5.

Nastanak masovnh radnckh brokratskh sndkata used nezadovo|stva

patama dekvafkovanm posovma (dug skup stra|kov,mnmano
zaagan|e na posu...)
6. Homogenost u prozvodn| potrosn| (bave se nenspratvnom
prozvodn|om,a ste te nenspratvne prozvode kupu|u)
!"#$%"&'()*+, sstem prozvodn|e or|entsan na prozvodn|u heterogenh,
pragodenh prozvoda ko| zahteva|u feksbne tehnoog|e, feksbne radnke
ko| dovode do vece heterogenost u potrosn|.Odku|u ga: stil,kvalitet, visoko-
specijalizovana proizvodnja, fleksibilnost, brzo i neprekidno prilagodavanje,citav
niz vestina, kreativnost...
Zamenom masovnog radnka spec|azovanm, brokratsk sndkat gub su
svo|u prvacnost sto |e doveo do preteceg profesonanog okruzen|a (ako mogu
sa 1 na 2 posao sve man|e su zabrnut da ce bez n|ega ostat).
Patkzac|a - kao sto posto| ctav nz razcth vrsta patka, ovo drustvo odku|e
scna vrsta heterogenost u mnogm drugm obastma potrosn|e (stske
var|ac|e).
Mekdonadzam- prvo se |avo u ndustr| brze shrane scan |e fordzmu |er se
zasnva na homogenm prozvodma, standardzovanm radnm rutnama,
dekvafkac| homogenzac| radnka potrosaca.
28.Teorija modernosti Entoni Gidensa
E.Gdens |e prmeto da se promene u ntmnm (seksuanm) odnosma vezu|u
za po|avu modernost!
- Romanticna ljubav- u predmoderno doba |ud su stupa u brako da b
osgura ekonomsk okvr za stvaran|e prodce. U 18 veku se razva potreba za
romantcnom |ubav|u- deazran|e predmeta |ubav, posebno za zene,
uveravan|e samh sebe kako ce m zvot u takvo| vez bt spun|en. Povezana |e
sa po|avom romana kao kn|zevne forme, sman|en|em vecne porodce, sto |e
omoguco da seks za zene postaje odvojen od trudnoca.
U teor| b trebao da se zasnva na ravnopravnost, teme| se na uza|amno|
prvacnost. A u praks takva |ubav neretko dovod do domnac|e muskarca.
U ovakvo| |ubav |e vazan seks, a uspesna seksuana veza potce od romantcne
prvacnost. Idea |e zena ko|a cuva svo|u nevnost dok ne nade na savrsenog
muskarca.
- Nova seksualnost (,plastic sexuality)- Nevnost za zene vse nema vrednost,
pon odnos se u potpunost osobada od asoc|ac|e s radan|em dece, povecan |e
zbor kada, koko cesto sa km stupt u seksuane odnose. Razvo| nove
seksuanost |e povezan sa razvo|em sve savrsen|h nacna kontracepc|e.
- Konfluentna ljubav i potpuni odnos
Sa novom seksuanoscu, men|a se narav |ubav. Doaz do po|ave konfuentne
|ubav ko|a s|aden|ava spa|a rus koncepc|u vecne |ednstvene romantcne
|ubav- ''aktvna |ubav''.
Ako veza ne funkconse, nsu prs|en da ostanu za|edno. Idea na kome se sve
vse teme|e parov |e potpun odnos, a ne brak na romantcnom zanosu. Ono sto
odrzava potpun odnos |e uveren|e oba partnera da za sad oseca|u kako m
odnos pogodu|e smatra|u da |e vezu vredno nastavt. L|ubav se teme| na
emoconano| ntmnost ko|a se razv|a samo doke |e |edan od partnera spreman
da otkr|e svo|e ze|e potrebe drugom.
Ideastcko shvatan|e prca o potpunm vezama- nsu ograncene samo na brak
heteroseksuane parove, vec na homoseksuane ezb|ske veze. Ne mora|u se
teme|t na naceu sk|ucvost ukoko se oba parntera dogovore da nece
ograncavat seksuane odnose samo |edno na drugo. Dovod do vece
13
ravnopravnost muskaraca zena kako do vech pshooskh fzckh
zostav|an|a.
- Modernost i samoindetitet- S doaskom modernost sve vse se nagasava
koncept raconanost- rab se defnsan|e toga kako b nsttuc|e moge bo|e
funkconsat. Refeksvnost- nacn na ko| |ud razms|a|u o nsttuc|ama ko|e su
deo drustva pokusava|u h proment na bo|e.
Refeksvnost se sr na podruc|e samondetteta- |ud zee da otkr|u ko su zast,
a vazan deo th procesa moze bt skusavan|e razcth obka veza. L|ud ma|u
sr zbor zvotnh stova nego u prosost, a skusavan|e n|h |e deo kreran|a
samondetteta. Potraga za potpunm odnosom omogucava po|edncu da spozna
svo|e stnske preferenc|e (ptan|e KO cu bt, |e povezano sa ptan|em KAKO cu
zvet).
Urlih i Elizabet Bek- Normalni ljubavni haos
Modernost karakterse sve veca mogucnost ndvduanog zbora sto uk|ucu|e
ndvduazac|u.
- lndividualizacija- sren|e podruc|a zvota u ko|ma se oceku|e da po|ednc
donose vastte oduke. Koren|e procesa naaze u nzu utcan|a, uk|ucu|uc utca|
protestantske etke,urbanzac|e sekuarzac|e.
Otvaran|em modernh drustava prese|en|e promena posa posta|u sve aks sto
omogucava po|edncma puno vse zbora za organzac|u svog zvota.
- Mogucnost izbora u porodici i u vezama- za po|ednce kdan|e
tradconanh veza znac osobadan|e od prosh ograncen|a obaveza,
stovremeno pocn|e nesta|at podrska sgurnost tradconanog drustva. U
nedostatku podrske sgurnost po|ednc su prmoran stvarat veze ko|e ce
spun|avat n|hove potreba.
Vse n|e moguce defnsat sta znac porodca, brak, rodte|stvo, |ubav znace,
sta b trebao mog da znace. Umesto toga, varra|u od po|ednca do
po|ednca, od veze do veze."L|ubav posta|e prazna stranca ko|u |ubavnc
mora|u sam spunt!"
-Uzroci sukoba.- Mogucnost zbora, pre svega. U prethodnm drustvma |e |asno
defnsana uoga poova (muskarac rad, zena domacca), dok sa sve vecm
obrazovan|em zaposen|em zena stuac|a se men|a stvara drustvo gde
muskarc zene zee mat kar|ere ko|e ce h zadovo|avat spun|avat.
Zahtev radnog mesta u kaptastckom sastavu su u kontrastu sa zahtevma
porodcnog zvota. (muskarc zene prepru se ko b trebao da obav|a kucne
posove, brnut o dec, c|e b zaposen|e trebao mat prortet.)
Entoni Gidens- visoka modernost i dalji razvoj
- Sredsn|a obeez|a modernost- suprotstav|a moderna drustva tradconanm
stcuc da moderna drustva karakterse brza vekog razmera promena.
K|ucna obeez|a modernost:
I. '' Dstancran|e prostora vremena'' - vremenska koordnata ne zavs od toga
gde se m naazmo.
II. Mehanzam skoren|van|a - zdva|an|e soc|anh odnosa z okanog konteksta
nterakc|e
- po|ava smbockh znamena (novac,kredt bez ograncen|a)
- razvo| ekspertnh sastava ko| omogucu|u |udma ko| zve u doba
modernost da zvode svo|e dnevne aktvnost, a da ne mora|u mat
nkakvo znan|e o tehnckm potankostma onoga sto rade (nzen|erstvo,
medcna; opersan smo a se ne razumemo u medcn,putu|emo putem
a ne znamo da ga napravmo....)
14
III. Promena teme|a na kom se grado poveren|e (od cnost do ekspertnh
sastava; putu|emo avonom ne pozna|emo pota a veru|emo u n|egovu
strucnost)
IV. k|ucno obeez|e modernost- refeksvnost- |ud razms|a|u refektu|u
ono sto rade da b razmotr hoce u buducnost postupt drugac|e (stane
promene stana nezvesnost)
V. modernost |e gobazu|uca (posedca |e da se drustven zvot u
posebnm reg|ama sve vse obku|e prema dogada|ma z sveta)
- lnstitucije modernosti (tacke na kojima se temelji modernost)
1) Kaptazam- akumuac|a kaptaa u usovma konkurenc|e na trzstu rada
prozvodn|e.
2) Industr|azac|a- skorscavan|e nezvh zvora mater|ane moc u
prozvodn| dobara.
3) Nadzor- nadgedan|e podcn|enog stanovnstva u sfer potke.
4) Vo|na sa- kontroa sredstava nas|a u kontekstu ndustrazac|e rata.
- Zivot u modernosti- Gdens odbacu|e dve socooske teor|e skustva
modernost: Veberovu (da se dozv|ava kao cecn kavez brokratske
raconanost) Marksovu (dozv|avan|e kao ''cudovste'' ko|m su mase odvo|ene
od svo|e |udskost)
Razv|a sopstvenu sku- MOLOH- stro| veke snage ko|m koektvo mozemo
uprav|at do neke mere, a ko| pret da ce se otet kontro;oprezno brz|vo |er
posto|e veke opasnost (rzc).
Rizici:
RAST TOTALITARNE MOCI- proaz z posto|an|a sastava nadzran|a (kontroa
popuac|e)
KOLAPS MEHANIZMA EKONOMSKOG RASTA- proz.z nepredvd|vost
kaptazma (uspona padova)
NUKLEARNI SUKOB GLOBALNOG RATOVAN|A (nz zema|a ma sredstvo za
masovno unsten|e)
EKOLOSKI RASPAD ILI KATASTROFA (Cernob|, |apan, gobano zagrevan|e, O3
omotac..)
- Modernost i postmodernost- Smatra da zvmo u razdob|u modernost, a
postmodernost smatra kao vrstu drustva ko|a ce se mozda po|avt.
4 kljucne institucije postmodernosti:
1. Sastav ''postoskudce''- trzsta ce da|e posto|at, a nece stvarat
ne|ednakost, |er ce za sve bt dovo|no robe (|ud prhvata|u nz standard,|er su
umoren od razvo|a)
2. Vseso|na demokratska partcpac|a- prava |ud da govore ono sto mse o
svm aspektma svoga zvota.
3. Demtarzac|a - uveren|e da rat nema mnogo smsa
4. Humanzac|a tehnoog|e- sa razvo|em genetke botehnoog|e |ud su sve
svesn| potrebe da se tehnoog|a nadzre kako b se zbege katastrofane
posedce
29.Fukoova teorija postmoderne organizacije
- Grand- teor|a Msea Fukoa se razku|e o vekh modernh teor|a po tome sto
ne traga za zvorom uzrokom drustvenh razvo|a vec se usresredu|e na
15
nekohernentnost (unutrasn|e protvrecnost) dskontnutet (pokusava da opse
anazra drus.reanost u razctm vremenskm perodma; preome obrte ko| su
karakterstcn za drus. stor|u)
-Na|vazn| deo n|egove grand- teor|e se bav uprav|an|em- skup praks tehnka
pomocu ko|h se vrs kontroa nad |udma. Na|ocgedn| obk |e uprav|en|e
drzave n|enm gradanma. Zanma ga vestna (na|opst| obk uprav|an|a) takode
nacn na ko|e |ud uprav|a|u sam sobom)
-U svom deu ''Nadzirati i kaznjavati'' on strazu|e razvo| zatvorskh sstema u
Evrop (18. 19. vek) gde |e |avno mucen|e zatvorenka zamen|eno kontroom
putem zatvorskh prava. |avno mucen|e |e bo zvodeno |avno takav tretman |e
mogao da uspa masu navede |e na dev|antno ponasan|e, krmnane
radn|e,nemre,pa pobunu protv vast tme bo samo kontraproduktvan. A
nova kontroa zatvorenka b se odv|aa za zdova zatvora ne b maa nkakav
utca| na masu.
Nametan|e prava ma mnogo vec bro| prednost od mucen|a: prava se u
procesu dev|antnost mogu prment mnogo ran|e od mucen|a (mucen|e tek kad
probematcno ponasan|e nastane), mogu mnogo cesce, nametan|e prava |e
usko povezano sa brokratzac|om raconazac|om, ma daeko sre
posedce,t|. odnos se na ceu popuac|u,bezcn|a su,trezven|a nepromen|va
od mucen|a. Umesto da vd progres sve vecu humanzac|u u tretran|u
zatvorenka, Fuko vd porast u sposobnost uprav|an|u |udma uopste.
-Tr su osnavna nstrumenta ko|a sto|e na raspoagan|u onma ko| kontrosu
nadzru druge.
1. Hijerarhijsko nadziranje- sposobnost suzbenka na vrhu organzac|e da |ednm
pogedom kontrosu sve podredene.
Panoptkon! kua ko|a se naaz u centru kruga nekome na vast
pooza|u (cuvaru zatvora) omogucava potpun nadzor nad grupom |ud
(zatvorencma) cak ako n n|e u ku ne posmatra h ,on ce se sam ponasat
onako kako se od n|h oceku|e. Dovod do dspnu|uceg drustva (onog ko|e vrs
totanu kontrou nad |udma)
2. Normalizujuci sudovi- on ko| su na vast mogu da oducu|u sta |e normano, a
sta nenormano. Ko god prekrs norme ko|e su sadrzane u normazu|ucm
sudovma moze bt kazn|en.
3. lspitivanje- nacn nadzran|a potcn|enh donosen|a sudova o tome sta on
rade. Podrazumeva h|erarh|sko (on sa vsokh pooza|a) nadzran|e davan|e
normazu|uch sudova.
- Zatvorsk arhpeag- ska drustva ko|a prozaz z de|e da dscpna prozma
drustvo na ne|ednak nacn, u razcto vreme na razctm mestma. On kaze da
posto|e mnog centr dscpne unutar sveta u ko|em |e neko okruzen|e man|e
vse pogodeno sren|e dscpnarnog drustva. Sve vse obast c na zatvor, tako
nasta|e zatvorsk arhpeag,t|. Zatvorsko drustvo.
- Fuko przna|e da posto| neprekdan sukob oko kontroe, to prozza z n|egovog
nteresa za makrofzku moc.- koncept po kome moc posto| na mkronvou
uk|ucu|e radn|e ko|ma se ona vrs kao radn|e ko|ma se ona dovod u ptan|e
(spor).
!"#$%& () $*+$ #&,)-.&
- Ludilo i civilizacija- strazu|e odnos zmedu uda psh|atr|e. Krtku|e teor|u
ko|a tvrd da |e razvo| psh|atr|e doveo do unapreden|a naucnog, medcnskog
humanog tretmana udh. Tvrd da |e doso do sposobnost zdravh da razdvo|e
ude od ostatka popuac|e nad n|ma vrs repres|u, tretra|uc h na
16
na|ponzava|uc nacn. Smatra da do kra|a 1960.god prsustvu|emo
densttuconazac| mentanh bonca.
Deinstitucionalizacija -proces tokom ko|eg vek bro| psh|atr|skh ustanova
zatvoren a vecna pac|enata pustena na ,sobodu" tme prepustena sama seb
na most nemost drustva,prmoran da uzma|u teske pshoterapeutske droge
ko|e nas n|ma uspostav|a|u mentanu fzcku kontrou.
- Grand-teorija seksualnosti- ''Istor|a seksuanost'' krtku|e modernu grand-
teor|u po ko|o| |e vktor|anzam doveo do repres|e seksuanost, pogotovo do
repres|e dskursa o seksuanost. Fuko tvrd da |e u vreme vktor|anzma doso
do ekspoz|e dskursa o seksuanost, u drustvu |e mnogo vse poceo da se prca
o seksu doso |e do raznh stud|a o seksuanost, anaza, procena, kasfkac|a
specfkac|a ste,|ud ma|u vecu sobodu.
30.Postmoderna etika ( Zigmunt Bauman)
Iako |e na|vse psao o modernom drus.,u n|egovo| teor| naazmo ob|e
znaca|nh uvda u strukturu postmodernog drustva.
- Postmoderna sociologija- socoog|a ko|a se naaz pod snaznm utca|em
postmodernh de|a prhvata neraconan prstup proucavan|u drustva. On se
suprotstav|a postm. soc. |er smatra da ona treba da po svo|o| prrod bude u
sagas|u sa kuturom postmodernost.
- Sociologija postmodernosti- treba da |e razv|emo |er odrzava kontnutet sa
modernom socoog|om tako sto |e da|e obku|e raconanm sstematskm
dskursom pokusa|em da razv|e mode postmodernog sveta. Prhvata
postmoderno drustvo kao poseban |ednstven tp drustva, a ne kao skretan|e od
modernog drustva.
Ambivalencija(dvoznacnost, dvosmislenost) |e osoben prozvod modernost (ne
prhvata razke) a postmodernost nud mogucnost da prevazdemo ta| probem
tako sto cemo |ednostavno prhvatt ambv. nauct da zvmo sa n|om umesto
da |e emnsemo. Postmodernost prhvata neuredenost sveta,toerse
razke,toerantn|e drustvo.
- povezu|e neotrbazam sa postmodernoscu. Kretan|a ka novm pemenma
za|edncama prestav|a|u prbezste za strance ctav nz etckh, regoznh
potckh grupa. Drustvo toerse te za|ednce n|hove grupe.
- Postmoderna etika- |ud nsu n dobr n os vec morano ambvaentn,
moran fenomen nsu n reguatorn n ponav|a|uc, moranost |e pretrpana
protvrecnostma ko|e ne mogu da se prevazdu, ne posto| unverzana
moranost, moranost ce uvek bt raconana. Moranost postmodernog sveta se
naaz pod domnac|om potrebe da bude ZA DRUGOG pre nego sto se nade da
bude u prc sa Drugm.
Odbacu|e modern prsn obk moraa. Indvduana svest a ne nek koektvn
moran kod. Drug podrazumeva odgovornost za morano sopstvo. |edn etck
autortet naaz se u subjektivnosti pojedinca. Izazov postm.sveta |e da pokaze
kako se moze zvet morano u odsustvu etckog koda a u prsustvu zbun|u|uceg
skupa nazged |ednakh sstema moranost; zvot nece bt aks a ce bt
moran|.
31. Bodrijarovo shvatanje postmodernog
17
Burd|e se bavo trma momenata epistemologije.
Burd|e |e naazo na krtku da se n|egov rad odnos samo na francusko drusttvo,
ako |e sustna n|egovo rada u nacinima, a ne u rezutatma.
80 .Pojam elite i teorije o elitama (Pareto, Moska,
Mils)
Teor|a eta se razku|e od drugh |er poaz od toga da moc u drustvu
monopozu|e tek neznatna man|na, pa se drustvo de na one ko| vada|u
posredstvom drzave on ko|ma se vada.
Teor|u eta prv su razv Vilfredo Paleto i Gaetano Moska. On se takode
suprotstav|a|u Marksovom stanovstu o moc drzav, smatra|u vadavnu ete
nezbeznom. Obo|ca se sazu da etu cne po|ednc sa superornm svo|stvma.
Pareto ms da su on ukav| ntegentn|, a Moska da ma|u bo|e
organzacone sposobnost od drugh. Eta svo| moc dugu|e unutrasn|o|
organzac|.
Na|vazn|e oduke ko|e se tcu srustva donos eta, te oduke ce uvek bt u
nteresu ete a ne ze|e naroda u demokratskom drustvu.
Pareto stce pshooske karakterstke vezane za etu. Kaze da posto| 2 tpa
vada|uce ete - avov sc (kao Mak|ave): lavovi stcu moc sposobnoscu za
akc|u vada|u som (vo|ne dktature, recmo); lisci vada|u ukavstvom
prevarom, dpomatskom manpuac|om (evropske demokrat|e su prmer)
vestom kombnatorkom.
Sve ete dugu|u svo|m kvatetma svo|e pozc|e. I sve su skone dekadenc|.
Veke promene u drustvu nastupa|u kada |edna eta zamen drugu-crkuac|a
eta.Takode, oba tpa ete ma|u nedostatke osobna onog drugog tpa, pa ce
avovma fat maste ukavstva morace da dovedu sce z mase u etu, a
scama nedosta|e sposobnost za snaznu oducnu akc|u ko|a |e neophodna da
b odrzaa moc. Postepeno ce one proment karakter et. Eta ma kratak vek.
Za Pareta |e stor|a grob|e arstokrat|e bekonacno kruzen|e eta.
Paretovu teoriju kritikuju jer ne razlikuje zapadne demokratije, komunisticke
jednopartijske drzave, fasisticke diktature smatra h var|ac|e na temu td.
Takode, ne zna se cme mer razku|e superorna svo|stva ete (Brahmane nko
n|e mogao da zbac 100godna sa vast)
Moska smatra da se kroz stor|u po|av|u|u samo 2 kase - kasa ko|a vada
kasa ko|om se vada. Prva monopozu|e moc, a druga deu|e pod kontroom
prve. I on etu smatra superorn|om, s tm sto tvrd da su kvatet potrebn za
dugu vadavnu ete razct od drustva do drustva. Za razku od Pareta, Moska
smatra da moderne demokrat|e nsu obk domnac|e ete, |er |e u
demokratskm drustvma eta otvorena - veca epeza |ud moze bt n|en deo.
Iako |e potencrao demokrat|u, okaraktersao |u |e kao predstavncku vadavnu
|e se vadavna ete ne moze zbc, s etom ko|a predstav|a nterese naroda.
Moska |e bo etsta prezrao |e mase.
Mils ne veru|e da |e vadavna eta nezbezna, kao prethodna dvo|ca. On
osudu|e domnac|u eta nad masom, smatra|uc da se ona teme| na
76
ekspoatac| masa. Zbog toga se oducu|e za teor|u eta ko|a se teme| na
sukobu masa eta zbog razcth nteresa.
Ms ne smatra da |e eta superorn|a, vec da on ko| su na vrhu nsttuc|a
monopozu|u moc dentfku|e 3 na||ace nsttuc|e u drustvu - velike
korporacije, vojska, drzava. Ms povezu|e nterese aktvnost te tr ete
vada|ucu man|nu nazva elita moci. Ona uk|ucu|e podudaran|e ekonomske,
vo|ne potcke moc. Do toga |e doso koncentrac|om ekonomske moc u par
korporac|a, centrazac|om drzave |acan|em vo|ske used opasnost od zb|an|a
medunarodnog sukoba za vreme Hadnog rata (sto |e ocekvano |er Ms
proucava samo Amerku 50h godna). Cesto unutar ete moc po|ednc preaze
sa pooza|a u |edno| et na pooza| u drugo|.
81. lntegracija - pojam i faktori

(at.ntegrato obnova; ntegrtas-ceovtost)
lntegracija znac uspostav|an|e uske meduzavsnost deova, bo zvog bca,
bo canova t|. |ednce nekog drustva. Ona znac potvrdvan|e posto|eceg
poretka n|egovo ucvrscvan|e. Integrac|a se moze postc saradn|om,
dobrovo|no, prnudom, nasno - pa tako teor|a govor o demokratsko|
nedemokratsko| ntegrac|.
Ima organcstcko obeez|e zrazava|uc tovremeno statstck momenat potke.
Svrha ntegrac|e |e da otup antagonzme (ako ne moze da h ukon) u drustvu
ograncavan|em sukoba na||aca |e tamo gde |e na|veca sodarnost.
Borbe zmedu drustvenh grupa ne mora|u uvek bt faktor dezntegrac|e
fakter ntegrac|e.
Soc|ana ntegrac|a posto| kada su drustven sukob sveden na na|man|u meru
(uskaden odnos medu akterma), kada posto| kasn mr red. Posto|
mogucnost da |e u sstemu postgnut vsok nvo drustvene ntegrac|e, a nzak
sstemske ntegrac|e (to znac da |e drzava som postga soc|anu ntegrac|u,
to ne moze da tra|e dugo). Vazn drus. cnoc ntegrac|e smogu bt nacije i
klase.
Soc|ana dezntegrac|a |e kra|n|a sukob|enost do stan|a gradanskog rata.
Politicki poredak, kao po|am, u opsu eganh ustanova ustavnog poretka,bo |e
u upotreb tradconane teor|e, nova nauka o potc, pod utca|em kbernetke
sstemske teor|e, da|e potckom poretku nazv - /,%-#-01- "-"#&2. Tako |e
tradconano ucen|e o drzav postao ucen|e o potckom sstemu. Ucen|e o
potckom sstemu nasta|e razv|an|em sistemske teorije (mesavne
strukturano-funkconastcke kbernetske teor|e). Po to| organcstcko|teor|,
drustvo |e organ, ko| mora da seo dred prema svo|o| okon da paz na usove
svog opstanka, te |e zato potrebna integracija svh |ednk u |edan sistem. Kao
amerck duhovn prozvod, ova teor|a tez da usavrs tehncku raconazac|u
prozvodnh drustveno-potckh procesa (otud n|en recnk preuzet z
matematke, tehnke, kbernetke - input, output, feedback td).
Organcstck karakter sstemske teor|e dopun|u|e se mehancstckm
eementma (sto vod od strukturane srodnost boog|e tehnke, tea aparata-
topomer).
Kar Dojc- razku|e 4 tpa drustvenh sstema na:
77
Feliks Openhajm smatra da |e moc sposobnost utca|a, ograncavan|a,
kazn|avan|a.
Robert Dal kaze da "moc ma neko nad nekm u ono| mer u ko|o| moze postc
da ta| drug ucn nesto sto nace nkad ne b ucno".
Niklas Luman moc |e komunkac|sk med|.
Talkot Parsons, za razku od prethodnh shvatan|a moc, osan|a se na
autortet, sagasnost reazac|u c|eva. Moc |e, prema Parsonsu, "uspesan med|
za mobsan|e utvrdenh obaveza u nteresu koektvnog dean|a". On smatra da
se n|edna pretn|a som ko|a nema egtmtet opravdan|e ne moze smatrat
moc.
Nikos Pulancas odredu|e moc kao sposobnost |edne drustvene kase da ostvar
svo|e specfcne ob|ektvne nterese.
Rajt Mils smatra mocnm |udma one "ko| mogu da ostvare svo|u vo|u cak
kad se drug opru". On geda na moc kao suma-nua; svako ma onoko moc,
koko |e oduzeo drugom.
Hana Arent smatra da moc n|e svo|stvo po|ednaca, vec grupa. Po|ednc ma|u
|acnu, a kada |e ta |acna toko |aka da moze da unst moc grupe, onda
govormo o s.
84. Fukoovo shvatanje moci 20.vek
Mse Fuko |e smatrao da moc n|e nesto sto |e koncentrsano u rukama maog
bro|a |ud,nt na |ednom mestu, vec da |e to obelezje svih drustvenih odnosa.
Moc |e tesno povezana sa znan|em - |edno drugo stvara|u. Moc ne vezu|e za su
smatra da ona deu|e tek kad |ud ma|u odredenu sobodu.
Moc nkada ne omogucu|e potpunu kontrou vec neprestano suocava sa otporma
zbegavan|em.

Ludo cvzac|a
Fuko smatra da |e moc dskurs psh|atr|e, te da |e psh|atr|a stvora mentano
oboee osobe, kao kategor|u, sto |e cno deo razvo|a sstema drzavne
admnstrac|e. Admnstrac|a |e omogucavaa nadzor kontrou |ud. Nekada su
mentano oboee osobe zbacva z gradova, zopstava z drustva, a danas su
on u zatvorenm ustanovama (kazn|avan|e sve skrven|e); ubce takode, ako su
nekada |avno egzekutovan. To govor o promen nacna kazn|avan|a sa fzckog
(teesn bo) na pshck pan (dusevn bo). Uz razvo| tehnoog|e nadzora nad
popuac|om, moc deom preaz u ruke strucn|aka ko| ma|u znan|e da tu moc
upotrebe za men|an|e |ud (veza znan|a moc, opet).
Fuko ne tvrd da su odnos znan|e-moc sk|ucvo represvn, vec da ma|u
poztvne efekte ko| dovode do odredenh c|eva. Recmo, kazn|avan|e radnke
motvse da rade bo|e. Za n|ega, moc se ne posedu|e, nego upotreb|ava, a
po|ednac mora mat taktku tehnku da b postgao c|.
Fuko vecnu dotadasn|h gedsta o moc smatra neprkadnm - Markszam mu |e
ograncen, |er se teme| na kasnm odnosma moc. Purazam teor|a eta su
mu neprkadn |er se odnose samo na moc ko|a |e u rukama drzave. N|edna od
th teor|a moc ne podrazumeva svakodnevne aktvnost |ud dskurse ko| se
na|vse korst u nterakc|.
U kn|z Nadzor i kazna, on deta|no opsu|e aktvnost drzave u reac| moc-
82
znan|e, kroz panoptikon (zatvor ko| se teme| na Bentamovo| de|; u sredn |e
toran| sa ko|eg cuvar vde sve sto se dogada u svako| ce|, a da prtom
zatvorenc toga ne mora|u bt svesn; tme se ograncava|u aktvnost
zatvorenka z straha da h posmatra|u ne -nkad u potpunostzazveo).
Tehnke nadzora u bo kom sektoru drustva (skoe,bonce,preduzeca) dovode do
samodscpne onh ko| su pod nadzorom. Dscpna |e za Fukoa vazno obeez|e
modernog drustva.
Fukoova teor|a govor da |e moc prsutna u nzu drustvenh odnosa, ne samo u
onma vezanm za drzavu (kao sto mse purast). Moc nkada n|e n potpuna
cesto |o| se |ud odupru. On medutm, zanemaru|e cn|encu da se moc
demonstrra kontroom nad ekonomskm resursma, vo|nom som td.
Fuko potcen|u|e vaznost zvora moc (nagasava samo znan|e)
85. Majkl Man - izvori drustvene moci 20.vek
Manov stav |e da drzava moze bt nezavsan zvor moc da |e potcka moc
|ednako vazna kao deooska, vo|na ekonomska moc. On sed teor|e
gobazac|e po ko|ma se moc ne ograncava samo unutar naconanh granca,
vec da se mreze moc mogu protezat po ceom svetu to za n|ega uopste n|e
nov fenomen,to vec duze vreme zahteva vro veka zema|ska podruc|a.
Man kaze - "kad bh mogao, u potpunost bh uknuo koncept "drustva"." On
smatra da drustvo nsu sstem, nsu cene, nsu untarn, pa tako odbacu|e
Parsonsovu podeu na deove podssteme Marksovu podeu na ekonomsku
bazu drustveno-potcku nadgradn|u. On to opravdava tme da |udsko
ponasan|e nkad n|e bo usov|eno tertor|om na ko|o| zve, o cemu govore
sren|e kuture masmed|a, pa cak veke svetske reg|e, ko|e ne ograncava|u
naconane grance (hrscanstvo, sam). Smatra da se drustvo, kao sto |e recmo
brtansko, n|e potcka cena ko|a se zoovano moze anazrat, |er |e Brtan|a
canca NATO, EU, brtanske kompan|e su u vasnstvu mutnaconanh
kompan|a sa sedstem u nostranstvu td. Da bsmo razume brtansku kuturu,
potku, ekonom|u, moramo da sagedamo druge deove sveta.
Man tvrd da tokom stor|e trgovna rat osva|an|a ucn da ne posto|e zoovana
drustva.
Man kaze da |e moc sposobnost postizanja ciljeva kroz ovladavanje
okolinom.
Ona se po|av|u|e u dva obka:
1. Distributivna moc - moc nad drugma, sposobnost po|ednaca da navedu
druge da m pomognu pr reazac| svo|h c|eva; to |e obeez|e
po|ednaca.
2. Kolektivna moc - u rukama |e drustvenh grupa demonstrra se nad
83
drugm drustvenm grupama (recmo, koonzac|a).
Na osnovu toga, on smatra da se moc upotreb|ava na dva nacna:
1. Ekstenzivna moc - sposobnost organzovan|a veceg bro|a |ud da b se
postga bar mnmano stabna saradn|a (recmo, utca| reg|e na
vernke);
2. lntenzivna moc - sposobnost cvrste organzac|e snazne mobzac|e
ucesnka
(recmo verska sekta).
Man uocava razku zmedu autortavne dfuzne moc:
1. Autoritativna moc se ogeda putem svesnh zapovest ko|e |edan sa|e, a
drug postu|e (recmo, fudbaer ko| zade s terena kad dob|e crven
karton);
2. Difuzna moc se sr na spontan| nacn uk|ucu|e odnose moc ko|
funkconsu bez |asnh naredb. Recmo - mehanzm trzsta.
Zbog akseg shvatan|a, kombnac|om se dob|a 4 osnovna tpa moc (tabea).
AUTORlTATlVNA
naredba
DlFUZNA bez naredb
spontano
lNTENZlVNA cvrste org. strukture vo|nog
zapovednstva
opst stra|k
EKSTENZlVNA vec bro|
|ud
mtarzovano carstvo trzsna razmena
Man naaz korene moc u 4 zvora - ekonomski, vojni, politicki, ideoloski.
Sto se ekonomskh tce, nadovezu|e se na Marksa da |e vazan,a ne da |e
na|btn|.
Ideoosk uk|ucu|e moc nad de|ama uveren|ma, potck se odrazava|u u
aktvnostma drzave, a vo|na se teme| na fzcko| s.
Nagasava da |e svak zvor nezavisan od drugih - npr, crkve ma|u |aku deoosku
moc, a sab|u ekonomsku; u komunstcko| Po|sko| |e komunstcka part|a
maa potcku moc, a |e deooska prpadaa Sodarnost rmokatocko| crkv
td.
Ostae teor|e nagasava|u vaznost odredenog zvora moc - Marks ekonomskog,
purazam deooskog (u demokratskm zem|ama), teor|e eta teor|e
usredsredene na drzavu - potckog zvora. Man smatra da svaka sveobuhvatna
teor|a mora obuhvatt sve te faktore uk|ucu|uc vo|nu moc.
86. Poreklo i oblici moci
Po poreklu, moc zvre z prrodnh sposobnost coveka z prrode soc|anh
84