija nee reavati smenom sviraa, popravkama i zamenama instrumenata ili nasilnim, manipulativnim menjanjem inherentnih i eksplicitovanih crta konstitutivnih sviraa, ve e, pruajui dirigentu lepe i divnije kompozicije, spontano kreativno uzdignuti i ujediniti u cilju sve delove orkestra, i mudro bie nee pokuavati lokalnim, mehanistikim intervencijama da indukuje razvoj sopstvene celovitosti, ve e negovanjem svetlih, sjajnih misli, okrenutih svojom dobrotom i blagodetnim tenjama blinjim biima, uzviujuih, velianstvenih misli poniklih na korenima dubokih saoseanja, spontano usklaivati delove svoga sistema i celotne Prirode, ko-kreirajui kao rezultat divne harmonije, prostirane du najdaljih kosmikih puteva. Radujte se s onima koji se raduju i plaite s onima koji plau (Rimljani 12:15), podsea nas apostol Pavle ne na inteligentno, osuujue merenje uvianih osobina bia naeg sveta u odnosu na apstrahovane ideale, ve na krotko i jurodivsko, nevino postajanje sutinama tenji bia koja nas okruuju, bez straha da emo poistoveivanjem sa eventualno destruktivnim namerama i nae delovanje jednako obeleiti, ve sa znanjem da sa ovakvim stavom postajemo saoseajna ogledala - ista i uglaana istoom naih misli - u kojima blinja bia nalaze svoje odraze i dobijaju jasne slike u odnosu na koje mogu popravljati svoje greke, dok sa druge strane, i saivljavanje sa raznovrsnim ivotnim tenjama, u sprezi sa osetljivim oslukivanjem na to kuda ovakve tenje nahode brod naeg bia, ini da suptilnim odgovorima i blagim pogrekama, ipak, uvek i iznova preusmeravamo nae kormilo u smeru Sunca jedinstva naeg bia i Prirode, mudriji nego pre. I znajui za komplementarnu ureenost Prirode u okviru koje u najirem moguem kontekstu ne postoje pogreni i neispravni izbori, ve svako bie u svetlu celine neminovno sledi Put Prirode, sva sujeverna, odbacujua i izolujua, ne ovo, ne ono izbiranja emo preobraziti u poverljiva sveopta prihvatanja i spontane promene u dodiru sa svakim trenutkom postojanja, u znanje da plemenitost naih najdubljih tenji moe i najgrublje crte sveta upotrebiti za izgradnju najlepih fresaka ivotnosti, ime emo u svakom kameniu i svakom biu sveta umeti da prepoznamo itave saznajne kosmose, neponovljivo bogatstvo svetleih dijamanata stvarnih i potencijalnih saznanja. Temeljna ogledanja drugih bia, slino kao i imitacije celotne Prirode u naim razmiljanjima, stavovima i pruanjima prema svetu, predstavljaju ne samo uspostavljanje opte umirujuih i harmonizujuih relacija naeg bia prema svetu, ve ine i jedini nain upoznavanja lepote raznovrsnih pogleda na svet, te, stoga, i sutinskog obogaivanja sopstvenih perspektiva kontekstualnog uobliavanja putanja naeg sveta, s obzirom da su temeljne, paradigmatske promene naeg bia - na slian nain kao to moemo pomeriti kamen na kome stojimo tek kada se uzmaknemo od njega i sagledamo sa novitetne perspektive - uslovljene naim sopstvenim promenama perspektiva. Na slian nain, svako duboko, sutinsko uenje se ne sastoji u imitiranju povrnih i oiglednih izraza, ve u pronicanju i spontanom saivljavanju sa temeljnim tenjama, sa morem oseanja i izvornih tenji na kojima plutaju bilo umovi prirodnih putanja ili ljudska dejstva i dela (usled ega za veto uenje jednog jezika, na primer, nije dovoljno

40

samo imitirati eksplicitnu fonetiku rei, ve prodreti u muziku jezika i izvorne tenje izraaja kroz njega (a deija spontana mo saivljavanja i iskrenog imitiranja putanja Prirode se u ovom sluaju direktno odraava na lakou uenja novih jezika, u suprotnosti sa krutim bedemima opreznosti i ega koji odraslim biima ine uenje suptilne muzike novih jezika tekim poduhvatom) i obrnuto, za divno komuniciranje kroz jezik je, umesto zaustavljanja na eksplicitnim jezikim preprekama i uzimanja njihovih, subjektivno formiranih znaenja kao vernih prikaza tenji, oseanja i ideja koje je drugo bie pokualo da iskae, neophodno uiveti se u implicitne tenje i orijentacije, u izvorne osnove ovih izraza -, dok je za uenje briljantnog pevanja i muziciranja neophodno napraviti dubinski korak od obraanja panje na precizno, tonalno inkorporiranje naih vokalnih izraaja u dati zvuni ambijent do zaboravljanja na vanost uglaenosti naih izraza, do buenja znanja da moramo voditi rauna o smislu, a glas e voditi rauna o sebi26, do ouvanja panje na kvalitetu naeg potpunog davanja sebe biima sveta i stvaranja blaene svetlosti posvuda oko nas), to nas pomera od ponavljajueg, nerazumevajueg i programskog uenja ka dubokom, jezgrovitom razumevanju koje povlai fleksibilne poglede na uenjem razvijene temelje i njihove slobodne i mudre modifikacije. U trenutku prosvetljujueg razumevanja da praenje Puta Prirode, ivljenje u harmoniji sa nainima na koje Sunce, Gaja, godinja doba, vetrovi, vodeni tokovi, mora, biljke i zvezdane svetlosti, hranei i inspiriui, pruajui nam hleb i rei Boije, neguju planetarnu ivotnost i pokazuju joj puteve samostalnih evolucija, beskrajnog umnoavanja duhovno zvezdanih, divnim tenjama oplemenjenih bia kroz neprekidne cikluse nastajanja i nestajanja, raanja i umiranja, ujedinjenja i rastajanja, jeste pravi Put, Jao shvata da ono to sam se trudio bilo je da budem u skladu sa ljudima, kada je trebalo da budem u skladu sa Nebom157. I zaista, ne konformistiko inkorporiranje sopstvenog bia, pogleda na svet i ponaanja u prihvatljive i neuznemirujue drutvene okvire, ne povrno oponaanje plitkih uglaenosti, ljubaznosti i reitosti, ve paljivo oslukivanje jezgra sopstvenog bia i tananih znakova Prirode koji nam se neprekidno pruaju kao odgovori na svaki talasi nae i najmanje tenje u srcu, ini put mudrosti i beskonano kreativne, neiscrpne i veno svetlee ljubavi. Prisebna usidrenost u dubokom, iskrenom govoru naeg srca (govoru koji, primetimo, esto biva pometen priom) i svestrano pruanje naih ruku ka prihvatanju, spasenju i uzdizanju bia naeg sveta, ocrtava put harmonine kreativnosti puta Ljubavi. Dok zaboravljanje na oslukivanje jezgra sopstvenog bia i odnoenje prema drugima iz srca nae egzistencije, rezultuje u gubljenju stabilnosti i kompasa naih pogleda na svet, inei da brod naeg bia biva uztalasan i zabaen u predele irokih, uznemirujuih oscilacija sa jedne strane, a uzdravanje od oplemenjujueg kreativnog pruanja ka biima sveta i priguena saoseanja vode u neplodne predele krute i vrsto zakopane saznajne egzistencije sa druge strane, ravnotea oslukivanja temelja naeg srca i radoznalog saznajnog upoznavanja crta sveta i drugih bia ini da na brod vedro, fleksibilno radosno sa lepravim belim jedrima i uzvieno maui plovi du mora sveta. Imitacija Prirode u naim pokretima, delima, mislima i pruanjima prema drugim biima i celom svetu (to i jeste prirodni, deiji put uenja i obogaivanja sopstvenih pogleda na svet), znajui da se najdivnija prirodna dela stvaraju ne putem utonjenosti u sopstveno bie i manipulisanjem ostatkom sveta, niti putem fanatine, samo-gubljee i nemislee zatopljenosti u izvesne religijske, drutvene ili, uopte, prirodne predstave, ve kroz uzajamnu, istovremeno

41

samostalno prisebnu i ujedinjujue plutajuu kreativnost na relaciji izmeu bia i Prirode podseajui nas na rei Kinga, Tao majstora klesanja drveta, da sve to radim jeste da dozvolim svojoj nebeskoj moi da sarauje sa nebeskim kvalitetima drveta - predstavlja put postajanja naeg bia itavom Prirodom, budnog, neprekidno inovativnog i duboko usreujueg nalaenja sebe u svakom deliu sveta, i obrnuto, itavog sveta u otkucajima naeg srca. Ne samo da ne mogu postojati posmatra bez posmatranog (ivljenje bez saznanja i uenja, evolucije) ili posmatrano bez posmatraa (objektivno posmatranje, osloboeno od ko-kreativnog elementa saznajnog bia), ve i svako posmatranje (kao glagol, sutinska crta postojanja) nuno podrazumeva obostrane promene kako posmatraa, tako i posmatranog. Svuda oko nas, ak i kada to ne primeujemo, odigravaju se neprekidne, uzajamne promene bia i prirodnih putanja u interakciji. Upoznajui se i predajui se entitetima i putanjama Prirode, uzajamno mi postajemo oni, obogaujemo crtice i najdublja mora naeg bia, dok se i stvari sveta zauvek obogauju sutinom naeg bia, jer nae bie, poput Sunca, neprekidno alje svoj veseli glas preko stotinu leta156, osvetljavajui itavu venost Vasione. Gledajui jedan empres, mi mu predajemo sutinu najdubljih tenji naeg posmatranja, i kada su one divne, potovanjem intrinsine lepote bia i obavijanjem, grljenjem ga naom sveu, postaemo i sve divne crte tog bia. Premda, tako, sa jedne strane moemo sagledati razvoj kompjutera u smeru njihovog oponaanja ljudskosti razmiljanja uporedo sa robotizovanjem ljudskog razmiljanja i ponaanja (vodei degradiranju dugotrajnom evolucijom steene modane lateralizacije viih sisara, igre razuma i intuicije)72, sa druge, optimistinije strane moemo primetiti da Priroda u svojoj evoluciji ivotnosti postaje sve humanija, dok ljudi postaju sve prirodniji, u sve veoj meri ogledajui savrenosti prirodnog reda u sebi, svojim razmiljanjima i pruanjima prema svetu. U uzajamnoj uzronosti sveta, u egzistenciji povratnih i uzajamnih uzronih veza svuda gde izgleda kao da postoje samo jednosmerni uticaji, u simetrinom deljenju na komplementarne delove prilikom svakog povlaenja razlike, svakog informativnog i saznajnog obogaenja naeg sveta, krije se i tajna karmikog, neprekidnog nalaenja sebe u idealnom svetu kao savrenom odrazu nae due na putu njene zvezdane evolucije. Naa ivotna sredina, bia koja nas okruuju, te i svaki detalj, svaka crtica u svakom informativnom pejzau naih opaaja predstavlja jedini mogui, idealni odraz sutine naeg bia, otvarajui nam more putokaza za duhovnim napretkom i duevnom evolucijom. Stoga je jasno da se samo kroz tenje ka spasenju itavog sveta i svakog njegovog bia, moemo uzvinuti na putu sopstvenog spasenja. Takoe, smatramo li sami sebe loim, i itav svet e postepeno poeti da se zaoblai u boje tame i neraspoloenja, dok ukoliko sebe smatramo dobrim, ukoliko vidimo svetlost due u dubini svoga srca, i itav svet emo neujno obasjavati svetlou mira i ljubavi. S druge strane, vidimo li u svetu imanentnu propast i ponore besmisla, i nae bie e postajati zaodenuto tmurnim oblacima misli, odailjajui nesreu du svih predela sveta, a ukoliko smo neprekidno zabljesnuti lepotom sveta u svakom njegovom deliu, zaboravljajui na posebnost naeg bia, i nai temelji due e postajati tiho prosvetljivani svetlou implicitne boanstvenosti. Sva temeljna oseanja i ideje koje ine nae nevidljive, implicitne, ali efektivno sutinske relacije sa svetom, uzajamno deluju na svet i na jezgro naeg bia, na slian nain kao to brina ljubav roditelja prema deci rezultuje u prosvetljujuem usmeravanju

42

razvoja njihovih perceptivno ko-kreirajuih pogleda, istovremeno osvetljavajui put roditeljskih bia ka sopstvenoj dui, ka jasnoi dodira sa naom boanskom zvezdomvodiljom i isceljujueg poivanja u Putu Prirode. Tako, strepnja koju negujemo u dubinama naeg srca u odnosu na druga bia, obasipae i njih slinim talasima, dok e naa tiha, nevezana radost uzdizati obostrano i nae izvorite ovih relacija i efektivne zrake kojima one kupaju ivotnost naeg sveta. Meutim, bitno je primetiti da, na slian nain kao to su sutinske, temeljne tenje - koje za razliku od povrnih, eksplicitovanih rei i dela, zaista utiu na itav svet skrivene, i njihovi efekti su najee neprimetni. I upravo se u odricanju od vrednovanja oiglednih i neposrednih blagodetnih odgovora na naa dejstva krije jedna od tajni mudrog razmiljanja. Naime, dok malo vredni postupci ivljenja ponekada izazivaju trenutne satisfakcije, to nije sluaj sa naim najvrednijim odlukama i izborima. Dobra dela i plemenite misli tiho i neujno nalaze svoje mesto u globalnoj sferi oseanja i ideja, u kolektivnoj svesti oveanstva i naih ekosferinih osnova. Mudri gradinar, zasadivi drvo danas i posejavi seme svoga rada, ne oekuje da plodovi njegovog truda odmah obaspu zemlju, ve zna da ponekada itave ivotne generacije moraju proi pre nego to deca novih narataja ne ugledaju plodove rada njihovih predaka. I slino kao to drvo ne konzumira sopstvene plodove89, i mudri gradinar zna da njegova dela ne slue njegovom sopstvenom zadovoljstvu i koristi, ve spontanom, ne traeem nita zauzvrat, davanju i obasjavanju bia sveta. A strpljivim doekivanjem plodova drvea Prirode u naim narujima, umesto brzoplete see njihovih stabala da bismo to pre doli do plodova, raamo temeljni stav mudrog gradinarstva iz koga se rascvetavaju tihi osmesi uzajamnih brinosti, ouvanja i odrivosti naih bia i Prirode. Na slian nain kao to sa termodinamikog stanovita, apsorpcija stresa i njegovo ne otputanje, ve konstruktivno osmiljavanje, predstavlja preduslov informativnog i evolutivnog napretka bilo kog prirodnog sistema, otvorenost sistema na priliv novih uticaja i njihovo prijemivo osmiljavanje ini preduslov njegovog inherentnog razvoja, te razvoja sredine iz koje su potekli dati uticaji, oznaavajui nam neprekidni krug uzronih efekata izmeu individue i njegove sredine, pozivajui nas i na razmiljanje kako se prihvatanjem bilo plemenitih i harmoninih ili razarajue usmerenih uticaja i njihovim dobronamernim prihvatanjem uporedo oplemenjujemo i mi sami, kao i itav svet. Eksplozivan razvoj Interneta kao drutveno-tehnoloki samo-organizacionog sistema moemo sa razlogom potraiti u njegovoj otvorenosti na modifikacije individualnih ideja i konstrukcija53, bilo posredstvom dobronamernih poruka, bilo posredstvom kompjuterskih virusa koji, podsetimo se, na slian nain kao to ne boravljenje u sterilnim (besprekorno istim, te stoga i neplodnim) sredinama, ve susreti sa grekama, sa prirodnom raznovrsnou, sa stranim mikrobiolokim agentima, ojaavaju i razvijaju imune sisteme ivih bia, takoe, putem njihovog savladavanja, dovode do razvoja bogatstva globalne informativne mree kompjuterskih podataka i potencijala njenih oplemenjavajuih efekata na ljudske umove. Wikipedia, open-source Internet informacijska svatara danas poseduje priblino jednaku koliinu i proporciju zvanino korektnih podataka kao i enciklopedija Britanica,187 podseajui nas da je carstvo nebesko ogledalo svesti bia koje ne razdvaja kukolj od penice, putajui i jedno i drugo da porastu do dana etve, inei da lepota penice postane jo draesnija odraavanjem od neprijateljskog kukolja (Matej 13:24-30) tokom svoga rasta, da se revnosne osnove naih ideala i kreativnog delanja zvezdano rasplamsaju uznosei

43

plodove naeg truda u blagodetne nebeske visine i poput kapi kie ili dragulja nepreglednih zadivljenosti ih, esto vekovima kasnije, blago sputajui duhovno ednim biima Prirode, biima iji su vratovi neno i enjivo usmereni prema nebeskim ogledalima svojih uzajamnih velianstvenosti. Da gaenje osetljivosti na odgovore sredine pri dejstvima bia podsea na slepo kretanje ka jamama ivota (Matej 15:10-20), moe nas podsetiti i istorijsko pretvaranje originalne, uzajamne radio-komunikacije u jednosmerni medij informisanja, pretvaranje koje je u periodu od nekoliko decenija iniciralo kulminaciju viestrukih diktatorskih politikih sistema. Transformacija tradicionalne dominacije jednosmernih medija informisanja (tipa televizije, radija, klasinih, amfiteatarskih predavanja i konferencijskih izlaganja) u odnosu na dijaloke i umreene, participatorne i interaktivne, open-source putanje komunikacije istovremenih ekspresija i apsorbovanja, davanja i primanja, do njihove meusobne uravnoteenosti (inei da se savremene komunikacije kao, najee, skupovi monologa esto pretvore u vatromete slobodnih, razbuujuih, improvizujuih, sveprijemivih, zajednikih, trubadurskih, veselih i vedrih u glas komunikacija), predstavlja, stoga, kroz spontani razvoj kooperativnih tenji nad dominirajuim i manipulativnim, put obogaivanja potencijala uenja i napretka u naim delatnostima, neprimetno uvek utopljenim u izvesne komunikacione mree beskrajno prostiruih efekata. Jer, svako nae saznanje opstaje samo usled toga to je sa-znanje, znanje koje stiemo zajedno sa nekim, znanje koje nije slika stvarnog, objektivnog sveta (a mnotva traginih istorijskih injenica vezanih za religijske misli, od Isusovog progona preko inkvizicijskog gonjenja jeretika do savremenih fundamentalistikih religijskih ideala, te uopte pozivanja na povrne, potpisane zavete, sa zaboravljanjem na negovanje neeksplicitujuih zaveta srca i znanje da sila greha je zakon (Korinani I 15:56), potiu od pogrenog poistoveivanja pisanog znanja sa ne metaforama, ve slikama stvarnog sveta) identinog za sve nas, ve skup kontekstualno oblikujuih metafora koje opstaju u svrhu uzajamne koordinacije naih iskustava. Temeljitim produbljivanjem nae perceptivne i misaono-reflektivne ko-kreacije sveta, doticanjem osnova naega znanja i odbacivanjem ka svetloj povrini, nosei radosne vesti o prirodno imanentnoj subjektivistiko-objektivistikoj ravnotei, o Putu kao simbolu ko-kreacije sveta, te o ljubavi kao korenu svake mudrosti i uzajamno uzdiuoj interakciji kao svrsi svakog naeg znanja i itavog postojanja, objavljuju nam se i apostolske rei: Jer ovo je vest koju ste uli otpoetka: da volimo jedan drugoga (Jovan I 3:11). Kroz saoseanje sa drugim biima sveta, kroz ljubavlju obasjana spontana menjanja u susretima sa njima, mi zaista tonemo u sutinu sopstvenog bia, otvarajui kristalne poglede na nae unutranje more, otkljuavajui vrata drevnog grkog ideala spoznaje sebe samoga. I tada, poput idealnog iroskopa koji svaki momenat sile sprovodi u neunitivu ravnoteu obrtanja, stabilna i tiha muzika igre naeg srca, u svom beskrajnom obrtanju, budi u nama oseanja nenaruivog mira, ljubavi koja budno, lepravo i otvoreno, ali i snano utemeljeno, iri posvuda, sa osmesima koji obuzimaju celokupno nae bie, vibracije radosti i istraivake radoznalosti. Na slian nain kao to se unutranja radost, svetlost radoznalosti i lepota sveta iz saznajnih perspektiva drugih bia, ne mogu dokuiti njihovim eksternim posmatranjem to ini temeljnu, premda izrazito zavaravajuu ideju behavioristike psihologije, ideju koja sa sobom nosi niz pogrenih posledica, od prividnog otvaranja mogunosti manipulativnog uenja do naizgled pravovernog osuivanja ljudskih bia na osnovu

44

njihovog izgleda i ponaanja , i donoenje kljunih zakljuaka o stanjima i eventualnim putevima napretka bilo kog prirodnog sistema nije mogue na osnovu njihovog distanciranog posmatranja i merenja. U svrhu pronalaska istinski konstruktivnih i harmoninih razvojnih puteva sistema u pitanju, neophodno je saiveti se sa njima, spustiti ili podii se na njihov nivo kompleksnosti, prilagoditi nae saznajne perspektive i postati jedno sa njima. Aneli silaze na Zemlju i ive kao bia Gaje, zajedno sa itavom ivotnou, da bi usmerili kormila broda nae civilizacije u smeru harmonije i mira. Hipotetiki kartezijanski Bog, izolovan od svoje kreacije, ne moe postojati, jer je svaka Ljubav sjedinjena sa objektom svoje zaljubljenosti, inei sutinski put povezivanja u mree kreativnog, evolutivnog jedinstva svega i svaega u Prirodi. Priroda je, tako, jedno sa svakim svojim biem i zrncem peska, nikada ih ne ostavljajui na cedilu, zauvek ih, poput vilinske muze, drei u vidu dragocene kapi vode na svojim uzvienim, otvorenim, svedajuim, ali i sveuvajuim dlanovima. Meutim, odmicanje i udaljavanje od stvari i bia naeg sveta, ponekada ini najbolji put njihovog upoznavanja. Posmatranje detalja sveta neprekidnom saivljenou sa izvesnim bilo kontekstualnim ili imanentnim crtama uobliavanja datih entiteta, ini nas slepim na mnotvo sutinskih crta kako epistemolokog jezgra naeg bia, tako i ontoloke tajne posmatranih sistema. Gledajui svet uz pomo samo jednog oka, mi ne vidimo slepu mrlju naeg vidnog polja, krug koji odgovara rasponu du koga se optiki nerv susree sa mrenjaom106, s obzirom da taj nevidljivi opseg jednostavno ne vidimo da ne vidimo. Put kao simbol ureenosti sveta, simbol istovremene povezanosti i udaljenosti, slino kao i muzika kao temeljna, sveproimajua predstava sveta, muzika koja nastaje neprekidnim treperenjima, pribliavanjima i udaljavanjima sistemskih vorova, skladno nam opisuju ovakav put sutinskog upoznavanja kako stvari naeg sveta, tako i nas samih, esencija naih pogleda na svet, kroz neprekidno naizmenino saivljavanje i svesrdno poistoveivanje sa jedne, te odmicanje i udaljavanje od predmeta naih interesovanja sa druge strane. Ko zna samo Englesku, zna malo o njoj, pisao je u ovom duhu Radjard Kipling, iznosei pred nas stav nunosti kako tenji ka postajanjem Jednoga, tako i uzmicanja od voljenih bia i putanja naeg sveta u svrhu rasplamsavanja nae ljubavi prema njima, stav koji moemo uoptiti na proces upoznavanja i istraivanja svakog odabranog, ko-kreiranog sistema u Prirodi, ukljuujui i teoloko shvatanje egzistencijalnog preplitanja svesti o sveprisutnosti boanske Prirode i naoj prividnoj naputenosti i samoi kao puta vrhunskog i sutinskog upoznavanja due i Boga. I ne samo da uzajamne i povratne, a ne jednosmerne i linearne uzronosti karakteriu sve prirodne interakcije, bez obzira na kompleksnost sistema u pitanju, ve nam celovita isprepletanost i svepovezanost i najudaljenijih prirodnih procesa ukazuju na menjanje celokupne Prirode sa svakim naim i najsuptilnijim porivom, upuenim bilo kojoj, i najintimnijoj i naizgled samo nama poznatoj interakciji naeg sveta. Dok se eksperimentalna ispitivanja sveta od strane ljudskih bia, bilo u primerima naunih ogleda ili svakodnevnih saznajnih situacija, zasnivaju na linearizujuem opisivanju odnosa naih delovanja i promena sveta u vidu menjanja vrednosti iskljuivo izvesne odabrane varijable sistema u odnosu na aproksimatizovano, prividno odranje konstantnosti svih ostalih, prirodne promene se karakteriu ne samo uvek obostranim menjanjima izvora i prijemnika tokom svake njihove interakcije, ve i inherentnom povezanou svih, i najudaljenijih varijabli postuliranih u svrhu opisivanja izvesnog prirodnog sistema. Sa promenama vrednosti jedne od varijabli, i sve druge se menjaju,

45

onemoguavajui nam savrene proraune u svetu enormnih kompleksnosti prirodnih veza, ostavljajui nas same sa naom zadivljenou i temeljima vere i dubokih tenji kao osnovama svakog naeg logikog znanja o svetu. I najudaljeniji atomski dodiri sveta se, tako, menjaju, odgovaraju na svaku nau misao, na svaki baeni oblutak u beskonano more Prirode. Deca Prirode u prvim trenucima svoga ivljenja doivljavaju itav svet iscrtavan pred njihovom oima kao njihovo bie, da bi zatim, postepeno, uoavajui razlike izmeu voljno direktno pokretljivih, voljno indirektno pokretljivih i voljno naizgled nepokretljivih segmenata sveta, suavali i sve finije doterivali granicu izmeu njihovog bia i ostatka sveta, stvarajui svojevrsni interfejs koji moemo smatrati egom bia, i ija funkcionalnost odslikava manipulativne moi koje egzistiraju du njega. Interakcija izmeu strana razdvojenih granicama je u Prirodi - kao to nam moe pokazati, na primer, Njutnov zakon akcije i reakcije (dok se i naizgled jednosmerna, iskljuivo privlaea, Njutnova sila gravitacije moe sagledati kao odbijajua sila iz perspektive sveprisutne, ad infinitum kosmike ekspanzije, beskrajnog informativnog rasta i grananja u svakoj taki kosmikog toka)120 - uvek uzajamna, te, stoga, nain delovanja naeg bia na svet biva uzvraen jednakim delovanjem sveta (odnosno, naeg bia) na nas same. Cirkusant koji onglira pomorande i finansijski magnat koji svojim odlukama preusmerava globalne tokove novca, mogu nam izgledati kao da efikasno kontroliu izvesne detalje svojih svetova, iako sagledavi iste interakcije sa druge strane granice, moemo primetiti da pomorande kontroliu cirkusanta, kao i da dirigovane monetarne putanje kontroliu magnata, ukruavajui njihove potencijale slobodnih kretanja. Svaki vid komandovanja predstavlja, stoga, istovremeno i pokoravanje. Tako emo se, mislei da efikasno manipuliemo naim svetom, jednoga dana moda probuditi sa sveu da smo itavo vreme zapravo bili robovi sopstvenih zarobljavajuih tenji, da je itava naa svetovna aktivnost, usled toga to smo bili predmeti naih slepih, nesvesnih motivacija, zapravo bila istinski kreativna pasivnost52, priseajui se moda Isusovih rei da nemojte da se radujete tome to vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte to su vaa imena zapisana na nebesima (Luka 10:20), dok e nas, sa druge strane, pruanje slobode i beskonanih opcija svim detaljima i entitetima naeg sveta tiho dovesti do predela spontanih, radosnih prijateljstava, duhovne slobode i harmoninog, detinjeg jedinstva naeg uma i Prirode. Jer, dok kontroliui i manipuliui svetom Prirode zapravo ukruujemo sebe u uske granice naih manipulacija, tiho i nenametljivo verujui u Prirodu, i ona e verovati u nas, poput boinih pahulja obasipae nas boanskom verom i suptilno nam pokazivati Put. A do tada imajmo na umu stav savremenih standarda ekonominog delanja da kvalitet ne zna za granicu, stav koji moemo uoptiti i na filosofsku perspektivu doivljavanja kvaliteta ne kao indikatora potroakog (vrednosno interpretatorskog, kritiarskog, sudijskog) zadovoljstva, ve kao svake osobine sveta, te sutinski razlike, granice. Sama granica nikada ne zna za granicu, s obzirom da ona spada u domen njene saznajne implicitnosti, slepe mrlje, neega to ne vidimo da ne vidimo, a na slian nain, samo-svestno utonjavanje u isprepletane niti naih misaonih refleksija ili zaslepljeno praenje objekata naeg sveta u svetlu divljenja sebi i uzdizanja sebe kroz oi drugih bia (to smatram skladnom definicijom ega172), rezultuju u svesti o razdvojenosti naeg bia i sveta, dok se aktivnim boravljenjem na samim granicama, na srednjem Putu, sa divljenjem biima sveta i njihovim uzdizanjem kroz nae oi, sa postavljanjem puta nae predanosti svetu kao centra referentnog sistema naih

46

razmiljanja i doivljaja sveta, i ova razlika u naoj svesti postepeno brie, donosei nam beskrajnu harmoniju jedinstva naeg uma i celotne Prirode, uzajamnih promena i mirnih blagodeti koje njihova radosna prihvatanja posvuda raaju. S druge strane, samo kroz neprekidne promene perspektiva, kroz stalno menjanje kako povrnih grana naeg razumevanja i vienja sveta (odslikanih na prirodnom toku promena), tako i osnova naeg rezonovanja i interpretiranja rezultata percepcije, produbljujemo upoznavanje tajni naeg bia, Prirode i svetog puta koji povezuje na um i celotni svet. Kroz znanje o uzajamnosti promena u svakoj prirodnoj interakciji - od sudara dveju elementarnih estica preko dodira zaljubljenih bia do uzajamnosti prosvetljenja i samo-spoznaje naeg bia i celotne Prirode -, znaemo i da se u aktivnoj, ne osuujuoj, ve nevino oplemenjavajuoj predanosti menjanju sopstvenog bia i prosvetljenju drugih, iscrtanoj u molitvi Franje Asikog da ne traimo toliko da budemo uteeni, ve da teimo; niti da budemo shvaeni, koliko da shvatimo; niti da budemo voljeni, ve da volimo, krije tajna istinskog prosvetljenja celokupnog sveta, da se ne kroz manipuliue teranje bia sveta da nas obasipaju panjom i divljenjem, ve u naem nesujetnom i nesamo-svestnom divljenju biima sveta pronalazi put ivotne sree i zadovoljstva, da se kroz nae nevino obgrljavanje svakog bia Kosmosa aurama spasenja i boanske zatite sa istim umom koji ne oekuje nita zauzvrat i ne obazire se na sopstvene povrne utiske u oima drugih bia, znajui da va ukras da ne bude spolja: u pletenju kose, u stavljanju zlata ili oblaenju raznih haljina, nego: skriveni srdani ovek s nepropadljivim ukrasom krotkog i mirnog duha; to je skupoceno pred Bogom (Petar I 3:3-4), ali i da krvoedni mrze ispravne: ali pravedni trae (oslukuju, prim.a.) svoju duu (Prie Solomonove 29:10), kao i da neiskrena (povrna, prim.a.) ureenost mrska je Gospodu, ali istinska ravnotea je njegova divota. Kada ponos doe, dolazi i sram: a sa njima i niska mudrost. Isceljujua nevinost vodi pravednike, dok bezbonike upropauje izopaena sujeta (Prie Solomonove 11:1-3) - zaista krije put proimanja sveta putanjama ljubavi. Videi u biima sveta istu lepotu, more zvezdanih vrednosti i izvorita beskrajnih povoda spoznajnih radovanja, i nae bie se preplavljuje slinim mirnim vodama oseanja koje nas jasno vode tokovima spontanih boanskih saznajnih krunisanja, dok sa druge strane, uviajui bezvrednosti, hadski besmisao tune prolaznosti i svaije koraanje na putevima propasti, patnje i samo-unitenja, i nae bie e postajati zamraeno obesmiljenou, vodama ogorenja, inei da su samo krici u tami i nasilne i razarajue tenje u stanju da uskomeaju i razbude na svet (jer ljutnju i ljubav moemo sagledati kao jedine modove, u prvom sluaju naglog i privremenog, a u drugom blagog i dugotrajnog psihofizikog integrisanja)100, vodei ga sve dublje u talase rascepljenosti i jada. Dok se nae panine napetosti, kreativne ukoenosti i uspavljujue nezanimljivosti pri svakoj ivotnoj komunikaciji odraavaju na sva bia-uesnike, nae budno obasipanje panjom, irom otvorenih, duboko zauenih saznajnih oiju, nae zadovoljstvo i uivajue plovljenje vodama divnih saznanja i uvek uporednog i uzajamno podstiueg isceljenja sveta i isceljenja naeg bia, integrisanja prirodnih putanja du celotnog sveta i integrisanja naeg bia i naih pogleda na svet, inie da ista kreativno pobuujua oseanja aljemo i prelivamo vodama du kojih plove naa blinja bia. Svako merenje u Prirodi podrazumeva interakciju izmeu mernog, posmatrakog i merenog, posmatranog sistema, i to tako da emisija informacija od strane posmatrakog sistema, inicirajui njihov susret uzajamnih promena sa posmatranim sistemom, uvek prethodi prijemu rezultujuih informacija iz kojih posmatraki sistem proraunava

47

osobine posmatranog sistema. elimo li da otkrijemo poloaj tela u tami, moramo najpre aktivirati svetlosni izvor, odaslati svetlosne impulse ka pretpostavljenom nalazitu traenog tela, i primiti svetlosne informacije koje proizilaze iz interakcije predane svetlosti i istraivanog objekta. Davanje, tako, u Prirodi uvek prethodi svakom vienju, to ini jednu od poetskih i etikih sutina Hajzenbergove relacije neodreenosti. I detaljno poznavanje osobina naeg svetlosnog izvora, emitovanih svetlosnih talasa, kao i osetljivost pri detekciji najfinijih promena pri prijemu rezultujuih signala nuni su preduslovi preciznog hipotetisanja o uzajamnim promenama inicirane merne interakcije, te o osobinama ispitivanih entiteta. Dakle, duboko poznavanje pitanja koje nae bie odailje oko sebe svojom zauenou sa svakim ivotnim trenutkom ini preduslov razumevanja odgovora Prirode na njih. Jer, s obzirom da davanje prethodi prijemu u svakom vidu fizikog merenja, itav svet kakvim ga doivljavamo jeste neprekidno odgovaranja na najdublje tenje, elje i nedoumice koje potiu iz dubina naeg srca, a drugi element, neophodan u svrhu preciznog merenja, naa osetljivost na najmanje promene, predano i budno stajanje na moru supstrata nae osetljivosti i primanje svih i najmanjih talasia koji stiu do obale, prouzrokujui nae svesne i dalje misaono obraujue promene, inie da kroz, naravno, otvorenost na promene kao sutinski preduslov aktivnosti ove osetljivosti mudro itamo znake Prirode na svakom naem, koliko god prividno malenom i nevanom koraku na putu ivljenja. Da bi dodiri uzajamnih promena naeg sveta odisali potencijalom divnih i sutinski enormnih napredaka, neophodno je ne samo povinovati se openhauerovom zakonu gravitacije po kome misli lake padaju na papir nego to slova prelaze u misli138 i unapreivati element naeg razumevanja tananih poruka Prirode i to jednostavnijim renikom formulisati naa oseanja i ideje, ve znati da izazov poiva u uzajamnom (jer, saznaemo tek ako kaemo rei iskrene, istovetne...114, kako je pisao Mika Anti) razvijanju umea davanja i uzimanja, iskrenog izraavanja svoga bia i sijanja posvuda oko nas sa jedne, i mudrog oitavanja ne uvek vidljivih i konvencionalnih, ve i dubokih znakova koji proimaju najraznovrsnije prirodne i meuljudske komunikacije sa druge strane. Jer, kada bismo nauili zaista iskreno da dajemo sebe svetu, itavo nae bie bi se pretvorilo u slobodnu baletsku predstavu rascepljenu najrazliitijim ekspresijama, od ushienog, svedajueg poskakivanja i umiljatog rasipanja svog srca svud naokolo preko tihog jecanja do blagog plovljenja i meditativne tiine, sve praenih prirodnim, nezadravajuim udisajima i izdisajima, dok bi se mudro, predano usavravanje elementa razumevajueg primanja impulsa naih interakcija ogledalo u mudrom, irom otvorenih oiju, sveiuavajuem itanju najrazliitijih poruka i znakova vremena na naem prirodnom putu, inei oba poduhvata nesagledivo velianstvenim, isusovskim izazovima savremenog doba. itava ova knjiga je izgraena na osnovama inspiracije savremenim susretima empirijsko-materijalistikih i metafiziko-teolokih predstava sveta, susreta u kojima se krute, nauno-ateistike slike sveta menjaju u smeru njihovog obogaivanja mistinom toplinom skrivenih boanskih uticaja sa osnova prirodne ureenosti, dok se bukvalno prihvaene religijske metafore uslonjavaju i prevode u bezbrojne potencijalne etikoestetske interpretacije naeg sveta. Sudar linearnog optimizma naunog progresa i implicitne mudrosti religijskih i umetnikih tradicija nae civilizacije se odraava i na vizije koje su stajale u osnovi ovog rada, slike moje vere u beskrajni evolutivni napredak ostrvaca ivota i zadivljenih pogleda na svet irom kosmikih prostranstava. Stojei

48

izmeu sveta nauke i sveta umetnosti, lepote i religije, i pruajui im, poput krilima ptice, svoje ruke, otvarao sam nebeske perspektive pogleda na svet, odiue vedrinom i bezbrinou u blagodetni smer evolucije ivota. I zaista, gde god naiemo na jednostrani smer razvoja, neophodno je udruiti ga sa njegovom komplementarnou u svrhu odrivog leta kroz prostore ivotnih organizacija, i znati da se samo njihovim uzajamnim fleksibilnim promenama omoguava harmonino letenje. Gde postoji subjekat, postoji i objekat, gde postoji red, postoji i haos, gde postoji logika, postoji i intuicija, gde postoji filosofija, postoji i poezija, i gde postoji dua, postoji i Bog, sveproeti uzajamnim, dinamikim, evolutivnim promenama, to je, na primer, Artur openhauer zanemario, pesimistiki uviajui svet kao pasivno i inertno ogledalo slobodne volje jezgra naeg bia154, a ne boansku, uiteljsku silu na putu nae duhovne evolucije, sveti Put i uzajamno osetljivi i neprekidno obogaujui dodir izmeu bia i Prirode. Na slian nain, u nadahnutoj, trubadurskoj Nieovoj basni o pustinjaku Zaratustri (delu koje predstavlja kritiku nekreativne, potlaene pasivnosti pre svega mnogih religijskih tradicija, kritiku svesti koja potinjavanjem pravilima i normama ponaanja redukuje oplemenjujui oseaj unutranje odgovornosti prema svetu, pri emu, ipak, jezgrovita ideja dela odskae na drugu stranu klackalice, na potpunu utopljenost u sebe uz zanemarivanje blinjih bia, inei da ovakva odgovornost postane zapravo enormna, sveprostirua neodgovornost, i zaboravljajui na srednji Put spoja dve temeljne Hristove zapovesti, uronjenosti u glas sopstvenog bia i predano pruanje celoga sebe blinjima i svetu), tek uvianjem lepote samo-portvovanja, saoseanja i saivljavanja sa blinjim biima, Zaratustra dostie krunu svoga puta, inei kako plaljive ptice, tako i opasnog lava svojim prijateljima koji mu sleu na ramena i briu suze pokajanja sa njegovih dlanova, te poput svetlog mosta se pruajui iz svog samo-utonjenog doivljaja sveta (sa kojim je nekada negovao ideju ne o svepoistoveujuoj ljubavi, ve o nevezanom, udaljenom prijateljstvu kao putu nadoveka, a nedostatak elementa saoseanja na raun elementa prisebnosti u putu Ljubavi, skladno u svojoj gospodarskoj strogosti i otrini odslikava duh itavog Nieovog dela) ka itavoj Prirodi i svakom njenom biu (ostajui pri tome, naravno, utemeljen na oslukivanju unutranjeg puta sopstvenog bia), naputajui peinu, svetao i snaan, poput jutarnjeg sunca koje dolazi sa tamnih planina116, te umesto distanciranog propovedanja po trgovima kao prilikom svog prvog silaska sa planine odlazi da se saivljava i dela sa blinjim ljudskim biima, sputajui se ka osnovama svoje ljudskosti i ujedno se uzdiui ka crtama novih evolutivnih stupnjeva uzvienih bia Kosmosa. Ni samo ja: utonjenost u jezgro sopstvenog bia sa zanemarivanjem puteva dobrote, saoseanja i saivljavanja sa svetom iz oiju drugih bia; ni samo Ti: slepo povinovanje tuim autoritativnim putokazima; ve za-jedno ja i Ti, kreativni put koji se prostire izmeu nas i drugih bia, sa odranjem kreativne aktivnosti oslukivanjem svoga srca i prisajedinjavanjem i saoseanjem sa svakim biem sveta koje nas okruuje, jeste put duhovne ravnotee, put mira i Boije radosti. I svaki put iznova, novim putevima, znajui da ne postoji dizajn produhovljavajuih ivotnih interakcija, da nema venog algoritma za raanje sree i uzajamnih zadovoljstava u naim saznajnim i kreativnim dodirima sa biima sveta, moramo iznositi na svetlo dana blaga nae due, naom dobrotom i milostivou ruiti brane slobodnog toka naeg duha i pokreui vodenice ljubavlju ednih bia Kosmosa. Ali, kada se naemo tuni i bezvoljni, uviajui svako nae delanje bez svrhe, sedei zamiljeno skrtenih ruku na poljima Prirode, znajmo da nismo sami, da nisu samo nae najdublje tenje usmeravai naeg sveta, ve da nas

49

Boija ruka neprekidno vodi kroz tamne puteve sveta kojima moramo prineti svetla mira i dobrote, te da malo, malo pa eto divnih putokaza Prirode, aneoskih bia koji e se ljubopitljivo iskreno zagledati u nae tune oi i kroz kapi kie sa tmurnih oblaka naeg uma nam otvoriti beskrajne nove horizonte, iarane Sunevim dugama i srenim dranjima za ruke, budei u nama nepresune izvore novih vera da uzajamnost molitveno sklopljenih dlanova i dlanova istovremeno otvoreno pruenih ka svim biima sveta, dlanova sa kojih teku vode mizirske, predstavlja srednji Put, boanstvenu tragalaku zadivljenost kroz koju se bude i najsnovitiji kapci, raspleu i najspletenije koprene u svojim dubinama svetlih, radoznalih i toplih, iskrenih pogleda na svet, pogleda koji e svojom duhovnom znatieljom zaista iskricama, malenim zvezdama koje raaju itave nove svetove interesovanja u malim detaljima i biima, ponovo poeti da obasipaju svet. Jer, nae oi, inspirisane vodama radoznalosti, duhovne enje i sveprostirue dobrote, zaista plivaju u svetlosti zvezda. I kada nae oi zaista zaponu da izgrauju puteve dobrote izmeu bia sveta, kada umesto bilo upijajuih, vakuumskih ili odbojno zaklapajuih, prostreljujuih i osvajakih pogleda prema biima sveta, nae oi ponu da stvaraju mostove sa drugim oima, zlatne lukove poverenja, znaemo da smo na putu ravnotene mudrosti, mudrosti koja ini da naim jednostavnim pogledima uzajamnog, prisebnog davanja srca svoga bia i zadivljujueg prihvatanja bia i poruka sveta ne podstiemo bia ni na razjarenu agresivnost, niti na potlaenu pasivnost, ve da i njih spontano inimo uravnoteenim, aktivnim i uivajuim u sopstvenim slobodnim izrazima, kao i paljivim i poverljivim pri uzimanju dragulja sveta svojim pogledima. Ali i ovi mostovi naih pogleda, kada bi inili unapred isplanirana pravila naeg ponaanja, naeg pruanja prema svetu, tokom vremena bi se pretvorili u jalove, krhke i neprivlane izraze neiskrenosti, usled ega se moraju u novom obliku otkrivati, uvek poput arobnih otelotvoravanja u vazduhu sa novim dobronamernostima u srcu i radou njihovog otkrovenja, prostirati prema biima sveta kako bi zadrali venu velianstvenost i divotu. Umesto samo-svestnog posmatranja sebe u pruanju mostova pogleda prema drugim biima, ili pasivnog i zaslepljenog utonjavanja u druga bia, inei da nekada zlatni i velelepno ukraeni mostovi metalno posive i propadnu pod teretom naih stresnih neravnotea, paljivim uvanjem ravnotee uzajamnog podsticanja na samostalne odgovornosti i saoseajna ujedinjenja, stojei na sredini ovih divnih mostova, blistavim treptajima aljui arolike senke du njegovog luka, ne nametljivo i pohlepno se pruajui ka drugim stranama, niti uplaeno i konsternirano se zatvarajui iza kapija naih kapaka, ve otvorenih dlanova i, poput sveprihvatajue ptice irom rairenih krila, molitveno odravajui sebe na nekada vetrovitoj, a nekada sunano lepravoj sredini, ekajui da nam se tuni i zbunjeni pogledi sveta upuste u radosne susrete, uestvujemo u putevima iscrtavanja zaista divnih, kreativno uzajamno podstiuih i obogaujuih, zaljubljenih i dirljivih prijateljstava. Poput bratskog dobacivanja arenom loptom na plai mora, na susretima obala i horizonata naih znanja, postojanja i blistavih dodira, ili kraja divnog filma Boja purpura, na kome se zaljubljena bia naizmenino molitvenih ruku zapljeskuju da bi pruili jedno drugome svoje dlanove, opet ih sklopili u molitvene krovove, uzneli njihove nevidljive plodove ka voljenim biima, vratili se na kronje svog zamiljenog posmatranja zvezdanog neba, silazili i davali sebe itavom svetu, naizmenino tonui u svoje srce i budno se predajui blinjima, uestvujui u beskrajnoj ravnotenoj muzici prisebnog, meditativnog plovljenja unutranjim morem duha i

50

dodavanja zlatne lopte naeg bia drugima u zajednikim potragama za boanskim harmonijama isprepletenih struna i radosnih mrea ivotnosti. I ne odbacivanje i doputanje slamanja mostova ivotnosti, zaboravljanje i zanemarivanje bia sveta na raun predanosti voljenim blinjima, slino kao ni povrne predanosti individualnim biima na raun orijentacije ka optem skladu, ve istovremeno razumevanje celotne ume i zadivljenosti njenim pojedinanim stablima, nalaenja nikada ne stabilne, ve uvek naizmenino oscilujue, dinamike harmonije izmeu nae posveenosti graenju divnih mostova poverenja u unakrsnom aranju pogledima sa najbliim biima sveta, kao i istovremenom pletenju struna ovih sijajuih, elastinih mostova sa svim saznajnim svetovima, sa svim oima koje sluaju i stvaraju svetove oko nas, ini srednji Put zaista mudrih, istovremeno deije razdraganih i duboko promiljenih modernih komunikacija. I na slian nain kao to ne utabavanje zemljita, ve njegovo oranje i injenje ne krutim i stamenim, ve rastresitim i fleksibilnim predstavlja put uveanja njegove plodnosti, predanost putanjama saznanja koje ne dokazuju i potvruju nae aktuelne stavove i ideje - stvarajui vrsta utvrenja na relaciji izmeu naeg bia i Prirode - ve ih slobodno dovode u pitanje, poput upregnutih plugova do najveih dubina arajui zemljitem naeg uma i modifikujui paradigmatske osnove naih shvatanja i pogleda na svet, ini put pripremanja tla naeg uma za oploenje divnih novozavetnih klica (Luka 8:5-8) duhovnih stabala znanja. Spremnost na promene, tako, predstavlja prvi korak na putu raanja prosvetljenog i sveprosvetljujueg uma, spremanje bate naih saznanja za sletanje nebeskih ptica i golubova pismonoa boanstvenih, Gospodnjih poruka. Kako naa saznajna fleksibilnost, otvorenost na prihvatanje i postajanje raznovrsnih pogleda na svet, ideja i temeljnih stavova, tako i nae krutosti, neprijemivosti u odnosu na razliite perspektive doivljaja sveta i strah od pomeraja od naih osnovnih stavova sa kojih se raaju nae misli i zakljuci o svetu, uzajamno utiue se odraavaju na svim poljima naeg doivljaja sveta i ivotnih izraaja, od kognitivnih preko oseajnih i inherentno biomolekulskih do pokretno interaktivnih polja u susretima sa novim biima i situacijama naeg sveta. Tekoa i prividno hladnokrvna ukruenost sa kojima prilazimo novim ivotnim situacijama indikatori su vrstog dranja izvesnih tautologija razmiljanja i straha od naputanja njihovih osnova stabla naih idejnih i telesnih koordinacija u svetu, iako je jedino saivljavanje sa novim perspektivama ivljenja u stanju da obogati nae osnovne stavove rezonovanja i direktnog, ko-kreativno perceptivno-vrednosnog iscrtavanja naeg sveta, usled ega ne pribojavanje, ve radovanje susretima sa nepoznanicama i novitetima naeg sveta, predstavlja korake na putu mudre kreativnosti. Zubi ispadaju, jezik ostaje, uio je uangCe direktnu srazmernost odrivosti i fleksibilnosti, a poput savitljive, Zen trske koja se povija na vetru, i na um se nasuprot tvrdih, krtih i lako lomljivih stavova, u svrhu razvoja iroke adaptivnosti karakteristine za put ivotne evolucije, mora pretvoriti u lako perce koje leti na talasima vaz-duha, ali koje ipak duboko u sebi prati i oslukuje svoj put, verujui snano, ali ne dogmatski, ve otvoreno preispitujui, veno menjajui i iznova gradei - u boansku smislenost svojih ishodita i odredita. Poput harfinih ica koje iznedruju divne, inspirativne kosmike tonove, ica koje nisu ni previe labavo rastegnute, niti elino ukruene, ve istovremeno vrsto privezane za ivije instrumenta i oputeno fleksibilne, i itavo nae bie na putu postajanja boanskih instrumenata, obasipanja razliitih polja prirodnih ostvarenja isceljujuim

51

harmonijama, mora postii sline tanane ravnotee izmeu kamenite vrstoe i tene lelujavosti, ravnotee kroz koje se raaju i obnavljaju disipativne ivotne strukture, spontano evolutivne fontane koje utiu u same sebe, nebeski plodonosni spojevi ureujuih ogranienja i haotinih sloboda. Poput skladno zategnute ice, spoj nae vrste utemeljenosti u spontanim, zemaljskim, biolokim osnovama naeg postojanja sa jedne i nebeskim zvezdama-vodiljama i etiko-estetskim idealima sa druge strane, slino kao i odranje ravnotee Puta, negovanja istovremene budne prisebnosti, duboke usamljenosti naeg bia i oseanja saivljavajueg jedinstva sa svakim biem, svakim zvukom i umom Kosmosa, predstavljaju jednu stranu raanja divotne muzike naeg bia prirodnim prostranstvima, dok njenu drugu stranu, analognu fleksibilnoj rastegljivosti ice, ine spontana preputanja promenama naeg bia sa svakim trenutkom ivljenja, prihvatanja promena naih najdubljih saznajnih i oseajnih sfera sa svakim dodirom, novim pogledom, shvatanjem, idealom, putokazom i zaljubljenim oima naeg sveta. I kroz spojeve vrste utemeljenosti na zemaljskim i boanskim osnovama naeg postojanja, na verom iscrtanim etikim idealima sa jedne, i fleksibilnosti, poput ptice lakog prihvatanja promena na raznovrsnim poljima naeg doivljaja sveta sa druge strane, otvaraju nam se putevi raanja divne muzike Kosmosa sa tiinom naeg uma, sa svakim trenom naeg postojanja, inei da u trenucima meditativnog mira, poistoveenosti sa svakim detaljem naeg sveta, dolaenja do bljetavih predela Jednote naeg bia i Prirode laganim istovremenim tonjenjem u dubine naeg bia i poput Sunca prostiranjem naeg duha prema itavom svetu (jer, skladno ravnotei Puta, meditativno udubljivanje u sutinu naeg bia, traenje odgovora na pitanje ko sam ja?, rasplamsava sunane izvore naeg duha, irei nau svetlost ka sve daljim predelima naeg sveta), pronalazimo savrene i precizne rezonance, suptilne i tihe zvuke koji proimaju u nedogled prostirue predele Prirode, neprimetno donosei puteve mira, harmonije i neujnih rajskih zadovoljstava. Samo kroz naa otvorena menjanja u dodirima sa biima sveta, saivljavanja sa raznovrsnim ivotnim i saznajnim perspektivama bia Prirode, otvaraju nam se vrata prosvetljujuih spoznaja, mudrog, istovremeno objedinjujueg i jednostavno sveproimajueg, kao i beskrajno granajueg rasprostiranja tananih niti naih saznanja. Umesto doivljavanja bia sveta kroz nae stamene i krute stavove, distanciranu orlovsku pronicljivost skrtenih ruku i potcenjujueg, ispod oka procenjivanja drugih kroz ideale velianja naeg sopstvenog ega, kao istinski put obogaivanja polja naeg znanja se postavlja, tako, milo, saosetljivo i saivljavajue pruanje naih vedrih i irom otvorenih, ne panino razrogaenih i ukoenih, ve toplo i mekano enjivo sveupijajuih i svedajuih, sijajuih oiju, usmeravanje tokova naih sudbinskih reka i leta divnih belih golubova, pismonoa boanskih poruka sa naih dlanova, te prostiranje itavog naeg bia poput mostova i divnih tepiha na virovitim, uskovitlanim i uljevitim duhovnim putevima blinjih bia, te nevino, nesamo-svestno postajanje Jednog sa svim stvorenjima i saznajnim temeljima naeg sveta. Put znanja, ne povrnog i enciklopedijskog, ve dubokog, istinskog znanja, sazdanog i uklesanog na temeljima naeg srca, stoga, postaje jednak putu saoseanja sa biima sveta, saivljavanja sa sve novijim i raznovrsnijim saznajnim perspektivama, dok put mudrosti postaje poistoveen sa putem Ljubavi. Jer, ivljenjem za bia naeg sveta u skladu sa svetim isusovskim idealom da niko nema vee ljubavi od ove: da neko poloi svoj ivot za svoje prijatelje (Jovan 15:13) (u suprotnosti sa bezbednosnim, ali i kreativnim, te i odgovornosnim sklupavanjem naeg

52

bia kojim se degradiraju kako svetle prisebnosti naeg bia, tako i nae sjajne spremnosti za portvovanim pomaganjem, inei, kroz istoriju, divne ljudske snove, od idela hrianstva do komunizma, u tragine predstave njihovih povrnih, samo eksplicitovanih, ali ne i implicitnih oivljavanja kao sutinskom crtom filosofije opora133, priklonjavanja tuim idealistikim vodiljama u svrhu prividnog ouvanja sopstvene uglaenosti i komfora), saivljavanjem i postajanjem Jednog sa divnim pogledima na svet koji nas okruuju, otvaraju nam se vrata spoznaje jezgra naeg bia, najveih tajni naih saznajnih i egzistencijalnih temelja, dok se meditativnim produbljivanjem saznajnih osnova naeg doivljaja sveta dotiu sveta otkrovenja, tajni hijeroglifi zapisani na osnovama naeg srca, putokazi koji nam otvaraju perspektive saznanja da svako saznanje jeste sa-znanje, da svako ljudsko bie jeste ljudsko bie zajedno sa drugim ljudskim biem127, da svaka mudrost ponie na osnovama delatne brinosti i iskrenih saoseanja, sejanja cvetnih pahulja naeg duha irom sveta, inei da kroz ovakva uzajamno potencirajua stapanja u Jedno sa blinjim biima sa jedne strane, i odgovornosnog oslukivanja neujne muzike sopstvenog srca sa druge strane, veliamo divotne ravnotee Puta i spretno gradimo svetle mostove duha du kojih se prostiru blagi koraci ivotnih puteva naeg i naih blinjih bia, puteva koji uvek jednako vode u srce naeg bia, u sjajno Sunce nae due, kao i ka svetlim, beskrajno prostiruim horizontima i nedodirljivim Sunevim dugama naeg sveta. Evolucija svakog prirodnog sistema i svi duhovni napretci koji se prostiru du tananih ravnotea Puta, dubokih meditativnih prisebnosti i usamljenosti i radosnog davanja itavog naeg bia Prirodi, podrazumevaju ne bilo dominirajua i potlaujua ili konsternirana i preplaena zatvaranja naih kreativnih i saznajnih pruanja u oklope i odbojne titove naih stavova i bilo uzmiuih ili sevajuih pogleda, zaklapajuih ili krutih kapaka i uspavanih ili ledenih oiju, ve otvorena preputanja promenama sa naim blagim i kristalno jasnim, svetlo budnim i sanjivo lelujavim, irom otvorenim i prijemivo oputenim pogledima, uzajamna i blagotvorna uzimanja i davanja, istovremena neprekidna traganja za izvoritima kaplji duhovnih batina naeg sveta na kojima emo utoliti nae saznajne ei, kao i uzgajanja stabala velikih elja da se naim postojanjem i ostvarenjima ne nametljivo i samo-uzviujui, ve samo-uniavajui, blago i neprimetno prosvetljuju pogledi blinjih bia. Egzistencija svakog ivotnog sistema je uslovljena neprekidno menjajuim, ne stameno nepokretnim i statinim, ve slobodno diuim i kontinualno komunicirajuim interfejsima sa odgovarajuim ivotnim sredinama, a divotne evolucije prirodnih sistema se raaju upravo kroz neprekidna slobodna menjanja i obogaivanja ovih saznajnih interfejsa. Velike elje da se ispriaju bajne prie, da se naim postojanjem otvore duhovne oi blinjih bia u sprezi sa naom predanom tragalakou, neprekidnim upitkivanjima o ivotnim Tajnama i samostalnim otvaranjima zakljuanih i nepristupanih riznica temelja naeg srca, ine pokretae udesnih tokova evolucije. Ipak, ne zaboravljanje na tradicije sa kojih je poniklo nae bie u ovim neprekidnim preputanjima talasima promena, ve istovremene prisebne otvorenosti saznajnih latica akrastih cvetova naeg vizionarskog uma, umetniki predanog, u lepoti zagrcujueg grla, svetlog srca naih herojskih prortvovanja, stomaka na kome zalazi i izlazi Sunce naeg ivotnog sjaja, bezbrinosti i zadovoljstva, kimenog repa kupanja u vodama nae karmike istote i sedeeg cveta nae indijanske bliskosti sa svetim tlom nae planete sa jedne, i ouvanje tajanstvene arhainosti naih shvatanja i pogleda na svet, mirisanje na drevne, antike, dorske stubove, predanosti noenju

53

himalaja saznajnih i inspirativnih uzvienja nae prolosti u dubinama naeg srca, zavetima da emo sve divne predele naeg sveta sa kojima smo se susreli i koji su nam neprimetno udahnjivali struje ivota, sve divne trenutke ispunjene arima zaljubljenosti, brinosti i vene ljubavi, nositi zauvek svuda sa nama, da emo sve snovite trenutke naeg radosnog ivljenja, trenutke koje smo morali napustiti, ali ija smo blaga poneli i koja emo spontano sa morem naih istih oseanja i pogleda na svet rasipati irom sveta, blagosiljajui ivote blinjih bia sa druge strane, ini tananu ravnoteu pogleda unazad, uzdizanja temelja naeg postojanja i svetih okrenutosti napred, hodanju ka svetim ciljevima i vrhovima naih misionarskih puteestvija. O neosuivanju Jer ja nisam doao da sudim svetu, nego da spasem svet (Jovan 12:47) Biblijska norma o neosuivanju (Luka 6:37, Jovan 8:15) predstavlja jednu od najdubljih poruka hrianskog i svakog svetog uenja. Meutim, i pored toga to je sama perceptivna stabilnost naeg sveta zasnovana na neprekidnim malim osuivanjima u vidu poistoveujueg afirmisanja poput reke neponovljivih putanja Prirode u izvesne opaajne kategorije, putem ega nae ponaanje dobija potencijal kreativne koordinacije, ne-znanje predstavlja nuan, komplementaran polaritet svake mudre ivotne spoznaje. Mislim, nadam se, verujem, volim, stoga, predstavljaju komunikativno pruajue pijedestale na kojima stoje svi lepotom oivieni ljudski izraaji. Jer, raanje svakog traka ljudskog znanja, svake prosvetljujue, poput lego-slagalice uklapajue ideje, uslovljeno je egzistencijom pretpostavljenih, nedokazivih i nepotvrujuih tautologija na osnovama naeg razmiljanja i rezonovanja. Slino kao to se u sferama umetnosti radujemo drugaijim i novim pogledima na svet i doivljajima sveta, znajui da svaka nauka, svaka realna ili potencijalna fizika potiu na osnovama nedokazivih, nereitih i metafizikih implicitnih pretpostavki, nepodlonih bilo kakvom vidu istinitosnih preispitivanja i apsolutistikih vrednovanja, saznajne crte naeg bia e se radoznalo i sveprihvatajue otvoriti ka drugim interpretativnim i deduktivnim sistemima razmiljanja i rezonovanja sa produbljivanjem znanja da svaki temelj ine putanje vere, poverljivog pruanja prema blinjim biima, i u kolikoj meri su ove nevidljive, verom izgraene tenje svetlo pruene, u tolikoj meri e i zgrada naih dela dostii nebeske visine. Put etike budunosti divno iscrtavaju moderni konstruktivistiki pogledi na svet u okviru kojih sve istine bivaju zamenjene poverenjem, dok vrsta tla dogmi, fiksnih tvrdnji i predrasuda bivaju pretvorena u toplo i poverljivo dranje za ruke. Jer, milost slavi pobedu nad sudom (Jakov 2:13), a dokle god se budemo zagledali u ljudske oi, bia i putanje naeg sveta sa milju da znam ja sve to...odavno mi je to poznato...sve o tebi znam, znam ta misli i osea, i itav na svet e biti preplavljen oseanjima razoarenja, zidovima mentalno-emotivne izolacije i nesree, a tek kada se neosuujue, nevino i predano radoznalo zagledamo u tue oi, i na svet e postepeno poeti da obasjavaju prijateljske spoznaje, radosne otvorenosti, brine bezbrinosti i harmonije. U svim galebovima koji krue nad morskom povrinom videemo delie ivotne celine Kosmosa, esencijalne segmente kosmikog Uma, a u ljudskim biima emo videti uistinu svece i mudrace, postavimo li ih u kontekste drutvenih okruenja prolosti, odakle lako moemo izvesti zakljuak o prirodnoj evoluciji svesti okruenih i poput nesvesno ednih

54

biljki zalivanih plemenitim tenjama, i spontano razvijanih u uslovima sloenih informativnih pejzaa. Jer, sve ivotne rasprave se prebrouju ne proteiranjem istinitosnih argumenata, ve probuenim poverenjem u najveim dubinama naeg srca. Ne rei koje isplivavaju na povrinu naih komunikacionih dejstava, ve nevidljive, biserne dubine mora naih oseanja - u kojima se kriju bilo tenje ka povredivosti burnim talasima i vetrovima, ili ukazivanje blaenog poverenja umirujuom bonacom naeg bia - ine osnove putanja kojima se pruamo prema biima naeg sveta, korene na kojima se razvijaju plodovi naeg bivstvovanja u svetu. A kada svaka naa komunikacija sa biima naeg sveta bude zasnovana na svetlosti prihvatanja i jedinstva koja potie iz jezgra naeg srca, sa epistemolokih temelja naeg bia, i mir i radost saznanja emo rasprostirati, zaista, posvuda. Slino kao to u svrhu odravanja maksimalne odrivosti i dugotrajne plodnosti ljudske zemljoradnje, jedan deo prirodnih zemljita mora ostati neobraena, zarasla povrina preputena spontanom i nekultivisanom razvoju, i na um u svrhu odranja iroke razgranatosti opcija evolutivnog puta, idejne kreativnosti i egzistencijalne pragmatinosti, mora sadrati preciznu ravnoteu izmeu konceptualnih misaonoreflektivnih modela prirodnog reda, svesno usmeravajueg i kultiviueg misaonog kopna, i mora intuicije i nepoznanica, divljine u kojoj poiva ouvanje sveta166, kao to je smatrao Henri Dejvid Toro. Logike veze i racionalne putanje naeg uma moraju neprekidno ostati u kontinualno iznova pronalaenim harmonijama sa intuitivnom istoom i nepreglednom meditativnom svetlou. Negovanje istoe uma, transparentnosti ideja i informacija olieno u stavu Endija Vorhola po kome mnogi ljudi pokuavaju da to vie zapamte, ali sve to moj um izvodi je 'obrii', 'obrii', 'obrii'134 - tako, predstavlja komplementarnost pronalascima putanja koje povezuju, analogijama i metaforama kao putokazima zakljuivanja i odluivanja, na putu buenja aneoskog uma modernih vremena. Jer, najvia, metafizika dostignua uma ne poivaju na poljima prividno plodnog delovanja, ve na prividno neplodnim i nepristupanim, ali irinom otvarajuih perspektiva neprevazienim planinskim vrhovima (a podsetimo se da se razlozi opteg unazaivanja izvesnih drutava kroz istoriju nae civilizacije mogu pronai upravo u gubitcima interesovanja za ove naizgled neplodne, metafizike predele, polja beskonanosti181, i to od Rimskog carstva140 preko islamskih drava62 do aktuelnih ekolokih i vrednosnih kriza savremenog doba), ije spoznaje pripadaju domenu docta ignorantia, znanja o neznanju (o kome je priao Nikola Kuzanski), ravnotei oratio mentalis, mistine utnje pred neizrecivim sa jedne, i skeptine nesigurnosti kao puta ka otvorenoj zadivljenosti u susretima sa udesnom velianstvenou Prirode sa druge strane, ravnotei isihastike (hsychia apsolutna i sveta tiina)54, istonjake mistike osloboenosti od elja, poriva i predstava sa jedne, i sveprijemivog i otvorenog, lepotnog neo-antikog intelektualizma sa druge strane, ravnotee izmeu uma i srca, razuma i vere, mudrosti i ljubavi. Biblijska pria o Jovu predstavlja divan primer ne-znanja kao Puta ovekovog u ostvarenju optih dobrobiti i blagostanja. Jer, dok nam suoavanje sa istorijom ljudske civilizacije moe iscrtati mnotvo primera traginih posledica negovanja i proteiranja sveznajuih, netolerantnih stavova i ideja, kroz rascvetavanje suptilnog, tananog u svojoj nesigurnosti znanja na stubovima stidljivog i blaenog ne-znanja, na stajanju ispred horizonata i puina mora nepoznanica i iekujuih otkria, oduvek su se raale ulepavajue i opte oplemenjavajue ideje. Prelasci od vere u dogme u poljima religijske

55

tradicije razmiljanja su - slino kao i prelasci iz demokratska u autokratska politika ureenja ili aktuelni prelasci od otvorene, svepreispitujue klasine naune tradicije u redukcionistikim istinama ukruene naune stavove i predstave sveta - bivali praeni naruavanjima slobodnog toka prirodno evolutivnih harmonija i koenja tokova napretka nae civilizacije. U divnom filmu 12 gnevnih ljudi, porotnika veina svojim osuivanjima nahodi unitenje jednog itavog sveta koga, ipak, svojom upornou i blistavom racionalno-emotivnom harmonijom, pokazujui ne na iskljuivo zakljuivanje i krutu samouverenost, ve na fleksibilnost miljenja, ne-znanje i nesigurnost, porotnik Dejvis uspeva da sauva. U prii o Jovu, Gospod prividno odstupa od Boijih zakona u skladu sa kojima dobrota i pravednost saznajnih temelja bia raaju divne, iste i nebeske poglede na svet, izazivajui salve osuda upuenih ka Boijoj nepravinosti sa Jovove strane, te ka Jovovoj neistoi od strane Jovovih prijatelja, osuda koje reflektuju tuna zaboravljanja da naspram doivljavanja bia sveta u skladu sa prekoncipiranim istinitosnim sudovima, obasipanje svih njih talasima ljubavi, bez obzira na zlonamernost ili divotu njihovih dela i tenji, ini zaista Boiji put. Hoe li mene osuditi da bi sebe opravdao? (Jov 40:3), upitao je Gospod Jova, podseajui nas na tragino zanemarivanje naeg bia i itavog naeg sveta kao Boijeg poklona, te i svakog trenutka ivljenja kao dubokog, predanog naklona naem Stvoritelju, u cilju formiranja krutih, nepromenljivih koncepata ureenosti sveta kojima, naravno, opravdavamo sebe, odriui se od sveosmiljavajue odgovornosti naeg bia za stanje svakog detalja sveta, podseajui nas na Kainovo tragino pitanje za Gospoda: Zar sam ja uvar moga brata? (Mojsije I 4:9). Nakon Gospodnjeg pokazivanja Jovu beskraja povoda iuivanja nad poretkom sveta, nad putanjama prirodnog stvaranja, molitvene nade usmeravanja naih brodova u mora novih otkria, svetle hrabrosti odranja i nebeske lepote nestajanja, Jov, pokajavi se, odgovora: Gle, ja sam malen, ta bih Ti odgovorio? Meem ruku svoju na usta svoja. Jednom govorih, ali neu odgovarati; i drugom, ali neu vie...Znam da sve moe, i da se ne moe smesti ta naumi. Ko je to to zamrauje svet nerazumno? Zato kaem da nisam razumevao; udesno je to za me, te ne mogu znati (Jov 38: 37-38... Jov 42:2-3), razumevajui da komunikacija poiva u srcu, u toploti, brinosti i poverenju koje gajimo prema biima Prirode, u skromnim, tihom verom proetim stavovima, u istoi uma, a ne u istinitosnim, potencijalno sveznajue prepotentnim idejama i zakljucima. Nevino, sudovima i kategorizacijama neugroeno divljenje lepoti sveta, zajedno sa svepratajuim stavovima u odnosu na manipulativne, sebino uzdiue tenje koje dominiraju savremenim svetom, olienima Isusovim reima: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine...ljubite svoje neprijatelje (Luka 23:34...6:27), predstavlja, stoga, religijski ideal trenutaka devianski zadivljenog ivota na zemlji, stvaranja itavog jednog sjajnog sveta kroz nae nebeski iste poglede. Sa znanjem da nikada ne moemo znati da li je neko crtice svog sveta i emanencije umetnikog stvaralatva povlaio sa mirom u srcu, sa blaenim iskrenim tenjama ka ulepavanjem svakog detalja Prirode sa njima, inei da nas moda one neprekidno obasipaju isceljujuom dobrotom, namesto strogih kritikih osuda koje uvek potiu na naim sopstvenim, jedinstvenim vrednosnim kontekstima, raaju se sveprihvatajue tenje, orijentacije itavog naeg bia ka pronalaenju ljudske i boanske lepote u svakom zrncu dela bia Prirode. Premda nas Isus ui da se svako drvo poznaje po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se groe bere s kupine. Dobar ovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro...po plodovima njihovim poznaete ih (Luka 6:44-

56

5...Matej 7:20), istinska blagodetnost i boanstvenost naih dela se nikada ne moe direktno oceniti, i esto neugledna, neprimetna, malena i krahirajua dela su u stanju da podjednako neprimetno, suptilnim efektima uine svet nesagledivo boljim (poput ivota Dorda Bejlija u filmu It's a Wonderful Life), dok prividno, povrno dobronamerna, milujua i slatkoreiva dela esto njihovih prikrivenim razarajuim osnovama progrizaju harmonije sveta na mnogo dubljim nivoima njegove organizacije, usled ega istinske dobronamernosti naih dela mogu spoznati samo najvee dubine naeg sopstvenog srca; jer najdublji i nesagledivi impulsi, klice naeg srca koje iniciraju naa kreativna delovanja, kriju tajnu i sutinske uspenosti i dobrote naih dejstava u svetu. Premda nas zaista rastapanje naih fizikih, mentalnih i vrednosnih napetosti u tiho more naeg bia, u svest Puta, ini osetljivima na najfinije vodene brazde i najmanje umove naeg sveta, inei da poput najvetijih samuraja moemo detektovati opasnost na daljinu150, empiristiki ideal tabula rasa je nedostian, s obzirom da nae bioloke strukture nuno ko-kreiraju svaku putanju, svaki kvalitet naega sveta. Ideali mogunosti pronicanja u istinite tenje i vrednosne porive bia sveta, onakvima kakvi oni jesu, na osnovu njihovog posmatranja se, stoga, pokazuju neodrivima, jer se u svakom ishodu naih prosuivanja objektivne osobine posmatranih sistema i preslikani nai najdublji, direktno nesagledivi vrednosni koncepti, prepliu na nerazmrsiv nain, inei da nikada nismo u stanju da razluimo objektivno od subjektivnog, posmatrano od posmatrakog. U svakom deliu naeg sveta se osim poruka celotne Prirode i mnogih drugih bia koji nas uvaju u mislima, krije i tajna jezgra naeg bia, naih temeljnih vrednosti i uroene ljudskosti. Svest o osuivanju i opravdanosti iznoenja bilo kakvih istinitosnih i apsolutnom sigurnou uokvirenih sudova na svetlost dana se, stoga, u duhu etike ovog rada, zamenjuje sveu skromnih, verujuih miljenja i otvorenih stavova, uokvirenih blagim ne-znanjem i prirodnim nesigurnostima. I podsetimo se da dok u misaonom svetu striktne podele na subjektivne i objektivne karakteristike naeg saznajnog sveta, postepeno iezava svaka osetljivost svetog Duha, boanskih puteva koji se raaju na mestima ko-kreativnih dodira bia i Prirode, svest o neraskidivom preplitanju udela bia i Prirode u iscrtavanju svake putanje naeg sveta ini nas budnima na duhovno obogaenje jezgra naeg bia uivljenou u tanane poruke prirodnih promena, u tihi, ali i gromoglasan govor Prirode, i stopljenou naeg uma sa raznolikim detaljima naeg sveta. Svako bie sveta dobija neprekidne odgovore Prirode na najdublje tenje koje se kontinualno i neprimetno, poput nevidljive fontane duha, izlivaju iz najveih dubina njegovog srca. Ishodi ko-kreacije sveta bia uvek idu korak uz korak sa njegovim direktno nesagledivim temeljnih tenjama i eljama, usled ega svet iz perspektive svakog bia u svakom trenutku predstavlja svojevrstan sud ili poetak suda njegovoj implicitnoj dobroti, zagonetno ogledalo lepote koja se krije u njemu samom. Jer, to su nae duboke tenje prosvetljenije, brinije okrenute saivljavajuem unapreenju sveta, to e i itav svet u naim oima izgledati ispunjeniji skrivenim blagodetima i povodima naeg predanog delanja i saznajnih otkria, dok se u nezainteresovanim, neiuavajuim oima postepeno gase radoznala ushienja o itavim nebesima koja nas ekaju iza svakog ugla naeg ivota. Svi oajavajui emotivni pritisci izazvani idejama o nunosti naeg sudionikog uestvovanja u unapreenju, donoenju pravde i jednakosti na poljima ivota se, u duhu ovakvog shvatanja, preobraavaju u zadivljeno posmatranje i vedrim nadama obasipanje puteva bia sveta, u nau odgovornost prema ne krivljenju i usmeravanju

57

njihovih puteva, ve pozivanju na pronicanje u dubine mora sopstvenih tenji, u predrasudno jezgro naih ko-kreacija sveta. Sve osude, stoga, moramo prihvatiti ne kao povode uzvraanja, ve kao povode radovanja (Luka 6:22-23), posebno kada su one podstaknute eljama ka naim uniavanjem, jer, podsetimo se, svaki poriv ka poniavanju drugih i uzdizanju sebe tim putem, ponie na temeljima sopstvenih slabosti i elja ka njenim nasilnim pobeivanjima. I svako bie je prosvetljenoj svesti povod ne osuivanja i finalizovanja mnenja, stavljanja take na nae predstave o njima, ve neprekidnog, venog traganja ka otkrivanju divnih vodoskoka i fontana putanja ljubavi koji bi se pruali meu nama, i samo sa ovakvim stavom na osnovama naeg upoznavanja i komuniciranja sa biima sveta, sa dubokim molitvenim eljama ka buenju zaljubljenosti u svaki kosmiki detalj, i naa najdublja savest e, usled odricanja od osuivanja, otvarati brane sopstvenih konceptualnih zaklona, doputajui spontanim osmesima, pokretima i reima da nesmetano radosno isplivavaju na povrine naih izraza. U prirodnim susretima i borbama, uvek su, na kraju krajeva, ne drugi ve sama bia ta koja sebe pobeuju ili poraavaju, s obzirom da se u svetu kao predstavi pojavilo volji njeno ogledalo u kojem samu sebe saznaje na sve viim stupnjevima jasnosti i potpunosti154, te da, stoga, kakva je volja, takav je svet...sam svet je sud sveta154, kao to je smatrao openhauer. Sudei drugima, usled toga, zapravo sebe osuujemo, o emu nam svedoe kako Isusove rei da ne sudite, da ne budete osueni; jer kakvim sudom sudite, sudie vam se (Matej 7:1-2), tako i rei LaoCea da ko god pokua da uradi posao glavnog drvodelje, retko kad da bradvom ne posee ruke (Tao Te ing 74). Adaje sveta, proete manipulativnim i osuujuim ne ja u..., ve ti e...116 izraajnim osnovama, ne pobeuju se tenjama ka njihovom proburaavanju i destrukciji, ve znanjem da e svetlo, sa spremnou za pomo stojei pored njih sa naim maem i oreolom dobrote i nepovredivosti, one ili same sebe unititi (kao u hrianskim tradicijama) ili se pretvoriti u nae verne prijatelje (kao u orijentalnim tradicijama) ili naim tragalakim porivima za pronalaenje povoda ljubljenja i divljenja njima biti mirno pretvorene u mefistofelovske sile Prirode, sile koje teei zlu, ipak nezaustavljivo ine dobro25. I sve dok ne uspemo da pobedimo sebe u susretima sa zmajevima naeg sveta, da pretvaranjem naih nasilnih ogorenja i osuivanja u sveta prihvatanja i sveobasjavanja dobrotom uinimo neke od divnih spiritualnih trijumfa naeg ivljenja, zmajevi Prirode e nas upornim stajanjem na mostovima naeg ivota podseati na neizbenost susreta sa njima na putu naeg duhovnog napretka, istinski hodoasnikog putovanja koje uvek vodi u srce naeg bia. Ali kada se nae osude sveta pretvore u deije nevine, zauene poglede ka nebesima, i nae ruke duha e postepeno od skruenih, tunih i guee poplavljenih brana, sa spontanim doputanjem da harmonina reka ivota preplavi i svoje tokove izlije du naih dlanova, toplih dodira i pogleda, posvuda budei izvorno jedinstvo uma i Prirode, biti trijumfalno uzdignute u vis ka neprimetno nasmejanom Suncu sveopte jednote172. Jer, ne postoji pogrean put kada se temelji nae saznajne orijentacije u svetu prosvetle dobrotom, poverljivou (koja sve znake Prirode i njenih bia moe pretvoriti u korisne i blagodetne putokaze), radosnim prihvatanjem i dubokim vrednovanjem zaista svega, svake putanje i bia sveta. I kada su temelji naeg saznajnog pruanja prema svetu ne sivi, strastveno disharmonini, pakleni i hulei, i samo spolja prekriveni izvetaenim omotima prijemivosti, blagonamernosti i sklada, ve kada postanu isti poput miloske suze i svetli poput najprozirnijeg nebeskog plavetnila, svaki na pogled e spontano doprinositi prostiranju talasa blagodeti, mira i

58

sutinske, neshvatljive dobrote svetom. Poput iroke reke koja svojom grandioznom gracioznou nezaustavljivo huji ka svome moru, sa pretvaranjem svih osuda koje su poput zmijskih egrtaljki zakaene za strune ivotnih putanja muzike dodira naeg bia i Prirode u biserno svetlucave izraze nevinih divljenja, itavo nae bie postaje neranjivo na dejstva Prirode i drugih bia, na najmonijim vetrovima razdragano stojei, rairenih ruku, podseajui na let ptice duha predano spremne na skok u vazduno more naih i celotnih duhovno evolutivnih puteestvija, prihvatajui sve sporedne izvorske tokove i smelo se uputajui u talase ljubavi sa najviih grebena ivota, sa najirih i najbogatijih perspektiva doivljaja sveta donosei divotne saznajne plodove dolinama ivota. Utemeljenou na jezgru Sunca naih najdubljih tenji, na gracioznim konturama naeg duha, prisebnim i paljivim oslukivanjem finih talasia istoom uma meditativno umirenog mora naeg bia, ni najglasnije pohvale i pokude sveta nas nee moi skrenuti sa staze naeg misionarskog putovanja. Nae oi e tada postati edne i blage poput Meseca koji neujno koraa zvezdanom pozadinom, svetlucavim morem nae zadivljene sanjalakosti, inei da svaki na pogled prosipa mleno sjajne puteve posvuda oko nas, i da bia sveta spontano ugledavaju jasne i divne galaktike staze na njihovim uzvienim saznajnim poljima, enigmatski posutim mnotvima zvezdanih putokaza. Pratanje, a ne osuivanje, proienje naih pogleda na svet i blinjih bia suzama mira i radosti, a ne sveukruujue, zaslepljujue i ograujue osude, ine put istinske mudrosti. Jer, slino kao to u pauzama izmeu tonova muzike i prazninama naslikanih pejzaa (u japanskom ma: prazninama u naim kreativnim ostvarenjima, ali koje pruaju smisao celini dela)46 poivaju tajne njihovih lepota, i ne samo vetina pamenja i bistrog, inteligentnog prosuivanja, ve pre svega zaboravljanja, pratajueg brisanja pranjavih (na)ela osuda belim oblacima istote, inei da na um postane poput glatke i jasne reke, nedirnute impulsivnim mentalnim pritiscima, uzburkujuim preprekama i nekontrolisanim, fantomski krilatim vizijama. G. K. esterton je smatrao svetla Brodveja arobnim vrtom za svakoga ko ne zna da ita njihove neonske znake, a da vienje je zaboravljanje imena viene stvari46 smatrao je Pol Valeri, i zaista, svako mudro posmatranje sveta karakterie se pronicanjem od mapa do teritorija, od opisa saznanja, oseanja i interakcija ka njihovom iskrenom ivljenju, ka nevinom stapanju naeg bia i Prirode, sa koga divne opise, nezavarani njihovim preslikavanjem na crte stvarnosti, moemo pragmatino, sa orijentacionim namenama, za voljena bia iscrtavati na nebesko istim platnima naeg uma. Ljubite svoje neprijatelje (Luka 6:27), govorio je Isus, dok je Nieov Zaratustra uio da kada imate neprijatelja, ne uzvraajte mu samo dobro za zlo... ve dokaite da je uinio neto dobro za vas, ukazujui nam da svete ivotne interakcije ne predstavljaju samo inertno, blaeno prostiranje dobrih puteva pred bia naeg sveta, nezavisno od dobronamernosti kojom su ona okrenuta prema nama (ime se neprijateljska bia esto ne susreu sa vodama razumevanja i ogledanja svojih pogreaka), ve i uoavanje dobrih, obogaujuih puteva koji e se izroditi iz neprijateljski orijentisanih poteza, uvianje zajednikog izvoenja na Boiji Put kroz prevazilaenja najee uzajamno otkrivenih zabluda u naim pogledima na svet, ime se, zaista, nai i njihovi putevi svepratajue isto obavijaju. Takoe, dokle god najpre vidimo neprijatelje, pa ih obasipamo dobrotom, podsetimo se da naim delima prethode osuujua razmiljanja, uvianja bia u svetlu nepravde i greha ime se obostrano putevi prostiranja naih bia prekrivaju prainom i maglom osuivanja i neprijateljstva (jer istima je sve isto, a opoganjenima

59

i nevernima nita nije isto (Tito 1:15)), a kada uvidimo tue postupke kao dobre, Bogom-dane kljueve koji nam kroz naa prosvetljena razumevanja otvaraju udesna vrata ka novim granama naeg znanja i opte evolucije ivljenja, tada zaista iscrtavamo puteve sveopte dobrote, i to niti naim neprijateljima, niti biima u zabludi, ve biima u ijim srcima doivljavamo izvorno prisustvo Bude, boanskog jezgra postojanja. I premda je neosuivanje preduslov rascvetavanja boanstvenih drvesa poverenja sa temelja naih srca, sa temelja koji kriju nae prisebne odgovornosti za raanje dobrodunosti bia naeg sveta i zadovoljstava njihovih doivljaja sveta, u svakom putu Ljubavi su uzajamno potencirajue isprepletane krajnosti buenja svetog potovanja, milovanja poput mora Solarisa, vulgarno nedodirujueg i neremeueg, ve prelivajueg tananim talasima dobrote i milostivosti sa jedne, i udnje za saznanjem i otkriima puteva koji se raaju kroz poglede voljenih bia sa druge strane. Stoga, ne prividno nezainteresovano i ignoriue prelaenje pogledima preko oiju bia u susretu pod parolama intime i neosuivanja, ve blago i milo, istovremeno aktivno budno i prijemivo, ali i nenametljivo pruanje puteva naih pogleda u divne mostove poverenja, milosko posmatranje, utopljeno u srce sopstvenih tenji koje rasipa svoje cvetove duha posvuda po svetu, ini odraze toplih ljubavi, blaenih vrtloga u moru naeg srca, vrtloga koji boanskom radou i duhovnim uzbuenjima kotrljaju dijamante naih zenica. Jer, to vie eznemo da saznamo, to se vie pitamo o nedodirljivim putevima koji se iscrtavaju i odslikavaju iza duginih horizonata tuih pogleda na svet, to su intenzivniji tokovi renih strujanja naeg bia na kojima plutaju revnosni brodovi naih nadanja, svetlih poverenja i zvezdanih trenutaka iste ljubavi. Oseanja brinosti prema biima naeg sveta divno usmeravaju nae saivljavajue saznajne uspone, inei da zaista svi plodovi naeg znanja poniu na korenima brinosti, da se svako herojsko i viteko srce dugo vaja ne pod oblacima zatite i sigurnosti, ve pod zvezdanim krovovima nepredvidljivosti i potraga za uvek novim balansima naeg hoda ka otkrovenjima sveta u svetlu opte dobrobiti i posveenosti biima sveta, naeg neprekidnog kretanja du ravnotenih ivica izmeu svetlih predanosti blinjim biima, menjanju u svakom sveprihvatajuem dodiru sa njima sa jedne, i nae meditativne uronjenosti, budnog oslukivanja muzike naeg srca odakle izranjaju Gospodnji putevi naih ivotnih staza sa druge strane, vodei nas u svojim plodnim dodirima ka novim morima i obalama ispunjenim letom radosno cvrkuuih ideja kao okrilaenim perspektivama i glasnicima udesnih, vedro osunanih i nasmejanih saznajnih horizonata naeg sveta. S obzirom da se itava perceptivna ko-kreacija naeg sveta zasniva na neprekidno disipativno graenim postavkama naih epistemolokih i ontolokih osnova, na prosuujuem klesanju vrednosnih mermernih statua saznajnih temelja naeg bia sa kojih se uzdiu sva naa oigledna iskustva, te da sama koordinacija informativnim pejzaima naeg sveta podrazumeva osuujue prikovljavanje izvesnih neponovljivih i jedinstvenih iskustvenih tokova naeg doivljaja sveta u prekoncipirane, a priori perceptivne kategorije, kao i s obzirom da estetika doivljaja sveta predstavlja estetiku selekcije, uzajamnog uzdizanja jednih i utonjavajueg zaboravljanja drugih detalja naeg sveta, pa i, na kraju krajeva, usled toga to sutina itavog Kosmosa poiva u Putu, u susretu naeg bia i boanske Prirode u svakom deliu naeg ko-kreirajue iscrtavanog sveta, dok sutina nae ivotnosti poiva u ko-evolutivnom dodiru sa eksplicitovanim odrazima naih nevidljivih, tajnovitih konstelacija u drugim biima Prirode, naa

60

posveenost uenju razvoja izvorno mudrih postavki saznajnih temelja naeg bia u svakom naem pogledu ini preduslov napretka naeg bia na optem putu evolucije duha. Ipak, bitno je znati da emo uvaavanjem eksplicitovanih znaenja naih izraaja i negovanjem povrnih pohvala, pokuda i slatkoreivih fasciniranosti, te prevashodno ekspresija naspram utihnutog, paljivog i nenametljivog oslukivanja - poput bia koje elei da ne nevidljivom i duhovnom, ve vetakom i oiglednom svetlou obasja i bolje sagleda zvezdana nebesa, zapravo jo zatamnjenijim uini objekte svoga posmatranja i predele svojih znatielja samo potiskivati u sve veu tamu i nerazjanjenost zvezdane, bilo spoljanje ili unutranje horizonte naih traganja, dok e nae stvaranje ne rogobatnih i bastionskih temelja naeg saznajnog odnoenja prema svetu, ve saznajnih i vrednosnih osnova na kojima poput mirnog mora mogu ploviti svi brodovi bia sa kojima se susreemo, neprimetno nahoeni ka dobrim vodama putem nevidljivih, podvodnih morskih struja koje im prinose nae temeljne etike orijentacije i duboke molitvene, sveblagosiljajue tenje, ini put takoe neprimetnog dolaenja do duhovno inspirativnih predela naih ivotnih putovanja, takama paradigmatskih prelaza na kojima emo uoiti da smo kroz tihu reku vremena, ni sami to ne primeujui u prividnom platou, ali zapravo sinusoidnom i rezultujue kontinualno uzdiuem toku naeg napretka, iskristalisali dijamant nae due u najveim dubinama naeg bia, dragi kamen koji je neprimetno obasjavao itav svet svojom boanski reflektorskom svetlou, ispunjavajui ga sutinski sve prosvetljenijim i blaenijim dodirima i saznajnim eurekama. Stoga, naa predanost ne grubo osuujuem utvrivanju naih stavova sa idejama ruenja svih shvatanja koja im modifikujue prilaze, ve tihom i radoznalom oslukivanju na mudro prosuujue iscrtanom moru naih nadanja, biserne vere, sirena i talasia ljubavi, ini put blagodetne mudrosti. Jer, ne u utvrivanju naih stavova sa idealima ruenja tuih ideala na granitnim stenama podnoja naih kamenitih tenji, ve podsticanje razvoja raznovrsnosti pogleda na svet kroz fleksibilnost naih shvatanja i ideala, uz uoavanja stabla i korenova jedinstva koji itavu ovu raznolikost stapaju u boansku Jednotu, jeste put prosvetljenog, neosuujueg razmiljanja. elei da sagledamo tajanstvena znaenja zvezdanih konstelacija i izvornih, temeljitih poruka detalja naeg sveta, nevidljive znake vremena koje oni neprekidno raaju u ko-kreativnim dodirima sa jezgrom naeg bia, stoga, naspram njihovog doivljavanja na ogromnim zamcima naih prekoncipiranih shema prosuivanja (vetake svetlosti koja e zatamniti radosno trepue, ozvezdane nebeske sfere), silaenjem do temelja naih saznajnih i ontolokih osnova, skidanjem slojeva naih zatitnih materijalnih, saznajnih i vrednosnih oklopa - kao nakon doivljaja Isusove besede na gori (Matej 57) - i doivljajem crtica naeg sveta ne na golemim logikim spletovima, ve na golim podlogama nae iskrene otvorenosti, u susretu sa njima ne kroz nae svesno osmiljene postavke, ve putem naih bia onakvim kakvi jesmo, spontano izraavajui dugo klesane vrednosti miloskih Venera saznajnih osnova naeg bia pred licem sveta, pred nama e se otvarati udesne boanske poruke i znaci vremena na svakoj kapi kie, na ivici svakog plutajueg oblaka, u pogledu svakog bia sveta i u svakom traku svetlosti koja isplivava iz naeg duhovno ozarenog srca. Sa verom da svaki detalj naeg sveta, takvim kakav jeste, bez potrebe za naim interferiranjem i prividno sveznajuim ispravljanjem, sam po sebi sledi Put Prirode, te da svako delo bia Prirode i itav njen tok sadre mora dragocenih putokaza koje samo naa poistoveujua i saivljavajua poverenja mogu prepoznati i izneti na plodonosnu

61

povrinu, u svim zvucima muzike sveta, doivljavajui je na osnovama svetih voda naeg poverenja, uoavaemo divne aneoske poruke, harmonije zvezdanih usklika na naim zadivljenim elima i ka nebeskim tajnama usmerenim pogledima, stojei na krovovima naih kua prijateljstava i drugarskih drenja za ruke, obasjani muzama boanskih, deije mudrih, nevino zadivljenih, sveprijemivih i uzbueno otvorenih, miloskih i blagodetnih, spontano nebeskom lepotom, istoom i mistinou, Suncem i zvezdama obasipajuih oiju, sve detalje i bia naeg sveta emo videti u prosvetljujuim, ka nebesima pruajuim i veno radosnim okvirima. Umesto oiju koje bilo poput sove, iz prikrajaka i pijunskih rupica naeg sveta, skrivajui sutine sopstvenog bia, osuujue pokuavaju da upiju sri posmatranih bia, i poput obruih klikera skreu poglede sa strane u susretima sa potencijalnim ukrtanjem pogleda, ili bezoseajno, uspavano i primitivno tupo promatraju svet bez tananih tragova zauenosti, uzbuenja, potovanja i radovanja, raaju se blaene okice koje ne osuuju bia sveta kroz prikrivene poglede upuene ka njima sa strane, ve uronjene u sutinu saznajnih osnova koje neprimetno isplivavaju na povrinu talasastih uzbuenja naih okica, stopljene sa sutinom nae due, sa svetlim temeljima naeg postojanja, veno iznedrujui blaga duha sa njihovih riznica, predano pruaju sebe u face-to-face susretima sa drugima. Jer, najdublje sutine bia i detalja naeg sveta se ne mogu spoznati prividno objektivnim ili neutralnim posmatranjem sa strane, ve predanim susretima celote naeg bia sa njima, posveenim stajanjima u ravnotei Puta, ravnotei istovremene utonjenosti u jezgro naeg duha, u srce naeg bia i saivljavanja sa biima i stvarima prema kojima obgrljavajue prostiremo Sunce naeg duha. Svako uenje naeg bia u dodiru sa Prirodom zasniva se na paljivom promatranju odgovora koje nam odailje na svet sa suptilnijim inicijacijama naih dejstava na njega. Mudro prosuivanje, paljivo poklapanje naih dejstava, naih najsiunijih tenji i pomisli sa izgledima naeg sveta i njegovim porukama kao dobronamernim odgovorima i orijentirima kojima nas obasipa uiteljska Priroda, imanentno je u svakom vidu saznajnog progresa na naim ivotnim putovanjima, putovanjima koja u potrazi za skrivenim blagom i zlatnim Tajnama sveta vode ka otkljuavanju tajanstvenih riznica blaga naeg srca i naih pogleda na svet. Jer, u prirodnim naukama, objekat istraivanja vie nije priroda sama po sebi, ve priroda u susretu sa ljudskim pitanjima, i u tom smislu ovek susree sebe, pisao je Verner Hajzenberg, i zaista, svaki eksperiment bilo u vidu svakodnevnih mudrih istraivanja preseka skupova naih temeljnih tenji i rezultata nae percepcije - unutranjih konstelacija naeg duha i naih saznajnih temelja sa jedne, i vidljivog kosmosa naeg sveta, te zvezdane lepote oiju blinjih bia sa druge strane -, ili u vidu naunih ogleda kao ogledanja temeljnih, tautolokih postavki teorijskog modela opisivanja istraivanih prirodnih pojava u formulisanim eksperimentalnih ishodima, predstavlja susret biaistraivaa sa najdubljim, implicitnim pitanjima koja esto neprimetno tinjaju u njegovom duhu. Svaki oblak, svaka latica cveta, svaki um borova i ples svake senke u mirnim veerima nae due, slino kao i svaki pokret i ideja blinjih bia, svaki pejza na displejima modernih komunikacijskih ureaja, ine mora zvezdane praine bezbroja malenih, sjajnih putokaza na stazama naeg duhovnog napretka. I zato ne pasivno i uspavano tonjenje u njih sa zaboravljanjem sutine naeg bia, ve pronalaenje ravnotee Puta, uzajamnog i istovremenog budnog odranja panje na temeljima naih saznanja i naeg posmatrakog doivljaja sveta sa jedne, i saivljavajueg stapanja sa

62

predelima naih posmatranja, postajanja Jednog sa svakim biem, sa svakom suzom, oblakom i dugom naeg sveta kao jedinim boanstvenim nainom njihove spoznaje sa druge strane, ini put zaista mudrog uenja, suptilnog, nemanipuliueg i blaeno blistavog doivljaja sveta i spontane izgradnje stopa evolucije Prirode, sve divnijeg eksplicitovanja mora njenih skrivenih potencijala i izvorne, tihe boanske sutine. I na putu preputanja svih samo-uzdiuih osuda potpunim posveenostima naeg bia prosvetljenju blinjih, znajmo da se ne nae eksplicitne osude, izrazi i stavovi, ve nae najdublje, skrivene tenje i neujni govor naeg srca neprekidno preslikavaju na istinsko stanje naeg sveta, posredstvom naih implicitnih etiko-estetskih vrednosti kokreirajui svaki njegov detalj. ovek moe izgledati tih, ali ako njegovo srce osuuje druge, on neprekidno brblja; ali moe biti i ovek koji pria od jutra do veeri, a ipak je zaista tih160, uio je Aba Pimen, dok je Isus smatrao da nita nije skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati. Stoga e se uti na svetlosti ono to ste rekli u tami, i propovedae se sa krovova ono to ste kazali na uho u sobama (Luka 12:2-3), podseajui nas ne samo da povrni izrazi ljubaznosti koji plivaju na moru netrpeljivosti, nezadovoljstva i mrnje nalaze metaforu u noju koji zabada glavu u pesak u susretu sa opasnou, ve i da i najsuptilnije niti naih misli, najneujniji ubori, talasii i otkucaji muzike naih oseanja i blagodetnih tenji nalaze svoje opte oplemenjavajue mesto u simfoniji Prirode, nosei poruke naeg srca ka najdaljim prostranstvima sveta, podjednako tiho, skriveno i neprimetno ga nahodei ka sve udesnijim, sve prosvetljenijim i duhovno uzvienijim biima u grandioznoj prii kosmike evolucije ivota i odvijanja putanja Boijih otkrovenja, poput razvijajuih tepiha kraljevskog hoda; znajui, naravno, da koji hoe meu vama da bude velik, neka vam slui (Matej 20:26), da bio bio glavni meu ljudima, ovek mora govoriti kao oni koji mu nisu ravni; da bi bio meu prvima, mora uvek ii iza njih (Tao Te ing 66), te da, poput sveprihvatajueg mora, sputanjem ka biima naeg sveta i saivljavanjem sa njihovim pogledima na svet, slino duhovnom strelcu koji saivljavanjem sa metom svoga ciljanja, postajanjem Jednog sa njom, odapinje strelu i pogaa njeno sredite, nae divne tenje tada kroz rezonantne harmonije blagodetno titraju strune divotnih oseanja koje spajaju srca bia u komunikaciji, inei da se ona pretvore u divne glasnike boanske muzike sa plavih i enjivih zemaljskih prostranstava. Znajui za polaritetnu ureenost Prirode u okviru koje se kroz neprekidna prevazilaenja problematinih interakcija sveta naim predanostima pronalaenju njihovih prosvetljujuih i blagodetnih reenja otvaraju putevi prirodne evolucije, sve bilo dobrotom obgrljavajue ili sukobima izazivajue talase naeg sveta emo gledati oima nevinosti, tople miline i utonjenosti u lepotu svakog posmatranog predela, oima u kojima se ogledaju ne stroge i munjevite uzdranosti od kritikih osuda, ve blagi talasi temeljne ljubavi, s obzirom da nikada ne moemo znati u kolikoj meri svaki od njih zaista doprinosti iscrtavanju sve arolikijih i uzvienijih crtica prirodnog reda. Povrni znaci blagonaklonosti, sazdani na temeljima ravnodunosti, uzdizanja sopstvenog ugleda ili pukih navika ne prostiru svetom talase odgovarajue kvalitetu njihovih povrnih znaenja, ve duboka strujanja najdubljih tenji, temelja njihovog porekla, dok disharmonina dela esto razbuuju etiki uspavana bia Kosmosa predstavama kako ne treba, spaavajui ih od slinih sopstvenih pogreaka i inei da obaspu sebe zavetima svetih puteva ka kojima e se samostalno usmeravati. In a many dark hour, I've been thinking about this, that Jesus Christ was betrayed by a kiss; but I cannot think for you,

63

you'll have to decide, whether Judas Iscariot had God on its side36, pevao je Bob Dilan, podseajui nas na neizvodljivost dolaenja do finalnih prosuivanja sveobuhvatne i istinske dobrote i blagosti izraaja bia naeg sveta, inei da se uistinu obasjamo otkrovenjem da sve, zaista sve sledi Put Prirode, da svi ljudski izraaji i tenje, blagodetni ili destruktivni, bivaju u reci vremena upotrebljeni kao korisne stepenice u naoj gradnji velianstvenih saznajnih i evolutivnih kula, ostvarenja sve udesnijih i mudrijih perspektiva i pogleda na svet. Dok osuujuu svest moemo odslikati neprekidnim koenjem i postavljanjem brana slobodnom, prirodnom toku nae percepcije, iskustva i poteza kiice nae imaginacije na platnu naeg uma, te zamrzavanju i ukruivanju bistrine naih pogleda na svet, neosuujua, slobodno prostirua, nejurea, ali i nezadravajua svest jeste analogna postajanju naeg bia i naih pogleda na svet vodopadno jasnih i poput perceta na vetru, aneosko laganih, osloboenih samo-pritisaka i tereta naih, esto sitnih i neprimetnih osuda. Sa nestajanjem ovakvog osuujueg zadravanja tokova naeg iskustva, itavo nae bie postaje poput mirnog vodopada koji, iako se neprekidno menja i kree, zahvaljujui nedostatku silovitih modulacija, odslikava smirenu i trajnu Sunevu dugu na svojoj povrini. Blagosiljajui svaki tren puta koji ostavljamo iza nas, inei da svi njegovi beskrajno vredni detalji potonu u boanski sjaj spasenja, okreemo se istog uma ka putu koji se prua pred nama, u svakom novom trenutku postajui novo bie i isijavajui sveti mir posvuda oko nas. U svakom trenutku biram ko sam50,127, smatrao je Hajnc fon Ferster, podseajui nas na lepotu svesti koja namesto osuda, koenja i neprirodnog zadravanja prirodnog slivanja naih ideja i reka razmiljanja, u svakom ivotnom trenu, budno i prisebno, iznova postaje novo, celotno bie, radosno ispunjeno venim mirom, sjajem i boanskom dobrotom, znajui da u svakom trenutku postajemo novo stvorenje, sa naim jasnim, ka nebesima usmerenim pogledima odraavajui neponovljivi boanski sjaj sa plavetnih zemaljskih prostranstava. Svest Puta ispunjena vodama prirodnosti, izvornom, mirom ovekoveenom radou i satori hrabrou, spontano se rascvetava sa temelja naeg odricanja od postavljanja samo-svestnih, malenih osuda i brana na puteestvijima naeg razmiljajueg ivljenja. Ipak, zaista neosuujua, svepratajua svest, svest koja ne uraunavajui zlo (Korinani I 13:5) aneoski lepravo orijentie bia ka divnim horizontima lepote i boanskog sjaja, karakterie se, naravno, odricanjem od istinitosti i univerzalnosti svake tvrdnje, ukljuujui i podelu na povoljne i nepovoljne tipove svesti izreenu u ovom pasusu, inei da poput radosnog, sveotvorenog cveta prihvatamo svaku ivotnu normu, misao (a svaka misao predstavlja svojevrsni sud), ideal i etiku zvezdu-vodilju naeg sveta kao podjednako vanu i istinsku, da ih duhom prihvatanja sve spontano pretvorimo u divne, sjajne podsticaje na naem duhovnom letu ka uzvienim, nebeski jasnim pogledima i predelima budunosti. I naa samo-svest, egocentrino odstupajui od ravnotee Puta, balansa unutranje prisebnosti i saoseajne predanosti (neprekidno kao da se upitkuje: Da li u ostaviti povoljan utisak i opiniti bia oko sebe?...Ovaj izraaj je bio nepovoljan da izrazi moju vanost u oima drugih, zato mi ne odstupa panja od njega?), te ukoeno zadravajui prirodni, nesamo-svestni i lepotni tok naeg izraavanja, predstavlja slino more suptilnih osuda koje namesto svetog pratanja sebi i drugima, te okrenutosti radovanju i uzvienju svih naih krhkih i nesavrenih ljudskosti u nebeske, aneoske visine, nelagodno ukruuje nau panju na izvesnim detaljima naeg izraavanja, zaboravljajui na vanost

64

negovanja ravnotee Puta, brine, prisebne posveenosti blinjim biima naeg sveta. Jer, kada smo brino okrenuti blinjima, kada zaista ivimo za duhovna uzvienja drugih bia, slino kao i kada ispunjeni vodama poverenja odraavamo nae izraaje sa temelja bezbrinosti i vene ljubavi (u koje uvek moemo uroniti i utoliti nau e nastalu koraanjem pustinjama usamljenog, izolovanog, nesaoseajnog i emotivno zadravajueg ivljenja), postajemo poput malenog morskog plovka koga ni najjai talasi ne mogu porinuti, te koji uvek spretno pronalazi nove, veselo poigravajue ravnotee u uslovima uvek novih i neoekivanih uticaja sredine. I kada obasjamo nae bie istom, neosuujuom sveu koja, poput neumuljavljene, izvorske kapi vode iz pesme Dona Dona, poljubi obalu i nastavi dalje (podseajui nas i na stihove Vilijema Blejka, He who bends to himself a joy doth the winged life destroy, but he who kisses the joy as it flies lives in Eternity's sunrise97), svi detalji naeg sveta postae povodi ne koenja, uspavljivanja, ignorisanja i osuujueg razaranja naeg sveta, ve negovanja svete tolerancije, divotnih radovanja, mirotvornog uenja i nesagledivo prostirue evolucije ivotnosti i duha. Umesto vraanja natrag i merkajueg poreenja povoljnosti opcija naeg kretanja i izraavanja, raa se svest da negovanje jezgra poverenja, blaeno obasjavajue volje i vene radosti kojima odzvanja srce naeg bia ini sve staze sveta Boijim, pravim putevima koji vode naem duhovnom razvoju, kao i celotnom napretku ivotnosti sveta. Drevni indijski i budistiki ideal nevezanosti u odnosu ne samo na zemaljska bogatstva, periodine ekspresije naeg sveta i ulna zadovoljstva, ve i u odnosu na raznovrsne suptilne detalje sveta nae percepcije, spontano se razvija iz svesti neosuivanja, inei da se naspram pritiskajuih tuga prolaznosti u nama rasplamsa bezbrino osunano znanje o Kosmosu kao u beskraj prostiruoj raznovrsnosti ivota, planetarnih domova i zvezdanih davanja, veno obasjanih Boijim mirom i nebeski osmehujuom sreom. Meditativna smirenost, blaena dobrota, te povrh svega idemo dalje optimizam, znanje da su svi tragovi ucrtani na naim putevima, sagledani mudrim osvrtanjem unatrag, povodi divotnih uspona ka oblacima izvorne radosti i duhovnog sjaja, otelotvoravaju se iz svesti o neprekidnom pratanju kako naim malim i suptilnim pogrekama, tako i disharmoninim mislima i delima blinjih bia, i sve mudrijem nastavljanju ka putevima bezbrinog sjaja iza horizonata naeg postojanja. Dok nas naa osuivanja ine preoptereenima, bremenitima i nelagodno pritisnutima - s obzirom da je svaki - ko grei rob greha...ne sudite, pa vam se nee suditi (Jovan 8:34...Luka 6:37) -, naa pratanja i utapanja mora udesnih detalja naeg sveta iza nas u talase blagonamernosti i vodiljne dobrote ini nas blaeno laganima, poput ptice koja svoje nebeski iste poglede, uprkos boravljenjima u pranjavim predelima osuda sveta, moe uvek uzvisiti ka blistavom, lepravom letu jedinstva uma i Prirode; jer saznaete istinu, i istina e vas osloboditi...opratajte i bie vam oproteno (Jovan 8:32...Luka 6:37), kako nas je uio Isus. A na ovom putu uzvienja naeg duha, znajmo da se iskrenost saivljavanja sa biima sveta, injenja da i mi ivimo i patimo dubokom i silnom strau ljudi3, te uvid u unutranji sjaj naeg bia i znanja da stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naa dua3, u divnoj, himninoj pesmi u prozi Sunce Jovana Duia raa tek kada kroz veselu, bezbrinu i lepravu plovidbu radosnih spoznaja naeg bia i sveta dostignemo vode tekoa, krhkosti i neuklapanja naih snova u zemaljske predele, tihe vode prolaznosti, nemira, sumnje i nedoumica koje ponovna buenja svetlosti duha i utonjenosti u unutranji, veni sjaj bia, poput trenutka kada Zen

65

drvosea, prouivi Zen, opet prepoznaje reke kao reke i planine kao planine, uistinu prosvetljuju u svetlu vene dobrote, milostivosti i nebeskog sjaja. Svaka telesna nemo i umanjenje naih mladalakih sposobnosti hitrog razlikovanja se, stoga, znajui da otar vid moe biti opasnost za oko, otar sluh moe biti opasnost za uho, brzo osuivanje i zakljuivanje moe biti opasnost za um28 (kao to je smatrao uangCe), te da ko sve brzo razume, ima priliku da previdi zaista vane stvari u ivotu67 (kao to je smatrao Aleksander Poup), nadomeuju intuitivnim sposobnostima, bogatstvom u vidu beskrajno dragocenih tragova i vrednih zapisa naeg iskustva na biolokim osnovama naeg postojanja, te istinskom, duhovnom snagom. Takoe, sa iscrtavanjem brazdi, suptilnih korita i razlika na ontolokim temeljima sjaja naeg bia i naih pogleda na svet, sve vea i udesnija svetlost duha je potrebna da obasja na um i srce, inei da sjaj duhovnog blaenstva i sunane snage ljubavi, odraavajui se od tamnih i tekih tokova naeg bia i sveta naeg saznanja, uporedo raste i razvija se sa naim starenjem. I paralelno sa Duievom alegorijom, lepota mirnog, meditativnog, neosuujueg uma, postajanje naeg uma poput nevinog deteta koje se, okupano u moru istote i Ljubavi, nevino igra peanim plaama, bivaju spoznati i ostvareni kroz nepregledne trenutke naih zaokupljenosti malenim osuivanjima, kategorizacijama i ograniavanjima prirodnog beskraja, osuivanjima koja, ipak, predstavljaju ponekada i divna rtvovanja sjaja jedinstva uma i Prirode u svrhu pragmatinog ostvarenja udesnih snova blinjih bia i unapreenja evolutivnog uzdizanja duhovnosti i celotnog sveta. O znanju da svaki kvalitet je put Stajah izmeu Gospoda i vas, da vam javim rei Gospodnje (Mojsije V 5:5) Iz dubokog, temeljnog znanja da svaka saznajna i perceptivna informacija, svaka crtica sveta iz perspektive svakog bia nastaje u dodiru saznajnih, idejnih i fizikih osnova bia i Prirode, boanskog uitelja na putu duhovne evolucije bia, proizilazi mnotvo divnih, inspirativnih i istinski usreujuih harmonija. Zahvaljujui nenaruivom elementu subjektivnosti svakog opisa, spoznaje, razmiljanja i pogleda na svet, znaemo da je svaki pokuaj uvoenja kriterijuma istinitosti i objektivnosti, opisa sveta nezavisnog od naih elja, htenja i najdubljih tenji, adekvatan prikovljavajuem ukruivanju sveta slobode naih saznanja, kreativnih verovanja i puteva traganja. Zatim, znaemo da radost i slavljenje putanja naeg sveta ne pripada ni solipsistiki, naem idejnom svetu oko koga se okreu druga bia i ostale zvezde, svetu koji je naa manipulativna igraka - jer ako ja proslavljam samoga sebe, nitavna je moja slava (Jovan 8:54) -, niti objektivistiki, svetu iz koga je sutina naeg bia izolovana, svetu koji se mehaniki, neumitno, ravnoduno, inertno i besmisleno, poput unapred navijenog asovnika, kree u skladu sa inicijalno ustanovljenim, deterministikim fizikim zakonitostima, ve emo znati da sve to postoji pripada dodiru izmeu bia i Prirode = Boga na putu evolucije bia, putu njihovog postajanja novih Sunaca, novih zvezdanih izvora inspiracije i kretanja na istim putevima posredstvom bilo njihovog velianstvenog treptanja na platnu nebeskog svoda, ili davanja oivljavajue i isceljujue svetlosti nekim novim Gajama, izvoritima novih zvezdanih, spiritualnih puteva, novih bia, novih putanja uenja nad zvezdama Kosmosa...

66

Svaki detalj naeg sveta ne predstavlja sliku univerzalne stvarnosti nezavisne od naeg bia, niti samo ogledalo nae usamljene saznajne i ontoloke sutine, ve ishod kokreativnih dodira ovih dveju nedodirljivih saznajnih polova, Puteva Prirode i srca naeg bia. Novoroenom detetu rezultati percepcije izgledaju poput haotine i nesreene reke utisaka koja se, ipak, postepeno, poput lego-slagalice u kojoj, poto se izvesni opaajni podsticaji prepoznaju kao ponavljajui i kategoriu u odreene podsvesne klase, individualno konstruisane perceptivne celine se slau do kompleksnih, stabilnih izgleda naeg sveta u kojima tada opstaju vrste, ustaljene predstave objekata, konstantnosti naeg i drugih bia, te raznovrsnih graninih uslova u kojima moemo planski i spontano koordinirati naim ponaanjem i kreativnim izraajima. Svaki vid ulne percepcije se, stoga, poput svakog drugog konvencionalnog znanja i ivotne vetine, ui, i dok se ista novoroena saznajnost karakterie potpunom zbunjenou i neprekidnom nepredvidljivom novitetnou u susretu sa izgledima naeg sveta, saznajna i perceptivna ukruenost jedne saznajne ostarelosti - koju prati kategoriko prepoznavanje perceptivnih celina naeg sveta u okviru koga nas krute predrasudne saznajne i perceptivne osnove esto ine izrazito ignoriuim i slepim kako u odnosu na novitetne, tako i familijarne putanje, to je i razlog zato deiji dani, ispunjeni novitetnim iskustvima, prirodnom tragalakom radoznalou i zvezdano rasutim povodima iuivanja, u svesti bia traju znatno due od dana odraslog doba - predstavlja drugu krajnost naih doivljaja sveta u ijem srednjem Putu, deije nevinoj mudrosti, poiva nepredvidljivo-ponavljajua, novitetno-periodina, evolutivno-umirujua harmonija naeg iskustva. Iako se svako posmatranje i rezonovanje nuno zasnivaju na izvesnim pretpostavljenim, tautolokim vezama i tvrdnjama, sa oseanjem uenja i traganja, umesto uglavnom potvrivanja naih predrasudnih oekivanja u naim interaktivnim posmatranjima, stvaraemo novitetne zakljuke i impresije, uistinu ne samo uspavljujue pre-poznavati, ve zaista budno i radosno u-poznavati blinja bia i itav svet. Ne samo da su svako ulo i svaki senzor osetljivi iskljuivo na razlike8, na modulacije neprekidnih ciklinih tokova koji poput reke protiu talasovodima naih opaajnih sistema - inei da nas umirenost naeg bia moe initi duboko osetljivim za najfinije umove Prirode -, ve, na primer, na vizuelni ulni sistem jo na nivou mrenjae zapoinje sa kompresovanjem interpretiranih eksternih impulsa, inei da su poruke koje stiu u odgovarajue modane centre ve redundantne, spontanim, prirodnim kategorizovanjem zbijene strukture46 koje se, zatim, u skladu sa epistemolokim, vrednosnim kriterijuma individue dodatno kategorizuju. Ne samo da, tako, prirodne putanje koje ine izvorne inicijacije ivotnih opaaja, oblikuju iva bia, dok iva bia svojom kreativnom aktivnou oblikuju ove prirodne inicijacije - oliavajui nam povratno spregnutu, neprekidno evolutivnu interakciju izmeu Prirode i njenih oiju -, ve i nae bioloke osnove oblikuju nae vrednosne koncepte i porive, dok nae temeljne vrednosti oblikuju nae bioloke organizacije, inei dragulje naih srca kreativnim sreditima iz kojih zrai svetlost evolutivnog produhovljenja celokupne ivotnosti. I kao to se u legendarnom filmu Raomon, sa promenom perspektiva posmatranja naizgled identinog, objektivnog dogaaja, sutinski menja njegova slika, i svako bie sveta poseduje jedinstvenu, u svakom trenutku neponovljivu predstavu sveta u skladu sa neponovljivom kako sopstvenom fizikom i saznajnom strukturom, tako i tokom prirodnih procesa, jer se zvezda razlikuje od zvezde po sjaju (Korinani I 15:41), te niko ne moe u istu reku dva puta ui, jer ni ovek ni reka nisu nikada isti, kao to je

67

smatrao Heraklit. Nae bie, stoga, neprekidno stvara, iscrtava svoj svet u dodiru sa prirodnim podsticajima. Svaki put kada neko izgovori da svet je divan, moda emo kroz znanje o ko-kreaciji uvek jedinstvenih i neponovljivih svetova iz perspektive svakog bia Kosmosa, u daljini uti odzvanjanje ne samo Ti si divan23, ve i dodir izmeu Tebe i Prirode je divan, jer subjekat i objekat predstavljaju nerazluivo spojene polove ko-kreacije svakog detalja bilo kog saznajnog sveta. Svet, tako, nije ni solipsistiki izum naeg uma, niti skup objektivnih fluktuacija prostorno-vremenskog supstrata, nezavisnog od sutine naeg bia i naih htenja, ve sve to postoji jeste evolutivni dodir izmeu najdubljih konstelacija bia i boanski uiteljske Prirode, na putu razvoja nebeske istoe naeg duha i kraljevstva Boijeg uspavanog u celini Kosmosa. Stoga se svaki vid magijske manipulativnosti odslikane bilo objektivistikom ljutnjom deteta kada se saplete o kamen i okrivi ga za loe namere147, ili solipsistikom razdraenou kada se putanje njegovog sveta ne kreu onako kako im ono naredi - te svaki vid oseanja usamljenosti i mentalno-emotivne izolacije od ostatka naeg sveta, slino kao i svaka druga finija manipulativna igra prema crtama naeg sveta i drugim biima, preobraavaju u prosvetljene saznajne crte sa shvatanjem da je svaki na doivljaj i svaki traak naeg iskustva putokaz u uenju sa boanskom Prirodom (te da svaki kosmiki kameni poseduje svoj smisao za nekoga, kao to je cirkuski pajac hrabrio tunu elsominu u filmu La strada, pozivajui nas umesto razarajuih ljutnji ili depresivnih obeznaenosti na blistavu, kreativnu zauenost prema tajanstvenim porukama i poreklu putanja izbrazdanih u svakom kameniu na naem dlanu), Prirodom koja nas svojom beskrajnom ljubavlju ui kako da postanemo nova Sunca, da ispunimo zvezdane ideale bia koja dajui i ne itei nita zauzvrat stvaraju, hrane i obnavljaju itave svetove udesnih saznanja, pravei nove zvezde i prostirui put boanskog stvaranja u beskraj. Slino kao to se uspeno putovanje morima na brodu sa jedrima zasniva na usklaenoj vetini jedriliarstva i uzdanju u puteve vetrova, oblaka, zvezda i morskih struja, i ispunjenje puta evolucije poiva u tanano oploenoj igri najdubljih tenji saznajnog bia i nauene snalaljivosti sa jedne, i putanja prirodnog supstrata sa druge strane. Svaki put poseduje dve strane, i kroz igru prirodnih polariteta se razvija svet. Put predstavlja divan simbol ureenja sveta, jer istovremena razdvojenost i spojenost koju oznaava svaki put predstavlja divnu metaforu nunosti razdvojenosti bia Prirode od Boga u svrhu postanka sveta raznolikih putanja, sveta informacija i saznanja. U prirodi ivotnosti je stvaranje novoga, pretvaranje jedinstvenih celovitosti u nove razlike, u nove grane i pupoljke novih plodova Prirode, da bi se svi oni usreujue ponovo vratili u svetlost jedinstva. Simbol evolutivnog razvoja, informativnog bogaenja sveta i grananja svetskog stabla znanja, ogleda se u morskoj zvezdi koja naputa zadovoljnu druinu (hegelijanska teza) u potrazi za svojim putem, stvarajui tako Put razdvojenosti (hegelijanska antiteza), ali i enjivo, duboko u srcu noeno jedinstvo ka kome e ona svojim kreativnim postupcima budunosti teiti, i u dostizanju koga (hegelijanska sinteza) e dovoditi sebe i svet do novih, lepotnijih stanja ivotnosti. Sve to postoji je put, i sutina svakog vida religioznosti je put pruanja naeg bia prema Bogu, itavom svetu, svakom njegovom biu. Ne postoji, stoga, nita to je objektivno, odvojeno i nezavisno od nas. ...Never send me to know for whom the bell tolls; it tolls for thee, podsetio bi nas Don Don, i svaki zvuk, svaka informacija pokazuju na relaciju sa Tobom, koja tako postaje prosvetljujui centar referentnog

68

sistema subjektovih saznanja. I tada, naa odgovornost za kako nezgodne situacije, tako i stvaranje lepote svuda oko nas, prestaje da bude uaurena i ogranieno lokalizovana, ve se pretvara u put naeg dodira sa svetom, put koji se prostire na sve postojee, ime nae misli i postupke moemo mudro i prosvetljujue smatrati duboko odgovornima za dogaaje u najudaljenijim delovima sveta i u naizgled najmanje povezanim ivotima blinjih bia, inei nas blaeno zamiljenima nad svakim listom deteline koji se odcepi u more, nad svakim zvonom i umom vetra ije melodije, nosei poruke srcu naeg duhovnog puta, prolamaju vazduh na putu ka nama. Svaki vid evolucije postaje time ko-evolucija, uzajamno unapreivanje svesti i osetljivosti ivih bia i oplemenjujue vajanje njihove ivotne sredine, slino kao i uvek uporedno i zajedniko evoluiranje bia uronjenih u bliske ekosistemske interakcije. Dobrota kojom se odnosimo prema svetu i drugim biima odraava se, tako, na oplemenjivanje i sopstvenog bia, dok, sa druge strane, brino usavravanje sopstvenih pogleda na svet, jezgrovitih vrednosti i blinjima okrenutih elja i pruanja ruku, dovodi do spontanog ulepavanja celokupnog kako ivog sveta, tako i najudaljenijih kamenia koje tada neka daleka mora radosno talasaju, odzvanjajui Kosmosu biserno peane dodire harmonija ko-kreacije sveta. Istraivanja sveta oko nas, tako, postaju identina sputanjima do sutine naeg bia, dok nam produbljivanje tajni predrasudnih i biolokih osnova naih pogleda na svet, u beskraj otvara nove predele i horizonte prirodne ureenosti. Neo-darvinovsko shvatanje evolucije kao procesa transformacije koji se odigrava u nama, nezavisno od nae sredine, i neo-lamarkovsko shvatanje po kojem se evolucija odigrava kroz adaptaciju bia sredini, dakle sutinski nezavisno od saznajnog jezgra samog bia, stapaju se tako u isprepletenu celinu. Evolucija postaje put, dodir izmeu naih najdubljih tenji i nevidljive, tajnovito boanske Prirode, Prirode koja voli da se skriva176, kao to je smatrao Parmenid. I u tom Putu, nae najdublje elje, poput ozvezdanog neba, uvek se ispunjavaju, nai snovi kao najdublje vizije naeg bia postaju stvarnosti i kakve snove gajimo, takvi i postajemo. Nai talenti, inteligencija i intuicija ne predstavljaju uroene i same-po-sebi ostvarujue kvalitete, ve ishode susreta naih sopstvenih tenji i elja sa bezbrojnim voljama drugih bia, u mikrokosmosu naeg uma. Gde nema vizije, ljudska vrsta nestaje (Prie Solomonove 29:18), pisao je car Solomon, podseajui nas na kontinualnu samo-kreaciju i isceljenje naih bia kroz nae vizije, dok je Hajnc fon Ferster govorio: Neka bude vizija: i bi svetlost50, slaui se sa Isusovom porukom da vi ste svetlost sveta (Matej 5:14), da naa dobrota i plemenite tenje ka obasjavanju ivotnosti naeg sveta svetlou, ine da nas sve Sunce zaista obasipa svojom svetlou. Jer, zaista, ono to vidimo, to i postajemo: mi koji jesmo na svet, svet koji ko-kreiramo sa svakim ivotnim trenutkom. Golgeter koji stremi ka golu obasjan eljom za njegovim postizanjem, stvarajui u sebi predeo koji podsea na Sunev zalazak i mio ples sambe na uzavreloj peanoj plai, zna da je buenje finalne vizije postignutog gola u srcu pree od svake promiljene trenutne analize povoljnog naina utiranja lopte i gaanja mete. Slino tome, predanou vienju, odnosno stvaranju duhovne svetlosti u drugim biima, na tihi nain prosvetljujemo sutinu njihovih i sopstvenog bia. Iz okvira autopoietike teorije znamo da se ivotni sistemi karakteriu neprekidnom samo-generacijom, ciklinim procesima u kojima svaki element neprekidno gradi ostale elemente bia, i analogno tome i mi sa naim posmatranjem i interpretacijama (nerazdvojivim od procesa posmatranja, jer nema ulnog opaanja bez implicitne interpretacije u kojoj uestvuju

69

naa svesna i podsvesna oekivanja, navike i saznajne, fizike i bioloke strukture) stvaramo na svet. Jer, ako zaista vidimo sebe oima drugih, kao to je smatrao Viktor Frankl, tada uvianjem nebeske lepote i izvorne mudrosti u biima naeg sveta, tiho i neprimetno sledimo Boiji, krotki i jurodivski put stvaranja sveta sree, radosti i mira. I upravo zato je nuno prosvetljivati korene sopstvenih pogleda na svet, znajui da osuujui svet podseamo na majmuna koji se ruga sopstvenom odrazu u ogledalu117, te da ulni organi jesu svojevrsne teorije128,147 (kao to je smatrao Karl Poper) koje ne primaju impulse objektivnog sveta, ve ga neprekidno implicitno interpretiraju i stvaraju. S obzirom da sve naune, umetnike, filosofske i svakodnevne jezike predstave sveta predstavljaju - kao posledica neponovljivih jedinstvenosti sveta iz svake saznajne perspektive i neizvodljivosti dosezanja stvari-po-sebi, ve samo ishoda naih spoznajnih dodira sa Biem sveta samo metafore, ali ne i istinitosne odraze stvarnosti (a primetimo da se sa intenzitetom kriterijuma istinitosti koji neka drutvena ideja propagira, uveava i tragian opseg njenih dejstava), i prosvetljena razmiljanja budunosti vidim slino Aristotelu, utemeljivau savremene logike analize, liene metafizikog elementa, koji je smatrao da to sam vie upuen na sebe i to sam usamljeniji, utoliko vie postajem ljubitelj mita176, i Martinu Hajdegeru koji je pisao da miljenje u budunosti vie nee biti filosofija. Ono treba da sie do siromatva svoje prethodne sutine. Miljenje sabira jezik u jednostavne prie176 u povratku na igru staklenih perli, na tanano pletenje poetskih, inspirativnih sa jedne, i racionalnih izraajnih putanja sa druge strane, u neraskidivo isprepletene, harmonine celine. Jer, vera i znanje, lepota i razum moraju biti nerazluivo uzajamno proeti i meusobno potencirajui u svakom obliku dubokoetikog vida ljudskog znanja. A znajui da svaki oblik eksplicitovanog ljudskog znanja predstavlja skup isprepletanih metafora, metafora koje nastaju u dodiru horizonata interpretirajueg bia i stvaralakog bia188, moi emo u svakom ljudskom ili civilizacijskom delu zanemariti njihov eventualni prepotentni implicitni imperativ istinitosnog kazivanja (a istina je rat167, kako je imao obiaj da kae Hajnc fon Ferster) i pronai povode divljenja u njihovom sistemskom, optem karakteru koji ih, poput Isusovih i svih drugih, mudrih religijskih pria, moe initi relevantnim opisom i etikoestetskim putokazom u svakoj aktuelnoj ili zamiljenoj ivotnoj situaciji. Odravanje znanja da svaki kvalitet je put, ko-kreativni plod na relaciji izmeu naeg bia i Prirode, spontano i nae telesne, jezike i mislene izraaje nahodi u smeru ne egocentrinosti, dominantnosti, ali ne ni gubljenja dubokog oseaja odgovornosti i aktivne kreativnosti, ve skromne uravnoteenosti, srednjeg Puta koji nas vodi kroz prihvatanje kako realizma i uvaavanja tuih iskustava, tako i duboko ukorenjenog konstruktivistikog oseanja odgovornosti, jer mi, naim mislima i temeljnim eljama zaista stvaramo svet u dodiru sa uiteljskom Prirodom. Tako se i objektivistiki stavovi tipa: Ova muzika je dobra, preobraavaju u skromne izraaje tipa: Dopada mi se ova muzika (iako na jezik ne moe izbei objektivistiku eksplicitnost i postaviti referentne centre izraaja na relacije, glagole, skromno skrivajui krajnje take ovih odnosa iza naih saznajnih horizonata), a referentni centri svakog naeg izraza se pomeraju od solipsistiki zamiljenog jezgra naeg bia ili hladnog i nasuminog, objektivnog sveta, na put koji spaja nae saznajne svetove sa boanskom Prirodom. Iako strogi objektivistiki stavovi zvue autoritativno, prividno snano, znalaki i emotivnim pritiskom pozivaju na promene u saznajnim svetovima drugih bia, istinska snaga lei u skromnim, tihim izjavama, jer tiha voda je ta koja breg roni. Nakon pozivanja Nebeske

70

vatre i trijumfa nad Valovim prorocima (Carevi I 18:37-39), prorok Ilija, oseajui se ne ushieno, ve tuno (jer, u svakoj pobedi ima mnogo suza (Tao Te ing 31)), odlazi u divljinu, seda ispod kronje drveta smreke i, poput Dorda Bejlija u filmu It's a wonderful life, u vrhuncu sopstvene tuge i beznaa, inicira pojavljivanje anela koji ga ohrabruje, inei da Ilija krene na put ka Planini Horeb na gori Sinajskoj gde e se susresti sa Gospodom. I ree on, idi napred i stani nad planinom pred Gospoda. I gle, Gospod proe, i veliki i snani vetar rascepi planine, i razlomi stene pred Gospodom; ali Gospod ne bee u vetru: i nakon vetra, zemljotres; ali Gospod ne bee u zemljotresu: i nakon zemljotresa, vatra; ali Gospod ne bee u vatri: i nakon vatre, doe glas, miran i tih37 (Carevi I 19:11-12). I zaista, iako smo danas okrueni vrednovanjima gromoglasnih izjava i raspirujuih poklia, prava snaga i iskrene zvezde-vodilje poivaju u malim, tihim glasovima, u skromnim i nenametljivim porukama i mirnim, idilinim, impresionistikim pogledima na svet, prirodnim ambijentima i pejzaima. Iz teorije igara se mogu izvesti zakljuci da dok tenje ka hitrim i hirovitim postizanjima koliko god mirotvornih i harmoninih reenja, rezultuju u buenju dugotrajnih nesklada i nerazumevanja, doputanja polaganog i prirodnog rascvetavanja naih ideja u vidu divnih, oplemenjavajuih ostvarenja dovode do uobliavanja itavih sistema u pitanju u istinski harmonine konture22. Istraivanja na osnovama sistemske teorije su slino pokazala da ekonomski projekti sa idealom get big fast predstavljaju dugotrajno uspene i odrive sisteme samo u retkim uslovima, kada se niz sistemskih efekata spontano povoljno usaglasi119, a sa dubokim znanjem da nae najdublje tenje, naa dua, poput Sunca, okruena planetama vere, temeljnih tenji, nadanja i prieljkivanja, uestvuje u ko-kreaciji itavog sveta u dodiru sa Boijom, uiteljskom Prirodom, sa svim postojeim, raa se i znanje da nije nuno naom glasnoom, eksplicitovanom, propovedajuom etikom, ve tihom i neprimetnom, implicitnom dobrotom, menjati svet u smeru napretka i jednake dobrote. Umesto eksplicitovane dobrote, dobrote koja se krije samo u reima i plitkim delima koja oliavaju nau uglaenost i pristojnost, neophodno je negovati dobrotu i herojstvo na nivou naih najdubljih, implicitnih tenji i izraza, na nivou jezika naeg srca. Jer, rei prijemivosti i blagonaklonosti u osnovi kojih se kriju tenje ka odricanju i odbacivanju, oseanja nezadovoljstva susretanim biima i strah koji emitujemo u naim susretima naspram radosti i slobodnih istraivakih, ali suptilnih, nemanipulativnih i nedodirujuih poriva, samo na povrini doprinose harmoninom usklaivanju globalne ivotnosti, dok korenite putanje nastavljaju da progrizaju itav svet na mnogo dubljim nivoima, neprimetno prouzrokujui nezadovoljstva, disharmonije i sukobe. Jer, kada se lovac ustremi na svoj plen, peva slatku pesmu da ga oara, ali sva dela budalastih su nalik brzo izbrisanim brazdama na vodi, a dela svetaca su poput ugraviranih linija na kamenu. Premda mogu biti mala, ostaju trajna (podseajui nas na rei cara Solomona da kako uragan (a uragan je vihor kome se uri, kako nas podsea jedan aforizam) proe, tako i ravih nema vie: ali pravedni su veni temelj (Prie Solomonove 10:25), prim.a.)...Iako moemo iveti u visokoj drutvenosti, ne mora postojati bliskost poput vode i lotosa. Sveti ljudi mogu iveti daleko razdvojeni, a ipak biti radosno sjedinjeni poput meseca i vodenih ljiljana101, kako nas je uio drevni ratnik Nagaruna. Poznato je da s obzirom da plamen koji se brzo rasplamsa, brzo i ugasne - dok se intenzivno reklamirana, eksplozivno popularizujua ljudska dela nakon odreenog vremena gase i postaju zaboravljena, tiha i neprimetna, nenametljiva dela, godinama i vekovima polako nalazei

71

svoje mesto u istoriji ljudske civilizacije, postaju duboko uticajni i znaajni izvori inspiracije, zaista menjajui itav svet. Za razliku od meteorita koji samo prohuje nebeskim svodom ili heliocentrinih planeta i drugih satelita koji, sijajui reflektovanjem Suneve svetlosti, brzo zamaknu iza horizonta, zvezdani, iz dubine svoje egzistencije sagorevajui izvori, ijoj svetlosti je potrebno puno, puno vremena da pristigne do nas, dugotrajno i poverljivo konzistentno obasjavaju nae duhovno enjivo nebo svojim divnim znaenjima138. I sa druge strane, mudro posmatranje sveta nikada ne postaje trenutno i eksplozivno fascinirano susretima sa biima i putanjama sveta, ve je okrueno znanjem da razumevanje svih velikih i vanih ivotnih ideja zahteva njihova dugotrajna glaanja, preispitivanja i graviranja ne samo du peanih dina puteva po kojima hodimo, ve i irom reka ivota koje struje u nama i u Suncima koja se svakog dana raaju u dubinama naeg stomaka i svetim jedinstvom obasjavaju nae mirno i prisebno, neujno meditativno bie. Samo se na pijaci ovek presree sa Da? ili Ne? Sporo je iskustvo svih dubokih fontana: dugo moraju one ekati dok ne saznaju ta je zapalo u njihove dubine116, pisao je Fridrih Nie, podseajui nas na fuzzy prirodu svakog prirodnog odgovora, reenja i putokaza, kao i ne na brzinu i lakomislenost, ve radosnu dubinu i budnu, hitru sporost kao na puteve mudrih razmiljanja. Ipak, ponekada sa dubokim intuitivnim oseajem drei na dlanu izvesne putokazne linije, u nama se moe razbuditi neobjanjiva, prosvetljujua impresioniranost, iji se razlozi tek kasnije, kroz mnogo proteenih voda, pojave, podseajui nas na vanost mudrog i paljivog, poverljivog i jezgrovitog, poput vetine Tao konjuara Jina157, dodirivanja i upoznavanja prirodnih putanja. Na slian nain kao to elei da plivamo neujno, neprimetno, ne pravei nijednog vala, poput Tao plivaa, namesto tenji ka maksimiziranju brzine naeg kretanja, namesto nestrpljivosti i cilja na naem umu, moramo se nauiti da upravo u putu ka vrhovima planina opstaju njeni plodni predeli, te da svaki na zamah i pokret moraju odisati mirom i predanou datom trenutku postojanja, i rukovoenje naim ivotnim postupcima moe dostii savrenu harmoniju sa Prirodom, harmoniju zlatnih vremena o kojoj se sanjalo u doba procvata Tao filosofije, u kojoj bia ne ostavljaju traga, samo kada nae ideale brzine i neprekidnog rasta zamenimo ravnoteama, optimalnostima i srednjim putevima. Jer, tajna lepote doivljaja sveta nikada ne poiva u samo jednoj, bilo stvaralakoj, bilo interpretativnoj strani saznajnih interakcija, ve u njihovim susretima, u obogaujuem, evolutivnom razumevanju koje se raa u preseku horizonata dubokih tenji koje nevidljivo sveobuhvataju vidljive crte i dela, kao i skrivene misli i oseanja bia u dodiru. Umesto objektivnih, materijalistikih pristupa i kvaliteta, ili solipsistikih, subjektivno idealistikih izuma crta sveta, tako se postavlja put, dijalog, dodir, aktivno upoznavanje i uzajamno istraivanje kao potencijal beskrajnih kreativnih iskri na putu evolucije ivotnosti. Jer, svaka evolucija je ko-evolucija, i sve to je zaista dobro i odrivo za celotnu Prirodu, dobro je i za nas, i obrnuto: ono to je zaista, dugorono i u holistikom, sveobuhvatnom kontekstu zaista dobro i prosvetljujue za nae bie, dobro je i za itavu Prirodu, Prirodu koja crta pravo krivim linijama, inei da su esto dui, krivudavi, tei i naporniji putevi stvaralakiji i zaista pravi, da su uska vrata i stenjen put koji vode u ivot (Matej 7:14), da nai skromni izbori predstavljaju najbogatije izbore, da putevi praine vode vodama istote, da putevi beskrajnog davanja vode plodnom izobilju, i obrnuto.

72

Sa znanjem da na svet predstavlja plod igre uma i Prirode, i naa odgovornost i smislenost sveta se paralelno prostiru, donosei nam nove koloseke znanja i divljenja. Jer, danas je odricanje odgovornosti kroz prihvatanje sveta objektivnosti i nezavisnosti od naih saznajnih, emotivnih i opte-temeljnih perspektiva egzistencije, postalo toliko popularno da se u veini izraaja moe nazreti implicitno prebacivanje sopstvenih odgovornosti za izgled naeg sveta na druga bia, na Prirodu, na sudbinu, Tvorca, na inertne i nasumine fizike zakone, na deterministiku, kompjutersku prirodu sveta, na socijalna pravila ponaanja, visoke politike odluke i stavove i slino. Savremene objektivistike ideje na osnovu kojih se u eksternim dogaanjima krije tajna ivotnih zadovoljstava - doprinosei stvaranju savremenih zavisti ne prema tuim unutranjim doivljajima, ve prema eksternim okruenjima u kojima plutaju bia, te nastanku mnogobrojnih sukoba, iniciranih idejama da se menjanjem sveta, a ne njegovog subjektivnog doivljaja postie srea ine, takoe, sutinska prebacivanja odgovornosti za stanje naeg sveta, i to od svesnog oblikovanja naih etiko-estetskih temeljitih stavova na kojima se grade udesne ispunjenosti u susretu sa najskromnijim putanjama sveta, do zaboravljanja na unapreenje sutine naih pogleda na svet i zamiljanja tuih, udaljenih i inertnih svetova kao prividnih kljueva sree. Dananja pozivanja na eksplozije na Suncu kao na uzroke klimatskih promena, umesto na temeljne vrednosti savremene potroake kulture i sledujue pozivanje na modifikovanje prvenstveno sopstvenih stavova i tenji, pa tek potom i ureenosti sveta, predstavljaju tipine primere ovakvih objektivistikih prebacivanja odgovornosti, i pored toga to je optimalni put uvek srednji Put, put koji se prua izmeu, za-jedno sa nama i Prirodom, nama i svim postojeim. Sunce koje raa nove dane u oima planetarnih bia samo u objektivistikim predstavama sveta predstavlja inertno kosmiko telo koje nezavisno od naeg doivljaja sveta, pria svoje prie, slepo obavlja svoj osvetljavajui posao, dok u svetom, kokreirajuem doivljaju stvarnosti znamo da je ono, slino kao i svaki detalj Prirode, metafora jednog dubljeg, analognog Sunca u nama samima, da je ono divan znak koji vodi u srce naeg bia, u jezgro svetlosti duha i da, stoga, upravo vera i plemenite tenje koje nosimo u nama ine da se ono svakodnevno raa i blagosilja svojom svetlou ivotnu raznovrsnost naeg sveta. Obsodijansku pahulju i silicijumski ip pogaa svetlost iste logorske vatre koja se prenosila od ruke do ruke od kada se ljudski um zaeo46 stav je Dorda Dajsona koji nam odslikava Sunce i itav svet poput olimpijske baklje koju su neije duhovne brinosti i saoseajna portvovanja postavila u nae ruke, inei nas neizmerno odgovornima da ovaj veni plamen ivota odrimo i u jo divnijem obliku predamo futuristikim i sve spiritualnijim svetovima ka kojima se kreemo. S obzirom na uzajamnost uticaja boanske Prirode i naih temeljnih tenji u svakom ostvarenju, raanju svake informacije naeg sveta, ne samo relaksirajue preputanje naem biu da zamahuje mirne talasie, harmonine uzdahe i izdahe irom mora naeg bia, niti samo preputanje tajnama, skriveno realistinoj Prirodi, nosi sa sobom put savrene harmonije, ve istovremeno preputanje i sopstvenom biu i Putu Prirode, njihovom iskrenom, srce-otvarajuem, predanom dodiru tokom, na primer, svakog umirujueg utonjavanja u san, predstavlja put divnog, adaptivno-evolutivnog utapanja u jedinstvo uma i Prirode. Molitveni, iskreni dodir jezgra naeg bia i tajnovite Prirode, otvara nam puteve plodonosnog mira, radosnih otkrovenja i boanskih saznanja. Tajna naeg duhovnog uspinjanja, boanskih iskri i plodova duhovnog ovaploenja, poiva ne samo u divnim eksternim putanjama sveta i naem pasivnom

73

predavanju njima, ve u aktivnoj interakciji izmeu saznajnog uma, itavog naeg bia ispunjenog tragalakim pitanjima i mistinom otvorenou sa jedne, i putanja Prirode sa druge strane. Dobre i zle, povoljne i naruavajue putanje i harmonije sveta nikada ne postoje nezavisno od naih, bilo direktnih, perceptivnih ko-kreacija ili indirektnih, misaono-reflektivnih interpretacija. Ko-kreacija svakog detalja naeg sveta je uslovljena naim najdubljim tenjama i saznajnim osnovama, a svaki vid sujevernog demonstva, primitivnog, magijskog verovanja u egzistenciju potlaujuih, bilo zlih ili dobrih sila u svetu se, kroz otkrovenje stvaranja sveta u dodiru naih saznajnih tenji i skrivenih, boanskih temelja Prirode, pretvara u poverljivu i svetlu svest, prosvetljenu znanjem da mi, nae najdublje tenje i htenja, u sprezi sa nevidljivom, boanskom Prirodom, jesmo gospodari nae sudbine, slobodni da prividno bilo otkrivajue ili izumljujue, ali zapravo uvek ko-kreirajue, kroz dodir naih saznajnih tenji i Puta Prirode, uei stvaramo svet. Traganje za naom sreom koja, poput zakopanog blaga, postoji u nekom ambijentu Prirode, nezavisno od naih sutinskih, trenutnih tenji, nas moe samo podsetiti na Sunevu dugu i up sa blagom koji se krije u njenom podnoju, up neuhvatljiv jer Suneva duga uvek opstaje u relaciji izmeu naih oiju, nae perspektive posmatranja sveta i poloaja Sunca. Slino tome, kroz dodir Prirode - boanskog ideala odslikanog metaforom Sunca koje stvara ivot, ne itei nita zauzvrat i saznajnih bia, raa se itav svet, svaka putanja, linija i nota muzike Kosmosa. U svakom predelu Prirode i u svakoj ivotnoj situaciji, stoga, moemo podeavanjem kompasa naeg srca, doiveti prosvetljujuu sveprisutnost naeg bia, trenutke beskrajne radosti i stapanja u prirodnu celinu, trenutke znanja da sve stvari, dobre i loe, i mi sa njima, neumitno pratimo Put Prirode, Prirode za koju tada znamo da je beskrajna lopta ija je povrina nigde, a centar posvuda. Svaka crtica sveta, svaki njegov kvalitet, sve to moe pod bilo kojim uslovima postojati predstavlja ishod dodira, puta izmeu dveju saznajnih polova. S obzirom da ne samo da razliite fizike metode opisivanja prividno istih predela stvarnosti rezultuju esto u drastinom uzajamnom odskakanju dobijenih vrednosti i stanja stvari105, ve i da, uopte, razliita bia ne vide slike istog, objektivnog sveta, ve svako od njih kontinualno stvara, ko-kreira u dodiru sa Prirodom svoj posebni svet, i svaki opis Prirode se mora pozivati na dve strane, posmatraku, epistemoloku i prirodnu, ontoloku, te moramo biti svesni merne aparature, nae bioloke strukture i saznajnih predrasuda pri razumevanju opisa svakog naunog rezultata i zakljuka. Svaka definicija, stoga, mora biti izvedena iz relacija saznajnog entiteta i Prirode te tako informacija moe biti (ontoloka) razlika koja pravi (epistemoloku) razliku (premda bih, postavljajui referentni centar na samu relaciju, informaciju pre definisao kao pravljenje (epistemoloke) razlike (ontolokom) razlikom), putanja moe biti pruanje panje du granice koja ini primarnu, perceptivnu razliku itd. - pri emu, naravno, jezgra naeg bia i Prirode, dua i Bog, u krajnjim sluajevima, ostaju nedefinisani, skriveni u naim jezikim ekspresijama, otelotvoravajui tako biblijsku zapoved da ne uzimajmo uzalud imena Gospoda Boga svojega (Mojsije II 20:7). Premda je savremeno nauno-filosofsko razmiljanje i izraavanje zasnovano na tradiciji eksplicitovanja i definisanja svih upotrebnih pojmova, neprirodnost ovakvog prilaza i ukazivanje na nunost egzistencije elementa mistinosti u svakom vidu filosofije, nauke i ljudskog znanja, na nunost uravnoteavanja vere i razuma, intuicije i logike, raa se iz izranjanja niza cirkularnih definicija ili zatvorenih lanaca definicija, sa iole produbljenim osnovama naeg znanja, sa

74

istraivanjem saznajnih i racionalnih temelja na kojima stoje zakljuci svakog oblika ljudskog rezonovanja. Znanje da se srca lepote, boanske esencije naeg postojanja i duhovno-drutvenih putokaza, ne mogu eksplicitovati, ve uvek moraju opstajati na nevidljivim temeljima davanja naeg bia svetu, ini nas uistinu mudrim ljudskim biima, ovenanima u tajnovitim i mistinim osmesima koji pozivaju na uenje i traganje za enigmom ivljenja, za skrivenim blagom religioznog traganja. Prihvatanje relativnosti iskustava i ne-znanja koje uokvirava nae posmatranje i predvianje efekata odreenih prirodnih pojava i ponaanja na tue saznajne svetove, znaci su ogledanja duboke etike na naim saznajnim temeljima. Jer, dok su takmiarski duh, egocentrinost, odvanost i uzdizanje sopstvenog bia u naim drutvenim odnosima, usko povezani sa apsolutistikim poznavanjem (ta je dobro za druga bia) i manipulativnim doivljavanjem drugih bia poput lutaka vezanih za kruto drvenu drku naeg ega, znanje da ono to je dobro za nas, ne mora biti dobro za sva druga bia u svakom drugom iskustvenom kontekstu, prua se ruku uz ruku sa ne takmiarskim, ve blagodetno uzajamno uzdiuim doivljavanjem blinjih bia kao nae brae i sestara, oeva i majki, sinova i kerki. I sa ovakvim stavom mora, mora u koje se ulivaju sve reke u potrazi za zatitom, duhovnom potporom, utehom i osnaenjem, dananja rutinska ogovaranja i pokazivanja na sopstvena nezadovoljstva, kao naina da se sputanjem drugih pokau sopstvena veliina i vrednost, pretvaraju se u uzajamno uzdizanje, podizanje, edno posmatranje sveta sa vratom irafe usmerene ka svetlucavim zvezdama. Umesto zaslepljujue fiksiranog, ratobornog ubeivanja blinjih bia u iskljuivu istinitost i ispravnost sopstvenih stavova, ideja, te vrednosnih kriterijuma i orijentacija, umesto insistiranja da se svi povinuju naim pogledima na svet, naim shvatanjima i kreativnim vodiljama, sa prihvatanjem jedinstvenosti i neponovljivosti iskustva iz svake saznajne perspektive Kosmosa, postavlja se susret sa pruenim rukama budne odgovornosti, sveprihvatanja i ne predrasudnog potvrivanja, ve nepredvidljivog i otvorenog, radoznalog upoznavanja, proetog milim treptanjem toplih oiju u kojima teku blage vode poverenja i radosnih saivljavanja, oiju koje duboko znaju da poto svaki kvalitet, svaka crtica svaijeg sveta predstavlja ko-kreativni put izmeu due i Prirode, sve zaista poiva u svemu; cela Vaseljena proima ivotom svako zrnce peska, svaki na mio pogled ili pomisao veselo, u talasima plove Vasionom, svaka naa temeljita pretpostavka i boanskost due se ogledaju u svakom deliu naeg sveta, dok prisustvo Boga pulsira venou u svakom zrncu Kosmosa. Temelji nae due i Boga se nikada ne mogu direktno sagledati, ve se njihovi neprekidni evolutivni, ko-kreativni dodiri u kojima se raa i razvija itav svet naeg iskustva, mogu oitavati u svakoj, i najmanjoj crtici naeg sveta. Tada, u ravnotei Puta, ne samo da se sve obeznaene usamljenosti koje nose jednostranosti bilo solipsizma ili objektivnog realizma pretvaraju u beskrajno plodonosne dodire, ve i svaka naa drutvena i ekoloka razmena saznajnih i ontolokih temelja sa biima sveta prestaje da bude monoloko prianje sebi, kao i ulagujue povinovanje tuim autoritetima - ne razvijanje novih, kreativnih podsticaja biima sveta, ve pasivno potvrivanje njihovih stavova, ideja i puteva - i pretvara se u graenje mostova jednakosti, u svete, budne, istovremeno prisebne i duhovno obgrljujue, prisajedinjavajue susrete sa biima sveta, omoguavaju nam da se naa isceljujua kreativnost, kroz svetle snopove nae imaginacije, kroz zamiljanje voljenih bia u oblicima svete istote, isusovske blagosti i draesne dobrote, rascvetava obasipajui itav svet cvetnim semenima saznajnih, zvezdanih divota.

75

Neko se prua ka blinjima jer trai sebe, a neko da se izgubi116, uio je Nieov Zaratustra, opisujui nam krajnosti dominirajueg solipsizma i odgovornosnoredukujueg objektivizma u muzici svete ljubavi, ali sa odranjem tople ravnotee Puta, sa svakim naim istovremeno prisebnim i poverljivim pogledom, dodirom i sjajem naih vrlina, poniklima na mostu jednakosti koji spaja tanano oslukivanje naeg srca sa jedne, i predano pruanje naeg bia itavom svetu i blinjima sa druge strane, otkrivaemo kako najdublje sutine naeg bia, tako i jezgra Prirode, boanske osnove naeg postojanja, pletui usput divne strune ko-kreacije sveta u dodirima nae due i Boga, i draesnih harfi koje povezuju bia Kosmosa u istovremeno duhovno budno i sanjalaki opijeno, istovremeno svesno i prisebno, u sebi utonjeno stvaranje i spontano, slobodno preputanje melodijama i harmonijama sveta, te istovremeno doputanje da nas dirljive pesme kroz nau umirenost, stresno-apsorbujue preplave inspirativnim oseanjima, sutinski nas uzdiui na putevima nae evolucije i evolucije itavog sveta, kao i ne proputajui da nas povremeno lelujave melodije navedu na spontani, sveispoljavajui i oputajui ples. Jer, tek kada dopustimo da nas suze u grlu preplave naih budnim i mirnim uivljenostima u muziku sveta, iz naeg grla e moi da poteknu spontani glasovi osunanih, ptiijih usklika, odraza iste radosti i boanske blagosti. I s obzirom da je itav na svet posledica neprekidnog ko-kreativnog dodira izmeu nae due i Gospodnje Prirode, te da je nastao iz sveobasjavajue elje za samospoznajom i samo-realizacijom koja se - s obzirom da svest o postojanju bilo ega nuno podrazumeva nesavreno spoznajnu podelu na posmatraa i posmatrano - protee u beskonanost divnih ivotnih opcija postojanja sveta, putanja saznanja i svetlih oseanja radosti, ogledanje celokupne Prirode u naoj svesti, u naem susretu sa njom kao ontolokim temeljima koji u sprezi sa naim najdubljim epistemolokim tenjama grade strune sa kojih se prostire ko-kreativna muzika itavog naeg sveta i raanje svakog njegovog delia, predstavlja srednji Put naeg duhovnog razvoja, injenja svake kokreativne putanje naeg sveta, svake granice koja istovremeno spaja i razdvaja nau duu i Prirodu u ovim uzajamnim, molitvenim ogledanjima, svetim Duhom. Iz svesti o iscrtavanju svakog delia naeg sveta putem dodira saznajnih temelja naeg bia i boanskih osnova Prirode, izmeu bezbrojnih divnih, opte prosvetljujuih i oplemenjavajuih posledica, rascvetava se i znanje da se samo besna i razmaena, deije manipulativna delanja karakteriu idealima direktnog, savreno preciznog i vernog preslikavanja naih kreativnih ideja na prirodne supstrate naeg sveta, te da je svako istinski divno, spontano i neshvatljivo prosvetljujue stvaranje proeto spletom naih samostalnih kreativnih ideja i preputanja spontanom toku Prirode, oslukivanju njenih znakova i suptilnih ograniavajuih putokaza pri ispunjenju naih zamisli i otelotvoravanju draesnih, nevidljivih muza nae duhovne inspirativnosti. Svako zaista divno, boansko stvaranje podrazumeva predavanje nae potpune kontrole i predvidljivog reda putanjama zajednikog, uzajamnog stvaranja i evoluiranja, a raanje novitetnih ideja kroz bljetave susrete razumnih, logikih vorova i lavirinata sa inspirativnim, intuitivnim vodiljama ka njihovim reenjima i osunanim izlazima, te udesni trenuci replikacije ivotnosti, izvornog postajanja dva od jednog, slino kao i Boije stvaranje sveta kroz prihvatanje slobodne volje ivih bia (ali i obrnuto, stvaranje i evoluiranje sveta ivotnosti kroz prihvatanje boanske emanencije i duhovno dragocenih putokaza u svakom deliu Prirode), predstavljaju primere divotnih kreativnosti obeleenih ne manipulativnim dranjem svih konia lutkastih i beivotnih pokreta i dodira naih dela,

76

ve davanjem i poput zvezdanog neba rasipanjem itavog sebe, svojih najdubljih izvorita kreativnosti i plemenitih tenji na brine i zadivljene dlanove bia sveta. Ideja o mogunostima antropocentrinog dizajniranja materijala i ureaja budunosti atom po atom, bez obaziranja na samo-organizacijske vodilje Prirode, stoga, izmeu ostalog, preputa mesto harmoniji nae logiko-intuitivne kreativnosti i negovanja pragmatikih zvezda-vodilja u srcu naeg bia sa jedne, i oslukivanju suptilnog govora Prirode, njenih siunih putokaza sa druge strane, evolutivnom koraanju ka poljima budunosti kroz dranje za ruke nae zadivljene ljudskosti i boanske Prirode171. I svako nae prebiranje po kosmikim tonovima koje nae bie spontano iznedruje sa svakim trenom naeg ivljenja, u svojoj zasenjujuoj lepoti biva proeto harmonijom izmeu ponovljive, kristalne ureenosti naih kreacija i spontane, meditativne i vodene preputenosti neujnom govoru naeg srca, doputanju da se kako jezgro naeg jedinstvenog bia, tako i Put celotne Prirode istovremeno izraze kroz nas. Naa duboka odgovornost izgraena na temeljima vere da sa svakim naim tonom isceljujemo bia Prirode, da na neprimetan nain pred njima prostiremo zlatne puteve koji vode ka spoznajama njihove due, ini da poput Sunca duboko uronjeni u sagorevanje sopstvene boanske sutine, iznedrujemo nadaleko pruajue zrake svetlosti, zlatne i poverljive, putokazne odsjaje du staza na kojima se prostiru brini i paljivi koraci tanano osetljivih i draesno ljubopitljivih bia Prirode. I kada se susretnemo sa objektivistikim stavovima negiranja ko-kreativne prirode sveta, iscrtavanja svakog njegovog detalja kroz dodir najdubljih vrednosti naeg duha i neprimetne, boanski uiteljske Prirode, ukazujui nam da se vidljivi i opipljivi kvaliteti svakog zajedniki dostupnog objekta sveta mogu usaglasiti kao jednaki za sva ljudska bia, setimo se ne samo da ravnotea zajednikosti i posebnosti ini jednu od sutinskih ivotnih tajni (tajni ivota u kome znamo da samim tim to na svet postoji, postoji nas barem dva), te da jedinstvene bioloke strukture iscrtavaju u sprezi sa prirodnim inicijacijama nuno jedinstvene perceptivne svetove, ve i da, premda se izvesne oigledne osobine zajedniki doivljenih objekata mogu uvrstiti u jednake (implicitnim dogovorom usaglaene) kategorije, njihove nevidljive crte, oreoli duha koje oni prostiru oko sebe su jedinstveni za svako bie Kosmosa, inei da u jednakim predelima, svako od nas vidi razliite prie, uspomene, ideale prolosti, krasotne snove i crte nedokuive lepote. Premda se za loptu u naem naruju moemo usaglasiti da je ona okrugla, da poseduje izvesnu boju, arolikost i veliinu, njen unutranji sjaj, neopisivo more oseanja i internih ivotnih putanja koje svako od nas vidi u njoj, ne mogu se usaglasiti upravo jer pripadaju sutinskim putevima naih doivljaja sveta, putevima koji su poput ljubavi, vere, radosti, duha i Boga uvek skriveni i neeksplicitujui, ali istovremeno sveprisutni i sveproimajui. Otkrivajui mo temeljnih, nevidljivih i suptilnih putanja naeg razmiljanja, doivljaja sveta i etikih stanovita koji rasprostiru svetli sklad itavim naem biem i svetom, u nama se budi i znanje da se blistavim mislima i istoom razuma, proienjem najdubljih vrednosti naeg bia, svetlom dobrotom naeg srca, iscrtavanjem raznolikih detalja bia naeg sveta u konturama duevni prozirnog, osunanog sjaja, privoenjem svih bia sveta u zajednicu naeg svetlog srca uistinu usavravaju putevi naeg boanskog misionarstva. Informativna i spiritualna evolucija Prirode se odigravaju paralelno, uzajamno potencirajue, inei da se temeljito produbljivanje jezgra naeg razmiljanja odraava i na bogatstvo naih kreativnih poduhvata, dok arolikost informativnih pejzaa naeg

77

sveta podstie iscrtavanje sve uzvienijih, boanstvenijih i milostivijih stepenica duha naih bia. Evolucija duha i sveta se, stoga, odigrava upravo na nivou ko-kreativnih putanja raanja sveta u oima bia Prirode. Sunce koje pozdravljamo na svom izlasku naim toplim mahanjem, tako, predstavlja mudri putokaz u jedno veliko Sunce due koje gori u naim biima, a naa bia i Priroda se kreu korak po korak, ruku uz ruku, uzajamno se ogledajui i zaljubljeno tonui u oi jedna drugih na putu nae zajednike evolucije. Na stupanj karmikog uzvienja, evolucije duha, ostvarenja sve udesnijih, milotvornijih i ednijih saznajnih talasa, horizonata i boanstvenih dodira na nebesima naeg uma i srca, moemo oitavati kako na lepoti organizacije naeg bia, tako i na harmoninosti prirodnih i drutvenih ureenosti, stepenima prijateljstva, ljubavi, sree i zadovoljstva kojima odiu putanje koje se pruaju izmeu blinjih bia naeg sveta. I na putu naeg duhovnog napretka, injenja naeg bia i sveta, udesnog drveta saznanja koje se uzdiglo iz karmiki umreenog ivotnog supstrata sveta, blistavim i nebesko istim, setimo se da se zla karma neutralie tenjom ka dobroti58, kao to je smatrao Milarepa, pokazujui nam da ne samo u prividnim korisnostima i isplativostima naeg delanja u svetu, ve na tananim temeljima naih najdubljih tenji, u milostivosti uma, sjaju srdanosti i boanskoj srei kojima obasjavamo sve nae, i prividno najmanje znaajne kreativne poduhvate, poivaju tajne uspenosti, trajnosti i celivanja vodama dobrote i duhovnog rasta celotnu Prirodu i njena bia. Poput umskih slonova ili livadskih pela koji, utabavajui praumsko ipraje i srkajui cvetni nektar, neprimetno i nehotino raznose biljna semena iz kojih e izrasti nove, sjajne krune ivota173, i naa bia irom prostranstava sveta tiho i neprekidno seju semena naih najdubljih tenji, temelja naih nadanja i nae vere u raanje Sunca dobrote i boanskog sjaja u srcima blinjih bia i itave Prirode. Apokrifno jevanelje po Filipu sadri sledee redove: Vladari misle da se putem njihove moi i volje izvode njihova ostvarenja, ali Sveti Duh u tajnosti postie kroz njih sve onako kako eli. Istina, koja postoji odvajkad, seje se posvuda. I mnogi je vide posejanu, ali je malo onih koji je vide ponjenu...Niko ne moe videti ita od postojeih stvari ukoliko ne postane poput njih...Isus je postao veliki, ali je uinio svoje sledbenike velikim, kako bi ga mogli videti u njegovoj veliini...A ono to vidimo, to i postajemo...Vera prihvata, ljubav daje...etva se prikuplja u ambaru kao rezultat prirodnog dejstva vode, zemlje, vetra i svetlosti. Boije uzgajanje slino poseduje etiri elementa veru, nadu, ljubav i znanje. Vera je naa zemlja u kojoj uzimamo korene. Nada je voda u ijem toku se navodnjavamo. Ljubav je vetar kroz koji rastemo. Znanje, stoga, jeste svetlost u kojoj sazrevamo...Veina stvari u svetu, dokle god su njihovi unutranji delovi skriveni, stoje uspravno i ivotno. Bivajui otkrivene, umiru...Dokle god je koren ravosti skriven, snaan je. Ali prepoznat, rastvara se. Otkriven, nestaje. Stoga je zapisano: 'Ve sekira lei kod korena drvea' (Matej 3:10). Ona nee samo isei jer to se isee, klija ponovo ve e zai duboko, dok ne izvadi celi koren...'Svaki sad koji ne posadi Otac moj nebeski, bie iskorenjen' (Matej 15:13)...Tada e savrena svetlost potei ka svima...To biva otkriveno samo onima, skrivenim ne u tami i noi, ve u savrenom danu i svetoj svetlosti, pokazujui nam da ne u oiglednim i konvencionalno vrednovanim postignuima naeg delanja, ve u skrivenim klicama naih najdubljih plemenitih tenji, nadanja i snova poivaju tajne istinske uspenosti i blagodetnosti nae kreativnosti, te na sveti trougao sa osnovom koja se prua na relaciji preciznog balansa izmeu vernog prihvatanja i ljubavlju pokrenutog davanja, i temena

78

naih svetlih nadanja, obasjanih poistoveivanjem sa biima i predstavama naeg sveta, blistavim, stapajuim treperenjem skrivenih i nedokuivih krajnosti due i Prirode u kokreaciji svake putanje i crtice naeg sveta, trougla kome mo vodilje mistinog, unutranjeg oka prua svetlost svetog znanja koje gradi temelje naeg etikog prostiranja prema itavom svetu. Naa ljubav, istoa koju gajimo na temeljima naeg srca ini da se neprimetna semena naih divnih tenji prostiru talasima vetra du najdaljih predela naeg sveta, raajui sve bajnije talase saznanja i duhovne inspiracije oko nas, dok lepota skrivanja i tajnovite milostivosti obasjava nae tople, iskrene osmehe, poput blagodarnih poljupia, poslatih u vetar, pahuljasto pruenih prema svetu. Tonjenje u dubine srca naih tenji, pronicanje u klice zaea naih kreativnih poduhvata u svetu, te svetla spoznaja, tanano doticanje i spontano preobraavanje temelja naeg srca jeste meditativni put prosvetljenja itavog naeg bia, iscrtavanja svakog naeg strpljivog pogleda u svetlu najdivnijih pejzaa veernjeg Sunca iznad horizonta, obasipanja blinjih bia radosno bronzanom, mistino isceljujuom, istovremeno beskrajno starom, zlatastom i pranjavom, kao i istom, bljetavo novom svetlou duha, te istinskog ulepavanja svake crtice naeg sveta. Revnost za tvoj dom pojee me (Jovan 2:17), zapisano je u vidu Gospodnjih rei, podseajui nas da se ne u tenjama ka postizanju povrne usklaenosti, te ostavljanju utisaka spoljanjeg sklada, prividne istote i uglaenosti, ve u negovanju sjaja lepote i duhovne svetlosti na nivou naih unutranjih tenji, na nevidljivim temeljima pruanja itavog naeg bia svetu krije tajna procvata duhovnosti sveta i istinskog prosvetljenja celotne Prirode, podjednako skrivenog, tajanstvenog i neprimetnog kao i temelji sa kojih se izvori duhovnog prosvetljenja prostiru. Jer vetar duva gde hoe i fijuk njegov uje, ali ne zna odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je roen od Duha (Jovan 3:8), uio je Isus, pokazujui nam na ne oiglednu, eksponirajuu i opte-priznatu, ve skrivenu, skromno nevinu i tajnovitu prirodu svakog svetog delanja, svake reke duha koja istinski utoljava i oplemenjuje edna polja ivota. I znajui za vanost prosvetljenja izvorita naih misli, rei i dela, u skladu sa Isusovim uenjem da ko pije od vode koju u mu ja dati - nee oedneti doveka, nego e voda koju u mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u veni ivot (Jovan 4:14), doticanje temelja naeg srca predstavlja blaeni dodir srca olovke koja kokreirajue, u dodiru sa boanskom Prirodom, iscrtava itav na svet, poput doticanja tople granitne stene u miru osunanog podnevnog morskog pejzaa, sklapanje ruke mira i harmonije u neprekidnom ko-kreativnom govoru naeg bia i Prirode, tonjenje u istotu i svetlost mira venosti u neprekidnoj spirali evolucije duhovnosti i ivotnosti, igri iscrtavanja sve udesnijih i uzvienijih saznajnih pogleda, aneoskih dodira i miloskih suza, izvorita novih i sve udesnijih reka i bunara koji e navodnjavati bia Kosmosa vodama duha, prostirui u nedogled tokove divne prie Boijeg stvaranja. O osvrtanju unatrag And the end of all our exploring Will be to arrive where we started And know the place for the first time Tomas Stern Eliot

79

Udubljivanjem u epistemoloke tajne, u puteve naih saznanja i temeljne strukture razumevanja sveta, otkrivaju nam se i ontoloke tajne, razbistrava se mesto naeg bia u boanskoj strukturi Univerzuma, dok se postajanjem Jednoga sa naom duom, uranjanjem u verom okupano jedinstvo sa celim svetom, razvijaju nae moi saznanja. Sputanjem do temelja naeg rezonovanja, naih pogleda na svet, vraanjem unatrag du vagona voza naih misli, otvaraju nam se divni pogledi na nebesa, udesne, u nedogled pruajue perspektive doivljaja sveta i naeg bia. Na kraju krajeva, odnosno na poetku poetka, temelji i nebesa se stapaju u nerazluivu celinu, podseajui nas na niz simbolinih putokaza, pojavljivanih u spletu mistinih tradicija nae civilizacije, od Tabule smaragdine - sa poetnom porukom da ono to je dole, jednako je onom to je gore, i ono to je gore jednako je onom to je dole - i Tai-i-tu dijagrama preko alhemiarskog simbola zmaja koji grize sopstveni rep do milostivih baci pogled preko ramena-prikaza mnotva savremenih umetnikih dela. Osvrtanje unatrag i pruanje ruke biima sveta u trci ivota, a ne zaslepljeno, laktajue tranje unapred ka sopstvenom trijumfu, ini sliku savremene lepote, cveta bratstva naspram ideala ega i takmiarstva. U osvrtanju unatrag i pozivanju na osvrtanje unatrag kao putu kretanja unapred, kriju se lepote draguljastih, svakodnevnih i poetskih izraaja naspram jezika prava61 i krutih uverenja, iji se stavovi po pravilu nikada ne vraaju unatrag, nikada ne preispituju sopstvene premise, srljajui esto u ambise disharmoninosti. Divne komentare koji proimaju svakodnevnu jeziku komunikaciju oliava spoj vedrine finalne vizije naeg puta i pozivanja na mudro osvrtanje unazad, na premiljanje kuda to ide na brod, te na male, ali u svetu tananih ravnotea, u kome poput akrobate na ici neprekidno moramo blagim pokretima i mislima usklaivati nau stabilnost, nune korekcije pravca plovidbe. Osvetljavajui staze ispred nas, osvrtanje unatrag predstavlja, tako, put unapred. Iako jedna od karakteristika filosofskih pristupa opisivanju ljudskog znanja poiva u uklanjanju poda oslonca ljudskim idejama, u pokazivanjima da sve ljudske ideje opstaju na osnovama ne vrstih i venih istina, ve krhkih pretpostavki, stabilnost predstavlja jednu od osnovnih crta inteligentnog pogleda na svet, jer se i nae uenje na nivou telesnog kretanja i konceptualnog uobliavanja zasniva na uvrivanju i fiksiranju kvalitativno poput reke promenljivih putanja u odreene prepoznavajue stvari, kategorije, predele i sl. Stoga smo, poput vrapca koji skakuui neprekidno preispituje svoj put152, prirodno predodreeni za zbunjenost pri naim kretanjima, za radoznalo zvrjanje unaokolo i art of looking sideways46, nasuprot aktuelnoj stamenoj, srljajuoj i plenski-fiksiranoj zapadnjakoj paradigmi ponaanja i razmiljanja, i pored toga to se napredak ljudske svesti, tihe vode koja breg roni i fleksibilnog uma koji klade valja, oliava upravo u hrabrom doputanju modifikovanja naih tautologija odslikavanja sveta. Ipak, kao i uvek, srednji Put predstavlja put blaene i opte harmonije, i usklaivanje vrste, stenovite vere, odslikane biblijskim vrstim temeljima (Matej 7:24-27), i rastresite zemlje koja donosi stostruki plod (Luka 8:8), predstavlja kao i uvek u Prirodi, pravi, istinski Put. Osvrtanje unatrag preduslov je istinskih, temeljitih modifikacija naih programa rezonovanja i ponaanja u smeru kreativnog napretka. Posmatrajui samo unapred, sve promene u svetu naeg saznanja se odigravaju na povrini, po pravilu ne pravei sutinske razlike u ishodima naih eksperimenata i upoznavajuih poduhvata u svetu. S druge strane, osvrtanje unatrag ini i put napretka od inertno, programski nahoene nauke ka njenim mudrim filosofskim preispitivanjima i savesnim preusmeravanjima, s obzirom

80

da se tek kroz vraanje unazad do naih temeljnih pretpostavki u okvirima naunog rezonovanja, i postavljanjima pitanja zato...?, otvaraju vrata sutinski novih perspektiva, novih nivoa razmiljanja i pogleda na svet. U osvrtanju unatrag se kriju kreativna reenja mnotva savremenih problema izazvanih opsesivnou linearnim, neprekidnim, neodgovornim i neosetljivim na odgovore Prirode rastom, oiglednom na primerima aktuelnih ekolokih kriza, raslojavajue, a ne ujednaavajue globalne ekonomije, besmislom uoblienog umetnikog delovanja, programskog napretka nauke, lienog sutinski usmeravajuih, temeljnih filosofskih, etikih i svrsishodnih uvida, vrednosnog negovanja tenji ka sopstvenoj slavi i zadovoljenju ega, te usko iscrtanim krugovima odgovornosti i kontekstima naih dejstava. Istinski odrive vrednosti savremenog upravljanja na svim poljima ljudskih delatnosti pripadaju opreznosti, proraunljivosti, prihvatanju odgovornosti, brinosti i zaista razumskom delovanju, a ne tranju unapred, bez osvrtanja unazad, tako estom idealu savremenog drutva, iako slino kao to su se hemijski ekstrakti voa sukcesivno obogaivali sa vitaminima, mineralima (kada se uoilo da je za konstruktivnu apsorpciju vitamina neophodno prisustvo minerala) i celulozom (kada je prividno nepotrebna, samo digestivno protona funkcija biljnih vlakana uviena kao esencijalna za zdravu probavu), da bismo preko shvatanja da se ak i ceenjem voa u vazduhu oksiduju mnotva hranljivih supstanci, doli do ideje da savrena raspodela raznovrsnih hranljivih materija postoji u sirovom, nepreraenom vou as-it-is, pokazujui nam da su odgovori Prirode na sve nae najdublje tenje i potrebe, sada i ovde, nepojmljivo savreni, te slino kao to nas jedna od vizija savremenog razvoja nanostrukturnih maina vodi (kao posledica imitiranja cikline ureenosti prirodnih pandana ovih ureaja, te nunosti uvoenja fluidnog, vodenog kretanja entiteta nalik enzimima u svrhu savlaivanja problema neizvodljivosti mehanike manipulacije atomskih i molekulskih entiteta)11 ujedinjenju savremenih bio- i nano- nauno-istraivakih polja, dovodei nas do otkrovenja da ideali naeg nanodizajna predstavljaju odavno postojee, prirodno formirane strukture, a to smo mi, podseajui nas i na divan put koji prelazi drevni, nezadovoljni kamenorezac67, vraajui se sebi i otkrivajui savrenstvo svoga bia i postojanja, sada i ovde, te obasjavajui pred nama ideju da itavo savremeno planetarno jurcanje za sve brim, sve snanijim, sve monijim tehnologijama i infrastrukturama jeste, zapravo, samo odraz naeg traganja za sopstvenim biima, za duhovnim vrednostima i kvalitetima, oduvek prisutnima u nama samima - znamo da nas upravo vraanje unatrag, kroz galaktike spirale evolucije ivota zaista harmonino vodi unapred. Jer ko od vas, kad hoe da zida kulu, nee prvo sesti i proraunati troak da li ima da dovri? Da ne bi, kad postavi temelj a ne moe da dovri, svi koji gledaju poeli da mu se rugaju govorei: ovaj ovek je poeo da zida, ali nije mogao da dovri (Luka 14:28-30), uio je Isus reima posebno aktuelnim u kontekstu savremene ekoloke neodrivosti industrijskih stvaralakih putanja111, iako nas stavom da za carstvo Boije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvre natrag (Luka 11:62), podsea da ravnotea verom proete volje i odlunosti sa jedne, i budne, refleksivne obazrivosti sa druge strane, pri svakom naem delanju, ini put istinske mudrosti. I svi veliki duhovni i filosofski uitelji nae civilizacije su znali da se ne nametanjem sutinskih odgovora biima, a da ona pri tome ne moraju skrenuti pogled sa horizonta svoga razmiljanja i kretanja, ve u izazivanju oseanja uenja nad samoostvarenim sutinskim pitanjima, pozivanju na preispitivanje sopstvenih pogleda na svet i samostalnom razvijanju odgovora koji dolaze iz dubine subjektovog srca, krije tajna

81

prosvetljujue edukacije. Jer, ivot bez preispitivanja za oveka nije vredan ivljenja176, kako je smatrao Sokrat, svojim uenjem nam pokazujui da ne odgovori, ve pitanja pokreu tokove etikog i duhovnog napretka individue i celokupnog Kosmosa. Dokle god stojimo na kamenu, ne moemo ga pomeriti i konstruktivno upotrebiti, ve tek sa upitkivanjem i preispitivanjem naeg poloaja, sa temeljitim promenama naeg shvatanja sveta, tj. uzmicanjem sa kamenitog podnoja naih implicitnih idejnih pretpostavki, moemo uzeti kamen u ruke, diviti mu se i moda ga pokloniti nekom voljenom biu ili ga neprimetno ostaviti na temeljima nekih novih kua Prirode. Potpuno sagledavanje sopstvenih kljunih, temeljitih pretpostavki rezonovanja i konstruisanja izgleda naeg sveta i njegovih interpretacija u datom trenutku, slino kao i potpuno eksplicitovanje svih implicitnih pretpostavki jednog sistema rezonovanja u okviru njegovog sopstvenog jezika, predstavlja neizvodljiv zadatak, usled ega je jasno da stalna promena perspektiva ini nuan preduslov svakog intelektualnog, duhovnog i emotivnog napretka. Posmatranje istih stvari iz drugaijih uglova otvara prostor obogaivanja spektra naih saznajnih opcija u okvirima kretanja oko datih stvari i u njima, na slian nain kao to nas posmatranje sveta iz oiju drugih bia ini mudrima, i slino kao to je u staroj hebrejskoj prii, kralj koji se jednom obukao kao prosjak, otiao u svoj narod i zatim vratio u svoju palatu, postao bolji kralj108. Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojicu je Gospod stvorio...Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oi (Prie Solomonove 22:2...29:13), podseaju nas biblijske rei, a prirodno uenje, slino kao i superiornost inteligencije ivotnosti u odnosu na kompjutere, ogleda se u menjanjima temeljnih perspektiva i znanju da neprekidno moramo itati beskrajno fine refleksije Prirode u odnosu na nae najtananije tenje i osnove posmatranja i doivljavanja sveta, u svrhu naeg sutinskog, temeljnog napretka, to i jeste kljuna poetina poenta Gedelove teoreme. I poznato je da inter-, multi- i transdisciplinarnost naunom prilazu obogaivanja sveta predstavlja preduslov pronalaenja reenja aktuelnog problema neodrivosti razvoja nae civilizacije. Meutim, ovakvo prekoraivanje pragova vrsto i kruto utemeljenih epistemolokih, paradigmatskih osnova odreenih naunih disciplina, podrazumeva i otinjavanje u puine istraivake nesigurnosti kako po pitanju individualnog, profesionalnog ugleda, tako i po pitanju uspeha na nivou istraivakog objekta16 - koje nose istovremeno nepredvidljive, ali i prepune potencijalnih novitetnih bogatstava, veze koje emo stvoriti hrabrim pruanjem ruku naeg znanja ka novim perspektivama, ka novim temeljima rezonovanja. Ipak, bitno je uoiti da - premda savremena istraivanja sveta sa polja hemije, nauke o transformaciji materije, trae kljune veze celovitih objanjenja na podrujima fizike, nauke elementarnih prirodnih promena, fizika udubljivanja u kretanja i evolucije najfinijih opservabilnih sistema danas rezultuju u jasnoj neophodnosti ukljuivanja posmatraa i njegovih sutinskih pitanja upuenih Prirodi u svakom njenom opisu, te u nunom traenju kljunih odgovora u podrujima filosofije, pri emu filosofska premiljanja u sve veoj meri uviaju svoju zavisnost od nae imanentne ivotnosti, od putanja naih biolokih struktura, dok su savremena bioloka ispitivanja orijentisana na izuavanje kljunih hemijskih procesa koji inherentno usmeravaju nae ivotne procese, kao i obino zatvarajui krug nae radoznalosti i dovodei nas na poetak naih zamiljenih pitanja - sve ljudske saznajno-naune discipline koje u modernim vremenima intenzivno pruaju ruke jedne drugima i konstruktivno prodiru u meusobne teritorije,

82

opstaju na temeljima etike ljudskog aktivnog, delatnog pruanja prema drugim biima u svrhu pomaganja, ukazivanja na potencijalne greke i prave smerove u naim zajednikim kretanjima na putevima informativne i duhovne evolucije. Svako znanje potie sa temelja ljubavi, nae elje za pomaganjem i uzvienjem drugih bia naeg sveta, za uzajamnim uzdizanjima kroz koja mi zaista postajemo Jedno sa naom najdubljom sutinom. Svaki oblik rezonovanja zasniva se na odreenoj temeljitoj strukturi pretpostavki, koja se modifikuje pri sutinskim, paradigmatskim promenama stabla naeg znanja. Drugi smer napretka, opisan u knjizi Strukture naunih revolucija92 Tomasa Kuna, pripada normalnom progresu nauke koji se tie dostignua koja, pospeujui grananje i cvetanje stabla naeg znanja, utemeljuju valjanost aktuelnih osnovnih, bilo eksplicitnih ili implicitnih pretpostavki datog sistema rezonovanja. Meutim, ove temeljite strukture naeg znanja ne samo da se, naravno, ne mogu izvesti iz eksperimenata, ve se ne mogu potpuno sagledati posredstvom eksplicitnih putanja datog sistema rezonovanja, te njihovom modifikovanju pripadaju trenuci intuitivne inspiracije, iste, duhovne predanosti Prirodi iz koje se rascvetavaju analoka preslikavanju njenih putanja na nae misaone i naune koncepte. Karl Poper je, tako, u svom uvenom radu Logika naunih otkria zakljuio da u sutini ne postoji logika koja vodi do naunih otkria, podseajui nas kako na misao Anrija Poenkarea da posredstvom logike dokazujemo, ali putem intuicije otkrivamo72, tako i na stav Alberta Ajntajna da intuitivni duh je sveti dar, a racionalni duh verni sluga. Mi smo stvorili drutvo koje slavi slugu, a zaboravlja sveti dar15. Konformistiki i/ili dogmatski se predajui unapred prihvaenim osnovama naeg znanja, pretvaramo se u robotizovane nastavljae programske tradicije razmiljanja i delanja, dok nas divergentno razmiljanje kroz heuristiki spoj racionalne analitinosti i holistike, umetnike intuitivnosti, unutranjih bljeskova svetlosti72,92, vodi kreativnom upoznavanju i neprekidnom unapreenju temelja naeg znanja. Deca stara svega nekoliko meseci prirodno poseduju ovakve crte genijalne kreativnosti, okarakterisane neoslanjanjem na prethodne logike putanje otkria (koje potiu od socijalne tradicije, na koju se kasnije dete oslanja, zamenjujui sopstveni uroeni heurizam sa indoktriniranim metodolokim prilazima), a istorija nauke nam moe pruiti nebrojeno puno primera esencijalnih otkria nastalih nakon ispoljavanja hrabrosti da se radoznalo pogrei na putevima koje je tradicija prethodno odavno odbacila71. Detinjost se ne konformira nikome81, smatrao je Emerson, i zaista, nai detinje iskreni izraaji, spontana, neskrivena ispoljavanja itavih nizova koncentrinih saznajnih orbita oko srca sagorevanja naih najdubljih tenji, bez elja za velianjem sebe u oima drugih fascinirajuim prikazivanjem sopstvenog znanja, odiu i spontanom harmonijom Puta, ukazivanjem toplog poverenja biima u saznajnim dodirima sa njima, ali i istovremenim dobronamernim, razbuujuim pomeranjem tepiha ispod njihovih vrstih stanovita (znajui da uspavanost u tvrdim predrasudnim dogmama i gaenje naih tragalakih otvorenosti slino morskim tulipanima koji, naavi kamen za koji e se doivotno privrstiti, apsorbuju polovinu sopstvenog nervnog sistema46 rezultuje u tinjanju kreativne lampe i muenju bistrine oiju naeg bia), pozivajui ih na preispitivanje i produbljivanje njihovih shvatanja i ideja, te time i obogaivanje zajednikih polja znanja. Ne bacanje praine u oi komplikovanim izrazima, izrazima koji niti plodonosno razgranavaju, niti sutinski razotkrivaju, ve zabauravaju nae sutinske nejasnoe u kojima poivaju grane i putevi najznaajnijih napredaka, te koji u najveoj meri tee da

83

kreativno utonjavajue iskau na konformitet sa aktuelnim stvaralakim mediokriterijumima i sakriju nae prirodne mane i neznanja, ve hrabro, iskreno iznoenje deije jasnih i nevinih izraza na svetlo dana, inei da bia sveta slobodno progledaju i postanu perfektno osetljiva na utiske sredine, videi u njima otiske Sunevih tragova posvuda, budui istovremeno iroko otvorena i sjajna, ini put ekspresije zaista snanih i bogatih crta mudrosti. Dok prekrivanje naih prirodnih nesigurnosti autoritativnim izrazima gasi blage trake trepuih poverenja koji se raaju u direktnim, spontano pribliavajuim, uzajamno menjajuim i srce-oplemenjavajuim kontaktima, nae kreativno ispoljavanje koje u harmoniji stamenog hoda ka svetlim, produhovljenim vizijama i neprekidno preispitujueg, otvorenog pristupa trenucima ne prepoznavanja, ve venog upoznavanja sveta, podsea na hod du ivice provalije, hod koji u biimasluaocima, za razliku od uspavljujuih pria i izlaganja ije ishode unapred poznajemo, kroz utiske tipa pae, nee pasti, rasplamsava oseanja ivotne neizvesnosti i nunosti dubokog nadanja i vernog uzdanja u uspenost finalnih ishoda (jer se samo ne znajui odgovore na kljuna ivotna pitanja raaju sveti, duhovni kvaliteti ivljenja; dobijanje odgovora na pitanje tipa: da li e na trud uroditi plodom, da li e zaista prosvetliti svet?, bilo sa da ili ne, u oba sluaja bi delovalo kreativno uspavljujue, inei da se samo kroz obasjavanje itavog naeg bia svetlom verom i itav svet okree u smeru dobrote i prosvetljenosti, inei da se sve prividno nekreativne kontradikcije pretvore u plodne viesmislenosti)141, osvetljavajui puteve poverenja koji se raaju u naim dodirima sa drugim biima, ini da nae oi postanu milo i blago budne i otvorene, prihvatajui i obasipajui sunanim poverenjem sve pulsirajue ivotnosti u susretu, da mi i bia koja nas okruuju zajedno pronaemo ravnoteu Puta = ravnoteu Sunca, istovremenost unutranjeg sagorevanja vatre nae ljubavi prema svetu, boanske predanosti, i beskrajnog davanja itavih nas biima sveta, da poput fudbalera koji izvodei dribling ili penal na travnatoj, ivotnoj podlozi sveta, ne razmiljamo samo na svoje, unapred isplanirane pokrete, zaboravljajui na blaenost saivljavanja sa biima sveta, niti postajemo upijeni u pokrete igraa u susretu, zaboravljajui na oslukivanje sopstvenog bia, ve se predajemo putu koji se prua izmeu nas i blinjih bia, spontano nalazei prave odgovore na njihove pokrete, rei i misli, otvarajui vrata trenucima sjajnih uenja i postizanja divnih, uzajamno oplemenjavajuih golova duhovno trijumfalnog ivljenja. Stoga, iako mnogi ljudi kau da je intelekt taj koji ini velike naunike, u krivu su: to je karakter72 (kao to je smatrao Albert Ajntajn, a karakter, u skladu sa svojim izvornim znaenjem, predstavlja orue, proces i kvalitete graviranja46), to su osnove naeg saznajnog odnoenja prema naem svetu, jer nije bogatstvo, ve karakter taj koji traje139, kao to je mislio Aristotel, pozivajui nas ne na inertno i samozaboravljajue utonjavanje u putanje naeg sveta, putanje koje dou i odu, ve na prisebno odravanje panje na epistemolokim temeljima naeg bia koji kriju tajnu lepote i bogatstva doivljaja najrazliitijih crta naeg sveta, uvajui na sluh nad tihom i neujnom muzikom, vodiljom naeg srca du koga se prostiru putevi naih ivotnih misija. Gledajui samo unapred, usmeravajui se na zamiljene plenove sa orlovskom fokusiranou, zanemarujui tople, periferne i direktno kontekstualne predele naeg vidnog polja, zaboravljajui na traenje smisla i istinskih vrednosti naih ciljeva i kretanja ka njima u zvezdama, oblacima i itavoj nebeskoj sferi koja se nadvija nad nama, postajemo zbunjeni i duboko uzdrmani, inei da jasnoa naeg izabranog puta

84

pone postepeno da tone, dok sa druge strane, osvrui se unazad i upoznavajui temelje na kojima stojimo, poput Zen strelca koji, ovladavi sopstvenim sutinskim, najdubljim vrednostima, zna da odapinje pogodak, i mi emo u jasnoj svetlosti videti kuda to idemo, moi emo u samom putu da vidimo cilj, jer nae najdublje tenje i more (sa)oseanja koje nosimo u srcu su u stanju da svaki prirodni predeo pretvore u boanske izvore sveobuhvatnih spoznaja. Otvorenim, nedogmatskim, skeptinim premiljanjem uspenosti sopstvenih metoda - poput Froda Baginsa koji u svojoj avanturi Gospodara prstenova nikada nije siguran u ispravnost sopstvenog niza istorijskih odluka za-jedno sa vrstom, kamenitom verom da svet koji stvaramo sa datih temelja zrai lepotom i dobrotom svud oko nas, zaista inimo svet boljim. Sprega neprekidnih unutranjih pitanja, zadivljene zauenosti sa jedne i vere sa druge strane, ini kreativnu igru polariteta kroz koju se rasplamsava blaeni plamen nae istinske ivotne blagotvornosti. I na slian nain kao to se uvek samouverene i sveznajue, nikada ne osvrue i preispitujue, ve uvek unapred marirajue, galopirajue i svegazee mrane, pokoravajue sile Mordora pobeuju nesigurnou i otvorenim, zajednikim preispitivanjima izabranih puteva kroz raznovrsne, hobitovske, vilenjake, patuljaste i arobnjake perspektive, spregnutima sa zajednikom vizijom unitenja prstena nevidljivosti koji nosi mo kartezijanskog, voajerskog, distanciranog posmatranja sveta, proetog skrivanjem naih sutinskih, ljudskih crta, mana i pogreaka u saznajnim dodirima sa biima sveta, i itav na svet postaje proet divnim saznajnim crtama kada se u oi drugih bia zagledamo naom iskrenom ljudskou i otvorenou na promene, ne skrivajui se iza reflektorskih stakala, ve iznositi sebe takvim kakvi jesmo, uz ouvanje nae svetle panje na temeljima naeg srca, naih tenji i pruanja prema svetu kao korenima blaga koje iznosimo i granamo povrinama naeg sveta. Iz naih otvorenih preispitivanja, iz irenja saznajne prijemivosti i potencijala fleksibilnih promena naeg uma poput latica radosno otvorenog prolenog cveta, proizilazi i nain izraavanja i formiranja ideja u okviru koga se na platnu naeg uma uvek iscrtavaju novitetni izrazi, uvek novim putevima dolazi ponekada do slinih zakljuaka i veza, ali ponekada u takvom, ne slepo prateem, ve neprekidno otkrivajuem karakteru naeg razmiljanja i ivljenja, i do osvetljavanja novih predela razuma i tajni ivota, ime smo u stanju da iscrtavamo originalne putokaze drugim, voljenim biima, putokaze koji nee poput eksplicitno reprodukovanih ideja podseati na blede i jalove mape, ve e uvek izgledati svee, tek izronjeno iz implicitnog, bisernog mora naeg razumevanja sveta, irei svee mirise tajnovitih morskih dubina najdivnijih, sutinskih kvaliteta ivljenja, te svojom ivotnou, ponikloj na lakoi i otvorenosti njihovog modifikovanja, ali i dragocenou, ogledanoj u njihovoj krhkosti, postojanju samo u datom trenutku njihovog izraaja, pleniti panjom, iskrenou i vitalnou, pozivajui bia sveta na njihova duboka promiljanja. Ponavljanje istih ideja i izraza jeste ogledalo vrstog, dogmatskog impresiranja, sujetnog, samo-ubeivakog i samoopravdavajueg karaktera naeg saznajnog sveta, dok, sa druge strane, blaena otvorenost, sve-dajua i svepoistoveujua usmerenost naeg bia ini nae izraze nikada ne ponavljajuim, ve uvek veno novima i ivotno otvorenima. Jer, dok orijentacija ka sopstvenom pravdanju u naim razmiljanjima ini da se nasukamo u plitkim vodama neprijemivosti i kamenite krutosti na promene, naa svest orijentisana ka uoavanju greaka naeg odnosa sa svetom, ka ispravljanju i usklaivanju nakrivo postavljenih

85

opeka u kui naih saznanja i svetionika naih pogleda ka moru Prirode, ini ne samo da odravamo brod naih spoznaja i otkrivanja novih predela sveta - novih otkrovenja u procesima boanske samo-spoznaje celokupne Prirode - celovitim i stabilnim, ve i da itavo nae bie, itava brodska kua naeg ivotnog puta, poput vetog Tao plivaa28, postane Jedno sa morem, da u spontanoj, veno tragalakoj svesti, dolazi do fleksibilnih, poput vode promenljivih, ali - s obzirom da nijedan ma ne moe presei vodu, niti zaustaviti tok reke84 - neranjivih, sutinski snanih i odlunih stavova i ideja. Svaki na trenutni izbor, svaki tren ivljenja, svako sada i ovde predstavljaju preseke enormne evolucijske tradicije naeg postojanja, bezbrojnih ukrtenih puteva koji su vodili do nastanka naeg bia sa jedne, i nesagledivih, u beskraj prostiruih informacionih auto-puteva, sci-fi tunela i transmisionih vodova budunosti i sve bogatijih i ushienijih doivljaja sveta sa druge strane. Odgovornost prema itavom toku evolucije, usaenom u nama, nas stoga podstie na mudro i paljivo kretanje unapred sa neprekidnim osvrtanjem unatrag, sa usaglaavanjem naih izbora sa korenima nae tradicije na kojima poniemo, sa celokupnom divnom antikou i ivotnom raznovrsnou na skrivenim temeljima naih pogleda na svet. I pri tome, znajmo i da razvoj ivotnosti u smeru ne uveanja neo-darvinovskog, animalnog, borbenog i miiavog fitnesa bia i njihove samo prividne snage i odrivosti (na ta nam, izmeu ostalog, pokazuje obrnuta srazmernost dimenzija polnih organa i kompleksnosti modanog tkiva kod sisara)10, ve evolucije svesti, bogatstva duha, unutranje osetljivosti na tanane impulse i poruke glasa Prirode, uenja i usaivanja u sebe impresivnog doivljavanja umetnikih dela i moi saivljavanja, blistavog spleta intuicije i razuma, ini put istinskog podsticanja unapreenja planetarnog ivota ka sve radosnijim i ispunjenijim doivljajima sveta. Boanski odgovorno stvaranje se karakterie neprekidnim osvrtanjem unatrag, ne samo kako bi se naizgled najmanje znaajni, najskromniji i najmanje upeatljivi detalji sveta, poslednji nainili prvima (Matej 19:30, 20:16), ve i radi preispitivanja kvaliteta i blagougodnosti naeg rada, o emu nam svedoe trenuci biblijske prie o stvaranju Zemlje u kojima se Gospod, posredstvom misaonih refleksija, kroz plodove drveta znanja usaenih i u ljudska bia, esto osvre unatrag i uvia da dobro je (Mojsije I 1:4,10,12,18,21,25,31). Inertno, bezglavo jurianje se, stoga, sa prihvatanjem ovakve odgovorne, zaista kraljevske kreativnosti, pretvara u mudro, promiljato susretanje naih temeljitih korena i vizija budunosti na naim dlanovima i slobodnim, neprisvajajuim putanjem, poput golubova mira ili nasukanih riba, u vazduna i morska prostranstva ivota za dobrobiti i aptajue pismonoenje poruka mira i blagodeti nekim buduim zadivljenim, paljivim i brinim uima Prirode. Ne jednostavno, inertno, mehanizovano stvaranje, ve neprekidno preispitivanje kroz koje se obogauju ne samo putanje objekata nae kreacije ka kojima je naa panja usmerena, ve i mi sami, inei da se kroz stvaranje lepote u svetu, u lepoti prosvetljava i sutina naeg bia, da se kroz stvaranje i podsticanje razvoja samo-spoznajnih svetova, odigrava i naa sopstvena samo-spoznaja, jeste put svakog boanskog stvaralatva. Svi veliki putevi ivota se karakteriu u njihovom tihom voenju ka poetku, u otvaranju uzvienih perspektiva sa kojih moemo sagledavati na poetak novim oima, i ponekada se suzama zaslepiti uviajui draguljaste izvorne tenje koje smo, poput ptica iz poeme179 Farida ad-Dina Atara, sejali putevima ivota u trenucima naih traganja i dvoumljenja na raskrima ivota. Jer, putevi evolucije ivota se rasprostiru svetom kako

86

u emotivno produbljujuim trenucima vizionarskog kuplovanja naih plemenitih tenji i elja sa putanjama naeg sveta, tako i u zadivljujuim trenucima osvrtanja unatrag i susretanja sa misterijom nerazumljive kompleksnosti naeg bia (a podsetimo se da je i posmatranje zvezdanog neba svojevrsno putovanje u istoriju Kosmosa iz perspektiva svetlosnih teorija informacija); nerazumljive jer kada bi na um (mozak, svest, organizam, prim.a.) bio dovoljno jednostavan da se razume, tada bi bio i isuvie jednostavan da se razume46, usled ega nas neprekidno tragalako susretanje sa nerazreivim paradoksima, kroz njihova ne prividna finalna razreenja i stavljanje take na pruge naih beskrajno tragalakih vozova, ve neprekidna uslonjavanja uz ouvanje duha smislenog jedinstva, vodi sve bogatijim nivoima ureenosti ivota i sveta saznanja. Ne zakljuavanje vrata koja nas vode novim povodima radoznalog upoznavanja sveta i sueljavanja sa njegovim misterijama, niti sputanje zavesa na tragalake predstave sveta naih saznanja, ve pruanje zlatnih kljueva koji otkljuavaju kapije svetih znanja, ulaze u divne bate ispunjene slapovima mudrosti i otvaranje novih horizonata saznajnog i egzistencijalnog prostiranja naeg bia, odslikava poruke najlepih ljudskih, umetnikih, religijskih, filosofskih i naunih dela, kao i svakodnevnih komunikacija. Otvaranje naeg uma, srca i itavog bia, te doputanje da oni istovremeno obasjavaju duhovnom svetlou puteve sveta, kao i da u svojoj morskoj prostranosti prihvataju nepregledne tokove ivotnih utisaka i preobraavaju u svesti o jedinstvu u divnim, kompleksno krueim raznovrsnostima, spontano izvire iz ovakvog, tragalakog duha na temeljima naih saznajnih, emotivnih i svih vidova stvaralakih, komunikativnih putanja. I neprekidna osvrtanja unatrag, na temelje naih tenji koji kriju tajne sutinskih odredita i oplemenjavajuih efekata naih akcija u svetu, posebno u trenucima kada programski zaslepljeno nahodimo nae ponaanje u skladu sa prezadatim ciljevima (jer, kada smo se naom aktivnou zatekli u rupi, umesto upornog inertnog kopanja, valja zastati, osvrnuti se i pogledati unaokolo), ini put mudrog, poput jednog goluba povremeno zastajkujueg i preispitujueg kretanja na putu odranja Anri Bergsonove harmonije promiljanja u duhu delanja i delanja u duhu promiljenosti46, kao i harmonije spontanog, nesamo-svestnog kretanja unapred sa odranjem prisebnosti na temeljima naeg srca. Jer, boj ne bije svijetlo oruje, ve boj bije srce u junaka117, kako nas podsea Njego, i zaista, ne sa povrnih rei i prividne, utive dobronamernosti naih izraaja, ve sa jezgra naih tenji u naim dodirima i delima se preslikava istinski dobronamerna lepota na celokupni svet, na sjajnost saznanja i ozarenost pogleda blinjih bia. I kada sa ovakvom molitvenom udubljenou u osnovne tenje iz kojih izviru nai pokreti, postupci i dela u svetu, ak i obino zrnce itarice bacimo u vazduh, moi emo da verujui znamo (jer svako duhovno, zaista harmonino znanje opstaje u ravnotei sa elementom vere) da e golubovi sveta od tog malog, neprimetnog zrnceta, u skladu sa efektom leptira, nainiti stostruke plodove u predelima i dobima koji se pruaju daleko izvan horizonata naeg postojanja, inei i itavo nae bie duhovnim semenom iz koga e jednog dana proklijati informativne i spiritualne lepote i bogatstva. Divni putokazi koje, poput kamenia koji nas navode na put kue, spontano posipamo stazama i zabitima sveta, nikada se ne karakteriu nasilnim epanjem i voenjem unapred, ne insistirajui na samostalnom razumevanju i biranju puteva od strane bia sveta, ve tajnom zagonetnou koja, podstiui bia na udubljivanja u njihove poruke, inicira samostalne kreacije analogija koje pruaju biima osnove za izgradnju samostalnih, sutinski edukujuih puteva. I u svrhu izgradnje ovakvih

87

putokaza, neophodno je naspram samo programskog gledanja unapred i inertne nadogradnje naih stabala znanja, sii sa njihovih ratrkanih, bogatih, gnezdima (bia koja se nalaze na slinim, uzvienim, vaz-dunim stupnjevima razvoja) obasutih grana na naa zajednika tla i, saivljavanjem sa oima bia sveta, vraati se blago unazad i postavljati suptilne inicijacijske zvezde na njihovim putevima, zvezde koje e ona, drati zaueno na svojim dlanovima, pretvoriti u kompase svojih puteestvija ka otkrivanju blaga sopstvenog duha, blaga koje kao u drevnoj prii Delala ad-Dina Rumija, poiva uvek u srcu bia-tragaoca, ali za iju spoznaju je neophodno upoznati raznovrsnosti sveta, jer nas samo traganje i izgubljenost mogu dovesti do prosvetljujueg stapanja sa ciljem naeg puta, sa boanskom klicom jezgra naeg postojanja, odakle i opstaje divna analogija Puta, istovremene razdvojenosti i spojenosti kao metafore ureenosti itave Prirode. Kada su temelji naih saznanja i postojanja, sve ono to ostavljamo iza, sve ono to ini background sa koga polazimo u naa tragalaka putovanja i ka kojima se vraamo, svetli, harmonini i blistavo ureeni, nalik horizontima ovenanim Sunevim zalascima i tihim veernjim zvezdama, i nai putevi, pogledi i sve spontane misli i otkrovenja e odisati prijateljstvom, poverenjem i radou. Brinost prema svemu to je pozadi, svemu to ostavljamo iza nas na naim putevima - poput posveenog okopavanja zemljita u svrhu cvetanja biljaka boanskih saznanja, ulaganja naeg dobronamernog truda i sklapanja divnih veza poverenja i mirotvornosti koje e, neprimetno, kroz trake vremena iznositi pred nas svoje lepotne plodove -, znajui takoe i da svako nae sveto traganje uvek polazi od poetka, ne nosei sa sobom bremena naih postignua, slave i ponosa, ini put svete mudrosti, dostizanja svenalaeeg i sveprihvatajueg mira u sred srca nae tragalakosti, venog pronalaenja novitetnih puteva pristizanja do svetih saznanja u svakom trenu naeg ivljenja. I poklapanje, razumevanje na nivou ovih nereitih i neeksplicitujuih pozadina naeg doivljaja sveta u dodirima sa drugim biima, predstavlja osnovu divnih, ljubavlju obasjanih komunikacija nad kojima se grade mostovi poverenja i kule radosnih, ptiijih perspektiva na beskrajnu evoluciju sveta. U planinama su najkrai putevi od vrha do vrha, ali za takve rute mora imati duge noge. Izreke bi trebalo da budu vrhovi, a oni kojima se govori veliki i visoki116, uio je Nieov Zaratustra, premda je ne samo za razumevanje udesnih mantri i orijentira koje ne itamo, ve uimo srcem116, ivimo itavim biem, neophodno usaglasiti nae implicitne saznajne pozadine sa dubokim, nevidljivim autorovim tenjama koje stoje izvan redova njegovih izraaja (jer svaki oblik komunikacijskog razumevanja jeste upravo susretanje saznajnih horizonata dveju bia)188, inei da upravo one, a ne povrni izrazi samih redova, sutinski obasjavaju itav svet talasima svete dobronamernosti, ve nas duboke tenje ka poklapanju naih saznajnih osnova sa itavom istorijom bia sa ijim pogledima na svet se saivljavamo, pretvaraju od marirajuih paunova u svete, nebeske ptice koje, nalazei oplemenjavajue i blaeno sjedinjavajue susrete na nivou neba naeg duha, nevidljivih, implicitnih temelja sa kojih se uzdiu sva naa razmiljanja, razumevanja i izraavanja, draesno lete od vrhova do vrhova, saivljavajue menjajui perspektive doivljaja sveta i obogaujui svoje miloske suze postajanja Jednog sa itavim svetom. Jer, pretvaranje itavog naeg bia u temeljne, plemenite orijentacije koje svetom snagom sijaju iz naeg srca i obasjavaju talasima nevidljive dobrote itav svet, nezavisno od naih povrnih rei, izraza i stavova, jeste put divne, duboke etike koju iscrtava ova knjiga.

88

Negovanje tople panje, obgrljavanje bia sveta talasima ljubavi i blagodetnih, sjajnih elja ini da se u njima postepeno razbuuju tanane moi osvrtanja unatrag, paljivog koraanja predelima sveta naspram krajnosti bilo inertnog i bezglavog jurianja ka prezadatim ciljevima ili besciljnog i bezvoljnog plutanja prirodnim prizorima. Kroz divotne crte roditeljske brinosti se u voljenoj deci razvijaju sposobnosti misaonog reflektovanja107, inei da se namesto polja nepanje, nepromiljenosti i neobzirnosti u novoroenoj svesti postave temelji obazrivosti, savesnosti i paljivosti. I ne odbacivanjem naih prirodnih moi misaonih refleksija, moi posmatranja i usklaivanja sopstvenog ponaanja na raun ideala iskljuive, misaono ispranjene, meditativne svesti, ve prihvatanjem naih prirodnih nesigurnosti, smotanosti i izraajne stidljivosti dolazimo do predela zaista srenih pogleda na svet i svezadovoljnog ponaanja u kome odie ravnotea Puta, ravnotea istovremene meditativne samo-uronjenosti, posveenosti horizontima naeg iskustva koji se prostiru pred nama sa jedne, i blagog, nezaboravljajueg i brino preispitujueg osvrtanja unatrag pri stvaranju naih stopa koje nas vode napred. I samo kroz ovakvu ravnoteu u kojoj je imanentno prihvatanje opreznog osvrtanja unazad moemo doi do briljantne, uzviene svesti koja predano, poput nebeskih oblaka, plovi prirodnim nebesima, prihvatajui misionarsku ulogu svoga bia, i usput gradei udesne svetlosti duha, plodova dodira blistave vere u istovremenost postojanja svake putanje sveta i svakog poteza naeg bia kao odraza njihovog sleenja bajkovitog Puta Prirode sa jedne, i postojanja skrivenih klica na temeljima najdubljih tenji naeg bia, klica iz kojih izrasta itav svet u svetlu iskrene divote i blaenosti sa druge strane. O poveanju broja opcija Etiki imperativ: Delaj uvek tako da poveava broj opcija; Estetski imperativ: Ako eli da vidi, naui da ini Hajnc fon Ferster Etiki imperativ Hajnca fon Ferstera, govorei nam da uvek se ponaajmo tako da poveavamo broj opcija48, moramo uvek sagledavati u svetlu to veeg Getalta, to ireg konteksta i to boanskije celine. Jer, poveanje fleksibilnosti, broja opcija podsistema u uskim okvirima moe esto podrazumevati ukruivanje celine sistema (kao to je to danas sluaj sa uveanjem kratkotrajnog komfora ljudskih bia na raun pada kapaciteta planetarne odrivosti), te se, stoga, ovaj imperativ mora uvek odnositi na put koji spaja nae bie sa Prirodom. Svaki prirodni sistem, od kvantnih, atomskih i molekulskih do elijskih, ivotnih, ekosistemskih i kosmikih entiteta se karakterie harmonijom izmeu centralizujue ureenosti i fleksibilne haotinosti, te je, stoga, put optimalnosti uvek put vrhunske etike. Ali, ipak, poveanje broja opcija bia koje drimo na dlanu, odslikava se ne na nametanju eksternih normi ponaanja, ve na negovanju slobodnog rasta i tihom usmeravanju ka beskonanom broju opcija, ka potpunoj spiritualnoj slobodi. Zamiljanje divote odnosa koji vodi do stalnog poveanja broja opcija voljenih bia, ini kontemplacije koje nas neujno pozivaju na kreativnu, hriansku predanost biima naeg sveta, koja se, naravno, dograuje fon Fersterovim komplementarnim, estetskim principom: Ako eli da vidi, naui da dela.

89

Poveanje broja opcija sistema je adekvatno njegovoj evoluciji u negentropijskom smeru, u smeru informativnog grananja i obogaenja. A svako istinsko grananje stabla ivotnosti se odigrava uvek na korenima, na temeljima naih saznanja i putanja pruanja prema svetu. Jer, sve crte ivotnosti koje primeujemo na sebi i drugim biima su samo simptomi, posledice dubokih motiva i tenji bia. Stoga, mudri Otac nee nemarljivog sina eksplicitovanim stavovima nahoditi na uenje, ve e, putem otvaranja novih perspektiva na svet voljenom biu, indirektno i suptilno ga pozivati na prosvetljenje svojih najdubljih tenji u kojima se krije tajna i razvijanja sopstvene vrednoe. Jer, znanje se nikada ne uliva u iva bia kroz proteiranje objektivnih informacija, ve se najvrednije uenje odigrava kada uitelj i uenik zagrljeni posmatraju zajednike horizonte, neprekidno radoznalo uei na svojim uzajamnim koracima ka njima. Religijske knjige nas, tako, bilo posredstvom interpretacija pria (Novi Zavet) ili direktnih putokaza (Tao Te ing) pozivaju na usaglaavanje naih najdubljih tenji, nevidljivih pokretaa svih naih misli, rei i dela u smeru dinamike ravnotee, hitre i budne smirenosti, okreui kompase naeg unutranjeg bia, ponovo razvijajui nau osetljivost na suptilne znake Puta Prirode i evolucije naeg bia i nae due. U miru naeg bia poiva put isijavanja nae due, pretvaranja svih naih dejstava u svakom trenutku u uzrono Sunce koje u nedogled, na neobjanjiv nain, stvara prosvetljujue posledice u naem svetu. I najmanji detalj Prirode sa kojim smo postali Jedno, u koji smo uneli tihu svetlost naeg srca, na udesne naine e pokazivati puteve novim biima na novim raskrima opcija odluivanja. Jer, dok svi ratovi sveta ne potiu iz objektivnih razloga, ve uvek nastaju iz klica nezadovoljstava u naem srcu, dela, rei i misli koje stvaramo, putevi koje gradimo, neprimetno e nahoditi putnike na srene destinacije kada sa mirom, plemenitom, svetlom predanou u srcu izlivamo njihove tragove. Delajui sa odbojnim, razarajuim i vulgarnim mislima i tenjama, raspirujui snagu naeg bia u netrpeljivost i ljutnju, zapravo sejemo seme sopstvene propasti, dok kada upravo u trenucima osnaenosti negujemo mir i harmoniju, kada su nae misli proete panjom, brinou i zaljubljenou u sve oi sveta, u svaki talasi na povrini jezera, tada sejemo mir, ljubav i nove, nad nebeskom dugom u svakom zrnu peska, zadivljene oi. Jer, kaem vam, ako ovi uute, kamenje e vikati (Luka 19:40), uio je Isus, i zaista, spomenici i tragovi drevnih vremena koji nas podseaju da smo nastavljai duge tradicije ljudskog truda, da smo loza na okotu (Jovan 15) tradicije religioznih pogleda na svet, ne postoje samo u oiglednim aolin kapijama i eksplicitnim podsetnicima koje susreemo irom sveta, ve i u nepreglednim cvetnim poljima, u mirisu vetra i nevidljivim tragovima vremena koji nam neprekidno, tiho apuu najdublje tajne celokupnog postojanja. U duhu etikog poveanja broja moguih opcija, potencijala raznovrsnosti grananja sistema, i svaki oblik dokazivanja, kao i fiksiranja, bilo premisa naeg rezonovanja, bilo puteva razmiljanja ili zakljuaka naih dedukcija, predstavlja manje etiko delovanje u odnosu na proimanje verom beskrajnih moguih opcija svih naih stavova i putanja razmiljanja. Meutim, sloboda beskraja negovanih opcija predstavlja samo zaetak na putu ka predanosti i oslukivanju Boijeg glasa u svetlom jezgru naeg srca, u vrhu piramide bivstvovanja, u sredinjoj taki Sunca, ruku pruenih svud oko sebe. Filosofski put Johana Fihtea, kreui se od apsolutne, solipsistike slobode svoga Ja, preko uvaavanja jednakosti sopstvene slobode sa slobodom drugih bia, te njenog ograniavanja koje ovakav stav prouzrokuje, zatim uvianja nunosti kao korena stabla

90

svakog oblika slobode, pronicanja do temelja slobode odluivanja i stvaranja sveta, i pronalaenje Gospodnjeg izbora na njemu, i stapanja u Boije jedinstvo, religioznu predanost i odricanje od svoga Ja u svetlu sveprisutnog kosmikog Uma, odslikava ovakav put traganja od sebe ka ugledavanju sebe u svemu postojeem i vice versa, otkrivanju prave, duhovne slobode u postanju Jednog sa Putem Boijim. A kada shvatimo da je ovaj temelj slobode i temelj venosti, izvorite same spiritualne beskonanosti, tada dostiemo i trei, religiozni stupanj ivotnog puta Serena Kjerkegora, koji prati stadijum estetskog uivanja u mnotvu opcija stabla sistema kome pripadamo i koji jesmo, i stadijum etikog, hrabrog biranja, odlunosti i dominacije izbora nad misaonim refleksijama, poreenjima i povuenim, sanjivim matanjem. Meutim, bitno je znati da je uvek ravnotea izmeu ogranienosti i slobode, restrikcija i potencijala, nemogunosti i mogunosti optimalan put razvoja svakog prirodnog sistema, na slian nain kao to je svaka granica, svaki put, svaka informacija kao razlika koja ini razliku, istovremeno i aktuelizovana mogunost i nemogunost neaktuelizovanih potencijala. Stoga, slino kao to ahovske figure bez postavljanja pravila njihovog kretanja du ahovske table, ostaju samo isklesana telesa82 beskraja otvorenih mogunosti kretanja, dok sa ograniavanjem njihovih opcija kretanja posredstvom uvoenja pravila i restrikcija, one oivljavaju u igri aha, pruajui nam potencijal raznovrsnih shematizacija, apstraktnog povezivanja i radosnog, kreativno ispunjavajueg igranja, i itav Kosmos, singularitet beskraja potencijala iscrtavanja putanja ivotnosti, analogno, ostaje samo eksplicitna praznina sve do ostvarivanja prvih razlika, granica i puteva u njemu, sve do hrabrog i odlunog razluivanja onoga to jeste od onoga to nije. I savremene tenje ka slobodi kao primarnom cilju novodolazeih generacija doivljaja sveta, predstavljaju, tako, puteve izgradnje labilnih, nestalnih i neuravnoteeno hirovitih, raas identiteta, podseajui nas na pokuaje izgradnje kue ne polazei od njenih temelja, ve od prozora, dok utemeljenost na naim ivotnim vezanostima, prihvatanja ogranienosti naih opcija odluivanja zaradi dobrobiti voljenih bia sveta, jesu put izgradnje boanstvenih vidika na panoramu Kosmosa, divnih, satvinih pogleda na polja Prirode i nebeski slobodnog leta ptice naeg duha. Prvi korak svakog mudrog, kreativnog dizajna i planiranja jeste uvianje graninih uslova u kojima emo definisati i izabirati opcije naih kretanja46, ogranienja koja e pruiti formu bezgraninom (kao to je smatrao Pitagora), konanim linijama koje e iscrtati lepotu beskonanosti, inei da plovei od bove do bove, od ostrva do ostrva i od luke do luke, brodovi naih saznanja u svojim ogranienostima dotaknu polja beskrajne sree, to i jeste put svake divne, religijske umetnosti. Slino kao to nas suoavanje sa problemima i pitanjima naeg sveta navodi na pronalaenje puteva njihovih reenja, te time i do sutinskih, evolutivnih napredaka na putu razvoja oveije misli, i prostiranje nae panje du granica, limita, ivica, okvira (koji, naravno, ine esenciju svake slike46, kao to je smatrao G. K. esterton, jer slika mora oiveti prostor koji je okruuje46, kako je mislio Anri Matis, a sanjanjem na ovim ivicama polja nae kreativnosti, nae ogranienosti koje ko-kreiraju perspektive doivljaja naeg bia i sveta - poput pijaniste koji, sa ogranienim spektrom frekvencija koji iznedruju dirke klavira, postaje prozor ka ugledanju vene slave Prirode postaju nae kreativne vodilje u raanju velianstvenih, inspirativnih duhovnih plamenova), krajeva i horizonata naeg sveta i neprekidne, upitkujue, filosofske kontemplacije nad njima ine da - poput

91

drevnih moreplovaca koji su se, elei da ispitaju ivice Zemljine ploe, u traganju za njima vratili na poetak svojih putovanja, te doneli znanje o njenoj loptastosti i otvorili nove dimenzije u predstavljanju i doivljaju naeg planetarnog doma se razbude mata i inspiracija kao kreativni tokovi kroz koje emo uspeti da sagradimo aneoska krila i dotaknemo nebo beskonanosti postojanja. I poput preciznog strelca koji svoju strelu odailje ciljajui ne pravo u metu, ve blago iznad nje, postiui savren pogodak, i idejne strele luka naeg uma, jeziki formulisane ideje i drugi izraaji - namesto krajnosti olienih ponavljanjem oiglednih i dobro utvrenih tvrdnji sa jedne, i upotrebom prekomerno sloene terminologije i logikih veza koje bia ka kojima su usmereni nai izraaji nee moi da isprate sa druge strane, u oba sluaja sutinski vreajui bia u komunikaciji moraju gaati ni ispod, ni daleko preko, ve suptilno iznad naih ciljeva, blago preko nivoa razumljivosti naih slualaca, susreui ih pri tome sa blagim nejasnoama i suptilnim zbunjenostima koje e oni sa malenim koracima uma, produbljujui njihove smislenosti, prevazilaziti i reavati, prosvetljujue razumevati, inei da ih nae ideje istinski vode na putevima razvoja misli, idejne kreativnosti, kapaciteta razmiljanja i evolucije uma. Slino tome, i ne samo nai jeziki izraaji, ve i itava etika postavka naeg bia u susretima sa drugima mora odisati slinom, poput Sunca koje se raa iznad planinskih vrhova, usmerenou prostiruih zraka saznajnog i boanskog jezgra naeg bia. U skladu sa Kantovim etikim imperativom, bia sveta moraju uvek biti ne sredstva zadovoljenja naih ciljeva, ve ciljevi sami po sebi, pri emu, ipak, istovremeno moramo u sebi nositi vizije horizonata koji se pruaju na putevima bia sveta, inei da se zajedno kreativno usmeravamo i orijentiemo ka divnim zamiljenim ishoditima naih duhovnih putovanja. Jer, namesto pozivanja bia sveta da se zagledaju u nae unutranje kvalitete, da postanu oarani naim osobinama, kao temeljnih i najee neprimetnih tenji koje proimaju savremene komunikacije, put ostvarenja lepotom i duhovnom slobodom obasjanih interakcija raa se iz tenji naeg srca koje govore ne pogledaj me kako sam lep, velik i moan, ve pogledaj svet kako je lep, obasipajui bia sveta ne magnetnim privlaenjima i orbitiranjima oko Sunca naeg bia (ili obrnuto, naeg pasivnog orbitiranja oko drugih, u sluajevima suprotnih odskakanja od ravnotee Puta), ve divnim vizijama samostalnih puteva, proetih leptirima i mehurovima od sapunice65,116, peskovitim trakama svetlosti i utonjavanjima u blaga Sunevih horizonata. Mudra pitanja i komentari, po pravilu, dotiui se samih temelja na kojima stoje tvrdnje i izraaji ka kojima su oni usmereni, ne tee da jednostavno ponove iskazane ideje, iskazujui time sopstvenu sposobnost razumevanja, ve pokuavaju da otvore nove perspektive na razumevanje aktuelnih problema, na nove prozore sa kojih se moda rasprostiru vidici njihovih pragmatinih reenja. I uopte, briljantni izrazi se nikada ne mogu razumeti u smislu njihovog metaforinog, preslikavajueg uklapanja u zamiljenu situaciju iz prve ruke, ve svojom sistemskou uvek nude razumevajuu primenu na bezbroju raznovrsnih ivotnih primera, razliitih domena naih apstrakcija ili tipova ivotnih interakcija, pretvarajui se od jednostavnih, unidirekcionih parabola u divne, semi-sferine kupole od kojih nam se reflektuju i prikazuju slike jezgrovitih tenji i lepote razumevanja naeg bia. Na slian nain kao to budna, radoznala svest skakue svojom panjom i pogledima sa crtice na crticu, sa praenja jednih na zadivljenost drugim krivudavim linijama naeg sveta znajui da Priroda crta pravo krivim linijama -, upijajui njihove tajnovite poruke, i sistemsko rezonovanje u svom traganju za optim

92

metaforama i inspirativnim priama, primenljivim na bezbrojne aktuelne situacije ljudskih dvoumljenja na takama raskra, zasnovano je na hitrom, ali polakom136 skakutanju poput bistre, ne muljave vode, vode koja poljubi reku, i nastavi dalje (kao u pesmi Dona Dona) - od primera do primera, od prie do prie, od jednog do drugog slikovitog odnosa, stavljajui pred nas putokaze zamiljanja velelepnih optih zakljuaka i predstava koje zaokruuju sve prirodne sisteme vezama naeg razumevanja. Ko sve brzo razume, ima ansu da nikada nita pravilno ne razume67, smatrao je Aleksander Poup, podseajui nas da postavljanje budne, radoznale hitrosti nae panje na osnove strpljivosti, smirene, nenaruive odlunosti i znanja da dug put prati dolazak do razumevanja svih zaista vanih ideja i stavova, predstavlja klju uspenosti naeg mudrog, sistemskog razmiljanja. Otvaranje novih perspektiva skromnim pozivanjima na samostalne refleksije i promene taki gledita, predstavlja osnovu holistikog pristupa uenju naspram redukcionistikog, lokalnog i manipulativnog modifikovanja bia u skladu sa naim namerama. Umesto nasilnog ulivanja u glavu znaajnih informacija i secirajueg traenja lokalnih uzroka odstupanja od naih zamisli celovitosti, kao puteva edukacije i isceljenja, holistiki pristup bi se karakterisao uzajamnim uenjem i buenjem radoznalosti i uenja - kao prvih koraka na putevima samostalnih razvoja i ostvarenja ne slepih sledbenika tradicija razmiljanja i ponaanja, ve hrabrih istraivaa novih, sopstvenih teologija i mudrosti (s obzirom da su najplodotvornije teologije one koje se kontinualno iznova raaju sa duhom vremena, prihvatanjem i re-interpretiranjem aktuelnih predstava sveta, proimanjem svih njih korenima religioznosti i duhovne osmiljenosti) - te traenjem uzroka poremeajima ivotnosti na to irim, psiholokim, drutvenim, klimatskim, ekosistemskim, kosmolokim planovima integrisanosti bia i Prirode, nudei time duboka i trajna reenja ispitivanih problema. Pronalaenje efekata naih dejstava na to irim planovima, otkrivanje da ponekada i mali, iskreni osmejak moe zatalasati itavu Vasionu, ini da nae oko, osim stvari naeg oiglednog okruenja, u kontekstu njihovog sagledavanja sadri i daleka Sunca, predele iza i najdaljih planina i pesme davnina, otvarajui nam potencijalni prostor beskonanih zadivljenosti u naizgled istim predstavama naeg sveta. I itav na svet, svaki trenutak naeg ivljenja, svaki prirodni detalj kriju u sebi beskrajan potencijal doivljaja, molitvenih putokaza i blistavih prosvetljujuih praskozorja nae due, na slian nain kao to iz perspektive kvantne teorije svaki prirodni entitet poseduje u svakom trenutku mogunost postojanja u bilo kom kutku Kosmosa, okruen najraznovrsnijim prirodnim kontekstima. Jer, ne u strukturalno inherentnom, ve u kontekstualnom karakteru prirodnih sistema se krije tajna kvalitativne beskonanosti postojanja, neponovljive jedinstvenosti svakog beat-a muzike Prirode, svake nae misli i oseanja, ulivajui nam znanje o blagodetima ne uspavanosti i potonulosti u lavirinte sopstvenih misaonih koncepata, ve budnog divljenja svakom trenutku Kosmosa u svom beskrajnom putovanju, iscrtavanju evolutivnih staza na naim, blaenom radoznalou uokvirenim dlanovima. Skidajui kacige misaonih refleksija, konceptualnih traganja za finalnim odgovorima na zagonetke sveta naih saznanja i preputajui se svesti Puta Prirode, budnoj zadivljenosti svakim trenutkom postojanja, nalaenju beskrajnih izvora saznajnih unapreenja u svakom detalju sveta, i u potpunosti prihvatajui svoju ljudskost i svoje bie, oslobaajui se lanih lemova i ograda ega, ograda koje nas spreavaju da budimo ljubav posvuda u svetu, autor knjige Zen i

93

umetnost odravanja motorcikla124 - pokazujui nam da se ne kroz orijentaciju ka menjanju sveta iz hijerarhijskih, top-to-bottom perspektiva, ve u usavravanju u malim stvarima, u malim postignuima i ostvarenjima, u menjanju sutine naeg bia krije tajna ulepanja itavog sveta uspeva da samom kraju zapisa o svom putovanju, svog sina podstakne na uzdizanje iznad njegovog ramena, po prvi put ugledanje puta kojim se zajedno kreu, budei oseanje revnosti za saivljavanje sa itavom tradicijom, sa korenima svoga postojanja, pobeujui sopstvenu izolovanost spontano uzrokovanu neprekidnim zatvaranjem pogleda oevim leima, i polako postajui Jedno sa celotnim svetom. Kada umesto doivljavanja itavog naeg sveta kao ogledala naih najdubljih tenji i htenja, Sunca koje se ne raa svako jutro unapred predodreeno i mehaniki, ve koje svetlosti vere i nadanja u korenima naeg srca - divnih elja da zvezdane, putokazne i duhovno razbuujue lui obaspu sve, i najskrivenije kutke sveta - pokreu du nebeske sfere, itav svet pretvorimo u objektivistiku predstavu inertnih i uzajamno nezavisnih kretanja, tada i divna, vodoskokna izvorita vere sa kojih irom sveta otplovljavaju brodovi naeg uenja, svetih zapitkivanja i traganja, postepeno presuuju sve dok se itava kreativnost nepredvidljivosti, budnosti i neobinosti naeg postojanja, razmiljanja i ponaanja ne pretvori u monotone vode, tupe, neivahne i nezainteresovane poglede i ideje o nunosti ne usklaivanja srca naeg bia, putanja nae vere, nadanja i ljubavi koje prostiremo neujno posvuda oko nas, ve surovog, biujueg i oevidnog manipulisanja kao naina unapreenja bia sveta. Upravo vera u mogunosti voljenih bia ini da se opcije njihovih odluivanja i raznovrsnosti doivljaja sveta, ogledala aktivne, unutranje snage bia, poput bunastog stabla, skladne slike modane strukture, gusto razgranaju. Jer obasipanje verom u naim relacijama sa svetom je znak ivotnih odnosa, s obzirom da robotizovane, programske putanje, slino kao i sve to se automatski, nezavisno od nas kree i ponavlja, ne zahtevaju veru u svrhu njihovog vernog funkcionisanja, i upravo u ovom neprekidnom ulaganju vere u svrhu polaenja putanja naeg sveta harmoninim tokovima se i kriju tajne duhovnog napretka i najveih blaga ivotnosti. I kada eksplicitno, istinitosno pokazivanje kako treba biima sveta zamenimo molitvenim ulaganjem vere i duboke elje u raanje tihih Sunaca odgovornosti, pri-sebnosti i upitkujuih, wondering enji, vizije zajedniko-samostalnih pronalazaka skrivenih blaga na ivotnim, tragalakim putevima saznanja e unapred trepereti u naem srcu, govorei nam da sve je u redu, na dobrom smo putu. A dobri putevi su samo ponekad, i to najee na samom kraju naeg boanskog putovanja, ravne, osunane staze, prave linije napretka du kojih nisu potrebna naa neprekidna preispitivanja i nedoumice, ve samo radosna sleenja Jednote sa Suncem ispred nas, dok su njihove crte du naeg ivotnog i duhovnog razvoja uvek prepune razgranatih mrea krivudavih puteva, susreta sa bezbrojnim raskrima i dumanja nad njihovim otvorenim opcijama. Simbol ivota jeste susret sa raskrima, kao to nam Hristovo raspee pokazuje, i za razliku od robotizovanog, kompjuterskog razmiljanja i ponaanja koje uvek pravi naredne korake u skladu sa jedinim moguim reenjima izvesnih, unapred postavljenih formula, sledei tako slepe, linijske tokove progresa, ivotna, slobodno-voljna sanjarenja nad bezbrojnim raskrima naeg sveta su jedina u stanju da stvore nove evolutivne grane i pravce razvoja. Morska zvezda koja odstupa od svoje zadovoljne druine u potrazi za sopstvenim putem zna da se samo odricanjem od instinktivnog praenja najprirodnijeg mogueg puta i uspinjanjem u bogatija stanja

94

ivotnosti na lestvicama stresnih nivoa sopstvenog doivljaja sveta (usled ega glagoli supress i surpass predstavljaju dve strane istog novia prirodnog napretka, u suprotnosti sa osnovnim stavovima behavioristike psihologije), svetu pruaju nove ivotne opcije, novi izvori i divni tokove evolutivne prie Prirode. I samo kroz mirno, oarano zastajkivanje nad otvorenim opcijama razmiljanja i kretanja, uvianjem beskraja lepote u svakoj od njihovih produenih grana, ne elei da ikada ostavimo ijednu od njih, veno ih grlei i obasipajui talasima zahvalnosti, zadivljenim, veno mladalakim sanjarenjem ispod mora zvezdanih nebeskih opcija u naim oima se, tako, zaista pokree svet u smeru razvoja novih grana stabla ivotnosti, neprimetnih nosilaca novih pupoljaka, plodova, ptiih gnezda i igre veverica kosmike bajke. Decu sveta, stoga, treba uiti ne da porastu, da se posluno i konformistiki utoglje nesamostalno koncipiranim graninim uslovima doivljaja sveta i predvidljivim opcijama ponaanja, ve da se probude, da osvetle dubine sopstvenog bia i postanu samostalno, pred svojim srcem odgovorna za stanje itavog njihovog sveta u svakom trenutku. Drei paleve biima sveta prilikom njihovog oslukivanja, ne distanciranim kritikim osuivanjem njihovih izraaja, neprekidnim egocentrinim merenjem naih vrednosti u odnosu na njihove, te njihovim sputanjem, a ne uzdizanjem, ve graenjem puteva jednakosti naim pogledima i zracima panje, budimo blagodetne ravnotee Puta, budnosti i koncentracije prilikom sopstvenih izraaja, kao i blaga, neprimetna lepranja dobrim vetrovima koji vode bia sveta ka novim, divnim zemljama u naim tihim i predanim oslukivanjima. I kada nai izraaji budu ispunjeni ne prikrivanjem nae prirodnosti, ve istom iskrenou, i kliei i fraze nae izraajnosti e se pretvoriti u nepatvorene ekspresije, ispunjene obogaujuim novitetima, esto usput krei blokade raznovrsnih prezadatih pravila izraavanja na putu evolucije i obogaivanja opcija potencijalnih kreacija i saznanja u okvirima datih sistema izraavanja. Naime, dok su komunikativni kliei, s obzirom na direktnost i efikasnost njihovog razumevanja i ispunjavanja njihovih poruka, karakteristini za komandujue, povinovajue, autoritativne odnose46, inei bia sveta inertnim, pasivnim i nekreativnim, reproduktivnim, a ne produktivnim, susretanje bia sveta sa novitetnim izrazima indukuje izvesnu introvertnost prilikom pokuaja njihovog razumevanja (to je jedan od razloga zato Zen i druge religijske prie i bogate parabole, razumljive na mnotvo jezgrovito razliitih naina i nudei bezbrojne ivotne pouke, obogauju nae razumevanje naih pruanja ka svetu), obogaujui horizonte njihovih samostalnih kreativnih pogleda. Takoe, s obzirom da se svako uenje odigrava na primerima, ne na kopijama povrnih putokaza, ve na ogledanjima celokupnih bia u dodiru (usled ega dok voljenje samo bia u dodiru naspram ostatka sveta navodi izabrana bia u vode zavisnosti i prebacivanja osmiljavajue odgovornosti, opinjenost i posveenost zaista itavom svetu navodi edukovana bia slinom svestranom otvaranju cvetova inherentne kreativnosti), i nae traganje ka novim opcijama izraaja, ka novim i sve bogatijim putokazima edukacije e neprimetno udahnjivati u bia sveta tragalaku ar ka novim evolutivnim stazama, otkriima, izumima i pronalascima. Meutim, bitno je primetiti da kliei i fraze postoje samo u sluajevima njihove inertne upotrebe, nesaivljenosti sa njihovim znaenjem, nepostajanja itavog naeg bia vibracijama njihove semantike, dok se izvoenje svih ablonskih izraza naeg sveta u svetlima njihovog iskrenog dranja na naim dlanovima i srcima, pretvara u divne putokaze koji spontano skidaju velove odbojnih zaslepljenosti nad sutinski lepotnim izrazima naeg

95

sveta, i buenju njihovih dubokih vrednovanja u srcima bia sveta. Tenje ka originalnosti po svaku cenu, postavljene na osnovama naih kreativnih pruanja svetu su, stoga takoe, poput tenji ka slobodi savremenih mladalakih ideala, adekvatne povrnom i neodrivom graenju naih saznajnih pogleda i naeg izraajnog bia od prozora (inei da se jednoga dana upitamo what's your freedom without love?104), a ne od temelja ljubavi, boanske tragalakosti i beskrajnih davanja. Ipak, ne ponavljanja naih ve utvrenih i esto oguglalih i okotalih ideja i izraza u komunikacijama sa najrazliitijim biima sveta, od ljudi preko umaraka i iarki do itavih bisernih mora, ve traganje za uvek novim zakljucima i idejama kroz nae fleksibilne, ne fortifikujue, ve otvoreno preispitujue stavove, kretanje ka plodnim idejama uvek iz istih poetaka, iz otvorenih mora nae sveprijemivosti i doputanje da nas spontane struje kreativnih komunikacija dovedu do novih, neotkrivenih uvala i luka naeg razumevanja sveta = sebe, ini put duboko-etikog ivotnog odnoenja naeg bia prema svetu. Jer, ne krutim nametanjem naih stavova i ideja, ve neprekidnim zajednikim traganjima za novim horizontima i pogledima na svet, za novim idejama, kreativnim izrazima i putokazima, ire se grane stabla cvetnih opcija naih saznajnih sistema i prirodne celote. I znajui da, usled nae prirodne ogranienosti pri pokuajima uvianja celotnog toka Prirode i naih dejstava u njima, nikada ne moemo odrediti uticaje koji bi sa savrenom pouzdanou navodili bia sveta ka divnim otkrovenjima i putevima napretka, sva pravila koja bi nahodila nae kreativne edukacije, odrive informativne i spiritualne gradnje i sve druge komunikacije, pretvaraju se u duboku utonjenost u nae srce i predanost pronalaenju uvek novih puteva izraavanja naeg bia, buenja uvek novih voda poverenja, radosti, divljenja, opinjenosti i saznajnih podsticaja prema uvek neponovljivim i jedinstvenim biima sveta. Sa znanjem da s obzirom da celoviti interaktivni konteksti ine dragulje u jednim, a prividno smetajua zrnca praine u drugim sluajevima idealnim uticajima koji navode bia sveta ka skladnim vodama, ka moru opcija njihovih doivljaja sveta, sva fiksna pravila naeg ponaanja ustupaju mesto sjaju vere naeg srca, neprekidnih nadanja, dranja paleva i bivanja uz voljena bia naeg sveta na njihovim ponekada dalekim putovanjima, znajui da i milionima milja udaljene, nae misli mogu imati efekte divnih ukazatelja smerova dobrote i blagodeti voljenim biima u trenucima nedoumica i zbunjenosti. I zajedno sa ovakvim stavom doivljaja prosvetljujue vere i nadanja kao temelja svakog naeg zaista plodonosnog dela, i raznorazne privlanosti i odbojnosti izazvane naom zaaranou prividnim, oiglednim crtama sveta, zamenjuju se mirnom radou sa naom utonjenou u nevidljivu muziku naeg srca i drugih bia, sa ispunjenou nitima komunikacije koje povezuju nevidljive kvalitete naeg sveta i naih bia, sa putevima koji titraju od srca do srca. Jer mi ne mislimo na ono to se vidi, nego na ono to se ne vidi; jer vidljive stvari su privremene, a nevidljive su vene...A nada koja se vidi - nije nada; jer, kad neko neto gleda, zato da mu se nada? (Korinani II 4:18...Rimljani 8:24), uio je apostol Pavle, a vienje bia sveta u divnoj svetlosti duha i slanje radosnog sjaja koji se rasipa iz naeg srca ka njima, stoga, ini istinski put prostiranja blagodetnih puteva pred bia sveta i njihovih udesnih isceljenja, bez obzira na fizike crte dela koja se promaljaju sa temelja ovih toplih i svetlih tenji. Svaka skladna crta kojom obasipamo bia sveta tada e predstavljati divan povod njihovog radovanja kroz esto obeznaeno suzne prozore u svet, dok e se sve neistoe sa naih dlanova pretvarati u inicijacije jaanja samostalnih

96

imuniteta, adaptivnosti, fleksibilne odrivosti, snage volje i odlunosti, dobrote prostiranja prema svetu, u oba sluaja inei njihove saznajne svetove zaista harmoninim i celovitim. Meutim, i u ovakvim plemenitim tenjama ka pruanju istinskog sklada i dobrote biima sveta, znajmo da nae putokaze samo poverenje bia koja ih dre na dlanovima moe pretvoriti u povode napretka i inicijacije skladnih samoorganizacija, dok e isceljujue tenje ka prosvetljenju sveta, praene mudrom utonjenou u sopstveno bie i punoom sjaja naeg srca, kao i oduvek kroz istoriju nae civilizacije, biti praene uvianjima snage, lepote i dragocenosti dobronamernosti bia sa jedne (Luka 4:31-2), kao i njihove uobraenosti, praznoverja i bezvrednosti sa druge strane (Luka 4:28-9). Jer, ne u uspenom dizajnu jednosmernih uticaja, ve u blagim, dvosmernim susretima - koji se u svojim plodonosnim dodirima pretvaraju u iskre koje posvuda ire svetlosti duha , poploanima mozaikom poverenja, kriju se tajne sjajnih i uzajamno unapreujuih komunikacija ivljenja. Na mesto manipulativno nahodeih, kormilarskih moi kao temelja uspenosti nae edukacije se tada postavlja uvek nova, molitvena zamiljenost nad zvezdanim putevima, obasjana ivotnim, suzno istim eljama ka prosvetljenju itavog sveta, eljama koje ine da se itave nove zvezde rasplamsaju u svojim beskrajno dajuim sjajnostima. Ne kroz intelektualne dijaloke spekulacije sa ciljevima uzajamnog ispravljanja prirodno krivih i asimetrino nesavrenih dolina i reka naeg umovanja peglama istinitosti, ve uzdizanjem svih naih izraza, ideja i zajednikih konceptualizacija sa temelja brinosti, poverenja i svetle posveenosti biima sveta, te negovanja duboke, vizionarske vere u lepotu kojom e isijavati jezgra njihovih tenji i teita ideja i milostivog Sunca duha, ini put uzajamno obogaujue edukacije, uzajamnog nahoenja put svetakih puteva, iste i sjajne aure naih bia. I bitno je znati da se namesto potencijala neutralnog ili objektivnog posmatranja, ulaenja u srca tenji drugih bia kroz kljuaonicu naih posmatrakih vizira i pukarnica zamandaljenih tvrava koje skrivaju najmilije crte naeg bia, putanje koje su u stanju da spontano oplemenjavaju svet (jer upravo blage, prirodne nesavrenosti, iskazane sa temelja dobronamernosti i lepote, ine svet blistavim, a saznajne perspektive bia sveta svestrano bogatijim), postavlja svest o uzajamnosti pronicanja u jezgra tenji bia i njihovih dela, i tonjenja u tajne koje nose temelji nae neprekidne ivotne interpretativnosti. Upoznavanje sveta je, tako, uvek istovremeno i upoznavanje direktno nesagledivih tajni naeg bia, i obrnuto, a tonjenjem u srce drugih bia i nalaenjem blaga istote i sjajne lepote na njihovim osnovama, esto nismo svesni da u velikom delu tada ugledavamo sopstvenu lepotu, interpretativnu dobronamernost naeg bia koju nikada ne moemo direktno iscrtati ili promeniti, ve dugim ivljenjem, morima plemenitih oseanja, vetrovima duha i marljivim strpljenjem ih neprimetno kleemo na naim saznajnim temeljima, odakle oni, spontano, bez obzira na nae plitke tenje, dejstva i izraaje, nalaze svoje jezgrovite, implicitne puteve irom Prirode. I premda se Jeremija pita: Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju ili ris are svoje? Moete li vi initi dobro nauivi se initi zlo? (Jeremija 13:23), podseajui nas da s obzirom da svaki trenutak naeg ivljenja predstavlja uenje, neprekidno, tiho i neprimetno graviranje brazdi na temeljima naeg bia, brazdi koje se pretvaraju u korita koja nose spontane tokove reka izraaja naeg bia i naih prirodnih ivotnih talasa - duboko, u jezgru naeg bia iscrtane etike vodilje spontano nahode nae bie bilo u smeru pokajajuih prekrivanja naih lica haljinama (Jeremija 13:26) ili injenja da se najdublje tenje, semena naih dela radosno utvrde

97

pred ozarenim licem Boijim (Psalm 102:28), i iako znamo da se lepota interpretacije u kojoj poiva izvor etike naeg ivljenja, ne moe jednostavno preneti i uliti u bia sveta, ve samo samostalno probuditi i iznutra negovati, naa ljubav, nai talasi svete predanosti koji se prostiru iz mora naeg srca ka blinjim biima, u stanju su da obaspu divotnim putevima voljena bia, da ih neujno, na nevidljivim dlanovima prenose preko burnih voda sveta, te da sve Budine otrovne, osuujue strele, odapete iz potajka, destruktivne putanje egoizma i mrnje koje Buda savlauje ne istinitosnim intelektualnim spekulacijama, ve oienjem temelja naih misli i inova151, isceljujue pobeuju149, te radosnim susretanjem i obasjavajuim irenjem naih aneoskih krila ka sveprihvatajuim zagrljajima, pretvaraju u glatke i milostive mostove prijateljstva i ljubavi. Pruanje oseanja slobode, odgovornosti naih postupaka i misli koje polaemo prema srcima naih bia, stoga, ini put svake svete edukacije. Ne razvijanje krutih pravila ponaanja i redukovanje naeg unutranjeg oseanja odgovornosti kroz slepo pokoravanje autoritativnim nivoima organizacija kojima pripadamo, Pontije-pilatovsko pranje ruku (a u skladu sa biblijskom priom o postanku52, ljudska bia bivaju isterana iz raja kao posledica prebacivanja Adamove odgovornosti za kuanje plodova drveta znanja, raanja misaonih refleksija, na Evu (Mojsije I 3:12), te sa Eve na zmiju (Mojsije I 3:13)) ve buenje svetog oseaja odgovornosti na temeljima naeg srca sa koga se svako nae ponaanje rascvetava kroz uvek novitetne grane i listove, jeste put dobrotnog vas-pitanja, fleksibilnog postavljanja svega pojavnog u pitanje i inovativnog graenja naeg sveta i naih ideja u skladu sa svetlim vizijama, venog bivanja nevine detinjosti na temeljima naih pogleda na svet. Meutim, ovakva savrena sloboda razmiljanja, delanja, prostiranja naeg duha i ostavljanja tragova na povrinama i jezgrovitim, sutinski blagodetnim dubinama naeg sveta, se ipak tako esto doivljava kao nepodnoljivo breme odgovornosti47,49,150, usled ega se u dananjem drutvu zamenjuje naim privrenostima raznovrsnim principima, doktrinama, normama, naredbama, standardima, zakonima i ideologijama. Ipak, putevi hrabrosti i istinske snage, istovremenog noenja stenovitih misionarskih zaveta i oseanja duhovne slobode, ptiije nesputanog leta nebeskim prostranstvima, poivaju u uzajamnom oslukivanju sopstvenog srca kao vodilje naih krstarenja i otkrivanja novih zemalja, novih podruja znanja i egzotinih ostrva idilinih vizija kraljevstva Boijih, kormilarenja brodovima nae civilizacije ka novim horizontima istih, odrivih i blago evolutivnih puteestvija, i pletenju tapiserija nebeskih ptica i Sunaca pomou niti poverenja i vezova kao izraza prisebnog davanja dragulja dobrote biima sveta na dlanovima naeg srca. Slino kao to sva oseanja majke, poput talasa prvog mora naeg ivljenja i prvih zvezdanih sfera naeg zauenog posmatranja sveta, prenose na maleno bie u njenom stomaku, i sve najsuptilnije i najskrivenije tenje naeg srca neprekidno ostavljaju trajne tragove u svim doivljenim, ko-kreiranim putanjama naeg sveta, u mislima bia sveta i delima koje ostavljamo u amanet putevima ljudskosti Prirode. Kada je na um ist, prosvetljen i smiren, poput glatke povrine mora koja je na svojim paljivo i budno oslukujuim obalama u stanju da prepozna i pojedinanu kap slivenu na njega, doivljavajui itav sveta kao u reima Bude: Smatram poloaj kraljeva i vladara istim kao i estica praine. Posmatram zlato i drago kamenje kao mnotvo opeke i ljunka. Gledam na najlepu svilenu odeu kao na rite pomame. Vidim mirijade svetova vaseljene kao sitno semenje voa, i najvee jezero Indije kao kap ulja na mom stopalu. Oseam

98

nauk sveta kao varku arobnjaka. Razabiram najuzvieniju misao osloboenja kao zlatni brokat u snu, i gledam sveti put prosvetljenih kao cvetove to se pojavljuju u ljudskim oima. Vidim meditaciju kao potporu planine, nirvanu kao snovienje dana. Gledam na sud o dobru i loem kao na vijugavi ples zmaja, i na bujanje i pad uzdanja samo kao na tragove koje za sobom ostavljaju etiri godinja doba195, doba koja dolaze i odlaze, a sve raste (kao to nam kae drevna konfuijanska izreka150, pokazujui nam na ne dezintegriue, ve uzajamno uzviujue susrete polariteta Prirode u kojima se odigrava njena beskonana evolucija), pozivajui nas na uvianje beskrajnog uveanja Boije slave i udesnosti Kosmosa u svakom trenutku ivljenja, sa svakim naim udisajem i pokretom, inei da se talasi harmoninosti i beskonane radosti prostiru posvuda oko nas, neprimetno i suptilno gravirajui brazde puteva Gospodnjih du svih naih dela i itavog sveta. I da bi se putevi prostiranja, granice, cvetni pupoljci i kreativne opcije voljenih saznajnih svetova divotno uraznovravali ka poljima beskonanosti, zaista rasli u dugim vremenskim razdobljima, neophodno je ne samo razvijati njihove fascinacije udesima sveta neumornim gle lepote tamo, gle lepote ovde obasjavanjem putokazima radoznalog, otvorenog pruanja ka mirisnim cvetovima sveta u svrhu buenja oseanja nesputane, leprave slobode (koje u svom prevazilaenju vrste utemeljenosti na dubokoetikim idejama, moe nositi bia ka povodljivom, nepromiljenom lebdenju oblacima sveta, bez neprekidnog mudrog sagledavanja naih kretanja u odnosu na paljivo oslukivane puteve naeg srca), niti samo utabanavati saznajno i etiki temeljite pretpostavke njihovog razmiljanja i doivljaja sveta u svrhu rasta bezbednosti kretanja, pouzdanosti ponaanja i prisebne stabilnosti (premda koji u svom prevazilaenju komplementarnog doivljaja beskraja slobode, rezultuju u pasivno ukruenim, kreativno prikovljavajuim i odgovornosno-privrenim ivotnim vezanostima), ve uzajamno, uravnoteeno, istovremeno buenje oseanja boanstvene radoznalosti, nasluivanja neizmerne raznovrsnosti koja poiva u svakom detalju sveta kroz ukazivanja na beskrajne povode i izvore saznajnih, sveprosvetljujuih radosti koje nam pruaju ruke odasvud, kao i stabilno uzemljenje na osnovama kako njihove boanske ljudskosti, tako i dubokoetikih saznajnih premisa rezonovanja i iscrtavanja, ko-kreacije sveta, ini put zaista odrivog, beskonano trajnog uveanja broja opcija saznajnih svetova voljenih bia. Svest o otvorenim vratima saznanja iza kojih nas ekaju udesni susreti sa nepreglednim povodima radovanja, etiko-estetskim i duhovnim bogatstvima, u sprezi sa budnim oslukivanjem koraka i znakova naeg malenog srca prilikom njihovog paljivog odkrinjavanja, ini da bia postaju nalik divnim, isto semantikim cvetovima, cvetovima koji u svojim spoznajama, poput malog princa koji vidi slona u zmijskom caru135, direktno prodiru od linija i crtica sintaksi sveta, od prividnih granica naeg sveta ka njihovim sutinskim znaenjima, istovremeno duboko i vrsto usidrenih korena u etikim, estetskim i religijskim vodiljama duhovno evolutivnih posmatranja i ponaanja, nosei otvorene, sveprijemive i nebeski radoznale latice ka Suncima sveta. Obasipajui svetlou zemaljske puteve i pruajui ivotnosti sveta izvore evolutivnih uspona, Sunce otvara bogatstvo perspektiva, prostranstvo potencijala i opcija ivljenja naim saznajnim svetovima, ali nas nikada i ne vodi za ruku inei da se oslobodimo sopstvenih odgovornih izbora, samostalne kreativne aktivnosti i domiljatosti, ve i pored divote i beskrajne dobronamernosti prirodne strane ko-kreacije kvaliteta, svake crtice i putanje naeg opaajnog sveta, druga strana njihovog stvaranja i

99

lepotnih, sjajnih ostvarenja pripada vodiljama naih najdubljih vrednosti, tenji i htenja, usled ega je uvek u naim rukama, mislima i temeljnim oseanjima odgovornost za uobliavanje naeg i svih saznajnih svetova u prozirne koprene lepote i draesnosti. I svaka sveta edukacija odraava prirodno vas-pitanje Sunca, ne odlikujui se injenjem bia sveta nesamostalnima kroz nae upravljanjem njihovim postupcima, kreativnim inicijacijama i zamasima, ve negovanjem srednjeg Puta, dubokim eljama ka njihovom postizanju ravnotee Puta, uzajamno potencirajue udubljenosti u lepotu unutranjih saznajnih i duhovnih konstelacija sopstvenog bia i brinog, svedajueg, saoseajnog kreativnog pruanja ka drugima. Otvaranjem perspektiva i divnih pogleda na svet voljenim biima, prostiranjem traaka svetlosti vedrinom naeg srca i duhovnih ideala, ali buenjem njihove sopstvene odgovornosti, neprekidno negovanog poverenja u snagu duhovnih temelja srca i duboke posveenosti sopstvenim ivotnim izborima, nae bie spontano rasipa zvezdana semena novih izvora duhovnog sjaja Kosmosa, sa mekog i rastresitog, fleksibilnog i prijemivog, ali istovremeno i dijamantski sjajnog, u boanskoj veri utvrenog, temelja naeg srca. Sa predanim vizijama usmerenim ka nebeskim horizontima naeg postojanja, poput fudbalera koji pogleda vrsto usmerenog u daljinu, osloboen samo-svesti i sujetnog dokazivanja, znajui da ...nemoj da se ponosi nad granama. A ako se ponosi, znaj da ne nosi ti korena, nego koren tebe (Rimljani I 11:18), portvovano sa sveu da ivljenje za druge ini nae bie natprirodno celovitim i svestranim20, zaboravljajui na sopstvenu krhku ljudskost, hrani svoje bie himninim zavetima spremnosti na predanost itavog svog bia idealima velianstvenog igranja, sada i ovde, i pobede srca, ili slino smernom karatisti koji duboko utonjen u srce svoga bia ne vodi borbu protiv drugih, ve borbu sa sobom, i nae bie budno oslukujui himnu svoga srca, odriui se vrednovanja naeg ugleda u oima drugih bia, meditativno rasplamsavajui plamen istoe duha u jezgru srca, spontano zrai svetom vrstinom, snagom i dobrodunou. Poput Sunca koje udubljeno u sebe, sagoreva svoju sutinu, spontano pruajui svojim usamljenim i bespomonim satelitima oivljavajue talase svetlosti, a dalekim zvezdanim oima plutajue usmerenosti ka obalama spasenja za njihove brodove, esto izgubljene na puinama Kosmosa, i nae bie u oivljenoj ravnotei Puta, nesamo-svestno udubljeno u srce naeg bia, neprekidno negujui zavet srca, potpune predanosti biima sveta, prua ravnotene mostove, vrsto utemeljene na naoj meditativnoj prisebnosti i oslukivanju Puta Prirode naeg srca sa jedne, i iskreno predanoj ljubavi prema blinjima sa druge strane, mostove du kojih mnoga bia sveta mogu prevazilaziti virove tekoa i pronalaziti puteve boanstvenih pruanja ruku i isceljujuih dodira. O davanju Ako zrno penino, baeno na zemlju, ne umre, ono e ostati samo, ali ako umre, donee mnogo ploda (Jovan 12:24) Dok se u kvantnoj teoriji estice predstavljaju ne kao lokalizovani gradivni elementi Kosmosa u prostorno-vremenskom kontinuumu, ve kao putanje kojima se one pruaju ka ostatku sveta, iz perspektive teorije kompleksnosti ivog sveta, ivotnost se moe sagledati kao ples koji neprekidno daje i iznova raa sopstvene gradivne elemente, kao komunikacija bezbroja miliona interaktivnih jedinica zvezdanog porekla koje se

100

kontinualno stvaraju i predaju itavom svetu, inei Kosmos i ivot poput talasa ili vira koji uvek ostaje isti iako se njegova sastavna materija neprekidno menja, raa, samoostvaruje i rasipa irom prostranstava sveta. Davanje i neprekidno raanje, uzajamno stvaranje postaju tako svete crte ivotnosti, a slinom idealu davanja nas mogu pouiti i nebeska Sunca koja traju veno, stoga to ive za druge (Tao Te ing 7), to daju sebe drugima, ne zahtevajui nita zauzvrat. U drevnoj orijentalnoj prii, mudri uitelj suoava svoje uenike sa uvredom i posmatra kako e je svako od njih otrpeti121. Prvi uenik se najpre zacrveni od probuenog besa, a zatim utihnu i outa, a uitelj primeti: Nije jo pobedio sebe. Drugi uenik se, opet, slatko i glasno nasmeja, na ta uitelj pomisli: Pobedio je sebe, ali nije pobedio i svet. Nije postao Jedno sa njim, nije sagradio most Ljubavi prema blinjima. Meutim, trei uenik u susretu sa uvredom, iz dubokog saoseanja sa nesreom bia iz koga poniu takve rei, tiho zajeca. Uitelj se radosno osmehnu, znajui da uenik, sagradivi sjajne, religiozne temelje sopstvenog bia, prua sada, kroz miloske suze koje iste pranjave puteve sveta, i duhovne mostove davanja i udesnih elja za pomaganjem biima sveta, poput zraka Sunca, svud oko sebe. elja za bezmernim davanjem predstavlja jezgro Sunevog uma, blistave isusovske istoe, odraz vrhunske snage naeg bia. Blaeni su siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko (Matej 5:3), jedan je od najlepih novozavetnih stihova, savetujui nam da i sa zrncima sakupljene mudrosti i sa srcem naeg bia, naom boanskom klicom postojanja, budemo beskrajno velikoduni, da dajemo, rasipamo i sejemo blago naeg znanja i nae dobrote poput cvetne praine ka u nedogled pruajuim, spiritualno plodnim nebesima. Preputanje promeni, pratei svaki in davanja, znak je duboke vere u nae boanske temelje, te odraz nae dobrodune predanosti i jedinstva sa celotnim svetom. Julija Kapuleti sa jednog veronskog balkona govori da je njena dua kao more, da to vie daje, to vie i ima, dok nas LaoCe ui da sveti ovek ne prikuplja (za sebe): on ivi za druge, a postaje sve bogatiji; on daje drugim ljudima, a ivi u sve veem izobilju (Tao Te ing 81). Jer, ako inimo bia u naem prisustvu srenim, i mi emo blistavom vodom duha zalivati temelje naeg vienja sveta. I dubokim razumevanjem i ivljenjem znanja da ono to je dobro za drugog, dobro je i za mene, iniemo da beli golubovi mira uzleu iz naeg srca, aljui poruke ljubavi i mira, neujno nahodei itav svet ka predelima harmonija i sree. Etika ciljeva naih delatnosti u svetu se moe oitavati i u svetlu kvaliteta davanja. Tako, osnivanje kompanije, podstaknuto eljom za davanjem i duhovnim obogaenjem ljudi, predstavljae u najirem moguem kontekstu bezmerno uspeniji i blaeniji cilj u odnosu na upravljanje preduzeem sa primarnim ciljem o ostvarivanju sopstvenih profita. Slino tome, uenje u svrhu misaonog razvoja radi pruanja lepote i znanja drugim biima, neuporedivo je etikije u odnosu na uenje radi dobijanja visokih ocena kolovanja, dok je i nauno-istraivaki rad podstaknut stvaranjem i otkrivanjem za dobrobit ljudskih bia i itave ekosfere, prosvetljeniji i istinski, u irokom, sveobuhvatnom opsegu, uspeniji od naune kreacije pokrenute ciljevima objavljivanja naunih radova u cenjenim asopisima i sticanja linog ugleda u naunoj javnosti. Tako, i tenje ka dokazivanju Boijeg porekla sveta predstavlja manje etiki cilj u poreenju sa primarnim eljama ka davanju, ka ljubljenju blinjih bia, iz kojih se raa istinski religijski oseaj, iz kojih duboko, van svih rei i izraza sveta, znamo da sve to postoji vodi poreklo od Boijih misli. Za sva ova poreenja je, takoe, karakteristino i da

101

prihvatanje i slobodna, spontana i iskrena objava naih greaka, nedoumica i ne-znanja, ini blagotvorniji put u kontekstu opteg informativnog i spiritualnog napretka nae biosfere, u poreenju sa prividno sveznajuim, zido-kreirajue samopouzdanim i kruto ograenim, fiksnim ivotnim i saznajnim odreenjima. Tako, umesto branjenja sebe, sopstvenih postupaka i sopstvene tradicije razmiljanja i etike doivljavanja sveta, u svim naim izraajima, a prevashodno onima profesionalnog karaktera, moramo teiti ka prenoenju sutinskih, izvornih inspiracija na kojima su i ponikle date tradicije ljudskog delanja. Celovito isceljenje, delanje u svrhu oplemenjujue koordinacije naim iskustvima, stvaranje imanentne lepote sa svakim naim uzdahom i pogledom i buenje znanja da temelji naeg znanja bivaju odslikani u svakom eksplicitovanom detalju naeg sveta, kao i svakoj naoj apstrakciji, tako moraju postati osobine koje emo implicitno stvarati i davati drugim biima, sagledano sa polja medicine, nauke, umetnosti, saznajnih nauka i filosofije, respektivno ili sveukupno. Jer, samo sa plemenitim tenjama orijentisanim ka davanju u dubinama naeg srca, ka dranju i uvanju svakog bia naeg sveta poput dragocene kapi vode na dlanu, bivajui time implicitno, za nas same nevidljivo, prava Sunca koja - naspram crnih rupa koje gutaju sve postojee u svojim destruktivnim tenjama ili planeta koje odravaju ravnoteu dobra i zla (pasivnih, upijajuih i utonjavajuih voli me pohotnosti i sunanih, aktivnih, svedajuih i prisebnih volim te pogleda) u svakom svom delu svojim sjajnim eljama davanja predano obasipaju duhovnom svetlou na svet, moi emo i u svim drugim biima videti slina Sunca due, te slobodno, bez odbojnog straha se susresti sa njihovim oima, pretvarajui obostrane staklaste, odbojne i ledene poglede u prijemive, srnee, tople i lelujave okice, stvarajui nove mostove prijateljstva, pouzdanja i radovanja. Ne samo da nas svest orijentisana ka beskrajnom davanju ini bioenergetski usklaenima - harmonino celovito integrisanima i fleksibilnima, svetlo stenovitim i sanjivo lepravim - kroz rastapanja stresnih taaka naih fizikih i saznajnih struktura, i ponovno omoguavanje slobodnog i energetskog toka, ve nas kroz odricanje od naih povrnih tenji i elja, od volje usmerene ka svetovnim objektima, ini osloboenim i od naeg bivstva okarakterisanog tranjem ka plodovima sveta, budei nas u samo praskozorje Ekhartovog temelja due, izvorne dobrote naeg srca, sjajne, intuitivno osnaene praznine analogne proienoj, satori Zen svesti, stopljenoj sa sveproimajuim morem apsoluta. Na slian nain kao to je Da Ju, osniva kineske dinastije ia, odlunou, marljivou i spojem logikog znanja i enormne elje za postignuem plemenitog cilja, napravio itavu reku koja je sprovela nagomilanu vodu velike kineske poplave od pre priblino 4 milenijuma, u more, i naa dobrota stresom pritisnute sukobe i probleme naeg sveta, mora - poput vetog Tai i ili Aikido borca koji samo pretvara ka njemu usmerenu razarajuu silu u pokreta sopstvenog energetskog tita, i koji zna, naravno, da njegova borba nikada nije borba protiv nekoga ili neega, ve borba sa samim sobom, inei da njegov sluh, kao to nam pokazuju kineski Jang i Jin ideogrami, neprekidno bude usmeren na paljivo oslukivanje sopstvenih ravnotea Sunca i Meseca - reavati putem pronalaenja puteva koji vode ka stapanju u jedinstvo sa morem Prirode, ka pronalaenju Boga i sveprisutnosti sopstvenog bia u svaijim pogledima na svet, ka proimanju svih neujednaenih i destruktivno nabijenih suprotstavljenosti vodama davanja i preobliavanja u svest o sveprepliuim vezama jedinstva koje nas sve za-jedno dre na okupu.

102

Kroz svest o beskrajnom davanju kao putu duboke, zvezdane etike kojom skromni, lepotom obasjani pogledi nadole postaju adekvatni ednom posmatranju uzvienih, nebeskih predela inei da se temelji i kontekst stope u nerazluivu celinu u stanju smo da poveavajui broj opcija voljenih sistema, svet naih saznanja ograniavamo, postepeno otkrivajui da se upravo u ovakvom, svojevoljnom prihvatanju ogranienja raa sloboda duhovnog beskraja. Jer, ako postoji neto lepe i uzvienije od wondering posmatranja zvezdanih putanja, od opinjenosti kosmikim pitanjima smisla, porekla i misije naeg bia i celotnog sveta, te trepereeg istraivanja ureenosti Prirode, onda je to wondering posmatranje zauenih oiju koje posmatraju zvezde. I tada zaista znamo da portvovano sputavanje sopstvenog bia u uske granice u svrhu raanja udesnih drvea saznanja na drugim mestima poput ukroivanja nabujale, leprave i virovite reke u tokove vodenica142 koje melju ito, stvarajui hranu informativne i duhovne evolucije jeste put stvaranja novih zvezdanih oiju. eli li da vidi, naui da deluje, jeste fon Fersterov estetski princip, komplementaran etikom principu koji se tie poveanja broja opcija sistema, i zaista, premda je uenje mnogih religija sveta orijentisano ka vienju, ka postizanju transcendentalne venosti naeg bia i posmatranja, dobrota i saoseajnost u naim voljnim postupcima predstavlja korene ovakvih prosvetljenih vienja. Jer, elimo li da ceo svet postane na, te da istovremeno nae ivljenje bude proeto sveu o nerazluivoj pripadnosti naeg bia itavom svetu, moramo najpre dati sve to imamo, moramo se naom predanom dobrotom pruiti prema biima naeg sveta, moramo sve, celog sebe dati svetu i duhom postati uistinu siromani, ime nam se rasvetljuje stav da etika temeljne orijentisanosti naeg bia prema svetu i drugim biima ini osnovu svakog vida prosvetljenog pogleda na svet. Vano je, moda, i to da znamo: ovek je eljen, tek ako eli. I ako celoga sebe damo, tek tada i moemo biti celi. Saznaemo, tek ako kaemo rei iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi traimo, moi e neko i nas da sretne114, u ovom duhu bi nas divnim reima podsetio Mika Anti na cirkularne uzajamnosti koje proimaju prirodnu ureenost, na neprekidno zaljubljeno ogledanje due bia i Prirode u svakom trenutku postojanja. Duboko znanje da su zabadava sve nae nauke i umetnosti ukoliko ih ne promemo dubokom eljom da pokrenemo planine naim radom i izraajima, da probuenom svetlou naeg srca ispremetamo gore i obaspemo boanskom radou setne poglede blinjih bia, da spasimo svaku trunku naeg listopadnog sveta, slino kao i prevashodno aktivno, delatno pruanje ka biima naeg sveta, otkrivaju nam se iz ovih poetinih rei kao putokazi raanja u naim oima Sunca koje e svuda prosipati duhovnu lepotu i koje e, u skladu sa staro-grkom vizijom oka koje svojim unutranjim izvorom svetlosti osvetljava svet i omoguava vid, initi svaki na pogled sunanom stazom, pruenom u nedogled nepreglednog, boanskog mora postojanja. Srce znanja je, jednom kad ga ima, da ga primeni105, smatrao je Konfuije, i neprimenjivanjem etiko-estetskih principa i naih duhovnih i umetnikih, opte prosvetljujuih vizija i ideala koje nosimo u sebi, gradimo samo jednu stranu mosta naeg hrianskog, svetog i isceliteljskog pruanja prema biima naeg sveta, samo jednu stranu pruge na kojoj mora proi voz evolucije ivota, ljudske svesti i lepotne radosti ponaanja, ostajui neprekidno na pola puta, samo jedna polu-zvezda, hujei ka nostalginim i setnim snovima T. S. Eliotovog Alfreda Prufroka, Ingmar Bergmanovog Isaka Borga ili Dejms Dojsovog Gabriela Konroja77 o biima poput Isusa, Gautame Bude ili Majkla Fjurija77, o istinski blagodarnim biima naeg sveta, biima kojima su blaena dela i davanje itavog sebe

103

bili prei od moralnih, propovednikih rei, biima kojima su trenutni kontakti srca i poverenja i brino pruanje ruku prema drugima bili ispred analitikih premiljanja i razumskih prosuivanja, kao i otroumnih monakih kontemplacija neponiklima na sveobasjavajuoj elji za pomaganjem i spasenjem svega postojeeg. Sve to postoji, tako, sutinski ne predstavlja samo lokalizovana unutar-granina tela, izolovana od ostatka sveta, ve more beskrajnih putanja kojima se ona neprekidno prostiru prema svojoj sredini. Sve to imamo je, stoga, ono to dajemo, i to vie budemo davali, vie emo i imati. Kad se toliko lepote u sebi uva i ima, umeti, da niko ne sazna, bar komadi tog neeg umotati u snove i dosanjati svima...I svaki put kad bude komadi sebe dao i svoje snove svetu po vetrovima slao, liie jutro na tebe vie nego na druge114, kako je pisao Mika Anti, pokazujui nam da sve to imamo jeste naa ljubav, jeste jezgro Sunca naih najdubljih elja kroz ije sagorevanje se talasi duha naeg bia prostiru ka itavom svetu. Ono to se trudimo iz sveg srca da dajemo, to i postajemo: duhovna Sunca kada iz svetlog jezgra naeg bia vadimo dragulje istoe, dobrote i milostivosti, i pruamo ih biima naeg sveta; crne rupe kada sebino i pohlepno otrgavamo lokalizovane (zaboravljajui da je ne u lokalnom, ve u kontekstualnom, u beskonano prostiruem tajna lepote i bogatstva naeg sveta) entitete i putanje sveta; ili moda samo planete kada bivstvujemo u ravnotei ovih dveju modova nae interakcije sa svetom. Ipak, ne samo da putanje koje dajemo postepeno usaujemo u sr naeg bia, ve i ono to teimo da postanemo, menjajui vrednosne, etike i estetske temelje naih pogleda na svet, usmeravajui ih ka putevima Sunca, neprimetno, sa svakim trenutkom ivljenja odailjemo posvuda, neprekidno dajemo itavom svetu, inei na put duhovnog traganja i tumaee zagledanosti u kompas srca naeg bia, nevidljivim putokazima i dobrim morskim strujama za bezbrojne barke ivotnosti sveta. Svako ivo bie Prirode i svaka ekosistemska, simbiotika prirodna organizacija karakteriu se dinamikom ciklinom ureenou u okviru koje ne samo da se svi, i naizgled najbeznaajniji uticaji sprovode du itavog sistema, pronalazei kad-tad svoje odredite u takama njihovog kreativnog polazita, istim blagodetnim tenjama obasjavajui njihove stvaraoce, ve i u okviru koje svaki element sistema neprekidno gradi sve ostale elemente, odslikavajui nam proces kontinualne samo-generacije, autopoietinosti, osnovne crte svih ivotnih procesa u Prirodi. Kroz udesnu ljubav i elju za davanjem, od jedan, nastaje dva, od dva nastaje tri, od tri nastaje ceo Kosmos (...jer bie dobija gubei i gubi dobijajui) (Tao Te ing 42), i svaki evolutivni trenutak u istoriji sveta sadrao je u sebi maginost davanja, raanja nesluenih noviteta kroz uzajamnu simbiotiku dobrotu treperavih vorova muzike Kosmosa. Uzajamnost napretka naeg bia, ulepavanja temelja nae ko-kreacije sveta sa jedne, i opteg, zajednikog istinskog progresa, otvaranja puteva radosnim evolucijama ivota sa druge strane, postaje, tako, oigledna sa ovakvog, autopoietikog pogleda na ureenost Prirode. Nigde u Prirodi, takoe, ne postoje fiksne, unapred postavljene hijerarhijske strukture, prezadati skeleti naeg stvaralatva, ve se nevidljivi temelji i njima uzrokovane vidljive predstave, eksplicitne i implicitne crte, pojavni i duhovni putevi uvek uzajamno grade, modifikuju i podravaju. Genetske forme usmeravaju procese formiranja proteinskih molekula koji usmeravaju procese formiranja genetske forme, pojedinane misli, strofe i pasusi knjige spontano grade njen skelet koji usmerava nadgradnju misli i izraajne konciznosti itave knjige, a umetnika, duhovna inspiracija pretae se u skladne metafore

104

prirodnih veza i putanja koje sutinski na slian nain kao to je Sunce metafora jednog velikog Sunca u nama - jesu metafore dubokih, duhovnih crta ko-kreativnih dodira naeg bia i boanske Prirode. Stoga se odranje ivotnosti i njeno prevoenje u sve bogatije stadijume evolucije sastoji ne u orijentisanosti ka sebinom, malignom odranju i napretku, ve u davanju, u preusmeravanju poplave znanja i duhovnih ushienja naeg bia kroz reke naih plemenitih tenji i pruene dlanove sa kojih, poput Isusove svetlosti, mogu tei svete vode Jordana i Ganga, neprimetno navodnjavajui bia naeg sveta, znajui da nee ovek iveti od hleba samog, ve od svake rei Gospodnje (Matej 4:4), znajui da je ljubav, poput kie koja pada na edne listove biljke u savremenom sunom, otuenom, pustinjskom dobu, neophodna svakom biu da bi ono raslo i jednoga dana ispruilo svoje, duboko u sebi skrivene, implicitne cvetne lepote i radosti postojanja. Pravei muziku, imao sam za cilj da pruim ljudima oseaj da su voljeni, elja je bila Brajana Vilsona, ovenana u divnoj ploi Pet Sounds159, u muzici koja odie zvezdanim zadivljenostima, toplinom, susretima sa tajnama ivota u tami igliastih podova ozvezdanih empresovih umaraka, tihom umu vetra, talasima mora i neijim bisernim oima. Jedini put stvaranja sebe, iz ovakve bioloke perspektive, zaista jeste kroz neprekidno stvaranje drugih, kroz davanje naeg znanja, toplih elja i blaenih kreativnosti drugima, kroz brinost da drugi postanu sveci, ista i savrena bia, ogledala lepote Kosmosa, najlepi znaci divote Prirode i njihovog boanskog porekla. Sve nae delatnosti u svetu opstaju na nevidljivim temeljima naih tenji i elja koje ine i klju uspenosti naeg truda. Prividno plemenite delatnosti, izvoene na temeljima jalovih, mlakih (Otkrovenje 3:16) tenji, ei za slavom, profitom ili sa inertnom beivotnou, slino kao i suve rei, odseene od pruanja naeg srca zajedno sa njima u svakom naem jezikom odnoenju, ostavljaju tragove u svetu u skladu ne sa njihovim prividnim i povrnim znacima, ve dubokim i skrivenim motivima osnova njihovog porekla. I ne samo sva dragocena umetnika dela, ve i sva vredna i revolucionarna nauna otkria nisu predstavljali posledice programskih razvoja, ve dubokih elja za otkrivanjem novih plodnih teritorija ljudske interakcije sa Prirodom i uznoenjem blagih plodova naeg znanja svim biima sveta. Praktino polje je jo veliko, i jo puno toga nam treba za uzdignua ljudi. Ali, pisati takve knjige je teka stvar, potrebni su ljudi koji imaju naunost u glavi i ljubav u srcu30, pisao je Joef tefan u duhu ideala pragmatinog nicanja naune egzaktnosti i jasnoe na osnovama naeg milostivog pruanja prema svetu. Nikola Tesla je svojim trudom sa temelja plemenitih tenji uspeo da donese ari svetlucavog zvezdanog neba na Zemlju, uzdigne svetlee lustere koji nam neprimetno razbistravaju vode naih razmiljanja, te osvetli puteve do savremenih zadivljenih upitkivanja i zauenosti ivih bia koja odraavaju city lights u svojim oima, pronalaze refleksije svetlucavih iskri u srcu svoga bia i sveproimajui se pitaju je li to Heaven or Las Vegas29, obogaujui se znanjem da elektrine svetlosti i celokupni nauno-tehnoloki, informativni razvoj jesu komplementarni delovi etici i duhovnosti naeg puta ka Carstvu Boijem na Zemlji. Iskreno postajanja Sunca u jezgru naih tenji, na osnovama naeg srca sa kojih se pruamo prema svetu sa svakom naom milju, reju i pokretom, uslovljeno je bezuslovnim davanjem itavog naeg bia svetu, noenju naeg srca na dlanovima i predavanju ga svima, jer to vie dajemo, vie zaista i imamo. Za razliku od fariseja, knjievnika, grenika i lanih proroka koji vole one koji i njih vole (Luka 6:32-38), koji su u stanju da svesrdno i posveeno obasipaju panjom i svetlim eljama samo bia

105

koja im uzvraaju slinom merom, koje doivljavaju kao svoje, bia-Sunca, viteka srca, ne trae odgovore prihvatanja u svrhu svog davanja, ve su njihove tenje bezuslovne (oni se saginju za ispalim noviem ne kalkuliui sa da-ili-ne opcijama, stvarajui tako neunitive temeljne etike orijentacije u srcu svoga bia), poput dobrog batovana koji negujui svaki cvet i bie Kosmosa, ne oekuje da mu oni ikada prue primetne ruke panje, znajui da nas samo prostiranje puteva Gospodnjih ispred svakog bia sveta, moe uiniti celovitim i beskrajno duhovno srenim, da samo bezuslovno davanje dobrote, boanskih harmonija i svetlosti ispred nas moe otvoriti u beskraj prostirue horizonte nae due. Brinost i davanje, tako, kao u primeru ouvanja deteta iz Solomonovog kruga i raanja itavih novih svetova saznanja, pobeuju pohlepu i svaki vid sebinog sticanja i uzimanja. I jedan od centralnih problema savremenog ivljenja, problem razdvojenosti svesti o onome to jesmo od svesti o onome to stvaramo kroz nae ivljenje124, tako se reava stapanjem ovih dveju kategorija naeg bia i putanja koje odailjemo ka naem svetu u jedinstvenu celinu, rasprostirui ispred nas vizije o stvaralakim delatnostima budunosti koje e biti proete saivljenostima, zadovoljstvima i vanvremenskim radostima. Poput Tai i umetnika, cveta koji neprestano, blago uvija svoje latice oko talasa vazduha ili ruku zaljubljenih bia koje se kontinualno prepliue dotainju, neprekidno dajui sebe, nalaenjem srednjeg Puta izmeu prehitrog i ukoenog postojanja - koji oboje grade trajne otpornosti, sutinski blokirajui kontinuitet i dugoronost naeg kreativnog prostiranja i realizacije u blagom, kontinualno pokreuem, plutajuem plesu naeg kretanja, pronalazimo savreni mir postojanja, savrenu statinost centra obrueg toka, disipativnog, naim najdubljim vrednostima sveobasipajueg vira nae ivotnosti. Slino kao to su pokazivanja sopstvene snage i moi uniavanjem drugih bia znaci istinskih slabosti i nemoi (koje bie pokuava da pobedi), te slino kao to je buntovno ponaanje znak unutranje tenje ka pokoravanju (protiv koje se bie bori), i tednja i strah da se nai najdragoceniji kvaliteti ne izgube, znaci su istinskog siromatva njima, dok sa druge strane, beskrajno davanje, zalivanje voljenih bia sveta dragocenim kapima vode u dobima sua, znak je neizmernog, iskrenog bogatstva naeg duha. Ne samo sanjanja o divoti putanja brinosti, ljubavi, davanja i istinski kreativnog pruanja prema biima sveta, puteva pruanja kroz koje se raaju beskrajni novi putevi ivotnosti i povodi radoznalih osvrtanja naih blistavih pogleda, ve i ivljenje ovih snova, aktivno pruanje plodova naih brinih elja za duhovnim rastom biima naeg sveta, predstavljaju put istinskog uzajamnog bogaenja putanjama duha kako voljenih bia, tako i nas samih, jer elih li da vidi, naui da dela. I znajmo da oseanja stida, krivice i teskobe (Mojsije I 2-3) na ovom putu predstavljaju prirodne odgovore naeg bia na nau delatnu mlakost, na mlakost naih dubokih tenji ka predanom krojenju niti jedinstva izmeu naeg i blinjih bia, putanja jedinstva kojima se prebrouju posledice kuanja biblijskog ploda drveta znanja, odnosno buenja samo-svesti, moi misaonih refleksija, a sa njima i znanja o prividnoj sopstvenoj posebnosti i odvojenosti od ostatka sveta. Kada se nae duboke tenje raspu poput zraka Sunca na itav svet, kada nae isusovske elje za isceljivanjem tuga, usamljenosti i oajavajuih izolacija naeg sveta kitovih utroba Joninog puteestvija, tami izolacije, nereligioznosti podstaknutih odbijanjima predanog sluenja i pokazivanjima puta izgubljenim biima sveta (Jona 1-4) -, za brinim podsticanjem svaijeg duhovnog rasta, kao u trenutku faznog prelaza kada je kosmika

106

svetlost nakon trenutka velikog praska obasjala itav Kosmos, zabljesnu posvuda, tada u naoj svesti postoje samo predani putevi pruanja naeg bia prema drugima, putevi koji zaista i jesu strune kosmike ljubavi. O prihvatanju svega Duh i nevesta rekoe: doi. I ko slua neka kae: doi. I ko edni neka doe, ko hoe neka uzme vodu ivota badava (Otkrovenje 22:17) Dok nas svest o neprekidnom davanju itavog naeg srca - pruanja svakog traka naeg panje, itavog svetlog oreola naih molitvenih misli, misli vedrih nadanja i vodilja ka sjajnim ivotnim i saznajnim putevima, predanosti dranju paleva biima sveta, obasjanosti eljama da oni moraju uspeti, da njihove misli moraju jednoga dana postati poput leta galebova nad istim plavim morem mira i predelima ovenanim bljetavom sreom postojanja u sprezi sa predanim oslukivanjem i polaganjem venaca nae odgovornosti boanskoj klici naeg bia spontano odrava u ravnotei Puta, komplementarna orijentacija naeg bia u ovoj izgradnji srednjih Puteva naeg duhovno prostirueg ivljenja, mostova Ljubavi, divotnog treperenja tananih struna koje se pruaju izmeu naeg i blinjih srca, jeste duh sveprihvatanja, neodbacivanja nijedne putanje i nijednog izraaja blinjih bia, te traganje za boanski izvornom lepotom u crtama svakog bia, svakog lista, svakog daka vetra i talasia Prirode, svakog zvezdanog odsjaja radosti, tanane uplaenosti ili toplog potovanja u pogledima i saznajnim sferama bia Kosmosa. Dok je Sokrat smatrao da ko ima najmanje potreba, najblii je bogovima176, Epikurovo miljenje je bilo da sloboda samodovoljnosti ini filosofa bogom meu ljudima176, openhauer je put ka Nirvani, ka okeanskoj tiini due, ka savrenom miru i blaenosti video kroz ponitenje volje kao osnove svih naih tenji i elja154 (u sprezi sa saoseanjem koje vodi do ukidanja egoizma i shvatanja da je sve Jedno), sveti Jovan Lestvinik je pisao da apatheia nije nita drugo do Nebo u unutarnjosti duha54, a u shvatanju da nezadovoljstvo predstavlja koren svakog zla, sloni su Tao mudraci74, iako se, sa druge strane, moda moemo sloiti i sa shvatanjem da jedan vid blaenijeg i kreativnijeg nezadovoljstva poiva u stvaralakoj osnovi najveeg dela ljudskih izuma i civilizacijskih putanja informativnog napretka. Harmonija duha prihvatanja i kreativnog stvaranja putanja raznolikosti na nivou nae svesnosti, stoga, moe predstavljati blistavi toak ravnoteno-dinamikog vira sa koga se rasipaju boanstvena cvetna praina zemaljske evolucije. Ne suprotstavljanje bilo kojoj sagledanoj mani ili prepreci, ve upravo prihvatanje datih zamiljenih kvaliteta straha, treme, nelagodnosti, tuge, ukruavajuih refleksija80 predstavlja put iznalaenja prolaza do ponovnog povratka zadovoljstva naim sopstvom i radosnih harmonija u svetu naih saznanja. A znajmo da nae sopstvo i jeste na svet, s obzirom da sve to postoji predstavlja nau kreaciju u sprezi sa prirodnim inicijacijama, usled ega se disharmonije na nivou naih temeljnih vrednosti uvek samo preslikavaju na slike naeg sveta, na nae zakljuke, osude i vizije sveta oko nas, te tako videi faizam u shvatanjima i ponaanjima drugih bia, isti faizam moemo dovoljno dubokim pronicanjima sagledati u sri naeg bia u vidu izvesnih lanih pripadnosti i netolerancija

107

(te, uopte, elja za povreivanjem drugih bia uvek potie od nezadovoljstva koje proima sr naeg doivljaja sveta, i predstavlja tenju ka razaranjem upravo sopstvenih pogleda na svet, sopstvenog bia), dok nas, s druge strane, uvianje dobrote i boanske lepote u drugim biima navodi na ogledanje lepote i harmoninosti na nivou sutinskih kvaliteta i verovanja naeg bia, slino kao to pokuaji menjanja sveta u pravcu ostvarivanja vee slobode nastaju na osnovi krutosti sopstvenih pogleda na svet, dok usmeravanja sveta u vode ozbiljnosti, logike racionalnosti i objektivistikih klasifikacija niu kao posledice straha od neureenosti i haotinosti na naim saznajnim temeljima, odnosno putanjama koje vidimo = stvaramo u svetu. Jer, kada su nai temeljni stavovi iskljuivog i odbijajueg karaktera, i u biima najsvetlijih tenji emo videti sebinost i destruktivnost, dok kada su osnove naeg bia osvetljene Suncem ljubavi, i u najstranijim stavovima prema nama emo prepoznati dobrotu jedne uspavane i oblacima misli nezadovoljstva zamraujue prekrivene due. Sa svetlih temelja naeg bia, sa spiritualnih vrednosti na osnovama naeg bia, svaka harmonija putanja naeg sveta, stvorena sa bilo plemenitim i konstruktivnim ili razarajuim tenjama, preobraava se u hranu nae duhovne evolucije. Ouvanje nae svesnosti ne na povrini naih rei, misli i dela, ve na saznajnim temeljima, naim najdubljim porivima i eljama, ini put buenja ovakve spontane Suneve svesti koja svaku nesuglasicu u naem svetu, ni sama ne znajui kako, pretvara u zrake veselja i puta Gospodnjeg. Kada naa svest pluta na temeljima mira i sveopteg prihvatanja, tada su i sve atomske sile, svi mikroorganizmi i sve crte sveta materije nai prijatelji, delujui za dobrobit nas i naih voljenih bia. Poput mornara koji neprekidno moe posmatrati more, i mi tada moemo, bez da ikada dotaknemo prag dosade, biti zaljubljeno zagledani u ivotnost naeg sveta - ivotnost koja se iz perspektive Gaje, naeg planetarnog doma kao ivog bia, protee od individualnih biolokih entiteta do zemaljskih voda, stena i zrnaca peska - otkrivajui uvek nove povode divljenja. Jer, dok nae odbijanje bilo ega, detalja sveta, ljudskih bia, poruka ili sopstvenih misli, kainovske tenje ka njihovoj destrukciji i iezavanju (esto, kao u biblijskoj prii o Kainu i Avelju - kada uspeh i profesionalno zvanje zamrae uvianje izvornog bratstva, putanja izvornog jedinstva - izazvane poistoveivanjima mape sa teritorijom, uvianjem apstraktnih kategorija u koje postavljamo produkte naeg razmiljanja i opaanja, kao preih od nae zajednike ljudskosti i duhovne osnove) uzrokuju tragine posledice, tenje ka bezuslovnom prihvatanju nose sa sobom susrete sa problematinim situacijama, ali nam i otvaraju vrata duhovne evolucije, inei nas i na svet postepeno sve bogatijim. Jer, nisu suprotstavljanje, odbijanje i sebino uzdizanje putevi ka naem duhovnom napredovanju, ve se upravo prihvatanjem svih detalja i bia naeg sveta kao nas samih, zajednikim dranjem za ruke na putu ka zajednikom cilju, utvruje na i opti put duhovne evolucije. Slino tome, i ne sukob protiv straha, ve njegovo prihvatanje ini put ka preobraavanju strahovima ukruenog ponaanja u tihim osmehom obavijenu spontanost naih pogleda i dejstava, dok prihvatanje sebe kao ljudskog bia sa svim naim trenutnim nedostacima i manama - u skladu sa milju Terencija Afera da homo sum: humani nil a me alienum puto (ovek sam, i nita ljudsko nije mi strano) vodi dosezanju aneoske topline i transcendentalne uzvienosti u naim odnosima sa svetom, postajanju naeg bia kao konteksta prostiranja ka svetu, istog i svetlog poput Sunca. I kada pred vaan nastup, na organizam posredstvom misaonog uzbuenja pone da se puni stresnom energijom, ne pokuaji odbacivanja

108

ovakve treme (jer, odgovaranje na strah strahom od straha rezultuje u pozitivno povratnospregnutom iniciranju paninih klimaksa), ve njeno prihvatanje, skladno rasporeivanje i konstruktivno emitovanje kroz nae uivljeno izlaganje, ine put pretvaranja mlakih i suvoparnih diskursa u radijantne i kreativno podstiue, ivotno intenzivne i naim dubokim vrednostima - koje tada isplivavaju na povrinu, inei da, umesto da samo meditativno, bez osetljivosti na tanane odgovore publike, posmatramo zamiljene svee u prostoriji, izbegavajui susret oima, kroz ravnoteu ovakve mirne misaone usredsreenosti i otvorenosti koju nosi temeljni stav, opisan biblijskim reima da vi ste svetlost sveta. Ne moe se sakriti grad koji lei na brdu; niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na svenjak, i svetli svima u kui (Matej 5:14-15), dodir unutranjeg mira i vatrene elje za prenosom duhovnih vrednosti i nebeske lepote, zaista obasjaju poglede blinjih bia - ispunjene putokaze. Dok nas odbacivanje uoenih disharmonija naeg sveta i drugih bia, neprimetno vodi u vode izolacije, usamljenosti, neispunjenosti i razoarenja, prihvatanje svih neusklaenosti, pogreaka i nemira u zajednicu naeg srca, poistoveivanje sa svim okolnostima, naspram odricanja i beanja od njih, jeste put buenja iskrenog zadovoljstva naim postojanjem. Postajanje Jednog sa svim, koliko god uznemirujuim okolnostima naeg sveta, obgrljivanje svih ljudskih, unesreujuih misli, i pronalaenje puteva preobraavanja ovakvog jedinstvenog sistema sa temeljima naeg bia u sreditu, u nova, bogatija i prosvetljenija stanja organizacije, ini put duboke etike. Morska koljka, elei da iznedri bisernu sferu, mora se susresti sa iritirajuim zrncem peska koga nee odbaciti, ve e ga prosvetljujue obgrliti svojom draguljnom, implicitnom, u dubini svoga bia sakrivenom kreativnou. I svaka zemaljska tenost na temperaturama bliskima njenoj taki mrnjenja u atmosferskom ambijentu, kristalie tek kada se fluidni ples njenih atoma i molekula poremeti susretima sa stranim telima, sa mikroskopskim esticama praine, podseajui nas da su nepravilnosti i susreti istoe naeg bia i uma sa tragovima prljavtine, sa putevima nesklada i neistoe sveta neophodni u svrhu kristalizacije naeg znanja i celotnog bia u nove stupnjeve organizacije mikrokosmosa naih ideja i implicitne ko-kreacije sveta, iscrtavanja svake crtice, granice i informacije naeg sveta pomou kiice i palete koje zajedniki dre ruke (= kreativne putanje naih najdubljih tenji kojima se pruamo prema svetu) naeg bia i uiteljske Prirode. U pronalaenju putanja jedinstva kroz detalje sveta raznovrsnosti poiva lepota ivljenja i saznanja, i premda mnogi smatraju da se Budina priroda svakog bia moe podjednako diviti umu drvea i brujanju motora124, tiina koju doivimo kada zaronimo u more, potiui od bezbroja nevidljivih stvorenja i njihovih poruka, neuporedivo je bogatija u odnosu na mehanike pogone modernih bazena. Ipak, ne osuivanje okolnosti, ve orijentisanost na pronalaenje boanskih reenja u aktuelnim graninim uslovima, ini iskrenu religioznost i put opteg zadovoljstva, zadovoljstva i unutranjeg mira kojima emo sami biti preplavljeni i koje emo tiho buditi u drugima. Jer, putnik koji u susretu sa tigrom u umi ne oajava nad okolnostima i ne oekuje natprirodna reenja, ve predlae uspinjanje na drvo svojim saputnicima, zaista voli Boga, kao to nam kae drevna indijska pria60. Jer, to su prilike vie protiv vas, to se vie ispoljava vaa unutarnja snaga...Svako moe ukazati na zlo, ali prijatelj oveanstva je onaj koji pronalazi izlaz iz tekoe76, smatrao je Svami Vivekananda, ukazujui nam na duhovni put kao ne na besciljno i obeznaeno oajavanje nad okolnostima sveta, slino kao i ne na negovanje radosnih oseanja kroz zaboravljanje na zemaljski imanentnu tugu i nesree, ve na

109

ravnoteu izmeu prihvatanja tamnih problema naeg sveta i njihovog vedrog i pragmatinog obasjavanja finalnim vizijama dobrote i osunanog mira, inei da sve nesuglasice i sukobe u svetu kreativno objedinjujemo, otvarajui nove evolutivne perspektive i puteve. Susrete sa ljudskim manama i postavljenim preprekama na naim izabranim putevima, stoga, moemo sagledati ne kao povode oajavanja, obeznaivanja i ozlojeenosti, ve upravo kao znake otvorenih puteva naim sutinskim duhovnim napretcima kroz rasplamsavanje saoseajnih elja za pomaganjem ljudskim nesreama. Jer, ivotna iskuenja predstavljaju aolin kapije na ulazima u bate svakog divnog unapreenja kako naeg, tako i opteg doivljaja sveta, a ko pobedi sebe, zaista odnosi pobedu, pobedu bez iijeg poraza, vodei sve sukobe u opte harmonije, drei se rei ratnika Nagarune da u elji za povreivanjem neprijatelja, uoi njegove dobre unutranje osobine; zle misli nauuju tebi, a ne neprijatelju101. I susreti sa paradoksima, nesuglasicama i nereivostima kie Raomon kapija se prevladavaju sveprihvatanjem, brinou i davanjem, preuzimanjem odgovornosti za dojenad sveta, za siromane i unesreene poglede na svet, i njihovim predanim odgajanjem do novih, udesnih ivotnih radoznalosti. Pridrui li ti se stranac u tvojoj zemlji (susretnemo li bie proeto oseanjem izolacije u svetu jedinstva naeg uma i Prirode, prim.a.), ne ini mu krivo. Ko je stranac sa tobom, neka ti bude kao onaj koji se rodio sa tobom; ljubi ga kao sebe samoga...jer poznajete srce stranca, jer ste bili stranci u zemlji Egipta (Mojsije III 19:334...Mojsije II 23:9), podseaju nas biblijske rei na tugu stranaca, bia koje se oseaju otuenima i odbaenima od svog sveta, tugu opisanu divnim stihovima 137. psalma, Na vodama vavilonskim seasmo i plakasmo seajui se Siona. O vrbama sred njega veasmo harfe svoje. Onde iskahu oni koji nas zarobie da pevamo, i koji nas oborie da se veselimo: 'Pevajte nam pesmu sionsku'. Kako emo pevati pesmu Gospodnju u tuoj zemlji? (Psalm 137:1-4), tuge i poplavljenosti stresnim branama koje samo nae duboke posveenosti mogu prevesti do nenih tokova i voda blaenih radosti. Jer, svuda oko nas su tuna, usamljena bia, ijim zanemarivanjem sejemo seme otuenosti i sneveselosti, osvetnikih elja da blago onome ko tvoju decu razbije o kamen (Psalm 137:9) i krutim navikama uaurenih ivota na koje e svetla deca buduih vremena gledati sa dubokom tugom. Samo sa prihvatanjem svakog ivog bia kao dela nas samih, sa sveu da sve postoji jesmo mi, i da smo stoga odgovorni za zvezdano obasipanje sreom svakoga od njih, i nae bie postaje celovito; dajui sebe svetu, i itav svet postajemo mi. Usled samo-organizacione, emergentne prirode ivotnosti, nae znanje se ne poveava samo inkrementalno102, ve i neposrednim, spontanim dodirom sa Prirodom, kada se nae interne putanje harmonizuju i postaju blagodetno oploene. Ne odbacivanje problematinih i paradoksalnih susreta nakon kojih se, poput bumeranga, srazmerno intenzitetu odbacivanja, ponovo vraaju44 ve njihovo prihvatanje i otkrivanje duhovitosti sopstvene interakcije u odnosu na njih, te, na kraju krajeva, prihvatanje sopstvene ljudskosti, ini put duboke etike. Dok nas beanje od naizgled neprijatnih i intenzivnih oseanja vodi u vode nerazreivih problematinosti i paradoksalnih ukoenosti, njihova prihvatanja nas, ponekad kroz stanja krize i nestabilnosti, pratioce svih duhovnih napredaka i prirodnih evolucija, uvodi u bogatija stanja unutranjih organizacija. Upoznavanje sa novim objanjenjima ureenosti Prirode, novim umetnikim delima, prirodnim i urbanim predelima, drutvenim i logikim situacijama, kao posledica odstupanja od naih implicitnih oekivanja i otvaranja vrata uenja i

110

napretka, ispunjava nas oseanjima zbunjenosti, istovremeno pred nama otvarajui stranu upitkivanja zato mi je trebalo ovo? i stranu novih, uzvienih stanja nae unutranje organizacije i evolucije celokupne Prirode. Jer, neizvesnosti i krize ine nuna stanja svakog pupoljka Prirode, bilo na stablu znanja, duha ili nae bioloke ureenosti. itava evolucija ivotnosti se karakterie neprekidnim prihvatanjima novih, kokreiranih uticaja sredine i njihovim konstruktivnim uklapanjima u nove i bogatije bioloke i saznajne strukture. Slino kao i svako uspinjanje u bogatije forme ureenosti, i ovakvi postupci prihvatanja nose sa sobom oseanja zbunjenosti, nedoumica, preispitivanja nae vere i nesigurnosti, ali iz kojih se raaju novi, isti i sjajni oblici ivota. Endosimbiotiko unapreivanje bogatstva elijskih organizacija kroz asimilaciju stranih cijanobakterija i njihovu funkcionalizaciju u vidu hloroplastnih i mitohondrijskih organela (biljnih i kako biljnih, tako i ivotinjskih elija, respektivno)99,103, predstavljalo je proces koji je bio fatalan u mnogim primerima, sve dok se udesno, uzajamno uzdiue i oivljavajue prijateljstvo nije iznalo, neslueno otvarajui vrata razvoju nesagledivo velianstvenih formi ivota. Razvoj eukariotskih od prokariotskih elija, pretvaranje jednoelijskih u multicelularne organizme, te unapreivanje itavih ekosistemskih organizacija, ljudskih drutava, saznajnih opsega, bogatstva i jasnoe naih pogleda na svet, karakteriu se simbiotikim pruanjem ruku, prihvatanjem i zajednikim, uzajamno podravajuim kretanjima ka novim horizontima evolucije ivota. Nieov stav sveopteg prihvatanja, amor fati - olien reima: Osloboeni duh stoji nasred svemira...verujui da se u celini sve oslobaa i potvruje on vie ne negira176, postajui dete koje je nevinost, pratanje, novi poetak, igra, samo-obrui toak, prvi pokret, sveto Da116 - u sprezi sa nihilistikim odricanjem objektivne, za svakoga vaee istinitosti, i morala kao za svakoga u svakom trenutku vaeih i odgovornosno oslobaajuih pravila, u zabljesnutosti ne-znanjem i verom, inei sjajnu napetost duhova. Tako napetim lukom se moe ciljati na najudaljenije ciljeve176, ini i put ka novim morima, novom natoveku, inteligentnim biima budunosti ije odnose sa svojim kako misaonim, tako i pojavnim svetovima, danas samo moemo nasluivati. Ne odluna borba protiv..., ve prihvatanje talasa naih oseanja i doputanje njihovog spontanog isplivavanja na povrinu mora naih kreativnih misli, ideja, pokreta i pruanja ka svetu, jeste put pretapanja svesnih strahova, nelagodnosti, potitenosti i ukoenosti u toplu, iskrenu i svetlu ljudskost. Niti zapadnjako maskiranje naih iskrenih oseanja i stavova prividno vedrim frazama i ukoenim, fasadnim osmesima, niti orijentalni100 izgled bezizraajnog spokoja, naizgled nedirnut prirodnom plimom oseanja, nisu putevi dosezanja prirodne i spontane veze izmeu naih temeljnih tenji, izmeu saznajnog srca naeg bia i naeg delatnog, eksplicitnog ponaanja i postojanja. Identifikovanje ega sa eksplicitovanom vedrinom, dok naa stvarna oseanja neprekidno suptilno isplivavaju na povrinu naeg ponaanja, put je razbijanja celovitosti naeg bia, stvaranja ambivalentnih neuroza - koje uvek podseaju na upravljanje kretanjem naeg bia pomou dva konja Sokratove alegorije126, jednoga koji kae: hou i drugoga koji kae: neu, nasuprot celovitog voenja koije Kata Upaniade sa istim umom koji, poput bistre reke koja sabira pojedinane kapi vode u zajedniki tok ka moru jedinstva uma i Prirode, ujedinjuje pojedinano zapregnute usmerenosti u brilijantnu celinu (dok, podsetimo se, slino kao to jahanje dva konja istovremeno ini preduslov iskazivanja cirkusantske vetine, i umee stapanja raznorodnih ideja u zajednike celine, ne razdvajajueg i rascepljujueg, ve harmonino nadopunjujueg karaktera, celine

111

usmerene ka zajednikim horizontima na putu naeg srca, ini sr kreativnog razmiljanja) - i poremeaja pulsiranja kosmike muzike ivota, skladne muzike koja se raa sveoptim prihvatanjem i postajanjem, identifikovanjem sa svakom naom emocijom, jezikim izrazom i idejom, i doputanjem da oni slobodno, iskreno izlaze na povrinu naeg bia, znajui da bili oni pogreni ili ispravni, predstavljae uvek najdivnije, iskrene putokaze biima naeg sveta. Dok odbacivanje i skrivanje iskrenih temeljnih tenji i oseanja koji se neprekidno kovitlaju u nama, vodi ka praznim pogledima i izgradnji otuenih drutvenih odnosa u kojima, znajui da svako krije svoje slabosti i mane, potujemo preutno pravilo nezadubljivanja u tue oi, u gorska jezera due, prihvatanje naih oseanja vodi pretvaranju prozirnih i nezainteresovanih oiju mrtvih dua u tople, sveprihvatajue, zauene, irom otvorene, meke i natopljene ljubavnim uzbuenjem100 poglede na svet. Sve hronine napetosti i ukruenosti, izazvane naim orijentisanostima ka odlunim bitkama protiv..., sa verom u prihvatanje svega i blagodeti preputanja prirodnom toku naeg boanskog bia, poput hujee reke koja svojom velianstvenou rastapa sve virove i vrtloge psiho-fiziko-emotivno konfliktnih prepreka na njenom putu, preobraavaju se u glatki tok reke, enormno snane u svojoj lakoi prihvatanja, uspostavljanja veza iskrenosti i poistoveivanja sa esencijama naeg bia. Prihvatanje i ko-integracija nae ivotnosti, imanentne bioloke osnove sa jedne, razuma i samo-svesti sa druge, i topline milostivih oseanja, blage pokornosti i ljubavi sa tree strane, jesu put postizanja potpune harmonije u interakciji naeg bia i celotnog sveta. I ove tri strane naeg bia skladno su odslikane braom Karamazovih Fjodora Dostojevskog: Dimitrijem, Ivanom i Aljoom. Dok njihov rascep raa ivotne sukobe, neprijateljstva, nezadovoljstva, oajanja i tuge, u njihovom nikada dostignutom jedinstvu, istinskom, dubokom bratstvu se krije tajna ouvanja sveta i njegovog poploavanja utim ciglama koje bi nas vodile na putu ka povratku naoj Boijoj kui iz sveta Maje i zanosnog ivljenja. I primetimo jo da dok je itavo drutvo uvereno kako su Dimitrijeva strastvenost i preputenost ulnim uitcima, neukroeni Ivanovom racionalnom skeptinou i objektivnou, i neoplemenjeni Aljoinom verom i religioznom brinou, uzrok ubistva njihovog oca, prekidanja veze religioznosti, milostive vertikale koja spaja nae srce i Tajne Prirode, direktni uzrok ubistva lei u nerazumevanju subjektivnosti, posebnosti sveta koji se raa iz svaijih oiju, u razgovoru Ivana i sluge Smerdjakova, odnosno u razumu Ivana Karamazova, razumu u iju mo je on sam neprekidno poljuljan, kao, na primer, nakon divnog sna o prelasku puta od bezbroj milja u jednom jedinom trenutku32. Nastanku oveka na naoj planeti je prethodila evolucija bez razuma, evolucija na bazi prirodnih spontanosti i instinkta, dok je sa zagrizanjem u plod biblijskog drveta znanja, sa udesnim raanjem misaonih refleksija, moi ogledanja sopstvenih misaonih koncepata i moi razmiljanja o sebi samome, ovek dobio mo divnih, boanskih saznanja, ali i oruje potencijala neprevaziene destrukcije, globalno gradei puteve i konstrukcije vredne boanskih divljenja, ali i inei ljudsku vrstu jedinstvenom u svetu ivotnosti po pitanju samo-razaranja, s obzirom da danas nismo samo jedina planetarna iva vrsta sa kapacitetom kreativnog miljenja, ve i jedina vrsta iji su lanovi u stanju da se meusobno namerno unitavaju. Prihvatanje nae prirodne ivotnosti, preputanje Taou naeg bia, spontanoj struji oseanja, unutranjih uvida i radosnih gracioznosti, na temeljima kojih emo postavljati odlunost razuma i toplinu

112

religioznih oseanja koja e tada, poput talasa koji se odbija izmeu nebesa i zemlje, spontano initi nae osmehe, dodire i poglede na svet iskreno ozarenima i sjajnima. Umesto zapadnjakog ideala srea, a ne tuga koji vodi iscrtavanju maski neiskrenosti i rascepima kosmiki ispunjujue celovitosti naeg bia, i orijentalnog ideala ni srea, ni tuga158 koji vodi kreativnim ukoenostima i postavljanjem brana na reke naih oseanja (brana koje, dodue, ili poplavljuju nae bie ili se mogu iskoristiti za uspinjanje u nova, bogatija stanja ivotnosti13,17), ideal i srea i tuga, ideal prihvatanja potpunosti naeg bia kao savrenog putokaza biima sveta, ideal doputanja svim naim, i najdubljim oseanjima da isplivaju na povrinu naeg bia, vodi nas ka obasjavanju naih radoznalih pogleda na svet udesnom toplinom, pruajui svetu spontane reke saoseanja i milosti sa naih dlanova. Mudraci iz davnina su oduvek znali da se ne odbijanjima, odricanjima i negiranjima u dodiru sa biima sveta i Prirodom postiu preobraaji i harmonizacije njihovih puteva, ve prihvatanjima i saivljavanjima sa njihovim postupcima i razmiljanjima, pretvaranjima svih naih nedoumica u jedno veliko jurodivsko i krotko, poverljivo, sveprihvatajue i sveobgrljavajue Da na osnovama naeg bia, te ne osuivanjima okolnosti, ve predanou pronalaenju (= stvaranju) blistavih izbora, grana i pupoljaka u izvesnim graninim uslovima evolutivne egzistencije sistema u pitanju. Jer, samo proetou duhom milostivog sveprihvatanja moi emo u svakom umu Prirode da ujemo potvrdne, dirljivo pokretake poruke toplih, aneoskih glasova koji nas okruuju. Meutim, i ovde primetimo da se stare indijske mantre tat tvam asi (to si ti; pronalaenja sebe kao boanske klice postojanja u svakom detalju Univerzuma) i atat tvam asi (to nije to; negiranja smetanja Boga i nae due u malene stvari svakodnevnog sveta) stapaju u identine ishode, da kontinualno da i kontinualno ne vode jednakim prosvetljujuim ishoditima, inei da je neizvodljivo razluiti potpune vezanosti za svaki detalj sveta i nevezanosti, duhovne slobode naeg bia, slino kao ni odgovornosti za stanje svakog delia naeg sveta i neodgovornosti prema svima njima, ili krajnja stanja utonjavanja u jezgro naeg bia i utapanja u itav svet (slino kao to e produbljivanja materijalistikih i spiritualistikih, duhovno imanentnih i duhovno transcendentalnih stanovita rezultovati u njihovom susretu i naznakama identinosti sutinskih ishoda njihovog razvoja na izvesnim mentalnim ravnima ljudskog doivljaja sveta). Slino tome, tragalaka svest koja nije nahoena glomaznim i slepo obuzimajuim ciljevima, ve koja u svakom trenu ivljenja biva, poput zvezdanog svoda, obasuta malim ali beskrajno dragocenim povodima traganja, postaje ekvivalentna poput mora svezadovoljnoj, spontano ploveoj, nita ne iteoj, sveprihvatajuoj svesti. Svi putevi, tako, kuda god krenuli, vode u srce naeg bia i Boga, u nae izvorno polazite, a svaki tren ivota, svaka naa malena obuzetost jeste neprekidno i nezaustavljivo koraanje na naem hodoasnikom putu ka spoznaji boanstvenosti sopstvenog bia, ka utapanju naeg uma u prirodnu celotu. Prihvatanjem bia sveta u naruja naeg duha i obasipanjem svih njihovih dela i nama pruenih orijentira blago vodopadnim, radosnim vodama poverenja, za razliku od sumnjiavog, odbijajueg i fiksirano ukoenog (kroz nespremnosti na poverljive promene u dodiru sa raznovrsnim pogledima na svet), sve crtice na putevima naeg ivljenja preobraavamo u divne putokaze koji istovremeno vode u centar naeg bia, inei da se ponekada, u naim zauenim i radoznalim upoznavanjima sveta, izgubljene ravnotee Puta, od istovremenih budnih, meditativnih prisebnosti i goreih tenji ka pruanjem

113

dobrote biima sveta, neprimetno preobraene u svoje sutinske suprotnosti, u istovremeno gubljenje i oseanja odgovornosti prema temeljima naeg srca i oseanja divljenja udesnosti ivota koji nas okruuju u naoj posveenosti njihovim duhovnim usponima, ostavljajui nas tuno i beznadeno usamljenima u gungulastim predelima sveta, ipak iznenada, poput uspavanih zvezda oivljenih skokom uzdignutih ruku sazvea Oriona, probude i sunanim, sveujedinjujuim okom jedinstva zanu neprimetnom svetlou mira, harmonija i divne kosmike muzike duha obasjavati tune, nelagodne i usamljene puteve sveta. Sa znanjem da prosvetljena, sveprihvatajua svest sve kamenujue osude (Jovan 8:7-8), odbaene kamene, kamene spoticanja i stene sablazni (Rimljani 9:32-33) pretvara u ugaone kamene (Matej 21:42), u kljune (s obzirom da su predodreeni da izdravaju najvee pritiske) i temeljite podrke uzdizanju velianstvene vere naih pogleda na svet, i sva povrna, fuj i bljak osuivanja, gadljivosti i odbacivanja usled neslaganja zvezdanog neba naih svetleih vrednosti sa tuim kreativnim idealima, preobraavaju se u izvorno mudre svesti da se i u najtrivijalnijim, temeljito plitkim i otaljavajue izvoenim izrazima i delima naeg sveta kriju beskrajni, suptilni i zvonki, metaforini putokazi na putevima naeg ivljenja. Slobodnim uzimanjem ovih znakova u nae ruke, predanim upoznavanjem suptilnih znaenja njihovih linija, brazdi i samo srcem naeg bia pojmljivih poruka, otvarae nam se novi horizonti, sjajni predeli duhovnih spoznaja i radosnih traganja na poljima ko-kreativnih dodira naeg bia i celotne Prirode. Naspram tvrdoe srca i krutosti naih vrednosnih ideala postavljaju se divotne vizije otvorenog, milog cveta duha koji sa svakim dakom vetra i talasom nevidljivih, sveproimajuih oseanja Kosmosa lelujavo pokree svoje latice, malo se bezbrino radujui, malo brino kaljucajui135 u svojim saivljavajuim dodirima sa biima sveta, blistavo verujui da se kada je srce bia ovenano svetlim tenjama za spasenjem itavog sveta, govorie novim jezicima, zmije e podizati, ako i popiju to smrtonosno - nee im nakoditi (Marko 16:17-18) ipak, u sprezi sa znanjem da iako nas aneli nose da gde ne zapnemo na kamen nogom svojom (Matej 4:6), i to je napisano: Ne iskuavaj Gospoda, Boga svoga (Matej 4:7) - blaeno rasprostiru krila naeg duha i srca irom itavog sveta. Jer ravnoteu Puta ini uzajamno potenciranje aktivnog, samostalnog stvaranja i pasivnog praenja Puta Prirode, ravnotea inspirativne vere koja poput gromoglasne planine odzvanja talasima naeg srca i mudrog uzdanja u imanentnost prirodnih ogranienja, oslukivanja glasa naeg srca i ne prebacivanja odgovornosti na tua plea, ve polaganja odgovornosti za nae ivotne odluke i izbore iskljuivo na temeljima naeg srca - znajui da ako svedoim za sebe samoga, moje svedoanstvo je istinito, jer znam odakle sam doao i kuda idem; a vi ne znate odakle dolazim niti kuda idem. Vi sudite po spoljanosti, ja ne sudim nikome (Jovan 8:14-15) sa jedne, i poverenja u putokaze svakog, i najmanjeg bia naeg sveta sa druge strane, ravnotee ponaanja u skladu sa impulsima naeg srca sa jedne i sveopteg prihvatanja, objedinjavanja itavog sveta, svakog glasia i pogleda na svet u zajedniku kuicu naeg srca i ivljenja za sve njih, injenja puteva razvoja naeg duha istovremeno putevima ovenavanja unutranjom lepotom itave civilizacije i svakog bia sveta sa druge strane. Prihvatanje nae ljudskosti, itave tradicije naeg postojanja i izgradnje naih pogleda na svet, interpretacijskog uobliavanja rezultata perceptivne ko-kreacije naeg sveta, te, na kraju krajeva, prihvatanje jezgra lepote i ivotnosti naih roditelja, njihovih poruka, putokaza i saveta naspram odricanja i odbacivanja raznovrsnih korena naeg

114

porekla, predstavlja put mudrosti i raanja divnih, svezadovoljnih, milo radosnih i spontano, blago, nigde ne urei, evolutivnih koraka na putu nae i opte ivotnosti. Samo se vrstom utemeljenou naeg bia u korenima mudrosti, duboke etike i draesnog prihvatanja nae krhke ljudskosti, u vis mogu vinuti cvetovi lepote naeg postojanja, divotnih poruka koje spontano u svet iznedruje nae bie, inei da postanemo ne sagorevajui, ve sveproputajui provodnici boanski blagodetnih, nebeskih strujanja sveta, elastini lukovi boanskih strela i nebeskih poruka, te nenaruivi mostovi koji prevode tragalaka bia sveta preko uzburkanih voda ivotnosti u divna, blaeno miriljava polja ivota. Jer, ne samo da se ljudska bia, najrazvijenije, najfleksibilnije i najadaptivnije forme ivota na naoj planeti, raaju na svetu bespomona poput papirnih zmajeva na vetru, ve i svi nai divotni snovi, svetle molitve, slanja ne krilatih fantoma tame posredstvom koprenastih misli ljutnje, mrnje, zavisti i nezadovoljstva, ve odailjanja svetlih, duevno prozirnih, aneoskih milovanja i putokaza biima sveta posredstvom istih misli mira, dobrote, prihvatanja, portvovanja i davanja, zahtevaju vrstu uzemljenost na zavetnom prihvatanju nae tradicije doivljaja sveta, itavog stabla mukotrpnog rasta i delanja ije cvetove danas ine naa razmiljanja i pogledi na svet, posmatranja sveta sa oima i predelima koje smo ostavili negde daleko iza nas, inei da ova korenita sidra i blaeno brine ruke osnova naeg postojanja vrsto dre zmajeve naih snova, ideala, uzvienih perspektiva doivljaja sveta i marljivog, inspirativnog delanja u njihovom bezbrinom letu. I dokle god nai stavovi prema polaznim takama izraaja bia naeg sveta budu implicitno odisali izrazima tipa: nemoj sada da peva, nemoj sada da igra, nemoj sada to da radi, nemoj sada..., inei da se nai pogledi ukoeno zamrznu i panino zaslepe, i blinja bia emo obasipati talasima nelagodnosti, kreativnog zatezanja i mrskosti kao konica spontanih, lekovitih ekspresija mora naih oseanja. S druge strane, kada se mora prihvatanja i saoseanja razliju prema svakoj ljudskoj tenji, izraajnoj elji i kreativnoj inicijaciji, kada se jedno veliko da rasprostre itavim naim biem, inei da ne sputamo, potiskujemo i odbacujemo izraajne tenje blinjih bia, ve da ih zalivamo vodama blaenosti, sveprihvatanja i slobodnog iskazivanja, i talasi blagosti, prijemivosti i poverenja e se poeti prelivati putanjama koje spajaju srca bia sveta. I najstranije more naih tmurnih razmiljanja e se tako, sa buenjem duha sveprihvatanja, uvianja itavog naeg sveta kao Boijeg govora tananim impulsima dragulja naeg srca i nebeskih poklona koji poivaju u svakom detalju naeg sveta, pretvoriti u sjajne i veno srene, duhovno ozarene misli, vedra nadanja iznad i najtamnijih predela sveta, te slike i prilike nae iskrene religioznosti. Jer, u duhu sveprihvatanja se krije sr svakog vida sutinske, duboke religioznosti, religioznosti koja se odlikuje ne uspavanim odbacivanjem i odricanjem, ve budnim upijanjem svega, uzimanjem, negovanjem i voenjem ka beskrajno svetlim i sjajnim Boijim odreditima zaista svega, najrazliitijih bia, dodira, situacija i trenutaka ivota. Naa vera da svaki deli naeg sveta krije beskrajne putokaze i dragocene duhovne orijentire koje nam ostavljaju u amanet brina, molitvena bia sveta, ini da zaista sve prividno mukotrpne, neizdrljive i neprijatne putanje naeg sveta preobraavamo u hranu naeg duhovnog napretka, u divne opeke u gradnji kula velianstvenih pogleda na svet, pretvaranja naeg bia u nebeske ptice koje zamiljeno, meditativno i mudro promatraju svet sa boanskih, ptiijih perspektiva sveta da bi se jednoga dana portvovano spustile na zemaljska tla i same pretvorile u hranu180 nekih drugih velianstvenih, zvezdanih pogleda na svet.

115

A na putu pretvaranja udesnou postojanja ozvezdanih, beskrajnim mnotvom povoda divljenja posutih ivotnih pogleda u osunane svetlosti jedinstva, mira i topline, u uvianje svakog delia Prirode kao odraza boanske savrenosti postojanja, znajmo da otuivanje i odricanje od blinjih bia, te njihova pretvaranja u lutkaste figure neproete tracima udesne, zadivljujue lepote postojanja ne ini pravi put duhovne evolucije naeg bia. Posveenost stvaranju puteva jednakosti na kojima opstaju titraju nae istovremene meditativne prisebnosti i svesrdne poistoveenosti sa biima naeg sveta ini put naeg i opteg duhovnog procvata. Ne ignoriue zaobilaenje pogledima i panjom, ve radosno prihvatanje i postavljanje svakog, i najmanjeg bia naeg sveta u sredite nae panje, ini put svevinje mudrosti postojanja. Jer, dok e otklonom od ravnotee Puta u smeru prekomerne uronjenosti u plamen naeg bia sa zaboravljanjem na negovanje putanja saoseanja i poistoveenosti sa blinjim biima, blagodetni sjaj naeg bia koji se raa sa dobrote naih temeljnih stavova prihvatanja i davanja biti nepotpun, otklonom u suprotnom smeru koji vodi zaboravljanju na prisebnu utonjenost u srce naeg bia i povodljivo lelujanje talasima sveta, vodei potlaenosti naeg bia tuim stavovima i idealima, te uslovljenosti temeljnih stanovita naih davanja i prihvatanja tuim priznanjima, pohvalama i poklonima, dolazimo u priliku da bacivi bisere pred svinje, one ih pogaze nogama svojim, okrenu se i rastrgnu nas (Matej 7:6). Jer, na kraju krajeva, svinje opstaju samo kada u biima naeg sveta ne vidimo odsjaje duhovnog blaga, ponekada skrivenog oblacima pomuenih misli i razarajuih oseanja, ali uvek jezgrovitog i veno prisutnog, veeg od svih moguih bisera naih rei, izraaja i ideja, ve nia bia u odnosu na aristokratsku unutranju plemenitost naeg sopstva. S druge strane, pretvaranjem svakog bia naeg sveta u sjaj jedinstvenih i neprocenjivih blagodeti, u vodoskoke divljenja i lepote, svi biseri koje spontano seje nae bie u svom hodu prostranstvima sveta, ne itei naplaivanje njihove vrednosti, raae posvuda putanje divnih posveenosti i molitvenih brinosti. Jer, sva bia naeg sveta su malene bebe u svetlu spiritualnog razvoja, klice udesnih duhovnih procvata, semena koja kriju udesna kraljevstva Boija i isusovski sjaj njihovih bia, oima duha jo uvek delimino slepi embrioni u opnama i ljuskama prirodnih brinosti, opnama iz kojih e se jednoga dana nepotpuna, sklupavajua, mirkajua i uplaena pruanja sopstvenih bia, kroz dugotrajnu izgradnju temelja brinosti i mostova ravnotee Puta, pretvoriti u bezuslovni, otvoreni, irokogrudi Sunev sjaj, te prostirati sve novije i sve udesnije puteve ivotnih zadivljenosti veno novoroenim pogledima na svet. Umesto naih zabrinutosti nad pitanjima da li e neko nai naa blaga koja smo posejali irom sveta, inei da esto zanemarimo tananu, prikrivenu dragocenost bia naeg sveta i posvetimo se sopstvenom velianju i gradnji samo-slaveih kula, sa stavom sveprihvatanja Puta Prirode i Svevinje vere u imanentnost Boije ruke u svakom deliu sveta, raa se svest da naa boanska predanost svakom, i prividno najmanje znaajnom delu na neprimetne naine ostavlja svoje blaene uticaje na i najudaljenijim kutcima Kosmosa, prosvetljujui neznana bia, skrivena iza i najdaljih horizonata naeg sveta. Gospod je postavio svoje oko u ljudska srca, kako bi im (putem kontrasta, prim.a.) pokazao velianstvenost svojih delaKo dirne oko, suze e proistei: a ko dirne srce, ini da ono zasija mudrouDareljivost je najplodniji vrt, a milostivost opstaje zauvek. Delati, te biti zadovoljan onim to ovek ima, jesu sladak ivot: ali ko pronae blago iznad je oba dvaMnogi kraljevi su sedali na zemlju, a onaj koji nikada nije pomislio na to stavlja sebi krunu...Ako voli da slua, primie razumevanje: ali ako

116

nakloni (ponizno pokloni, prim.a.) svoje uho, postae mudarDela Gospodnja su udesna i skrivena meu ljudimaKo je u stanju da razume Gospodnje puteve? To je zbrka koju nijedan ovek ne moe sagledati: jer najvei deo njegovih dela je skrivenNita im se ne moe oduzeti, niti im se ita moe dodati, niti se temelj njihov moe otkritiSva dela Gospoda su dobra, i svaku potrebnu stvar e dati u pravo vreme. Tako da ovek ne moe rei: Ovo je bolje od onoga: jer u vremenu e vrednost svega biti potvrena (Sirah 17:8...22:19...40:17-18...11:5...6:33...11:4...16:2021...18:6...39:33-34), uio je u ovom duhu mudri Sirah, pokazujui nam ne samo na kontrastnu prirodu odranja i evolucije ivotnosti i duha, te na Svevinje blago koje poiva u svesrdnom davanju i prihvatanju beskrajne, boanske vrednosti svakog, i naizgled najbeznaajnijeg delia sveta, ve i na srca mudrosti koja se raaju iz predanih poverenja i saoseajnih utonjenosti u udesne niti koje prepliu ljudske snove, nadanja i sjaj nae izvorne dobrote. O prihvatanju greaka i raanju lepote iz disharmonija Godinja doba dolaze i odlaze, a sve raste150 Konfuije Ne samo da se kroz istoriju ljudskog drutva kontinualno otelotvorava Heraklitova misao da put navie, nanie: isti je176, pokazujui nam da velika nauna otkria u podjednakoj meri stvaraju blagodetne, kao i tragine posledice, ve se moe uoiti i suprotan trend da se upravo kroz patnju, sukobe i nemir dolazi do prosvetljujuih i unapreujuih otkria. itava lepota ivotnosti je nastala i nezadrivo se razvija ka sve uzvienijim stanjima, u graninim uslovima olienima zakonima termodinamike, neumitnim usmeravanjem svih prirodnih procesa u celini ka termodinamikim ravnoteama, entropijskom maksimiziranju i slobodno energetskom minimiziranju, utapanju ivotnih raznovrsnosti u spokoj ujednaenosti i uniformnosti. Darvinova teorija evolucije po kojoj su se savremene ljudske sposobnosti, ukljuujui i njihove spiritualne crte, pa ak i itav na svet (kakvim ga vidimo, aktivno iscrtavamo), razvili kroz eone kompetitivnih interakcija i sebinih borbi za opstanak izmeu ivih bia i vrsta, kao i injenica da najvei broj znaajnih naunih izuma savremenog doba ponie iz vojnih istraivanja, istraivanja iniciranih strahom usled potencijalnih ili realnih oruanih sukoba, olienih metaforama oveka - kopljanika ili ukrotitelja ratoborno okrenutog ka ostatku Prirode, predstavljaju, takoe, primere stava o venom ogledanju i uzajamnom odraavanju svetlosti i tame u svakom vidu prirodnog ostvarenja. Robert Openhajmer je u trenutku eksplozije prve atomske bombe, ugledao viziju kako Svevinjeg razaranja, tako i neogranienog potencijala pragmatinih priliva konstruktivno usmerene energije nukleonskih veza119 - asocirajui nas na ivin mitski ples koji dovodi u postojanje itav svet da bi ga zatim razorio i opet stvorio, te na stav da sva pragmatina orua i izvori duhovnih bogatstava predstavljaju istovremeno i potencijalna oruja raskola i izvorita nesrea, da se evolutivni putevi raanja sve udesnijih saznajnih svetova, ispunjenih sve velianstvenijim informativnim bogatstvima, mogu pretvoriti u sve ogorenija i duhovno razarajua rastajanja od njih kada nae ulne vezanosti i svetovne zavisnosti prevladaju svest o naem beskrajnom putovanju na zvezdanim stazama samo-spoznaje naeg bia i celotne Prirode, kada se pohlepna

117

zadovoljenja usisavajuih tenji ega i strasti ustolie nad aneoskom slobodom i sveprisutnou naeg bia, poljima venosti u naem srcu koje iznedruju tople tenje ka beskrajnom davanju i ivljenju za druge -, a Orson Vels nas podsea da dok su se tokom trideset godina ratova, terora i krvoprolia u italijanskoj istoriji pod Borijima rascvetala dela Mikelanela, Leonarda da Vinija i odigralo raanje Renesanse, u vajcarskoj se za petsto godina bratstva i demokratije razvio...ku-ku sat6. Ostvarenje draesnog prijateljstva i oseajnog prihvatanja iz prvobitnih, uplaenih dodira radoznale devojice i livadske kravice, slino kao i prosvetljujue, kreativno rasplamsavajue vrednovanje lepote i razumevanje dragocenosti ivljenja, iskljuivo pod zvezdanim svodom umiranja, predstavljaju primere raanja nebeskih lepota na Zemlji kroz njihovo odraavanje od obskurnosti, zatamnjenosti i nesklada. Melanholinost i saoseajna tuga ine preduslov duhovnog napretka bia, a prorauni na bazi teorije igara su pokazali da bi u sluaju hipotetikog Boga koji bi neprekidno proraunavao optimalni put za maksimizaciju kosmike dobrote, zlo i patnja predstavljali nuan deo tog plana1. Staro-grke vizije o lepoti i istoi filosofiranja, zajedno sa doivljajem sveta kao elementa due, razvile su se zajedno sa grkim tragedijama, te momenat apolonskog, mere i reda, u grkoj istoriji biva nerazdvojan od momenta dionizijskog, principa stvaranja i razaranja. U biblijskoj prii o postanku, Adam, prvo ljudsko bie, biva podeljen na dve celine koje mogu predstavljati povod radovanja i beskrajne evolucije kada hebrejsku re tsela (ili tsal-ah) koja oznaava deo Adamovog tela iz koga se izrodila Eva, poistovetimo sa stranom, sa polovinom bia, ali i oznaka potencijalnog ranjavanja kada istu re izjednaimo sa rebrom kao simbolom zatitne ograde ljudskih bia55. I plod biblijskog drveta znanja u vidu ljudske samo-svesti9 kao osnove intelektualnog unapreivanja, nadgradnje apstraktnih, a zatim i prirodnih konstrukcija naeg sveta, predstavlja istovremeno i prozor na vidike sopstvene konanosti, nadgradnje ega i manipulativnog samo-zadovoljstva. Sa razvojem jezika, poveavaju se mogunosti izraavanja jedinstvenih putanja sveta naih saznanja i mora oseanja, te uenja, evolucije uma i oblikovanja itavog naeg bia kroz ovakvim iskrenim izraavanjima ostvarene komunikacije, ali se istovremeno razvijaju i opcije neiskrenog skrivanja naeg bia iza fraziranih jezikih izraza, te mnotva zavaravajuih brkanja mapa sa teritorijom, imena sa imenovanim biima, putanjama i itavim naim pruanjima prema svetu i drugim biima, inei nae jezike izraaje, neuokvirene smislenostima koje izviru iz dubina naeg srca, sline (kao i u sluajevima svih naih aktivnosti koje ne tee nalaenjima, ve gubljenjima sopstvenih i drugih bia, kroz bilo pasivne, odgovornosno samo-utopljavajue ili dominirajue i manipuliue interakcije, odstupanja od ravnotee Puta) iscrtavanju lavirinta u naem hodu, lavirinta u ijim se putevima bez sutinskih, implicitnih poruka lako i sami moemo izgubiti. Piui knjigu, istovremeno zamrzavamo ivotno promenljive i fleksibilne misli u nepomine crte i oblike slova, rei i reenica, dok sa druge strane raamo nove kreativne misli u umovima drugih bia koja e ih jednoga dana interpretirati, usled ega svaki vid umetnikog stvaralatva moemo sagledati kao istovremeno umrtvljivanje142 i oivljavanje saznajnih puteva. Iz sveta umetnosti znamo da ne samo da se najlepi i najiskreniji snovi o Suncu, lepoti i svetom bratstvu sanjaju i iscrtavaju u tami, neuglednosti i meuljudskom raskolu, ve i da dok se lepota umetnikih dela sastoji u izgradnji udesnih istina kroz niz belih lai, jedna od vulgarnih crta naunog opisivanja sveta (kao i opisivanja prirodnih situacija sa mnogih drugih drutvenih izraajnih osnova) jeste kretanje kroz niz istinitih tvrdnji i ideja da bi se dolo do velikih lai u vidu bilo kojeg stava u ijoj

118

emanenciji njegova istinitost postaje prea od poverenja i dobronamernosti njegove upotrebe. I najlepa umetnika dela, dela koja odiu dubokom eljom za sjedinjavanjem naeg bia sa celotnim svetom, eljom koja svojom vatrenom snagom, inherentno ugraenom u delo, kao da moe pokrenuti planine, ispremetati gore i hodati po vodi, dela koja sijaju svetlou jedinstva i svepovezanosti, nuno poniu iz oseanja razdvojenosti i neiznalaenja obinih puteva uklapanja kreativnog bia u aktuelnu drutvenu, ekoloku i uopte, prirodnu sredinu, usled ega, naravno, a bright type could never draw, could not describe nightswimming130. Svaka crtica naeg sveta je, tako, ma sa dve otrice - informacija iju korisnost definie splet naih najdubljih tenji i duha nae tradicije i celokupne Prirode, neprimetno ugraviranom na njoj - dok itav svet predstavlja nerazruivu igru svetlosti i senke. Kontemplacije nad ivotnim prolaznostima i zabrinutosti da e nas jednog dana love tear apart, da e nas na moru nae predanosti i posveenosti razbiti talasi ljubavi, iako joj se hrabro i svetlo bacamo u zagrljaj, uzvieni grebeni ljubavi sa kojih vidimo divne prizore mora i dolina, ali se i izlaemo opasnostima koje nose sve visine, izvorita su inspiracija naih istinskih i zaista trajnih kreativnih poduhvata. Jer, svaka crtica koja i za pedalj unapreuje kosmiki ples ivotnosti ponie na osnovama duboke, brine zamiljenosti nad igrom stvaranja i unitenja u kojoj se poput nestvarnih silueta talasa jednog penuavog mora izdiu bia, misli, filosofije i ljubavi sveta, edni pogledi i blistava saoseanja, samo da bi nedugo zatim ponovo utihnuli u nesagledivom moru svoga porekla. Sva ljudska vredna nauna, umetnika i duhovno inspirativna ostvarenja bila su podstaknuta uoavanjima disharmonija u naem svetu, nesuglasica i sukoba, obavijenih najpre nebeskom, saivljavajuom tugom, ali zatim i istom vizijom o putu njihovog reenja i prebroavanja, poput izlazeeg Sunca koje svojom svetlou rasipa misli nade i srdane pokretljivosti. Kada god traimo potvrdu, razjanjenje ili usavravanje naih hipoteza o ureenosti Prirode i naih razmiljanja, moemo se okrenuti Prirodi, jer, i na samom poetku, ne samo da naa oseanja i vedrina misli spontano odslikavaju ideal Sunevog sjaja, prozirnost i istou nebeske sfere, mistinost zvezdanih puteva, melanholinu oblanost, razjarenu oluju i ravnoduni mir smena vremenskih prilika, ve i sve ljudske predstave o prirodnoj organizaciji predstavljaju parabole svakodnevnih prirodnih procesa. Intuitivna nadahnutost i primena lepotom ozarenih ideja, sastavljenih od predstava svakodnevnog ivljenja, na aktuelnim nauno-istraivakim problemima, dovode do razvijanja novih, kreativnih i pragmatinih pupoljaka naune misli, a odluujua su druga posmatranja, ona koja se nisu koristila pri postavljanju zakona194, kako je smatrao Karl Poper. Tako, podsetimo se da bi samo vedrina Sunca, stalna radost i veselost u dugom razdoblju sprili nekada potencijalno plodnu zemlju, te da se kroz udesnu igru Sunane vedrine i kine tuge oploava zemlja i ini da daje stostruki plod. Svetli dan i tamna no se, takoe, smenjuju gradei sve udesniji svet, odraavajui igru nezadovoljstva i dobrote, sneveselih upitkivanja i probuenog oseanja beskrajnog davanja i predanosti Prirodi, kao osnove svakog razvoja i napretka. Naime, da bi postojalo neto, mora postojati i nita40, da bi postojala draesna lepota muzike, mora postojati i tiina45, da bi postojale svetle zvezde, moraju postojati i tamne razdvojenosti izmeu njih, to je shvatanje koje odraavaju kako svetovi naih razmiljanja i filosofiranja, tako i bioloki mehanizam nae percepcije na osnovu koga smo samo razlike u stanju da registrujemo. Naa ona jabuica, naime, neprekidno izvodi

119

mikronistagmino treperenje8, uzrokujui kretanje optike slike na mrenjai u odnosu na kupaste i tapiaste osetljive elije koje, tako, prihvataju razlike i provode signale ka odreenim modanim centrima. I ono to nam izgleda kao konstantni izraz u naim ulnim poljima predstavlja, stoga, neprekidnu igru nastajanja i nestajanja, neega i niega, slino neprekidnom formiranju i dezintegracijama elementarnih estica iz kvantnog mora, fiziki fundamentalnog nivoa materije. I znajui za ovakvu osnovu poretka Prirode koja podsea na sukob dveju vojski Bhagavad Gite, sukob na ijem popritu se odigrava duhovni uspon ratnika Arune, raaju se mir i boanska snalaljivost, odslikana Isusovim reima: U svetu imate nevolju; ali budite hrabri ja sam nadvladao svet (Jovan 16:33). Jer, moda se upravo u ukazivanju na ureenost sveta u okviru koga neizostavno sukobi polariteta raaju svu lepotu postojanja, i krije smisao tajnovitih Isusovih rei: Mislite li da sam doao da donesem mir na zemlju? Ne, kaem vam, nego razdor...nisam doao da donesem mir nego ma...doao sam da bacim vatru na zemlju, i kako bih hteo da je ve zapaljena (Luka 12:51...Matej 10:34...Luka 12:49). I ugledavi neizostavnost sukoba polariteta Prirode i uzajamnost nastajanja i nestajanja u svrhu duhovnog progresa, ratnik Aruna baca od sebe luk i strelu i seda na koiju, uma preplavljenog tugom (Gita 1:46) i govori Krini: 'Govinda, neu se boriti', i utihnu (Gita 2:9), na ta Krina izgovara: Nikada nije bilo vremena u kome nismo postojali ja, ti i svi ovi kraljevi, niti e biti vremena u kome neemo postojati...Nestalno pojavljivanje sree i razoarenja, i njihovo nestajanje u pravom toku, poput su dolaska i odlaska godinjih doba. Oni nastaju iz ulnih opaaja, i moraju se nauiti tolerisati bez uznemirenja...Ono to je no za sva bia, vreme je buenja za samo-ovladanog mudraca, a ono to je vreme buenja za sva bia, vreme je noi za introspektivnog mudraca. Bie koje nije uznemireno neprestanim slivanjem elja koje se poput reke ulivaju u okean, veno prijemiv, ali i veno smiren moe dostii mir, ali ne i oni koji tee zadovoljavanju ovih elja...O, Kuntin sine, ustani i bori se (Gita 2:12...2:14...2:6970...2:37), pokazujui da saivljavanjem sa ivotnim preplitanjima svetlosti i tame, dodirima lepote mirnih i razornosti nemirnih ljudskih tenji, ali i venim opstajanjem na granici izmeu susreta prirodnih polariteta, uma nedirnutog plodovima naeg rada, ciljevima, pobedama i porazima, ulnim eljama, materijalnim vezanostima i averzijama (Gita 2:64), uvek boravei na Putu, nezaustavljivo, nedirnuti vetrovima naih ulnih opsesija (Gita 2:67), spontano plovimo ka svojim boanskim odreditima. Stoga, zahvalnost za sve neprilike koje nas okruuju - znajui da su one te koje nam otvaraju vrata sutinskom, duhovnom napredovanju - u sprezi sa svesrdnim putevima saoseanja sa ivotnou Prirode, sa tekoama i patnjom naeg sveta, jeste put duboke etike. Meutim, ovakvo shvatanje ne znai da etika poiva u ravnodunosti i nemarnosti prema nesagledivim efektima naih dejstava u svetu, efektima za koje nikada ne moemo ni sa blagom sigurnou znati da li pripadaju uveanju opte dobrobiti ili patnje ili samo razvoju potencijala konstruktivnih i destruktivnih dejstava, slobodno oblikujuih dubokim tenjama drugih bia, ve koje uvek moramo molitveno oblaiti naim plemenitim eljama. Suprotno od ravnodunosti prema naim zamiljenim susretima izmeu harmonija i disharmonija muzike Kosmosa, naa elja za stvaranjem dobrote, milostivosti i opte harmoninosti mora biti sve vea, mora stalno ii na kraj sveta, i jo dalje iza kraja: do beskraja114. U ovakvom shvatanju do izraaja dolazi znaaj Isusovih muka u vidu biblijskog uenja da Hrist je umro za nas (Solunjani 5:911, Korinani II 5:14-21), ne znaei da, uzimajui ovakvo miljenje zdravo za gotovo,

120

moemo podii sve etiri u vis i raditi ta god zaelimo. Zapravo da, moemo raditi ta god zaelimo, ali sa dubokim tenjama i zvezdanom eljom da na trud urodi plodom, da stvori dobrotu i mir u naem svetu, kakve god bile nae akcije. Hrist je umro za nas da ne bismo zaboravili na strahotne patnje, na podvijena podnoja tekoa i tuge sa kojih se sve vie vrednuju uzviene crte lepote, smirenosti, mirotvornosti, plemenitosti i dobrote kao ciljeva ljudskog ponaanja, delanja i osnova razmiljanja. Jer, kao to je ve napomenuto, percepiramo samo razlike, te sa jednim okom na tami, nitavilu i beznau, nae drugo oko e biti preplavljeno lepotom svetlosti, prirodnog poretka, nenasumine organizacije sveta i svim uzvienim ljudskim vrednostima. Oko saoseanja i oko uenja, tako, ine perceptivni par kroz ije inherentne dodire se podstiu vode kreativnosti, miloske suze koje nas pokreu na blaeno, predano i neumorno delanje za dobrobit celokupnog sveta. Moda upravo usled zaboravljanja da tajna duhovnog napretka poiva u ovakvom odraavanju dobra od zla, lepote od strahota, te boanskog duha jedinstva i prihvatanja nasuprot disharmonizujuim sebinostima i spiritualnim izolacijama, okreui lea patnji, usamljenostima i tekoama u svetu (inei da nedostatak nezaustavljivih tenji ka samilosnom ponaanju i delanju, ka stalnom upitkivanju zato?, te manjkavost stalnih elja za istinskim pomaganjem, za slanjem svih naih anela biima u tekoama, predstavlja temeljni greh savremenog doba), bilo da se ona tiu nekog cveta, oveka ili itave Gaje nae planete, danas i postoji toliko nesrea i povoda za tugu, jer nas Priroda kao dolina vajanja dua uporno susree sa sutinski istim paradoksima, Gordijevim vorovima, raskrima, nedoumicama, dilemama i problemima, dokle god na njima ne nauimo, dokle god ih ne prebrodimo duhom sveprihvatanja i obujimanja novim, prosvetljujuim kontekstima razmiljanja, pokrivanjem istih stvari nebeskom dobrotom. Da ne bismo bili poput onih koji sit around, ignore, 'till someone goes away129 - kao to nas podsea Pedi MekAlun moramo uvek odraavati arolikost naeg sveta u odnosu na meditativnu istotu, ime e i naa zauenost postojanjem bilo ega i samim inom postojanja, biti osvetljena svetlom duha. Moda upravo stoga, da bi postojao na svet plesa arolikih putanja, mora postojati i tama iza zavesa naih kapaka. I dok se - slino kao to u filmskom serijalu o Tvin Piksu, nedostatak brinosti i zadivljenosti naim svetom rezultuje u dramatinim susretima sa It is happening again, it is happening again - kroz ovakvo molitveno odraavanje postojanja od nepostojanja, razvitka od patnje, i oseaj uenja prema naem svetu, a sa njim zajedno i nae znanje o svetu, produbljuje, pruajui i razvijajui ka beskraju nove potencijale sve veih, opte obogaujuih zauenosti i zadivljenosti slinih tananim povetarcima misterije koja prati zadubljivanje u drutvenu strukturu Tvin Piksa i uvianje nepojmljivih skrivenih veza u naizgled obinom gradiu koji ine prve korake na putu religijskih otkrovenja. U ovakvom odslikavanju tragalakog zanosa i zauenosti od spontane predanosti, iste svesti Puta, poput odraavanja kineske vetine arolikog slikanja od grke vetine glaanja u drevnoj sufijskoj prii179, moda se i krije tajna ujedinjavanja zapadnjakog tragalakog poriva kao zametka religijskog oseaja u tradiciji hrianstva i eventualno Islama, sa istonjakom preputenou Putu Prirode traganju ka moru, i znanju i veri da more zna put ka nama115. Dinamika, nikada ne potpuno stabilizovana, ve uvek prelivajua i uzajamno potencirajua ravnotea komplementarnih polariteta Prirode ini da evolucija i odrivost ivotnosti biva skladno opisana drevnim, kineskim Tai-i-tu dijagramom u kome moemo sagledati neto poput vira ivota, vira u kome se jedni, pokuavajui da uhvate u

121

svoje konceptualne klopke galebove beskrajne ivotnosti, rascepljujui upoznaju cvetove ivota i eksplicitno stignu do kafkijanskog zamka ili zaetnih osnova prirodnih procesa, dave, a drugi, predajui se suptilnom, nedodirljivom, verom obasjanom, svezadivljujuem i implicitno uvajuem odnosu sa Prirodom, plivaju, stvarajui usput divne, boanske saznajne putanje. Poput surfera na tananoj ravnotei morskog talasa ili akrobate na ici koji neprekidno i naizmenino mora usmeravati svoje kretnje ka naizgled suprotstavljajuim, ali zapravo komplementarnim stranama, tragajui za balansom u kome poivaju njegova odrivost i dalji uspon, i na duhovni put se prua du uske ivice harmonija najrazliitijih aktivno manifestovanih suprotnosti. Znajui da se napredak svesti, saznajnih moi i opsenosti prirodnih uticaja, ne odslikava na uveanju dobrote naeg bia, nezavisnog od naih najdubljih tenji, ve upravo na uravnoteenom irenju opsega harmonizujuih, ulepavajuih, dobrih sa jedne i disharmonizujuih, razarajuih i zlih potencijala sa druge strane, te da isti je klju koji otvara vrata raja i vrata pakla41 (kao to nam kae budistika izreka), znaemo da je nuno odravati nau blagodetnu panju i svesnost na naim temeljnim tenjama koje tiho i neujno rukovode istinskom uspenou i blagodetnou naih misli, rei i dela. Saoseanjem sa ivotnom igrom sree i patnje, suzama saivljavanja sa bilo radou ili tekoama ivotnosti, proiava i prosvetljuje se svet, uzajamno individualno i globalno. Jer, koji su sa suzama sejali, neka anju s pevanjem. Ide i plae koji nosi seme da seje; poi e s pesmom nosei snopove svoje (Psalmi 126: 56). ivot u Prirodi obiluje nesavrenostima i preplitanjima nasluenih simetrija i fraktalnih asimetrija. I upravo se kroz ovakve nesavrenosti i raa svest o savrenosti postojanja. Jer, da bi neto postalo savreno, ono mora ostati nesavreno. I potencijal ljubavi i zadivljenosti (ali i neprijatnosti i vulgarnosti) ivotnou Prirode je neizmerno vei kada smo okrenuti biima koje ne krase lepote matematike preciznosti i simetrije, ve neobine i neponovljive asimetrinosti, usled ega moramo biti zahvalni i radosni u susretima sa odstupanjima od naih simetrijama nahoenih oekivanja i nesavrenostima Prirode, i znajmo da se vrhunac lepote raa u komponovanju blistavih harmonija na ratimovanoj gitari. Dete Afrike sa UNICEF-ove razglednice, iskrenog, nesamo-svesnog osmeha krivih, polomljenih, neuniformnih i zlatnih zuba, nudi nam daleko vei potencijal oplemenjavanja i zaljubljenosti u odnosu na savremene, samo-svesne, uniformne i usiljene bele osmehe, osmehe koji zaboravljaju da budalama je srce u ustima, a mudrima su usta u srcu (Sirah 21:26). Stil ljudskog ponaanja upravo grade suptilne greke, nesavrenosti i odstupanja od aktuelnih drutvenih kriterijuma pojavne estetike, uokvireni dubokom, implicitnom etikom naeg pruanja, susretanja sa biima sveta i celotnom Prirodom. A da nesavrenosti, odstupanja od potpunih ravnotea i zadovoljenja ljudskih tenji, oskudice i nematine ine deo Boijeg puta, aneoskih uzvienja naih bia - te da uvek otvaraju vrata kako blaenim prijateljstvima, tako i sukobljavajuim tragedijama u zavisnosti od naih najdubljih, temeljnih tenji - moe nam ukazati i divna Geteova pria o doktoru Faustu37 koji, nakon bezuspenih potraga za trenucima prosvetljenja u kretanjima lavirintom inteligencije ljudskog uma, predajui se borbi za spas plodne seljake zemlje od nadolazeeg mora, u portvovanoj sprezi sa blinjim biima, dostie dugo traeni trenutak bljetavog ispunjenja due. Onoliko koliko vidimo svet, u istoj tolikoj meri ga sa druge strane i stvaramo, iscrtavamo. U svakom zrncu Prirode je, stoga, naa odgovornost da uoimo lepotu, skrivenu boanstvenu izvornost i povode raznovrsnih saznajnih i

122

religioznih otkrovenja. Meutim, neko bi nas mogao podsetiti da prividno jasno ponekada moemo razgraniiti dobru, lepu i proetu briljantnim tenjama muziku sa jedne, i muziku lou, vulgarnu, proetu tenjama ka slavi, profitu i divljenju sopstvenom egu u oima drugih bia, sa druge strane. Ipak, najpre, ne samo da se lepota lepe muzike odraava u moru prosenosti i nisko-kvalitetne umetnosti, te, zatim, da i slabu muziku moemo preobraziti u lepotnu kroz ljubav prema biima koja vole tu muziku, te da nas upravo nalaenje lepih crta u ovakvim, malim stvarima ini sposobnim da lako uoimo sline crte i u znatno bogatijim, ve i siromane, esto destrukcijom proete harmonije slabe muzike predstavljaju neophodne, jedine mogue odgovore Prirode na tenje bia koja su je kreirala i koja u njima nalaze svoje emotivno utoite, predstavljajui tako nune stepenice njihovog uenja u dodiru sa Prirodom. Svako bie Prirode, svako njihovo delo i pokret mogu se, kao to je Sokrat smatrao125, odslikati nizom magnetnih perli koji se postepeno gubi iz vidokruga, utonjavajui u implicitne tajne njihove egzistencije i naih spoznaja, ali uvek se (sa jedne ko-kreativne strane) zavravajui na Muzi bia, na njegovom jezgru najdubljih vrednosti koje ono tei da postigne, usled ega svako bie naeg sveta, znalo ono to ili ne, spontano prati svoj Put u svemu to radi, pruajui nam povode ne za oajavajua osuivanja i ogorenja njihovim posmatranjem, ve za beskrajna radovanja i divljenja, s obzirom da sve prati Tao, te da je tada itav svet zaista onakvim kakvim jedino moe biti. Svako bie sveta u svojim najdubljim osnovama ezne za udesnim plesom ljubavi, za uzajamnim davanjem sutine svoga bia, celoga sebe drugima, i crpljenjem boanskih saznajnih nektara koji poivaju u svetu, usled ega svako ljudsko delo, pokret i izraaj u svojim osnovama sadre puteve ka naem duhovnom obogaenju u hodanju njima, puteve koji nas vode na izvore dobrote i duevne sutine bia sveta, esto prekrivenim platovima raznoraznih potreba i nesvesnih tenji u raznovrsnim oblicima stvaralatva i samog postojanja, iza kojih, ipak, predanim upoznavanjem dolazimo do divnih vodoskoka iskrenosti i svetlog presijavanja duhovne kreativnosti. U svakom sluaju, nikada ne moemo znati da li neprilike i odstupanja od naih oekivanja predstavljaju dogaaje poput Zenonovog brodoloma nakon koga se on upoznao sa svojom prvom filosofskom knjigom176, a svaka prepreka na naem putu moe postati odskona daska naeg napretka, svaki kamenujui kamen konstruktivna opeka ili zadivljujua poruka drevnih vremena, uz preobraanje naeg odbojnog, oekivanjima i potrebama proetog mentalnog stava u prihvatanje i svesno uvianje lepote i dobrote imanentne u svakom zrncu naeg iskustva i celokupnog sveta. Zahvalnost za susrete sa ljudskim grekama mora biti barem podjednaka, ako ne i vea u odnosu na uoena iskazivanja prijatnih crta u ponaanjima blinjih bia, jer, podsetimo se, ulazei u voz, podjednako, ako ne i daleko znaajnija informacija biva oznaena sa Mind the gap, ukazujui ne na efikasno dostizanje eljene destinacije, ve upravo na mogunost neuspenog ukrcavanja, te slino tome, pogreke koje stoje u osnovi svakog vida uenja, progresa i opte evolucije, predstavljaju esto neizmerno dragocenije informacije u odnosu na uspene rezultate, o emu bi, naravno, savremene vetine i tradicije izlaganja rezultata nauno-istraivakih projekata mogle mnogo toga da naue i eventualno modifikuju metodologiju izraavanja u smeru iskrenosti, dovodei, u duem razdoblju, do znatno bogatije opte kreativnosti i plodotvornosti. Iekujui rezultate naih, bilo naunih istraivanja (postavljanja pitanja prirodnom redu) ili radoznalog upoznavanja sveta (budnog oslukivanja odgovora sredine na nae najtananije impulse), zadovoljstvo nad lako interpretirajuim, prethodno hipotetiki oekivanim

123

rezultatima, rezultatima koji ne odskau i lako se objanjavaju postojeim paradigmama modelovanja sveta na datom polju istraivanja, navodi nas na uspavanu uljuljkanost snovima o konzistentnom predstavljanju sveta postojeim bilo naunim ili linim konceptima, dok nam susreti sa na prvi pogled neobjanjivim rezultatima, rezultatima koji se ne uklapaju u postojee eksplanatorne modele i koji zahtevaju dumanje nad njima i osmiljavanje novih, ponekada kompleksnijih, ponekada duboko pojednostavljajuih slika sveta, pruaju ruku i ine dragocene putokaze, prve korake - koji su ravni udima, kao to je mislio al-Halad, rekavi da meu hiljadu stepenika koji vode Bogu, samo prvi predstavlja udo60 - na putevima stvaranja vrednih otkria, miloskih pogleda i blistavih saznajnih otkrovenja. S obzirom da se svaki ljudski, informativni i duhovni napredak zasniva na sudaru polariteta Prirode - dobrog i loeg, harmonizujueg i disonantnog, gracioznog i vulgarnog, konstruktivnog i destruktivnog, prosvetljenog i zatamnjenog, i itava naa svest, sve to znamo da postoji, tu je u svrhu uenja na putu nae spiritualne evolucije. Ono to znamo, u nama je (to je i razlog zato kroz vekove naa spontanost i predanost samom trenutku postojanja, svesti Puta rezultuje u sve lepotnijem ponaanju), a ono to postoji, predstavlja znakove na putu naeg duhovnog uenja. Kada je nae uenje gotovo, ostaje samo ista svetlost jedinstva uma i Prirode, vrhunska etika koja ini i ideal razmiljanja izloenih u okviru ovog rada. Meutim, ak i tada, opet i iznova moemo povratiti oseaj posebnosti i razdvojenosti od naeg sveta, da bismo ponovo dualizam pretoili u blaeni monizam, odraavajui Put kao simbol ureenosti postojanja ivota i sveta. Jer, ivotnost i duhovnost Prirode, sve postojee, razvijaju se u dijalektikim procesima smena teza jedinstva uma sa Prirodom, antiteza buenja svesti o razdvojenosti uma od Prirode, i sinteza ponovnog stapanja uma i Prirode na novim, viim i bogatijim stupnjevima organizacije globalnog sistema. Razdvajanja i spajanja, samootuenja i mirenja sa sobom, simbolizovana istovremenom razdvojenou i spojenou Puta i opisana Hegelovim reima: Razvoj duha jeste izlaenje van sebe, rastavljanje od sebe samog i istovremeno dolaenje sebi...Apsolutni duh je onaj koji, iz venog i sebi identinog bia, postaje sebi drugi i tog drugog prepoznaje kao sebe samog...Samo je duhovno stvarno176, karakteriu i evoluciju apsolutnog duha Prirode koji se iz poetnog stanja savrenog jedinstva samootuujue razdvaja na posmatraa i posmatrano, na um i Prirodu, na Atmana i Bramana, inei tako da ljudski duh kroz saznanja koja ga privode ponovnom jedinstvu sa itavim svetom, zapravo predstavlja Boiji apsolutni duh u prepoznavanju sebe samog. Sve to vidimo, stoga, jeste ne hladna i inertna materija, ve boanski, apsolutni duh, Bog u svakom deliu materije. Deli tajne ovakve polaritetne ureenosti Prirode se krije u naem evolutivnom uenju kroz greke, kroz uvianje detalja i harmonija naeg sveta kao refleksija naih najdubljih tenji i htenja. Jer, na svet, Priroda kakvom je vidimo neprekidno odslikava igru polariteta na saznajnim i egzistencijalnim temeljima naeg bia. Kada god napravimo greku putem, na primer, osude drugih bia, osude osobina koje smo i mi prevazili na grekama (ali to, zaboravljajui, ne uzimamo u obzir), uskoro emo se susresti sa odrazom naih pogrenih tenji na novim primerima naeg sveta. itavo novozavetno Otkrovenje predstavlja odraz strukture svakog uenja, svakog prirodnog napretka, kao hrabrih i vizijom finala u vidu istog Sunevog zalaska proetih susreta sa ponorima u kojima prebiva istina, sa tamnim i nerazjanjenim problemima (jer, svako plodno nauno delo polazi od problema27, kao to je smatrao Karl Poper), kroz koje se

124

morem ko-kreiranih putanja dolazi do istih, izvornih vodopada blaenog davanja. Znajui tada da smo jedno sa temeljima svoga postanja, da sve to postoji jeste pria koja tee sa boanskih izvora stvaranja novih zvezda, novih svetova (vidi, inim sve novo (Otkrovenje 21:5)) i beskrajne evolucije, moemo se podsetiti da ja sam izdanak iz korena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica. Duh i nevesta rekoe: doi. I ko slua neka kae: doi. I ko edni neka doe, ko hoe neka uzme vodu ivota badava (Otkrovenje 22:16-17). Divna umetnika dela upravo odslikavaju ovakvo prirodno odslikavanje temelja, najdubljih tenji kao evolutivnih zvezda vodilja naeg bia, naeg sveta, sveta koji, u dodiru sa Prirodom, stvaramo naim oima. Sa porastom kompleksnosti prirodnih sistema i razgranatosti naih stabala (sa)znanja, uporedo se razvijaju kako osetljivost sistema, tako i potencijal pogreaka, otvarajui tako (s obzirom da greke predstavljaju preduslove napretka) vrata eksponencijalnom umnoavanju informacija93,134, fraktalnoj multiplikaciji Univerzuma. Emergencija ivotnih kvaliteta se, tako, odigrava paralelno sa emergencijom repertoara greaka, repertoara koji ne bi trebalo da tei da se uklanja i eliminie u svrhu dolaenja do puta istine (a to predstavlja sutinu savremenog unapreivanja naune metodologije, iako je poznato da ulaganja niskog rizika dovode do kratkoronih, inkrementalnih i povrnih unapreenja ljudskog znanja, dok se predanost fundamentalnim istraivanjima sa potencijalom sutinskih obogaivanja naune slike sveta i lepote ivljenja odigrava uporedo sa visokim investicionim rizicima19), ve koji predstavlja povod stvaralakog, sistematskog istraivanja i diskursa, predmet nadgradnje, proirivanja i rafiniranja137 (s obzirom da nas kontemplacija nad grekama nae prakse i razmiljanja sutinski vodi unapred), jer se uporedo sa njim, razvijaju i hrabrost i velianstvenost ivota. Meutim, strah od greaka, uzrokovan bilo konformistikim tenjama ka potinjavanju autoritetu i neodstupanjima od unapred preciziranih vizija skladnog uestvovanja u mreama napretka nauke i sveta, ili egoistinom, sujetnom krutou na raskrinkavanje sopstvenih osnova razmiljanja i ponaanja, predstavlja konice razvoja i postizanja drutvenih i individualnih harmonija, iako je poznato da majstori postaju samo oni koji gree, i ue na grekama196. Meutim, strah od padova i greaka, ojaan kroz stupnjeve edukacijskog usavravanja izloenou uslovljavajuem metodu nagraivanja i kanjavanja (posredstvom koga se sutinski usmeravajua pitanja svrhe uenja prebacuju iz naih unutranjih, najintimnijih nivoa razumevanja sveta u domen povrnog prikazivanja i ocenjivanja, te kratkoronog i plitkog briljiranja), najee postepeno ukida deiju spontanu heuristinost, ravnoteu pametne logike razumnosti i slobodne, nesputane intuitivnosti i istraivakog instinkta, spremnosti na pogreke i fleksibilne lakoe uenja na njima, inei nas krutima i neosetljivima na nova saznajna otkria = izume. Svako uenje bia se moe sagledati kao trofazan proces. U prvoj fazi dolazi do do odstupanja bia od izvesnih temeljnih oekivanja, od poklapanja apstraktnog modela sveta sa rezultatima sopstvene percepcije ili misaonih refleksija. Druga faza oliava trenutak zbunjenosti i krize izazvan ovim odstupanjem, dok treu fazu ini pronalaenje naina da se prevazie data nesuglasica, bilo posredstvom ad hoc modifikacija sopstvenog modela sveta ili posredstvom temeljitih, paradigmatskih promena koje se odigravaju na temeljima naih predrasuda i pretpostavki na koje se nadovezuju apstraktne, logike i intuitivne putanje, raajui izvesne zakljuke o Prirodi. Stoga je oigledno da pogreka predstavlja nuan preduslov svakog vida napretka, te je

125

neprirodno oekivati da ikada dostignemo vode napretka bez uenja na grekama. Veliki udeo ideja koje nosi ova knjiga, nastao je ne samo u vidu nalaenja odgovora na sopstvena uoavanja sitnih kako ne treba postupaka prevashodno u vidu zaboravljanja na sutinske, izvorne, temeljne postavke bilo tradicije naeg znanja i postojanja, ili naeg razmiljanja i opteg doivljavanja sveta - ve i promiljanjem sopstvenih neuspenih misli, ideja i stavova prejanjih vremena, kroz koje su se raali novi zakljuci o organizaciji Prirode, kojima obiluje i ova knjiga. Zakljuke do kojih sam dolazio, esto sam zapisivao i umesto da ih ivim, brisao ih iz uma i iao dalje u budno ivljenje novih, malih i suptilnih pogreaka. Da bismo se uspinjali na putu ivotnog i spiritualnog napretka, neophodno je greiti, i uiti na grekama, hrabro se suoavati sa trenucima kriza koje nam donosi nae spontano upoznavanje i istraivanje sveta, i svaku od njih doiveti ne kao povod oajavanja, ve kao otvorene kapije novim, sve bogatijim, zvezdanijim i zimzelenijim predelima naeg duha. Dvojica su bili duni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji e ga, dakle, od njih vie ljubiti? Simon odgovori: mislim onaj kome je vie poklonio. A on mu ree: pravo si prosudioStoga ti kaem, oproteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prata, malo ljubi (Luka 7:41437:47), odlomak je Isusovog uenja koji nam pokazuje na uravnoteenost pogreaka i ovenanosti svetlom ljubavlju svakog bia sveta, podseajui nas na ivotne prie mnogih religijskih propovednika sveta, od Gautame Bude preko apostola Pavla118 do proroka Muhameda183 i starca Zosime32 Fjodora Dostojevskog. Postajemo mudriji kroz greke. Vreme je beskonano. Pogledaj zid. Da li je zid ikada izgovorio la? I uvek je zid. ovek govori la i postaje bog, takoe. Bolje je uiniti neto; nema veze ako se ispostavi pogrenim; bolje je nego ne initi nita. Krava nikada ne izgovara la, ali ostaje krava, zauvek. Uini neto!..Nema veze ako padne, nema veze ako se uhvati krive teorije..Budi aktivan; i gde je aktivnost, mora biti razlike. Razlika je sr ivota; ona je lepota, ona je umetnost svega. Razlika ini sve lepo ovde. Ona je raznovrsnost koja je izvor ivota, znak ivota. Zato bismo se je plaili?182, govorio je u ovom duhu Svami Vivekananda, ije ime i znai srea u razlikovanju, podseajui nas na uveni imperativ Dorda Spenser-Brauna: Iscrtaj razliku!, te na razlike i granice kao na izvore svake informacije i svega postojeeg, jer, naime, samo razlike naa bia mogu opaati. Sve to zaista znamo, sve to nije samo prepriana mapa ljudskog iskustva, ve direktno proivljeno znanje koje jedino moe na korenima pokrenuti bia naeg sveta, uslovljeno je naim susretima sa grekama, odakle je oigledno ne samo da sve kritike i osuivanja tuih pogreaka zapravo predstavljaju prepoznavanje sopstvenih, ponekada davno prevazienih nesuglasica, ve i da se ne u izbegavanju i odbacivanju potencijalnih pogreaka, nego u hrabrosti susretanja i prihvatanja greaka, u sprezi sa snalaljivou i boanskom, molitvenom i saoseajnom voljom ka njihovom apsorbovanju u nove, bogatije i prosvetljenije poglede na svet, krije klju velike mudrosti. Na putu naeg ivljenja se neprekidno susreemo sa naizgled nerazmrsivim vorovima naih isprepletanih koncepata prirodnih veza, sa prividno nerazreivim problemima na nivou poklapanja naih predstava sveta sa ivotnim ishodima, i ne odbacivanje sa strane svakog od ovih vorova - koji podseaju na Zen koane i mondoe -, ve njihovo prihvatanje uz ivljenje naih neodlunosti i nesigurnosti sa njima vodi nas ka vodama pronalaska njihovih svetlih reenja i dostizanja novih, uzvienijih pogleda na svet, ka rasplitanju zapletenih niti i uzronih veza naeg sveta u njihovo oslobaajue,

126

zadivljeno dranje na naim otvorenim dlanovima. S obzirom da svakom uenju prethode trenuci nerazumevanja, zbunjenosti, malih ili dubokih razoarenja i nesuglasica, i sva zaista vana, unapreujua i velika dela nae civilizacije po pravilu nisu bila prihvaena kao znaajna u svojim vremenima, dok eksplozivna i fanatina, nagla prihvatanja ljudskih dela kao izraza neprevaziene divote esto rezultuju u razoaravajuim uoavanjima njihovog skromnog znaaja i prolaznosti atrakcije u duim razdobljima. Najdivnija umetnika dela, kreativni izrazi koji su, pogledavi unatrag, najdublje, sutinski oblikovali nae poglede na svet, nisu predstavljali oduevljeno i sveuzdiue prihvaena dela u prvim trenucima naih susreta sa njima, ve - s obzirom da trenuci zbunjenosti i nerazumevanja, sutinskih odstupanja od naih oekivanja, ine nuan preduslov svakog vida naeg saznajnog obogaenja u upoznavanju sveta samo iscrtane putanje (koje na prvi pogled esto izgledaju nedovreno, nepotpuno i nedoreeno, poput itave Prirode kako nam ona danas izgleda, ali koja zapravo u svakom svom deliu krije tragove koji nas navode na puteve beskrajno dubokih i sveobuhvatnih otkrovenja) iju smo izraajnu dubinu i more potencijalnih impulsa lepote tiho naslutili u prvom susretu sa njima, usled ega se vraanjem na njihova ponovna, saznajno neiscrpna i ushiujua upoznavanja i prepoznavanja, upornim i strpljivim vraanjem na ponovno itanje nerazumenih zapisa knjige ivota (pri emu nisu samo oigledne knjige lia koja priaju, kako su ih iroki Indijanci nazivali46, ve i svaki utavi list i svaki neizmerno mali pejza naeg sveta nose prie beskraja knjiga koje kada bi se zapisalo...ne bi stale ni u sami svet (Jovan 21:25)), zapisa za koje duboko u jezgru svoga bia oseamo da neizmerno znae, da predstavljaju vrata novih razgranatosti sveta naih saznanja, sve dublje obogaujemo implicitnim morem njihovih skrivenih poruka. I sve zaista znaajne i konstruktivne tvrdnje se, stoga, ne karakteriu pasivnim potvrivanjima ili fasciniranjima povrnim oiglednostima, ve iskazivanjem zbunjujuih tvrdnji i pitanja kojima otvaramo nove perspektive udubljivanja u sutinske crte detalja Prirode i uspinjanja u nova polja ljudskog razumevanja sveta. Jer, itava Priroda je poput dragog kamena123 sa beskonanim brojem kristalnih ravni, zahtevajui uzajamno dopunjivanje ishoda naih posmatranja i razumevanja sveta u svrhu sticanja to celovitije slike o njenoj ureenosti i Putu. U istoj muzici sveta e svako od nas pre-poznati posebne i neponovljive poruke (a igranje gluvih telefona, itanje skamenjenih ostataka u oljicama kafe, te sluanje zamrenih zvunih traka ili glasova Elizabet Frejzer ili Jonsija Birgisona predstavljaju samo grube usled pokuavanja preslikavanja beskonanog spektra doivljavanih detalja u konane skupove jezikih ili simbolikih entiteta - metafore uoavanja razliitosti i neponovljivosti komplementarnih saznajnih aspekata Kosmosa), i ne kroz sukobljavanje o realistikoj i objektivistikoj, jedinstvenoj ispravnosti interpretacija izvesnih prirodnih putanja, ve kroz prihvatanje raznovrsnih njihovih doivljaja se raa put obogaivanja i reavanja mnogih zapletenih nejasnoa naih pogleda na svet. Ne samo da svi veliki i znaajni nauni izumi prolaze kroz faze snova zaetnih otkria na osnovu kojih se raaju vizije o dragocenosti njihove pragmatine primene, i nonih mora191 - dugotrajnih perioda interdisciplinarnog iznalaenja naina prebroavanja socijalnih, tehnolokih i ekolokih prepreka ka njihovom ostvarenju, na putu svojih otelotvoravanja u stvarnosti i implementiranja u vidu industrijskih proizvoda, ve i sve ljudske svetle ideje i vizije dobrote, mirotvornosti i duhovnih blaga u svetu budunosti bivaju nuno suoavane sa pustinjama kroz koje moramo proi da bismo dostigli obeane zemlje (Mojsije II) i pustinje u kojima emo spontano

127

nainiti staze Gospodnje (Isaija 40:3) i stvoriti udesna vodena izvorita (Isaija 35:6, 43:19) ednim putnicima -, sa tekoama, iskuenjima i otporima koje moramo prebroavati ouvanjem svetlih, deije nevinih, ali u svojoj fleksibilnosti nerazorivih ideala i snova optih blagodeti, da bismo otvorili puteve njihovih ostvarenja i blaenih dana neijih vedrih zadivljenosti poreklom datih dela i izuma, trudom, znanjem, kreativnou i nevidljivim vodoskocima inspiracije koji neprimetno opstaju u njihovim osnovama. Posvetivi ivot traganju za detelinom sa etiri lista, moramo biti svesni da svi nai razoaravajui trenuci susreta sa trolistnim stabljikama ine nune preduslove prosvetljujueg dolaska na cilj naeg traganja, otkrovenjskog trenutka finalnog pronalaska i praskozorja svesti da taj trenutak znai neto zaista, zaista vano, da je on boanski znak i namig Prirode naoj dobroti, marljivosti, strpljivosti, upornosti, ulaganju blaene volje i vere na putu naih ivotnih istraivanja, uenja, traganja i zvezdanih upitkivanja. Radosno prihvatanje greaka, smejanja itavog naeg bia u susretima sa njima, jeste jedan od najveih izazova modernog doba, jeste put ka stvaranju istovremeno hrabre i stenovite, ali i poput vode fleksibilne, radoznale i sveprijemive svesti neprekidnog istraivanja Prirode. A uputanje u vode nepoznanica sa naim malenim kanuom, u neotkrivene predele ljudske interakcije sa svetom, inie da, sa svetlom verom u naem srcu, verom da sve tekoe i nedoumice sa kojima se susreemo postoje u svrhu sveopteg napretka, napretka svakog bia Kosmosa, u svrhu davanja blaga do koga emo doi svim biima i itavoj ivotnosti badava (Otkrovenje 22:17), jednog dana dostignemo nova polja ljudskosti i nove visine u evoluciji ivotnosti i celokupne Prirode, utkajui neobjanjive crte originalnosti u sve nae pokrete, te i samu sr naeg bia, te utabajui nove puteve duhovnih evolucija naeg planetarnog doma. Ljudska bia se moraju neprekidno susretati sa blagim izbacivanjima iz stabilnih homeostatskih ravnotea ka nepoznatim, nestabilnim stanjima iz kojih uvek i iznova moraju homeoretski preuzeti kormilo svoga broda iz domena raunarskog, spontanog nahoenja u svoje ruke, samostalno pronalazei nove konstruktivne pravce plovidbe, nova, bogatija stanja ureenosti dodira naeg broda i mora Prirode. Premda planetarna mora predstavljaju - usled ravnomernije raspodele vode, egzistencije uih temperaturnih opsega, blae Suneve radijacije i lake izvodljive trodimenzionalnosti ivotnih kretanja, u odnosu na nestalne kie i druge klimatske karakteristike, te nedostatak mnogih esencijalnih minerala kontinentalnih predela - znatno pogodnije ivotne sredine u odnosu na kopna, ivotnost je u jednoj od etapa evolucije hrabro stupila na vrsto tlo, tee za kretanje usled nedostatka sile potiska vodenih sredina, kao i prepuno opasnosti sua, vatre, snegova i poplava, te danas, premda kopno ini priblino treinu planetarne povrine, polovina nae biote ivi na njemu99. itav ivot u svojoj neprekidnoj evoluciji, stalnoj tenji ka dinamikom ouvanju stabilnosti, tako, podsea na kretanje akrobate du tanke ice, razvuene izmeu dveju planinskih vrhova, metafora velianstvenih puteva koji stoje izmeu ljudskih dua, du same otre ivice provalije, sa dubokim znanjem da nas, s obzirom da u ponoru prebiva istina, samo susretanje sa opasnostima naeg sveta, proeto verom u praenje pravog, boanskog puta, puta opte dobrobiti, moe uiniti mudrim i istinski blagodetnim biima. Okretni jogini nam ukazuju na blagodeti dubokog, celovitog i ritmikog disanja76, disanja koje skuplja pranu, vitalnu kosmiku energiju, iako znamo da ne samo da kiseonik u telu vodi sagorevanju ugljenih hidrata i optem fiziolokom aktiviranju, ve i da procesi oksidativnog metabolizma vode i nastajanju

128

potencijalno destruktivnih slobodno-radikalskih molekula koji, naravno, normalno bivaju neutralisani posredstvom izvesnih vitaminskih i polipeptidnih makromolekula. Blagodeti i opasnosti se, tako, ne mogu podvojiti i isti je klju koji otvara vrata raja i vrata pakla, odnosno the same thing that makes you live, can kill you in the end193, kako je pevao Nil Jang, pokazujui nam na jedan slian hod akrobate na ici, na neprekidno ogledanje svetlosti reenja od tame prihvaenih problema u naim putevima kreativnih napredaka, te na imperativ savremene ekoloke medicine na osnovu koga ne opstaju apsolutno dobroiniteljske ili kodljive stvari, nezavisno od konteksta njihovog upoznavanja i upotrebe, ve ono to moe predstavljati lek u jednom, moe se pokazati tetnim u drugom kontekstu, i to esto, naravno, u zavisnosti od doze, jer optimalnosti i tanani, dinamiki balansi, a ne maksimizacije bilo ega ine put harmonije sa Prirodom. I znajui za ovakvu esenciju svakog sutinskog progresa u Prirodi, namesto osuivanja koja bude ne blaena, dobrotom i toplim saoseanjima prema blinjima okrenuta nezadovoljstva oseanja koja nas pokreu da poput drevnih mornara napustimo svoj dom i zaradi opte dobrobiti se otisnemo na puine novih mora, donosei jednoga dana blago novootkrivenih zemalja svome domu - ve destruktivna, na sebinim korenima ponikla nezadovoljstva, nezadovoljstva koja ne povezuju i usklauju, ve kidaju veze zajednitva i mirnih harmonija koje nas spajaju sa biima sveta i naim ekosistemskim okruenjem, postavljaju se duboka, blaena znanja da udni su putevi Gospodnji, da se kroz uenje na grekama, bia sveta mogu iznenada, prosvetljujue obasjati sopstvenim pokajanjima, krenuti Boijim putevima i obasuti nas nepreglednom lepotom svoga delanja, podseajui nas na trenutak kada je Bili Korgan ispevao pesmu Thirty-three145, pesmu iju divotu moda nikada ne bismo doiveli bez prethodnih autorovih otvorenih hodanja putevima hedonizma, destrukcije, frustracija i samo-zadovoljenja. Dostiui ovakve trenutke savrenih harmonija, trenutke kada zvezdano zadivljeni znamo da je sve iza nas, sve ispred nas i sve nadasve nas ljubav, koja je veno bila i bie, edno nas nosei na naim putevima i traganjima, kada akrobata postigne kratkotrajnu perfektnu ravnoteu bez potrebe za naizmeninim padanjem ka naizgled suprotstavljenim, ali sutinski komplementarnim jednostranostima, ponekada se, bacajui umiren pogled ka velelepnim predelima i prostranstvima naeg sveta, oseamo kao da se itava Priroda u svojim beskrajnim harmonijama ogleda u naem biu i obrnuto, premda ak i tada moemo znati da - iako ovakva skupljanja udesne lepote sveta koju emo poput oboenja oveka u dodiru dveju kaiprsta sa Mikelanelove freske u Sistinskoj kapeli, jednoga dana svesrdno predati voljenim biima sveta - povlaenje u sebe jeste prilika za sabiranje sopstvenih misli i oseanja, ali i svaki ovakav trenutak jeste i protraeni trenutak naeg potencijalnog pruanja ruku biima, moda potopljenim u moru suza, odricanje od plemenitog davanja itavog naeg bia svetu, vaseljenskom uveseljavanju nekih tunih i usamljenih pogleda na svet. Svaki izvor svetlosti, tako, osvetljavajui nam razlike spoznajnih dodira naeg bia i Prirode, stvara istovremeno i senke sopstvenih dodira sa crtama Prirode. Dok sve tvrdnje kreativno uokvirene kriterijumom istinitosti, tako, moemo, slino kao i sve jednostrane ideje i eksplicitovane pronalaske reenja ivotnih problema, znajui da suprotnost svake istine je takoe istina66, u svrhu sticanja iskrenije slike stvari pomeati sa odgovarajuim dijametralno suprotnim tvrdnjama u izvesne celine fuzzy logikog karaktera, tvrdnje orijentacionog karaktera, tvrdnje koje, nezavisno od svog eksplicitnog sadraja, zrae dobronamernom implicitnou svud oko sebe,

129

istovremeno pokazuju wayward, ka plodnim smerovima i svetlim predelima Prirode, kao i u srce bia sluaoca, vodei ga neprimetno ka postajanju jednoga sa sutinom svoga bia i itavom Prirodom. Puno prie je, tako, istovremeno prazna pria, mlaenje prazne slame, dok tiina predstavlja sveproimajuu muziku, podseajui nas na tonjenje Vitgentajnovog logiko-filosofskog traktata iz analitikog, sveobuhvatajue pretencioznog diskursa u tiinu izraavanja sa dolaskom do opisa sutinskih crta ivljenja, kao i na divotu biblijskog stvaranja sveta ni iz ega (Mojsije I 1:1). Vrhunci inspiracije se, tako, ne nalaze u predelima iste svetlosti ili tame nitavila, ve u kreativnim i uzajamno osetljivim susretima svetlosti i tame, stvaralake dobrote ivotnosti i slepih tenji ka sveoptem razaranju, susretima u kojima spavaju potencijali buenja ivotnih tenji ka obuhvatanju itave ove igre kreacije sveta svetlou jedinstva i dubokih elja za pobedom dobrote, svetlosti i sveopteg mira, inei da se, poput velikog praska, nae srce svojom dobrotom i isceljujuim sjajem raspri du itavog sveta, predstavljajui njegova nova, isusovska Sunca. itava ova knjiga je zapis o sopstvenom traganju za putokazima nae temeljne orijentacije prema svetu, etikim putokazima i postavkama koji bi svojom primenom (moj) ego, granicu izmeu (moje) svesti o sopstvenoj odvanosti, znaajnosti i nadgradnji, i doivljaja delova naeg sveta kao tuih, drugih, nepripadajuih nama, poput jednog balona raspuknuli, i u novoprobuenom jedinstvu uma i itave Prirode, rasprili njegovu cvetnu prainu du itavog sveta, radosno obasipajui sva bia, kao mehurovima od sapunice, duhovno opijajuim idejama i mislima, ohrabrujuom verom i snanim pruanjima i davanjima sebe itavom svetu, nebeskim eljama ka nalaenju i izranjanju svetla due koje spava negde duboko u nama, na povrinu sveta. Ravnotea usamljenih kontemplacija i predanog pruanja ka biima i svim detaljima naeg sveta, neprekidno traganje za nitima koje nas povezuju u beskrajno smislenu, religijsku celinu, traganje koje uvek podrazumeva oscilovanje izmeu krajeva potpune samoe i zabljeskujueg svetla zajednitva, utopljenosti u itav svet, ini tako i put iznalaenja kreativnih reenja i milog ostavljanja tihih i jedva primetnih znakova na putu buduim hodoasnicima, novim tragalakim oima sveta. Ljubav je mogua jedino ako dvoje ljudi meusobno komunicira iz centra svoje egzistencije i ako pri tom svaki doivljava sebe iz centra svoga postojanja. Jedino u tom 'centralnom iskustvu' nalazi se ljudska stvarnost, jedino je ovde ivotnost, jedino je ovde osnova ljubavi. Ljubav, tako doivljena, neprekidni je izazov; ona nije mesto odmora, ve mesto neprestane aktivnosti, rasta, zajednikog nastojanja...I zaista, biti sposoban da se koncentrie, znai biti sposoban da bude nasamo sa sobom a ta sposobnost ba i jeste uslov sposobnosti da se voli. Ako sam vezan za drugu osobu jer ne mogu stajati na vlastitim nogama, on, ili ona, moe da bude moj spasilac, ali naa veza nije veza ljubavi. Paradoksalno je, ali sposobnost da budemo sami preduslov je sposobnosti voljenja52, pisao je Erih From u slinom duhu doivljaja ljubavi kao umea istovremenog odranja prisebnog kreativnog integriteta i predanog pruanja puteva jedinstva biima sveta. Iz razgovora Sokrata i Fedara na obali Ilisa znamo da svaka zaljubljenost nosi potencijale uzajamnih kreativnih pustoenja, injenja da kao to vukovi vole jagnjad, tako ljubavnici vole svoje voljene126, kada god voljena bia uokvirimo naom sebinou, egocentrinou i posesivnou, dok sa druge strane, ljubav ini preduslov da naa dua poinje da dobije krila126, da postajemo besmrtna stvorenja sa telom i duom u jedinstvu kroz vreme126, jer boanski su lepota, mudrost, dobrota i slino; posredstvom

130

njih, krila due se hrane, i hitro rastu, ali kada se hrane zlom i gadostima i suprotnostima dobroti, troe se i otpadaju...i kao to se vetri ili eho odbijaju od glatkog kamenja i vraaju odakle su doli, tako se i tok lepote, prolazei kroz oi koje su prozor due, vraa zadivljenom biu; stiui tamo i navodnjavajui krila i podstiui ih na rast, i istovremeno ispunjavajui duu voljenog bia ljubavlju. I tako, ono voli, ali ne zna ta...voljeno bie je ogledalo u kome se ono ogleda, ali nije svesno toga...dua prelazi itava nebesa pojavljujui se u raznolikim formama kada je savrena i okrilaena uzdie se navie i ureuje itav svet; dok se nesavrena dua, izgubivi svoja krila i klonui u svom letu, nastanjuje na vrstom tlu, dobijajui zemaljski okvir koji izgleda kao da je samo-pokretan, ali se u sutini pokree njenom snagom126, kao to je smatrao Sokrat, premda, podsetimo se, slino kao to Zen majstor Dou, upitan da li e jednoga dana otii u raj ili pakao150, odgovara: U pakao; jer ko bi u suprotnom sluaju spaavao izgubljena bia?, u predavanju lepote koju nosimo duboko u sutini naeg bia, zalutalim i tunim stvorenjima sveta, poiva put vrhunske dobrote i herojstva. Svaka nit koja povezuje bia Kosmosa, otvara nam puteve duhovnih uspinjanja i ovaploujuih dodira, ali se istovremeno nadvija nad provalijama i ambisima ka kojima poinjemo da padamo kada god negovanje uzajamnih sloboda i spontanih otvorenosti prema svim biima sveta zamenimo eljama za prisvajanjem, posedovanjem, izrabljivanjem i izolovanjem voljenih bia od ostatka sveta. Ipak, kada naa ljubav prema blinjim biima stoji na osnovama naeg pruanja slobode i nevezivanja voljenih bia, kada doivljavamo ljubav kao prisebni i predani susret naeg bia i objekta naih brinosti, nalazimo se na putu ovenavanja lepote ivljenja, sjajnog vibriranja nevidljivih struna koje spajaju srca dveju zaljubljenih bia. Meutim, poput deteta koje, uei da hoda, mora neprekidno padati i padati kako se jednog dana uzdiglo i zakoraalo svetom, i nae uenje svakog umea ne samo da mora biti obasjano predanom eljom za naim usavravanjem i davanjem steenog znanja svetu, ve se mora karakterisati nesujetnim spremnostima na greke u naim praktinim eksperimentima, u aktivnom i budnom upoznavanju sveta, jer se samo kroz uenje na njima zaista stiu udesna i vredna umea ivljenja i stvaranja. Svako teorijsko znanje o duhovnoj i usreujuoj koordinaciji na relaciji bie Priroda je izraslo na sueljavanjima bia Prirode sa grekama i uenju na njima, te imajui visoko-etike putokaze u rukama, takoe moramo greiti elimo li da ove idejne vrednosti postanu sastavni deo naeg bia, da - poput virtuoznog muziara koji ne prati svesno svoje fine pokrete na instrumentu, ve sve to neguje su prisebna koncentracija i duboka elja da se svet prosvetli stvaranom muzikom, ili okretnog vozaa koji ne razmilja o svojim pojedinanim pokretima, ve neguje sveproimajuu tenju ka bezbednoj vonji i nae bie sa svojim duboko sazdanim, temeljitim vrednostima spontano, nezavisno od toga o emu pria, ime se bavi i na ta pokazuje, samo sa paljivim negovanjem elje za stvaranjem mira i sklada u putevima koji povezuju bia, zaista prosvetljuje svet. Privrenost bilo kakvim pravilima, principima i normama kao putevima pouzdanog postizanja ciljeva ljudske sree i prosvetljujuih trenutaka ivljenja implicitno podrazumeva zanemarivanje i odbacivanje mora dragocenih znakova Prirode, nevidljivih dragulja kojima nas ona obasipa u naim tragalakim ispunjenostima. Osnovno pravilo je, zaista, nemati pravilo, i ne truditi se ponavljati divna ivotna iskustva ponavljanjem eksplicitnih izraajnih formi, dodira i eksternih interaktivnih predela, jer ne samo da se svi oni suptilno menjaju sa svakim trenutkom kosmikog toka, ve i mi iz

131

trena u tren nikada nismo isti, zauvek se menjajui. Prihvatanjem uvek novoga sebe i sveta u potpunosti, i pronalaenje uvek novih puteva dosezanja blaenih trenutaka jedinstva naeg bia i Prirode, jeste put duboke, moderne etike, iako se kroz niz religijskih tradicija nae civilizacije, ukljuujui i hrianstvo i tradiciju sufizma, provlai ideja da se boanska milost sputa na bia bez ikakvih pravila, da se blagosiljajua ruka Prirode ne moe dosegnuti pukim eksplicitnim traenjem, ve samo jednako pruenom unutranjom milostivou i gracijom duha. Jer, pruimo li korak ka boanskoj milosti, ona e napraviti deset koraka da je primi, podsetio bi nas prorok Muhamed, a kada se jednom zateknemo na putu koraanja na Boijem putu, postaemo svesni beskraja znakova Prirode posvuda oko nas, znakova koje emo sledivi jezik srca, moi da pratimo ka udesnim osunanim predelima nae due. Tek kada temeljna orijentacija naeg bia postane iznutra obasjana naom predanou svakom biu sveta, i Priroda e nam se kao u divnoj sceni buenja iz filma Umberto D - pribliiti svojim vedrim putokazima i oplemenjavajuim dodirima, otvorie nam vrata aneoskih glasova i boanskih poruka. Jer, kada bogovi hoe da nam pomognu, oni ne stoje pored nas sa prutom u ruci poput pastira koji titi svoje ovce, ve blagoslovi sa nebesa dolaze do nas kada je na intelekt pravilno usmeren88, kako nas podseaju stihovi Mahabharate. Prvi korak na putu prosvetljenja nas i itavog sveta jeste u nama, u naem sopstvenom izboru, u prvom koraku koji kada je usmeren ka nebeskoj posveenosti svim biima sveta, i itava Priroda e svojim glasnicima obeleavati puteve ispunjenja naih plemenitih elja koje, znamo, uvek moraju biti svetlo okrenute ka drugima. Klju boanskih spoznaja, srene celovitosti i duhovne ispunjenosti naeg bia je, stoga, uvek u naim rukama, odnosno u njihovim korenima koji lee u dubinama naeg srca, naih osnovnih tenji i vrednosti. Jer, na um, poput jedne rastegnute membrane ili strune, rutinski vibrira na prepoznavanje eksternih inicijacija u vidu subjektivno odreenih a priori kategorija (objekata i drugih u izvesne celine objedinjenih kvaliteta sveta), jedan mali deo eksternih podsticaja svesno prihvata aljui odgovarajue impulse u smeru njihovog daljeg procesovanja, dok najvei udeo ovih eksternih impulsa proputa (s obzirom da bi osetljivost na sve njih bila misaono preoptereujua usled enormnosti informacija koje nam pristiu u svakom perceptivnom trenu), pri emu kriterijumi selekcije inicijacija ko-kreacije kvaliteta naeg sveta i opsezi osetljivosti naeg uma opstaju upravo na nivou naih najdubljih, jezgrovitih vrednosti i tenji. I kada se kroz nae molitvene elje pretvorimo u mostove koji e spajati puteve bia sveta sa saznajnim predelima ka kojima ona eznu, i na svet e postati ozvezdan boanskim spoznajama i smirenim, sveobasjavajuim ushienjima. Svi nai pokreti koji su pod potpunom kontrolom razuma, pod totalnim okriljem nae samo-svesti, neutemeljeni na naoj spontanoj ivotnosti, lieni su ivotne i duhovne gracioznosti100. Svaki vid namernog forsiranja postizanja bilo kog cilja nuno proizvodi ukruujue tenzije, blokirajui nas na putu njihovog postizanja, usled ega se spontanim prihvatanjem nae ivotnosti, sada i ovde, na temeljima sa kojih emo zapoeti traganje za uvek novim putevima emanencije sutine naeg bia, karakterie put mudrosti. Jer, svako vreme trai nove odgovore na sutinska kosmika pitanja, nova, nepoznata reenja kojima emo otvarati vrata novim granama procesa evolucije ivotnosti. Znajui ovo, idolatrijsko, indoktrinirano sleenje unapred zadatih recepata e ustupiti mesto naoj kreativnoj odlunosti i mogunostima izgradnje duboke religioznosti jezgra naeg bia. Ako tvoj razum istupi iz zbrke omame, bie ti na teretu ono to si uio iz svetih knjiga, i

132

ono to iz njih moe da naui. Ako se pak tvoje znanje ve suprotstavlja i s uenjem svetih knjiga, a ti se vrsto kao stena udubljuje u meditaciju, postie ono to se naziva joga...Za brahmane koji stiu do prosvetljenja, Vede su samo poput rezervoara vode u poplavi60, zapisano je u Bhagavad Giti, i svi veliki uitelji religijskih tradicija nae civilizacije nisu predstavljali slepim strahom od pogreaka opinjene i potinjene sledbenike prethodnih, idolizovanih uenja, usled ega je Svami Vivekananda uio: Ove velike due su putokazi na naem putu. To je sve to one jesu. Govorei: 'Napred, brate!' Mi se oslanjamo na njih; nikada se ne elei pomaknuti. Neemo da mislimo; elimo da drugi misle za nas. Poslanici ispunjavaju svoju misiju. Mole nas da ustanemo i delujemo. Stotinama godina kasnije se pridravamo za istu poruku i idemo da spavamo...Vie bih voleo da svako od vas postane prorok ovog Novog Zaveta, sainjenog od svih Starih Zaveta. Uzmite sve stare poruke, obogatite ih svojim uvidima, i postanite prorok drugima182,183, podseajui nas i na Isusovo uenje: Gle, carstvo Boije je meu vamaSvaki knjievnik, pouen za carstvo nebesko, slian (je) domainu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro (Luka 17:21...Matej 13:52). Iz sna izai, a blago ponesi, i divljenje briljantnim tenjama, vizijama, postupcima i pogledima na svet bia Prirode, naspram uspavljujueg i inertnog utonjavanja u njih, moramo uvek razbuivati u kontekstu naeg puta, nae ivotne misije, hodajui ka njoj sa zavetnim davanjem naeg srca voljenim biima sveta i blagim ouvanjem i ivljenjem blaga naih uspomena, divnih, pokretakih trenutaka naeg ivljenja i istorije Kosmosa. Slino kao to zaljubljeno bie neprekidno mislei o ljubljenom, harmonijom i gracioznou obavija svoje spontane pokrete i misli, sa posveenou odranja nae panje na temeljima naeg bia, na naim dubokim tenjama, isceljujuim mantrama i fundamentalnim vrednostima, kao i na ontolokim osnovama nae (bioloke) ivotnosti i nae due, svaki na pokret, glas ili misao u vazduhu stvaraju talase lepote i blaenosti. Prihvatanje nae bioloke osnove i nae utemeljenosti u boanskoj, sveproimajuoj i svepovezanoj stvarnosti, te naih najdubljih tenji kao kormila, intelektualnog znanja kao orijentacijskih kompasa i mape zvezdanih konstelacija, a intenziteta oseanja kao jedara broda naeg bia, uz preuzimanje oseanja odgovornosti za sudbinu svakog bia i kamenia Kosmosa, vodi nas ka vodama obasjavanja sveta sveusklaujuim talasima i harmonija, dok nae kreativne brane, mentalni i emotivni pritisci izazvani tenjama ka savrenom eksplicitovanju naeg bia, kroz vedre osmehe prihvatanja nae ljudskosti i prirodnosti pogreaka, nesigurnosti i isusovske raspetosti na sanjalakim, ivotnim raskrima, bivaju pretvoreni u bistre, umee reke ivota, reke koje na svom putu ka moru jedinstva uma i Prirode prihvataju sve potoke sa kojima se susreu i kao u bajci o Viniju Puu67, istovremeno saivljene sa svakim trenutkom postojanja i duboko u srcu uvajui viziju svog finalnog puta, odzvanjaju i brbou: Nema urbe, ve smo tamo. Premda nam na svakom ivotnom raskru bezbrojni aneli, vibracije molitvi i dobrih elja bia Prirode, apuu tajne koje nas neprimetno nahode na ispravni izbor puta - izbor koji, podsetimo se, ne poiva samo u sleenju jedne od moguih grana raskra, ve u isusovskom, saoseanjima raspetom prihvatanju svih njih, znajui da se nikada ne samo u eksternim predelima, ve u interakciji izmeu spoznajnog jezgra naeg bia i prirodnih inicijacija krije tajna sveproimajue sree u naim ivotnim izborima, to divno opisuje metafora Suneve duge i upa sa blagom u njenom podnoju, upa koji je neuhvatljiv jer se uvek pomera zajedno sa naim oima, pribliava kada se od njega udaljavamo i udaljava kada mu se pribliavamo - inei da oslukivanjem naeg srca,

133

jezgra muzike naeg bia, moemo ispravno izabrati ispravan put, ponekada je neophodno pinokijevski skrenuti od glasa naeg srca, od svetlih putokaza nae savesti i upustiti se u izvesne ne tamo vode, suprotno od kompasa nae intuicije, u svrhu spoznaje dragocenosti i pokajanjima proetog, praskozornog buenja poverenja u implicitni govor naeg bia, govor koji krije tajnu naeg Puta i istinske harmonije sa celotnom Prirodom. Upitan od strane Fedara da prokomentarie Lisijevu tezu o distanciranom prijateljstvu kao uzvienijem i plodotvornijem od stopljene ljubavi, Sokrat najpre, saivljen sa Lisijevim pogledom na svet, uvereno iznosi svoje slaganje sa njim da bi, okonavi svoj govor i umalo krenuvi natrag u grad, sa pogledom na izabrani put intuitivno osetio neusaglaenost svog eksplicitnog stava sa pravim, zaista blagotvornim putem, rekao: Vidim da sam pogreio126 i iznedrio jednu od najlepih beseda antike grke filosofije, podseajui nas da ne udaljeno, transcendentalno prijateljstvo, ve istinska ljubav koja saivljava i ujedinjuje bie sa itavom Prirodom predstavlja najuzvieniji ideal ljudske mudrosti, te nam sa uzviene perspektive (itavog dela) pokazujui da ne opiranje promenama naeg bia i vrsto dranje za fiksne i ablonizovane ideje i stavove, ve otvorena i fleksibilna saivljenost sa pogledima na svet blinjih bia, koliko god oni bili neuravnoteeni i pogreni, predstavlja divan put obogaivanja naeg razumevanja harmoninih odnosa bia i Prirode, i predavanja svetu iskrenih i zaista plodotvornih putokaza; ne samih slova i pisama koji su uspinjue merdevine irenja naih saznajnih perspektiva (merdevine koje, podsetimo se, moramo odbaciti kada se na njima uspenjemo189) i koje moramo uvati u sred naeg srca, jer one su ivot za one koji ih pronau (Prie Solomonove 4:21-22) - ali ije horizonte znaenja ljudi, mislei na pisano pamenje, zaboravljaju da odravaju u jezgru uma126 (prevodei, tako, divne, sunane biti - to i predstavlja znaenje rei sattva u posesivne, usisavajue imati modove ivljenja), inei da poput velikog Konfuija zapadnemo u tugu kada uvidimo da nai pisani putokazi ostaju neproivljene rei157, samo zarali znaci na zaraslim i pranjavim putevima ivota buduih generacija -, ve dubokih vodilja biima sveta koja pruaju Prirodi svoje predane ruke, temeljitih, nevidljivih talasa koji nalaze svoj put i do najudaljenijih predela sveta i najusamljenijih saznajnih pogleda, tiho ih, zlatnim uljuljkivanjem, nahodei na pravi put, na buenje beskrajne, sveobasjavajue i isceljujue vere u boanske snage sopstvenog bia, u bljetavost Sunca ivotnih tenji koje sijaju iz naeg srca, nadaleko osvetljavajui Puteve Gospodnje. Na slian nain kao to je spektar opcija mogunosti upoznavanja naeg sopstvenog bia (to ini cilj svih velikih puteestvija hodoasnika Prirode) znatno iri i otvoreniji kada nae kretanje usmerimo ka vodama nepredvidljivih komunikacija, izraajnih izazova i obilovanja potencijalnih pogreaka, a ne zatvaranju u vode bezbednosti (a podsetimo se da osim propadanja metafizikih interesovanja i vrlina, raspad Rimskog Carstva moemo pronai u reima Edvarda Gibona da na kraju, zahtevali su bezbednost vie nego to su traili slobodu), prividne sigurnosti, poznatih i predvidljivih modova ponaanja, i, uopte, putevi koji obiluju preprekama i opasnostima predstavljaju zaista puteve koji vode velikim i vanim postignuima. Male i uske ulice, mala vrata vode u ivot (Matej 7:13-14), dok veliki, iroki, predvidljivi putevi esto rezultuju u izbegavanjima susreta sa jezgrom naeg bia i sveta, te u traenju naih velianstvenih potencijala razumevanja procesa udesnog iscrtavanja sveta na relaciji izmeu naeg bia i Prirode. Susreti sa tekoama sveta predstavljaju neophodan

134

preduslov svakog vida napretka, to zna svako dete koje je ikada uzdiglo papirnatog zmaja u vazduh. Naime, tranje ne niz vetar, ve sa vetrom koji nam bije u prsa, predstavlja put zmajevog uzdizanja, nakon ega se moemo ponovo okrenuti i pustiti ga da se vijori i leti du linija najmanjeg otpora vihorastih talasa. Slino tome, ne bitka protiv..., bitka ka gaenju i nestajanju naih pogreaka, mana i strahova, ve njihovo prihvatanje i injenje puteva sjajnih vizija i hrabrih izbora uprkos njih, jeste put istinskog, ne zaslepljenog i srljajueg, ve mudrog i prisebnog herojstva, kao i zalivanja svake pukotine, duhovne, fizike i emotivne rascepljenosti naeg bia isceljujuim dodirima i mostovima blagodetnih spajanja. Jedna od najveih pogreaka u svakodnevnim komunikacijama, stoga, jeste tenja ka neinjenju nikakvih pogreaka, dok beskrajni putevi stvaranja sigurnosti u nesigurnosti, besprekornosti u injenju pogreaka i uenju na njima, predstavljaju puteve mudrosti koji se prostiru pred naim stopama. I tek kada nae bie slobodno ispolji sve svoje nesigurnosti, nedoumice, slabosti, nesavrenosti i esencije nae ljudskosti, brane ega koje spreavaju slobodne tokove reka ljubavi i podiu zidove netrpeljivosti izmeu nas, rue se i preobraavaju u korita slobodnih tokova ispoljavanja jezgrovite, skrivene lepote naeg bia, iste, iskrene ljubavi (ne njenog iskazivanja kada je nema na osnovama naeg bia, ili izraajnog uzdravanja kada ona preplavljuje nae saznajne osnove, ve spontanog raanja i predavanja) i mostova isceljenja naeg i drugih bia, te itavog sveta. Kako polja lakoe nae voljenosti, tako i vrata Suncu putanja nae ljubavi, otvaraju se sa prihvatanjem i slobodnim ispoljavanjem svih naih nesavrenosti i pogreaka, s obzirom da ljubav jeste prihvatanje svih duhovnih rascepa u relacijama bia i Prirode i ulaganje naih nebeskih tenji ka njihovom isceljenju, proimanju putanjama koje povezuju, usled ega susreti sa malim, neuglednim biima i detaljima sveta moraju u nama buditi neuporedivo vee zahvalnosti i posveenosti u odnosu na susrete sa savreno uglaanim draguljima i ogrlicama sveta, jer dok sve otrovne umske peurke i tetni reklamni slatkii savremenog doba izgledaju povrno primamljivo, neprirodno uglaano i ujednaeno, beskrajni potencijali ljubavi i naeg duhovnog uenja tiho i neprimetno opstaju u nesavrenim, tragovima vremena izbrazdanim, pranjavo romantinim biima i putevima sveta. I sa znanjem da Bog je ljubav (Jovan I 4:16), pred nama se prostiru polja svetog znanja sazdanog na temeljima naeg prihvatanja nesavrenosti, tekoa i iskuenja sveta kao nunih preduslova, kao osnova rascvetavanja kosmike ljubavi, srca Prirode i Boga. Svaka naa ivotna pobeda, svaki cvet na kronjama naeg uma ponikli su kroz hrabre i svetle susrete naeg bia sa tamnim i obskurnim predelima naeg iskustva. I stoga, kada god se pred nama pojavi izbor inertnog sleenja poznatih puteva i procedura ponaanja u svetu, oekivanih izraza, naklonosti i fraza sa jedne, i predela nepoznanica, iskuenja, iskrenih izraza i puteva istine koji uvek nose mogunosti padova, ali i svetlih saznanja i interaktivnog unapreenja sa druge strane, setimo se da u ponoru prebiva istina, da samo susretanje sa nejasnoama naeg doivljaja sveta moe unaprediti nau ljudskost i duhovnost. Na raskru ovakvog izbora, moemo hrabro zakoraiti tamo gde je tama (ali ne slepo srljajui, ve stupajui paljivih, nenih oiju, ispunjenih uenjem i strahopotovanjem, znajui da where fools rush in, angels fear to tread, kao to je smatrao Aleksander Poup), i pri tome biti svetlost, biti ono to zaista jesmo, obasjavati svetiljkom naeg uma i bia nejasnoe i nerazreenosti naih doivljaja sveta, te razumeti esto pranjave i drevne hijeroglife na zidovima naeg doivljaja sveta, crtice koje nose beskrajno vredne poruke Prirode i skrivena vrata novim, neoekivanim granama naeg

135

upoznavanja i divljenja udesnog sveta ivljenja, obasjavanja nae platonovske peine doivljaja oiglednih crta ivotnosti kao izvornih putanja sveta, Suncem znanja da sve to postoji jeste slika nae dua, beskrajno divan put njenog traganja za svojom sopstvenom spoznajom, za otkrovenjem da dua i Bog iji ko-kreativni dodir stvara itav na svet jesu Jedno. Jer, svaki zid koji zaklanja vidike na divne horizonte Prirode, svaka brana koja spreava slobodne tokove ispoljavanja naeg bia, poseduju svoje tajne prolaze, skrivena vrata koja se ne mogu otvoriti slepim srljanjem glavom kroz zid, ve tihim, strpljivim i supltilniim upoznavanjem crtica koje ga proimaju, ravnotenim susretom proetim zlatnim reima koje poniu iz jezika naeg srca, inei da se u udesnom trenutku ovi sezamovski prolazi, wonderwalls naeg upoznavanja sveta, otvore. Zlatne Gospodnje rei, tiha, blaena muzika naeg srca, molitvenih putanja koje se svojom blagonamernou prostiru irom sveta, ini da se i gvozdene, najvre prepreke na putevima ostvarenja naeg bia otvore, jer je 'svaka plot kao trava, i sva njena slava kao cvet trave; trava se osui i cvet otpade, ali re Gospodnja ostaje doveka'. A to je re koja vam je kao evanelje objavljena (Petar I 1:24-25), kao to nas je uio apostol Petar. Svako herojsko doba poseduje i svoje zmajeve u susretu sa kojima, odraavanjem od predela zalutalosti, nesklada i tame, se dostiu uzviene, svetle predstave sveta ispunjene vedrim horizontima, simbolima ne finalizovanja, ve beskonanosti naih putovanja, venosti tragalakosti. Nedoumice, dileme, paradoksi, zagonetke i enigmatska iskuenja stoga predstavljaju nune pratioce na putevima svih blistavih otkrovenja, usled ega ravnotea unapred usmerene, vizionarske, voljne i stenovito utemeljene odlunosti sa otvorenim, sveosetljivim i paljivim oslukivanjem suptilnih odgovora Prirode na nae najfinije misaone orijentacije, sa predanim apsorbovanjem umirujuih i harmonizujuih talasa sveta, ini put mudrih i visoko-etikih odluka. U trenutku odlune predaje u vrtu kedronskom, Isus nije bio siguran u ispravnost svoga izbora (Matej 26:42, Luka 22:42), dok je Nieov Zaratustra u svetlu ivljenja svojih individualistikih ideala, uenja da ini to ti je volja, ali prvo budi takav da moe voljevati. Voli uvek blinje kao i sebe, ali prvo budi takav da moe voleti sebe116, da moramo biti budno utopljeni u sutinu sopstvenog bia da bismo zaista bili ispunjeni moi ljubavi, ipak, kao u divnoj nonoj pesmi, prekomerno tonui u svetlost svoga srca naspram razumevanja i saivljavanja sa blinjima, dospevao u trenutke enje za svojim danima neznanja i traganja, doivljavajui Sunce koje sija samo onima koji ne znaju i tragaju, slino kao i trenutke doputanja da razliitim jezikom govori sebi i drugima (to ini jedino pitanje u ovoj bajci na koje nije zapisan Zaratustrin direktni odgovor (42. poglavlje)), to se, dodue, sa jedne strane moe tumaiti gubitkom prisebnosti i povodljivim utapanjem u vode slave i sopstvene velianstvenosti koji uvek, naravno, opstaju u egocentrinom vrednovanju sebe kroz oi drugih bia, dok se sa druge strane moe sagledati kao plemenito i isceljujue prilagoavanje jezgra svog bia neponovljivom i uvek novom Putu koji se prua izmeu bia u dodiru. Ipak, kroz trenutke iskuenja i neodumica, prihvatanjem svih naih mana i nesavrenosti, te njihovim usaglaavanjem u osnovama naeg bia, i uspinjanjem na njihovim lestvicama ka idealima naeg bia, nezaustavljivo vodimo svet ka izgradnji udesno stabilnih i razboritih ivotnih struktura i puteva koji se pruaju meu njima. Odstupanja i spontani otkloni od ivotnih i saznajnih ravnotea ine preduslove naih uenja njihovih postizanja i odranja, te dubokih vrednovanja. Jer, slino kao to se iskljuivo iskoraivanjem iz saznajnih polja u svetlu kojih vidimo na svet, i njihovim

136

posmatranjem sa strane (na primer, stupanjem na vie stupnjeve sistemskog rezonovanja, sa spontane svesti Puta na polje misaonih refleksija, sa polja razmiljanja na polja razmiljanja o razmiljanju, sa predela uenja na premiljanja uenja o uenju itd.) mogu sagledati sutinske vrednosti naih osmiljavajuih saznajnih okvira (koji, dok smo u njima, predstavljaju neuoljive crte, svojevrsne saznajne slepe mrlje, kao to je oko za pogled koji se raa iz njega), samo se sanjanjem o divnim ravnoteama sveta sa predela koji odgovaraju iskoracima od njih, pokajajuim, sa tihom suzom u oima, vizionarenjem lepote mirotvornih harmonija kada smo se bilo agresivnim nemirom ili usnulim ignorisanjem bezbrojnih znakova Prirode koji nam na svakom koraku pokazuju blagodetne ravnotene puteve, udaljili od njih, mogu stei duboko pokretaki i dirljivi uvidi o nebeskim vrednostima negovanja srednjih puteva, dinamikih ravnotea naeg ivljenja. ivotne ravnotee se, stoga, mogu postizati samo njihovim neprekidnim gubljenjem, svako uenje predstavlja uenje na grekama, dok svi vidovi prirodnih napredaka poniu ne na konsternirajuem skrivanju, ve na spontanom iskazivanju i prihvatanju pogreaka u naim saznajnim pruanjima prema svetu i drugim biima. Uei trenuci nae stidljive zajapurenosti, razrogaene paninosti ili blokirajue napetosti u naim drutvenim komunikacijama, izazvani pogrenim tenjama ka ostavljanju neprirodno perfektnih, bezgrenih utisaka, tako, predstavljaju nune preduslove, ne borbom protiv kojih, ve ijim prihvatanjem se dostiu divne ravnotee, postavljanje centra gravitacije190 ni samo u nae bie, niti u tue autoritativnosti, ve na blaeni put koji spaja nae bie sa blinjima, sa oima koje tada niti hladno posmatramo orijentisani na samoga sebe, niti u koje inertno utonjujemo, gasei nau kreativnost, ve sa kojima gradimo divne mostove jednakosti i uzajamno razbuujuih kreativnosti, inei da poput dvojnih zvezda, drei se za ruke, istovremeno orbitiramo i vodimo put naih, zajedniko sijajuih kretanja. Meutim, na tom putu nikada na osnovu samih racionalnih prosuivanja ne moemo znati da li naa dela u kontekstu celine doprinose rezultujuim harmonizacijama ili disharmonizacijama Kosmosa, gaenju evolutivnih puteva ili pupoljenju i raanju raznovrsnosti ogranaka evolucije, ve smisao i efektivna dobrota naih dejstava u svetu nuno ostaju predmet vere, injei sve nae postupke briljantno neprekidno uobliavane toplim i vedrim bojama naih nadanja i molitvenih tenji. Slino tome, i da li zaista ideal injenja bilo ega, ideal postojanja same aktivnosti koja bi - s obzirom da u skladu sa Taii-tu slikom, potenciranje bilo kojih krajnosti dovodi do spontanih otklona u njihove suprotnosti , bez obzira na nau preoptereenost njenom istinskom blagotvornou, u svakom sluaju vodila rasprostiranju novih evolutivnih puteva i informativnih bogatstava pred oima sveta, ili duh sveopteg prihvatanja, osloboenost interferiranja sa Prirodom i preputenost njenom spontanom toku, ili zapravo dinamiki ravnoteni splet ovih dveju, respektivno Jang i Jin uzajamno potencirajuih polariteta prirodnog reda, ini pravi put naeg misionarskog postojanja i putovanja, predstavlja fon fersterovsko, neodluivo pitanje na putu posutom uistinu filosofskim, zvezdanim trenucima naih kosmikih zadivljenosti. I kada u retkim trenucima savrene ravnotee na naem akrobatskom putu traganja postanemo umireni poput mermerne statue sa pogledom ovenanim u lepoti venosti sada i ovde, kada se sve tiho, lelujajue eue i umee zvezde umire u tiini svoga sjaja, znajmo da se Put Prirode i Put naeg bia stapaju u neraskidivo isprepletenu celinu, da praenje glasa srca naeg bia jeste oduvek bilo oslukivanje Puta celotne Prirode, kao i da se nae odluke praene dubokim oseajem odgovornosti i slobodne volje

137

neobjanjivo stapaju u jedinstvo sa celotnom sudbinskom priom Kosmosa, te da svaki na izbor predstavlja nahoenje kormila naeg svemirskog broda u smeru spiralnog putovanja u srce jedinstva ljudskih doivljaja sveta i Prirode, te beskrajnog grananja raznovrsnosti svetova saznanja i divljenja Boijoj lepoti olienoj u svakom cvetu i daku vetra, svakom tonu koji prenose nevidljiva i naizgled beskorisna bia vaz-duha, znajui da dok ne proe nebo i zemlja, nee ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude (Matej 5:18), te da za svako bie, za svaki prosvetljujui pogled, bistro slovo, potez pera i kreativni podvig postoji pravo i jedino mogue vreme, da je itav na svet, sada i ovde, zaista onakav kakav u svakom trenutku jedino moe biti. Spontano iskazivanje onoga to jesmo, iskreno doputanje da jezgro naeg srca i najdublje konstelacije naeg bia, poput Sunevih zraka neprepreenih tmurnim oblacima i neprobojnim zidovima naih egocentrinih, samo-svestnih poriva, slobodno obasja i ozari nae poglede i itav svet, u sprezi sa predanosti njegovom oslukivanju, adekvatnom oslukivanju Puta celotne Prirode, proizilazi iz prihvatanja ovog srednjeg Puta, nerazluivog, uzajamno potencirajueg spleta izmeu odvojenosti i samostalnosti naih ivotnih izbora sa jedne, i stopljenog jedinstva naeg bia i Prirode sa druge strane. Poput oduvek vedrog uma, uma koji ne zna za oluje unutranjih nedoumica, rascepa i patnji, i koji, stoga, nikada ne moe saeti svoje misaone putanje i oseanja u duboko inspirativne opise i spiritualno snana dela, i bie koje je oduvek bilo snano i koje ne zna za trenutke slabosti i duhovne malaksalosti, potrebe za nevidljivom integriuom pomoi, nije u stanju da u razvije u svetu puteve iskrene hrabrosti i saoseajne dobrote. Kad sam slab, onda sam silan (Korinani II 12:10), uio je apostol Pavle, podseajui nas ne samo da trenuci naih slabosti mogu biti povodi rascvetavanja herojskih srca blinjih bia kroz trenutke njihove brinosti prema odsjajima nae iskrene, ivotne krhkosti, ve i da se trenucima naih nedoumica i slabosti moramo radovati, znajui da upravo oni grade velika, viteka i isusovska srca, te ozareni, duhovni sjaj itavog naeg bia u vremenima pred nama. Ne samo da se kroz olujne trenutke i munjevite bljeske u tamnim noima naih putovanja raaju sva srca svetle hrabrosti i herojski bistre svesti koje prostiru meu biima sveta implicitne zavete dobrote i portvovanja, ve je neophodno poznavati ljudske slabosti, mane i raznovrsne psiholoke kvalitete kako bismo postali zaista divan zaklon, zatita i pruena, sveisceljujua ruka iskrene brinosti, dobrote i uzdizanja biima sveta. Svi olujni trenuci naeg ivljenja, naslueni u dalekim oblacima naeg sveta i nae svesti, stoga, ne predstavljaju povode jadikovanja, ve mudrih i pribranih susreta sa veno radosnim srcem u jezgru naeg bia, jer upravo ovakvi trenuci tekoa ine divne stepenice na putu naeg duhovnog, aneoskog rasta, trenutke u beskonanom toku vremena iza kojih se uvek raaju sve lepi i blistaviji dani, sve divnije radosti Suncima jedinstva uma i Prirode. Svi veliki sistemi znanja, bilo nauni, filosofski ili religijski, mogu se u zavisnosti od interpretativnog prilaza doiveti bilo kao prikazi beskrajno smislenog mnotva zvezdanog optimizma, ili kao pogledi na ponor beznaa i besmislenosti ivotnih puteva. I kada se obasjani poverenjem i svetim znanjem o beskrajnoj evoluciji Prirode kroz ogledanja lepote, hrabrosti, otvorenog neba naeg duha i ozvezdanih tenji ka oplemenjivanju i prosvetljenju blinjih bia od tama, nesklada i disharmonija peinskih zatvorenosti naeg sveta, zagledamo u svaki kameni naeg sveta, kameni odvaljen od beskrajnog pejzaa osunanih granitnih visoravni koje se uzdiu u susretima obala naeg znanja i nepreglednog mora ne-znanja, otvorenih i sunanih saznajnih horizonata

138

rasprostrtih pred nama, ijom umirenom kontemplacijom se usmeravamo ka putevima uzajamnih napredaka i obogaivanja polja naeg znanja, susreti nae budne paljivosti sa sveu o dodiru najrazliitijih krajnosti Prirode i u ovom njenom malenom detalju ovenavae na um blagim crticama nebeske lepote. Istovremena ravnodunost i gorua revnost, meditativna smirenost uma i zvezdane elje u naem srcu kao svetlei putokazi voljenim biima sveta, doivljaji uzajamnosti raanja i umiranja, rasta i nestajanja, potpune savrenosti u plesu ivotnih nesavrenosti i neprekidnog uenja na pogrekama u svakom deliu Prirode, te raanja najsjajnijih produhovljavajuih svetlosti iz najdubljih tama beznaa, divotni dodiri sveopteg prihvatanja i neprekidnog duhovnog teenja ka aneoskim uzvienjima naih bia, nastaju na putu izvorno mudrih doivljaja lepote u susretu polariteta Prirode, susreta u ijim malenim dodirima se otelotvoravaju beskrajno vredne putanje boanskog stvaranja sveta u svakom njegovom trenutku kao odzvanjanju beskrajno razdragane radosti postojanja. Sve blistave putanje razmiljanja i sva isusovska srca koja prosvetljavaju svet plemenitim tenjama i divnim eljama za spasenjem i obasjavanjem nebeskom sreom voljenih bia, nastaju kao posledice odlunih elja za reenjem, razumevanjem i prevladavanjem problematinih zamrenosti i zatamnjenih nejasnoa naeg sveta. I itava ova knjiga, nastavi kao posledica moje predanosti kontemplativnom iznalaenju prosvetljujue skladnih reenja mnotva uoenih neravnotea i disharmonija savremenih ljudskih doivljaja sveta, ne predstavlja izuzetak od ovog pravila. Najbitnije od svega je primetiti da temeljni plan itave ove knjige jeste borba za povratak plodnih i usreujuih duhovnih ravnotea, esto pozivanjem na naglaavanje zanemarenih polova u bezbrojnim aktuelnim polaritetnim susretima naeg sveta. Stoga, ne ivljenje samih etikih ideala o kojima pria ova knjiga i koji ine centralne teme njenih poglavlja, ve buenje srednjih Puteva kao harmoninih spojeva svih eksponiranih etikih ideala sa njihovim suprotnostima, ini put zaista velike i sjajne mudrosti. Tako, na primer, vrata nastajanju i egzistenciji oseanja uenja su otvorena samo zato to postoje unapred kategorizovane celine sveta nae percepcije koje uzimamo zdravo za gotovo, ijem postojanju se u trenucima naih uenja neemu drugom, ne udimo. uenje je, drugim reima, mogue samo zato to postoji neto emu se u datom trenutku ne udimo, neto to je trenutno stabilno i nepreispitujue utemeljeno u svetu nae percepcije i saznanja. Slino tome, svaki eksplicitni zakljuak naeg razmiljanja je uslovljen postojanjem izvesnih implicitnih pretpostavki i predrasuda naeg sistema rezonovanja. Zatim, uzajamne promene naeg bia sa svakim novim ivotnim i saznajnim susretom, sa svakim trenom naeg postojanja, bivaju kreativno osmiljene samo u odnosu na izvesne prividne nepromenljivosti. Ne samo da samo relativna, ali ne i apsolutna kretanja mogu biti smisaono definisana, te da svaka promena neizostavno mora biti promena u odnosu na neku prekoncipiranu nepromenljivost (pri emu, primetimo, toak koji se brzo okree, koji se intenzivno menja, izgleda kao da je nepomian153, te samo spore i opirue promene ostavljaju utisak oiglednih promena, dok nas potpuna i spontana preputanja promenama naeg sveta i bia stapaju sa centrom obrueg anahata toka naeg bia, sa prazninom i prividnom beskorisnou u kojoj poiva jezgro njegove korisnosti i ciklinog sjaja), ve i uzajamne promene kao crte puta Ljubavi, bivaju duhovno osmiljene upravo jer opstaju dragocenosti naeg sveta ijem smo ouvanju brino posveeni. Raanje sjajne, potpuno neosuujue i iste svesti Puta je uslovljeno opstajanjem i izvesnih, prosuivanjem utemeljenih crta naeg perceptivnog i saznajnog

139

sveta. Spoj periodinosti i neponovljivih novitetnosti je imanentan u svim prirodnim sistemima, inei ih spiralnim odrazima harmonije uzajamnih vraanja, samoobnavljanja, samo-ostvarenja i kontinualnog kretanja unapred, usled ega prividne periodinosti ponavljanja putanja naeg sveta, udahnjujui neophodnu stabilnost prilikom koordiniranja naeg bia prostornim ambijentom naeg sveta, ine nunu komplementarnost meditativnoj svesti Puta i bljetavoj slobodi neosuivanja, pretvaranju naeg uma u praznu posudu poznatog Zen koana. Kada bi savremena razmiljanja bila okarakterisana dominacijom praznine istog uma i instinktivne predanosti nad paljivim pletenjima logikih veza i harmonija, posveenosti haosu koji raa pleue zvezde116 nad delanjem u skladu sa prirodnim redom, kada bi se ljudska bia, opinjena sanjivom zadivljenou, bezglavo zaletala ka saznajnim, pragmatinim i evolutivnim ponorima sveta, verovatno bi i moje knjige pozivale na racionalistiko vrednovanje logiki stabilnog razmiljanja; jer u ravnotei stabilnosti razuma i majske lepravosti mate opstaju zaista plodotvorne i evolutivne duhovne ravnotee, dok krajnosti u jednom sluaju, sluaju dominacije reda nad slobodom, vode nekreativnim, robotizovanim ukruenostima, a u drugom sluaju, sluaju prevladavanja sanjalake lelujavosti nad razumskom proraunljivou, vode neodgovornim, nerazumnim i izofrenim saznajnim i emotivnim plutanjima bajnim talasima sveta. Dalje, osvrtanje unatrag podrazumeva kretanje unapred, neprekidno, premda promiljeno, zastajkujue i zapitkujue koraanje na putevima naih duhovnih napredaka. Kada god pred nama iskrsnu po jedan put, jedna staza, jedna vrata, kada god se u naim razmiljanjima iskae samo jedna manifestovana osobina kao klju napretka naeg sveta, znajmo da u dugim razdobljima samo ravnotea izmeu njih i njihovih odgovarajuih suprotnosti predstavlja tajnu zaista plodotvornog, odrivo evolutivnog delanja, inei da pronalaenje i praenje puta Trojstva, svetog Duha, tananih granica koje se pruaju izmeu polariteta sveta predstavlja tajnu iscrtavanja nebeske dobrote i mudrosti na zemaljskim povrima. Poveanje broja opcija prirodnih sistema je kroz njihovu evoluciju harmonino, uzajamno potencirajue usklaeno sa prirodnim ogranienjima njihovih potencijala kretanja, delovanja i razvijanja, inei da mudri spoj beskrajnog grananja i otvaranja uskih puteva, puteva koji zaista vode u ivot (Matej 7:13-14), ini put svetle, kraljevske edukacije. Predanost naeg bia jednim ivotnim predelima podrazumeva uskraivanje nae blagomernosti drugim, usled ega davanje i uzimanje, predana posveenost i uskraivanje, poput udisaja i izdisaja, plime i oseke, stresa i relaksacije prirodne muzike ine komplementarne polove naeg kreativnog delanja. Kriterijumi selekcije su, takoe, imanentni i prilikom nae orijentisanosti ka prihvatanju bia, detalja i beskrajno malenih talasia sveta, jer kolika god da je naa otvorenost prema sveoptem prihvatanju blagodetnih uticaja Prirode, bezbrojni detalji naeg sveta e nuno ostati uskraeni nae blaene panje. Pronalaenje srednjih Puteva, stoga, jeste put mudrosti o kome pria itava ova knjiga. vrstim stajanjem na korenima nae tradicije, vere, boanskih nadanja i plemenitih, isceljujuih vizija, te pruanjem naih ruku, dlanova - sa kojih teku reke Jordana naeg srca, prelivajui se du bia sveta, istei njihova ela od zemaljskih neistoa i u blistavom svetlu vere obasjavajui njihove poglede - i itavog bia ka nebesima, stapanjem nebeske boanstvenosti, nebeskog Puta sa naom zemaljskom krhkou i biolokom osnovom postojanja, znajui da nae bie i Priroda u ko-kreativnim dodirima iscrtavaju svaki kvalitet, svaku crticu naeg sveta, te da igra temelja i konteksta raa lepotu svakog detalja

140

naeg sveta, rasplamsava se divni i blagi olimpijski plamen u naem srcu, plamen mira i ljubavi, inei isusovski put o kome propoveda ova knjiga. I suoeni sa tekoama, nedoumicama, sumnjama, solomonski i isusovski raspeujuim raskrima na naim duhovnim putevima, znajmo da je potraga za ravnoteama, sveoptim prihvatanjima i pronalaenjima srednjih, sveujedinjujuih Puteva, put raanja Sunca istinski odrivih harmonija i blagodetne evolucije ivotnosti naeg sveta. A na tom putu, detaljno i prisebno upoznavanje tame, nesklada i neravnotea naeg saznajnog sveta, harmonija reka koje struje naim biem, prostiranja naih tenji i dejstava ka itavom svetu, te celotne Prirode, neophodan je preduslov postajanja svetih bia koja spontano iscrtavaju prosvetljujua reenja na najrazliitijim problematinim poljima sveta, postajanja dobrog drveta (Matej 7:18), drvea koja raaju harmonije i plodna dela ega god se uhvatila, neprimetnih gu-rua, bia koja unutranjom svetlou (ru) spontano rasteruju tamu neznanja (gu), te zemaljskih anela, istovremeno starinski pranjavih i pamuno belih krila, predanih bia koja spontano izvode (arima maje zasenjena i u nepreglednim lavirintima misli i opsedajuih elja zalutala) blinje iz peina zabludelosti, uspavanosti i vezanosti na budne, ushieno talasaste, aroliko obojene svetlosti dana, na trenutke produhovljenog divljenja odsjajnom plesu suneve duge na tananim suzama naih divnih saznajnih i etikih tenji, blago odravanim na trepavicama naih pogleda na svet, na milim i suptilnim ravnoteama naeg akrobatskog hoda srednjim Putevima ko-kreativnih dodira naih najdubljih tenji i ideala sa zvezdanim vodiljama boanske Prirode. I sa idealom ravnotee Puta na naim dlanovima, idealom duhovno obasjavajuih dodira odgovornosne utonjenosti u jezgro tenji naeg bia sa jedne, i nae predanosti stvaranju srca dobrote u svim biima sveta sa druge strane, obasjaemo i Isusov ideal: Milosti hou, a ne rtve (Matej 9:13), znajui da ne samo-rtvovanja u vidu pasivnog utonjavanja u slepa, neprisebna i za skute drugih bia odravajua dobroinstva ine isusovski put, slino kao ni potpune opsednutosti sopstvenim blagostanjem i spasenjem, ve da blagi i sunani, miloski pogledi koji se bljetavo raaju sa svakim trenom ivljenja, sa svakim naim dodirom sa biima sveta, uviajui mora prosvetljujuih podsticaja i jezgrovite lepote u svim prividno tamnim predelima sveta, ine put duboke etike i mudrosti. Stajanjem u susretu sa putokazima tipa: Iscelitelju, izlei sebe (Luka 4:23), stoga znajmo da se svako nae isceljenje odvija kroz izgradnju ravnotee Puta, prosvetljenja najdubljih klica naih tenji i prostiranja svetu sa jedne, i predanosti pruanju nevidljivih cvetova dobrote iz dubina naeg srca blinjim biima sa druge strane. Jer, ne u oiglednim reima i eksplicitnim izrazima, ve u ispletanju nevidljivih niti dobrote sa srcima blinjih bia, u skladu sa Isusovim reima: Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ne dajem vam kao to svet daje (Jovan 14:27), iscrtava se put mudrosti i sveoptih, uzajamnih isceljenja naeg bia i sveta. Ipak, znajmo i da je probueno poverenje sa saznajnih temelja bia ka kojima su usmerene nae isceljujue elje neophodan preduslov otelotvorenja naih svetlih vizija, te da uvek put, dodir blagih prisebnih poverenja dveju strana nevidljivih mostova saoseanja i ljubavi koji se pruaju izmeu srca bia Prirode, krije tajnu istinske blagodetnosti naih predanih delanja; jer ja sam doao na svet kao svetlost, da nijedan koji veruje u mene ne ostane u mraku (Jovan 12:46). Nisu, dakle, nae eksplicitne rei i izrazi ti koji zaista nahode na svet u smeru dobrote i milostovosti, ve mirno more naeg srca i topli vetrovi naih tihih, najdubljih tenji koji, ne znajui odakle pristiu, mrse kose bia Prirode i pozivaju ih da se osvrnu i upregnu svoja jedra u njihovim

141

smerovima, a odravajui tananu ravnoteu Puta, nezavisno od rei, tema i poenti naih ekspresija, nae bie e posvuda, neprimetno odailjati talase blagodeti, harmonije i duhovnog sjaja. ovek sprema srce ali je od Gospoda ta e govoriti (Prie Solomonove 16:1), uio je car Solomon da kada je nae srce obasjano toplim i plemenitim tenjama, kada sve ivotne poklone primamo na temeljima poverenja i uverenosti u boanske osnove svakog bia sveta, u svaku crtu sveta kao nezadrivu stopu na evoluciji ivota ka sve udesnijim saznanjima i pogledima na svet, znajui da poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje (Prie Solomonove 17:8), nae bie e spontano, sa svakim trenom ivljenja obasjavati itav svet, pretvarajui mnotva zadivljenih zvezdanih pogleda u udesne saznajne dragulje, u sjajne, istovremeno duboko religiozne i monistiki iste vizionarske svesti. I sva naa dela, nezavisno od njihovog prividnog znaaja, izvoena na temeljima brinosti i panje prema blinjim biima, nadasve e iriti talase blagostanja i radosti; jer, slavan je plod dobrog truda: i koren mudrosti nikada ne nestaje (Mudrost Solomonova 3:15). I kada je nae, duboko uzemljeno i nebeski predano bie precizno natimovano u skladu sa Putem naeg srca i Prirode, kada reke naih saznanja neometano plove u harmoniji sa svetom, umesto neprekidnog poreenja i izbiranja izmeu povoljnih i nepovoljnih, dobrih i loih puteva, svaki put postaje dobar put, inei da negovanjem temelja naeg srca spontano plovimo ka divnim lukama ivotnosti, sa srenim i duhovno obasjanim pogledima, oima koje e jednog dana, poput Sunca iznad morskog horizonta, venom lepotom obasjati svet. Put naeg ivljenja predstavlja neprekidno uenje, radosno koraanje beskrajnim stazama evolucije Prirode, mudrim i prisebnim prevazilaenjem prepreka neznanja i pretvaranjem naih pogreaka u divne stepenice opteg napretka. I na tom putu, Priroda nas kroz izgled naeg sveta neprekidno suoava sa refleksijama naih najdubljih tenji, samostalno nevidljivih crta naeg bia, inei da sada gledamo kao pomou ogledala u zagonetki, a onda emo licem u lice (Korinani I 13:12), da neprekidno budno moramo oslukivati suptilne putokaze jezika Prirode, u najmanjem umu vetria ili crtici Prirode prepoznavati najudesnije izraze prirodne poezije, orijentire koji vode ka srcu naeg bia. I na tom putovanju ka jezgru naeg bia, ali i ka sveprisutnim, skrivenim i sveproimajuim temeljima Boije Prirode, znajmo da - slino kao to planete, nebeska tela koja reflektuju Sunevu svetlost, uvek svetle jednakim sjajem, dok zvezde, tela koja zaista jesu kosmike svetiljke i izvori ivota, neprekidno trepere nai usponi i padovi, radosni, sveobasjavajui osmesi i trenuci tunih zamiljenosti, ushieno i trijumfalno uzdizanje naih ruku ka nebesima i skrueno alosna kapanja suza stazama sveta, ine uzajamno proimajue puteve svih velikih duhovnih uspona. I poput planeta koje hitro promiu nebeskom sferom, i bia jurei za blagom svoje due po prostranstvima sveta, neusredsreena na sopstvena duhovna izvorita i sjajne, boanske putokaze na izvorima naeg srca, neprekidno ne nalazei, ve gubei sebe lutaju predelima sveta, dok zvezde znaju da ljubav je ostajanje, vrsto stajanje i meko, molitveno pruanje blaga nae due na naim toplo okrenutim dlanovima svim biima, cvrcima, potocima i drveima sveta. I brinim treperenjima naeg bia, ne jednolinim, ujednaenim i uniformnim svetlim poljima nae svesti, ve neprekidnim preispitivanjima i prelamanjima sjajne svetlosti naeg duha kroz vazduasto talasaste slojeve naeg saznajnog i vrednosnog uobliavanja sveta, te iskrenim i svepoistoveujuim saivljavanjima, zvezdano trepteim, naizmeninim radosnim bezbrinostima i strepeim utonjavanjima, sjajnim radostima i

142

tamnim problematinostima, vedrim harmonijama i oblanim plovidbama, oboenim otvaranjem i tunim zatvaranjem latica naeg srca, rascvetavaju se cvetovi zaista svake mudrosti. Poput biljaka koje u obilno navodnjenim sredinama tee plitkom rasprostiranju svojih korenova, dok se u potrazi za podzemnim vodama sunih doba i tracima svetlosti rasta u hladovinama vrsto ukorenjuju i uveavaju svetlosno osetljive povrine, inei svoje saznajne interfejse ne mlitavo neosetljivim i lagodnim, ve budno i iroko opruenim, prijemivim na i najmanje kapljice dragocene vode i svetlosne talasie, i ljudska bia u obilatim i bogatim sredinama postaju duhovno mlaka, nemarna i uspavana, dok se u trenucima tekoa i nepoklapanja naih svetlih oekivanja i nadanja sa izgledima naeg sveta otvaraju vrata kako oajavajuih uvenua, tako i sve dubljeg utemeljivanja naeg bia u nevidljivim i skrivenim, duhovnim izvoritima kaplji mudrosti, naeg istinskog ojaavanja, ne kroz raspilavljenu pasivnost izbora apsorpcije uticaja sredine, niti kroz krutost naih kriterijuma selekcije, ve kroz rast fleksibilne osetljivosti i otvorenosti interaktivnog doivljaja sveta putem revnosnog rasplamsavanja divnih, plemenitih tenji u naem srcu, predanosti traganju za putevima reenja i prosvetljenja tamnih neskladnosti naeg sveta. Jer, nae velike elje, plamtee posveenosti marljivom delanju za opte dobrobiti, zaista, neprimetno, ine naa dela briljantno blistavim, neujno nas uvajui od saplitanja pri uspinjuim koracima du staza naeg duhovnog napretka. I na tom putu, znajmo da slino kao to su najtamniji trenuci noi prisutni neposredno pre trena svanua34,83, inei i najneskladnije crte sveta glasnicima nezadrivosti raanja svetlih, vedrih i srenih vremena, i paradigmatski obrti puteva naeg saznanja, prosvetljujua svanua idejnih polja naeg uma se odigravaju u kriznim vrhuncima doivljaja naih nedoumica, strepnji i nejasnoa, trenucima koje duboke plamtee elje naeg srca, vodilje konceptualnih pronalazaka njihovih reenja istovremeno naglo, ali i poput svakog praskozorja, neno i blago utopljavajui svetlucanja zvezdanog mnotva u jasnoj svetlosti sveosmiljenosti i jedinstva, uvianja svega na Putu Prirode - obasjavaju sjajem duhovnih temelja naeg bia. I Gospod povika glasno govorei: 'Moja moi, moja moi, izdala si me'. I rekavi ovo, postade uzvien (Petar 5:5), opisani su trenuci Hristovog raspea i nebeskog uzdignua u nekima od apokrifnih jevanelja, podseajui nas na tananu granicu koja spaja krhke i prolazne ivotnosti, trenutke oaja, nemoi i beznaa sa sjajem boanske venosti, nepregledne lepote i duhovnosti. Svaki tamni trenutak naeg ivljenja, stoga, jeste znak bljetave svetlosti jasnoe i prosvetljenja koja nas eka iza ugla hrabrog, otvorenog, iskrenog i predanog susreta naeg svetlog srca sa njihovim zamrenostima i nejasnoama. I nae sjajne tenje, ispunjenosti srca lelujanjima plemenitih i blagodetnih oseanja inie da sve neskladne putanje, misli i ideje sveta, njihovim prihvatanjima i osmiljavanjima u sve udesnijim kontekstima Puta Prirode, prevodimo u svetle znakove, sijajue zvezdevodilje na uspinjanjima ovekolikih krhkosti ka zvezdanim, bogolikim venostima. Jer, dokle god nae najdublje tenje, temeljni orijentiri naih dejstava, pokreta, misli i ideja u svetu, budu odisale brigama za naim sopstvenim blagostanjem, pokazivanjem na sopstvenu uglaenost i istotu, te velianjem i slavljenjem samoga sebe u oima drugih, i svi nai pokreti i pruanja prema svetu e biti proeti nelagodnostima, bezrazlonim tremama i sramotnim samo-svestima (koji, kao i uvek u Prirodi, predstavljaju suptilne znake da neto nije u redu sa naim temeljnim tenjama), a kada se umesto neprekidnog implicitnog upitkivanja: ta je dobro za mene, ponemo

143

ispunjavati morem prosvetljujuih talasa boanstvenih brinosti prema blinjima, neujnim pitanjima: ta je dobro za tebe?...Kako ja da pomognem svetu?, oliavajui ne nae sebine i sujetne, samo-slavljenike utemeljenosti, ve uzviene, plemenite i produhovljene susrete sa nejasnoama i zapletenostima naeg sveta, te odlune orijentisanosti ka njihovim prosvetljujuim reenjima, i nae bie e spontano, sa svakom milju i pokretom sejati irom sveta nevidljive, opinjujue i blagodetno umirujue talase dobrote, isceljujuih inspiracija i nebeskih, svetlih i divotno prozirnih harmonija. Umesto strepeeg, krutog, uplaenog i stresnog spreavanja prirodnog ispoljavanja naeg neznanja, nesigurnosti, ljudskih krhkosti i nemoi, sa stavom brine okrenutosti ka uveanju dobrote i blagodeti pogleda na svet blinjih bia, sva naa prisilno ispravna odranja, krute i neprirodne, ignoriue, samo-svestne odlunosti i zombirane fiksiranosti, zajedno sa strahovima od dodira nae prirodnosti sa drugim biima, skidanja svih velova tajne sa naih spoljanjih izraza, preobraavaju se u milo, spontano postajanje onoga to jesmo, doivljavanje jedinstva kako sa zemaljskim osnovama naeg porekla, tako i sa nebeskim sjajem, inei da se nae bie prosvetli sveu da sve je Jedno i znanjem da sa iskrenom prisnou uvek moemo obgrliti svaki komadi nae zemlje i opet se okrenuti ka zvezdanim izvorima u naim divotnim zauenostima. Jer, ne skrivanjem, ve otvorenim ispoljavanjem naih mana i pogreaka, radovanjem kako naim posebnostima, tako i uzajamnim jednakostima razvijamo put naeg i opteg mudrog usavravanja. Tek kada se sve nae gadljivosti i odbojnosti pretvore u uoavanje lepote i dragocenosti koja prevazilazi sve muzejske eksponate u svakom deliu Prirode, ka beskraju e se otvoriti staze naeg duhovnog hoda. Put svake duhovnosti, stoga, nije prieljkivanje i iekivanje sopstvenog iznenadnog prosvetljenja, ve stapanje u saivljavajue jedinstvo sa blinjim biima naeg sveta, rtvovanje sve vee svetlosti koja se na ovom putu Ljubavi raa u nama, o emu nam i metafora Hristovog raspea i vaskrsnua pria. Svi i najmanji znaci naih uplaenosti, potencijalnih patnji, nelagodnosti i sva odstupanja od istih, svetlih ravnotea u ivotnom putovanju naeg bia, stoga, predstavljaju divne, boanske znake da moramo prosvetliti temelje naeg bia istim tenjama ka pruanju itavog naeg bia, svih naih zvezdanih ideala i snova poput arobnih ilima pred stope bia naeg sveta165. Divne ravnotee Puta koje se raaju u ovakvim naim nadanjima, inei da se u naim trenucima ljubljenih stopljenosti ne odriemo prisebnih odgovornosti, niti da u premiljanjima naih odluka u dubinama naeg srca zanemarimo lepotu bia koja nas okruuju i njihovu dragocenost jednaku dranju itavih zvezda na naim dlanovima, ve da se uzajamno talasamo izmeu naih prisebnih odgovornosti, mirne i meditativne utonjenosti u more naih najdubljih tenji sa jedne, i predanosti naeg bia, svake nae misli i ideje prosvetljenju itavog sveta sa druge strane, jesu ideali puta mudrosti i Ljubavi, o ijem procvatu itava ova knjiga svedoi. Poput Sunca koje donosi nasunu, oivljavajuu svetlost tamnim i inertnim skamenjenostima sveta, dok u ve osvetljenim i ivotnim predelima predstavlja samo blage zvezdane odsjaje i povode naih uenja i divljenja, i nae misli, ideje i pogledi moraju ne uzmicati od tamnih, nemirnih i zamuenih predela naeg sveta, ve upravo na njima ostavljati iste tragove nae panje i mira, upravo od njih odraavati kreativne uzlete naih ideja i plemenitih tenji, razbistrujui i blagosiljajui tune i zapostavljene, ali bezmerno dragocene i divotne predele sveta, znajui da lekar nije potreban zdravima, nego bolesnima...i bie blaen to ne mogu da ti uzvrate; uzvratie ti se o uskrsu

144

pravednih (Matej 9:12...Luka 14:14). I naavi se utopljeni u tamnim nejasnoama naeg sveta, namesto oajavanja i nezadovoljstava, bude se svete predanosti naem misionarskom putu kojim odzvanjaju dubine naeg srca, suptilnim, izvornim inicijacijama sjaja nae duhovnosti, vene radosti i poverenja u boanske putokaze svakog detalja, trenutka i bia Prirode, te spontanih prosvetljenja mnogih tunih, zaklopljenih saznajnih latica naeg sveta, injenja ih ushieno radosnima, slobodnima i ne kruto i borbeno, ve graciozno i miloski hrabrima. Put svake nae uspeno odigrane ivotne transformacije se najee ne prua stazama iznenadnih, supernovinih prosvetljenja, naglih i direktnih prelaza iz tamnih zamrenosti u zaslepljujue, sveobasjavajue osvetljenosti bez igre prelaznih, blago zvezdanih, svetlucavih vodilja, malenog sjaja mnotva luka naih nadanja, ve saznajnim predelima postepenog, blagog i paljivog pretvaranja zvezdanog mnotva u religiozno znanje o sveproimajuim nitima jedinstva, poput raanja granitnog sunanog jutra iz draguljasto letnje, ozvezdane noi. Na putu postajanja naih divnih vizija, najdubljih muza naeg bia, oivljavanja svetlih ideala, skrivenih u jezrgu naeg bia, iskazivanja aneoske topline i kreativne bodrine sa svakim naim pokretom, pogledom i izrazom, ne oekivanje naglih prelaza iz nae sanjivosti i umalosti u ivljenje svetlih snova, ve postepeno, korak po korak uz pogreku po pogreku, kretanje na putu ka predano odravanim idealima na horizontima naeg uma ini put njihovog otelotvoravanja. Jer, elei da postanemo boanstvena bia, bia preplavljena ljubavlju za sva stvorenja sveta, diui i ivei sa svakim naim pokretom i milju nae blagodetne vizije, neprekidno se, ni sami ne primeujui, kreemo na putu njihovog postajanja. Poput bljetavih odsjaja Suneve svetlosti sa povrine mora, nepredvidljivih poskakivanja koja se u daljini pretvaraju u kontinualnu i jasnu prugu svetlosti, i nae postajanje naih najsvetlijih tenji se prua kroz nizove malenih pogreaka, suptilnih nesigurnosti, drhtavih i osetljivo trepereih otkucaja srca, te saznajno poskakujuih upitkivanja i premiljanja, sve dok se jednoga dana, ni sami ne znajui kako, ne zateknemo na samoj prugi svetlosti, shvatajui da smo postali ono o emu smo nekada enjivo sanjali. Tenje ka iznenadnim, naglim, aroliko psihodelinim idealima prosvetljenja, skladne sa savremenim vrednovanjima veliine, glasnoe i moi naspram malenosti, skromnosti, tihoe, blagosti i predanosti nenametljivim oslukivanjima huma Kosmosa, pretvaraju se u znanje da postepena, vredna i dugotrajna prostiranja puteva istote i ne saznajne za-majanosti, te razumevajue i verske zamagljenosti, ve duhovne i racionalne bistrine i jasnoe, ine staze istinskih prosvetljenja, postajanja naeg uma istog poput miloske suze iznedrene iz saoseajne utonjenosti u sebe samog, ravnotee Puta naeg duhovnog oka. Da bismo kraljevski razumeli udesne Puteve Prirode moramo najpre paljivo i posluno oslukivati njene umove i, zaista, u svakom vremenu je bivanje davidovske, pigletovske, arli-aplinovske, miki-mausovske i epetovske malenosti klju buenja svevinje lepote u pogledima na svet blinjih bia. I na ovom putu ulaenja u najvee dubine naeg srca, dostizanja otkrovenja da sve to treba otkriti jeste ono to smo sakrili od sebe samih37, prosvetljujueg obasjavanja i povezivanja svih prividno razdvojenih i nemarno povezanih delia, predela i predstava naeg sveta u udesne, besprekorno jasne celine, na putu marljive izgradnje naih aneoskih krila, znajmo da se blaga, topla i mirotvorna vremena smenjuju sa bremenitim, promrzlim i duhovno neutoljenim dobima raajui sve udesnije kosmike zadivljenosti, sejui zvezdane klice novih, sve udesnijih kosmikih prostiranja svetlosti duha. Sve radosti i tekoe,

145

ushienosti i tuge, trijumfe i saaljenja moramo, stoga, primati sa jednakim mirom duha i radosnim arom srca, seajui se Isusovog uenja da blaeni ste kad vas nagrde i usprogone...Radujte se i kliite, jer je nagrada vaa velika na nebesima (Matej 5: 11-12) - pokazujui nam da sukobljenosti polariteta Prirode predstavljaju povode raanja i rasta duhovnih oiju Prirode -, i znajui da nas sve uzajamno dopunjavajue, blagodetne i trudbenike prirodne harmonije duhovno uzdiu na putu naeg ivljenja, raajui posvuda sve uzvienije, udesnije i blistavije klice kosmikih divljenja. itava biblijska pria o Isusovom ivljenju nam pokazuje da, naalost, ne svetovne prihvaenosti i oduevljenosti naim biem i izraajnim putanjama, ve zbunjenost, odbaenost i nerazumevanje ine pratioce i znake na putevima naeg napretka i prosvetljujueg delanja. I kada sledei put ujemo roditelje kako kore svoju decu koja tuno tragaju za sopstvenim putevima sree i boanskog misionarstva, pokazujui na primere njihovog nerazumevanja i neuklapanja u aktuelne etike, estetske i komunikacijske norme sredine, setimo se da je i Isus, osim nekolicine apostola besposliara koji su ga verno pratili, u svom svetu uglavnom bio doekivan ljutnjom, osudama, odricanjima, tenjama ka kamenovanju (Jovan 8:59), bacanju sa litica (Luka 4:29) i raspeima (Jovan 19:15). Susretanje sa tekoama, obasjano divnim vizijama lepote i duhovnog sjaja koje nas ekaju iza horizonata njihovog prebroavanja, podsticanje samostalnih traganja za reenjima aktuelnim problemima naspram bezbednosnog i odgovornosnog privijanja voljenih bia uz nae skute (inei da se ona kreu putevima postajanja nezadovoljnih i mrzovoljnih drvosea sveta, slepih sledbenika tradicija razmiljanja, delanja i doivljaja sveta, namesto razvoja u smeru razvitoperenih, kreativno leprajuih, geteovskih letova nebeskim prostranstvima boanske inspirativnosti i radosnog, uzvienog stvaranja svakog, i prividno najmanje znaajnog ivotnog dela) i naeg rukovanja nitima njihove lutkaste pinokijevskosti, ini put mudre edukacije. epetovsko putanje voljenih bia u svet sa dragocenim, etikim zvezdama-vodiljama u srcu, put je istinske dobrote i velianstvenosti, put koji ini da naa tragalaka bia od ljudske krhkosti i prolaznosti postanu preobraena u aneoske venosti. Ve smo videli da morska zvezda koja naputa svoju veselu druinu i odlazi put traganja za uzvienim evolutivnim stanjima koje e, dajui sebe svetu, predati itavoj Prirodi, inei beskrajno dragoceni korak na evolutivnoj prii Kosmosa, predstavlja sjajnu metaforu napretka ivotnosti. I znajui da su sve tamne nesuglasice, trenuci zabrinutosti, sumnji i tekoa odskone daske raanja nebesko istih lotosovih latica naih duhom-obasjanih pogleda na svet, te cvetne istoe, radosne arolikosti i blistave vedrine etike naeg ivljenja, sve okolnosti naeg sveta emo, umesto paninog osuivanja, blaeno blagosiljati, spontano inei da se i najotrovnije strele usmerene ka naem biu pretvaraju u blaene niti ispletanja udesnih, isceljujuih snova za sve bie naeg sveta. Prauma Amazona koja ini plua169 i klima-ureaj99 planete, esencijalnu kariku u ciklusu odrive evolucije i postojanja nae biosfere, karakterie se ne hitrou rasta, te lepo osvetljenim i bogato hranljivim osnovama, ve upravo suprotno21, izrazito sporim, ali trajnim rastom stabala nad tamnim i slabo hranljivim tlom, i slino tome, i najsvetliji sjaj bia sveta se raa na temeljima tamnih nedoumica, tunih saivljavanja i isusovskih rascepljenosti nad ivotnim raskrima. U istosti sa Mnom Ja te krstim, da bez straha i s ljubavlju nosi svoju razliitost sa Mnom, podsea nas Vesna Krmpoti na radosna prihvatanja razliitosti, susreta bezbrojnih suprotstavljenosti u kojima se raaju putevi kosmike

146

evolucije i sve udesnijih pogleda na mora zvezdanih perli na naim elima du kojih, poput misaonih platna, plutaju brodovi naih pragmatinih snova i ideala. Namesto osuivanja, ogorenosti i ozlojeenosti nad neprilikama naeg ivljenja, tmurnosti, bezvoljnosti i strahotne izolovanosti, raa se nebeski ista, neosuujua i trijumfalno radosna, sveprihvatajua svest koja u svakom biu i detalju sveta vidi samog Boga, znajui da gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kaem da njihovi aneli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima. Jer Sin oveiji je doao da spase to je izgubljeno (Matej 18:10-11), inei da se mora ignoriuih, zanemarujuih i odbacujuih crtica bia naeg sveta pretvore u povode beskrajnih divljenja. O kontekstualnom definisanju kvaliteta Les toiles sont belles, a cause d'une fleur que l'on ne voit pas... Mali princ135 Kvalitete svakog tela, svakog bia, svake linije i svake informacije ne definiu samo njihove fiziki inherentne relacije, ve igra izmeu ovih, oigledno unutranjih putanja i kontekstualnog karaktera datog sistema. Slino kao to se u kvantnoj teoriji polja, estice predstavljaju u vidu putanja kojima se pruaju prema svojoj sredini, te slino kao to muzika ne poiva u instrumentima, ve u putanjama kojima se oni prostiru prema svojoj okolini, i sutinske crte svakog bia ne poivaju u njima samima, ve u putevima, dodirima, granicama, informacijama koje ona, sa svakom najdubljom eljom, pomilju, tenjom i dejstvom, stvaraju u svome svetu. iva bia iz ove perspektive postaju duhovna Sunca koja neprekidno pruaju svoju duu, esenciju sagorevanu vatrom njihovih najdubljih, temeljnih tenji, svome svetu. Znanje da lepota detalja i bia naeg sveta ne poiva u njima samima, u njihovom sadraju, ve u kontekstualnom putu njihovog uobliavanja, posmatranja i predstavljanja jeste prosvetljujue znanje koje, zamiljeno u jednom drutvu budunosti, budi slike divnih, toplih i draesnih komunikacija, molitvenih razgovora, ispunjenih panjom i dranjem na dlanovima poput najdragocenijih bisera sve stvari naeg sveta. Ljubav prema jednom biu naeg sveta, ispunjenost brinou i portvovanom predanou nad njim, ini da itav svet vidimo u svetlu tople ljubavi i lepote, podseajui nas na mudre rei malog princa da zvezde su lepe zbog jednog cveta koga ovek ne vidi135, rei koje nam, izmeu ostalog, suptilno otkrivaju svetu tajnu da ne umni talenat ili hladna vetina inteligentnog povezivanja logikih struktura, ve ljubav, saznajno pruanje sa predanih osnova zajednikosti i saoseanja predstavlja koren svake mudrosti, svakog zaista oplemenjavajueg znanja. Putem uobliavanja spoznajnog konteksta (koji pripada, naravno, naim saznajnim i vrednosnim temeljima) u kome postavljamo i doivljavamo razlike, granice i harmonije naeg sveta, bilo koju, pa i najmanje vrednovanu muziku, moemo pretvoriti u zadivljujuu lepotu, u duhovnu hranu nae religioznostu. Zamiljajui aneosko bie i zagledanost u zvezdane, svetle oi, plutanje u svemirskom brodu kosmikim prostranstvima, svaka muzika koju ujemo odisae lepotom. Dekontekstualizacija kvaliteta ko-kreiranih prirodnih entiteta, posebno u odbojnom i nepoverljivom okruenju vojske istinitosti, predstavlja jednu od najveih

147

greaka savremenog razmiljanja113. S druge strane, duboko znanje da ne samo da je svet, knjiga Kosmosa koja kontekstualno definie interne kvalitete svake posmatrane putanje i svakog entiteta, svakog malenog slovca naeg neposrednog okruenja, vea nego to to ikada moemo da zamislimo, vea od opsega oka naeg, ljudskog uma, kao i da svako bie vidi svoj poseban svet, kome se moemo samo diviti, ali u koji nikada ne moemo kroiti, ini nas mudrim ljudskim biima, biima koja svojom prosvetljenom tolerantnou i kosmopolitanstvom63 kao divljenjem i konstruktivnim prihvatanjem i radovanjem nad raznolikou Prirode, tiho i neprimetno obasjavaju svet i ine, zaista, da se zvezde i planete okreu u svojim orbitama. Moemo se prisetiti nebrojeno puno primera upotrebe izvesnih konteksta kokreacije kvaliteta naeg sveta, od detinjeg blaenog ruanja zamiljajui se pod vodom, na dnu sirenski lepog okeana, preko zagledanja u oi voljenih bia sa sveu o zvezdanom nebu koje nas pokriva i doivljavanja sveta u svetlu oiju voljenog bia, do arolikog, ip-end-dejlovskog iscrtavanja linija na drvetovoj kori uz zvuke Koltrejnove deonice. Meutim, bitno je primetiti da prilikom blaenih, harmonizujuih i sveujedinjujuih trenutaka uoavanja lepote ko-kreiranih putanja sveta, kontekstualni okviri slike u kojima poiva i enorman deo tajne probuene lepote, ostaju sakriveni. Da bi se i oni otkrili, neophodno je popeti se na vii saznajni nivo, na nivo sagledavanja procesa sagledavanja pri kome opaamo datu lepotu. Iz ove perspektive, konteksti naeg razumevanja i posmatranja, poput nebeske sfere koja pokriva nae zemaljske prostore interakcije i sa koje potiu limelights predstave ivota, postaju identini sa tajnovitim i sakrivenim temeljima bilo ontolokim, naeg postojanja ili epistemolokim, naeg saznanja i razumevanja. Sveto, ne magijsko i manipulativno, ve izvorno religijsko arobnjatvo, kreacije koje se prinose drugim biima, odlikuju se upravo buenjem udesnih konteksta uobliavanja putanja naeg sveta u izvesne saznajne celine kroz koje i naizgled neugledne i beznaajne stvari postaju izvorita beskrajnog smisla i beskonanih vrednosti, nosioci uvek novih obogaujuih spoznaja i otvorena vrata neponovljivo kreativnim kontemplacijama. Probuena svetlost i lepota koju deca vide u prirodnim putanjama njihovog upoznavanja, bivaju iscrtane upravo kontekstom njihovog doivljavanja73, i poput eherezade koja umeem prianja, preoblaenja istih rei, misli i dela u bajne kontekste, ushiujue opija iskustvo sagovornika, i nae mudro obraanje panje na kontekst pokazivanja na relacije i crte Prirode u naim komunikacijama, krije tajnu pruanja boanstvenih orijentira u domenima naih iskustava. Znajui da sutina stvari - u izvesne saznajne i perceptivne celine objedinjenih putanja, ko-kreiranih na relaciji izmeu uma i Prirode - poiva u preseku konteksta saznajnog, subjektivnog uobliavanja datih putanja, i realistinog pruanja datih putanja ka itavom svetu, znaemo i da sutina naih bia ne poiva u lokalizovanim, oiglednim i prividnim crtama nae ivotnosti, ve u putanjama kojima se pruamo prema naem svetu. I kada nas vie ne bude, nae bie ostaje da postoji, u fasadama kroz koje smo radoznalo arali pogledom, u zalascima Sunca koje smo sa blagom suzom u oima predano pratili, u empresima i zvezdama nad kojima smo postavljali naa pitanja o svrsi Kosmosa i naeg bia, o tajni ljubavi, o Tao-Te misterijama sveta, o ljubavi kroz koju sve vie znamo, i o znanju kroz koje sve vie volimo. Stoga, ne traimo nae poglede, naa oslukivanja i nae misli, jer se u njima krije tajna nae venosti i lepote naeg bia koja se dostie samo zaboravljanjem na nju i stapanjem sa lepotom uvienom u ko-kreiranim

148

crtama naeg sveta. U dananjoj londonskoj katedrali sv. Pavla, tako, na mestu spomenice Kristoferu Vrenu, njenom arhitektonskom dizajneru, jednostavno pie: Trai li spomenicu, pogledaj oko sebe. Jer, kada se na ivot koji je samo treptaj u vremenu Kosmosa, tren u nedokuivoj beskonanosti postojanja, okona, kada ivot koji je poput kapi vode na dlanu lotosa, sklizne u beskrajno more naeg Izvora, kada nas leptirska transformacija blago povue za ruku sa ove plave planete, vodei nas ka nekim novim svetovima kojima smo preko potrebni, svaki na pogled, svako nae nadanje, svaki zvonki ton u naem srcu, svaka naa miloska suza ostae da postoje u celotnom svetu, svetu koji sa svakim trenutkom naeg ivljenja neprekidno obasipamo sa jedinstvenou naeg bia, naom neponovljivom sintezom mora prirodnih uticaja i inicijacija u divna razmiljanja i unutranje Sunce koje sa svakim naim udisajem odailje nae tople tenje posvuda u svet. Biemo u brazdama morskih kamenia i ploveih brodova, u slanom ukusu morskih koljki, u leopardovim traftama i slonovim stopama, u indijanskim percima i svetlosti Meseca, u svakoj opeci prirodnih kua i umu empresova, te zaista u svakom, i najmanjem deliu Prirode za bia koja e umeti svojom osetljivou da itaju suptilne znake svete knjige sveta. I kada nauimo da se umesto tenji ka peglanju naih odela, ka utivosti, otmenosti, uglaenosti i slatkoreivosti, neprekidno posvetimo timovanju jezgra naeg bia, upoznavanju najvee, orfejske tajne ovenosti i negovanju implicitne, duboke etike, polako emo postajati bia srca natimovanih u harmoniji sa Prirodom, bia koja e u svakoj travki i pahulji snega umeti da prepoznaju vanvremenske poruke i tragove voljenih bia, ne tragajui za natprirodnim udima, ve sa moi itanja malih, suptilnih znakova Prirode neprekidno obogaujui svoju Boiju veru. A do tada, sa istoom na nivou naih vrednosti, misli i oseanja, otvaramo put isijavanja naoj dui ka povrini sveta, istovremeno produbljujui nae svesne uvide u njeno sjajno bogatstvo i najdublje tajne. Saivljeni sa lepotom nae due, naeg temeljnog jastva, utapajui se i kupajui se u njenoj istoj svetlosti, i ona neprimetno svojim boanskim sjajem osvetljava itav svet. U preseku konteksta subjektivnog doivljaja posmatranih putanja Prirode, i apsolutno nedokuivog, globalnog, realnog konteksta u kome opstaju inicijacije uvienih putanja, poiva, dakle, tajna lepote sveta kao dodira izmeu lepote u oima posmatraa i boanske, uiteljske Prirode. Meutim, nesagledivost kako epistemolokih dubina mora naih temeljnih, podsvesnih tenji i htenja, tako i ontolokih osnova Puta Prirode, u sprezi sa znanjem da konteksti definiu putanje sveta, navodi nas na neosuujuu skromnost i tiho, prijateljsko prihvatanje raznovrsnih pogleda na svet. Jer, stvari i dejstva vieni u jednim saznajnim, drutvenim ili ekosistemskim okvirima kao dobroiniteljske, mogu se pokazati kao destruktivne u drugim kontekstima. Poznato je da ono to izgleda kao negovanje prijateljskih putanja u uskim kontekstima, esto predstavlja drutvenu korupciju iz irih, sveobuhvatnijih perspektiva, slino kao to se prividne drskosti i nemarnosti u uskim okvirima mogu pokazati kao Boija dela u prostorno i vremenski irim opsezima. Znajui za ovakvu zavaravajuu privrenost jednostranim kontekstima uobliavanja sveta (pri emu samo posmatranje sveta iz naih oiju, na kraju krajeva, predstavlja poseban vid neprevazilazee jednostranosti), i odgovornost prema delovanju u skladu sa najirim moguim kontekstom, odgovornost prema svemu postojeem kao nerazluivoj celini, prema Bogu, a ne prema malim, autoritativnim hijerarhijskim nivoima, predstavlja put duboke etike. irimo kontekste naeg sveta jer, znajui da sve

149

to znamo da postoji, i mi sami jesmo ko-kreirali, te da ire granice naeg sveta jesu i ire granice naeg bia i sa znanjem da se konteksti prelivaju u svaki kvalitet sveta, moi emo i beskrajno veliko, zvezdane i galaktike puteve, celinu boanske Prirode, videti u najmanjim zrncima peska i tihim talasiima jezera. I slino kao kretnje individualnih molekula vode, kapljica kie i miloskih suza nisu odreene njima samima, ve putevima izvora, reka i celokupnih vodenih kruenja na naem planetarnom domu, i smisao koji pridajemo slovima, reima i reenicama bilo koje knjige ne opstaje u njima samima, ve u kontekstu u kome sagledavamo date entitete, ukljuujui sve sintaksike celine kojima one pripadaju, kao i celokupni, jedinstveni kontekst naeg razumevanja i doivljaja datih poruka. Slino tome, nijedna fizika veliina se ne moe sutinski definisati akontekstualno, nezavisno od uzimanja u obzir itavog okruenja sistema opisanog njenim posredstvom. Pojam energije kao fundamentalne veliine savremenog fundamental(isti)nog naunog izuavanja i opisivanja stvarnosti, ne moe se, stoga, razumno koristiti dranjem naeg saznajnog oka iskljuivo na inherentnim relacijama opisivanog sistema, ve neprekidno moramo uzimati u obzir celokupni spektar potencijalnih efekata datog sistema na njegovu sredinu kroz njihovu uzajamnu vremensku evoluciju (to ini, naravno, nikada u potpunosti ni priblino saglediv spektar), zajedno sa naom biolokom i epistemolokom osnovom postavki celokupnih sistema rezonovanja u okviru kojih date veliine nalaze svoj namenski smisao. Energija se, tako, moe smatrati potencijalom izvesnih kvantitativnih doprinosa promenama okruenja datog sistema, dok se paradigmatska tvrdnja savremene nauke o ivom svetu na osnovu koje struktura definie funkciju moe preobraziti u znanje da se funkcija (= preslikavanje, relacija, put), harmonija putanja kojima se izvesna prirodna struktura prua prema svom okruenju, prema svom svetu, moe sagledati samo kroz upoznavanje dinamikog, uzajamno transformiueg odnosa izmeu date strukture i njenog celokupnog konteksta postojanja, zaista itavog sveta. I naravno, samo ono to smo bioloki u stanju da opazimo, moemo pod odreenim uslovima rangirati kao informaciju, odakle nam sledi shvatanje da se nesaglediva udesa i vodoskoci duhovne inspiracije Prirode prelivaju u svim ko-kreiranim i sopstveno oivienim sistemima naeg sveta. Potencijali i aktuelnosti interakcije u izvesnim granicama sazdanih sistema sa itavom Prirodom, ostaju predmeti naeg divljenja i postepenog, korak po korak, razumevanja tajni koje nose prelivanja celovitosti i jedinstva Prirode u nesagledivom kontrastnom mnotvu i bisernoj raznovrsnosti sveta. Kroz veru saznajemo da su svetovi uokvireni reju Boijom, i da stvari koje vidimo nisu nainjene od stvari kako izgledaju (Jevrejima 11:3), uio je apostol Pavle, podseajui nas ne samo da nevidljive, implicitne, a ne oigledne i vidljive putanje sveta ine sutinske crte itavog postojanja, ve i da nam se u svemu to vidimo ne otkrivaju samo objektivne crte posmatranih sistema, ve i da u svakoj putanji naeg sveta, kao posledica perceptivno-kontekstualne ko-kreacije sveta, moemo pronai osnovne tenje naeg bia i naih saznajnih temelja. Kada nae bie sagledava svet sa temelja blaenog mira i dobronamerne radosti, i sve to vidimo e ivotno pulsirati slinom vedrinom i veseljem, te je stoga razumno shvatati da Priroda uvek oblai boje duha39, kao to je smatrao Ralf Valdo Emerson. I zadivljeno zastajui, zabljesnuti lepotom doivljaja Prirode, znajmo da se ne u saznajno zaslepljenom fotografisanju datih predela ili pohlepnom skupljanju predmeta za uspomene, krije put istinskog uzimanja blaga naih divnih doivljaja, ve u skromnoj

150

elji da nam u budunosti trenuci vredni divljenja i boanstveni iskustveni prizori ine Sunca konteksta naih pogleda na svet i osvetljavanja tamnih, obskurnih kutaka sveta unutranjom lepotom i milostivou. I najdivnije ivotne trenutke, tako, moemo napustiti, iz sna izai, ali blago poneti, sa znanjem da se ne u nezasitom skupljanju koljki preko koljki sa plae ivota97, pamenju saznanja preko saznanja na putu naeg razumevanja sveta, ve u pletenju tananih i nevidljivih veza izmeu linija, boja i umova Prirode sa svetlim draguljem naeg srca, u poklanjanju naeg srca i najskromnijim detaljima Prirode, krije put upijanja sri prirodnih blagodeti od kojih emo, jednoga dana, iznedriti stostruki plod, blistava stabla koja e i iz enormnih daljina pokazivati svetu na jedinstvo svih njihovih i prirodnih ogranaka, blagodarei rasipajui svoj cvetni ar i plodove du nadasve pruajuih zemaljskih prostranstava i nebeskih plavetnila. Ljudska bia su poput morskih kamenia, kamenia koji opstaju na udaru ivotnih elemenata zemlje, vode i vazduha, i koje morski talasi neprekidno kotrljaju i valjaju du ljunkovitog morskog tla. to vie se oni preputeno uljuljkuju promenama Prirode, to vie se sudaraju, upoznaju i menjaju u susretima sa drugim kameniima, to postaju ovalniji i uglaaniji, ali istovremeno nosei u sebi neizmerno bogatstvo informacija u vidu finih brazdi i crtica koje nam mogu, ukoliko to elimo, priati o velikim i raznovrsnim putevima klesanja duha. I to se vie menjamo, sa to vie pogleda na svet se slobodno saivljavamo, to vie saznajnih perspektiva uporeujemo, spajamo ili suprotstavljamo, to nai konteksti uobliavanja sveta postaju svetiji, prosvetljeniji i velianstveniji, usmeravajui jedra naeg broda ka postajanju temeljnih orijentacija naeg bia poput Sunca koje svoje zrake ivota i toplote bezuslovno alje posvuda du sveta, i stizanju na predele Sunevih zalazaka nad horizontom mora sa miloskom suzom u oima, kao jednog divnog, budueg konteksta vienja detalja naeg sveta u neizmernoj, venoj, boanskoj svetlosti. A do tada, znajmo da se mudri izrazi naih komunikacija karakteriu postavljanjem putanja sveta u ire kontekste od neposredno sagledanih, u ire osmiljavajue okvire u kojima one dobijaju novi znaaj, inei esto male, neprimetne i prividno nevane stvari esencijalnima i kljunima u opstajanju naeg sveta. Umesto dresirajueg, uslovljavajueg nametanja programskih pravila razmiljanja i ponaanja, zaista plemenita i uspena edukacija se karakterie obraanjem panje na kontekst u kome bia naeg sveta vide predmete diskusija, te na prikazivanje sutinskih tematskih crta lekcija u kontekstima koji vode buenju njihovog radoznalog prihvatanja i svetla samostalnog istraivakog duha. U imitaciji Prirode se krije tajna mudrosti, a podsetimo se da ne samo da ishodi svakog naeg trenutka ivljenja i postavke svakog naunog eksperimenta predstavljaju odgovore boanske Prirode na pitanja koja se kriju u najveim dubinama naeg, imanentno istraivakog bia, ve i da s obzirom da nai saznajni konteksti uvek predstavljaju samo delie nedosegljivo velianstvenih osmiljavajuih okvira u koje Priroda postavlja svoje inherentne komunikacije, itav na svet kao neprekidni tok odgovora na naa jezgrovita pitanja nikada ne klima glavom da ili ne, ve uvek pokazuje na neadekvatnost konteksta u kome postavljamo naa pitanja, pozivajui nas na njihovo mudro, blago i postepeno irenje ka sve obuhvatnijim okvirima, te ka kvalitativnoj beskonanosti sveta. Jer, svaka stepenica naunog progresa je uslovljena dobijanjem ne jednostavnih potvrdnih ili odrinih odgovora na naa eksperimentalna pitanja i hipoteze, ve susretima sa fuzzy logikim, mu odgovorima Zen koana, od kojih uspinjanje ka novim i bogatijim opisima i kontekstima sagledavanja

151

sveta rezultuje u sve tananijim i osetljivijim predstavama sveta i bogatstvima biosferinih komunikacija Prirode. Jezgra najdubljeg bunara elja naeg bia, tiho i neprimetno iscrtavaju kontekste naeg uobliavanja detalja sveta u izvesne, specifinim oseanjima i vedrim mislima obojene celine. Kada su naa nadanja svetla i kada je nae bie obasjano svetlim eljama, kada je na svet ispunjen beskrajnim putevima du kojih se prostiru same beskonanosti ivota, saznanja i putovanja due, i itav svet emo lako preplavljivati spontanim osmesima i radosnim vibracijama. Za razliku od kartezijanskog posmatraa koji rezultate svoje percepcije temelji na ideji o sebi kao pasivnom detektoru spoljanjih impulsa, o procesu posmatranja kao jednostavnom primanju, ali ne i sutinskom odavanju sebe, te o izvodljivosti sticanja objektivne, od posmatraevih sutinskih crta nezavisne slike univerzalnog i za sva bia identinog sveta, mudri posmatra zna da se odranjem panje na temeljima sopstvenih vrednosti, na jezgru naeg srca, na svet svesno obasipa istim zracima Sunca naeg bia, bistrog uma sa svakim naim pogledom. Svuda gde u Prirodi izgleda kao da postoje iskljuiva primanja ili davanja, uvek opstaju uzajamna, istovremena primanja i davanja, podseajui nas na prosvetljujui trenutak Diznijeve scene u kojoj super-ilja uspeva da pronae izlaz sa planete na kojoj je zatoen nevidljivim zidom kroz uoavanje pravila da s obzirom da neto na planetu pristie, neto mora i odlaziti. Tako je i itavo nae ivljenje kao poklon Prirode praeno neprekidnim pruanjem srca naeg bia njoj, inei da samo kroz beskrajnu predanost davanju sebe, zaista postajemo ispunjeni. Svaku lepotu bia naeg sveta mi, stoga, ne samo da pogledom uzimamo, ve i stvaramo, dajemo, a svest o ovakvoj konstruktivistiko-objektivistikoj ravnotei nas, kroz preplitanja subjektivnih i objektivnih, epistemolokih i ontolokih egzistencijalnih konteksta procesa ko-kreacije dinamikih prirodnih ambijenata i saznajnih pejzaa, dovodi na put beskrajne raznovrsnosti saznajnih mogunosti i kvalitativnog beskraja Prirode. Svaki detalj sveta jeste izvorite beskraja potencijalnih saznanja, usled ega se nezasito traganje, uzimanje, brzo, povrno upoznavanje i odbacivanje detalja sveta zamenjuje dubokim i svevrednujuim dranjem malenih kamenia i misli u sferama nae panje, i doputanju da se iz njih razviju udesna drvesa znanja koja e nam pruati blaeni hlad i osveavajue plodove, zanimljive predele iz kojih uvek moemo istrati na osunane plae radosnog, potpunog jedinstva uma i Prirode. Otvaranje svetih knjiga na bilo kom mestu i paljivo probiranje pojedine, izabrane reenice, stoga, ne bi trebalo da predstavlja sujeverno i odgovornosno-redukujue zaboravljanje na putokazni, neujni glas sopstvenog bia, ve isijavanje znanja da mudrost poiva ne u alavom zgrtanju, ve u noenju stvari jednu po jednu, u posveivanju itavog bia pojedinanim pogledima, detaljima, izrazima i mislima nas i sveta, te znanju da se posredstvom analogija iz svake misli Prirode, poput nepresune svilene bube, mogu isplesti u beskonanost prostirui boanstveni gobleni iskazivanja slave ivota i Prirode. Putanje Prirode koje nam sagledane iz tipinih saznajnih konteksta ivih bia izgledaju nerazumljivo i prividno duhovno obesploujue, u irim kontekstima, kontekstima celine mogu dobiti smisao udesnosti, boanstvenosti i zaista svega na svom mestu, to i jeste razlog zato je, sagledavajui mnotvo kompetitivnih ekosistemskih interakcija, Teodosijus Dobanski smatrao da u biologiji nita nema smisla, osim u svetlu evolucije162. Na slian nain kao to jedna luda drevnih Zen pria1 vadi zlatne oi bia oekujui da e mu one pruiti tajnu vienja boanstvene svetlosti

152

u svakom deliu Prirode, zaboravljajui da je u kreativnosti tih oiju samo u kontekstu itavog bia i njegovih celotnih saznajnih dodira sa prirodnom sredinom tajna njihove lepote, dok druga luda misli da ukusnost same soli predstavlja razlog prelaza od bljutave do ukusne hrane sa njenim soljenjem, i savremene ideje o poivanju vrednosti stvari sveta ne u celoti njihovih interakcija sa svetom i saznajnim biima, ve u njima samima, zaboravljajui na holistiku, sinergetsku ureenost Prirode, na nunost neprekidnog obasjavanja crtica doivljavanih sistema sveta svetlou nae svesti o Putu celine, predstavljaju odraze povrnih, uskih i budalastih doivljaja sveta. Meutim, susret sa beskrajnou i neshvatljivou celotnog osmiljavajueg konteksta ivotnih putanja naeg sveta u kome - za razliku od tree lude koja, edna dolazei na obale pitke reke, rei da ne pije njenu vode jer je nikada ne moe popiti svu - naa saznajna nezasitost ili reenost ka oajavajuem odbijanju svakog znanja (jer nikada ne moemo postii okvire potpuno konzistentne finalnosti posmatrajui svet iz jedne malene saznajne perspektive kao to su nae oi) se moraju pretvoriti u uivanja u dodirima sa malenim zrncima mudrosti, radovanjima u dranju sitnih kapljica vode na naim dlanovima, ini put zaista velike etike. Jer, uiniti da malene, plaljive zeke hrabro posrkaju vodu sa naeg dlana, daleko je vei izazov od grandomanskog ispijanja irokih vodoskoka znanja sveta. I sedei na malim obalama reke sa stavom skromnosti i dovoljnosti, neumorno se zapitkujui za produhovljavajuim smislom mnotva razoaravajuih i neskladnih dogaaja i harmonija naeg sveta, vode koje protiu pored nas e nam jednog dana, obogaujui kontekste naih razmiljanja, doneti divne odgovore koji e nas voditi ka dubokom razumevanju umeih mora virovitosti i prolaznosti sveta. Duh svetog, sveopteg prihvatanja koji krije tajnu svakog vida evolucije ivota karakterie se ne u modifikovanju pruenih saznajnih putanja, ve u njihovom ouvanju, a preobraavanju saznajnih konteksta u kojima ih doivljavamo i osmiljavamo, sve dok od naizgled upadljivih, prepadajuih i esto disharmonizujuih vibracija i melodija ne nainimo harmonine tokove ka moru religioznog jedinstva, uz umee slapove mira, blagodeti i prijateljstva. Razlog muzike revolucije i evolutivnog znaaja romantizma u odnosu na klasine i barokne standarde kompozicija se krije u ruenju prezadatih koncepcijskih ablona dotadanjih kreativnih vodilja putem dozvoljavanja beskrajnog spektra moguih melodija u okvirima bilo koje harmonijske sheme (kroz mogunosti modifikovanja harmonijskih konteksta uz odranje harmonijske celovitosti dela), te time i otvaranjem vrata mnotvu novitetnih muzikih grana, impresionizma, atonalizma i beskrajno slobodnog, dekompozicijskog muzikog izraavanja u tokovima budunosti. Kada nae bie - prosvetljeno znanjem da se u traganju ne za uzbudljivim i ispunjavajuim predelima i prizorima, ve kontekstualno-uokviravajuim srcem naih pogleda na svet kriju putevi ka izvorima ivotne sree, te da sveti gral, alhemiarsko zlato, kamen mudrosti i temelji Atlantide ne poivaju u crtama objektivnog sveta169 nezavisnog od jezgra naeg bia, ve u najveim dubinama mora naih pogleda na svet poverenjem i vodiljom ouvanja lepote uokviruje putanje naeg sveta, u svakom umu Prirode emo sa temelja nae vere moi da oslukujemo boanske poruke, inei da svaka travka, cvet i tok reke postanu izvorita najdubljih poruka, poruka koje nam prenose tajne venosti postojanja, da uvidimo savrenstvo naeg mesta u celokupnoj Boijoj kreaciji, sveta kakav sada i ovde jedino, zaista jedino moe biti. Sve poruke bia sveta, njihova malena dela, pokreti ruku i aice ideja, tada se iz kreacija u kojima bismo moda doiveli raznovrsne nedostatke, skoro kreui da

153

izbriemo ili ispravimo njihove mane, pretvaraju u zavetna mala Sunca horizonata naih molitvi, kreativne putanje za koje se milosko obavezujemo da emo ih doveka nositi u srcu, u skrivenim temeljima naeg bia, odakle e oni jednoga dana procvetati u stablima nae dobrote i zadivljenosti, od esto naizgled neuglednih, skromnih i nespretnih dela initi divotne putanje kroz naa kontekstualna, ivotna oblikovanja njihovih crtica. Jer, i najneuglednije obrise naeg sveta i najsiromanija dela Prirode moemo preobraziti u virove koji nas vode jezgrovitim spoznajama naeg bia i itavog kosmikog ureenja, kroz vredna i mudra modifikovanja naih saznajnih konteksta u smeru svitanja radosti susretanja, poverenja, brinosti i saznajno-tragalake opinjenosti u morima srca naeg bia. S obzirom da kontekst u kome opstaje interaktivni sjaj, celokupno izraajno prostiranje posmatranog sistema definie njegove povrne i sutinske kvalitete, identini izraaji i ideali se u jednim kontekstima mogu pokazati divnim i harmonizujuim, a u drugim okolnostima neplodnim i neskladnim. Paljivo oslukivanje i upoznavanje konteksta u kome opstaju nae bie i nai izraaji, intuitivna, budna predanost traganju za putevima saznajnog i delatnog prostiranja naeg bia u skladnosti sa prirodnom celinom, za uvek novitetnim izraajima i putevima vezenja naih ideja i saznajnih koncepata (jer kontekst prirodne celine, kreui se evolutivnim tokom, neprekidno postaje novi i bogatiji), zajedno sa neosuivanjem i svepratanjem koji izranjaju iz znanja da nepoznavanjem celokupnog saznajnog konteksta bia u sklopu njihove istorije doivljaja sveta, nikada ne moemo znati u kolikoj meri su zaista harmonizujue ili disharmonizujue njihove tvrdnje, izbori i dejstva u velianstvenoj igri susretanja, proimanja i granajueg oploavanja polariteta Prirode, rascvetavaju se, stoga, sa mudrih saznajnih osnova naeg bia. Ideali sveprihvatanja, neosuivanja, doivljavanja svakog dejstva Prirode, bez obzira na koju stranu klackalice srednjih Puteva ivota ono stalo, kao dela Puta Prirode, raaju se, izmeu ostalog, iz stava o kontekstualnom definisanju kvaliteta, ukazujui nam i na nerazluivu isprepletenost i uzajamnost potenciranja svih etikih putokaza koji se iscrtavaju u saznajnom dodiru sa ovom knjigom. S obzirom da su elektronski oblaci atomskih i molekulskih entiteta Prirode budno osetljivi na najsuptilnije promene u njihovoj neposrednoj sredini, da bi se odigrala bilo koja hemijska reakcija u Prirodi nije dovoljan jednostavan susret dveju interagujuih entiteta, ve itavo njihovo fiziki-kontekstualno okruenje mora pruiti podrku njenom povoljnom izvoenju144. Slino tome, i da bi se susret dveju bia Kosmosa pretvorio u divne, plodonosne, uzajamno kreativno pobuujue dodire, neophodno je ne samo da se grube i oigledne, fizike crte bia poklapajue usaglase, ve i da doe do raanja nevidljivih i neprimetnih zvezdanih iskrica pri preseku nesagledivo daleko prostiruih saznajnih i ivotnih kontekstualnih crta bia u dodiru, da se talasi duhovnih Sunaca bia u njihovim uzajamnim preplitanjima pretvore u harmonini dlano-preklapajui svetlosni ples koji udesnom muzikom nebeske tihoe osvetljava mora tamnih kosmikih prostranstava. Ne zaslepljeno i opinjeno utonjavanje u oi drugih bia, zaboravljajui na budno oslukivanje muzike sopstvenog bia i prisebno prostiranje plodova njene kreativnosti itavom svetu, ve odravanje ravnotee Puta kroz koju svestrano pruamo duh naeg bia itavom svetu, stoga, krije tajnu raanja divnih, zadivljenih pogleda u kojima se susreu uviena lepota u malim detaljima naeg sveta i oima blinjih bia sa nasluenom lepotom itavih zvezdanih i planetarnih kosmikih orbita, odslikavajui u

154

naim istovremeno duhovno smirenim i radosno euforinim oima zvezdano mirna, ali i svetlucavo uzbuena, graciozna plutanja nebeskom podlogom njenih mora. Znajui da Put Prirode, u beskraj proteua i nikada u potpunosti ne spoznatljiva sfera venosti definie znaaj i lepotu svih, i naizgled beskrajno malih i beznaajnih bia, plodova njihovog truda i prirodnih detalja, nae tune zamiljenosti nad malenou, prolaznou i protraivanju ivotnosti se mogu pretvoriti u radosne ozarenosti svesti da sve, zaista sve prati Put Prirode, te da ne samo, poput dez improvizacije, svaki niz padova, neskladnosti i nekreativnosti uvek moemo narednim sekvencama preobraziti u beskrajno smislene detalje, ve i da uokviravanje tunih, nesrenih i zabrinutih putanja i predela sveta u beskrajno srene i razdragane, aneoski vesele celine, ini svet daleko velianstvenijim u poreenju sa neprekidnom, kontinualnom blagou i mirom koji bi proimali svet. I kada spoznamo Tajnu kontekstualnog preslikavanja udesnog Puta Prirode u lepoti beskrajno malenih detalja sveta, kada nauimo da u brazdama naih dlanova, kora umskih stabala, duboko potujuih, poglavijih ela ili linija oblaka vidimo zapisane najdivnije putokaze duhovnog uspinjanja naeg bia i celotnog sveta, znajmo da nae bie sa svakim trenutkom ivljenja, sa svakom naom svetlom milju ostavlja vene kosmike tragove, tragove koji mogu biti bilo vodilje ka ponorima u trenucima naih razjarenosti i nerazumnih destruktivnosti ili aneoski zamasi krilima, nevidljivi duhovni uvari biima koje obasipamo milujuim talasima nae brinosti, panje i ljubavi. Poput zeke Banija, i kada nas vie ne bude, ostaemo da postojimo u svakom umu vetra, u svakoj ari Suneve duge, u svakom raanju Sunca i svakoj miloskoj suzi koja kaplje sa obraza divnih kosmikih bia, bia koja pronalaze svete ravnotee Puta, istovremeno radosnih postajanja Jednog sa itavom Prirodom i svakim njenim biem, isijavanja svetlih zaveta predanosti Boijem Putu beskrajnog davanja sebe sa jedne strane, i tunih saivljenosti nad ljudskim sudbinama, nad usamljenostima, udaljenostima i rastajanjima koje tihom lepotom venosti obavijaju sve ivotne poklone. Cela Priroda u svakom njenom deliu e nastaviti da pria nae prie, da odzvanja melodijama naeg srca, ubori i apue boanske poruke i tiho pokazuje (budnim oima srca prepoznatljive) puteve spasenja biima sveta; jer na duhovni put jeste pronalaenje nas u svim deliima sveta i itavog sveta u nama, postajanje naeg bia itavim svetom, irenje naih saznajnih horizonata poput zraka Sunca koji blistavo prosvetljavaju tamna prostranstva Kosmosa, postajanja od male, prolazne i hirovite reke itavo more, mirno, sveprihvatajue, ali i duboko prisebno, samo-oslukujue i biserno odgovorno, dok kraj naeg bia jeste istovremeno utonjavanje u nae boansko jezgro, izvor naeg postojanja, kao i postajanje itavog sveta, celotne Prirode. Doivljavanje naeg postojanja, itavog naeg bia i svakog detalja naeg sveta u kontekstu venosti, beskrajnog ispoljavanja Boijeg Puta Prirode, pretvara sva naa oajavanja nad prolaznou dragih putanja sveta, doivljenih kroz kontekst nae utvrenosti u trenutku sadanjosti i inertnom plutanju doivljajima neposrednih saznajnih putanja, u nepregledne radosti nad beskonanim procesom evolucije kosmikog poretka, raanja sve bogatijih i uzvienijih pogleda na svet, zaljubljenih dodira, saoseajnih obgrljenosti i mirotvornih molitvi. Predanost doivljaju beskraja boanskih poruka Prirode u svakom trenu postojanja, sada i ovde, potpuna uivljenost u najsitnije delie putanja Prirode sa jedne, i irenje konteksta njihovog doivljaja do ivica same venosti, beskrajno prostirue raznovrsnosti eksplicitovanja boanske sutine sa druge strane, ini put mudrosti o kome pria itava ova knjiga. I na tom putu znajmo i da svaka naa

155

kategorizacija, sagledana kroz durbin beskrajnog potencijala moguih konteksta njenog izraavanja i razumevanja, predstavlja u podjednakoj meri uzviujue, idejno prosvetljujue i unapreujue, kao i degradirajue, prozaino i obezvreujue razgraniavanje, usled ega paljivo oslukivanje kako temelja naih najdubljih tenji, tako i celokupnog, beskonanog i nepojmljivog nebeskog konteksta koji se nadvija nad nama, prisebno odabiranje pravoga trenutka, ini put dolaenja do mudrih, pravovremenih i evolutivno prosvetljujuih zapaanja i izraaja naeg celotnog bia. Sagledavanje najraznovrsnijih ivotnih putanja i harmonija u kontekstu evolutivne bajke Kosmosa, neprekidnog toka iscrtavanja sve udesnijih i bogatijih linija ivotnosti i saznanja, preobraava nae tune zabrinutosti nad ivotnim prolaznostima - sagledanim u uskim kontekstima individualnih egzistencija - u radosne i verom u boanska odredita Puta Prirode proeta upoznavanja udesnih tragova ivota. Mnotvo evolutivnih faktora33 se susree u svakom predelu ivota, inei da se u kontekstu blagodetne evolucije ne mogu sa potpunom pouzdanou razluiti povoljni od nepovoljnih uticaja. Hrianski kvaliteti vere, nadanja i ljubavi, stoga, stupaju na mesto prepotentnih apsolutizama i perfekcionistikih sigurnosti, obasjavajui itav na svet novim evolutivnim koracima. A prilikom utabavanja staza za budue stope ovenosti, znajmo da ne samo da svaki put istraivanja i otkrivanja vodi (usled ko-kreativne prirode svakog saznajnog sveta) istovremeno u srce naeg bia i Boga usled ega savremene naune potrage za vanzemaljskom inteligencijom ine delimine odraze drevnih ljudskih potreba za religijskim utoitem143, dok nanotehnoloki i genetsko-inenjerski ideali ostvarenja potencijalno svekreirajuih nanobota vode ka spoznaji upravo naih bia kao savrenih nanotehnolokih i genetskih maina u datom trenutku zemaljske evolucije184 -, ve da i svrha udesnog puta prirodne evolucije mora zauvek ostati prelivana talasima mora vere (nasuprot aktuelnim naunim prikazima puta evolucije u okviru kojih se, izmeu ostalog, uprkos prividnog negiranja teleolokog elementa, koristi pojam pogrene replikacije koji implicira prethodno postuliranu svrhu opisivanog procesa, neprimetno ugroavajui potencijal raanja udesnih, samostalnih spoznaja tananih koraka evolucije)57 i radosnog dranja paleva, poput nae brine predanosti rastu svakog prirodnog sistema, brinosti koja ini temelj rascvetavanja svakog znanja, svake hrabrosti, snage i velianstvenosti postojanja. Nisam doao zbog umnih i naitanih, da im potvrdim umnost i znanje; doao sam zbog onih koji umiru od ei...Na tvom tabanu je ucrtana mapa tvoga kretanja, ali naui se da je ne ita i ne prevodi na svoj jezik...Igraj je ne pitajui to znae boje i lepraji, igraj je uivajui u svom neznanju...Leptiru, dokle e sanjati svoj let? Koliki sad cvjetovi, kolike livade sanjaju tebe, a ti na predivu svoje kukuljice rie njihovu sanjariju...Ah, ti razmilja o meti, o tonosti i promaaju pogotka...Ne rekoh li ti da je tvoj cilj gaanje90,91, podsea nas Vesna Krmpoti na lepotu uzdranosti od preslikavanja antropocentrinih metafora prirodnog reda na beskrajnu lepotu zvezdanog mnotva, te na prihvatanje Puta Prirode u kome poiva sutinska lepota celotnog postojanja, vaenje itavih vedara vode ivota iz bunara naeg duha i zalivanje ednih bia sveta njihovom dragocenou. Meutim, u ravnotei intelektualnih konceptualizacija iscrtavanih na platnu nebeski istog uma meditativnog jedinstva uma i Prirode, nepoistoveenosti naih predstava sa crtama beskrajno bogate stvarnosti, nepokuavanja ubacivanja itavog mora sveta u male boce naih misaonih shema i preslikavanja beskrajno bogate teritorije u mape na naim dlanovima i intuitivni budne vere otvaraju se bljetava polja sjajne krasote crtica evolucije budunosti.

156

Kada umesto doivljaja sveta iz perspektive kapi vode koja neprekidno, transformiui sebe, plovi ka novim predelima i svom utapanju u okean, doivimo lepotu sveta iz perspektive nepreglednog mora, itavog velianstvenog sveta, zvezdanih rojeva vene evolucije, raanja sve udesnijih ogledanja boanske Prirode i toplih, molitvenih oiju Ljubavi njenih bia, i sve nae tune zabrinutosti nad ivotnim prolaznostima, evolutivnim plesom raanja i umiranja, trenutaka molitvene istote i koprenastih nejasnoa, suza radosnica i suza alosnica, sjedinjenih u svakoj svetoj kii na naim obrazima, kii koja isti nebesa naeg uma, raajui udesne duge boanske vere u naim srcima, preobraavaju se u prosvetljenu svest koja vidi sebe u svakom deliu Prirode, svest mora od koje vie nita ne odmie, ve u koju se sve sliva, sve prilazi i nalazi blaeno utoite130. Umesto paninog dranja za stabljike trenutaka sadanjosti, neprekidno slivanih u nove ivotne tokove, nove trenutke istorije Kosmosa, sa proirenjem naeg konteksta doivljaja sveta ka postajanju itave Prirode, raa se sjajna svest koja - poput ideala svetog ivota koji se raa u suzama, a zavrava sa blaenim, prosvetljenim i veno osunanim osmesima75 ispraa predele iza nas sa veselom vedrinom i svetim osmesima, a novima se okree sa blaenom, molitvenom suzom na ivicama oka90, znajui da se na temeljima naeg doivljaja sveta kriju tajne istinske mudrosti i prosvetljenosti, te da slino kao to povrinske struje i valovi okeana ne uznemiruju njegove biserne dubine, i uzburkani predeli ivotnosti ne mogu poremetiti mir kojim odzvanja srce svetog bia, aljui tihe i neprimetne talase dobrote i ljubavi irom kosmikih prostranstava. O srednjem Putu Koji je zvuk pljeska jedne ruke? Zen koan Koji je zvuk pljeska jedne ruke?, pita nas drevni Zen koan. Nita moe biti na odgovor, jer ne samo da u svetu nae percepcije ne znamo ni za ta to nije granica, dodir dveju samih po sebi neperceptivnih oblasti, ve u Prirodi samo optimalni, uravnoteeni izbori predstavljaju odrive izbore, inei da nae zaista plodonosno kretanje uvek podsea na put akrobate na ici, du koga neprekidno moramo balansirati naizgled kontrastna i uzajamno suprotstavljena, ali zapravo komplementarna dejstva, u svrhu naeg kretanja unapred i donoenja svetiljke mira i znanja novo-otkrivenim predelima sveta. Uvek moramo biti svesni da ne maksimiziranje i minimiziranje (jer nigde se u ivom svetu logika to vie, to bolje ne pokazuje odrivom), pozitivnost i negativnost, ve samo optimalnost i dinamika uravnoteenja predstavljaju etika delovanja i vodilje pronalaenja zaista svestrano i opte harmonizujuih reenja problema naeg sveta. Prihvatanje razliitih, sukobljenih perspektiva i pronalaenje meusobno kompatibilnih puteva koji vode od njih, puteva koji ine jedinstvo u potpunoj raznovrsnosti ideja, miljenja, stavova, elja i ponaanja, predstavlja srednji put, put mira, blagodeti i harmonije. Tako, na primer, poput Sunca koje ravnoteom svog unutranjeg sagorevanja i pruanja svetlosti biima Kosmosa, introvertne obujmljenosti i tenje ka beskrajnom i bezuslovnom davanju, stvara svet kakav znamo, i naa dejstva u svetu moraju biti pokrenuta ravnoteom naih misaonih refleksija, meditativnom utopljenou

157

u jezgro sopstvenog bia i predanou putanjama davanja, vizijama rasta i blaenog razvoja bia naeg sveta, beskrajnom eljom da sve sledi put mira, ljubavi i harmonije. Dinamiki ravnoteno, uzajamno potencirajue preplitanje: ! simetrinog savrenstva i wondering nesavrenstva - odslikanog u trenutku Zen prie kada umetnik usavrava prekomerno simetrian i ureeni vrt prosipanjem korpe sa liem u vis121; ! logike preciznosti i umetnike inspiracije; ! razuma i mate; ! ojstva (tienja drugih od sebe) i junatva (tienja drugih od drugih); ! natimovanosti instrumenata i natimovanosti muziara (u jedinstvu uma i Prirode, u ogledanju svakog detalja Prirode naim biem, naim mislima); ! uzbuujuih klimaksa i umirujuih umova muzike Kosmosa koju stvaramo; ! kamenite tvrdoe i morske lelujavosti; ! vrste, stresne integrisanosti i plutajue oputenosti, Janga i Jina, ravnotee kroz koju se manifestuje istovremeno dijamantski odluna i fluidno nesalomiva svest Puta; ! koncentrisanosti panje i arajuoj kontekstualnosti; ! razmiljajueg, matovitog hipotetisanja i praktinog, rukatog eksperimentisanja; ! povrnog praenja talasa pejzaa naeg iskustva i filosofskog pronicanja u sutinski znaaj njihovog porekla; ! oseaja odgovornosti (te i njemu direktno srazmernog nivoa osmiljenosti sveta naeg iskustva), razvijenog kroz koncentrisano oslukivanje muzike i tiine sopstvenog bia, i divotnog saoseajnog i saivljavajueg ujedinjavanja, pravljenja od dva jedan (Toma 106) u pogledima na blinja bia, Boga, svaki detalj Prirode i celotno postojanje; ! poetine inspirativnosti, tihog pozivanja na zavet sluatelja i itaoca na Boiji Put, i racionalnih informacija, u naim delima koja idu tragom igre staklenih perli65; ! platonovske transcendentalnosti, predanosti svetu beyond, i sokratovske skromnosti u dodiru sa svakim vidom metafizikih misli i tvrdnji; ! sofistikog prihvatanja relativnosti ljudskih iskustava i savrenih ideja u datim trenucima, prihvatanje znanja da svako ima svoju misiju u svetu sa jedne, i sokratovsko-platonovskog verovanja u postojanje izvorne Dobrote koja spava u svakome od nas i ijim paljivim oslukivanjem se nahodimo ka savrenim, boanskim putevima, sa druge strane; ! materijalizma i spiritualnosti kroz uvianje svakog delia materije kao odraza nae due; ! stabilizujuih tenji ka ouvanju i spasenju, i kreativnog pruanja ka evolutivnim promenama; ! vere u jezgra religijskih i duboko-etikih pogleda na svet i tragalakog zanosa, predanosti radoznalom otkrivanju njihovih alternativa; ! parmenidovske vere u venost postojanja bia i heraklitovskog prihvatanja neprekidnih promena i postajanja, odnosno anaksimanderovskog uvianja boanske venosti u ivotnim prolaznostima;

158

! !

! !

epikurejske tihoe, samodovoljnosti, povuenog odranja mirnog mora i stoike, misionarske angaovanosti u svetu za dobrobit ivota; svetosavske ravnotee aktivne angaovanosti (rada neophodnog za blagostanje naeg bia) i povuene kontemplativnosti54 (trenutaka zamiljenosti i meditacije); intimnosti sa jedne, i pruanja oseanja poverenja i spremnosti za pomo u naim drutvenim odnosima sa druge strane; oseanja povezanosti sa svim deliima naeg sveta i duhovne nevezanosti, neprijanjanja za plodove naeg rada, znanja da sve to postoji jeste san nae due; adaptivnosti, tihog i umiljatog utapanja u crte nae neposredne, drutvene, ekosistemske sredine prilikom svake nae interakcije sa sredinom sa jedne, i kreativnog, evolutivnog probijanja normi i obiaja ponaanja sa druge strane; svesti o istovremenom sveoptem uzimanju i davanju u svakom trenutku ivljenja (jer je u osnovi nae bioloke, termodinamiki neravnotene, homeoretske prirode neophodnost neprekidnog opstajanja u fluksu energije i/ili informacija, neprestanog uzimanja ari Prirode i davanja sebe svetu), o uzimanju lepih crta sveta i hranjenja naeg bia sa njima, ali i predavanju Sunevih talasa i ptica koje neprekidno uzleu iz naeg srca i na svojim krilima nose nae najdublje tenje pri datom posmatranju i interpretiranju ka svetu, usled ega itanjem mudrih knjiga ne samo da primamo duhovnu hranu, ve je i naim dubokim interpretacijama odajemo, inei da knjiga predstavlja jo snaniji i velelepniji orijentir drugim biima; Duieve radosti u Kosmosu, nevezane, opte ljubavi odslikane uzvienom, nepometljivom svetlou mira ozarenom pticom Mundaka Upaniade i Isusovim reima da neprijatelji ovekovi su njegovi domai...I svaki koji ostavi kue, ili brau, ili sestre, ili oca, ili majku, ili enu, ili decu, ili njive radi moga imena, primie stostruko i nasledie ivot veni (Matej 10:36...19:29), sa jedne, i sree meu ljudima, predane, saivljavajue poistoveenosti sa malenim, blinjim biima naeg sveta, posveenosti negovanju mikrokosmosa bliskih i neposrednih, ljubavlju obasjanih relacija naeg bia sa svetom - proetom znanjem da ko je veran u najmanjem veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem neispravan je i u velikom (Luka 16:9) - sa sve ushiujuim usponima i razoaravajuim padovima ivotne ptice Mundaka Upaniade, sa druge strane; tj. dubokog znanja da je ovek sam sebi najvea tajna, sveproimajueg znanja koje ini da pronalazimo povode beskrajnog traganja i izuivanja, kao i trenutke potpunih ispunjenosti u tihim, naizgled usamljenim prirodnim ambijentima i zadivljujuim tajnama sopstvenih pogleda na svet, sa jedne, i ispunjenosti lepotom sveta, probuenom naom temeljnom orijentisanou ka davanju, ka pruanju topline i blagodeti svim biima naeg sveta; svesti da se sveta traganja karakteriu dodirima sa kako implicitnim morem sopstvenog bia, sa temeljnim tajnama naih pogleda na svet, tako i nepreglednim skrivenim dubinama mora boanstvene Prirode, ontolokim tajnama i veno preispitujuim misijima naih postojanja;

159

! ! ! !

tehnike i improvizacije, prisebne primene nauenih komandi, dodira koje spontano izvodimo sa jedne, i prisebne sposobnosti uenja, oslukivanja tananih odgovora naeg sveta na naa fina dejstva sa druge strane, prilikom svakog muzikog izvoenja, drutvenog izraavanja i trenutka ivljenja; kontemplativnog pronalaenja etikih zvezda-vodilja odnosa naih bia sa svetom i meditativnog pronicanja u dubine mora naih tenji i htenja, osvetljavanja ovih duhovnih zvezda sa jedne, i primene ovih etikih normi u naim odnosima sa drugim biima i itavim svetom sa druge strane, tj. uravnoteenosti razmiljanja i predanog delanja, traganja za blagom duha u jezgru naeg bia i njegovog iznoenja na povrinu sveta i bezuslovnom davanju, jer ne mislite da sam doao da razreim zakon i proroke; nisam doao da razreim nego da ispunim...Ko dakle razrei jednu od ovih najmanjih zapovesti i naui tako ljude, najmanji e se nazvati u carstvu nebeskom; a ko izvri i naui, taj e se velik nazvati u carstvu nebeskom. Jer vam kaem: ako vaa pravednost ne bude mnogo via od pravednosti knjievnika i fariseja, neete ui u carstvo nebesko...Sve dakle to vam kau (knjievnici i fariseji, prim.a.) inite i drite, ali po delima njihovim ne inite; jer govore, a ne ine (Matej 5:17...5:19-20...Matej 23:3); otkrivanja novih zemalja, novih puteva rezonovanja i novih putokaza ivljenja sa jedne i njihovog plodnog kultivisanja, pragmatine primene; vienja i delanja; rada i meditacije, delanja i molitvenog odranja nae panje na svetlim eljama da naa dela zaista urode plodom, da zaista uine svet boljim; voljne orijentacije i spontane inspiracije, odlunih tenji i mirnog udisanja boanskog duha, aktivne evolucijske usmerenosti i stapanja sa prirodnim osnovama naeg bia; utabavanja staza sveta i oranja njegovih zemljita, stabilisanja i uvrivanja naih ideja o svetu i fleksibilnog prihvatanja najrazliitijih kreativnih upsidedown stavova koji temeljito pretresajui naa shvatanja o svetu, ine korenite osnove naeg uma rastresito plodonosnim; kultivisanja tla uma putanjama znanja i paljivog ouvanja nedirnutih prirodnih povrina, uzvienih, metafizikih planinskih vrhova, predela spontanosti i ne-znanja; integrisane sjajnosti i vrstine jednog dijamanta, ali sa koga se sa suznom tugom slivaju neprihvaene kapljice kie, i fleksibilne prijemivosti rastresite zemlje koja svojom velikom aktivnom povrinom prihvata kapi vode i pretvara u plodonosne osnove; specijalizacije, predanosti praenju i finom doterivanju pojedinanih, malenih i esto nezapaenih grana naeg i ljudskog stabla znanja sa jedne, i generalizacije, posveenosti iscrtavanju to irih i sveobuhvatnijih i sutinski raznolikijih konteksta, celotnih stabala znanja i prirodnih okruenja u kojima ove specijalne grane opstaju sa druge strane (jer cvetanje komunikacija u uslovima umerene specijalizacijske ureenosti istraivakih organizacija se pokazalo kao klju podsticanja razvoja sutinskih naunih otkria69), kako ne bismo prekomernom specijalizacijom potonuli u vode slepog, neodgovornog nahoenja naih istraivanja i postali poput nieovskih inverznih bogalja116 160

! !

- ili slika krahovitih ekonomskih sistema zasnovanih ne na ideji celovitog temeljnog progresa, ve unisektorske, tipske proizvodnje i/ili izvoza (najee na bazi samo jednog tipa resursa kojim data sredina obiluje)161 -, niti se pretvorili u neplodne svatare, ve svestrano upalili sve akraste lampe naeg bia i saznajnog pruanja prema svetu, plivajue na povrini radoznalo pratili ostrvske pejzae u sistemskom, analogijskom i optem upoznavanju sveta, ali i bili spremni da u pravim trenucima zaronimo duboko u pojedine grane razmiljanja i kroz njih procvetamo udesne misli, izronimo divne bisere ljudskih saznanja; periodine, potencijalne predvidljivosti i prividno nasumine tajnovitosti kreativnih hvatova koji u ravnotei Jang crta hrabrosti, odlunosti i snage i Jin crta milostivosti, gracioznosti i blage lepote, aktivnog prvog koraka i pasivnog, predano oslukujueg praenja Puta Prirode, maeve, kiice, trzalice i druge dlanove naeg sveta dre poput belih golubova, ni previe jako i grubo da ih povrede, niti previe labavo i mekano da oni odlete, uvek usaglaavajui nae blage pokrete sa golubljim odgovorima i tenjama, znajui da ih, na kraju, uvek moramo pustiti da odlete ka svojim putevima, neshvatljivim naoj ljudskosti, ali obasutih poverenjem u njihov sklad sa putevima Boijim; paljivog ouvanja panje na ciklinim nizovima uzroka i efekata koji se pruaju na relacijama izmeu naih saznajnih i etikih korena, cvetova naih prosvetljujuih idejnih izraaja i plodova nae kreativnosti, plodova koji posipaju naa tla novim semenima koja obogauju korenite putanje naeg razmiljanja i doivljaja sveta sa jedne, i spontane otvorenosti na prilive uticaja Prirode i njenih bia, neprekidne spremnosti na promene sa svakim trenom ivljenja sa druge strane, oliene, respektivno, u autopoietikoj, uzronoj zatvorenosti i iterativnoj organizaciji individualnih ivotnih sistema106 (bilo da su to elije, ljudska bia ili Gaja) sa jedne, i kontinualnoj termodinamikoj otvorenosti13, neprekidnom protoku informacija kroz nae, poput disipativnih virova, ureene ivotne strukture; vrste utemeljenosti na boanskom verom uoblienim, duboko-etikim stavovima i idejama, i preputanja promenama i stalnim, fleksibilnim modifikovanjima naih stanovita i izraaja; predanosti raanju lepotu u naim srcima i vere u nevidljivu lu duha koja, molitveno udubljeni u elje za preobraavanjem naeg bia u ista Sunca duha, sveisceljujue rasipa usklaujue putanje posvuda sa jedne, i predanosti uvianju jednakih lepota i boanstvenosti u biima sveta i raanju saoseajnih elja za njihovim uzvienjima sa druge strane, inei ravnoteu Puta u kojoj, za razliku od samo-opsesivnosti ili robovskog, odgovornosnog-tonjenja, poiva vrsta, nenaruiva biblijska utemeljenost (Luka 6:47-8), fleksibilna jaina koju ni najjae zemaljske poplave ne mogu jezgrovito poremetiti; neprekidnog samo-izvornog raanja topline, ljubavi i duhovnih dragulja ivotnosti, i njihovog neprekidnog davanja biima sveta proizilazei, takoe, iz istovremene autopoietinosti i termodinamike otvorenosti svakog bia Kosmosa -, inei da prevladamo nae plaljivosti i slabo-voljnosti koje ine da mlaka muzika, ograniena na male plafone amplituda naih kreativnih,

161

odlunih intenzifikacija i meditativnih, dubinskih relaksacija, postane poput udesnih, ka nepreglednim visinama uzdiuih i duboko, ka morsko-bisernim dubinama nae due utonjavajuih, kreativnih putovanja naeg bia u ijim naizmeninostima se raaju divne harmonije koje ka nebesima prinose zemaljske lepote, inei da se i transcendentalni, veni aneoski umovi ljubomorno zagledaju u velianstvenosti prolaznih ivotnosti129, dok sa nebeskih istota jezgra naeg bia na zemaljske predele donose lotosovske bistrine naeg intelekta i duhovne sjajnosti naih oseanja; uronjenosti u epistemoloke osnove naih temeljnih oseanja i tenji - koje kriju tajnu istinskih blagodeti naeg ivljenja, te svakog naeg i najmanjeg dejstva - i vrednosnih predrasuda naeg doivljaja sveta sa jedne, i ontoloke osnove naih saznajnih pruanja ka linijama horizonata prostiranja naeg bia i upoznavanja celotnog sveta sa druge strane, inei da radoznalo okrenuti udesima sveta obogaujemo riznice naeg duha, te da dotainjanjem temelja naeg vrednosnog iscrtavanja sveta blagomerno i veno odrivo koraamo tananim visoravnima naeg bia i sveta, otvarajui perspektive na nove i sve velianstvenije prizore ostvarenja kosmikih potencijala (jer, s obzirom da itav na svet predstavlja odsjaje ko-kreativnih dodira jezgra naeg bia i boanske Prirode, itav na svet smo i mi i Bog kao Jedno, dok se naizgled nedostini horizonti naeg sveta i naeg ivljenja direktno spoznaju ne zaslepljenim jurenjem za njima kroz nepregledna prostranstva sveta, ve mirnim i predanim silaenjem do saznajnih i egzistencijalno izvornih temelja naeg bia); polja neznanja kako u naim pogledima ka zvezdanim prostranstvima unapred i ka naem radosnom odvijanju ivotnog plesa ije vihoraste brazde ostavljamo iza nas respektivno olienih u anegdotama u kojima upitani za svrhe izgradnje enormnog teleskopa98 i izvedenog plesa, Edvin Habl i Artur Edington, slino kao i Isadora Dankan, odgovaraju da kada bismo to mogli da znamo, ne bismo ga gradili/otplesali - sa jedne, i svetlih, osunanih horizonata naih vizija i nadanja, divnih zvezdanih elja ka kojima se odluno pruaju nai ivotni koraci, pedantno ureenih ostrvaca naeg znanja i sjajnih logikih veza naih mudrih preispitivanja sa druge strane; buenja isusovskog mira (Jovan 14:27), blagosti sveprihvatanja, krotkosti i tihoe, graciozno povijenog vrata nae predanosti, uronjenog u tiha zvona naeg srca sa jedne, i isusovske vatre (Luka 12:49), revnosnog plamena naeg srca, goruih elja za prosvetljenjem pogleda na svet blinjih bia i herojskim, portvovanim pomaganjem duhovno zalutalim biima sveta, sranom isprsenou i otvaranjem brana isceljujuih tokova naeg srca, svedajuim obasipanjem lekovitim rekama naeg bia sva blinja stvorenja utonula u saznajne lavirinte i ivotne nevolje sa druge strane; iskonske tuge, oliene u kapanju suza sa bogorodijih obraza, brino predanih voljenim biima koje dre na dlanu i o ijem rastu se staraju sa jedne, i kosmike radosti, ushienosti nad treperavim plesom zvezdanih dragulja u poljima venosti, nepreglednih svetova postojanja, beskrajno prostirueg razvijanja staza otkrovenja Boije sutine sveopteg postojanja sa druge strane170;

162

konstruktivistikog ideala neizvodljivosti spoznaje sveta vienog oima drugih bia i tajanstvene, intuitivne spoznaje najdubljih oseanja blinjih stvorenja, oliene u Tao dijalogu dveju monaha o mogunosti otkria zadovoljstva koprcajuih ribica na osnovu paljivog oslukivanja sopstvenih oseanja155; ! promena, olienih u dinaminoj ureenosti neponovljive i jedinstvene Prirode u svakom njenom trenutku sa jedne, i skrovitog, tajnovitog ouvanja venih istina, vaeih za sva doba i sva bia sveta sa druge strane u izgradnji svakog naeg stava, ideje i epistemoloke celine, poput usamljenog umskog drveta ija se materija i putanje organizacije nalaze u stanjima stalnih promena, dok njegova nevidljiva, temeljita ureenost ostaje neprekinuta, te ljudskog razmiljanja pri kome se i prividno jednake ideje i zakljuci uvek raaju novim i neponovljivim misaonim putanjama, ili umovitog toka reke koju ine uvek novi molekuli, iako ona zauvek zadrava svoju celovitu esenciju; ...ini put duboke etike koju pokuava da iscrta ova knjiga. Postizanje dinamike ravnotee izmeu racionalne, konceptualizujue i planirajue svesti i svesti Puta, iste i budne, meditativne utopljenosti u trenutak sadanjosti, predstavlja jedan od najosetljivijih i najbitnijih izazova na putu savremenog srenog ivljenja. Jer, naime, dok bi nas prekomerna uronjenost u praenje niti mrea naih idejnih koncepata vodila ka bezizlaznom i vritee paninom lutanju logikim lavirintima naeg uma (sa, naravno, zavaravajuom idejom ne ka ivljenju itavim naim biem svake misterije na putu naeg ivljenja, ve ka njihovom finalnom, za sva vremena misaonom reavanju95), utonjenost u sada i ovde uz potpuno eliminisanje ljudskosti, pragmatinosti i lelujajue lepote koje nose nae vizionarske, misaono-reflektivne sposobnosti, dovela bi do animalnog, to na drumu, to na umu siromanog i daleko od spiritualno svetlog susretanja sa biima naeg sveta, inei da se moda tuno upitamo: (Savladaj prostor i sve to e ostati je Ovde. Savladaj vreme i sve to e ostati je Sada.) Pa, dobro, moda emo se, ipak, ponekada susretati na tom putu izmeu Sada i Ovde5. Samo prihvatanjem i usklaivanjem - na temeljima plemenitih dubokih tenji i boanstvenih pitanja - svih elemenata naeg ljudskog doivljaja sveta, naeg ne bludnog i inertnog, ve duboko osmiljenog i svrsishodnog, ka drugima pruajueg misaonog konceptualizovanja sa jedne, i budnog boravljenja u trenutku sadanjosti, oslukivanja i predanosti egzistencijalnom jezgru naeg bia sa druge strane, vodi nas ka postajanju aneoskih bia, ka zadivljujuim duhovnim susretima sa svakim biem sveta i itavom Prirodom, sada i ovde i du itave venosti postojanja. Ni samo budnost - mo orlovskog oka da interaktivno oitava i najsitnije putanje i razlike naeg sveta - niti samo sanjivost, matanje i apstraktno modelovanje povratnih efekata naih tananih dejstava i misli upuenih svetu, ne predstavljaju put harmonije, ve negovanje budne sanjivosti, spleta ovih dveju, perceptivnih i apstraktnih pristupa upoznavanju ivljenja. Jer, dok sama otrina vida i visprenost praenja perceptivnih linija i razlika naeg sveta, neuravnoteena sa mudro semantikim pronicanjem kroz redove u njihova sutinska znaenja i nevidljive poruke, ini put ka gubljenju objedinjujue, celovite smislenosti i kreativne intuicije na poljima naih saznanja i celokupnog doivljaja sveta (inei da otar vid moe biti opasnost za oko, otar sluh moe biti opasnost za uho, a sticanje misli moe biti opasnost za um28, kao to je pisao uangCe), totalna meditativna utopljenost, zanemarivanje stabala na raun !

163

doivljaja ume, bisera, riba, korala i beskraja suptilnih ivotnih putanja na raun doivljaja mora, rezultuje u mesearskom plutanju naim svetom du koga se zanemaruju znakovi mnogih divnih poruka Prirode koji beskrajno obogaujue proimaju svaki kutak i kameni Kosmosa. Preplitanje aranja granicama naeg sveta i mudrog pronicanja kroz ove pukotine, oigledne linije i informacije sveta u sveproimajue i sveprisutno more naih tenji, oseanja i boanske lepote, ravnotea bistrog praenja crtica simbola i znakova sveta i semantikog oitavanja znakova vremena i svesrdnog upijanja poruka Prirode, stoga jeste put hitro radosne i mirno blaene, deije duboke mudrosti. Ni samo sanjanje i mikrokosmiko konceptualizovanje, niti samo inertno, plutajue ivljenje nisu put mudrosti, ve uzajamno podstiue razmiljanje i idealizovanje sa ivljenjem naih snova, uz sve uspone i padove, poput ivotne upaniadske ptice, jesu put uenja ujedinjavanja sutine naeg bia, naih najdubljih tenji sa ureenou prirodnih promena naeg sveta. Jer, dok samo hirovito i impulsivno ivljenje ini da se vedri i zvonki glasii sirena i skakuuih riba koji okruuju na plovei brod i apuu nam duboke tajne postojanja, pretvore u tiho, limboidno more na kome umesto dobronamernog zastajkivanja i mahanja naih putokaznih ideja, one transparentno klize kolosecima naeg uma, tonei u nepovrat, prekomerne refleksije nas ine ukoenima i zamrznutima pod pritiskom sopstvenog matovitog umnoavanja moguih opcija ponaanja. Iako nas nai polu-planovi ine nesigurnima164 za razliku od bilo neprijemivog i robotizovanog, potpunog planiranja i vizioniranja nae budunosti, ili neudubljujueg stava bia, bia koje bez meditativnog odravanja panje na temeljima svojih tenji i srca, potpuno preputeno pluta ulnim vodama Prirode -, znajmo da se upravo u putevima najveih nesigurnosti otvaraju vrata najdrastinijim progresima. Budno sanjanje, razmiljanje na osnovama naih predanih, dubokih elja za oplemenjivanjem sveta, jeste istinski plodni put naeg i opteg razvoja, put na kojem pronicanjem u prirodne veze koje u neraskidivu celinu povezuju sve detalje naeg sveta, prodiremo u sutinu naeg bia, i obrnuto, udubljivanje u nae najdublje etike tenje pri svim, i naizgled najmanje znaajnim postupcima, vodi nas ka mudrom pronicanju kroz oigledne linije i veze sveta do njihovih dubokih znaenja i putokaza. Ako ovek razmilja o vezama meu njegovim prirodnim ivljenjem, ako pazi na oseaje koji ga obuzimaju pri posmatranju prirodnih predmeta i predstava, kada se eta umama, poljima, kada hoda dolinama, kada se penje po gorama, nalazi puno niti koje vezuju njegovo srce za osetljivost i miljenje sa prirodom. I to vie svest saznaje o tim vezama, to dalje pronie u spoznaji same sebe. Stoga, u svrhu saznavanja, moramo spoznati sve strane naeg duevnog ivljenja. elimo li prii do celine, moramo poeti sa pojedinanim delovima30, pisao je Joef tefan, pokazujui nam na uzajamnost spoznaje sutine boanske Prirode i boanstvenosti sopstvenog bia. Ne postoji, stoga, upoznavanje tajni Prirode bez pronicanja u tajne sopstvenog bia, i obrnuto, spoznavanje sopstvenog bia bez ogledanja naih najdubljih tenji u ogledalu Prirode, jer naa dua i Priroda neprekidno se zaljubljeno ogledaju na putu njihovog evolutivnog plesa izmeu razdvajajuih raznovrsnosti i istog jedinstva. Na kraju krajeva, a i na poetku svega, kao to nam novozavetne rei da u poetku bee re, i re bee u Boga, i re bee Bog (Jovan 1:1), i drevno indijsko AUM pokazuju, jeste muzika, sveproimajue vibriranje bilo super-struna, bilo interatomskih i meumolekulskih interakcija ili talasia kvantnog mora i trepereih srca

164

zaljubljenih bia. Jer, Put kao simbol ureenja sveta u svom ujedinjenju spojenosti i razdvojenosti, jeste i simbol muzike koju ine individualna treperenja kao neprekidna kretanja ka i od, splet tenji ka pribliavanju, ujedinjenju, tezi sa jedne, i tenji ka razdvojenosti, samostalnosti i svojevoljnosti, antiteze sa druge strane, inei igru kroz koju se razvijaju sve udesnije forme ivota, znanja i lepote. Sve u Kosmosu se nalazi u stanju naizmeninog udisanja i izdisanja, irenja i skupljanja, pribliavanja i udaljavanja, toplih dodira i radosnog odmahivanja, jedinstva i razdvojenosti, plime i oseke, razvoja i uvenua, davanja i uzimanja. Stoga i stres predstavlja ambivalentnu pojavu, s obzirom da predstavlja samo jednu stranu muzike ivota koja odgovara energetskom nabijanju. Komplementarna, oputajua strana stresu budi dinamiku ravnoteu kroz koju se razvija neprekidna simfonija naeg bia, ije jezgro kao Tao naeg bia, duboko zadubljeni moemo pratiti oslukivanjem dubina naeg srca. Dok otklon od ove ravnotee u stranu preteranog stresa rezultuje poveanim mentalnim i telesnim pritiskom, misaonim optereenostima, histerinim pranjenjima i potencijalnim nervnim slomovima, neravnoteni otklon u smeru prekomerne relaksacije vodi do opadanja budnosti, aktivnog nivoa panje i kreativnog intenziteta volje i naih dubokih tenji kao pokretaa tokova naeg delanja i duhovnog napretka. Stoga ne maksimiziranje bilo ega, nikada ne logika to vie, to bolje, ve optimalnost i dinamika, budna, neprekidno kreativna ravnotea putanja koje ine i koje stvara nae bie, jesu ideal mudrosti. A na ovom putu, znajmo da svako bie jeste muzika nepresunih dubina i bisernih bogatstava, beskrajno izvorite prosvetljenja naih pogleda i itavog sveta, te da i mi jesmo poput antena radio-odailjaa naeg srca i uma, poput radiohead-a koji sa svakom naom milju (koja podrazumeva naizmenina zatezanja i melodina oputanja struna naeg uma, putanja koje povezuju nae bezbrojne koncepte i ideje ureenosti sveta), udisajem i izdisajem, alje najlepu muziku svetu irom kosmikih prostranstava, penetrirajui svojom, bilo smirenou i harmoninim strujama, bilo valovitim oseanjima ljutnje i razjarenosti, u more celoga Kosmosa, utiui duboko i na brodove ivih bia itavog sveta. A znajmo i da u toku muzike ivljenja, poput dez improvizacije, uvek postoji put kontekstualizacije itavog prethodnog toka naeg sviranja u prosvetljene vode, pruanja udesnog smisla svim prethodnim harmonijama putanja naeg bia, iskrenom pratanju i pokajanju, te stvaranju prosvetljenih temelja naih pogleda i prebiranja ica na harfi ivota, iz mora pogreaka i disharmonija na nivoima naeg razumevanja, prosuivanja i delovanja. Shvatanje evolucije i mentalnih procesa kao nasuminog, idejnog i genetskog meanja karata, isprekidanog trenucima selekcije, verifikacije, daljeg odranja i, eventualno, reprodukcije selektovanih putanja (kreativnog i radosnog plesa na petoparcu nasuminosti)116, ukazuje nam na element intuicije kao na inherentnu komplementarnost logikom razumu u svim vidovima prirodnih ureenja, ukljuujui i lateralizaciju modane sfere na hemisferu analitike, sekvencijalne, algoritamske prirode, serijskog procesovanja, frojdovskog sekundarno-procesnog, Pirsigovog klasinog razmiljanja sa jedne, i hemisferu slikovitog, holistikog, sintetikog, paralelnog procesovanja, frojdovskog primarno-procesnog, Pirsigovog romantinog razmiljanja sa druge, komplementarne strane. Dok nas sama intuicija, nerazumna imaginacija i neuhvatljiva lepravost uma, bez ukljuivanja intelektualnog, promiljajueg elementa ine duhovnim vetropirima, iskljuivanje intuitivnog pogaanja iz naih svakodnevnih odluka, rezultuje u robotizovanosti, fizikoj, emotivnoj i idejnoj ukruenosti i kreativnoj

165

blokiranosti. Sva vredna nauna i umetnika dela su ponikla iz ljudskih umova koji su na osnovama razmiljanja i doivljavanja sveta spontano negovali spoj racionalne rigoroznosti i umetnike, poetske senzibilnosti, zajedno ukorenjenima na putanjama najdubljih etikih vrednosti. Celokupni domen najdivnijeg ljudskog stvaralatva, stoga, moemo zamisliti rezultatom plesa kristalno iste jave na maglovito nejasnim obalama sna, s obzirom da se najkreativniji uvidi odigravaju upravo u mentalnim predelima dodira sanjivog matanja (jer nae sanjanje, spontani i naizgled nasumini tok unutranjih vizija moemo pratiti i u naem budnom stanju, stiavi um naih svakodnevnih ulnih opaaja, umirivi more naeg bia i tako otvarajui vrata mogunostima hvatanja divnih leptirastih misli i ideja u logike mree naih predstava sveta, i njihovog izlaganja, dodue u obeivljenom, reitom obliku, na izlobama nae kreativnosti) i logike intersekcije na temeljima naih najdubljih vrednosti i tenji, usled ega, kao to je Horhe Luiz Borhes smatrao, pisanje (i svako ljudsko delo) predstavlja san sa vodiljom46. U staroj indijskoj prii, din kao metafora moi ljudskog uma, pokuava da uini slugom i pojede ljudsko bie koje ga od poetka konstruktivno ne zaposli, koje zaboravi na drevno so-ham, na meditativnu usredsreenost na muziku Prirode i naeg, unutranjeg bia. Slino tome, sama lepravost uma, preputenost reci imaginacije, vodama Maje, neuravnoteena sa, poput strele vetog, duhovnog strelca usredsreenim umom koji stoji na temeljima sopstvenih vrednosti i tenji, i razumom filtrira i selektuje produkte nae neobuzdane matovitosti u svrhu pragmatinih ishoda naeg bivstvovanja i razmiljanja, moe brod ija jedra usmerava na Um, navesti na uzburkane predele, nezgodne virove i opasne vrtloge, dok meditativna utonjenost u jezgro naeg bia, u blagodetnu riznicu naeg venog, duhovnog sjaja, poistoveivanje ne sa dimniastim zamagljenostima naih misaonih konceptualizacija i krojenjem logikih lavirinata u potrazi za finalnim odgovorima na nae znatieljne, tragalake stavove, ve sa svetlim, sunanim plamenom naeg srca (inei da postanemo ne povrni istunci91, ve odrazi boanstvene istote, istote koja bez obzira na pranjavost i prividnu neuglednost naih izraaja, obasipa svet neprimetnim, ali sveproimajuim sjajem nae izvorne dobrote), u sprezi sa vernim sveprihvatanjem toka prirodnih putanja i metaforinim, analogijskim kreiranjem odgovora na raznolika kosmika pitanja, odgovora koji uokviravaju naa sveta, tragalaka pruanja u sve ire kontekste, inei ih uistinu sve udesnijim i bogatijim, vodi nae bie i Prirodu, uzajamno, ka blistavim vodoskocima evolucije ivota. Jedinstvo u raznovrsnosti, harmonija sintetinosti i analitinosti, holizma i redukcionizma - koji nose religijsku smirenost ispunjenosti i savrenstva, i potencijal pragmatine, razlikujue delatnosti, respektivno - predstavlja jednu od kljunih ravnotea koju je nuno postii na putu evolucije nae svesti. Sa jedne strane, pretvaranje mnogih I u Y, mnogih tananih grana stabla naeg znanja u nove pupoljke novih razlikovanja, razvitka novih informacija i obogaivanja crta i granica naeg sveta, predstavlja nuan preduslov napretka ivotnosti, naih saznanja i radosnih ispunjenosti, dok paralelno povezivanje sve bogatijih stabala znanja u jedinstvene celine, nalaenjem zajednikih korena stvarima i analokih putanja koje povezuju stvari i iz najudaljenijih kutaka Kosmosa u zagrljaje zajednikosti, ini preduslov odravanje harmonije ljudskih bia sa putevima sopstvenog informativnog napretka. Mnoge parametre savremenog opisivanja sveta, tako, u budunosti oekuje razlaganje na sve sloenije spektre novih individualnih karakteristika (tako se, na primer, dananji, preterano jednostavan parametar motivacije studenata lako moe razloiti na itav spektar motiva kojima pripadaju

166

tenje ka pomaganju svetu kroz aktivnosti omoguene posredstvom steenog znanja, zadovoljstvo, radoznalost, elja za sopstvenim usavravanjem, samo-realizacijom, samoispunjenou, samo-dokazivanjem, priznatou u svetu, slavom, bogatstvom, moi itd.)70, premda se uveanja suptilnosti razumevanja i doivljavanja sveta moraju odigravati uporedo sa umirujuim otkrivanjima da sve je Jedno, da sve predstavlja manifestaciju boanske potrage za putevima prevoenja sveta raznovrsnosti u prosvetljujue znanje o Jednoti svega. Meutim, ovakve putanje jedinstva u raznovrsnosti moraju biti suptilne, nenametljive i nekoee, jer, u suprotnom sluaju, svoenje razliitih pristupa upoznavanju i istraivanju sveta na nae sopstvene jezike i metodoloke paradigme pod parolom ujedinjenja i konstruktivnog povezivanja, moe delovati inspirativno razarajue i kreativno uniformiue. Poput Konfuijeve niti koja povezuje sve ostale niti u snaan kanap njihovim zaokruivanjem u novom prostornom i funkcionalnom domenu, putanje jedinstva se moraju nenametljivo prostirati na novim dimenzijama, na znatno irim i sveobuhvatnijim perspektivama sagledavanja raznovrsnih saznajnih, ivotnih i kreativnih ljudskih pristupa, podstiui tako i dalji, slobodan razvoj pojedinanih disciplina, ali sa tajnovitim smekom iza koga se krije znanje da sve jeste u harmoniji sa Putem Prirode, da itavi skup uoenih raznovrsnosti jeste savrena komplementarnost, nalazei time i malene komedije u sukobima raznoraznih disciplina po pitanjima prilaza istinitosti svojih zakljuaka, privilegovanosti spoznajnim perspektivama, relevantnosti istraivakih metodologija itd. A tiha svest da se ovo zaokruivanje snopova, snopova snopova, snopova snopova snopova... u sve bogatije evolutivne veze i sve grandioznije sklopove struna sa kojih se prostire muzika Prirode, prua u nedogled kosmikog beskraja, inie nas blaeno skromnim, proimajui nas znanjem da nae uokviravanje raznovrsnosti sveta u smisleno jedinstvo ne predstavlja finalni poduhvat, ve samo jo jedan u moru kreativnih koraka na evolutivnom uspinjanju i buenju boanskog duha Prirode. Do tada, nae iskreno, predano upoznavanje i istraivanje sveta, nae traganje putevima pronalaska niti jedinstva koje nas ujedinjuju u celinu jedne - poput Sunca koje nosi samo sjaj radosti jedinstva - Boije misli, podsea me na igranje radoznalog deteta na ljunkovitoj plai, deteta saivljenog sa tajanstvenim crticama i oblicima kamenia, i njihovim misterioznim hijeroglifskim porukama jezgru naeg bia u traenju odgovora na pitanja koje krije dubine naeg srca, pitanja puteva ujedinjenja svih ovih fascinantnih kamenitih fragmenata u celovitu sliku, u zadivljujuu fresku boanskih, sveproimajuih i sveujedinjujuih misli. I kada jednom doemo na cilj naeg puta, kada ceo svet prosvetlimo jednom novom sunanom sveu koja nezaustavljivo zane da, poput bljetave kugle, novoroenog zvezdanog izvora, osvetljava itav Kosmos, moda emo se sa blagom nostalgijom seati vremena traganja i upitkivanja, prebiranja kamenitih odlomaka naeg sveta u rukama, radoznalou i eu za duhovnom spoznajom, za spoznajom same boanske Ljubavi proetim umom, kao najlepih trenutaka bivstvujueg upoznavanja bia i Boga, inei da ne samo jedinstvo ili samo raznovrsnost, ve njihovu igru uzajamnog preplitanja, slino kao i put, simbol istovremene spojenosti i razdvojenosti, sagledamo kao najlepi poklon Prirode, kao najdivniju ravnoteu naeg postojanja, kao sjajnu kosmoloko-teoloku krunu i povod venih radosti saznanja. Premda je osnova klasinog, materijalistikog i naunog pristupa delanja u svetu sadrana u stavu da se svet i nae bivstvovanje usavravaju iskljuivo menjanjem sveta, mudri mislioci su od davnina znali da se svet sutinski menja menjanjem naih

167

sopstvenih pogleda na svet, saivljavanjima sa crtama i biima naeg sveta, dubokim uenjem posredstvom intuitivnih i analokih dodira sa putanjama naeg sveta, putem iskrenog i predanog saznajnog kontakta sa Prirodom. Ipak, harmonini Put Prirode, srednji Put, ogleda se u uzajamnom idealistikom usavravanju temeljnih postavki naeg doivljavanja sveta i interpretiranja prirodnih putanja sa jedne, i pragmatinom, praktinom modifikovanju pojavnih putanja koje povezuju naa iskustva, pokrenutom eljama za stvaranje dobrobiti biima naeg sveta, sa druge strane. Dok nas samo vizionarenje i idealizovanje naih postupaka, bez njihove primene i pretvaranja dobrih misli i temeljne etike u dela, ini da na duh bude sran, ali telo slabo (Matej 26:41), utapajui nas u bezvoljne, ukoene apstrakcije i matarenja, samo delanje bez inherentnog promiljanja i paljivog praenja odgovora Prirode na nae tenje i dejstva, ini nas muvama bez glave u kojima se nepovratno utapaju mnogi dragoceni putokazi Prirode, te se u uzajamnosti konstruktivnih promiljanja i spontanih ostvarenja njihovih apstrahovanih rezultata, krije tajna puta saznajno-pragmatine i duhovne ravnotee. Postati smiren poput mirnoga mora na kome se i najmanji ubor jasno uje, ali da pri tome ne postanemo pospani i neosetljivi, slino kao i podsticanje budnosti, ali da pri tome ne postanemo razdraljivi, ve negovanje budne mirnoe predstavlja nau duboku orijentisanost na putu ka svesti Puta savremenog doba, svesti koja se nee u svrhu ouvanja sopstvenog mira iskljuivati od impulsa sredine, misli, oseanja i suptilnih ekspresija bia koja nas okruuju, ali ni koja nee, gubei sopstvenu introspektivnu staloenost i odlunu odgovornost, biti zablenuto ili navalentno okrenuta prema drugima (jer pomo, a ne napad76 mora biti na put), ve koja e uvek traiti srednji Put, doivljaj mira u najveoj gunguli i buci180, te doivljaj sveprisutnosti sopstvenog bia u najveoj tiini i usamljenosti. Mnotvo simbola religijskih tradicija nae civilizacije ukljuujui Tai-i-tu ideogram i hrianski simbol krsta - ukazuje nam na susretanje alternativnih izbora, interpretacija i putokaza u jedinstvene komplementarnosti kao vrhunski etikog puta unapreenja naeg sveta i pronalaenja opte konstruktivnih izbora. Kada god nam se ini da pravi put potie samo odozdo ili samo odozgo, setimo se da u njihovoj dinamikoj ravnotei poiva put harmonije i blagodeti. Tako, moi Uma i preputanje biolokim spontanostima u uzajamnoj ravnotei grade fleksibilne i snane ivotne strukture. U gravity and grace ravnotei teologije Simone Vej se krije tajna prevazilaenja depresivnog uvianja da feather hits the ground before the weight can leave the air131, i postajanja poput okrilaenog, pernato lagano ploveeg, isto duhovnog bia koje neno, posvuda iznedrujui darove lepote i blagodeti sa svojih dlanova, niti se aristokratski uobraeno uzviuje i udaljava od tekoa ljudskosti, niti se zagubljeno zatreskava o tla ljudskih strasti i duhovno razarajuih tenji, ve graciozno, aneoski pluta i najneuglednijim, najteim, raskolima proetim, najmranijim predelima sveta (znajui da se pod dejstvom duhovne gravitacije, susreta sa polaritetnim sukobima naeg sveta, razvijaju krila duha, dok se i obrnuto, obogaenjem nae duhovnosti podstie evolutivni razvoj dinamikih, uzajamno potencirajuih, polaritetnih interakcija Prirode), jer ne u uzletanju i beanju od problematinih, duhovno i etiki zapostavljenih predela, ve u posveenosti njihovom odlunom i hrabrom prosvetljenju se ogledaju naa istinska postignua na putu evolucije duha. Danas se esto smatra da potencijalni put dostizanja ekoloki, ekonomski i kulturno odrivog globalnog drutva poiva ne samo u politikim, top-to-bottom regulacijama i ogranienjima, ve u ravnotei ovakve metodologije sa

168

negovanjem temeljnih vrednosti, bliskog, oplemenjavajueg, bottom-to-top, grass-root kontakta (jer aktuelne generacije ne oblikuju sutinski svet eksplicitno nauenim pravilima ponaanja i kreativnog delovanja, ve upravo kroz steene vrednosti bliskosti, neposrednosti i saivljavanja na osnovama svojih meuljudskih i ekosistemskih kontakata). I prebiotiki nastanak ivota ivota koji je u svojim poetnim fazama sadravao komplementarne aktivnosti fotosintetikih i fermentiuih mikroorganizama99, odraavajui nam uvek kontrastnu, uzajamno dopunjujuu, ko-evolutivnu prirodu ivota danas se moe objasniti samo istovremenim prihvatanjem raznovrsnih alternativnih hipoteza, susreta endogenih, autokatalitikih sinteza, elektrinih pranjenja u organskim primordijalnim supama, primitivno membranskih efekata reverznih micela174 i bioaktivnih kristalnih povrina zemaljskih stena sa egzogenim uticajima kometa, meteorita i interplanetarne praine31, dok se poreklo Zemljinog uzavrelog jezgra - koje u sprezi sa kontinualnim prilivom Suneve svetlosti ini geofizioloke pokretake osnove neprekidne evolucije ivotnosti nae planete moe potraiti u sudaru dveju planeta pre oko 4,6 milijardi godina99, sudaru iz koga ne samo da se rodio na prirodni planetarni satelit, ve se i omoguila segregacija stena i izbijanje lakih metala i minerala na povrinske slojeve planete, inei ih gradivnim elementima buduih ivota. Na tvrdnju svoga uenika da njegov uitelj, Konfuije, zasigurno poznaje mnogo toga, Konfuije odgovara: Ne, ja ne znam puno. Ono to ja znam je samo jedna nit. Ali, ona povezuje sve ostale. I mudra, smirena i sveprihvatajua svest koja ne odbacuje nita na svome putu, ve sve prihvata i vodi za sobom, oslanjajui se na opte, sistemsko rezonovanje, na znanje o zajednikim putanjama koje povezuju sve u Prirode, jeste poput ove konfuijevske niti koja povezuje mnotvo niti konoplje u snane snopove ija izdrljivost, u skladu sa holistikim, sinergetskim objedinjavanjem u okviru koga suma rezultujuih sistema predstavlja vie od sume sastavnih delova, moe initi pragmatine kanape u raznovrsnim ljudskim poduhvatima. Tao nije biranje izmeu ovoga ili onoga, Tao je prihvatanje svega28, pisao je uangCe, i istorije naeg jezika, nae ivotnosti i civilizacije nam mogu pruiti slike mnotva mudrih odluka baziranih na dubokom znanju da se uporednim negovanjem naizgled meusobno iskljuivih opcija, usklaeno zamahuju krila ptice nae kolektivne svesti (dok bi, u suprotnom, ona, sledei jednostrane odluke, vrtela sebe u krug). Dok zatvaranje naih ivotnih kvaliteta u uske okvire i odbacivanje komplementarnih, drugaijih puteva, vodi u vode degenerisanosti, prihvatanje raznovrsnih opcija i njihovo slobodno usklaivanje u nove konstruktivne sheme i nove sfere jedinstva, predstavlja puteve istinskih napredaka. Potencijal fizike skladnosti bia nastalih genetskim meanjem rasa je znatno vei u odnosu na degenerisane, incestno zaete organizme, adaptivnost raznovrsnih ekosistema i seksualno reprodukovanih grana ivotnosti je superiorna u poreenju sa slepim evolutivnim izdancima klonova, genetski identinih individua, dok je poznato postepeno osiromaenje i izumiranje monoglotskih jezikih kultura u odnosu na pojavu razgranavanja jezika otvorenih na strane uticaje, sagledivu na nizu primerima cvetanja planetarnih kultura praenih susretanjima i uzajamnim oploavanjima jezika37, obiaja, puteva razmiljanja i doivljavanja sveta. Svet koji se stvara ispred naih oiju, tako, ne predstavlja objektivnu stvarnost, nezavisnu od naeg bia i naih najdubljih tenji, niti predstavlja na solipsistiki izum, ve put, dodir izmeu perceptivno konstruiueg uma i Prirode, epistemologije i ontologije, sina i Oca, inei sve to postoji, svaki kvalitet, svaku crtu sveta svetim

169

Duhom. Tako, niti smo ostavljeni sami svojoj volji i samostalnom kreiranju naih sudbina posredstvom naih najdubljih tenji (to bi, u neku ruku, takoe odgovaralo egzistenciji kartezijanskog Boga koji navija mainu, postavlja u ovom sluaju ogledalski zakon po kome Priroda ogleda nae najdublje tenje, inei divan svet u oima duboko predanih i blinjima posveenih bia), niti opstaje sudbina nezavisna od nae slobodne volje, svet u kome smo samo deterministike lutke, ve je itav svet nepredvidljivi Put, dodir izmeu Boga i njegove dece, kroz koji ona ue, razvijajui svoj duh, inei svet sve prosvetljenijim i lepim, i postajui, polako, korak po korak, jedne nove zvezde, Sunca koja bezuslovno daju i ne trae nita zauzvrat, stvarajui nove udesne svetove, prepune Ljubavi, prosvetljujuih spoznaja i radosne topline. I kada kontekst, poput slepe mrlje naeg vidnog polja, nevidljivi, ali u ko-kreaciji naeg sveta kljuni okvir u kome sagledavamo sve puteve Prirode, postane svetao poput Sunca, kada bezuslovno, ne oekujui nita zauzvrat, pone da daje svenaokolo beskrajno blago iz riznice naeg srca i duha, kada dotaknemo same temelje due naeg bia i izronimo iste bisere na povrinu sveta, kada svetli plamen naeg srca pone da obasjava zatamnjene kutke naeg sveta i budi uspavane i skrivene lepote, sanjive princeze i travice, znaemo da tek oko jezgra bljetavog Sunca, Sunca koje ponekada, poput svakog svetlosnog izvora ne primeuje svoj svetlosni uinak, budui slepo na njega, opstaju vremenske, zemaljske pojave kao ogledala naih dubokih tenji. Oblaci i vetrovi su ti koji se ponekada ljute, ali Sunce neprekidno voli. Poistoveivanje sa oblacima i vetrovima naeg sveta, sa sferama volje, dubokih tenji i elja koje, poput planeta okruuju Sunce nae due, uva sakrivenim nau boansku klicu postojanja, dok nam znanje da se beskraj boanske Prirode krije u nama samima, da nam silazak u temeljne tajne naeg bia otvara panoramske, beskonano rasprostirue kontekstualne poglede na svet, otvara puteve ka ovladavanjem naim dubokim tenjama - na slian nain kao to Um bia poput uzdi dri na harmoninom okupu i usmerava konjske zaprege naeg bia76 - inei ih konstruktivnim usmeriteljima evolucije naeg bia i celokupnog sveta, evolucije koja se, na slian nain kao to unutranja evolucija umetnika rezultuje u smirenosti uma istovremeno kada i objekat njegovog rada dostigne stanje radijantnog mira124, odigrava uvek uporedo. I u kontekstu ovakvih prirodnih metafora, bitno je primetiti da ne samo da ulni doivljaji deteta u majinoj utrobi podseaju na svetlucanje zvezdanog neba i um mora - podseajui nas na poetak i kraj naeg zemaljskog putovanja (poetak i kraj koji se, kao i uvek, stapaju u nerazluivu celinu) koji poivaju negde sa zvezdama - ve i da se ivotnost uvek razvija uporedo sa neivotnim planetarnim putanjama, te da bez drvea ne bi bilo kia, a bez kia ne bi bilo drvea99, usled ega jasno moemo primetiti da itav svet predstavlja refleksiju saznajnog i ontolokog jezgra naeg bia, da Priroda ne samo da oblai boje duha39, ve da ona jeste ogledalo nae due, cilj prepoznavanja nae boanske sutine, nas samih u svakom tragu njenog i naeg evolutivnog putovanja. Pronalaenje sebe u svemu i svega u sebi jeste, tako, cilj naeg upoznavanja sveta, uenja i istraivanja celokupnosti dodira naeg bia i Prirode. Inspirisan potragom za pronalaenje kompromisa izmeu analitike, pronicljive i prosuujue svesnosti i plutajue, spontano plovee i meditativne svesnosti, klasine nauno-filosofske nastrojenosti i religiozne svesti Puta, Robert Pirsig je pisao: Uzimamo aku peska iz beskrajnog pejzaa svesnosti oko nas i tu aku peska zovemo svet... Izgleda ujednaena na prvi pogled, ali to je vie posmatramo, otkrivamo da je sve raznovrsnija.

170

Svako zrno peska je razliito. Nijedna dva nisu ista... Klasino razumevanje se bavi gomilicom i osnovom sortiranja i meupovezivanja. Romantiko razumevanje je usmereno ka aci peska pre nego to sortiranje otpone... Ono to je postalo aktuelna neophodnost je nain razumevanja sveta...razumevanje koje nee odbaciti ni sortiranje peska ni kontemplaciju nad nesortiranim peskom. Jedno takvo razumevanje bi, umesto toga, teilo da usmeri panju na beskrajan pejza iz koga je pesak skupljen124, pokazujui nam na put ujedinjenja naune i umetnike svesnosti, i to kroz potragu za sveprisutnim temeljima, implicitnim morem boanstvenosti na kome naa svest koja oliava uenje na beskrajnom putu opte evolucije ivotnosti, poput broda sa jedrima sazdanim od ispletene harmonije praktine svesti i naune rigoroznosti sa jedne, i zadivljene religioznosti koja u svakom biu sveta vidi boanski izvor dobrote i nepregledne lepote, plovi. Jer, pruajui na pogled i ruke saznanja u nepreglednu daljinu, shvatamo da se, plovei ka beskrajnim puinama, zapravo besprekidno kreemo ka saznajnim temeljima naeg bia, vodei nas ka prosvetljenoj mudrosti, ka sveispunjujuem oslukivanju odzvanjanja srene muzike u dubinama naeg srca, ka znanju da svaka molitva srca podsea na zaranjanje do dna mora i hvatanje u ruke blagodetnih zrnaca peska, upoznavajui i dodirom obogaujui temelje naeg bia, naih pogleda na svet, smisla koji udahnjujemo oslukivanim zvucima, dodirivanim predmetima i miljenjem raajuih puteva. Kontekst i temelji, nebeska uokviravajua sfera i jezgro naeg bia, svet i naa dua, stapaju se, tako, u neraskidivu celinu. I tada znamo da itavi temelji naeg vredno negovanog saznajnog i kreativnog pruanja svetu, skriveni i duboki koreni koji su slali okrepljujue, milostive i blago suzne kapi ka vidljivim, zemaljskim oima naeg bia, postaju sazdani u nebeskim, zvezdanim sferama, da itav svet postaje u nama i mi u svetu, te da, u skladu sa Isusovim putokazima da ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i ra unitavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne unitava ni moljac ni ra, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; jer gde je blago tvoje, onde e biti i srce tvoje (Matej 6:19-21), nae srce postaje duhovno nebesko, sveprisutno, poput ptice koja radosno letei venou vaz-duha, spontano rasipa klice boanskih spoznaja, poput zvezdanih embriona, irom tla Prirode. Ne praenje jednostranosti, uzimanje jednih strana polaritetnih ravnotea sveta i odbacivanje drugih, ve njihovo svestrano prihvatanje i pronalaenje konstruktivnih opcija u njihovom spletu, predstavlja put mudrosti. Dok nas, tako (za razliku od bilo totalne zaslepljenosti zemaljskim svetom prolaznosti uz zaboravljanje na divotu duhovnog sveta, ili blanko, inertnog plutanja nebeskim visinama sa zaboravljanjem na saoseanja sa zemaljskim putanjama ispod nas), bilo pruanje naih ruku nadole, a glave gore tj. nesamo-svestno delanje u svetu sa utopljenou istog uma u oblacima nebeskih, neprolaznih, religijskih misli ili ruku nagore, a glave dole tj. predanom stopljenou sa lepotom zemaljskog sveta i uznoenjem cvetova naih spoznaja ka nebeskim visinama, doputanju da se zagrcnemo od lepote u susretu sa divnim, plemenitim tenjama bia koja nas okruuju ini uravnoteeno kreativnim, mudrou obasipajuim ljudskim biima, biima koja niti ispreno (i sutinski krhko, kruto i nefleksibilno) pokuavaju da prebrode zidove njihovog pruanja prema svetu, niti povijeno i pogrbljeno klonu pod teretom briga koje nose ovi zidovi, ve ravnoteno, hrabro se susretajui sa svim branama i blokadama nesmetanog toka prostiranja svetlosti njihovog duha i ivotnosti prema itavom svetu, i pretvarajui ih u kreativne opeke

171

priobalskih zdanja, svetionike sa lepravim pogledima na more ivota, postaju bia koja su odrazi savrene, fleksibilne ravnotee unutranje snage i milostivosti, ravnotee predanosti Nebu i Zemlji, svetu neprolazne duhovnosti, unutranje istoe Sunca due u nama sa jedne, i zemaljskoj, prolaznoj lepoti, plesu svetlosti i tame u kome se raaju plodovi radosnih usklika prirodnoj slavi sa druge strane. Za one koji misle kao mi, sve stvari pleu sobom: one dolaze i pruaju ruke i smeju i odlaze i vraaju se. Sve ide, sve se vraa; veno se obre toak postojanja. Sve umire, sve se rascvetava opet; veno tekui godinom postojanja. Sve se cepa, sve se isceljuje nanovo. Veno gradi sebe ista kua postojanja. Sve stvari se rastaju, sve stvari opet pozdravljaju jedne druge. Veno istinit prema sebi ostaje prsten postojanja. Svaki tren zapoinje postojanje, oko svakog 'Ovde' okree se lopta 'Tamo'. Sredina je svuda. Kriv je put venosti, teile su u ovom duhu umske ivotinje klonulog Zaratustru, pokazujui mu na venost Prirode, venost koja dolazi do izraaja kroz neprekidne cikluse postojanja, te da svaki izlazak i zalazak Sunca, svako raanje dana i noi, predstavlja samo posledicu obrtanja Zemlje u beskrajnom toku vremena43. I premda je Artur openhauer zapoeo svoje najuvenije delo reima: Svet je moja predstava': ovo je istina vaea u odnosu na svako ivotno i saznajno bie, premda je samo ovek moe prineti u reflektivnu, apstraktnu svesnost. Ako zaista uini to, filosofska razboritost svie nad njim. Tada mu postaje jasno i sigurno da on ne vidi sunce i zemlju, ve samo oko koje vidi sunce, i ruku koja osea zemlju; da svet oko njega postoji samo kao predstava, drugim reima, samo u odnosu na drugu stvar, naime ono to predstavlja, a to je on154, i premda se slaem da je svet naa predstava, mi ipak nikada ne vidimo zaista ruke i oi koje sutinski ko-kreiraju na svet u dodiru sa Prirodom, ve samo percepiramo plodove ovih dodira, usled ega Sunce i oi koje vidimo predstavljaju samo plodove puta koji se prua izmeu izvorno boanskih temelja Prirode sa jedne i naih duhovnih temelja sa druge strane. Nae oi i ruke tako su samo odrazi nekih dubokih oiju duha i jezgrovitih prostiranja zraka zvezde naeg srca ka biima sveta, a slino tome, i nae Sunce kakvo ga vidimo danas samo je odgovor na bogatstvo duha skriveno u srcu naeg bia i odraz naeg stadijuma u beskrajnoj evoluciji, beskrajnom kretanju na putu pravednikom koje je kao svetlo videlo, sve vema svetli dok ne bude savreni dan (Prie Solomonove 4:18), kretanju ka sve udesnijim i zadivljenijim zalascima i raanjima Sunca i metaforama jedinstva uma i Prirode, jednote koja daje ivot i poziva stabljike klica prirodne evolucije da se vinu uvis ka nebeskim predelima istote i duhovnosti. I na ovom putu znajmo da se, slino kao to kruni pokreti naih koraka superponirani na linearnu podlogu rezultuju u kretanju unapred, stalno kretanje dva koraka napred, jedan korak unazad u linearnom toku vremena, kretanje koje nam ponekada moe izgledati kao uzaludno, besmisleno i protraujue vrenje u krug, kroz neprimetne galaktike i civilizacijske spirale nas vodi zaista unapred, putem beskrajnog toka evolucije, sve velianstvenijih i blistavijih dodira boanskih Sunaca i oiju Prirode. Stoga, ne bitka za uveanje jednih strana polariteta Prirode na raun eliminacije drugih ini put odranja naeg akrobatskog hoda du tananih, srednjih Puteva ivota i prostiranja skladne i sveproimajue muzike naeg bia sa svakom naom milju, sa svakim otkucajem crca i pokretom, ve samo uravnoteenje raa trijumf148, kao to je smatrao SunCe. Ne sebina zgrtanja ili oajavajua odricanja od sebe, ve naizmenina pribliavanja i udaljavanja poput titraja ice gitare ivota, uzimanja prane Prirode sa svakim naim udisajem, meditativnom predanou i inspirativnom milju sa jedne, i

172

kreativna davanja itavog naeg bia svetu sa druge strane, slobodna hranjenja ostavtinama religioznih, umetnikih i naunih tradicija ljudske kreativnosti, prisutnih i u svakom detalju naeg sveta (jer svaki um i svako zrnce praine Prirode govore prie o bezbrojnim ljudskim tenjama i doivljajima sveta) sa jedne, i kroz ljubav koja kao u igri tenisa sve daje, doprinosei radosti bia u dodiru stvaranje dela koja e stajati u slavu i dobrobit itavom oveanstvu sa druge strane (jer, samo kroz zavet o umotavanju svih naih utisaka u arobne poklone naih dela koji e produhovljavajuim snovima obasipati bia sveta, okolnosti sveta e se usklaivati tako da se neprekidno konstruiu putevi koji nas vode ka ostvarenju susreta sa datim utiscima), ine puteve istinskih harmoninosti i otkrivanja blaenosti postojanja, trijumfalnog uzdizanja duha naeg bia poput ruku sazvea Oriona, postajanja naeg bia, u miru duha sveprihvatanja i mudrog iznalaenja srednjih Puteva u svakoj situaciji, nalik partenonskim, sveanim i pranjavim, ali devianski posveenim dorskim stubovima sa pogledom na more, injenja da unutranji odsjaj naeg bia nalazi svoj put kroz nae oi koje postaju poput zamiljenih pogleda drevnih mermernih statua, budno uronjenih u nevidljivu, sveproimajuu lepotu due, poput odsjaja svetlosti sa povrine mora prisutne u svakom deliu naeg sveta, te stapanja u istu prosvetljenu svest istovremenog jedinstva i razdvojenosti uma i Prirode, njihovog neprekidnog enjivog spajanja i razdvajanja, beskrajnog plesa koji raa divne talase i harmonije, itave mlene puteve radosnih prostranstava Kosmosa. itav na ivot i nai najkreativniji poduhvati podseaju na kretanje du neizvesnih ivica, osetljivih ravnotea i srednjih Puteva, pruajui nae ruke obema prostranstvima u dodiru i pronalaenjem puteva njihovog prevoenja u prijateljske, duboko harmonine, zajednike uspone. Hodanje po samim ivicama horizonata polja naeg znanja, iskustvenih izazova, pogleda na svet i nivoa umetnike zauenosti, predstavlja najnaprednije poduhvate koji se ne karakteriu ni potpunim padanjem u metafizike praznine nereitih voda nepoznanice sa one strane predela naih konvencionalnih znanja, niti ziherakim odravanjem u vodama predvidljivosti, ponavljanja, vrenja u krug i stagniranja naeg znanja, ve sanjanjima na ivicama, na linijama susreta vidljivog i nevidljivog, predvidljivog i nepredvidljivog, periodinog i iznenaujueg, fizike i metafizike, znanja i neznanja, cvetova i korena, zemaljskog i boanskog, i eljama za divotnim uzajamnim irenjima i sve velianstvenijim ogledanjima ovih dveju strana ureenosti sveta. I hrabrim hodanjima na ovim ivicama prirodnog reda i informativnih pejzaa ljudskog znanja, naa dela e uvek odisati prividnom nesigurnou, poput akrobate koji saivljenom detetu koje posmatra njegov hod du tanke ice, izgleda da svakog asa moe pasti i da mu, stoga, neodoljivo mora drati paleve i duboko se uzdati u sigurnost i srenu odrednicu njegovog puta, usled ega uvianja stabilnosti u nestabilnosti i obrnuto, istinske snage u fleksibilnosti i obrnuto, velike mudrosti u ivotnoj spontanosti i obrnuto, temelja Boga u svakom detalju Prirode i obrnuto, ine sliku jezgrovito zdravih i nebeski istih razmiljanja i pogleda na svet. I samo odstupanjima od trenutnih harmonija naeg bia i Kosmosa, od trenutnih stupnjeva u bajci rasta celokupne Prirode koja, poput zraka Sunca, u svojoj evoluciji iri talase duhovnih bogatstava i lui saznajnih zauenosti u nedogled kosmikih prostranstava, mogu se dostii jo blaenija i savrenije ureena stanja nae ivotnosti i itavog sveta. Iako se uporedo sa otvaranjem pupoljaka novih udesnih grana ivotnosti i

173

uspinjanja ka sve bogatijim saznajnim perspektivama, kroz ovakva odstupanja otvaraju i ambisi potencijalnih padova i propasti, u dubini srca naeg bia uvajui vizije i nadanja svetlih puteva i horizonata koje e pred nama jednoga dana rasprostrti naa hrabra odricanja od ustajalih stabilnosti i svesrdne potrage za optim duhovnim bogatstvima dodira ivotnosti bia i Prirode, znajui da se tajna istinske plodotvornosti i uspenosti ljudskih dela ne krije u objektivnim procedurama i potovanju unapred nacrtanih propisa, ve spontanim traganjima za uvek novitetnim poljima duhovnih blagodeti, proetim molitvenim eljama za mirotvornou, blaenou i raanju boanskih harmonija koje klice tenji jezgra naeg srca odailju svetu pri svakoj naoj ivotnoj aktivnosti, iniemo da neprekidno sejanje semena naih izvornih tenji u polja sveta blistavo izrodi stabla znanja na ijim granama e mnoga deca sveta nalaziti sanjalaka utoita i izvore sa kojih e srkati dragocene kaplje duhovnih saznanja. I kada su nae elje svetlo okrenute prema drugima, kada se iz naih nedara presijavaju duboke tenje za ulepavanjem sveta, elje da prinesemo Sunce radosti u treptaje i vidokruge voljenih bia sveta, i nae prividno, logiki izvedeno najneodrivije aktivnosti emo pretvarati u divne stepenice na usponima itave ljudske vrste ka uzvienim predelima duha, intelektualnom bistrinom vodopadnih i sveoptom ljubavlju obasjanih srca. Stoga, ne besomune tenje ka vraanju u stara stanja tananih oscilovanja muzike naeg bia - podseajui na krutu i arogantnu antenu koja se savijena hitro vraa u svoj ignoriui poloaj - ve predana preputanja spontanim traganjima za novim, sve uzvienijim, bogatijim i udesnijim talasanjima harmonija dodira muzike naeg bia i Prirode, za novim homeostatskim, dinamikim, na relaciji izmeu nae meditativne uronjenosti i tenji ka beskrajnom davanju uzajamno potencirajuim ravnoteama, ine put fleksibilne mudrosti i sjajne etike modernih vremena. Dok tenje ka neprekidnim vraanjima na nivoe starih procedura odgovaraju dogmatskim ukruavanjima naeg bia, svest o neponovljivosti i jedinstvenosti Prirode iz perspektive svakog bia, obasipa na um cvetnom zauenou, zadivljenou i pozivima ne na navikama uspavane i otupele poglede, ve na budne, sjajno skakuue radoznalosti pri naem neprekidnom, ne prepotentnom po-znavanju, ve deije nevinom u-poznavanju sveta, slobodnom uskakanju u spontane tokove nae imanentne ivotnosti. U skladu sa hrianskom teologijom, ne postoje pravila za pristizanje Boije milosti (Jov), buenje svetlog, molitvenog i opinjavajue otvorenog srca naeg bia, ve se ponekada i pored nae predane dobrote, sutinske mirotvornosti i negovanja tla divnih stabala vere u naem srcu, ponekada moramo susresti sa tamnim predelima, znajui da upravo reavanjem ovih mranih, problematinih zapetljanosti naeg sveta sutinski obogaujemo kako nae duhovne puteve, tako i celotnu ivotnost u svetlu njene neprekidne evolucije. Uspavanost u ponavljajuim predelima ivotnosti, analogna nestanku lepote kojom zrai nae bie, vodi i uspavljivanju itavih tokova kosmike evolucije, dok ponovno buenje tragalake zadivljenosti i svestrano obasjavajue panje vodi pokretanju udesnog karusela evolutivnog napretka dalekih kosmikih zadivljenosti zvezdanim prostranstvima, arolikim ko-kreativnim dodirima bia i Prirode i toplim, brinim osmesima ljubavlju obasjanih, tiho plamteih srca sveta. Lakoa ivljenja je vazduasto lepa i eerlemasta, ali se u hrabrim susretima, u preuzimanjima odgovornosti za stanje itavog sveta, u upitkivanjima someone has to take the fall, why not me?132, u stajanju na elu kolone ivotnih molitvi, pitanja, nedaa i ljudskih elja, isusovskim, kleeim, samo-uniavajuim i druge-uzviavajuim

174

saivljavanjem sa izvoritima ljudskih oseanja, unesreujuih i produhovljavajuih, te pronalaenju reenja na sve njih, otvaranju puteva ka isceljujuim vodama i romantinim umovima morskih talasa, umskih iglica, jablanova i radosnih slamnastih kosa Kosmosa, zaista iscrtavaju divotni putevi evolucije itavog sveta. Ne u skrivanju od sutinskih pitanja koja more bia naeg sveta, od predela tame i nesklada, ve u hrabrom istravanju iz naih hobitovskih jazbina bezbednosti i komfora ka predelima herojskih iskuenja, u predanoj posveenosti saivljavajuem razumevanju ljudskih sudbina i izvornih tenji, i prebroavanju ovih virova tekoa i neravnotenih disharmonija, odstupanja od srednjih Puteva Prirode, pred jedrima naeg hrabro i svetlo usmerenog srca e se otvoriti nove plodne zemlje sveta. Jer, kada ivei za druge putujemo u jezgro naeg bia - poput mladog Sunca aljui snopove naih molitvi posvuda po svetu, obasjavajui neke daleke cvetne latice, tune poglede i estice praine -, dok se utonjenou u jezgro naeg bia rasplamsava naa odlunost u davanju itavog sebe unesreenim biima sveta, pretvaranja naeg bia u most koji e ih sve prevesti do udesnih obala saznanja i uvianja zaboravljenih lepota srca njihovih bia, nalazimo se u divnoj, venoj ravnotei Puta, u hodanju neunitivim, srednjim stazama, naizmeninog pruanja naih dlanova svim biima sveta i utonjavanja u molitvene, nepresune, draguljima duha obasute dubine naeg srca. I znajui da ne gledaj na lice njegovo, ni na visinu rasta njegovog...jer ne gledam na ta ovek gleda: ovek gleda ta je na oima, a Gospod gleda na srce (Samuilo I 16:7), predanost postizanju savrenih, sveprihvatajuih ravnotea na dubinama naeg srca, buenju iskrene milostivosti i istote ne u naim plitkim izraajima ljubaznosti koji esto prikrivaju razjarenosti koje struje dubinama naeg bia, ve na temeljima naeg srca, znajui da kada su nae misli i oseanja svetla, jasna, prisebno utonjena i svepratajue, pomagajue i saivljavajue, ne traei nita zauzvrat, okrenuta itavom svetu, ne obazirui se na osude sveta, nae bie e zraiti boanskom lepotom sa svakim zvezdano treptavim trenom ivljenja. Ne gradimo kule bez temelja, jer na Gospod ne mari toliko za znaaj naih dela koliko za ljubav sa kojom smo ih izvodili146, zakljuila je ovim reima svoje uenje Tereza Avilska, poput novozavetne prie o Mariji i Marti (Luka 10:38-42) nam otvarajui polja nepresuno primenljivog i veno usavravajueg znanja da ne inertni, navikama nahoeni postupci, povrne poslunosti, slatkoreivosti i izvetaene blagonaklonosti, ve temeljne putanje koje raa nae srce sa svakim otkucajem svoje muzike, ine svet zaista boanskim domom, te da se prisebnom utonjenou u dubine naeg srca i iscrtavanjem toplih i plemenitih tenji, pokrenutih ljubavlju prema blinjima, spontano rascvetavaju umee istote na zvezdanim poljima naih saznajnih plovljenja i uzvienih samo-spoznaja, daleki lepotni umovi koji e udubljivanjem u njihove takaste, suptilne dragocenosti izroditi nova, sjajna Sunca na nebesima naeg uma, Sunca koja e osvetljavati puteve i opaajne detalje bezbrojnih novih oiju sveta, inei da u svetlim poljima svojih saznanja ona radosno spoznaju tajne sopstvenih plodnih polja razmiljanja, razvoja sutinskih ideala i blagodetnih kreativnih podsticaja, te sopstvenih boanskih izvora postojanja. Premda u objedinjavanju raznovrsnih pravaca razmiljanja i naina vienja sveta u harmonine, dree za ruke, uzajamno dopunjavajue, potencirajue i uvaavajue vodilje na naim evolutivnim stopama, poiva vrhunska etika kreativnog razmiljanja, preduslov ovakvih objedinjavanja i koraanja srednjim Putevima sveta, dranja za komplementarne grane ljudskih ideala i njihovog privoenja u zajednicu naeg srca, jeste

175

njihovo postojanje i prethodna dugotrajna izgradnja. Stoga, objedinjavanje kreativnih opcija razmiljanja i ivljenja u harmonine celine, traganje za srednjim Putevima irom naeg saznajnog sveta, ini samo jednu stranu istinski srednjeg Puta naeg stvaralatva, dok njegovu drugu stranu ine aktivna razvijanja individualnih grana u susretu, bilo putem kontinualnih unapreenja sopstvenih stavova putem njihovog odraavanja od aktuelnih, problematinih stanovita sveta, pronalaenja divnih sinergetskih kombinacija u dodirima raznovrsnih ljudskih ideala, aktivnih, samostalnih iscrtavanja granica razmiljanja, odraavanja od polja zemaljskih nesavrenosti ka nebeskim prostranstvima duha, ili, sve u svemu, podsticanja razvoja sve vee i bogatije raznovrsnosti i udesnosti stabla naeg znanja. Provozavi Arunu du predela susreta dveju vojski Bhagavad Gite, i upoznavi ga sa dualistikom ureenou Prirode u okviru koje se kroz sukobe izmeu odgovarajuih polariteta raaju i evoluiraju boanski svetovi, Krina mu nareuje da ustane i bori se14, zauzme jednu od strana u borbi, jer se samo na taj nain unapreuje kompleksnost ivotnih susreta prividno iskljuivih, ali u svetlu evolucije celine komplementarnih ideala, i prostiru putevi razvoja sve udesnijih saznajnih svetova naeg ivljenja. Isus je, takoe, u pojedinim trenucima vrednovao ma i razdor iznad mira (Matej 10:34; Luka 12:49-53), podseajui nas da Boiji put ne ine samo tenje ka mudrom prosuivanju, vaganju i uravnoteavajuem umirenju, ve i devianski viteke posveenosti, hrabra uzimanja svetog maa naeg duha i odlune borbenosti ne kroz osuivanja, ve spasenja bia sveta (Jovan 12:47), znajui da emo u tom putu osim prosvetljujuih, satvinih oiju ispred naih puteva ostavljati iza nas i enjiva pruanja prema zvezdanom beskraju pitanja sa neujnim, skrivenim odgovorima i zvezdanim brazdama nikada upoznatih saznajnih svetova, ije bismo alosti mogli pretvoriti u radosne, sveobasjavajue osmehe, stvarajui pri tome plodne susrete polariteta Prirode, svetlosti i tame, radosti i tuge, zadovoljstva i enje u kojima e se evolutivno raati sve divniji, uzvieniji i boanstveniji pogledi na svet. Sve to postoji, tako, ini Put Prirode, a aktivnim delovanjem, bez obzira na istinsku blagodetnost naih dejstava, uvek stojimo na putu graenja sve velianstvenijih putanja ivotnosti, jer dok e patnje i nesree u naem svetu kao odgovore nezadrivo raati molitvena srca mira i dobrote, blagodeti i lagani tokovi ivota se moraju neprekidno odraavati od stvarnih ili potencijalnih razdora i nemira (to, kao to smo ve primetili, i jeste sutina Isusovih patnji kroz koje je spasao itav svet (Tito 3:5-6), jer priseajui ih se, nae bie e se na polju svojih unutranjih vrednosti odraavati ka visinama mira, dobrote i vrednovanja blagosti u naim pogledima na svet, znajui da su Budine jagode najslae kada se uzbiraju na samim ivicima ponora195) u svrhu njihovog odranja, u beskrajnom evolutivnom hodu Prirode du linija njenih velianstvenih srednjih Puteva. Sva dela bia Kosmosa, bez obzira na njihove uinke, stoga, moemo uvek sagledati kao povoljne znake na putu duhovnog razvoja nas i celotne Prirode, kao neponovljive trenutke divote, nadgradnjom kojih se moemo uzvisiti do samih Nebesa duha, inei da sa boanstvenim oima koje prostirui ispred sebe svetle puteve i sjajne uzdanice, a iza raskone zvezdane ilime nonog nebeskog sjaja, svaki detalj sveta ovenavaju svetlim tracima istih, boanskih nadanja i radosti. Sve, zaista sve, stoga, neumoljivo sledi Put Prirode i poseduje beskrajnu smislenost u svetlu beskonano evolutivne celine, inei da svaki detalj Prirode u naim oima postane poput malene sunane igre koja svojim postojanjem alje oko sebe nepregledne nizove talasa svetlosti, predanim jahanjem na kojima moemo stii do bljetavih saznanja i uvida u boanske tajne ko-kreativnih dodira naeg bia i Prirode.

176

Znajui da se svaki potez bia sveta, svaka njihova misao, plemenita i harmonizujua ili samo-uzdiua i sukobljavajua, mogu doiveti kao opeke u izgradnji sve udesnijih pogleda na svet i panorama ozvezdanog Kosmosa, te sve bogatijih perspektiva spoznaje udesnosti prirodnih dodira, divljenje i neosuivanje u naim temeljnim orijentacijama prema svetu zamenjuju naa nikada potpuna i savrena vaganja izmeu dobrog i loeg, nepotpuna jer bi za njihovo savreno razluivanje bilo neophodno poznavati itav kontekst kosmikih kretanja, drati celokupnu mreu prirodnih veza, globalnih efekata i dejstava u naem umu, iako znamo da je i najsavrenijem modernom kompjuteru ve tri tela u sistemu, i to u okvirima deterministikog kretanja, dovoljno da ukine njegove mogunosti perfektnog predvianja ponaanja datog sistema. Iz ove perspektive se spontano razvija doivljaj vanosti ne analitikog posmatranja i nezasitog prikupljanja, ve ivljenja malenih saznajnih koljki koje nalazimo na obalama ljudskog znanja, uzimanja ih u srce i odlaenja da ivimo zajedno sa njima i u najudaljenijim predelima sveta, predani cilju da emo i za njih nai put iskupljenja i spasenja, uzdizanja u polja venih vrednosti i boanskog sjaja. Slino tome, probuuje se i sveta svest da su naa posveenost i najmanje uglednim i ljubopitljivim biima naeg sveta, zavetno, prisebno i paljivo pruanje naeg bia poput svetlog tepiha du njihovih staza, te budno isijavanje naeg srca biima sveta (jer to vama govorim, svima govorim, bdite (Marko 13:37)), prei od samo-svrsishodnih kontemplativnih nadgradnji logikih sistema odranja naih apstraktnih ideala i vizija, s obzirom da nas svako lutanje lavirintima naih konceptualnih predstava bilo ega u Prirodi, vodi u srce naeg bia, te na sveti Put koji se neprekidno prostire prema biima naeg sveta, inei poetak i kraj svake nauke, filosofije i teologije sveta, ukazujui nam, izmeu ostalog, i da je svaki na dodir sa biima Kosmosa, proet ravnoteom Puta, u stanju da izrodi mora zvezdanih perli na naim saznajnim horizontima, beskrajne pleue orijentire koji e naem duhu u trenucima usamljenih puteestvija toplinom pokazivati prave, saznajno blistave putanje. O temeljima Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih, bie kao mudar ovek, koji sazida kuu svoju na steni. I pade kia i dooe bujice, i dunue vetrovi i navalie na onu kuu - i ne pade; jer bee utemeljena na steni (Matej 7:24-25) Svaka divna pria, svako ljudsko prirodno, abduktivno saznanje i zakljuivanje poinju i zavravaju se na temeljima, pozivajui nas da sagledamo isti predeo, istu perspektivu jednim novim oima, otkrivajui nam da se na temeljima naeg bia, naeg pogleda na svet i krije tajna njegove lepote, i pokazujui na put nae duhovne evolucije kao na svrhu postojanja itavog Kosmosa. Drugim reima, na cilj stiemo kada se vratimo na poetak i prepoznamo predeo. Svaki detalj Prirode pokazuje na sutinu naeg bia, na nae nevidljive, temeljne tenje i vrednosti, na srce naeg bia, boanstvenu duu, a divan kraj jeste uvek Izvor. Jeste susret bilo sa zaboravljenim predelom poetka naeg bia u egzistencijalnim okvirima, ili sa temeljima naih verovanja i spoznaja u domenu filosofske, mudre pronicljivosti. I itav ivotni put jeste istovremeno otkrivanje i

177

stvaranje temelja: ontolokih temelja naeg boanskog porekla, Boije Prirode i epistemolokih temelja naeg bia na putu jedne i sveopte duhovne evolucije. Cilj svakog putovanja jeste vraanje na poetak. U epistemolokim okvirima, konstruktivna putovanja nas od polazita naih, verom iscrtanih fundamentalnih pretpostavki ponovo dovode na njihovo tlo, osvetljavaju nam nae temeljne vrednosti, elje i tenje kao kljueve naeg razumevanja, nae panje, nae radosti saznanja i umea ivljenja u novom svetlu. U ontolokim okvirima, okvirima Bia, poput muzike koju ine treptanja naizmeninog pribliavanja i udaljavanja, ili Puta kao simbola istovremene povezanosti i razdvojenosti, svako putovanje rezultuje u povratku naem boanskom Izvoru, ponovnom apsolutnom jedinstvu nae due i Boga, ulivanju kapi vode u Okean naeg boanskog izvorita sa koga uvek na snopovima vazduha moemo iznova krenuti u radosni tok kruenja, u raanje ponovne individualnosti, igre novih stapanja u fleksibilne celine sa drugim kapima vode, u graenja novih ivotnih tokova i reka, te, od poetka do kraja do poetka, udesnih traganja ka njihovom i naem jedinstvu sa morem Prirode i Boga. Svako razmiljanje, svaka logika i matematika analiza, svaka filosofija poseduje odreene temeljne, nedokazive, pretpostavljene i verom u njihovo vaenje odravane temeljne ideje na kojima poiva stabilnost i validnost svih izvedenih tvrdnji u okviru datih sistema rezonovanja. Centralni vorovi u putanjama ovih temeljnih ideja pripadaju takozvanim eksplanatornim principima, pojmovima i veliinama koje se na slian nain kao to ne moemo posmatrati Sunce, ve se samo diviti rezultatima njegovog osvetljavanja detalja naeg sveta - ne objanjavaju u okviru datih sistema zakljuivanja, dok se koriste za objanjavanje praktino svih ostalih termina i dedukovanih stavova. Dua i Bog, Atman i Braman, Tao i Te u teologijama sveta, sila i masa u Njutnovoj mehanici, brzina svetlosti u teorijama relativnosti, konstanta fine strukture u kvantnoj teoriji, geni i instinkt u izvesnim biolokim teorijama, sluaj, stanje stvari i injenica u logikoj strukturi Vitgentajnovog logiko-filosofskog traktata, Priroda u filosofiji Emersona i panteistikim ideologijama, razlika u temeljnim sistemskim analizama i pogledima na svet, kvalitet, volja, transcendencija, apsolut, apsolutni duh, iskustvo, Bie, Ja, a priori kategorije razmiljanja, monade, res cogitans, izvorno Dobro, idejni svet, te raznovrsni praprincipi u filosofijama Pirsiga, openhauera, Jaspersa, elinga, Hegela, empiristikih filosofa, Hajdegera, Fihtea, Kanta, Lajbnica, Dekarta, Aristotela, Platona i presokratovskih grkih filosofa, respektivno, predstavljaju neke od tipinih u moru drugih potencijalnih primera bazinih eksplanatornih principa ljudskog rezonovanja. Onoliko koliko crte Prirode inimo eksplicitnima, u istoj tolikoj meri nuno stvaramo i implicitne, nevidljive putanje, na slian nain kao to direktno neprimetni koreni drvea nekoliko puta po svojoj zapremini prevazilaze vidljive obrise svakog drveta, to je i razlog zato je Ludvig Vitgentajn pisao da utoliko to jasno predstavlja ono iskazivo, filosofija pripisuje znaenje i onom neizrecivom189, pokazujui nam na mistinu prirodu svakog vida raanja, postojanja i kreativnog ureenja ljudskog znanja. Fizika i metafizika se, stoga, uvek ogledaju poput predmeta i slike u ogledalu, a ukoliko su metafiziki temelji plemeniti i sazdani sa dobrim eljama u srcu graditelja, i zidovi kue saznanja e odisati stabilnou, milostivou i lepotom itavom svetu. Inspirativna osnova teze pokazivanja na etike kriterijume prosvetljujueg modernog ivljenja, ticala se temelja, duboko-ekolokog stanovita, i stoga se na kraju

178

svog toka vraa opet na temelje, na najdublje konstelacije naeg bia u kojima se krije tajna i izgleda i doivljaja naeg sveta u svakom trenutku. Lepota zvezdanog neba i svakog detalja Prirode, poiva tako u jezgru naeg bia i naeg razmiljanja, ko-kreiranja sveta, te znajui da svet ima onakav izgled kakav mu dadne naa dua, znamo da nas samo vraanje unatrag zaista vodi unapred. Reentering Introduction Creates Endlessly Rising Canon68, kao to je smatrao Daglas Hoftadter, i zaista, na temeljima naeg bia nalaze se putokazi koji nas vode napred. A znajui da se ne ishodi naih povrnih dejstava u svetu, ve temelji naih tenji, elja i kreativnog pruanja prema svetu, preslikavaju na dobrobit itavog sveta, postajemo poput cveta lotosa koji iz muljave vode polaritetnih tenzija Prirode, prua nebeski bele latice jedinstva svih suprotstavljenosti naeg sveta, bia istog uma, koja kroz evoluciju sveta u dodirima polariteta Prirode, svoje srce celovito, poput cvetne praine, daju drugima. uvajui nau panju na svetlim - poput jonskih stubova drevnih vremena, obasjanih utom, Sunevom svetlou - temeljima naeg saznajnog pruanja prema svetu, udesna smirenost i lepota e izranjati iz svih naih pomisli i postupaka. Obasjavajui srce naeg bia svetlom predanou, molitveno tonui u tihe i neujne, implicitne zavete srca, zavete nae potpune posveenosti svim, i najmanjim biima, leptirima i kameniima naeg sveta, postajemo sjajni kosmiki relej boanskih, globalno oplemenjujuih oseanja, maleno i nevidljivo Sunce na pranjavim putevima Prirode. uvajui jedno oko na naim epistemolokim, duboko-etikim temeljima istraivanja sveta, a drugo na tajanstvenim, skrivenim, ontolokim, boanskim temeljima Prirode, prostiremo nit izmeu nae due i Boga, tananu nit koja ini sutinu religioznosti i mudrog itanja suptilnih znakova sveta na putu nae duhovne evolucije, zaetak raanja divnih vodopada prelivanja naeg bia u celotnoj Prirodi, i obrnuto. Naa religioznost, duboka vera u jedinstvo naeg bia sa nevidljivim Izvorom, implicitno sadranom u svakom deliu sveta, vera da najdublja orijentacija naeg bia, nai epistemoloki temelji, nahode dobrobit itavog sveta, ini da slino kao to dete koje na trenutak napusti topli roditeljski dom, uivajui u upoznavanju sveta na temeljima dubokog znanja da ga brina i voljena bia ekaju na svom polazitu prenosimo svetlu toplinu sa naih predanih dlanova blinjim biima i vidimo divotu u tananim zvucima, slikama i umovima sveta koji se stvara u dodiru naeg bia i Prirode. Jer, ne zaboravimo nikada da ne vidimo svet as-is, objektivni svet nezavisan od naeg bia i naih najdubljih, karmikih elja i vrednosti, ve posmatrajui svet i druga bia mi zapravo vidimo sebe, to ini osnovu drevnih ogledalskih metafora o kojima propovedaju mnoge religije179, filosofije64 i umetnosti56,83 nae civilizacije. Gledajui povrinu jezera, Narcis, metafora ljudskog uma, otkriva da je lepota sveta zapravo odraz direktno nesagledive lepote njegovog bia, dok Priroda, inei ljudska bia oima Kosmosa, sve vreme zapravo ogleda sopstvenu lepotu. Oi koje vide zvezde tako postaju zvezde. Nae elje se uvek ispunjavaju, i poput epeta koji sa jednom wish upon a star, sa tihom molitvenou, duboko iz svoga srca, uspeva svojim snovima da prevede drvenog Pinokija u stvarno bie, i nae elje za spasenjem bia naeg sveta e uspeti da stvore nove zvezde, nova, stvarna, aneoska bia, prevodei nau drvenu, krtu, pinokijevsku konanost kroz vode nevinosti, dobrote, portvovanja i posveenosti u stvarno postojanje nesluene divote. Jer, i itav svet, i nae misli, i zadivljeni pogledi, kao da su nastali iz jedne dinovske elje Boga, koja je u trenutku molitvene svetlosti osvetlila itav Kosmos,

179

stvorila zvezde, planete, zaljubljena bia, tajnovite dodire i mnotva arheolokih oseanja tihih ushienja nad nevidljivim temeljima koji nose skrivene tragove davnih vremena i udesnih ot-krov-enja, otvaranja kupole naeg bia, krova naeg uma ka beskrajnosti ozvezdanog neba. Umetnika elja za stvaranjem svetlih dela koja e rasplamsavati toplinu, ljubav, zauenost, dobrotu i sveto znanje u biima naeg sveta, zaista ini da nae plemenite vizije i elje, poput zvezdanih tonova neprimetno ispune tanane umove naih dela, poput slamnatih traaka ili voza koji huji zvezdanom noi, prenosei nae dobre, osunane elje du itavog sveta, ispunjavajui ui dragih nam bia umom drevnih mora ivota, empresovih granica i bljetavih, bisernih galaksija. Jer, sve privlanosti i odbojnosti koje povrno doivljavamo i primeujemo u naem dodiru sa svetom potiu iz temeljnih orijentacija naeg bia, orijentacija koje mogu odisati beanjem, skvravanjem, izolacijom i odbojnou od drugih, ili pretvaranjem naeg srca u Sunce koje nikada ne gasne, koje sve vie ima to vie daje, u blago koje se svevinje daje, pruajui celoga sebe du puteva sveta, rasprostirui se u mostove koji spajaju tragajua bia preko virovitih reka ivotnosti, donosei im nove kreativne destinacije i zadivljujue, zajednike horizonte upoznavanja sebe i sveta. Kada, paljivo, oslukujui nae srce i temelje naeg bia, sada i ovde, pretvorimo sve panine, hirovite, strahovite i odbojne strele koje spontano ubojito aljemo biima naeg sveta, u blaeni, sveprihvatajui mir, u nau temeljnu orijentaciju koja odgovara bezuslovnom i nita-neoekujuem obgrljivanju svakog bia Kosmosa naom vitekom aurom, i bia sveta nee vie biti odbijena ogledalima naih inertnih refleksija u svetu zbunjenosti i zaplaenosti, ve e nam radosno pohitati u susret, dok itav svet e se poput beskraja renih tokova uliti u more naeg bia, more koje edno stoji ispod svih i svega, na samim temeljima naeg saznajnog ko-kreiranja celokupnog sveta. I kada znamo da se na saznajnim, vrednosnim temeljima naeg bia krije tajna istinske plodotvornosti naeg delanja i postojanja, lepote koje uoavamo u svetu, proee nas svest da u naem upoznavanju Prirode ne postoje pravi putevi i slepe staze (ime se svaki vid sujevernosti pretvara u shvatanje da nae temeljne vrednosti jesu kormilari plovidbe naeg bia na moru sudbine, dok svako drvo postaje drvo elja, a svako bie fontana blagodetnih inspiracija), ve da svetlou jedinstva naeg uma i Prirode osunani temelji naeg bia ine svaki put pravim putem, ine da se udubljivanjem u bilo koju harmoniju putanja naeg sveta percepcije na naim dlanovima stvaraju biseri, biseri koji slino kao to kaljucanje rue malog princa ini preduslov stvaranja aneoskih krila moraju pretrpeti i kristalnom jasnoom i ljubavlju, mirno i strpljivo obavijati iritirajua zrnca praine da bi jednog dana iznedrila svoju implicitnu, boansku lepotu. Priroda je beskrajna lopta kojoj je povrina nigde, a sredite svuda, mislio je tako Blez Paskal, uviajui Boije korene sveproimajue, izvorne lepote postojanja iz koje ponie sav vidljivi svet. itav svet je plodni dodir izmeu temeljnih tenji srca bia Prirode i njenog boanskog Puta, dodir koji sa sobom nosi u beskraj prostiruu zvezdanu evoluciju naih dua. Nae najdublje elje i Put Prirode se stapaju pri svakom naem udisaju i izdisaju, pri svakoj naoj i najmanjoj pomisli, raajui pred naim oima svet odgovora i znakova na naa najdublja pitanja. I kroz ovaj dodir, mi neprekidno uimo, prevashodno kako da preobraavajui prividne prepreke na putu ka dubinama naeg srca, u korisne poluge i odskone daske, u divne putokaze i povode optih razvoja, na bezbrojnim grekama uvek

180

pronalazimo puteve napretka i vere u nau duu i Boije poreklo. Uenje uenja, sagledavanje naih odnosa sa svetom iz novih, viih i sveobuhvatnijih perspektiva, ini, tako, vrhunac svakog procesa napretka, vrhunac koji postaje najplodotvorniji onda kada se sa akom dragocenih kamenia predela novih otkrovenja, i eljom za njihovim beskrajnim deljenjem, vratimo natrag, sjedinimo sa uobiajenim perspektivama razmiljanja, i tiho - poput deteta koje, verujui da svaki kameni, baen u more sa eljom u srcu, vodi njenom ispunjenju sa znanjem o efektu leptira i optoj osetljivosti na beskrajno male uticaje, o malenim pogledama i suzama koje e jednoga dana moi pokrenuti planine i stvoriti itava nova mora, pesme Atlantide, morskih konjia i sirena, stvaramo itave nove svetove putem raanja malenih, ali duboko osmiljenih talasia na moru nae civilizacije. Da bi se svet zaista promenio nabolje, neophodno je, stoga, menjati stvari, sebe i svet na njihovim temeljima. Neuspenost istorijskog lanca revolucionarnih promena, oliena u sutinskom nemenjanju sveta nabolje njihovim oiglednim posredstvom, ve iskljuivo tihim i neprimetnim preobraanjem individualnih bia kroz dobronamerna vas-pitanja, krije se u zanemarivanju nunosti sprovoenja promena na temeljnim nivoima naih vrednosti (a sutinske vrednosti naeg bia i vrednosti koje vidimo u svetu jedno su, jer mi smo nae voljne putanje kojima se - poput balerine, igrovito vrtee u krug i rasipajui cvetnu prainu svoga srca ka nebesima, skladne metafore disipativne, virovite prirode ivotnosti - dajemo svetu), tenji i elja. Dok se obuzetost menjanjem sveta bez shvatanja primarne potrebe menjanja saznajnog jezgra sopstvenog bia, zavrava ogorenjima, osudama, okrivljavanjima i nezadovoljstvima, kada su temelji naeg bia okupani istom lepotom mira, i stablo odnegovane duboke etike (ispriane u ovom radu) sa cvetovima boanskih, kosmiki-evolutivnih spoznaja se razgranjuje, inei na svet (= sutinu naeg bia) ovenanim suzama lepote, okupanim istoom boanskog traganja. Svako bie koje pogledamo sa mirom i otvorenim, saoseanjima i toplim davanjem rastopljenim srcem na temeljima naega bia, poi e od nas okupano oreolom istih misli, uvano aneoskim krilima na svom daljem putu. Odlunost Ljubavi se ogleda u odranju ovakvih, istovremeno veno novih i obnovljivih, u saivljavanju i gledanju sveta oima blinjih bia, neprekidno menjajuih, i starih, romantino pranjavih i drevnih temelja naih pogleda na svet, poverljivom i svetom odgovornou prema tradiciji naeg postojanja i porekla obasjanom pruanju svog bia ka horizontima koji se poput svetim eljama za spasenje sveta ozvezdanog neba ili nedodirljive duge posle suzne kie na nebu naih saoseanja, prostiru temeljnim trakama - vodiljama putovanja nae due. Svi temelji su skriveni - u emu se odslikava celokupna Tajna postojanja i traganja za Bogom, smisleno ispunjenog ivljenja te je stoga i osnova etike naih misli, rei i dela skrivena, implicitna. Stoga i etika ovog rada koji eksplicituje neeksplicitujue, opisuje skrivene temelje osmiljenosti ivljenja, poiva ne u grubim i oiglednim redovima rei, ve u nevidljivim i neitljivim oseanjima, autorovim tenjama koje proimaju rad izmeu njegovih redova i na tajanstven nain nalaze svoj put do itaoca. Takoe, u skeletu, temeljnoj postavci knjige (i svake druge prirodne organizacije, od ivih bia preko umetnikih dela do ekonomskih preduzea i naunih modela) se krije i tajna lakoe inkorporiranja i nalaenja skladnih, blistavo izraajnih i uoljivih pijedestala individualnih ideja. Jer, dok nedostatak skladnog, jasnog, vrsto utemeljenog i irokog kostura implicira traenje naih ideja ili njihovo disharmonino kontekstualno

181

predstavljanje, divni saznajni temelji svaku, pa ak i naizgled najvulgarniju predstavu mogu preobraziti u slavu Prirode i odsjaj lepote i dragocenosti postojanja. U duhu itavog ovog rada, naa dua postaje ponovo probuena, oboena i moe nam priati o najveim tajnama postojanja na svom neujnom jeziku, van vremena i prostora. Ono to je ontoloki boansko u nama, naa vena dua koju samo stvaranjem mira u nama moemo sluati i biti sreni, i epistemologija, nae duboke tenje u svom beskrajnom dodiru, nahode na i itav svet, poput broda koji kroz nebeska sazvea pronalazi zemaljske puteve njihovog buenja, ovde i sada. Nebeski uspon oveka i boansko, milosko, ljubavlju obasjano, majinsko pruanje tople i brine ruke nadole, ka ednim deijim pogledima na velianstveni svet, stapaju se u jednu celinu, znajui sada da mi nismo samo mala, krhka i ranjiva bia koja se svojim saivljavanjima, svetlom predanou i saoseanjima u srcu rasprostiru ka boanskim putevima, ve da smo i boanske klice koje ue kako da postanu ljudska bia. Mi smo ista boanstvenost na putu sopstvene spoznaje. Ko eli da doe do temelja Boga, taj mora da doe do sopstvenog temelja...niko ne poiva u temelju due do Bog sam...Ovde je temelj Boga i moj temelj, a moj je temelj i temelj Boga...Bog i ja, mi smo jedno, pisao je u ovom duhu Majster Ekhart, podseajui nas i na stav svetog Avgustina po kome Boga spoznajemo spoznajom nae due. I stoga, svaki cvet Prirode sa jedne strane ontoloki odraava itavu istoriju postojanja, sve enjive i uenjima noene, saoseajne ljudske misli, dok epistemoloki odslikava najdublje konstelacije nae vrednosne orijentacije prema naem svetu. I naa vena dua u kojoj je platonovski zapisano sve postojee i priseanje putem koje nas ini istinski probuenim biima, ini nas da poput Dilanove Ofelije zagledane u Nojevu dugu35, ili ptice iz Platonovog Fedara kada neko ovde vidi lepotu i pri tom se seti stvarne (lepote), on dobije krila i tako okrilaen eli da se vine navie. Ali, ne moe to da uini. Zato samo, kao kakva ptica, gleda navie, zanemarujui ono to je ispod126,176 - sa poetskom zadivljenou u naim oima obasjavamo svet transcendentalnom, meditativnom zauenou i religijskom predanou, molitvenom svetlou naeg srca. Ovakva zadivljenost predstavlja plod i polaznu taku divnih spoznaja o kojima su sanjali neo-antiki, staro-grki filosofi, kroz koje postajemo Ljudska bia, samo-ostvarujemo izvorno dobro koje ini sr nae boanske sutine, znajui da ne ovladavanje, ve spoznaja nae sutine, naih pratemelja ini pobedu koja prostire zvezdane putokaze i kupa boanskom svetlou itav svet, svet koji je slika nae due, igra koju, raajui cvetnu prainu radosti pred sobom, ona stvara. Slino kao to tama predstavlja granicu svetlosti, neophodnu za njenu sopstvenu spoznaju i realizaciju, i svet kakvim ga vidimo, u saglasnosti sa Plotinovim uenjem, jeste horizont pruanja nae vene due, boanske klice, duhovnog gledanja, jer subjekat ne pripada svetu, ve predstavlja njegovu granicu189, kao to je smatrao Ludvig Vitgentajn. A kada, siavi do temelja naeg bia - do biblijske pustinje kroz koju emo poravnati Put Gospodnji (Jovan 1:23), kroz suzama ovenanu samilost i saoseajnost sa biima sveta i radost predanja Prirodi, usavravanjem, dovoenjem u jedinstvo sa Prirodom naeg uma, voditi itav Kosmos ka novim blagodetnim harmonijama i proavi kroz slojeve koji pripadaju naim ulnim eljama, porivima, tenjama, izvoritima volje i htenja (Matej 4:1-10), postanemo jedno sa temeljima naeg boanskog porekla, sa Gospodnjim glasom (Matej 4:11), kada prepoznamo svoju boanstvenu sutinu u svakom deliu sveta, postajemo Jedno sa njim, dostiemo cilj Boijeg traganja za sopstvenom spoznajom, cilj sa koga se, obasjani bezgraninom, sveisceljujuom i duhovnom radou, moemo

182

svetlou naeg srca uvek okrenuti ka drugim biima i itavom svetu, natrag na put, i sa svepredajuom eljom koja se poput svete aure prostire granicama naeg bia (= svakom razlikom naeg sveta), pozvati itav svet na zajedniko posmatranje buenja duhovnog oka Prirode, na dranje za ruke i zadivljeno, sa tihom suzom u oku, stapanje sa praskozorjem raanja Sunca nae due i Boga. A do tada, znajmo da itav svet jeste poput jednog velianstvenog drveta koje se u toku ivotne evolucije neprekidno pupolji, grana, oploava i umire, stvarajui usput beskrajne semenke novih stabala, novih ozvezdanih dua. Svaki deli drveta sadri u sebi nevidljivu esenciju semena iz kojega je poniklo, kao to je Udalaka Aruni uio malog vetaketua, i silazei i dotainjui se ove nevidljive klice boanskog postojanja naeg stabla ivota, postajui ona i doputajui da se poput isceljujueg Sunca razlije irom nas, moi emo da znamo da zaista sve, itava Priroda jesmo mi, da pokazujemo na svako prividno izolovano ostrvce sveta i u srcu duboko znamo da i to smo mi. I sa buenjem unutranjeg, sijajueg zadovoljstva i iskrene, sveobasjavajue radosti u susretu sa svakim biem i svakom situacijom Kosmosa, te pronicanjem od povrnog uvaavanja eksplicitnih rei - rei koje nikada svojim konvencionalnim znaenjem ne odraavaju istinita oseanja, tenje, elje i temeljne orijentacije bia sa kojih se odnose, ve samo implicitnom muzikom, jer usta govore ono ega je srce puno (Luka 6:45) - do predanosti oslukivanju esencijalne muzike bia sveta, ali sa prisebnim odravanjem panje u srcu tenji naeg bia, itav svet emo sa svakim pogledom obasjavati svetlou duha. Sluanjem muzike sveta koja se prostire na implicitnim dubinama naih ulnih opaaja, puteva dodira naeg bia sa svetom, moi emo da prepoznajemo divne, korenite elje koje stoje u osnovi lepote i kreativnosti izraza prirodnih stvorenja. A negujui u dubini naeg srca lepe elje, vizije dobrote i blagodeti, ak i kada se nai snovi ne ispune, kada se nai zamiljeni ciljevi ne ostvare i prepuste mesto novim putevima kretanja ivotnosti, znajmo da e one i tada ko-kreirati dobre puteve, vodei bia sveta na divna ishodita, na boanstvene prizore novih obala nepreglednih mora znanja i oseanja, jer nae najdublje tenje, a ne nae povrne zamisli aneoski pruaju tanane putokaze kretanjima voljenih bia u svetu. I itavo jezgro ove knjige, srce njenih temeljnih putokaza moe se saeti u izrazu filo-sofije Puta, saznajnog spleta ljubavi i mudrosti, saoseanja i brinosti sa jedne, i mudre predanosti oslukivanjima sopstvenog bia sa druge strane, kroz koji se u reenjima svih paradoksa, nesuglasica i problema nalaze srednji Putevi, aktivne i nikada ne statine i uspavane, ve uvek neprekidno pleue ravnotee istovremenih spojenosti i razdvojenosti, jedinstva i raznovrsnosti koje pojam Puta simbolizuje. Ne zaslepljeno tonui u putanje sveta, zaboravljajui na praenje pruanja zraka Sunca naeg srca posvuda oko nas, kao i na negovanje najdubljih tenji naeg bia koje ine tajnu naeg blagodetnog delovanja i postojanja, ve paljivo oslukujui jezgro naeg bia pri svakoj ivotnoj interakciji, a sa druge strane se diviti lepoti sveta i delati za dobrobiti bia sveta, ini srednji Put, put Ljubavi koji iscrtava ova knjiga. Sputanje ka temeljima naeg bia, naeg saznajnog odnoenja prema svetu, vodi nas zaista unapred, otvarajui nam nove i sve bogatije ivotne i saznajne panorame posute svetlucavim klicama sve udesnijih zvezdanih otkrovenja, dok nas putovanja kroz Kosmos, kroz vozove zvezdanih zauenosti i perlasta mora treperavih raznovrsnosti, vode u srce naeg bia, inei da se implicitni, boanski temelji i zvezdana lepota sveta stope u jednu nerazluivu celinu, da

183

ono to je dole postane jednako onome to je gore, i ono to je gore postane jednako onome to je dole, da postanemo prosvetljeni znanjem da temelji naeg saznajnog pruanja prema svetu zaista iscrtavaju linije sveta, dok njegova zvezdana lepota u nama gradi vene klice postojanja, sve zadivljenijih zauenosti i briljantnijih pogleda na svet, inei nau duu itavim svetom, a sve to postoji plodovima zajednikog stvaranja u dodiru izmeu due i Boga, svetim Putem ivota. Istovremeno trubadurski radosne i mistino zvezdane okice, irei svetlost Sunca dobrote i zadivljeno upijajui zvezdane tajne sveta, okice koje rasprostiru mostove uzajamnih poverenja, raaju se kroz odranje ravnotee Puta, aktivne budnosti i oslukivanja sopstvenog bia, kao i saoseajnog poistoveivanja sa biima naeg sveta. Slino kao to osnove svakog temelja ine granice sa njegovim okruenjem, predstavljajui put koji sutinski istovremeno spaja i razdvaja sistem i njegovu ivotnu okolinu, i sputanjem do temelja sveta naih saznanja dolazimo do linija koje povezuju i putanja koje se pruaju na relaciji naeg bia i Prirode, inei da od ovog skupa sutinskih interakcija zavisi i stabilnost celotne zgrade saznanja koja se uzdie sa naih temelja. Temelji naeg saznanja i postojanja, stoga, nikada ne pripadaju iskljuivo nama samima, ve naem jezgrovitom odnosu sa Prirodom, moru naih najdubljih tenji na kojima plove brodovi naih ivotnih dejstava, Suncu nae due koja svoje zrake kokreativnih dodira sa Prirodom, dodira u kojima se itav na svet neprekidno stvara nosei u svakom svom detalju beskrajne povode neogranieno radosnih saznanja i boanskih otkrovenja koja stapaju na um i Prirodu u savrenost svesti Puta, istovremenog blaenog jedinstva i odranja samostalne kreativnosti u svim naim pogledima koji sklapaju mostove prijateljstva sa svim biima sveta poput peanih puteva koji se pruaju ka osunanim horizontima, puteva koji spajaju tragalake oi i daleka Sunca jedinstva, u nedogled prostire. Sa znanjem da se ne oigledne crte naih dela, ve najdublje tenje, nevidljivi saznajni temelji na kojima smo gradili vidljive kule nae kreativnosti, preslikavaju na jezgrovitu dobrobit naeg delanja, postaemo obasjani znanjem da se ne doputanjem objektivnim principima i povrnim putokazima da slepo rukovode naim postupcima i ivotnim nahoenjima, ve predanou dubokim, skrivenim i samo oima due oitljivim znacima na naim ivotnim putevima, prostiru irom sveta putevi dobrote. Umesto posveenosti ureivanju cvetnih, kreativnih ikebana naeg sveta u skladu sa prekoncipiranim normama, principima i doktrinama, alhemiarska vetina spontanog, nesamo-svestnog iskazivanja srca naeg bia, ne razmiljajui o povrnim tehnikama naeg izraavanja, poput radosnog deteta koje, gradei kule od peska, nevinom spontanou prosvetljava tamu tenji za iskazivanjem sopstvene slave u oima drugih, ivei znanje da ako ja proslavljam samoga sebe, nitavna je moja slava (Jovan 8:54), doputajui da mislimo o smislu, o temeljima naeg pruanja prema svetu, dok e glas voditi rauna o sebi26, inie da i prividno neugledna, malena dela neujno i neprimetno odiu buenjem mira, harmoninosti i dobrote. Delajui istog uma, ne razmiljajui o ugledu, ponosu i egu naeg bia u oima drugih, znajui da a ti kada ini milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka ta ini desna, da bude tvoja milostinja u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratie ti (Matej 6:3-4), da nesamo-svestno ponaanje koje slino kao to zaljubljeno bie divotnim oima vidi svet, uvajui u umu odraz voljenog bia, odie tajnovitom lepotom u svakom svom zamahu, daku vazduha i misli, obasipamo divotom predele naeg sveta.

184

Umesto davanja biima sveta povrnih iskaza, neiskrenih naklonosti i izvetaenih dodira, posveenou i odravanjem nae panje na temeljima naeg pruanja svetu, iskreni osmesi i dodiri koji izviru iz prijateljstva Zemlje nae bioloke osnove, iz prihvatanja nae ivotnosti i ljudskosti, i Neba naeg boanskog porekla, iste, meditativne svesti, osunavae crtice naeg sveta. Nevidljiva plodnost isplivavae iz predela naeg sveta, obasjanih nevidljivim, plemenitim tenjama koje isijavaju iz naeg srca. Dajte kao milostinju ono to je unutra, i gle - sve vam je isto (Luka 11:41), podsea nas, tako, Isus da na osnovama znanja o vanosti davanja srca naeg bia, o pletenju veza poverenja i zaveta dobrote sa svakim naim pogledom i reju, zaista itav svet poinje da se kupa u vodama boanske svetlosti, mira i nebeske istote, u kome, poput belih galebova, nae misli, ideje i svete poruke mogu nesputano radosno leteti vazduastim plavetnilima sveta. I kada se osloboeni svih zemaljskih stega, vezanosti za prolazne plodove naeg rada, vinemo u nebeski let naeg duha, moi emo naom nevezanom posveenou da sve susrete sa Y raskrima naeg sveta preobrazimo u velianstvene " (to je bilo prvo slovo nama najstarije poznate, pre-fenianske azbuke)46 otvarajue mostove nae svesti i naeg sveta. U ravnotei inteligentne logike i nebeskih elja stojei na samim dodirima razdvajajuih puteva, na samim kritinim takama i linijama prirodnih prelaza, pretvaranjem svih naih uspomena i puteva koji vode do horizonata naih seanja u mostove sveprihvatanja, gradimo slike divnih, uzajamno pruenih susreta dveju bia iz kojih sve potie, i kao znak blagotvornosti pronalaenja puteva jedinstva u razgranatoj raznovrsnosti, vraamo se na istou poetka, na sjajnu svest, na veliko A. Naa sveta tragalakost, opinjenost poreklom i udesnou postojanja, divnim putanjama ljubavi koje se pruaju put nas, tada se preliva u divni, celoviti sjaj sveprihvatajueg, svezadovoljnog, deije radosnog i nevinog, lagano ploveeg uma u harmoniji sa Prirodom, znajui da e se jednoga dana ova bljetava kugla nae svesti opet raspriti u zvezdanu sferu (ijom integracijom vezama zauenosti, zapitkivanja i traganja je i nastala), postajui poput biblijskog semena (Jovan 12:24) koga ljubav prema biima sveta, prevodi od jednote u ivotni tok raznovrsnosti du koga ono spontano sa svojih stabala i cvetova seje nova semena novih zadivljenih uenja daleke dece Kosmosa koja e se sa uzvienim pogledima ka nebesima posutim zvezdama, upitkivati o najveim tajnama ivljenja i hodati na putevima prosvetljenja, povremeno upadati u jarke ivota, ali u svojim svetim uenjem ovenanim pogledima spontano prostirati beskrajne putanje evolucije ivota. Poput divne muzike Kosmosa koja nastaje ne mislei o sebi, o sopstvenoj ukraenosti i uglaenosti, ve o blaenosti koja e postati bia ka kojima njeni talasi plutaju, i divna dela, divni glasovi naeg bia ne nastaju preputanjima povrnim vodiljama koje tee da skladno utope nae izraze u okolne harmonije, ve silaenjem u jezgro naeg bia, njegovim budnim oslukivanjem i meditativnom orijentisanou ka davanju naeg svetlog srca biima sveta, ka pruanju svetlih puteva izmeu naeg i drugih bia, doputajui da muzika naih instrumenata spontano isplivava i tada neprimetno obasipa blinja bia blagodetnim oseanjima i isceljujuim svetlostima duha. Postavivi cilj, divne horizonte i vizije naih nadanja na temeljima naeg srca, dovoljno je samo posveeno oslukivati njegovu neujnu muziku koja e nas, spontano joj se predajui, voditi ka predelima sveta u kojima emo zatei beskrajno dragocene, boanske odgovore na nae ciljeve, tenje i temeljne ideale. Jer, srce naih tenji, poput

185

drveta elja koje tokom svog rasta posipa tla sveta semenim zrncima svoje esencije, neprekidno obasipa itav svet svojim izvornim harmonijama, spontano oploavajui misaona polja duhovno prijemivih i otvorenih bia Kosmosa divnim, plemenitim idealima i budnim snovima cvetanja carstva Boijeg na Zemlji. A kada itavo nae bie postane bistro, prosvetljeno, nevino milo i celovito poput blage, miloske suze na dlanu Boije predanosti, znajmo da tanani dodiri izmeu nae due i boanske Prirode, dodiri kroz koje se iscrtava itav na svet, tiho i neprimetno prostiru nae najdublje tenje ka raanju blagodeti i sree u oima blinjih bia i celotnog sveta od nevidljivih klica do divnih, sveprisutnih cvetova spasenja, od tajnovitih i prainom skrivenih, ali svepodupiruih temelja naih elja, nadanja, izvorne vere i tople ljubavi do osunanih, vodopadima duha prelivajuih horizonata naeg bia i naih pogleda na svet, od blaenih, molitvenih elja naeg bia ka stvaranju vedrih, blistavih i mirom obasjanih predela du celotnog sveta, od svetlenja prozirnog neba dobrote, boanske inspiracije i isusovske ljubavi u naem umu i srcu ka bojenju sveta dugama naeg duha i talasima boanstvenog ivljenja, od radosnog i venog sijanja Sunca na temeljima nae due do buenja divnih praskozorja vene lepote prostranstvima sveta.
Vuk Uskokovi, Ljubljana Beograd Kumbor Herceg-Novi 2005/2006

Pogovor itava ova knjiga jedna je malena zbirka etikih vodilja namenjena tragalakim biima modernih vremena, biima koja revnosno, premda ponekada vedro i sijajue, a ponekada tuno i skudreno, brino koraaju tragovima ljudske tradicije ispisivanja i ivljenja udesnih pitanja ivota, pitanja koja su oduvek inspirisala tanane putanje i struje ivotnosti u nama, obasjavajui nae dane svetlim dodirima muza boanstvene lepote postojanja. Poput svakog putovanja, i ova knjiga je sazdana kroz odraz harmonije kontinuiteta, planiranja, vizionarskog ciljanja i celovite konceptualnosti sa jedne, te nepredvidljivosti, spontanosti i iznoenja neprekidnih noviteta na povrinu naih izraaja sa druge strane. Svako od poglavlja knjige opisivalo je proces zidanja beskrajnih, uzajamno uzdiuih, podupiruih i oploavajuih ideja koje orbitiraju oko centralnih, tematskih vodilja, inei da se od Sunca pojedinanih, jezgrovitih ideja izrode rojevi zvezdanih zadivljenosti, mora pleuih i radosno treperuih vodilja biima sveta. Na poetku smo se zagledali u divne i nevine, zvezdano svetlucave oi iz kojih je isplivavala lepota zauenosti, divljenja i neprekidnih upitkivanja nad poretkom naeg sveta, oi koje tragajui za boanskim znacima u beskrajno malim, suptilnim detaljima naeg sveta spontano posipaju prostranstva sveta novim, uzvienim znacima vremena (Matej 16:3), inei da naa bia postanu aneoski uvari i tihe vodilje raznolikim biima Kosmosa. Nauili smo da se odgovori na problematine zamiljenosti naeg bia esto kriju u putanjama, dodirima i vezama izmeu najrazliitijih detalja naeg sveta, odakle analogijama moemo doi do divnih zakljuaka i reenja enigmi iskrslih na putevima naeg razvia. Tragovi Sunca, blagi let leptira, osmeh livadskih cvetova i um lia, tako, kriju podjednako bogatstvo Boijeg govora Prirode kao i pisani tragovi ljudske tradicije naunog, religijskog i umetnikog izraavanja. Spoj razuma i intuicije, inteligencije i matovitosti, znanja i lepote krije tanane ravnotee koje nas vode divnim vodopadima evolucije naeg bia i itavog oveanstva. 186

istoa misli predstavljala je sledei korak naeg putovanja, podseajui nas da su naa bia poput virova koji neprekidno odailju talase blagosti, sjaja i ljubavi sa svakom naom sjajnom i uzvienom milju, inei da svaka sveta misao, bilo herojski stenovita ili devianski blagodetna, poput aure duha ili nebeskog tita oblai nae bie unutranje gracioznim bojama duha, pruajui posvuda dugine mostove svevinje lepote i bajnosti dodira sa biima sveta. Umesto idejnih fiksnosti i dogmatskih samo-ubeenosti, neprekidni tok saivljavanja, hrabrog menjanja i poistoveivanja sa biima naeg sveta, raznolikim pogledima na svet i panoramama udesne predstave ivljenja, u sledeem koraku smo sagledali kao ideal vrhunske lepote postojanja i postavili na pijedestal naeg kontemplativnog divljenja. Vanost neosuivanja drugih bia i uoavanja izvorne boanskosti i sveobasjavajue lepote u srcima svakog, i najmanjeg bia Kosmosa, svetle posveenosti njihovom spasenju i ouvanju na dlanovima nae aneoske brinosti, namesto ljutitih, sverazarajuih osuda i samo-uzdiuih poniavanja, iscrtali smo u narednom poglavlju. Divota odranja znanja o ko-kreativnoj prirodi iscrtavanja sveta nae percepcije, znanja iz koga izranja svest da se u svakom deliu naeg sveta kriju jezgro nae due i suptilni govor boanskog jezika, sagledali smo u sledeem poglavlju. Blaenost ne tranja unapred uz slepo odranje prezadatih ciljeva na putevima naeg sebinog razvoja, ve neprekidno zastajkivanje, matovito upitkivanje i premiljanje ispravnosti naih puteva i ivotnih izbora, pruanje ruke pomoi biima sveta, te brino i paljivo osvrtanje unatrag kao klju trajnog i odrivog kretanja unapred, inilo je sadraj narednog poglavlja. Nakon toga, sr zaista oplemenjujueg i duhovno inspiriueg delanja ugledali smo u idealu poveanja broja opcija svih prirodnih sistema, ne krutog i manipuliueg postavljanja normi, pravila i ogranienja, ve buenja oseanja samostalnih odgovornosti, unutranjeg sjaja inspiracije i slobodom zalivanog duhovnog procvata. Nauili smo i da nas lepota davanja itavog naeg bia ini celovitim i sjajnim poput Sunca, ini da u naim grudima zasija divni dragulj govora nae due, prosvetljavajui itavo nae bie i celotni svet. U skladu sa porukom jevanelja, lepota davanja ini da blaenost i unutranja milostivost naeg bia pokriju svaku travku, cvet, oblak i tuni pogled bia sveta, da naim vaskrsnuem itav svet uistinu postanemo mi, dok se radosno maui uzdiemo sa zemaljskih prostranstava, odnosei jezgro nae due u zvezdana polja, znajui da e svaka blaga misao i razmekavajui, ljubavlju treperei, maleni i skromni talasi ljubavi iznedren iz naeg srca ostati da veno ivi i putuje kosmikom bajkom sveiuavajueg traganja i evolucije novog oveka, oveka koji ne zaboravlja na izvorne temelje svoga postojanja, sada i ovde, ve ih svesrdno uzdie i prinosi postoljima spasenja, sa molitvenom utonjenou u Sunce due. Vrline prihvatanja svih nametnutih detalja, situacija i poruka naeg sveta, te njihovo strpljivo i marljivo preobraavanje u hranu nae i opte evolucije, inei da kamenujue stene esto pretvaramo u opeke izgradnje boanstvenih kula saznanja, posveenih Gospodnjoj slavi, slavi tajanstvene sile Ljubavi koja proima itavo poreklo naeg sveta i naih bia, sagledali smo u narednom toku knjige. Podsetili smo se i da su greke, nesigurnosti, trenuci patnje i sumnje, te padajui pokuaji oivljavanja naih draesnih snova i zvezdanih vizija, putanja vijoreih zmajeva svetlih ideala ivljenja, nuni koraci na putu duhovnog rasta naeg bia i evolucije svakog prirodnog sistema. I etike vodilje, sabrane tokom pisanja ove knjige, nastajale su kao posledice ne krutog i nepogreivog odranja pravolinijskog trenda napretka, ve kao svetle, bljetave vodilje povratka na put ka idealima lepote, radosti i boanskog mira, nakon mnogobrojnih

187

trenutaka odstupanja od njega. ivljenje naih pogreaka i nesavrenosti sagledali smo kao malena zrnca praine koja ine poetke kristalizacije divnih bisera u svetu naih saznanja. Podsetili smo se i da se sutina lepote bia i detalja Prirode ne krije u njima samima, ve u kontekstu njihovog postojanja, stvaranog istovremeno u oima bia posmatraa i u nesagledivim okvirima celotne Prirode. Mnotvo malenih, ali podjednako vrednih i inspirativnih ideja u odnosu na centralne teze poglavlja knjige, poput najdivnijih zakljuaka i poruka Prirode naim biima, kriju se sakriveni ispod praine i lia oiglednih misli koje provejavaju i ute listovima ove knjige. Jedan od vrhunskih ideala ove knjige bila je i svest o odranju ravnotee Puta, negovanju istovremenog oseanja prisebnosti, meditativne utonjenosti, samostalnosti i polaganja odgovornosti najdubljem jezgru naeg bia sa jedne, i saoseajne saivljenosti, poistoveenosti i privrenosti svim biima i detaljima naeg sveta sa druge strane. Umesto ideala odbacivanja i jednostranih proteiranja, lepota sveprihvatanja i ravnotenog usklaivanja iscrtana je kao jedna od vrhunskih vrlina etike modernog ivljenja. Ipak, sa druge strane novia, ogledajui se od racionalne vrline harmonizacije mnogostrukih grana razmiljanja i pogleda na svet ka smerovima sveprihvatajueg jedinstva, postavili smo krajnji ideal etike modernog doba, ideal koji odslikava znanje da se ne prividne vrednosti naeg delanja u svetu, ve temeljite tenje naeg srca, nevidljivi, ali sveproimajui izvorni podsticaji naih dejstava u svetu preslikavaju na blagomernost i istinsku sjajnost naih dela. Lepota kojom sija srce naih tenji ini da i itavo nae bie, nezavisno od prividne uspenosti i vrednosti naih dela, poput Sunca obasjava itav svet talasima blagosti, duha i boanske, suzama radosnicama ovekoveene lepote. Od oseanja uenja nad poreklom naeg bia, kao i svake travke, cveta i kamenia, oseanja zadivljenosti sa kojim poinje razvie svake filosofije ivljenja, kroili smo na Put koji nas je vodio kroz vode mnotva talasa i virova naih misli, snova i ideala ka poetku naeg puta, ka izvornim tenjama koje se raaju sa svakim naim trenom ivljenja, ka nedodirljivim temeljima naeg srca. Tajne due i Boga smo ipak pokuali blago da dotaknemo, podseajui se da najlepi, krajnji i izvorni temelji svih prirodnih ostvarenja moraju ostati skriveni, ovekoveeni tajnovitom lepotom postojanja, ali i pri tome se obasipajui verom da itav na svet jeste prizor neprekidnog govora i dodira izmeu nae due i boanske Prirode, dodira koji nas vode ka samim zvezdanim nebesima, ka blaenim, perlastim svetlima vene radosti postojanja, ka izranjanju jednog divnog i venog Sunca na naim boanskim temeljima i nebesima uma voljenih bia, inei da uvek, maui aneoskim krilima nae zahvalnosti i dobronamernosti itavom svetu, znamo da Boija lepota veno proima svet, krojei divne i beskrajno dragocene bajke postojanja, bajke ije prie nezadrivo vode svako bie sveta ka prosvetljenju jasnom svetlou due, bajke koje nastaju kroz splet radosne igre raanja lepote koja e spasiti svet i venog jedinstva nae due i Boga, igre odslikane plesom istovremene razdvojenosti i povezanosti, odslikane predstavom Puta, svetog Duha, simbola etike modernog ivljenja, kojim je odisala itava ova knjiga.
Vuk Uskokovi, Potsdam, NY, USA, Memorial Day 2006.

Literatura: 1. 100 Zen parabola, Zrnce-San, Beograd. 2. Ajntajn, Albert Moj pogled na svet, Stylos, Novi Sad. 188

3. Antologija novije srpske lirike, sastavio Bogdan Popovi, Dravna tamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd (1936). 4. Augustine Confessions & Enchiridion, translated by Albert C. Outler, www. 5. Bach, Richard Jonathan Livingston Seagull (1970), www. 6. Barrow, John D. Impossibility: The Limits of Science and the Science of Limits, Vintage, London (1998). 7. Bateson, Gregory Angels Fear (1980), www. 8. Bateson, Gregory Mind and Nature: A Necessary Unity (1979), Hampton Press, Cresskill, NJ. 9. Bateson, Gregory Steps to An Ecology of Mind (1972), The University of Chicago Press, Chicago. 10. Bats and Balls, The Economist 88 (December 10, 2005). 11. Baum, Rudy Nanotechnology: Drexler and Smalley Make the Case For and Against 'Molecular Assemblers', Chemical & Engineering News 81 (48) (December 1, 2003). 12. Beer, Stafford Strength, Cybernetics and Human Knowing 9 (3-4) 139 44 (2002). 13. Bertalanffy, Ludwig von General System Theory: Foundations, Development, Applications (1968), George Braziller, New York. 14. Bhagavad Gita, Bhaktivedanta Book Trust, Rijeka. 15. Bjelica, Drago Celovita spoznaja i holistiko holografska paradigma novog doba, Personal correspondence (2006). 16. Blttel-Mink, Birgit, Hans Kastenholz Transdisciplinarity in Sustainability Research: Diffusion Conditions of an Institutional Innovation, International Journal of Sustainable Development & World Ecology 12, 1 - 12 (2005). 17. Bohm, David, D. Factor, P. Garrett Dialogue A Proposal (1991), www. 18. Braben, Donald W. Pioneering Research: a Risk Worth Taking, Wiley & Sons, New York (2004). 19. Braben, Donald W. Promoting Innovation in a Bureaucratic World, (2005), www. 20. Broadcast on Mauro Prosperi's Survival in the Sahara Desert, National Geographic Channel (January 22, 2006). 21. Broadcast on the Amazon Rain Forest, National Geographic Channel (March 25, 2006). 22. Broadcast on the Nobel Laureates in 2005, BBC World (December 18, 2005). 23. Brcker, Monika Between the Lines: The Part-of-the-World Position of Heinz von Foerster, Cybernetics and Human Knowing 10 (2) 51 65 (2003). 24. Buber, Martin I and Thou (1923), www. 25. Bulgakov, Mihail Majstor i Margarita, Knjiga-komerc, Beograd. 26. Carroll, Lewis Alice's Adventures in Wonderland (1865), Penguin Books, London. 27. Chmielewski, Adam Prihodnost je odprta, asopis za kritiko znanosti, domiljajo in novo antropologijo 25 (186-7) (1997). 28. Chuang-tzu - Complete works, www. 29. Cocteau Twins Heaven or Las Vegas, 4AD (1990).

189

30. ermelj, Lavo Josip Stefan: ivljenje in delo velikega fizika, Slovenski knjini zavod, Ljubljana (1950). 31. Delaye, Luis, Antonio Lazcano Prebiological Evolution and the Physics of the Origin of Life, Physics of Life Reviews 2, 47 64 (2005). 32. Dostojevski, Fjodor M. Braa Karamazovi (1880), Prosveta, Beograd. 33. Douglas, Kate Evolution and Us, NewScientist 30 3 (11 March 2006). 34. Dylan, Bob Blood on the Tracks, Columbia Records (1975). 35. Dylan, Bob Highway 61 Revisited, Columbia Records (1965). 36. Dylan, Bob The Times They Are A-Changin', Columbia Records (1964). 37. Dyson, Freeman Disturbing the Universe (1979), BasicBooks, New York. 38. Eco, Umberto Foucault's Pendulum (1988), Random House, New York. 39. Emerson, Ralph Waldo Nature (1836), www. 40. Eriksen, Thomas Hylland Mind the Gap: Flexibility, Epistemology and the Rhetoric of New Work, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 50 60 (2005). 41. Feynman, Richard Phillips 'What Do You Care What Other People Think?': Further Adventures of a Curious Character, W. W. Norton & Company, New York (1988). 42. Finney, Sumukhi The Yoga Handbook: A Guide to Enhancing Physical, Mental and Spiritual Well-Being, D&S Books, Devon (2003). 43. Flaming Lips Yoshimi Battles the Pink Robots, Warner Brothers Records (2002). 44. Flemons, Douglas May the Pattern Be With You, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 91 101 (2005). 45. Flemons, Douglas Spinning Warm Stories: The Wholehearted Scholarship of Arthur Bochner, American Communication Journal 7 (2004). 46. Fletcher, Alan The Art of Looking Sideways, Phaidon, London (2001). 47. Foerster, Heinz von Ethics and Second-Order Cybernetics, Stanford Humanities Review 4 (2) (1995). 48. Foerster, Heinz von On Constructing a Reality, the Fourth International Conference on Environmental Design Research, Blacksburg, Virginia (1973). 49. Foerster, Heinz von Metaphysics of an Experimental Epistemologist (1995), www. 50. Foerster, Heinz von Perception of the Future and the Future of the Perception, Instructional Science 1 (1) S31 43 (1972). 51. Fromm, Erich Man For Himself, Routledge, London. 52. Fromm, Erich Umijee ljubavi (1956), Naprijed, Zagreb. 53. Fuchs, Christian The Internet as a Self-Organizing Socio-Technological System, Cybernetics and Human Knowing 12 (3) 57 81 (2005). 54. Gavri, Tomislav Pravoslavna mistika, Lento, Beograd (2003). 55. Gerjolj, Stanko Edukativnost Svetega Pisma na primeru pripovedi iz Prve Mojzesove knjige, Cognitive Science Conference, Ljubljana, 2005. 56. Gorder, Justejn Devojka sa pomorandama, Geopoetika, Beograd (2003). 57. Gordon, Kenneth R. Objectivity in Science, Science 311, 1240 - 1 (2006). 58. Govinda, Lama Anagarika Tibetanska mistika (1956), Grafos, Beograd. 59. Hajzenberg, Verner Fizika i metafizika, Nolit, Beograd.

190

60. Hamva, Bela Antologija humana: pet hiljada godina mudrosti (1947), Dereta, Beograd. 61. Harries-Jones, Peter Understanding Ecological Aesthetics: The Challenge of Bateson, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 61 74 (2005). 62. Hassan Z., C. H. Lai (eds.) Ideals and Realities: Selected Essays of Abdus Salam, World Scientific, Singapore (1984). 63. Heathcote, Edwin A Capital Idea for London, Financial Times (March 5, 2005). 64. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich Phenomenology of Mind (1807), Translated by J. B. Baillie, www. 65. Hese, Herman Igra staklenih perli (1943), Narodna knjiga, Beograd. 66. Hese, Herman Sidarta (1922), BIGZ, Beograd. 67. Hoff, Benjamin The Tao of Pooh and the Te of Piglet (1982/92), Egmont, London. 68. Hofstadter, Douglas R. Gdel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid, Harvester Press (1979). 69. Hollingsworth, Rogers J. Why Some Research Organizations Make Major Discoveries But Most Make None, Lecture at Joef Stefan Institute, Ljubljana (2006). 70. Hong, Felix T. Deciphering the Enigma of Human Creativity: Can a Digital Computer Think?, IPSP-2003 VIP Forum, Sveti Stefan, Montenegro (2003). 71. Hong, Felix T. Foreword, in Advances in Planar Lipid Bilayers and Liposomes, Vol. 1, H. T. Tien, A. Ottova-Leitmannova (eds.), Elsevier, Amsterdam (2005). 72. Hong, Felix T. The Risk of Robotization, SSGRR 2003 Summer Conference, L'Aquila, Italy (2003). 73. Howie E., S. Sy, L. Ford, K. J. Vicente Human-Computer Interface Design Can Reduce Misperceptions of Feedback, System Dynamics Review 16 (3) 151 71 (2000). 74. Hua, Ellen Kei - Kung Fu meditacije: mudre kineske izreke, Arion, Zemun. 75. Jesudijan, Selvaradan Joga i zdravlje, Saznanja, Beograd. 76. Jesudijan, Selvaradan, Elizabet Hoj Joga i sport, Saznanja, Beograd. 77. Joyce, James The Dubliners, www. 78. Jung, Robert Svetlije od hiljadu sunaca: sudbine atomskih istraivaa (1963), Narodna knjiga, Beograd. 79. Kaku, Miio Ajntajnov kosmos (2004), Heliks, Smederevo. 80. Keeney, Bradford Circular Epistemology and the Bushman Shamans: A Kalahari Challenge to the Hegemony of Narrative, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 75 89 (2005). 81. Kerouac, Jack Big Sur (1962), www. 82. Koblenc, Aleksander N. ahovska strategija, Ciassa Commerce, Beograd. 83. Koeljo, Paulo Alhemiar (1993), Paideia, Beograd. 84. Koeljo, Paulo Prirunik za ratnika svetlosti (1997), Paideia, Beograd. 85. Konrad, Dozef Srce tame, Nolit, Beograd. 86. Krishnananda, Swami Essays on the Upanishads, www.

191

87. Krishnananda, Swami The Chhandogya Upanishad, www. 88. Krishnananda, Swami The Secret of the Katha Upanishad, www. 89. Krishnananda, Swami Thus Awakens the Awakened One, www. 90. Krmpoti, Vesna Stotinu i osam: knjiga druga, Tabernakul, Skopje (1990). 91. Krmpoti, Vesna Stotinu i osam: knjiga prva, Tabernakul, Skopje (1990). 92. Kun, Tomas Struktura naunih revolucija (1970), Nolit, Beograd. 93. Kurzweil, Ray Human 2.0., NewScientist 32 7 (24 September 2005). 94. Laoce, Konfucije, uangce Izabrani Spisi, Prosveta, Beograd. 95. Leeuw, J. J. Van Der The Conquests of Illusion: excerpts, www. 96. Lem, Stanislav Solaris, Beograd. 97. Lindbergh, Anne Morrow Gift from the Sea, 50th Anniversary Edition, Introduction by Reeve Lindbergh, Pantheon Books, New York (2005). 98. Lopez-Corredoira, Martin What do Astrophysics and the World's Oldest Profession Have in Common? (2003), www. 99. Lovelock, James Gaia: Medicine for an Ailing Planet, Gaia Books, London (2005). 100. Loven, Aleksandar Spiritualnost tela (1990), Esotheria, Beograd. 101. Lu-Trub (Nagarjuna) She-Rab Dong-Bu or Prajnya Danda, translated by W. L. Campbell, Calcutta University (1919). 102. Malloy, Thomas E., Carmen Bostic St. Clair, John Grinder Steps to an Ecology of Emergence, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 102 19 (2005). 103. Margulis, Lynn Symbiotic Planet: A New Look at Evolution (1998), Basic Books, New York. 104. Massive Attack Protection, Circa/Virgin (1994). 105. Matijevi, Egon Preparation, Properties, Interactions and Applications of Uniform Fine Particles, Lecture at the University of Ljubljana (2005). 106. Maturana, Humberto, Francisco Varela The Tree of Knowledge: The Biological Roots of Human Understanding (1987), Shambhala, Boston & London. 107. Maturana, Humberto, Gerda Verden-Zller Biology of Love, in Focus Heilpadagogik, Ernst Reinhardt, Mnchen/Basel (1996). 108. McGrath, Alister Glimpsing the Face of God: The Search for Meaning in the Universe, Lion Publishing, Oxford (2002). 109. McGrath, Alister The Re-enchantment of Nature: Science, Religion and the Human Sense of Wonder, Hodder & Stoughton, London (2002). 110. McWhinney, Will The White Horse: A Reformulation of Bateson's Typology of Learning, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 22 35 (2005). 111. Meadows, Donella H., Dennis L. Meadows, Jrgen Randers, William W. Behrens III The Limits to Growth: A Report for the Club of Rome's Project on the Predicament of Mankind (1972), Pan Books, London. 112. Miller, Ed. L. Questions that Matter: An Invitation to Philosophy, 2nd edition, McGraw-Hill, New York (1987).

192

113. Montuori, Alfonso Gregory Bateson and the Promise of Transdisciplinarity, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 147 58 (2005). 114. Najlepe pesme Miroslava Antia, Prosveta, Beograd. 115. Newsom, Joanna The Milk-Eyed Mender, Drag City (Caroline) (2004). 116. Nietzsche, Friedrich Thus Spake Zarathustra: A Book For All and None (1883), translated by Thomas Common, www. 117. Njego, Petar II Petrovi Gorski Vijenac; Lua Mikrokozma (1847), Prosveta, Beograd. 118. Novi zavet, u prevodu Emilijana M. arnia, Biblijsko drutvo, Beograd. 119. Oliva, Rogelio, John D. Sterman, Martin Giese Limits to Growth in the New Economy: Exploring the 'Get Big Fast' Strategy in E-Commerce, System Dynamics Review 19, 83 117 (2003). 120. Osava, or Atomska era i filozofija dalekog istoka (1989), Zrnce-San, Beograd. 121. Osho Philosophia Ultima: Komentari na Mandukja upaniadu (1980), Metaphysica, Beograd. 122. Osredkar, Mari Joe Ko objekt ve ne vznemirja, Cognitive Science Conference, Ljubljana, 2005. 123. Palmquist, Stephen The Tree of Philosophy: A Course of Introductory Lectures for Beginning Students of Philosophy (2000), www. 124. Pirsig, Robert M. Zen and the Art of Motorcycle Maintainance (1974), Vintage, London. 125. Plato Ion, translated by Benjamin Jowett, www. 126. Plato Phaedrus, translated by Benjamin Jowett, www. 127. Poerksen, Bernhard At Each And Every Moment, I Can Decide Who I Am: Heinz von Foerster on the Observer, Dialogic Life, and a Constructivist Philosophy of Distinctions, Cybernetics & Human Knowing 10 (3-4) 9 26 (2003). 128. Poper, Karl Racionalnost naunih revolucija (1969), u Kritika i rast saznanja, Imre Lakato, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd. 129. Prefab Sprout Steve McQueen, Sony (1985). 130. R. E. M. Automatic for the People, Warner Bros (1992). 131. R. E. M. Lifes Rich Pageant, I. R. S. Records (1986). 132. R. E. M. Up, Warner Brothers Records (1998). 133. Rasel, Bertrand Koje elje su politiki znaajne, u Besede dobitnika Nobelove nagrade za knjievnost, KUD Diogen, Beograd. 134. Ribalkina, Marija Ha , Nanotechnology News Network, Moskva (2005). 135. Saint-Exupery, Antoine de Mali princ (1946), Mladost, Zagreb. 136. Salinger, Jerome David Raise High the Roof Beam, Carpenters and Seymour: An Introduction (1963). 137. Schickore, Jutta 'Through Thousands of Errors We Reach the Truth' But How? On the Epistemic Roles of Error in Scientific Practice, Studies in History and Philosophy of Modern Physics 36, 539 56 (2005). 138. Schopenhauer, Arthur On the Suffering of the World, Penguin.

193

139. Schopenhauer, Arthur The Wisdom of Life, www. 140. Schumacher, Ernst Friedrich Small is Beautiful: Economics as if People Mattered (1973), 25 Years Later...with Commentaries edition, Hartley & Marks, Vancouver. 141. Schumacher, Ernst Friedrich The Slenderest Knowledge, What is Enlightenment? 11, www. 142. Selimovi, Mea Dervi i smrt, Svjetlost, Sarajevo. 143. Shermer, Michael Deities for Atheists, Science 311, 1244 (2006). 144. Smalley, Richard E. Of Chemistry, Love and Nanobots, Scientific American 285 (3) 68 69 (2001). 145. Smashing Pumpkins Mellon Collie and the Infinite Sadness, Virgin (1995). 146. St. Teresa of Avila The Interior Castle or the Mansions (1577), www. 147. Stoki, Zoran Fizike teorije i metafizika objanjenja, u Epistemoloki problemi u nauci 231 - 58, Slava, Sopot (2004). 148. Sun Tzu The Art of War, translated by Lionel Giles, www. 149. Suva.n.na Sma Jtaka (Jtaka 543), Journal of the Royal Asian Society (1898), www. 150. Suzuki, Daisec Teitaro, Erih From Zen budizam i psihoanaliza (1960), Nolit, Beograd. 151. Suzuki, Daisetz Teitaro Mysticism: Christian and Buddhist (1957), Routledge, London. 152. Sweet, Leonard Quantum Spirituality: A Postmodern Apologetic, United Theological Seminary, Trotwood, Ohio (1991). 153. ivananda, Svami Mo misli, Om, Beograd. 154. openhauer, Artur Svet kao volja i predstava (1840), Grafos, Beograd. 155. redinger, Ervin ta je ivot?; Um i materija (1944), Zodijak, Beograd. 156. Tagore, Rabindranat Gradinar, preveo David S. Pijade, Kultura, Beograd. 157. Taoistike prie: mistiki spisi iz drevne Kine, Otkrovenje, Beograd. 158. Television Marquee Moon, Elektra (1977). 159. The Beach Boys Pet Sounds, Capitol Records (1966). 160. The Gold Scales, retrieved from www.oaks.nvg.org. 161. The Paradox of Plenty, The Economist (December 24, 2005). 162. The Proper Study of Mankind: A Survey of Human Evolution, The Economist (December 24, 2005). 163. The Smiths The Queen is Dead, Rough Trade (1986). 164. The Thrills So Much for the City, Virgin (2003). 165. The Way of Freedom, retrieved from www.ft.org. 166. Thoreau, Henry David Walking, www. 167. Thyssen, Ole TRUTH IS WAR: Conversations with Heinz von Foerster, Cybernetics and Human Knowing 10 (3-4) 179 81 (2003). 168. Tolkin, D. R. R. Gospodar prstenova, Stilos, Beograd. 169. Tuxill, John Losing Strands in the Web of Life: Vertebrate Declines and the Conservation of Biological Diversity, Worldwatch Paper 141 (1998). 170. Uskokovi, Vuk My Music, Starry Train, Samoizdanje, Beograd (2002).

194

171. Uskokovi, Vuk Nanotechnologies: What We Do Not Know, Technology in Society 29 (1) 43 61 (2007). 172. Uskokovi, Vuk Na putu redukcionistiko-holistike ravnotee savremene nauke i drutva, Akademska misao, Beograd (2004). 173. Uskokovi, Vuk Of Sustainability, Elephants and Prefab Sprouts, Environmental Ethics, submitted (2006). 174. Uskokovi, Vuk O reverznim micelama i vozu nauke, Tehnika Novi materijali 14 (2) 17 24 (2005). 175. Uskokovi, Vuk Principi holistike nauke budunosti (2005), Istraivaki centar ICTN, Beograd (2006). 176. Vajedel, Vilhelm Sporedni ulaz u filozofiju: 34 velika filozofa u svakodnevnici i miljenju, Plato, Beograd. 177. Viney, Christopher Self-Assembly as a Route to Fibrous Materials: Concepts, Opportunities and Challenges, Current Opinion in Solid State and Materials Science 8, 95 101 (2004). 178. Viney C., F. I. Bell Inspiration versus Duplication with Biomolecular Fibrous Materials: Learning Nature's Lessons without Copying Nature's Limitations, Current Opinion in Solid State and Materials Science 8, 165 71 (2004). 179. Vitray-Meyerovitch, Eva de Antologija sufijskih tekstova (1978), Naprijed, Zagreb. 180. Vivekananda Karma Joga & Bakti Joga, Metaphysica, Beograd. 181. Vivekananda, Svami Gjana Joga, Om, Beograd. 182. Vivekananda, Swami Lecture at Shakespeare Club, Pasadena, California, February 3, 1900. 183. Vivekananda, Swami Mohammed, Lecture in the San Francisco Bay Area, March 25, 1900. 184. Vontz, A. J. I., V. Vesna In the Future, Every Molecule Will Have Its 15 Minutes of Fame, Los Angeles Times (August 31, 2003). 185. Warhol, Andy The Philosophy of Andy Warhol: From A to B and Back Again, www. 186. Weyer, Robert Van de - The Wandering Sage, O Books, Winchester (2004). 187. Wiki's Wild World, Nature 438 (7070) 890 (2005). 188. Winograd, Terry, Fernando Flores Understanding Computers and Cognition: A New Foundations for Design, Ablex Publishing Corporation, Norwood, NJ (1987). 189. Wittgenstein, Ludwig Tractatus Logico-Philosophicus (1918), Routledge, London. 190. Yo La Tengo I Can Hear the Heart Beating as One, Matador (1997). 191. Yoshikawa, Hiroyuki Strategies and Programmes of the National Institute of Advanced Industrial Science and Technology (AIST), Japan, Lecture at Joef Stefan Institute, Ljubljana (2005). 192. Young, Neil Rust Never Sleeps, Reprise (1979). 193. Young, Neil Unplugged, Reprise (1993).

195

194. Zahar, Eli Logika otkria ili psihologija invencije? (1983), u Kritika i rast saznanja, Imre Lakato, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd. 195. Zen prie, Vladislav Bajac, Bratislav Vesi, Beograd. 196. Zlotnik, Boris A. ah kao nauka, stvaralatvo i majstorstvo, Ciassa Commerce, Beograd (2005).

196