HALIL INALDZIK

OD STEFANA DO OSMANSKOG CARSTVA

Hrillanske spohije u Rumeliji u
XV
uijeku i njihouo porijeklo
Jasno se vidi da su dokumenti koji se nalaze u turskim arhivima takvi da
mogu rz osnova izmjeniti neke poglede na Sirenje osmanske drZavs na Balkanu.
Znamo da su pretjerani i pristrasni pogledi koji su bili na cijeni u posljednjem
vijeku Osmanskoga carstva, za vrijeme pobuna i pokreta za oslobodenje bal-
kanskih naroda polako olabavili, iak da su od nekih smionijih pisaca potpuno
odbadeni.t Napokon nijedan ozbiljan istoridar ne tvrdi da
je
osmanska vlast likvi-
dirala domade upravne i vojnidke klase, plemiCe time Sto bi ih pogubila ili silom
prevela na islam i da su na njihovo mjesto dolazili muslimanski Tr-rrci kao povla-
Stena vladaju6a feudalna klasa.s Ipak je potrebno sa insistiranjem se zaustaviti
na gledi5tu
da
je
Osmansko carstvo imalo sasvim drugi karal<ter tr XV vijektr, Ll
periodu svoga uspostavljar-rja.
Jedarn dio istraZivaia lioji slr se pobliZe baviii osmansliom istorijorn utvr-
clio
je
izvjesne dinjenice vrijedne paZnje. Prvo
je istaknuta tolerantna politika
osmanske drZave u pogledu vjere, dinjenica da se ona nije interesovala vjerskim
stvarima nemuslimanske raje, ponavljano je
da
je
zahvaljuju6i kupljenju u
janji-
dare (devSirme) i sistemu robova (gulam
sistemi) omogu6avala svojim hri5danskim
podanicima
na Balkanu da ulaze u vladaju6u kLasu, a pominjano
je
u obliku po-
jedinainih
dinjenica da se dak, uz hri5fanske vojnidke
grupe koje su se poput voj-
nuka i martolosa kroz duge vijekove saduvale, s vremena na vrijeme direktno slu-
Zilo hriStanskim podanicima radi vojnidke sluZbe.3
' D"brovadki dokr"rmenti iz 15 vijeka mnogo su pomogli u tom
plavcu istraZivadima
(Jorga,
Truhelka).
'2
N. Stanef, Blgarija pod igo, Sofija 1935, a
pogledaj bilj. 128.
3
Naprimjer pogledaj
Hammer, Hist. de I' empire ottoman, VII, 356; samo
je
on rijed
>raja<
u svome izvoru prokomentarisao prema svom mi5ljenju. Tekst u Pedevija
(II, 320)
je
ovaj:
7tY
(*t,
af
tr.l) +1-fe1l.;l.eilc;
=bl:^(:a,
Vlf
s.;"ll\irl.r.t.ri,',-r.L.L!b2,-r--[i,.
)l)* ec2)r:-a
,:
.)1 ,\rlg
Hammer se
prevario, govore6i
u
jednom
svom djelu
(Staatsverfassung und
Staatsverwaltung, Wien 1915, str. 276) da su hri56ani nalazeCi se kao
jolda5i
dobivali timar.
U svakom sludaju on
je
uzeo rijed >raja< kod Ajni Atija samo u znadenju hri5ianskog
poda-
nika.- D' Ohsson
(Tableau g6n6ral
de I' Empire ottoman, VII, 276), po5to
je
rekao
>le Sultan
ne prends point
des soldats
parmi ses sujets tributaireso,
piSe da
je
Ibrahim-paSa
prihvatio
prilizak
600 francuskih vojnika iz tvrdave Pape njegovoj vojsci
(Za ovaj dogadaj
pogledaj
i Pedevija, fI, 228-229).
-
Finlay, (The History of Greece under Othoman
and Venetian
domination, London 1856, str. 55-56) ukazuje da su osmanski sultani
podev5i
joi
od vremena
Orhan-Gazija davali mjesta u svako vrijeme hriS6anskim vojnim snagama u svojim
kadrovima.
-
Gibbons
(The Foundation of the Ottoman Empire, London 1916) tvrdi da su
Turci i domafi elementi zajednidkom vjerom, islamskom vjerom doveli do stvaranja
jednog
naroda, osmanskog naroda i kaZe da su osmanski sultani vodili s tim ciljem istinsku i svjesnu
politiku
islamizacije. Ustanova dev5irme
jeste jedno
sretstvo toga. Uza sve to oni su ostali
vezanizaprincipvjerskeslobode.osmanskadrZavajesteklaosnovnuSnaguisilu
Rumeliji i zatrvaljuju6i tome mogla
je
da
pobijedi svoje
protivnike u Anadoliii. HriS6ani
Bal-
kanskog Poluostrva pomogli su uspostavljanju Carstva. Protiv njegove osnovne
tvrdnje
pogledaj:
M. F. Kcipri.ili,i, Les origines de
,
l' empire ottoman, Paris, 1935.
Z*
DUSANA
26 Halil InaldZik
Dolje 6emo poku5ati da prema timarskim i popisnirn
defterima koji pripa-
daju vremenu Murada II i sultanu Mehmeda Osvajadals pokaZemo
brojevima i
dokazima da
je
osmansko Sirenje na Balkanu
nosilo potpuno
korrzervativan
karakter, da ne6e mo6i biti govora
o iznenadnom
osvajanju i smjeitanju, da su
stare
grdke, srpske i albanske plemi6ke klase i vojnidki slojevi ostavljeni na svom
mjestu,
da
je
vaZan njihov dio uvr5ten u okvir osmanskog timara, ka.o hriS6ani
timarnici, da u XV vijeku nije osmanska drZava ni u kakvom obliku rzodila poli-
tihu islamizacije' Ali prije nego Sto pridemo
tome, treba da kaZemo ovdje da i
zabilje5ke i ukazivanja dostojna paZnje koja se nalaze u dodanas poznatim izvo-
rima dobivaju sada jasnije
znadenje. Ustvari, ove stare zabilje5ke, zato Sto dozvo-
ljavaju da predmet
na5ega istraZivanja dovedemo
do podetka
drZave, imaju po-
sebnu vrijednost.
Zna&nje ovakvih zabiljeZaka u najstarijoj
osmanskoj tradiciji koju su pri-
kupili anonimni Tevdrih-i Al-i
Osman,ll ASik Pa5azade i Ne5ri: ,Tekfur
nevjer-
nika If arman-kaje (Chirmenkia) n
Koze Mihael koji
je j
o5 od prvihr vremena
saradivao sa Osmanom Gazijem nije bio
jedini
hri5tanski doma6i velika5 koji je
tako postupio. Na primjer, pominje se i ovaj dogadaj pri jednom
upadu koji
je
napravio Osman u Tarakli-JenidZesi: rrrrl-lt,,1t Ui.l::tt
^4+4
,-lS(ru::,-- ):Jy- Jrl<
,t
tf
=j:l
dl OLa
,6>it
S(^:j:l s.
,s;Jl2l
,-rJ,-sl
J!t-l yrr,-l .:rUl
jr*
: atl
=ssf
,s):2;rt
'orrrt.J,-l
Jr.r 1il
.--r: ;"i-ltt
^.a.>1a
"flst
;Ut, Saradnju sa domafim hri$6anskim feu-
dalcima
(beyler)
nije sc sastojala pro.sto iz odnosa savezniStva.
Opet 1 prvo vri-
ieme
aktivnosti Osmana Gazija: c:d;
lsls
"iJL-
.r-.r!
ts_ri-rL ,7r,.1
"[r;
...i-
J-r](-
c
.Crt
:)s.LJ
i,Jl
.-.tl J:,il ,ssis
"!"-ll
:. b4{; J-ll
:J!
rri.
o\J **
={l
c-"Ul
=G
rS
t'>r1rt-rl
fr;
6t;
;v
J:K
yr-l
.1fj
&j<l-.
*,-r,l .:-ottl
v*l
Jf-l
u'
,
cs{;;l::t3
{r-Ct
AIi nema
nijednog znaka da
je
ovaj tekfur koji
je
uni5ao u sluZbu Osmano\,/u postao
musliman. S druge strane i obavje5tenje koje daje Pahimer o tome da
je opet u
Osmanovo vrijeme, joS
1305, do5lo
jedno
katalansko odjeljenje i pridruZilo se
Osmanima, privladi paZnju.s:
U staroj osmanskoj tradiciji ima drugih biljeZaka o prilaZenju
Osmanima
tekfura i >nevjernidkih
spahija< u vrijeme Orhana Gazija. On, dol< rnr-
je
otac
joS
bio u zdravlju,
u
jednom
pohodu koji
je
napravio na granici
kod Iznika: s{
,
,;jJll
e
ji"1,
,'-.r,-l
t{l o-rf
.2t,-
&
{i-
ss
K.
,sstn-
,(rsttsf
6
bF
..:J) +ij
.l 6tV-
aF
.j
-f
ttrr.rr,-,
-2rij:l
7J i
oV Gospodar tvrclave nije se predao. Ali su5tina ove
ponude
koja pokazuje osvajadki metod osmanski, zasluZuje paZnju. Orhan, iim
j
e
postao
r"
Za takvu vrstu deftera pogl. O. L. Barkan, Tiirkiyede Imparatorluk devirlerinin nti
fus ve arazi tahrirleli ve hakana mahsus istatistik defterleri, Iktisat Faktiltesi Mecrnuasi, sv.
II (1939-1942), i H. Kun, Avrupadaki Osmanh yer adlan, Ti.irk dili ve Tarihi hakktnda
aragtrrmalar, Ankara 1951, str. 83 i dr.
'o
Anonimni Tevdrih-i
Al-i
Osman
(Die
altosmanischen anonyrrlen Chroniken,
Izd, F.
Giese, Breslau
1922, opet od njega, MOG, I str. 49. P. Wittek, Zum
Quellenproblem
der
altosm.
Chron. Isto mjesto, 77) Oruc, Tevdrih-i
Al-i
Osman
(Die
frtih. osmanischen Jahrbiicher des
Urudsch,
izd. F. Babingera, Hannover 1925), predgovor
izdavata.
'o
Ne;sri, Gihanntima
(Die
altosmanische Chronik des Mevlana Mehemmed Neschri).
Izdavad F. Taeschner prema pripremnim
radovima Th. Menzela, I, uvod i tekst lVlenzelova
primjerka, LeiPzig 1951, str. 28.
. "
Ne$ri-Taeschner, str. 36.
'e
Pogl. P. Wittek, The rise. . .
,
str. 42.
'
Arsik Pagazade, izdanje Alija, 27,
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
vladar
(bey) ostavio
je
na njihovom mj estu tekfure vi5e tvrdava koji su se
pokazali
poslu5nim.2a Tako >vezir tekfura Bruseo iije
je
djelo predaja
brusanske
tvr6lave,
ostao
je uz Osmana.25 Za vrijeme osvajanja lznika:
Jrr:-.
-r!r
Jr5-t 6tf;.
tu,
-/{l
Jl.i:-I
*"
dt.;'r:l Jil;
r:
.--f
d"t* J51
,-,.rf d
+i-l
113I;
-ft U ovoj posljednjoj
biljeici
narodito Zelim da svratim paZnju na neujernztke spahije. Ono Sto je
bilo
.
u Izniku prirodno
ponavljalo se na drugim stranama. Sin Orhana-Gazija, Sulej-
man-paia dim
je pre5ao na poluostrvo
Galipolje
v-Jll 6it
J-lj!e2,sJ;( 3UL,
d.^r
(
"
r
-l-ts-ls'-
Pisma Palamasa Gregorija"', solunskog arhiepiskopa koji
je
1355 pao kao
zarobljenik u ruke Osmana
jasno pokazuje koliko su Orhan i njegova okolina
postupali tolerantno
prema hri56anima. On
je
svagdje vidio hri5tane u
punoj slobodi. Orhanov
sin Ismail slobodno mu
je
postavljao neka pitanja
o hri-
S6anskoj vjeri. Poslije
.ie
sam car Orhan priredio jednu
op5tu diskusiju izmedu
Palamasa i uleme
(muslimanski vjerski udenjaci). Tu
je
diskusiju zabiljeZio
Orhanov doktor Grk Taronites.so Balaban (Palapanis) koji
je pretsjedavao skupu
postavio
je
hri56anskom
duhovniku ovo pitanje: >>Mi vjerujemo u vaSega posla-
nika, za5to vi ne vjerujete u na5ega?o Tu
je pomirljivi akcenat odevidan. Jednu
drugu diskusiju Palamasovu neko
je
ovako zakljudio
,Do6i
6e vrijeme kade
6emo biti svj
jedinstveni u na5im mi5ljenjima.n Momenat koji naroiito privladi
paZnju
jest
to da
je
Palamas na5ao u osmanskom
gradu Bigi (Pegae)
vizantiskog
hetaeriarcha (generalal Mavrozoumisa l<ao najuticajniju lidnost (suba5u?) mjesta.'r1
Poznato
je da sr.. se u vojsci Murada I. nalazile u znatnom broju hriicanske
pomocne snage koje slr slale kneZevine koje su pla6ale harad."' Nisu se samo u
bitci kod Ankare,
nego i u Kosovskoj bitci (1389) nalazile vazalne hri56anske snag<:
u redovima Osmana:
13",Jrlrl
;V o.Ji-
.blr.
-r
J-i-f
rlYll ;V
J'ly- d,S)(tt.rl
611
6))tj :( ,sr;,
Prema Timurovom
istoridaru Nizamuddin Sami-ju, Jildirim Bajezid
je
izveo protiv
svoga protivnika
>6itage i nevjerniken.3r U ankarskoj su bitci udestvovali nesamo
srpski vojnici, nego
poput aibanskog feudalca Coia Zacarie"'', i ostali balkanslii fe-
udalci.
:.:,
6*F )-.b
,i1-^..
j;-t*.r-r,-l
6i.f\fl:l
r.l\-trl
(Ne;r'i-Taeschner, 46); o tome da
je
isto ostavljena
goJpodarica Kilmastija i
-nien
brat na svojim mjestima Ne5ri-Taeschner, 4?.
3o
A;ik Pa,sazade,
stt'. 30; Ne$ri-Taeschner, 39.
*o
Ne.,sri-Taeschner,
45
4-. JjiU.-
.'(r.2-119t
J.5-.
6:)-2.*t
lllj
e:Ai
-,1t-'-
Otr
i;:ft
,
.5:.2) Dl t
&\
tv
(Asik Pszd. 41).
"
A5ik
pa;azade, str. 48; Ne$ri-Taeschner, 50.
,'
C. Arnakis,
Gregory Palamas among the Turks and Documcnts of his captivity as
historical sources, Speculum, vol. XXVI, No 1 (1951).
,o
ova biljeska
izostala u originalu
(primiedba prevodioca).
tu
Arnakis, Pom.
dlan. str. 108.
'
3"
Pom. Elan., str. 106.
r:']
Pogl. Nelri-Taeschner,
63-64.
B3
Ne$ri-Taeschner,
66, ?3. Upor. Gibbons
(turski prevod: Ragip Hulusi) str. 151.
\.,
o*-fl.,*Y
,{
4-!^ y. rlr ,*jj l:
L-Sl
s
Lq:
.slo
,3
(Jr-l
.-}iU.
:ti
*.y-!;:.r $-d
,rf
$.i
t2i2^ ,esf
J
ttaiV;cL-
6ril
6Lo
-{:Jl
(Zafernama, ed. F- Tauer, MonoB-
Arch. Orient., vol.
V, Praha 193?, str. 255). Cuveni Marko Kraljevi6 umro
je
u osmanskoj
sluZbi u VlaSkoj
(poel. M6langes H. Gr6goire, Brisel
'1949,
'str.
568).
uo
Jorga,
GOR,
I 331' -:
'
27
28 Halil InaldZil<
Dolje 6emo vidjeti direktno iz isprava Arhiva koliko su vaZno mjesto imali
hri56anski timarnici, vojnuci i druge vojniike grupe
u osmanskoj vojsci. poslije
Bajezida Jildirima. Ali ne6emo propustiti da ovdje navedemo paZnje vrijedna
svjedoEanstva
jednoga
Francuza koji
je
1432-1433 godine posjetio osmansku
zemlju. Ovaj Francuz, Bertranclon de La Broquiere, govori
o tom da se u vojsci
Murata II. nalazilo osim 3.000 spahija koje je poslao
srpski despot i vi5e hri56an-
skih vojnika iz Albanije i Bugarske.so I Jean Torzelo koji je
1439. na konsilu n
Florenci
podnio izvje5taj o mogu6nostima jednog
krsta5l<og pohoda protiv Turaka,
biljeZi,
govore6i
o 50.000 hri56ana carskih vazala, da su spremni na ustanak.s? Bez
sumnje da on s time nije mislio na sve hri5danske podanike
careve. On u pot-
punosti nile snage podloZene
caru. Po nama, ovih 50.000 hri56ana su krri3canski
vojnici koji su podanici cara i ovaj broj, makoliiio bio pretjeran,
daje narn misao o
relativnoj vaZnosti hriS6anskih vojnika u osmanskoj drZavi.ss
*,',*
U Arhivu se nalaze defteri XV vijeka koji se odnose gotovo ni'r sve l<ra.jcvc
koji su nekad bili uniSli Ll granice srpskog Du5anova carstrza.
Sa svojim ispitivanjima pode6emo od Tesalije. Imalno Ll ruci dva deftera
koji se odnose na livu Tirhalu. Prvi
je
napisan 859 po llidZri (1454-5
n. e.),t'
a drugi 871 po HidZri (1466-? n. e.)."t Na taj naiin najstariji def ter koji
pripada ovom kraju pokazuje vrijeme samo oko 60 godina poslije osvojenja. Ovaj
defter
je
napisan u vriieme sandZak-begovanja Omer-bega sina Turhan-begova i
zauzima zajedno sa Tirhalom >vilajete< Fener (Phenarion)
i Agrufr-r, Ovdje su
timari
ovako raspodjeljeni: t has mirlive, u vilajetr-r (nahiji) Tirhali ?9 eskindZi-
to
,et de I' armf6e qui
fu dernierment en Grcce, une
glant paltie estoit Crestiens; c'est
assavoir
qLte qr"tant
il mande le dispot de Servie, il envoye I' un de ses fils accornpagnie de
IIIm chevaulx de service et aussi d'autres ass6s d'Albanie et de Vor,rlgtrilie
qui sont
Cr6stiens
lesqueiz n'osent dire le contraire et sont pluseurs
esclaves qui vont ir la
gltct'r'e qui
sont Crestiens. ..<
(9.
de La Broquiere, Voyage d'outremer', izd. Ch. Schefer, Paris 1892,
strana 185).
"
oen oultre ccs seignettrs cy, ilya
plus
de cinquante mil hommcs chlestiens
qui sont
subjectz
au Tut'c et incontinent qu'ilz verroyent la puisance
cles chrcsticns se rebclleloycnt
contre le Turc et seroyent ceulx
qui plus le destt'oyent, et oultre tons ceulx cy, ilya une
grande multitudedecrestienssubjectzauTurcpar tribut...o (Kod
B. de La Broquiere-a dodatah,
strana 265).
'" Opet
po
Torzelu careve sve vojne snage su 100 hiljada konjanika i 20 hiljada
pjeSal<a.
(Isto
djelo, str. 262-263). Prema Broquidre-u (str'.
185) ,s'il
veult fait
grant arm6e,
tel qui le scet bien m'a dit qu'il
trouvera bien XXVI mil hommes en la Glece, mais
qu'il les
paye de leurs gaiges,
c'est assavoir VIII aspres pour homme a cheval et V pour hornrne de pi6;
et de ceulx cy, m'a l'en dit
que
les LX mil seront bien en point.<
'"
Arhiv Genet'alne direkcije PretsjedniStva vlade, defteri preneseni iz Mali;re,
privre-
meni klasifikacioni bloj 16?, 230 lista, potpun, dimenzije lI/ZS. To
je
popisni opSirni defter'
l<oji zajedno sa timarima saopStava imena raje, pojedinosti
daZbina. Njegov uvod:
ji)
J.19o<t
....{
JtlL)tt
gr.l
{rlr^
j;\'.
3':{
tf
.. jL:lra
crl dL -vf .lttUt
...,t3r1-
a(r.
f.tE;'*F
oiGt"
,
q-r
e
{,j
erU
-J
'o
Arhiv PretsjedniStva vlade, defter
prenesen
iz Maliye, privr.
klasifik. broj 66. Na
podetku deftera stranice su
pomijeSane, dimenzije 11/2g, timarski sumat'ni defter. LJ njegovom
predgovoru koii
je
oti5ao do sedmog lista u sadaSnjem njegovom povezu:J9l;"_Y9
J4-nrru
i.:J
ui.tsl ,;.
diJo
.-/.
4+1
;J:tr.
...
;l;
rlr^
q
dE
.rg
attLll
...
.br\
jL,n
.t45l;j
,iUtis4re,sr-l
.:'
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
timara,
24 timara
iuvara tvrdava, u vilajetu Feneru t has suba5e, 60 eSkindZi-
timara, 9 timara
tvrdavskih posada, u vilajetu Agrafi t has suba5e, 7 e5kindZi-
timara.
Od ukupno
IB2 timara 36 ih pripada hri56anskim
.spahijama.
Da6emo neke
tipidne
primjere:
>Timar Dimitrija sina Mihaljeva, sin spahije od starine...41 Opet
u Tirhali >Timar Mustafe i Petrosa, njegova brata, sinovi Mikre .ri- ja5u
zajed-
didki
po redu<.42 U Tirhali >Timar Iglave cJy;l i Dominika i Muzeraka:ll-,ysinova
Mikre<.
,Timar Pavla, sin je Mikre, njegov brat PaSa-jigit iskopao mu
je
oko,
bez oka
je, godi5nje daje
jednog
konjanika,,.43 U tri posljednja primjera vidimo
timare sinova Mikre.
Kraj koji se imenuje u defteru rz B?1 po HidZri kao zemlja
Mikre treba da
je pripisivana ovom Mikri. Pretpostavljamo da ce Mikra biti stari
gospodar kraja koji
je pripao Osmanima kada su oni osvojili zemlju.'n Ostali timari
osim ovih 36 koje smo vidjeli u ovom sandZaku 859 po HidZri dati su licima koja su
do5la zajedno sa Evrenuz-begom ili Turahan-begom'r ili guiamima zapovjednika
(robovi begova)
i kapu-kulovima).nu
Sto se tide idZmal-deftera (sumarni defter) rz 871 po FIidZri
(1466-146?
n. e,,
prema rezimeu sa njegove posljednje stranice, stan-je timara
je
slijede6e: >Liva
Tirhala: zeima 22, kadija 6, spahija 343, dizdara sa. tvrdavskim posadama 191, voj-
nuka 103, jamaka 203n. Posebno u Livadiji 24 arnautska. katuna, Ll nahiji Istifa
ima 34 arnautslca katuna.{? U ovo vrijemme nabrajaju se 23 nahije u sandZaku
[me-
dr-r ovima sLl zemlje Mikre, na sjeveru Platamona (danas Platamon), na
jugu Livar-
cli.ia (danas Lebadea), Lodoril< (danas Loidorikan), u centru Domeke (Domolis),
eataldZa Phersala)1. Omer-beg se
joS
pojavljuje kao sandZak-beg.'t" Od 343 spahiie
l<oji se gore pojavljuju u cijelom sandZalru dvadesetorica su hri5dani a i oni posje-
duju tek detiri timara. Samo Ilandari koji
je
u tvrdavi Izdin (,-'-:-rl
-
Zeytuni?)
s1uZio l<ao topnik uZiva sam jedan
timar .{s Ranije
je
Dimitri sin Todora uZivao
sam jedan
timar."" Jedan timar koji je
ranije pripadao Petru u Tirhali uZivajur
.
List 1?9.
"
List 234.
"'
List 236.
"
Pogl. niZc bitieske 91
n.zj.rrLt--ri.-}tr+l
4:l
.4t,
sl
,t),
rJ,
.iL.
,Hu
n'
+!
cl+Kc.Y:
t
dr
JYtrL.J..l
jxJ".l
:Jry
.r!!
.J-l
.+5-.-ir.
-J,
.-Ul
!s:f
tV"
rJ,il Jfrbl
of
7s*..1l.,-1
',11-r!y-;,1.;,..--[Jl
t7{s.
f
: ri-Y
(Isti
defter, str. 134).
'"
Medu njima
privladi paZnjr-r
jedan
timarnik hri56anin koji nosi tursko ime. BiljeSka
ie
tekstuelno ova:6)sJJ.-itL tti
lVrL-(list
105b).
.'
NalaZenje
arbanaskih kolonija u Tesaliji
jest
rezultat arnautske seobe koja
je podclzr
plema jugr"r
nakon
osvajanja Albaniie od strane Stefana Du5ana oko 1330
godine (pogl. A. A-
Vasiljev, Hist. de l'Empire byzantin, Paris 1932, II str. 295). Iz defteri Tirhale mogude
je
prilidno
tadno odrediti broj arnautskog stanovni5tva u Tesaliji u XV vijeku. Oni su, organi-
zovani Lr katune,
imali
poseban status. Poriieklo armatola koji se poslije vide u istoj oblasti
i 6iji se veliki dio sastojao od hri56anskih Arnauta mora da su ovi arnautski katuni
(Zzt
armatole vidi R. Anhegger, Martoloslar hakktnda, Ttirkiyat mecmuasl, sv. VII-VIII (1942),
297 i dr. Za katun
vidi B. Durdev, Eflak kanunu hakktnda ktiqtik bir izah, THIM (1939), str'-
18G. Upotrebljavanje
za Arnaute istoga izraza bi6e da
je
do5lo od toga Sto stt i oni bili nomadi-
AIi su u
gradovima Teslije
jo5
u XV viieku
postojale posebne arnautske detvrti.)
-
Prem:1,
Kavanin-u Ayni Alijevu
(izdanje
Tasvir-i Efkar-a. str. 40) u
poiecima XVII vijeka u Tirhali
je
bilo 36 zeameta
i 439 timara.
' .8
14?g
pao
je
u ropstvo Uzun Hasan-begu
(Nesri:
Taeschner, 210) Omer-beg
je
1489
joi
bio u Zivotu
(Alik
Pagazade, str. 237).
tn
List 63a.
oo
List 63a.
r
29
30 Halil InaldZik
zajedno
njegova tri sina i idu po redu u rat.51 Tako vidimo kako se timari dijele
na male
dijelove u generacijama
koje slijede
jedna
iza druge, Sto
je
bila op5ta
po-
java.
Osim ovih dvadeset hriS6anskih spahija
jo5
19 timara pripada
novirn musli-
manirna, diii su odevi hri56ani
spahije.s2 Ovaj broj pokazuje da
je
ve6 u ovo vri-
jeme
ovdje
prilidno
uznapredovala islamizacija medu hriS6anskim spahijarna
(nismo
unijeli u
gornju sumu dvojicu novih muslimana, o dijim odevima nema posebne
bilje5ke).
Najzad narodito zasluZuju paZnju biljeske koje se odnose na
jedan timar
dat jednom >franadkom< pribjeglici
B?3 po HidZri. Ove bilje5ke napisane su kao
derkenar
(margina) na timar koji pripada Baraku: I
-
>>Zato
Sto nije doiao r-r sluZbu,
dat je Gilbertusu Cancelariusu
vt'-F
"j4tf
koji je pribjegao
od Franaka. JaSe u
rat, 15 rerebiulahira 873 u IndZigizu. JaSe u Pa5a-sandZak<. II
-
>Ovaj pomenuti
je
postao musliman i dato mu je
ime Ahmed. Ostavljeno je
po starom. IVapisano
sredinom muharrema 875 godine
u Agrribozuo.tt
Sto se tide nove situacije hriS6ana spahija, u B?1 po HidZri, iija srno
imena
vidjeli u defteru iz 859 po HidZri, u tom pogledu zaustaviCemo se samo na nekim
tipidnim
primjerima: 859 po HidZri uZivali su
jedan
timar djeca Bogoslava po imenu
Boga. i Pelegrin (Cr-;\
-r
t'r:
).
Prema defteru iz 871 po HidZri, ovaj timar
je jedno
vrijeme
preSao Aliji sintt Bogosiavovom koji je postao
musliman, a poslije
je pre5ao
njegovom.
bratu Mustafi. Mustafa uZiva polovinu toga. timara, a drugu polovinu
uZivaju Gcjn i Grgor (-rr;+
r J-{)
sinovi Pelegrinovi. (Ova posljednja dvojica
idu
po rcclu
u rat). Sto se tiie sinova Milire koga smo gore upoznali prije 859
po
HidZri l<a'ro vaZnu licnost (kao mjesnog senjora?), od njih susrecemo Isa-a sina Meh-
meda sina
Mikre. Ovaj Mehmed treba da bude jedan
od sinova Mikre koje srno 859
po HidZri
vidjeli sa hri5danskim imenima. Ostoja i Mira5 (,-14.-rL
st)l)
sinorzi Mihe
sina Klazinosa
(?'"ra)>[i
)
l.,oji 859 po HidZri uZiva timar u Tirhali, sa
jo5 jednim, s
novo-muslimanom Ahmedom sinom Ginovim drZe zajedno jedan
timar.''a Susre-
6emo
jo5
jednog
krupnog spahiju koji
je poput Mikre dao ime vilajetu l(ravaldi
(?,s.rl9lr;;. Njegov sin Halil koji je postao musliman uZiva
jedan
veliki timar u na-
hiji Kravaldi.
eim
je
on B?2 po HidZri umro, njegov timar dat
je
bratu mu Jusufu.
U isto doba
suba5a Fenera Hasan-beg sin Zenebi5ev:'; u svakom slulaju treba
da
je
sin duvenog Zenebissijar(t
jednog
od senjora JuZne Albanije. I beg
juruka
Tirhale bio
je
Il'jas-beg sin Efendran;. Jakub-beg sin A5tina drZi u ruci zeamet
Suvalak
(;yb:-
),
a i njegov brat Mustafa-beg uZiva u Tirhali
jedan
timar. Njihov
o'
List 13a.
"
Na
primjer: >Timar-i
Mehmed vc Ali, ncv-miisliman, veledan-i
?ba). ,Timar'-i Mttstafa, nev-mtisliman, veled-i Filatrino
91-tl Jt'
< (List
(+-t) Oer tast't't-tf-i H'tz.:r' bey bin Vulkayin
e13til.29,,.
r"
List 41a.
6'
List 15?a.
5'
List 36a.
n"
Za
porodicu Zenebissi pogl. A. Gegaj, L' Albanie et I'invasion turque au X\lze si6cle,
Paris 193?,
str. 28-29. Jorga, GOR, I 1303.
, 5'
Efendre oglu lJmur-beg, prema jednoj
zabilje5ki u defteru Arvanid-ili
(32O timar),
nalazio se u opsadi Akdahisara u vrijeme Mehmeda I. Jako
ie
mogu6e da
ie
on u to rzrijeme
bio beg sandZaka
Arvanid-ili. Hizii-beg sin Efendre oglu Umur-bega u doba Murata If
posje-
clovao
je
timar u Krdevu'
Kul<ra ,j-r-,u
(List
?Bb), zeamet-i
Istir
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
31
otac
A3tin bio
je veliki albanski senjor koji
je
dao ime kraju
primjeri
pretstavljaju
drugo pokolenje, hri56anskih spahija koje
A5tin.r's Gornj i
se islamiziralo,
tj: koje
se u punom znadenju poosmanilo'
I nalaZenje
vojnuka u znatnonr broju (103
Tirhala Privla6i
PaZnju.
vojnuka, 203
jamaka)
u sandZakrr
Sada sa
j ednim idZmal defterom koji pada potkraj vremena Murada II
prelazimo
prerna sjeveru, prema Makedoniji.s$ Dijelovi Lz ovoga defteia kome
nedostaje
podetak i kraj, koji su nam do5li u ruke, sadrZavaju dijelove vilajetcr
Timur-hisar
(sjeverno od Sereza), nahije Istefanije ({ti:-l), nahije Kalojan i
Nevrekop,
nahije
Kopriili,i, vilajeta Kastorije (1-li-11. Kasaba Timur-hisar je zeamet
Zaganos-pa$e
>kralja vezirao. U ovim krajevima koji su poput Nevrekopa, Kdprti-
Itija
(Ve1es) i l{astorije
(Kesriye, Kastoria) prilidno daleko
jedni
od drugih ima r-
svemu 14 timara
u ruci hriScana spahija. Sest od njih nosi naznaku
>stari<.
Jedan
dio timara uZivaju
medusobno odevi i sinovi zajednidki i oni idu po redu u rat. Na-
primjer, Kubrin
i Prbo
(
ta
t tt-t
-{,
sinovi Dimitrija uZivaju
jedan
timar. Duka i
njegov brat l{alojan
jedan
timar, Dukagin i brat mu Pal (J!
,"4f;e,
)
jedan
timar, Milko i njegovi sinovi
jedan
timar. Iznos timara nije veiik (opcnito manje
od 2.000). Jasno
je
da se i ovdje smanjuje broj hri56ana spahija uslijed prelaza na
islam. U vrijeme
pisanja deftera tri timara (timari Musa-a sina Petkova, Bajezida
sina Agustusova
i Umura sina Todorosova) su u ruci spahija }<oji su pre5li na
islam.
U vilajetu
Kalojan ima vojnuka
U Arhivu
se nalazi i
jedan
sumarni defter iz 859 po HidZri koii priprda
oblasti Stare Srbije koja
je
kolijevka srpske drZave sjeverno od ovoga kraja.{t" IJ
ovoj oblasti koja
obuhvata nahije Jelei
(d-),
Zvedan (,r:rjl;, Hodidide ( c:rdr-1r),
Senica
(
+ ),
Ras
(,-l-r
),
Usktip
(Skoplje)
i Kalakandelen (Tetovo)
i njihova.
podrudja ima 50 timara u rukama hri56ana spahija. Od hri56ana spahija sr-l
trojica oznadeni
kao >stari timarnicin, osmorica kao ,Isabegovi
hizmedari<.(it
Lidno Isa-beg sin Ishak-begov poticao
1e
iz velike hri36anske porodice": i svakalio
mu
je
poloZaj bio viSi od poloZaja sandZak-bega: izuzimajudi Tetovo u ostalirn
nahijama od 1Bg
timara oko 160 ih
je
u rukama njegovih pripadnika (njegovi
robovi i sluge).
Ali su ovi timari opdenito vrlo mali i pripadaju u njegove hasove.
o"
IJ defteru
sandZaka Arvanid iz 835
po
H.
(pogl. niZe biljeSku 88)
prolazi A5tin-ili-
AStinoglu Jakub
postao
je
vaspitad princa DZema.
oo
U Arh.
Pretsj. vlade defteri
preneseni iz Malije,
privrem. klasifik. br. 525 i 250.
-
Sada posebno povezana, ova dva deftera u osnovi su dijelovi
iednog
istog deftera. Prvi dio
jc
defter pod
brojem
525. Defter
je jedan
sumarni timarski defter. Podetak i svrSetak mu nedo-
stajtr. Razabire se
iz rubnih biljeZaka iz 849
po
H. da
pripada vremenu Murad II (na str. 25
ima
jedna
takva marginaliia).
oo
U Arh.
Pretsj. vlade defteri
preneseni
iz Malije,
privr. klas. br. 544, 317 stranica,
kraj mu nedostaje, razmjere LL/zg, timarski sumarni defter. Predgovor,
2
)':
Jl
i,
jt)-<<
... jL
rlr.
glU-i.iLAf
jUJ-
,lV.rL,
tely
g,r.,r!.rr,lU$ J5-l lrrlt t..*.2-.Jr,s)tb
r..l::i\
,.J1^ r,.r{ dt ti, q-+
;
a.j c,-
JeYl .951fi
i'rf
i
...
y9q
cl:L
q
J'
u.r}l
i..bl
P.
o'
Na
primjer: >Timar-i
Dimitri, hizmetkir-i Isa bey< >Timar-i Branislav, hizmetkir-i
Isabey< >Timar-i Branilo, hizmetkAr-i Isa beyo.
u'
C. Truhelka,
Die geschichtliche
Grundlage der bosnischen Agrarfrage (Sarajevo
1911), turski prevod Kcipriiltizade A.
Cemal, THIM, I, 58. Gl. Elezovi6, Skopski Isakovi6i
i PaSa-jigit beg,
GSND, XI
(1932).
32 Halit InaldZik
Posebno u Tetovu 41 timar od njegovih hasova opet
je
u ruci njegoviLr slugu.as
Iznos Isabegovih hasova, ne radunajudi Skoplje, penjao se godi5nje
na ?63.000
akdi. eak
je
u XVI vijeku malo sandZak-bega imalo pla6u koliko ovaj rno6ni beg
vojne krajine (uc) koji
je
od oca Ishak-bega naslijedio ovu oblast, diji
je
stra-
te5ki poloZaj bio vrlo vaZan., ZasluLu1e paZnju momenat da hri56ani timarske spahije
koje pripadaju Isa-begu ne nose atribut gulama (roba) ve6 atribut sluge (hizmet-
kar). Ne dolazi u obzir da bi oni po porijeklu bili raja ili robovi. U svakorn sludaju
oni treba
da su hri5iani vojnici koji su, zato Sto nisu mogli da nadu tirnar, uniSli
u Isa-begovu sluZbu s nadom na dirlik (sredstva
za izdrZavanje, renta). Znamo
da
je bilo rodaka
jednog
dijela hri56ana spahija koji nisu mogli da dobiju timar,
ali da su, zato Sto su pripadali vojnidkoj klasi, bili u mogu6nosti da. u svako vrijeme
dobiju timar.6a
Pola vijeka poslije osvojenja hri5iani spahije u ovoj oblasti
joS
uvijek zadr-
Zavaju
prilidno veliki znacaj. Zato Sto
je
medu njima s vremenom bilo prelaZenja
na islam,
bez sumnje
je
da
je
taj znadaj bio ranije
jo5 ve6i. Ipak nema rrrnogo
u
defterima biljeZaka koje se odnose na prelaZenje na islam.';; U ovoj oblasti opce-
nito timari
hri5dana spahija su mali. Medu njima se susre6u i timari, ciji se
godiSnji prihod sastoji od 250 akdi.c(t
Jedan dio idZmal-deftera koji se odnosni na okolinu Kideva (I{rrQeva) i
Prilepa.
(Pirlipe)67 upotpunjuju ovu oblast koju smo gore pror-rdavali. Prerna dijelu
kojr posjedujemc, u ovoj oblasti od 90 timara njih je
26 u hri5cana spahija. Jeda-
nacstorica. od njih nose naznaku nstariu.
Ovdje narodito ova bilje5ka zash-rZujc
paZnjLl"s:
,5e-,rl.ll;
J-tt-ll
gt+-l lf
,;
'
p o)?t'r.:-[.
Ol,o pokazuje da
je
.jedan'hri-
56anin
zaim naslijedio
$arapdar
Hamza-bega poznatog kao suba5a Kideva
(KrrQeva).
Jedan potpuni. op5irni defter koji se odnosi na vilajet Vrlk (Vulk, Vuk)
iz
859 po HidZri (1454-1455 n. .)"tb daje nam o ovoj oblasti
jasna
obarzje5tenja.
Defter sadrZi nahije Trgovi5te
(c:r;j),
Vuditrn (Vulqitrin), Morava (u-rl-re.
),
Topol-
nica (
^:d:r;
),
Pri5tina i Lab. U ,cijeloj ovoj oblasti od 1?0 timara 2? ih pripada
,nevjernicima spahijamao. Iznad desetorice ima zabilje5ka >stari<.
Jedan od
njih
je
pisar vlaha Brano5 (
'-yl-,
),
a dvojica su vojnudki lagatori. U istoj oblasti
od
"r
)).1-r
st
il:Y-:.-r-
.rr-j
2:,fg!: iGJti
;l):
1, 29{s,
d\,.r}".t1-L
'oa
(str'. lBB).
n'U
deftelu Tirhale iz 859 po H.(pogl.biljeSku 39) ova zabiljeSka zasluZr-rje
painju:
-.
u-,r$Inl5
g-r-.rl-.rr
,SlF
!e),212-.,fu
Jlg.,r\.,!
,4f
,r{L
l-ru:
jl
6tY
,}:r4
t;o
(str.
348)
i
Pogl.
str. 28.
u'
Ova zabilieSka na timaru Il'jasa loba Sagt'akova t
{st s
j
,t ,Se
,f
q,.>t-l
64io
rd;:t
.rr
A1!
c-
)e-
,.-ltl
i,S"lJt-1.
uu
nTimar-i Oliver ve Aleksi ve Todor: ...hasil 252<
-
I ovaj timal uZivatju tli lica
zajednidki.
Ali zato timar Nikole, sluge Isa-begova
je
od 2296 akdi.
u'
U Arh. Pretsj. vlade defteri
preneseni iz Nlalije, privr. klasif. br'. 303,
timarski
strmarni
defter. U na5oj ruci ima samo 85 niegovih stranica. Mnogo o5te6en, t'azrnjere 12/35
cm.
-
Kako se razabire iz
jedne
marginalije iz 849
po
H.
pisanje
deftera
pada u
posljednja
vlemena
Murada II. lz
jedne
zabiljeSke se vidi da
je
emin koii
je popisivao ovu oblast
u
isto vrijeme
popisivao i Prespanski vilajet
(str.
64).
o'a
Peharnik
(Sarapdar) Hamza-beg spadao
je
u bliZu okolinu Murada II
(pogl.
Negri-
Taeschner,
1?2). On
je
14?3 u svojstvu begler-bega Ruma stolovao u Tokatu
(Tursrrrr beg t+0).
Za vakufe
pogl. T. Gtikbilgin; Edirne ve Paga livasi...; 52, 77,234,318, 479.
u'b
Arh. Pretsj.. vlade, deft. br. 2
ponovljen.
qvjii:{-
:1i'-
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
11 topdija,
pu5kara i zemberekdija u tvrclavi Novo Brdo (Novaberda)
samo
je jedan musliman. Velidina timara varira izmedu 500 i0.000. Naprimjer
topdija Bogoslav i lagator Radoslav uZivaju velike timare od 6288 i od ?b0b akdi
(ceri-ba5a Novoga Brda od 8950, kadija od 8927 akdi).
Vidi se iz deftera pisanog poslije 23 godine koji se odnosi na istu oblast
da se situacija nije mnogo izmjenila.
'
Sumarni defter live Vuditrn pokazuje stanje timara u suba5ilucima Vuditrn,
Lab, Gornji Obrovac
(Gorne
Obrafca), Pri5tina, Morava, Topolnica."c U ovoj je
oblasti 21 timar u ruei hri56ana spahija. Posebno
je
istaknuto da su dva timarnika
novi muslimani.To
Jedan defter Vuditrna?l dija podetna strana nedostaje pokazuie neSto malo
sjevernije oblasti. Ovaj defter koji treba da pripada posijednjim vremenima sui-
tana Mehmeda Osvajaca obuhvata oblast Vuditrn i okolinu sa Bihoromi zemiju
Altin
(Ibalea izmedu Debra i Prizrena). I ovdje susre6emo spahije hriSeane koji posje-
duju timar.Tr
Iako defteri
koji se odnose na oblasti Srbije i Bosne i Hercegovine koje sr-r
osvojene u doba
sultana Mehmeda Osvajada, nisu stariji, zato Sto su b1izi vremenll
osvojenja, imaju
posebnu vrijednost.
U defterr-r
sandZaka zemlje Hercega od BB2 po HidZri (1477-14?B;;'| slrsrc-
6cmo izvjestan broj timarnil<a hri5cana. Od 214 timara 14 ih pripada hri5danima.
Neki od njih trZivair-r
priliino velike timare (npr. timar Vr-rkde 5956), ncki pak
vrlo malene (npr. timar Radivoja 430 akdi). BiIjeZi se da
jedan
od ovih posiednika ti-
mara posjeduje od starine,ba5tinu<. Osimstarih spahija koji sr-r u I{ercegovini uglo-
bljeni u okvir timara,
jedan
njihov dio takode podvrgnut
je
carsl<om zapovje56u
vlaSkom statusu. Oni koji sll stavljeni u ovu drugu
grupu opcenito su na dehr
jednog >dZemata< (skupine), t.
j. jedne polunomadske grupe. Prema ovome def
-
teru, u Hercegovini
ima svega 107 vla3kih dZemaata. Prema zakonima u ovorn
defteru
odim bude rat od svakih deset kuca izlazt
jedan
e5kindZija (opremljen
konjanik), jase zajednidki u rat.< Ovim konjanicima vlasima kaZe se vojnuli.T'-
Skupine koje su razlidite velidine, od B-10 porodica do 100 porodica, pominju se
imenom kneza
kome su podredene: kao skupina Radida sina Bogote, skupina
33
oir-ri
tl .t .
ItlI tr
9
o'
Arh.
pretsj.
vlade, deft.
prenesen
iz Malije,
privr. klasif . br. 16. U predgovolu:
,ralu- .rrfi
J3Il
-rf
es.r-1l\r6l
;lLt...itr :lrr
r-/.
-r? stLl- .JL-.'. "'s-4t.lrJ
Jt.r.!r..
*ti
, ;i
c-
t{^1-.1 J:l
Jit,
SandZak-beg
je
Sinan-beg.
'"
Timar-i
Yusuf mtisliman-i nev; timar-i Atmaca mtisliman-i nev.
"
Tapiski defteri Pretsj., br. 5 m. treba da pripada posljednjim vremenima Mehmcda
Osvajada po tome
Sto se nalaze marginalne biljeSke iz BB3
po H. U redZepu BB3 Ahmed-beg
je
bio sandZak-beg.
Ali u muharremu 883
joS je
bio sandZak-beg Sinan-beg
(str.
B i 1?).
"
Timar-i
Vuk
(str. 15), Timar-i Mihayil veled-i Dimitri
(str. 15); Hasanov
je
timar dat
u rebiulahiru 883
po H. Andriji (*-;jl) i Duri
(s.,s{) (str. 1?).
"
Hersek
(herceg, Herzog)
jest
titula koju
je
nosio
gospodar
sancaii
je po obliku
poput Karli-ili sancafi, a odatle
je
izi3ao lztaz
Medutim poslije
je prosto rijed Hersek
podela da oznaduje zemlju.
.o'
Arh. Pretsj.
Vl., deft. br. 5. U
predgovoru:
. , .
;i1,
f,cLl
g\.orr.Ju-lrl
.9.,.
gl-rly.JrcXil
o.;hot
UyJ'
,..
i-iLr.-r3
ct';
... il;
,dUt^'
,
+t^'
t
;i;l
e- :J;[Jl
ove zemije. Hersek
-
ili
>vilayet-i Hersek sancagi<<-
;l):
;a.-
,.Ut
-rtir
<
rlr^
g\LL
,i.1
r+
iLl-
34 Halil InaldZik
Jarosava
sina Kute. LjetiSta i zimovaliSta ovih skupina su odredena. Vrlo rijetko
su koje smje5tene u selima. Ali u defterima XVI vijeka ve6ina skupina
javlja
se
naseljena u selima.?6
Kao Sto pokazuje jedan
smederevski defter koji pripada vremenu Mehmeda
Osvajada,TT ovo
je
oblast gdje veCinu pretstavljaju hri56anske spahije s timarom i
ostale hriS6anske vojne
grupe poput vlaha, vojnuka, martolosa. Ovdje se u isto vri-
jeme nalaze velike hri56anske spahije koje posjeduju zeamet. Prema defteru Bia-
nideva
1,t7ltt)
tz 872 po H. (146?-1468 n. .),tt u istoj oblasti na 32 e5kindZi
timara u muslimanskoj ruci ima 59 timara u ruci spahija hri56ana. Ali od 34
iuvara
tvrdave-posjednika timara samo su trojica hri56ani. U tvritavanaa veliku
ve6inu vojnih snaga opet dine hri56ani. U tvrdavi Golubac svih 15 pu5kara su hri-
S6anski vojnici, (u defteru iz 872 p H. njih
je
10 lica). Prema ovom posljednjem
defteru ima
jo5
40 zember'ekiija i 6 kovada hri36ana. U istoj tvrdavi irna 52 mart-
losa koji su rasporedeni u odjelima od 10-15 lica koja sluZe za platu od 2 akde
dnevno,'"
posebno tesara, graditelja majstoraza lukove i ostalihhri5danskih
grupa
oslobodenih
poreza koje se nalaze u tvrdavskoj s1uZbi. 76 lica od hri36anskog
stanovni5tva
grada
oslobodena su nekih davanja pod uslovom da budu >>na obrani
grada i latla<. Oni koji su u topdiskoj i pu5karskoj sluZbi u tvrdavama op6enito
su hriSiani timarnici ili s platom u novcu.^t smederevo
je jedna
oblast gdje narodito
ve6inu saiinjavaju vlasi. U defteru
je 151 strana potpuno posvedena popisu ovih
vlaha. Na podetku se nalazi ova biljeSka: illr*lyJ,ij
-rl1
+;.1)'.
-{
er*,
'lj
.-rt:trl
.-F*
rll
jroi-,tj,:l**rl{l
L,:l
.ljlj. ts}i-
oTat
}itA-J#JVlaSki
knezovi koji su u po}oZaju
ba5e kod
jaja,
deri-ba5e kod vojnuka, dobili su timar radunajudi se u spahiski
red.8r Pod knezovima dolaze primi6uri koji su njima podredeni. Poslije toga ima
'''
lJ istom defteru vta5ki zakon
je
ovo
f;
dt:J..slf\, e\-ro ;:!l
rrbyrl
;rlx-<r
,r.fgl
,-lit:
i::
:L-):ir. s
,g.2 Ji,..-ll ,Jrrl
,4
r,o
,irf
iy
tl
Jt:^^
o.Kc-:
r.i3f r-tJl tb-
l.l;:l-.,
,
^?'t
;-:li.r-te
,J;!
1*rt
6_l
L1r.rl
.,il ,o 5 )s:-,
*i,l
u:l
.r-tg
,:;!
gsi r.-t
".rl 1f1'
rlrl
o7s{l
;7. d^-)t- u.rel
g
sl }
O4:l
si-
c* rlr}
g.
e )ts-:
*i
.ry-,s,h
rr! {ra
r.
'Jl .5lll
Drr-l!-:
-jL, r,-\'L:r.rl3,c r-l-
,;L g-ri-r:l3t trl
,)ulrl
-$
L';l
4.
.J^-
Jq
Za
jedan
kasniji oblik ovog zakona pogl. Kanun-namu Sultana Sulejmana
(Dodatak TOEMu)
str. 63-64;
jedan
smederevski zakon iz 1527: O. L. Barkan, Kanunlar,324-3e-5;za, vlahe
pogl.
Br. Durdev, NeSto o vla5kim starje5inama
pod turskom upravom, Gl. Zem. muz., Sarajcvo
1940.
Da bi se bolje shvatila vla5ka organizacija,
potrebno
ju je
uporediti sa slitnitn
grupillllrl u
Osmanskom
carstvu, npr. sa organizacijom
juruka.
'"
Hercegovadl<i defter iz 925 po H.
"
Tapu defteri br. 16 Arh. Pretsj. vl.
"
Arh. Pretsj. vl., op5irni timarski defter sa
privremenim klasifik. br. 5,
prcn.
iz
Maliie.
U
predgovoru:
Jo...
il;.llr,.ilU- J.)+ cJILI-...'J.l
,s..Stls,;:ir
t-rA Jt;t
lrc
,.iuH:
da- J
q-'l
*-
3i
i . .. Jtt' i,l 4.lo
J.ir'r.
Jlqi
I J^-rd,
'o
U defteru iz 872 po H. ima ova
,vaZna
bilje5ka koja pokazuje porijeklo martolosa
tvrdave
Golupca:
J.
"r:i
.r^? ,f l;g ,*-:t*t:4.t lt-t
J
^fl
t
elf
lgLe).,>V,)13-'r
' 6",ri{ .'"b- -r-L
.rr )rrY;:.tfdr-t
1i
(30 lica).
,
)t4l
.ar-u
3
'o
Timar-i Niko]a ve Istepan ve Marko, topciyAn-i kal'a-i Resava... hisil 3068;
Timar-i
Istepan
ve Marko, topcty6n-i kal'a-i Resava . . . hasil 2547.
81
,Suba$rlar ve ceribar.,rlar. .. sipAhi ktsmtndandrr.< O. L. Barkan, XV ve XVI astr-
larda Osmanh Impartorlugunda zirfli el<onominin hukuki ve mali esaslart, I cilt, I{anuniar,
Istanbul
1945, str. 260).
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
vlaha. einjenica koja zasluZuje paZnju jest
to da se ovdje u ovo vrijeme javljaju
vlasi nastanjeni u selima. Ovi vlasi daju sandZak-begu od svakog katuna jednog
komornicu (slugu) i od svakih pet ku6a (porodica) jednog
vojnuka..ss Jedan dio
vlaha stekao
je poseban poloZaj: na prim jer
vlasi Levia postali
su hasa padi5a-
hova, a to treba razumjeti tako da se vlaSki porezi daju caru. I 35 vlah a, zato Sto vr5e
sluZbu
u tvrdavama
Zvorniku, Srebrenici i Avali (Havale), oslobodeni su od vla5kih
poreza.
U livi Srnederevo nalazi se i Siroka vojnudka organizacija. Oni su skupljeni
u nahijama Pek,
Zvi\d, i narodito Branidevo.
U
jednom
drugom defteru imena
koji pripada vilajetu
(nahiji) Branidevo iz 872 po H. vojnuci su op5irno ovako
utvrdeni:
1. U selima kraja Resave:
1 lagator 42 vojnuka 10?
jarnaka
2. U selima kraja Ravanice: 1 lagator 5 vojnuka 11
jamaka
3. U selima kraja Lomnice: 1 lagator 29 vojnuka 59
jamaka
4. U selima kraja Zvtrd:
-
Iagator 2 vojnuka 4
jamaka
5. U selima kraja Homolj: 1 lagator 56 vojnr-rka I24
jamaka
6. U selima kraja Zdrelo: 1 lagator 26 vojnr-rka 65
iarnaka
7. U selima kraja Pel<: I lagator 57 vojnuka 133
iarnaka
Ukupno: 6
35
2r7 503
U ovom defteru vidimo
jasno
vojnudku organizaciju. U svakorn kraju glava
postojeiih
voinuka
je
iedan
lagator. Ovima direktno podrecleni
iamaci
izlaze na
B-10 lica. U razliditim
pak selirna
jamaci
vojnuka ko.ii slr podreCieni largatorima
variraju izmedu 1-3 lica.s"
I iz docnijih
deftera se razabire da su tropSte u Srbiji vojnuci zauzimaii
vaZno mjesto. Prema defteru KruSevca (Alacahisar) rz 922 po H. (1516 n. e.),**
u ovoj oblasti bilo
je
1.000 vojnuka oklopnika. Isto tako na
jugu
Custendil (Kostan-
din-ili)
je
bio oblast u kojoj su se vojnuci u velikom broju nalazili.ss Nema sum-
nje da su ovi oklopnici vojnuci bili stvarni ratnici.s0
Jedan defter Vidinskog kraja i njemu podrudne okoline'? upotpunjuje povr-
Sinu koju ispitujemo
prema zapadu. Def ter obuhvata osim Vidina i njegove okolice
kraj Beograd (bez sumnje danaSnji Bjelograddik), tvrdave Filoridin (Florentin) i
Banju (sjeverno od Aleksinca Banja). Prema iznosima na posljednoj strani u ovoj
oblasti broj vojnih
snaga
je
slijede6i: u cijeloj oblasti ima 114 spahiskih timara, 7-1
duvara tvrdava,
193 musellema sa novianom platom, 56 martolosa s novdanorn
,,
VlaSki zakon koji se nalazi ovdje vaZan
je
zbog svoje starosti:
ut-:tLi
-r.
.-3)ti
jibo
iE.rrl
?l
erl
t
g,u)\ t.t
dt:.ii;b
ro
.;rgv\.i r.
dti
r-fi-
:
clfrt
ts:.
t r!-j-ri
tst.\
t'
\
.'s.,rt!
or2l 0,-9,Jt jl
I )i.:-s
q-!
ur.r-)
f t-t J\ )t:- s
is:
.jAtt
r. ,
a!.1.,\,
,. e
tl!!-
-,-1
Jl
,
"
Dosada o vojnucima nije nadinjena
jedna potpuna studija. Za bugarske vojnulie
(vrijeme poslije XVI vijeka) pogl. G. D. Galabov, Osmano-turski izvori za blgarskata istorija,
Universitet Sv. Klimenta Ohridskog
(Sofija)
GodiSnjak Fakulteta za istoriju i filologijtt, sv-
XXIX lg41/4J, broj
III. opet od njega. Osmano-turski izvori . . .
,
Godi5nial< Sofisliog universi-
teta, Fakultet istorisko-filolo5ki
XXXIV, 2 (1938). A. Refik, Ti.irk idaresinde Bulagaristan, Istan-
bul 1933 i O. L. Barkan,
pom. di.' 255-266'
'n
Tapu defteri Arh. Pretsj. vl., br. 55.
'o
Tap. deft. Pretsj. vl', br. 916. Defter imena
(Alacahisar),
datum
892.
'u
Pogl. bilj.
151'
"
Arh. Pretsj.
vl, deft.
Pren.
vojnuka live Custendila i live Kru5evca
iz Malije,
privr. klasifik. br. 18, podetal< nedostaje.
,':'
36 Halil InaldZik
platom, 150 musellema martolosa, 231 vojnuk kopljanik,
34 sokola.ra. U ovom
defteru, diji poEetak
nedostaje, nabrojali smo 7 timara u ruci hri56ana
,spahija.
ZasluLuje
paZnju
da
je
?0-80 godina poslije osvojenja u ovoj obtasti ve6ina vojnih
snaga ostala
jo5
hri5tanska,
jer prema neznatnosti hri56anskih spahij a dostojna
je
paZnje mnoZina vojnuka i martolosa (od sedam hri56anskih timara <lva su u ruci
I{arnze sina BalSina i brata mu Jakuba. Jedan od spahija hriSdana
je
Lazar
(-r-rYl)
"vodi6
hri56anin".)
Sada ako se vratimo iz Srbije u Albaniju, tamo 6emo uz neke istoriske i
dru5tvene posebnosti specifidne ovoj zemlji, vidjeti gotovo
isto stanje. Sludajno
najstariji defteri u Arhivu pripadaju ovoj oblasti.
Prema defteru Arvanidove zemlje (Arvanid-ili) iz 835 po tI- (1431-1432
n. e.)ssnekako u to vrijeme postojao je
sandZak Arvanidove zemlje pod upravom
Ali-bega sina Evrenuzova (Evranos),
a to
je
sredi5nji Ergeri Kasre (Argikastro.
Ginokastre). Ovaj sandZak obuhvata5e ove krajeve (nahije):
osim Argirokasta kra-
jeve Kaninu, Beograd, Skrapar, Pavlo, Kurtik, eartalos, Kroju (Akqahisar). Oko
istog vremena Premedi, Juvan-ili, kraj oko Prespe pretstavljali su oblasti
tiji
je
popis izvrSen za svaku u posebno vrijeme. Relativno male, ove oblasti gdjekada su
bile vezane za sandlak-bega Ergirikasra. N aprimjer Premedi
je
u Sevvalu 844 po H.
(1441 februar-mart)
data sandZak-begu Arnavuda (Arvanida) Jakub-begu
sinrt
Todora Muzaka.s!) IJ oblasti Premedi uspostava turske vlasti i primjena timarskog
sistema svakako dopire do vremena Bajazida Jildirima. U defteru Promedija
ima
vi5e zabilje5ki koje pripadaju
vremenu Bajazida Jitidirima. Prema Halkokondi-
lasu,l'o Osmani su u vrijerne Bajazida Jilidirirna protjerali sa njitrovih
mjesta
feudalce iz oblasti Ergirikastra i zemlje im zauzeh. Ali orzdje,
prema
t,imarskim zabilje5kama
u defteru iz 835 po H., timarski je sistem stvarno
usta-
novljen tek u vrijeme eetebi Sultan Mehmeda. I drugo irne oblasti Olclast
ZenebiS
rnoZe se radunati kao dokaz koji to po"vrduje. Senjor ove oblasti Gin
(Gion)
Zenebissi umro
je
1418 kao vazal carev."' U svakom sludaju, prema defteru koji
narn
je
u ruci, ovdje se susredemo sa stanjem tek 20-25 godina poslije osvojenja,
t.
j.sa prvitn rezultatima osvojenja. U ovo vrijeme u sandZaku Arvandi-ili
od
335 timara 56 ih pripada hri5danima spahijama. To pokazuje odnos od I6i[,.Osim
ovih spahija dat
je
timar
jednom
mitropolitu i trojici episkopa. 30 2()
od 335
timara
pripada
muslimanima Turcima potjeranim iz Anadolije, a ve6i.na
preostalih
timara muslimanima gulamima (robovima). Izgled raspodjele hriSianskih
timara
"
Arh. Pretsj. vl., tap. deft. br. 1 m, 141 list, razmjere Il/2g cm. Podew5i od 10 lista
nedostaje nekoliko lista. U predgovoru:
,eL.;_t'\
jrSt^r
;:f
,;. . .
jl;
t?
s.l
jl*:l*.
lltul .. .
o[3)\,
&.
ef-r-11.,1
eta
i\t
is)-\,
,riUli
r U:[' : rr*.
L-
a-r[
J . . .
t:1,
^alsVL,:l
Ovaj defter bi6e uskoro objavljen.
'n
Arh. Pretsj. vl., deft. pren.
iz Malije, privr. klasifik. br. 231, defter Premedija.
ni2slss iUG
J ul+.rl r
(-rl
4:r
Jl::
J;lJl
.i .srlr:
n{
Vr;^: Ji:l
!lr^
1:y
4ssl61- r5t,-;lc
oo
Chalcoconndylas, izdanje Darko, Budimpe5ta 1923, tom II, str. 29.
n'
Osmani su davali zemlji s kojom su prvi put dolazili u dodir, ime ili titulu tamo-
Snjeg
gospodara.
Tako su stvorene sloZenice l{onstandin-ili,
$i$man-ili
(Bugarska), Laz-ili
(Srbija), Krral-ili (Bosna),
Hersek-ili, Lukag-ili (u Bosni), Karli-ili. Ova imena. nam opCenito
saopStavanju imena prvih gospodara
ovih zemalja koji su piadali harad. Imena
oblasti u
Albaniji ovu pretpostavku jako
potkrepljuju:
Bal$a-ili, nahiyet-i Bogdan Ripe
d..2
L,1ri4
'
vilayet-i Pavlo Kurtik, nahiyet-i l(ondo Miho, Yuvan-ili.
-
Ova zadnja
jest
obiast
Jovana,
Skenderbegova oca. Za Gina Zenebissi pogl. Gegaj,28. Njegov sin Hamza
podigao se do
polo-
Laja sandZak-bela.
flii:r'
;1-i lr
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva 3?
prema
oblastima ovakav
je:
u vilajetu Beograda 17, u vilajetu Pavlo I{urtik (juZno
od
dana5nje Tirane)
11, u vilajetu eartolos (izmedu Elbasana i Berata i Timo-
rindZa)
?, u vilajetu
Akdahisar 7, u Iskarpari 5, u vilajetu Ergirikhsri 4, ! Kanini 4,
u klisuri
3, u TirnorindZi
(Timorric) 2.
-
Od ovih 19 timara nosi naznaku >stari<.
Jedan
im pak dio sadrZi bilje5ku >ima
berat od umrlog cara(. Od ovih 60 timara
koji
pripadaju hri56anima
24 komada su ispod 2.000 akdi. Najmanji
je
timar 2I2
akdi
(timar Todora Bardida u Akdahisaru), najve6i timar
je
u JenidZekale 15.128
akdi
(zajednidki tirnar tri lica). Kako 2.000 akdi pretstavlja prosjek, razmjer velikih
timara
raduna se visokim
Sada da uzmemo
joi
uZe podrudje, h. pr.vilajet Pavlo Kurtik gdje hri56ani
spahije
pretstavljaju vedinu i da ispitamo pobliZe stanje.
U vilajetu Pavlo Kurtil< ({tbsc-
-,tlU,)
od 20 postojedih tirnara devet ih pri-
pada hri56anima. Od nrttsiimanskih timara jedan je
dodijeljen kadiji JenidZe-kale
(Bratuie5
d:jlr. ),
a
jedan
njegovom dizdaru. Pet od njih je
dato ,guiamima
emira.. (bey-kulu),
jedan
spahi-oglanu,
.jedan
bratu
'Ajas
Hamza-bego, jedan
Karli
oglu A1iji. Posebno treba dodati timar.subaie Isaa sina Pavla Kurtika. Vidi se da
svakako i od ovih
devetorica nisu bili muslimani_ priie jedno-dva
koljena. Medr"r
niima ima dva sina
kn-rpnih senjora koji su postali muslimarri, Al i sin I(arlija
(Karlo) i Isa sin Pavla
I{urtika.
Timar l<oji
pripada .subaSi Isa-begu obuh'u'ata u 10? sela 1225 ktrci,r (porodica)
a izr-ros mu
jc
81.306
akii. 36 sela od toga j..
od vilujeta BalSe, dr,'a od vilajeta
Korrclo Miho, 1t] od
zernlic Gonomajmo (A.t-{ Gonoma),"' a tek
je
26 sela sa tahvilit
(prcrrosa) njegovar
ocil (..-r+
J-ri
jl).
Ova zadnja bilje$ka pokazuje da ie
Pavlo
Kurtik lidno uZivao
kao timar ovih 26 sela (imena sela su zapisana). Izraz
,tahviln
ukazuje na prenos
jednog
postoje6eg timara. Ali izraz ,vilajet
Pavla I{urtika( saop-
Stava da
je
Pavle Kurtik i od ranije senjor ove oblasti. PoloZaj Isabega, njegova sina
koji je postao musliman
i koji
je
odreden za subaiu ovoj oblasti, rnnogo
je
viSi.
Drugi jedan
sin Pavla Kurtika, Mustafa, uZiva u isto vrijeme u vilajetu Belgrad
iedan veliki timar
od 9.142 akie. U defteru Avlone iz 912 po H. vidimo Mustafina
sina (Flr-rseyin veledi
Kurtik Mustafa
,*-. JS
rl:.{*) kao duvara tvrdave.ss Djeca
Isa-begova Ibrahim
i Jusuf (Jt-{
i-r!
,l-r
{ ,*
r!-rl .-l-rl
J
1-ot-;t-,H )
uZivaju u
Tirhali zajednidki
jedan
veliki timar od 42.399 akdi. Tako vidimo kako se
jedna
domada senjorska
porodica, islamiziraju6i s, rastaka i nestaje u timarskom si-
stemu. Samo ovdje
ima
jedna
stvar dostojna paZnje, a to
je
da Isa-begove timare
ne inspicira emin
na licu mjesta i ne popisuje, ve6 da se oni popisuju njegovonr
sopstvenom ,izjavom<. Nlislimo da ovo stanje koje pretstavlja izuzetak pokazuje
da
je
i on do izvjesnog
stepena povlaSten. Ista
je
stvar napravljena i za timar Alije
sina Karlijeva.
BiljeSka koja
se u defteru odnosi na sina Karlijeva
je
ovo:
&ti -rJr
J-o-rL-,.'"
yJ+l
),.a)o,r;l:
jytrllj
r;Yti
tri--2,-J
l,bZ{ijttt
,u:IJ? ,c-rs-&G
,rJl,iittL
r .rtLt-
lt-.f
>>-rrrlJ
jl,
;ittl-
o!1
,&st
t:)
;-f
+
Ovaj veliki timar koji se sastoji od 30 sela
proratunat je >otprilike< 30.000 akdi. Vidimo ovu biljeSku sadinjenu poslije deset
godina o ovom timaru:
r:-
J-rYl
6r-r
.!1-rl
i(t--*
rl o:1.:
$ti:Yel
*yVis qf! oi^
^ltlln
u'
O
porodici Gonoma ili Yonima
"
Tapu defteri
Arh. Pretsi. Vl.,
(Berata).
pogl.
Gegaj, 23-24.
br. 34. Spada medu tvrdavske Euvare Belgrada
3B
Halil InaldZik
>o)r.lj
ft;
l.t o Vidi se da
je
ovaj timar dodijeljen
poslije sinovimri Karlija koji su
ostali hi66ani.
Drugi
jedan
sin Karlija, Muzak,
jo5 je
u doba Celebi Mehrneda
uZivao
jedan mali timar u vilajetu Pavlo Kurtik.t){ Hamza veled-i Karli koji
ie
u
vrijeme Osvajadevo
bio gospodar jednoga
timara u Altun-ili
(Ibalea)
treba uz
veliku vjerovatnost
da bude njegov sin.cs
Jedan
od hri5iana spahija gospodara velikih timara u vilajetu Pavle l(urtik
jeste
Dirnitri
izPrespe (t--;l siqr) (njegov,timar
j
9.031 akia).0G On
je poslije uZ
lidni pristanak
prepustio svoj timar svome zetu Ozguru
(t;st1
Sguras).
U
defteru sandZaka Avlonile iz 912 po H.0; sin ovoga Ozgura Murad-beg pojarzljuie
se u istoj
oblasti kao posjednik jednog
velikog timara od 64.729 akdi.
Vidimo
da nisu samo senjorske porodice koje su od podetka pokazivale
1>oslu-
Snost i vjernost
Osmanima, nego da
je i porodica Araniti')s dobila timar. llnuk
Aranitijev
(Ali bey bin Mahmud bey bin Aranid) posjedovao
je
912 po H.
jedan
zeamet od
29.000 akdi.O0 Skrecemo paZnju na dinjenicu da se unuci biv5ih senjora
koji su
postali muslimani u timarskorn reZimu nalaze se u klasi begova. Gore stno
pomenuli
Zenebi5 oglu Hasanbega, A5tin ogh-r Jakub-bega. Mnogi od ove senjorsl<e
djece, po5to
su odgojeni na carskom dvoru kao id-oglani, slati su u svoiu zenrliu.
Pobunjenik
Skenderbeg najcuveniji
je primier za to.rtr() Krupni albanslii senjtlr
Todor Muzaktttt
j
otac licnosti l<ao Sto su Todor iVluzali oglu Jal<r-rb-bcg,"'' Todor
Muzak oglu
N{ehmedr("} i Muzak oglu Kasim pa5a.r"{
Prema
jednorn
def teru sandZaka Ar'lonije iz 912 po H.1'; koji pripada orzoi ob-
Iasti koju
stno tni u Arhivu ispitivalio u ovo doba upravno r-tstrojstvo Aibaniie l:ilo ic
nanovo uredeno
i bio
je
uspostavljen jedan sandZal< Avlonije koji je
obuhvatao
sa
Avlonijorn
kao srediStem Belgrad, Isl<arpar, I{anintt, Ergiriliasri, Dclvinu, Tcpc-
delen i Premedi.
Mi cemo ovdje napraviti porecienje samo u vilajetu Belgrad. I(ao
Sto smo
gore vidjeli, vilaiet (nahiia) Belgrad
je
icdna
od oblasti u ltoiima sc naj-
gu$ce nalaze
spahije hri5cani (od 61 tir-nara r-riih i?).U dcfleru pali iz 912 po H.
ovdje
je od 138 timara sailo niih sedam ostalo u ruci hriicana. Ali ntcdu r-rrusli-
manskim
timarnicima moZerno poznati porijeklo Alije sina Lasl<arija, Aliie sina Mu-
ratbega sina Ozgurova i Matranil< Jusufa. Otac Matranika Jusufa Pavli Matranili
( iXLL
J-r'1t
drZao je
u defteru od 835 po-H. u Beigradu timar. Po5to rrru
je
timar 857
po H. bio dodijeljen nekorr licu po imenu Hoil<adem, dat
je
tr)onovo
sinovima
N{atranikovim Hiziru i Jusufu.1"" U sandZaku Arvanid ima i rzoinul<a
"'
Defter sandZalia Alvanid, 249. timar.
n'
Alh. Pretsj. vl., Tapu deft. br. 5 m, strana 24.
'"
Defter sandZaka Arvanid, 257. timar'.
"'
Pogl. bilj. 93, nreCli-r zearletirna Muzal<iye
(I\{yzcl<c).
o^
Za Aranite. koji sr"r prije
Skender-bega svojirn
pobunama mnogo zadali posler osman-
skoj drZavi Pogl.
Gegaj, 48-58.
oo
Pogl. biljeiku 93, n-redu zeametima Avlonije.
1oo
Njegov identitet sada bolje poznajemo. Pogl. moj >Isl<ender-begn,
Islam Ansililo-
Pedisi,
ciz
52.
7oL
Za Muzakite pogi.
Gegaj, 25-27.
103
Jaku-beg sin Todora Muzaka koga vidimo podetkom 1441 godine
kao sandZak-bega
Arnavut-ili
(pogl. gore
biljeSl<a Bg) pao je
u
pohodu
u Madarskoi 1442 god. Jal<utr>-beg se
raEunao u komandante ljubimce Muradove (Oruc,
53).
'n'
(JZivao je
u livi Karli
jedan
zeamet. Ar"h. Pretsj. vl., tapu deft. br'. 140.
'n'
Atik Paqazade (izdanje
Aiija, Carigrad 1332) str. 191.
1"
Pogl. biljeiku 93.
"'o
Deft. sandZal<a Arvanid. 160. strana.
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
u malom broju. Prema
defteru iz 835 po H., u vilajetu Belgrad u selu GeradZidZe
(
lt
I zabiljey'.en
a su ietiri vo-jnuka (sve detvorica bra6a) i pet jamaka
njihovih
rodaka, u selu Vi5ani
(
iQ-r)
jedan vojnuk i pet
jamaka
sastavljenih od njihovih
sinova i rodaka, u selu Visadko t-rqtar )
jedan vojnuk i tri
jamaka.
U defteru rz
gg1
po H. (1583 n. e.) rridimo da su vojnuci Visadkoga
(
r.t:-l-r )
dokinuti.lo?
U istom vremenu i u Albaniji, kao Sto
je
bilo i na dnrgim stranama Rumelije, Lt
nekim tvrdavarna
ili derbendima
(prolazirna)
od nameta i tereta oslobodeno
(muaf
ve mrisellem) stanovni5tvo,
iako se u osnovi raduna kao
>rajao, najvi5e
je
vr5ilo
vojnu s1-rZbu, sluZbu
duvanja. Na taj nadin, u Ergirikasru od hri5tanskog stanov-
ni5tva B porodica, u Belgradu 12 osoba, Lr Iskapardi 40 lica, u tvrdavi Akdahisar
12b poroclica, u utvrdi
Kodl.adlik 48 lica dobile su berat o oslobodenju od namela
(
fl.e
jL).
Iako se u defterima XVI vijeka njihov poloZaj Stiti novim beratima,
sr_rsrecemo
i neke
promjene. Na primjer, dok sr-r oni u Isl<arparu priie davali samo
d,Ltzju,, prema defteru
iz 9I2 po H.,
)nal'edeno je da sada bez zaostatka dadr-r harad,
u5ur i obidajne pristojbe,
da samo br-rdlr opro5teni od avariza i da t'r5e sluZbu
tvrdavi Iskarpar.<
AIi se sada i njihov broj krajnje povedao (192 hri5canslie
porodice, b0 neoZenjenih
i 15 muslimansl<ih
porodica). Ova politil<a osmanske
clrZave lioja ie
upotrcbljavala
sistem oslobodcnia
(muafijeta) l<ao praktidno nacelo
da bi tv1clave dr1zla
pocl:;traZom i cla bi i-.arcrn osigr-trala njihovr'r vjernost, bila
je
bez sr_rmnjc fal<tor
./,1\
sl<r-rpl.jarrjc .stanovrri,il,vir u tvrcl:rvi Iskiirpar i z:a rasprost.i-
ranjc islitma.r"t
Sterpje rr sjcverno.i Albani.ii koja
.ic
pol<orctrrt posli.ic clugih borbi protiv
Iskcnder'-bega zasluZr-rjc
paZnju.
pr.ema
defteru
Debra i njegove okoline lioji
jc
uapisan 871 po FI.,"'' u to
vrijeme ovctje
je 18 timara
jo3
bilo u rttci hri5iana spahija (ocl ovih
je jedan pop).
Svega ima
-gB-timur".
Posebno imajr-r detiri gospodara timara koii nose naznaku
,rro,ri musliman<.
Jedan od novih muslimana
jest
osoba koj a
je
uhvatila
jednog
od najenergidnijih
komandanata Skender-begovih Mois Dibru (u tekstu
Moysa
--J.
t tn).
U ovoj oblasti
i vojnr-rci se penju do znatne cifre. Ima
iedna
vaZna zabilje5ka
o tom da su oni, kada
se dao opSti oprost, sadnvali staro stanjc sa svoiinr ba5tillamei
Ti vojnuci se ovako
rasprostirlr u ovoj oblasti:
U vilajetu
Gornji Debar: B
jahada 24 nefera
U vilajetu
Donji Debar: 3
jahada 14 nefera
U vilajetu
Dulgobrdo:
U vilajetu
Rijeka:
7
jahaca 23 nefera
10
jahada 31 nefer
5
jahada 15 nefera
U vilajet.t
M"L
lVlutiu),
Ukupno: 33
jahaia 107 nefera
'o'
Tapu ve
Kadastro Umum mi.idtirltigti
(Ankara), Kttyttd-i kadime (stare
registracije),
br. 62. Op5irni defter
Avlonije:
>Voynugan-i kat'ye-i Visoqka<. Privladi paZnju
fakat da se
jedan
dio vojnuka
posjednika ba5tina Ll ovo vrijeme
pojavljuje kao muslimani.
108
Na podetlcu XVI vijeka islam se u Albaniji bio tek malo raSirio. U defteru
sandaka Avlonije iz 912 po H.
(pogl. biljeSku 93) bilo
ie
u
iednoj
kasabi i u 82 sela koji su
pripadali
zeametima
samo ?0 muslimanskih
porodica naprama 3623 hriS6anske porodice.
Kasaba fskar-apar sa 15 porodica nosila
je
medu njima najvedu cifru. U cijeloj nahiji Avloniji
naprama
14304 hri$6anske
porodice bilo
je
1206 muslimanskih
porodica, u nahiji Ergirikasri
naprama
IZZST hriS6anskih
porodica bilo
ie
samo 53 mttslimanske
porodice.
'ou Arh.
pretsj.
vl., deft. pren. iz Malije,
privr. klasifik. br. 50E. Uvod:
itrU'.!
4.:-
, c-vl
r\c
c,\: JrJi,
fh^tl
,Jf.3
_r*!.
J
fb4':1f,-l:
s
^b-.t
).)J.
11o
r.,;i1,9: jt-
,l
i
^4t^i
jtl-'
?t6"-o
39
.r.Lt
rts
ilgoa
til;, S
1g-..r
.)-)1
rt-
rjl
*-,rir!l
3*
:"
40
Halil InaldZik
Ime mjesta
Vlasi Mart,olozi
16 s
1>latorn
150 oslobo-
nihr M.
SandZak
Trikala
Prokuplje
Veles,
Kastorija
i dr.
H. 859 potpun
nepotpun
jako
nepotpun
182
343
spahije
1?0
2t4
91 eSkrun-
dZija
34 duvara
tvrdave
103
203
vojn.
j
attr.
Jeled
Zvetan,
SkopIje,
Tetovo
i dr.
lI l\{ura
H. 859 potpuu
ima
lrna
6 lagati
21? vojn.
503
jarti.
231 vojn.
6 vojn.
13
jam.
23 vojn,
10? nef.
I{r'dcvo,
PriIcp
Sar-rdZak,
Het'cegovina
tI N{ulal ncpotpun
H. 859
potpun
H. 882 nepotpun
Fatih nepolpLln
H. BB2 potpun
Fatih
H. 872 potpun
Fatih potpun
SandZak,
Vttditrn
SandZak,
Smederevo
BraniEevo
Vidin
SandZak
zemlje
Arvanid
H. 835
nekoliko
1;.sta
nedostaje
HriS-
|
6anski I
Vojnuci
timari
Iznos
timara
Stanje
deftera
20
spahija
l0? dZe-
rna-ata
Debar
H. 871 potpun
335
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
Ukratko, vidi se, da su doma6e albanske spahije i senjori iza osvojenja preuzeti
u okvire osmanskog timara i uprave, a da za to, kao Sto
je
to bilo na drugim stra-
nama, nije postavljen nikakav uslov osim posluSnosti i vjernosti, i vremenom pri-
miv5i islam saiinj avali su u pravom smislu osmanske spahiske i begovske porodice.
Gore smo, sluZe6i se koliko je
mogu6e, starim defterima t. j.
defterima
koji pripadaju vrernenima bliskim osvojenju, prikupili obavje$tenja o hris6anskim
ejsletskim vojnieima u okvirima osmanske drZave i ukazali smo na neke tipidne
primjere i vaZne zabilje5ke koji obja5njavaju njihovo porijeklo i status. Radi
detaljnih i
jasnijih uporedenja potrebno je
sistematsko sredivanje i svrstavanje
grade u svim defterima. Mi smo se zasada prihvatili toga posla samo u podrudju
Albanije kojoj pripadaju najstariji defteri.
Po5to je
ve6ina starih deftera, kao Sto smo za svaki posebno pokazali, zamr-
Sena i nepotpuna, to
je,
uz oprezno uporedivanje njihovih brojeva i odnosa, situ-
acija rezimirana u
gornjoj tabeli.
\,,
:^-:tr )l(-
Otsjedno se moZe potvrditi da su hri56ani spahije podvrgnuti istom postupku
sa gledi5ta
dodjeljivanja,
prelaZenja i ostalih ustaljenih svakovrsnih pravila koja
se odnose na timar,
kao i njihovi muslimanski drugovi. U preno5eniu timara
l<oii pripadajr-r
hri5canima spahijama sigurno
je
da razlika vjere nije doveia ni do
l<alive cliskriminacije. Prema razliditim primjerima moZemo da utvrdimo ovakve
sittracije. Sinovi
jednog
hri5canskog spahije koji su o.stali hri5cani naslijedivali
st-t timnr svogn oca.
I u defteru iz 912 po H. (Avlonija) vidimo hri3cane spahije koji
pos.jcdr"rju timar.r
I
'
Timar jednog
hriS6anina spahije, makar presao njegovu sinu
l<oji
je
musliman
ili bilo kakvu muslimanu, moZe poslije, ako traZe opSta timarska
pravila, preci drugom njegovom sinu koji je
hri5canin. Iii pak sinovi mr-rslimani i
hri5cani mogll da
zajednidki uZivaju timar svoga oca. Ni u kakvom sludaju ne vidi
sc nikakva prednost sinova l<oji su muslimani.
Ako je potrebno da se dodijeli
jedan
novi timar
jednom
hri5caninu iz spa-
hisl<c loze, sasvim
je
mogute da ovaj timar prethodno br-rde pripadao nekonr
muslirnanu. Na primjer, vidimo da
je
u oblasti Belgrada (danas Berat) dat
jedan
timar lioji se Ll vrijeme Mehmeda I nalazio Ll ruci jednoga
mitropolita, imamu
tvrdave u doba Murata
II, a poslije da
je,
poSto je i od njega oduzet, carskim
beratom dodijeljen
jednom
hri5daninu spahiji po imenu Angelosu.llr f ovaj primjer
je
narodito vrijedan
paZnje: >Dio pomenutog Mehmeda dat
je,
po5to je
sandZak-beg
izvjestio da
je
mevkuf,
hri56anin po imenu Vradku
(;p:b-rl
)
koji je po porijeklu
spahija, a usto se
pokazao ispravnim prema caru, prvog redZepa BB3 g.n."' Ovdje se
pokazuje kao dovoljan
razlog za dodjeljivanje timara: 1) biti po porijeklr-r spahija,
2) pokazati vjernost
caru.
Prirodno ne moZe biti rijeti o
jednoj
st'u'ari kao Sto
je
odredivanje timara
lastalno hri5canima.
Samo se deiava da
jedan
te isti timar na taj nadin Sto
prelazi shodno timarskim
pravilima s oca na sina ostaje nekoliko koljena u ruci
iste hri56anske
porodice. Ali najde5ce usljed prenosa, zbog promjena koje je
'1r
Istina, njihov
broj u ovo vrijeme sastojao se
Sopotino
(u' nahiii
Belgrad), timar-i Kniska
( +i-yf
I
(zajednidki sa Hizirom
u tvrdavi Belgrad), Matranik i
sa Ejnebegom), Giorgi
(u
tvrdavi Avloniia).
t"
Defter sandZaka
Arvanid, 148. timar.
"' Defter
Vuditrna
(pogl.
bilje5ku 69), str. 16.
samo iz nel<oliko komada: timar-i Dimo
(u
Kanini), timar-i Gin velsd-i Andriya
Nika
(u tvrdavi Belgradu zajednidki
41
42 Halil InaldZik
potrebno
izvr3iti
u ve6oj mjeri, sastav toga timara moZe se stalno mijenjati time
Sto iz njega
izlaze sela ili dijelovi ili Sto u njega ulaze novi dijelovi. Na taj naiin
usljed svrgavanja, preno5enja ili ponovnog dodjeljivanja timari hri36ana spahija
se mijenjaju. Premda su ovi opdenito ostajali u svojim vilajetima, katkada
je tirnar
koji su
iznova dobivali mogao biti u drugom sandZal<u. Na taj nadin govoriti
o hriS6anskim spahiskim porodicama koje su vezane za
jedno
odredeno zernlji5te
mogu6e
je samo za neke oblasti koje se nalaze u izuzetnom poloZaju (Bosna),
Nije da nema u timarskom sistemu nekih primjera o tome da su odretleni timari
koji se dajr-r nosiocima sluZbi l<ao Sto su mitropolit, episkop, trajno vezani za tu
sluZbu.
Ne znamo jasan
primjer
o tome da jedan
spahija hri5danin koji je postao
musliman dobiva posebnu nagradu. Jedino ova bilje5ka zasluZuje paZnju:
-tfn
,,u
Avc r-:- &Ylsite -L-lrl d ,irl-rl
i
"f
u
r'.aao
dLl-n.
)-{i..-.
-,l,ri
tli.srT,-jrl
9[-.
(
1e:-11)
r r-jLlU:r Aii ovaj dodatak ovdje rnoZe da bude bez ikakve veze sa prelaskom
na islam.tla
U svakom sludaju i u vrijeme Bajazida II svjedoci smo da se prema
op5tim timarskim pravilima
dodjeljuje timar spahijama hriStanima.rr:' Nismo
mogli naci ni
jedan
dokaz da drZava, pa bilo to posredno, potstide spahije trri5dane
da predu na islam.
Uza sve to dinjenica je
da su se hri5canski timarnici u sredini tirnarnika
malo po malo islamizirali i potpuno nestaii.lr(iOvo se potpuno ostvarilo sarno od
sebe kao
jedan
socijalni fenomen. Nema ovdje Sta viSe da se doda svemrl onome
Sto su rekli Arnold i Fuad Kopnihi'
17
o psiho-socijalnim faktorima koii su poisti-
cali uopSte
nemuslimane u Osmansl<om carstvu da prelaze na islam. Sigurno
je
da
je
l<lasa timarnil<a odvojena od rajinsl<e rrase i u l<oioi su vedinu sa-injavali
muslirnani,
pretstavljala, narodito u ratnar vremena,
jednu
sredinu l<oia je snaZno
potsticala ntr prelaZenie na islam. Ovd.ie trcbu uJ<tizati na to do
j"
r-r isla'riziran,iu
i osrnaniziranju stare balkansl<e aristol<racije poscbno veiiku ulogu igr:ao sistcm
gulama (robova).rts Kao Sto smo gode pokazali, u Albaniji liojar je
do5la u poloZaj
jedne
od oblasti u l<ojima se islam najvi5e raiirio prvi prelasci na islam desili su
se medu starim hriSdanima spahijama koji su uni5li u okvir tirnarskog sistema.
U XV vijeku odnos hri5dansl<ih tirnara prema op5tem iznosu timara rnijenja
se prema oblasti izmedu 50ii' (Branidevo, 872 po H.) i 3,50/o (Vidin, doba Osvaja-
devo). Zato Sto znamo da se u svim oblastima u obliku op5teg kretanj a. malo
pomalo islamizacijom umanjuje broj spahija hri5cana, nema sumnje da
j
e ovaj
odnos
jo5 vedi u godinama
osvojenja. Isto tako
je
sigurno da se u isto
'izrijeme
Eol_
rgl":ku
ra5irenih na svim stranama- Rumelije rnnogo povisio i zauzeo va7no
"o
Deftel Tirhale iz 871 po H.
(pogi.
biljeSl<u 40).
"'
Pogl. bilje5ku 111.
'1c
Islamizit'ani tirnalnici saduvali su itnc svojil-r hliScansliih oicva nit dcl ur svojih
imena: kao A4[atranik Jnsuf, Kultik Mustufa.
"'
Th. W. Arnold, Preaching of Islam, London 1913, i M. Fuat Kyprtihi, Les origines
de I'Empire ottoman, Paris 1935, str. 96 i dr.
1'8
Ovdje pod
izrazom >sistem gulaman podrazumijevamo
nadin uiaZenja Ll sluZbu
dvora i velikaSa i prikljudivanja
vojnoj l<iasi putem
ropstva, dev5irme ili traZenjern zaStite.
VaZnost ovoga sistema istaknuta
je
Lr knjizi Lybyer-a: The government
of the Ottoman
empire in the time of Suleiman The Magnificient, Cambridge 1913. Za
pitanje porijekla
pogl. M.
Fuat Koprulii, Bizans miiesseselerinin Osmanli muesseseleline tesiri.,., :flIIM I,
str. 241-248,
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
'mjesto
u vojnirn formacijama Carstva. Ako ovima dodamo druge hri56anske grupe
(u tvrdavama graditelji, kovaii, lukari, pu5kari, zenberekdije, diji se broj sa mar-
tolosima znatno penjao i najzad od nameta oslobodenu (muaf ve mtisellem) raju,
sigurno
je
da su u nekim oblastima hri56anske snage pretstavljale
ve6inu. Car-
.
stvo
je
sa ovakvim
svojim stanjem pruZalo potpuno drukdiji izgled i karakter nego
Sto
je
izgled koji vidimo tamo prema XVII vijeku. AIi kakvo li
je poreklo ovih
hri56anskih vojnih
grupa koje su poslije nestale?
Prije nego udemo u to pitanje potrebno je
utvrditi tu dinjenicu da su
Osmani primili u okvire svoje timarske organizacije samo lica koja su po svom
porijeklu posiedovala vojne atribute, a da su briZljivo drZali daleko od tih okvira
raju, t.
j.
radne podanike zaduZene pla6anjem poreza. Kada bi r-rslijed nekih
potreba bile na raju navaljene op5te sluZbe, i to novo stanje nije moglo da izmjeni
njen status raje
po porijeklu. Princip ,sin
raje
je
raja< stalno je
ostao
jedan
od
osnovnih pravnih principa Carstva.rle
ObjaSnjenja koja se dine izrazima ,spahiski
sinn, >spahiskog
roda<, ili >sin
staroga spahije kad se hri56anske timarske spahije biljeZe Ll defter, proizlaze Lz
detaljiziranja koje se zasniva na ovom principu.lr" Nai5li smo i na bilje5ku o torn
da se tz ruke posjednika timara, za koga se pokaZe da nije spahiskog roda, uzima
nazad njegov timar.''' Priviaci paZnju dinjenica da se hri56anski spahiski sinovi
piStr r-r clcftcrima rastavljcno od rajc. Naroi'ito s posebltolrr bilje5konr obja5njava da
sLr oni spahisl<i sinovi.
''-
Da bi sc uniSlo r-r
jednu
vojnr-r grllpLr, pa bio to tirnarnik, bio
vojnuli, potrebno
je
dar sc potiie iz vojne klasc,ri'i potrcbno je
biti Ll srodstvu s
ncl<om spahisliom porodicom.t'r lzraz ,stari
spahija< koji se upotrebljava za
hriScane treba da ponajvi5e ukazuje na njihovo stanje prije osvojenja. U najmanjr-
ruktt, prema defteru Arvanid-ili iz 835 po H., moZemo biti sigurni o ispravnosti ovogi
sudir Lr pogledu
>st:rrih spahija<, iiji sinovi 20-25 godina poslije osvojenja uZivajr'
timar.
rru
6:. : ,s!.tL J
rJ-:l J3-,
".rkl
nl.o.-'L
t.
,;t,f-
y-r:l-ll
g:;[r;:!rl
-]\
,ri- rT..,o!,o
,
)t-.-)
w,-)\c, p-;
r;-r,-l
elr;l
u:iir J'--lrl sst
o:;--.4
,-,,\-
l(l.rL
1[l-.1
,-,r)l-
rJJie.r atil9l
(Kanunnamc,
r'r-rl<opisi I. Saipa na anl<at'skom Iraltultctu za
jezil<,
istolijtr i geografiju
br'. 5l2O
i 143a). Osmansl<i
politidlii pisci
obiaSn.iavajtr propadanje
Carevine naptrStanjem ovoga pr.in-
cipa, pogl.Raspravtt Kodi bega, izd. A. K. Aksiit, Carigrad 1939, str. 31, 38, 42-48.
""
nTimat'-i Dimitri veled-i Miharl, kadimi sipahi oghlymu;< (def[el pod brojem 1G?,
pogl. gore biljeSku
40). Got'e smo polcazali
da
je
viSe timara ovako naznadeno.
l:jr
,\Y
29--
l);)
J.,Jl ur9:-.91
dl-J).;:
tgr^J, )f-.,t-: )27-s
,{
OrK
)\Y
J,Slrl
,r)V*
.\V d6't|:-s
G:
*:lt
^-!rt
+\l
c;*.r in31
4;
"(31
-.
g1$;
.g-\!,)
,a
j,9-tli
6r e
::i :
elri
v,-t97a,s
oj[i
3
tt
Aty
+:- {=ll-oi
r-l
O
T:-,i n:t +r(:l
f^
t
o:4
.srl..r,
f^
{:l
C.T
Ima owa
malginalna biljcslia
koia
je
l<asnije nadinjena: qg-r.i> i^r16J:JJI
f-.-l -.rf
(Arhiv
Pretsj.
vl., deft. pren. iz Malije, br. 231, deft. Premedija, str. 42).
r':":
lJ' Tirhali u seltt LuSa
1E-.1 )
posebno je
mecln lajorn zabiljeZena jedna grLlpa
>mezl<ullar sipahi
ofludurn (defter . pod
brojem 167, str. 321). ll vilajetu Agraf a u selu Balta-
ogltr zapisana su tri hriSdana pod zabiljeSkom
(sr-ivari
ogullari< (defterpod
br. 16?, str. 449a).
r:3oJ;.
ni)ri*
9,u.f
etJ^rr 6;.119l ),"lr,r^L-
y-r:[:l
.-..k
-r
J:rl *-{
}*V2L
a9;9(-x^c
>1-,.11.1
+-t O;Kll
u9i-*5(,.1.,Jt
^C:1
+\.-?
ca-'.
(defter
Vr.rditrna pod
brojem 16, list ZrJia,
za defter pogl. bilje5ktt 69).
'"^
,
JJ-
t\; ,slP
Ll
.1-rKr
;f
,b;
}V
tt{t, ,stl: -\J: ,-)V.r:i
;)Y
)\;(
(defter pod
br. 167, str. 105a)
43
44
-
Halil InaldZik
S druge strane, dinjenica da hri56anska raja nije rnogla da unide u okvir'
timara
dovela
je
do
jo5 jednog
vaZnog rezultata. Zbog toga Sto su spahije hri5dani
pretstavljali prosto jedan
zatvoren sloj koji nije uzimao snagu iz rajinske mase,125
ta
je dinjenica uslijed islamizacije olak5ala njihovo postepeno nestajanje.
Zasiu-
Zuje paZnju prevodenje
u rajinsku klasu nekih lica kojima
je
dat timar u nekim
posebnim situacijama.l2o Nije zabiljeZeno porijeklo ovakvih lica. Ali tr svakom
sludaju kao Sto
je
nemogu6e da raja postane direktno spahija, u svako vrijeme
je
uodeno da i spahije bivaju uslijed vaZnih razloga svedeni u poloZaj raje.l2
7
Prema svim dokazima, spahije hri5dani ne mogu biti uzeti od strane C)srnanske
drZave
iz sredine hri56anske raje. Ali u svakom sludaju ima dokaza koji pokazuju
da ovi
pripadaju vojnoj klasi drZave koja
je
nestala.
Tvrdnja da su Turci na Balkanu
,posjekli
ne samo vladare, ved i klasu
koja
je igrala u drZavi osnovnu ulogu, t.
j. plemstvo, a da su one koje su ostavili
silom prevodili na islamu138 odavno
je
odbadena.l2c
Ostavljanje klase domadih hri5danskih spahija na njenom mjestu nije
izu-
zetna politika koja je
od strane osvajaike drZave primjenjivana
samo Lr
Bosni.
Gore smo primjerima pokazali kako
je
u Albaniji uzeta u okvir timara klasa
starih senjora i spahija. Sto se tide spahija hriSdana u Aibaniji, oni se ni po iemu
ne razlil<uju od spahija hriS6ana na koje srno ukazali u defterima u Mal<edoniji,
Srbiji i Tesaliji. Iako su se ove spahije u Bosni oduvali moZda do dvadesetog vijeka,
a na drugoj strani nestale u XVI vijeku,za to ima razloga.
Time Sto 6emo ovdje krenuti od pojma >baStina<
mislim da temo u pogledu
mnogih
pitanja dodi do
jasnog
stava. Prema objaSnjenju Truhelke, ba5tina
je
u
Bosni prije osmanskog osvojenja komad zemlje koje su davali vladari
jednoj
lidnosti u naknadu za vaZnu uslugu kao nasljedno i trajno apsolutno imanje. Ova
se zemlja mogla prodati, ostaviti i ustupiti. Bila
je
oslobodena od svih tlaka i
poreza. Biti posjednik ba5tine, to
je
u sebi sadrZavalo atribut plernstva.t"" LI takvotn
stanju ba5tina, uzer,Si uopSte, nije niSta razlicito od carsl<ih ten-rlika (darzanja u
mulk)'kod Osntanar3s i nije stran pojam osmanskom zemlji5nom zalionlr. Ali
temlici
(davan ja
u mulk) kod Osmana
,
zato Sto su suZavali timarsku p ovr5inu,
Sto su u re_zultatu bili na Stetu Blagajne, davani su u izvanrednim situacijama
i
podvrgavani su s vremna na vrijeme op5toj reviziji, a
jedan
njihov dio vraden
je
----;{p"f.
timarnici nikako ne sadinjavaju
jednu
zatvorenu klasu. Kao Sto su uzimani
u spahisku
klasu
junaci,
dobrovoljci-tudinci nepoznata porijekla koji su svojlr hrabt'ost
potvr-
dili na
granicama i u ratovima tako su i spahishi sinovi koji su se sedam
godina bavili
stvarima van vojnog poziva gubiii
ta svoja svojstva. Tako
je
u formir-anju klase tirnarnika
osnova
postala sluZba a ne krv. (pogl.bilieSku 12:l).
"n
Pogl. biijeSku 72I.
"'!b, tli e<
J.b2lr'e:.:J[--ln-J;! J:t.t,i\:';ij
Lir-
jLl3l dll-:^ a:.(l-
]:{
4.:-,6-b-(
oltlrl
-r,^,i.,91t.1 sssl:;tr.,-rtt
[i,.t-
,.*_l .r^\-
r:.
,l29lr\
(Kanunname,
MTM, I, 310).
Jrt
,Uft
,jrrort
);,'.
S:
,s-ht.,l
.r-b
6)ttV
d-yr y,',J?:r
tl::bi
.;il
)t:V ro[^-l
Jjy,o
ry-r-l
Y
614 i-if-
U+
(Deftel
Arvanid,-ili, 11. timar).
'
r:rs
K. Kadlec, Introduction A I' rStude comparative de I' histoire du droit
purlclic des
peuples slaves, Paris 1933, str. 97).
"'Pogl.
C Truhelka, prev. Kiipriiliizade A. DZemala, THIM, I 57 i dr.
"o
Isti dlanak, str. 53, 57.
13r
Najstarija osmanska temlikndma koju posjedujemo pripada jednom
temliku Orha-
novom iz 749 po H., pogl.
Arpiv Ktlavuzu, I, Carigrad 1938, 1 br. sa faksimilom.
a
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
u stanje miriske zemlje.lse Ako
je
tako, ostavljanje u Bosni baStina, diji
1e
brgj
znatan, u rukarna njihovih gospodara izralava doista znatnu tolerantnost od
strane Osmanske
drZave prema ustano\..'ama starih vremena.
ZasluZuje
paZnju ova vaZna zabiljq5ka u defteru Hercegovadkog
sandZaka
rz BB2 po H.: J,rtci:\
oUlyiJll
.!-r,.1-;eEr!,-ilfr;-rrJ,.F,,rriJdJ,jyjt-.grl;l
g.rir,c
t
)sa-)
r,rtc
+j)tit Jlr5t .:.r.rl
i:t"
+rrl
Ovdje su baStine (dim predr-r u ruke njihovih muslimanskih sinova >difluci<)
>njihove vlastite
zemlje koje posjeduju od Hercegova vremena(. Njihovi gospo-
dari daju samo
>po obidaju desetinu i pristojbe<
od njih. Posjednici timara koji u
Bosni i Hercegovini zadrlavaju mulk, t.
j.
svoje ba5tine u istom su poloZaju u
jednom pogledu sa gospodarima mulk-timara u Anadoliji koji su svoja zemlji5tar
saduvali kao nasljedno
porodidno dobro.133 Na taj nadin istina
je
da su Osmani,
kao Sto
je
to sludaj u islamskom prostoru
u Anadoliji, i u ba1l<anskim hriS6anskim
zemljama vodili raduna o zemlji5nom pravu prije njih.ts{ Tako bivamo svjedoci
zadrZavanja klase
timarnika hri5cana u Bosni koji su se vijekovima odrZali na
svojim zemljama.
Ako predemo na prostor Srbije i Makedonije, vidjedemo da sll tu spalii.le
prije osmanskog osvojenja bile u poloZaju drukdijem od poloZaja spahija Ll llosni.
Dok u Bosni snaga
i ugled plcmic;r ko';i su sebi prisvojili
.
zemljiste l<ao traStinu
stalno rasli, u Srbiji
je
mo6 krupnih plemida stalno padala u l<orist no\/e iinov-
nitkc l<lase.1:r; U osmansl<im popisnim ciefterima l<oji se odnose na Srbijr-r i Ma'kc-
donijr-r ne snsre6ctno,
l<ao Sto je
to slr:eaj u Bosni, stare spahije ostavljenc sa
svojim baitinama
na svojim mjestims.. Tamo 6emo nadi ba5tinu kao zenrljisitc
vojnuka. Dok
je gotovo nemogute zarnisliti u Bosni plemiCe bez, baStine,r:'(i
,.iol,le
u Srbiji stanje nije isto. Znamo da
je
ovclje ve6ina spahija bjla bez ba5tine, ali da
slr za to uZivali
pronije.ts? Prema Du5anovom zakoniku,
'pronija
se nije mogia
prodati, l<upiti, zavjeStati.r:r.i Te lenske doznake vrlo su bliske osmanskom timaru,
i vrlo
je
mogude
da su Osmani ostavljali srpsl<e spahije na njihovim starim pro-
niiamil l<ao osmanske
timarnil(e, ne postavljaju6i nikakav drugi uslov osim vjernosti
drZavi, t.
j.
naroiito
ih ne primoravajuii da predu na islam. Samo su Lr sval<orn
sludaju sa novim
popisima postojedu situacijr-r dovodili tr sklad sa timarskim siste-
mom. einjenica da su u nekim oblastima spahijama hri5danima dati neznatni timari
pol<azuie da su i ranije bili siroma5ne spahije. Meelutim smo gore
vidjeli da su
','
pogl.
Fermani sultana Mehmeda Osvajada
prema Serijatskim sidZilima Bt'use,
Belleten, br. 44
(194?)' str. 695.
"''
Truhelka
govori o uticaju na stanjc n Bosni uslijed uspostavljanja nasljednih timara
i uticaju
pojma >ba3tinan na 6iste osmansko-islainske ustanove
(pom. dlanak, str. 16 i dr.).
Ali izgleda da
je
zaboravio
dinjenicu da su
joS prije primjeniivani mulk-timari Lt Anadoliji
<-rd strane Osmana.
'"r
f to
je narodito vrijedno
paZnje da zemlji5no
pravo Ll Srbiji i Bosni koje nije
priznavalo seljaku
pravo vlasniStva. i koie
ga je
vezalo za zemlju na kojoj
je
radio
(pogl.
Kadlec, 10S i dr. i Truhelka, 46-52) nije bilo u suprotnosti sa osmanskim zemljiSnim sistemom
(sada pogl.
o osmanskom
zemlji5nom
pravu:
O. L. Barkan, Osmanli imparatorluiunda ciftgi
srnrflarrnrn hukukl stattisti, Ulkii dergisi, br. 49, 50, 53, 58, i Tiirkiyede toprak meselesinin
tarihi esaslari, Ulkii, br. 60, 63, 64; i od istoga pisca: XV ve XVI astrlarda Osmanlt rmparatot'-
lu['unda zirai ekonomnin
hukuki ve mali esalart, I, Kanunlar, Carigrad 1945).
1tt
Kadlec,
100-101.
tto
Truheika,
56.
' 137
Kadlec, 98.
"'
Kadlec, 98-99.
45
46
Halil InaldZik
hri5danski velika5i i velika5ki sinovi uZivali krupne timare. Ipak ne treba ovdje
izvu6i pravilo kao da su gospodari ba5tina proizvodeni
vojnucima, a oni bez
ba5tina spahijama. Makar i rjede, vidimo da je
u izvjesnim situacijama vojnuk
'
timarnik.lsc Na taj nadin srpski plemidi time Sto su stjerani pod opiti reZirn timara
i Sto su raznim razlozima bili primorani da mijenjaju svoja mjesta bilo
j
e
predu-
predeno da, kao Sto
je
to bilo u Bosni, ostanu u poloZaju
spahiskih porodica vezanih
za odredene zemlje. Ali u Srbiji i Makedoniji sitni plemiCi
-
posjedniei ba5tina
pokazuju da su se odrZali kao vojnuci. Ovdje ba5tina treba da
je razlidita od
baStine u Bosni. Vojini ili vojnici prestavljali su u Du5anovom srpskorn carstvu
suprotno vlasteli (krupnim plemidima) klasu vrlo brojnih sitnih plemida koji nrsu
imali ekonomske vaZnosti.rao SnaZno se moZe tvrditi da vojnuci diji
je
lcroj
kao
stvarnih ratnika u osmanskoj vojsci bio znatan, poticu od sitnih plemi6a posiecl-
nika baStina koje se nalaze na prostorima na kojima se prostiralo
Du5anovo carstvo.
Prostori koje smo gore ispitivali jesu
mjesta koja su nekada uniSla u granice ovoga
carstva i u Osmanskom carstvu vojnucl<a baStina pokazuje da
je
saduvala
svoj
stari karakter. U osmansko vrijeme pod imenom ba5tina podrazumijevaju se dvije
glavne vrste zemlje razliiite
jedna
od druge: 1) rajinska ba5tina, 2) ba5tina ltoja
se dodjeljuje licima u vojnidkoj sluZbi (vojnudka ba5tina, sokolarska ba5tina,
akindZiska ba5tina i dr.). Rajinska se ba5tina u osnovi ne razliliuje od diftova
(difluka) u rajinskoj ruci koji su podvrgnuti op5tem miriskour sistemu- Jedina
razlika
jest
u tome Sto su ove u ruci hri56ana i Sto su podvrgnute hara6u- Stoga
se njima kaZe ,haradka
baStina,,.t'1 eak kad bi ovakve ba5tine poslije
1>relazile
u muslimanske ruke, gospodar im
je
bio duZan da plati haradl<u pristojbu na
nju.t" Vojnidke ba5tin, p& medu njima i vojnudke ba5tine, razlidne su od rajin-
skih difluka (baStina).
Vojnudka se ba3tina u Ali-eavuSevoj kanunamil'r
3
ovako
defini5e:
>a jedan
njihov dio su obradive zernlje (mezari') l<oje su liao baStine odrc-
dene vojnr-rikom redu, a ba5tina u terminologiji ljr-rdi s divana znaci iiflul<. A oni
ih siju i obraduju i oproSteni su i oslobodeni od Serijatsliih desetina, obicajnih
poreza, harada i ispendZe od njih, od divanskih nameta i svih obicajnih tereta.
U
granicama kojeg god
sela im bile ba5tine, u njih se ne rrlogu mijeSati gospodar
zemlje i drugi, desetine i pristojbe pripa-daju njima.u
Stvar koja se ovome moZe dodati
jest
to da se vojnudke baitine zadrZavaju
u rul<ama sinova, bra6e i rodaka. Na ba5tinama se pi5u kao
jamaci
vojnuka
po
pravilu njihovi sinovi, njihova bra6a i drugi rodaci. Kad on umre, vojnuklul< se daje
jednom od njih. Ovaj poloZaj osmanske baStine, t.
j.
1) da su se one sastojale
rz
dijelova zemijiSta s granicarna
u odredenoj velicini, 2) Sto
je
do
jednog stepena
nasljedno porodicno zemlji5te, 3) njeno oslobodenje od poreza, pol<azuje da
je
13t'
(rb
l:-lri o 4i,t=
;\tl
,
),-sa
t2{-v
"i-r-l
,is--s 6j^r ty{-t^ ein: lg-):y.rHo
,,-?ls-:.r9li Jji a-;s)
t2(-t^ urflrJrl
(Deftel Tlhale
pod
brojem 16?, str, 126a),
""
Kadlec, 9?-98.
141
>Efer voynuklardan biri haraqlu raiyyet baytinasin tasat'r'uf etse hem ha.r'ac
alina
ve hem ispence alina ve hem 05iir a!na.<
(Kanunnama Bosausl<og deftera lz 1516, Barkan,
Kanunlar, str. 398). U carigradskim hasovima i ortakdiska ba5tina
pruZa posebrru situa-
ciju, pogl. Barkan, poffi. djelo, 94.
'n'
Pogl. Ohridsku kanunnamuz 1022
Po
H., Barkan, pom. djelo, str. 295.
'o'
Ali
Cavug
kanunu, izd. HadZibegovi6, Glasnik Zemali. muz. Sarajevo, II (1- 947),
str
158. Upor. I" H. Uzuncarsili,
Belleten 59
(1951),
str' 398.
Od Stcfana Duiana do Osmanskog carstva
saduvala karakter srpske ba5tine prije osvojenja.l'r4 Postoje i neke isprave kojc
pokazuju da su Osmani oduvali vojnudku ba5tinu prije osvojenja. S tog gledi5ta
privlatin"ul';;;i,:l;l:"-:,,:'HlTi;:ilI
j,,,if';,,f,'?Tjil',*;;,
I ova stara
bilje5ka koja se odnosi' na vilajet Prespu vaZna
ja
sa glediSta
ul<azivanja porijekla vojnuka i njihovih zemalja:
..f.r.;rl\
O+y
artirl1ll
url\'31
,Jt;-,-r!i tlts(
i./
rt-ri-.r; g)1.-.
s
q-(:;tr
JJ:1:
-rliYri.;
i jjr-1<
r{Gr"i-rrlJ)
AoA &
fJJ,-!-l-ll
o
Cl-,!l
JtJj!
jr:-l
^;rlV;t;
dJ;\;rK
I ova bilje5ka
r-r vilajetr-r Kalojan zasluZuje paZnju:
,
.r-ily J
.tr,.
J j4S
: .-rl:: )5
i.
.rbrl_r.
..1t: -
J-t-,t -rJ1
jl.i :*: n
Iznad ovoga
ima ova marginalija: uf"
^f
,r;j\ J:ir..
{
;.Jr
fr(
-);:l
ei
JL!*
>..i;:lJ)
oA c-
r.lVl
,g!t.:
J:l O
)-l
-)*
6y.
orL-Jr)jt
iAt
U
jednom pgsebnom voinuikom def tru rz 892 po H. koj i se odnosi na
vojnulie AladZa-hisara
(I',ruievac) i Kiistendila (Konstandin-iii)11; saznajemo da
je
sval<i vojnr-rk imao
,b;rStinu< ( <:::t,
)
liao i sr-rStinr-r ovih ba5tina. Da bi o tom dali
jcdnu
misao, prcnosimo ic'clnu od njih doslovno: Ol<lopnili vojnuk Jovan sin Oli-
vL\rov (
t-isl
rtl
,-rlr
),
ltestirra:
(j
n.jiva,
jc-clrru
livada,
iedan
vrt,,. Baitine sll po
ltrilici
tc vclii'inc.
Na rtcliitn bli!tinamir izr-racl toga irna i mlin, r'ocl<e.
Oiuvanost
srpslie baStinc u osnovi
,icst
dinicr-rica l<oja sc podr-rdara sa op5ton
politikom Osmanar:
liako sLr Osmani ostavljali kaluclcre, mitropolitc i episkopc ntr
njihovim starim
miestima sa starim njihovim privilegijama,rr" niSta nije moglo
biti toliko prirodno liolil<o ztidrZavanje starih vojnih klasa koje bi mogle da zado'
volje vojnidlie
potrebc- lioic ,sLl se talio osje6ale.
Sto se tidc
samih vojnr-rl<a, bez sltnttrie njihovo najvaZnije svojstvo
jcstc.
to
clu sr,r vojnici.rr"
Otti nistt raja. Nc ttlazc' tt sttrttts raje. Kao Sto se vidi iz primjcra
lio.ii smo gorc navcli, naroiito
jc
spolnenlrto da stt neki od niih sterre spahije. eal<
r-rsljed ovog njihovzr
svojstva
jcdan
ie
vojntrl< mogao lal<o dar uniCe u lilasu timar-
nika spahija.ti"
Nema sr,rmnje da su oni LI istom vremenLl stvarni ratnici i dar
vojujLr.l;r Bar oklopnici vojnltci (
o!-J*
e
["r:J
)
iija se itnena pominju u voj-
nudliom clefteru
l(tistendila i AladZa-hisar, (Kru5evac) izBg2 po H. i u defteru Avlo-
"'Uoplte
o ba3tini u Slbiji i Bosni pogl. Kadlec,98, 102-105; Tluhell<a,53 i dr'.
"''
Defter Dcbla iz B7l
Fo
H., pogl. bilj. 109.
"" Defter Kldeva koji pripada vrcmenLr Mtrrada II. (pogi. bilj. 67), stt'. 6:.
"'
TapLr defteri Alh. Pretsj. V1., br'. 2l: Deftel imena vojnuka live eustendila i livc:
AludZahisara (KrttScvitc).
1rs
,)\( 9-r.
..1-r-1.2
-,K
*-l':ri
-u---.! (
-"-
),:!
,
)Ly" -{
s g{s,
(Kalabaka) lj
clW it-*J*
e rl
.rl9 6JK.l-^
o)-,- d
-.4
r.,i.Jrl
-r'o
, r)irJ9l
J
u-!,L"f.l; uijr!
f,rl
,
-,\.,.
.,dLJJ-
-.
:jJlL:rtj.
D!. lril
jtX$f(.r-.Jr..-'-.n a:-i .--,lJ-.l
|*
r.jl..(Deft.
Tirhale pod
br. 16?, str'. l24a).
"u
,, . . . Ytirtik ve tatal ve voynutli taifeleri dahi askeridir< (Kannnname sultan a
Strlcjrnana, TOEM,
stl'. 40) i Galabov, Osmano-turski izvori ...,27,
150
Pogl.
gore biij. 139.
151
f u XVI. vijeku vojnuci PoZege
jahali
su na
granidnu
sluZbu i u akin
>atlarr
ve
tonlart ve gcinderleri ve kalkanlart ile<
(pogl.
Zakon PoZege iz 952
Fo
H., Barkan,
-pom.
djelo,
303). U Bosni
je prepuSteno
vojnucima duvanje tvrdava Broda, Neretve, Akhisara i Sinj a
(Bosanska kanunama iz 922 po
H., Barlran, 395). Upor. Broquidre, 208.
AN
lia
48 Halil InaldZik
nije 991 po H.t
ut
po porijeklu su takvi.153 Dok su se vojnuci Bugarske koj i su
vezani za carsku konju5nicu
(.r"lc,-IrL,"l)
saduvali duZe vremena; vidimo da su se
u drugim oblastima vojnuci umanjiii ili su bili potpuno dokinuti. Po
(voj
prilici
i oni su poput
jaja
i musellema uzeti iz aktivne ratne,sluZbe u pozadinske sluZbe.
Poslije uslijed
dokidanja gtindra zbog tqg" Sto se vojnudki
j
amaci nisu upotpu-
njavali na vrijeme,rba uslijed toga Sto su se ba5tine mijeSale sa rajinskom zernljom
i gubile,155 zato Sto centar nije mogao da preduzima mjere na vrijeme,156
-
orga-
nizacija se
kvarila i rasula ili
je
sama vlast na dosta mjesta s vremenana vrijeme
dokidala ova svojstva vojnukal5i i prihod njihovih ba5tina vezivala za has ili tirnar.
Sigurno
je
da
je
osmanska drZava, iako je
ostavila stare vojnuke, i njikr kao
Sto
je
to bilo i na hri5danskim timarima, ustrojila prema slidnim kadrovirna u
svom vlastitom
organizmu. Slidnost izmedu organizacije
jaja
i musellema za koje
se zna kao za najstariju vojnu organizaciju Osmanarss i vojnudke organizacije na
prvi pogled upada u oii. Tako mislimo da izrazt u vojnuckoj organizacij i kao
vojnuk, lagator, ba5tina pokazuju
koji su osnovi pre5li iz srpskog vrelnena, a izrazi
kao tursko ieri-ba5a, (ser-asker), gtinder (grinder), jamak,
e5kindZi Sta su Osrnanr
donijeli ovoj organizaciji. U osnovi iifluk musellema mnogo
je
blizak baStini- I na
diflul<u su
prava naslijeda Siroka. eifluk prelazi onome
>ko god
ostane iza rrrusel-
lema od sinova mu, ili bra6e ili drugih mu rodaka.nl;!' Ali se i na ba5tinu, kao
Sto
je
to sludaj na musellemskom difluku, trpani su ljudi svana di bi se po1:uni,r
broj
jamaka. Ba5tina, kao i difluci, pominje se imenom osobe kojoj
je
nel<ad pri-
padala.loo U organizaciji jaja
i musellema su
jaja-ba5e,
a kod vojnuka deri-baSc
i lagatori komandanti i dobivaju tirnar. Ispod njih na
jednoj
strani dolaze
jaje,
a na drugoj
strani vojnuci. Bilo u organizaciji
jaja
i musellema, bilo u vojnuikoj
organizaciji, na niZem stepenu zauzimaju mjesto pomoinici-kandidati, 6i
j
a
jc
duZnost ista i koji se zovu
jamaci.
Njihov broj
je
na obje strane odrcden
(2-[]
jamal<a). Skupu
jamaka
podrdenih sval<om
jaji,
musellemu ili voinul<u ur obic
organizacije daje se ime giinder (gonder). Na krajr-r obje organizacije podvrgnutcsu
istom postupku i po5to su odredene za neke pozadinslie sluZbe u vecini oblarsti su
doirinute, a njihovi cifluci ili ba5tine dati su timarirna.f
ir
Tvrdnja da su rzojnuci
r-rspostavljeni od strane rumeliskog begler-bega Timurta5a 77g po H. (13?"-lJ?S
n.e.)162 moZe da samo ima veze sa
jednom
aktivno5iu ponovne organizacije-
Dok smo gore obja5njavali porijeklo vojnih grupa razliditih jednih
od drugih
poput hriSdanskih timarnika spahija i vojnuka, nastojali smo da idudi nazad od
naj.starijih osmanskih dokumenata pokaZemo njihovu vezu sa slojevima prij e osvo-
'."
Vojnitl<i defter Custendila i AladZahisara, pogl.bilj. 14?; opSirni defter Arzlonijc iz
991 po H.,
pogl. bilj. 107.
""
Suprotno tome postoje
kara-voynuklar (prvar polovica XVL vijel<a, Galabov, 20).
"r
Pogl. Vojnudku kanunnamu, Barkan, pom.
dj., str. 266.
'5r
Primjer za to, pogl.
Galabov, bb.
t'o
Pogl. Galabor', 58, 62.
r'-'?
lI defteru Avlonije iz
ggl
po H.
(pogl.
bilj. 10?); voynugan-i mcnsuh-i liaryc-i
Visoclia, karye-i Graboqka ma' voynugan-i mensuh-i karye-i Grabova, voynugan-i rnensuh-i
l<arye-i Pothom; za dokinute vojnuke u Bugarskoj pogl.
Galabov, b9.
r58
Pogl. Agik-pagazade,
40,
g7;
NeSri-Taeschner,45.
'50
Kanun Galipolja iz
g24
po H. o mtisellemima i pje5acirna (piyade), pogl- Barkan,
pom.
di.,
242.
160
Poput Dimitrijeve ba5tine ili diftlika
jaje
Ogulbega
'01
Pogl. bilj. lb7.
'o'
HodZa Sadeddiir, Tac i.it-tevdrih, I, 94.
ffi':
-
i
i
':;ii
;
'i
iii
'r.{
'l
!:ltrl
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
jenja i ukazali smo da
je
osmanska drZava njihovu staru zemlju i klasni status
u osnovnim linijama saiuvala. Bez sumnje
je
na taj nadin viSe vizantisko-slaven-
skih ustanova preSlo Osmanskom carstvu. Nije vjerovatno da su stare hri$(anske
spahije, po5to su ostavljene na svojim mjestima, barem u nizu ustaljenih obidaja i
tradicija presjekli svoju vezu sa starim odjednom i potpuno.
Bolje poznavanje
osmanskog timara u Rumeliji pomo6i 6e nam da odredimo ove lokalne tragove koji
dolaze s vana u timarskom sistemu. Ovdje 6emo raspravijati o
jednom
lokalnorn
porezu na prihod koji
je
uni5ao samo u timarski organizam, da bi pokazali ovaj
r-rticaj i djelovanje.
Prema zabilje5ci
jedne
kanuname koja dopire do na podetak XVI vijeka,r'i'B
Lr okolini Sofije
gospodari timara, po5to uzmu desetinska davanja od raje, uzimajue
poslije po vrhu od baStine dvije mjerice p5enice i dvije mjerice jedma
pod imenon-r
harman resmi
(pristojba na gumno). (Posebno je
naznadeno da se to uzima takode
mjesnom mjericom). Ovo davanje
je jedno
davanje koje odudara od opStih osman-
skilr zakona.to+ Zbog toga
je
sultan Sulejman Zakonodavac idu6i na beogradskur
vojnn, ukinuo ovo davanje da bi zadovoljio raju ovoga kraja koji je
blizu ratne
oblasti.r'i; AIi su spahije uspjele da tvrdedi uz svjedodanstva staraca
"da
je
doL<
ie
ovai viiajet bio u nevjerstvu i zablr-rdi, od raje po obidaju uzimana pristoiba
nar
gumno (adet-i harman)<, povrate ovo davanje (932 po H.;.tt;';
Znarno da
je joi
u vrijeme cara Samuila (976-1014)
bugarski seljak davao
l<:to porez na proizvodc godi3nie jednr-r
mjeru prosa i posebno jcdar-r
cup vina. eirn
.ic
Brrgarsl<a prcSla pod vizantisl<u upravu, ovi porezi sll onaln'i kakvi sll ostrv-
l.ic.ni.r'i;
Eto davanjc otsjekom na proizvoclc koje vidimo u osmansl<o cloba kao nesto
razliiito od desetine nije niSta drugo nego ovo davanje. Isti porez susre6emo Lr
XIX. vijeku pod imenom gospodarlik u Vidinu i njegovoj okolici. U ovo dobar
seljak, da ne bi placao >agama( po diftu pristojbu koja se sastojala od odredene
kolicine (50 oka)
p5enice, jedma
i mje5anca, tzazvao
je
1850 godine veliku pobunu.l6s
Tako se ovo staro davanje koje se uprkos poku5aja Sulejmana Zakonodavca nij e
rnoglo ukinuti, uvrstilo u timarski organizam i odrZalo se do posljednjih vremerar
Carstva. Dodajmo ovdje da se lokalna clavanja iz vremena prije osvojenja koja sr.
trniSla u organizam osmanskog timara ne sastoje iz toga.'""
'""
Zakon Sofije
(932 po H.), Barkan,
pom. dj'' 252.
I'jr
lJ' istodnim
pokrajinama Anadolije ukinuta
ie
takva
jedna
stara daZbina pod
imenom resm-i
qahnegi u vetini mjesta. (Barkan, pom. dj., materija ,resm-i
;ahnegin).
Upor-
W. Hinz, Das Steuerwesen Ostanatoliens im 15. und 16. Jahrh., ZDMG, Bd. 100-1, str. 18 1.
'"'
Stanovni5tvo
ovoga kraja,
pridruZivSi se madarskoj vojsci koja
je
1443 g. napredo-
vala,
pobunilo se
(Halil Inalcik-Mevlut Ofuz, Yeni bulunmu; bir Gazavat-i Sr-rltan Murard
I{an, DTCF Dergisi VII, br. 2, str. 488).
t"u
Barkan,
252.
'"' C. Jireiek, Geschichte der Bulgaren, Prag 18?6, str. 410.
'"*
Halil Inalcik, Tanzimat ve Bulgar meselesi, Ankara 1943, str. 45-105.
100
IJ Delvinu Ll selu Sopote t"iSf)
oZenjena raja davala
je godi5nje
spahiji
jednu
mjericu
pSenice,
jednu
mjericu
jedma (defter
Avloniie iz 9L2
po
H.). U Bosni novdana daZbina
poljadina (
tlfl
)
koja
je
uzimana od ku6e zadrlana
je
uz modifikaciju. Pola te daibirre
uzimao
je goipodar timara, a pola sandZak-beg(Bosanski zakon iz 1516 po
H., Barkan, 397
'
Bgg). O tome da
je
daZbina na vino koja se uzimala od
grdkih sela u livi Galipolie ostala iz
staroga vremgna
ima u kanunnami ovo obja5nienje:
>Zikrolunan kabakulak adeti ve mona
polya kadimi kanunlardrru
(Zakon Galipolia, iz 1519
po II., Barkan, 236). O tome kako sr-l
ostaie stare daZbine
posebno pogl. Zakon Kipra, Barkan, 349.
49
50
Halil InaldZik
Gore
smo ukazali na martolose (.:Lrbt) koje smo sreli u defterirna vre-
mena Osvajada.
Prema tim zabilje5kama: 1) martolose vidimo u tvrdavama Golupcu
i Vidinu na Dunavu; 2) objaSnjava se da su oni u Golupcu hri56ani spahiskog roda;
3) Ovi se
dijele na dvije grupe: l<ao martolosi koji primaju platu t.
j.
dnerznicu i
martolosi
koji su musellem, t.
j.
oslobodeni od davanja; 4) golubaiki
martolosi
sa platom
nalaze se u odjeljenjima od 10-15 lica pod upravom
jednog
starje5ine
i svako
se odjeljenje pominje imenom svoga starje5ine. Dnevnica svahog rnarto-
losa
je dvije
akde. Odevidno
je
da su se ovi martolosi pril<tjucivali akinima. Sinovi
i bra6a martolosa
zapisani su s njima zajedno posebce.
Tvrdnja
da su odjeli martolosa ustanovljeni od Murada 11t
io
bez sr-mnje
nije dovoljna
za obja5njenje porijekla rn:rrtolosa. Iz gornjih primjera vidi se da su
oni podrudni vojnoj organizaciji koja u drugoj polovini XV vijeka sluZe na.
gra-
rrici, u tvrdavarna
na Dunavu. einlenica da su tnartolosi kasnije op6enito srnatrani
granidnim, tvrdavskim vojnicima i akindZijamarit bi6e da
je
u vezi sa ovirn nji-
hovim
porijekiom. Donado da Lezze (Angiolello) smatrao ih je
u dobu sultana
Mehmeda
isto Sto akindZije
(simili
a
questi
aganzi).l?i Dol< u defterima unutra-
Snje Rurnelije
koje smo
gore ispitivali susrcieltto t-nitrtolosc, oni se Ll ovint
oblastirna
tek Ll slijede6irn vijekovin-ra vidc.rT'l
Osrnani
su u tvrClavama upotreblirvali ruju dir bi z.auzcla nrjcsto obraur-
benih snaga
potrebnih u velil<om broiu. Ovai postupali, oclrcdili raju za dr-rwanjc
tvrdava na
taj nadin Sto se udini oslobotlerra poreza i tratneta (muaf
ve mtisellcm)
primjenjivan
je
u unutra5njoj Rumeliji od prvih vremena osvojenja. Dol< se istra-
Zuje porijeklo
martolosa s tim da Ii su oni u osnovi raia ili pak vojnici, ima
jedna
stvar na kojoj se treba zanstaviti.l?{ I{ao liod ostalih r-rosiiaca sluZbe lioji spadaju
u raju, npr. kod derbendilja, i kod njih sc u dcfterima liatl<ada oznadava opro-
Stenost od
poreza (rnr.isellem martoloslar': od poreza oslobodeni martolosi).'it
Stvarno irna dokumenata o totne da su od derbcndZisl<e raje pravljeni martolosi.
Ne rnislimo
da
je,
kao Sto
je
to sludaj l<od voinuka, baStina posebne prirode
elemenat nrartoloske organizacije. Ako se katkada nade rnartolosa sa ba5tinorrt,rT"
ovdje treba
shvatiti ba5tinu. kao rajinski difiuk.'?7 Isto tako podetkom XVI rzijeka
zapisano
je izmedu raje hiljadu akindZija i ,njihove ba5tine< su oslobodene od
bilo kakvog
davanja.r?s Ipak svaka od raznih grupa koje vidimo u ovoj klasi
pod
imenima crnih martolosa (kara tnartolos), od davanja osloboclenih martolosa(mtisellem
martolos),
martolosa sa pla6om (ulufeli martolos) moZe biti posebnog porijekla. U
svakom slucaju
pravi martolosi treba da su po svoln porijeklu odredena i sarno-
""
Prema
Barbaru
(pogl.
Anhegger, Martoloslar hal<l<inda, Ttirl<iyat mecmuasi, SV,
VII-VIII
(1910-1942), str. 285).
"'
Anhegger,
pom.
dj. 283 i dr.
"'
Kod Anheggera str. 286, 308. Mihajlo Konstantinovie,
jedan
Srbin koji
je
sluZio
izmedu 1455-1463
u
janjidarskom
odZaku,
govoredi
u svojirn uspomenama o martolosirna, kaZe
da ovi vojnici
koii se sastoje od nekoliko stotina lica vrSe straZarsku sluZbu u pogranidnim
obrambenim
oblastima.
(Jiretek,
Gresch. der Bulgaren, str. 456).
"'
Anhegger,
286 i dr.
"o
Pogl. str. 27. Znamo da
je
obe6an timar
jednom
martolosu l<ao nagrada za iz,wan-
rednu uslugu
(Dursun bey, TOEM ilavesi, str. 130).
"n
Pogl. Anhegger, dodaci, br. 19.
tto
Anhegger, 293.
"'
Pogl.
gore biij. 141.
ttt
Pogl. Bosansl<u kanunnamu iz 922 po
H., Barl<an, pom. dj. str. 397.
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
stalna organizacija, razlidita od raje oprostene i oslobodene od davanja. Samo ime
martolos pokazuje porijeklo strano Osmanima. Pitanje
je
da li njega treba traiiti
u Vizantiji, kao Sto misli
'Anheggr,l?o
ili
'
pak u organizaciji srpsko-madarske
granice. MoZe se energidno tvrditi da su Osmani pod pritiskom potreba
ovu klasu
vojnika pro5irili pripajaju6i im od
.
davanja opro5tenu i oslobotlenu raju i da su
je,
kao Sto to pokazuju neke organizacione osobenosti (organizacija
odjeljenja)
ponovo ustrojili. eak da bude pretjqrana izjava Donalda da Lezze da se u vojsci
Mehmeda Osvajada nalazilo u pohodima protiv Karamana i Uzun Hasana 6,000
hri56ana martoloso,ttt' nesumnjivo je
da su oni u ovo doba zauzimali vaZno mjesto
medu hriS6anima vojnicima u Rumeliji. Poslije osvojenja Madarske pak martolosi
srpskog porijekla koji su se upotrebljavali u ovoj zemlji, narodito u tvrdavama,
zauzete vrlo vaZno mjesto.lsl
Ovi redovi koje
je
nekada napisao Truhelka za Bosnu nadahnuvSi se savre-
menim dubrovadkim ispravama, mogu se bez oklijevanja primjeniti na Siroke
oblasti Rumelije. On
je
rekao: >Ove isprave potvrduju da Osmani nisu nikako
uni5tavali doma6e ustanove, nego da su naprotiv prilagodavajudi se tim ustano-
vama dak i sluZili tim ustanovama. Uostalom to da su bogomili, zato Sto nisu htjeli
da izgube svoja imanja, primali u masama islam sastoji se od legende. Istoriski
nema iedne iedine
dinjenice l<oia bi mogla da potvrdi prisilnu islamizaciju. Ai zato
ima vrlo mnogo dokaza da su muslimani u mjestima u l<oja su uniSli ostavljali
hri5cane u njihovoj vieri ne uznemiravajudi ih.or*'l
Odevidno ie
iz izudavanja starih osmanskih deftera da se osmansko osva-
ianje ostvarivalo prosto u
jednom
sistematskom obliku prolaze6i kroz odredene
faze: prvo etapa zaduZenosti haradem (haradZgtizarlik), pretstavlja vrijeme navi-
kavanja; iz.a foga katkad potpuno mirnim sredstvima ul<lania se domaca dinastiia.
Ali su zadrLani elcmcti ]<oii pripadaiu staroj drZavi i prilagoclavani su osmansl<om
poretl<u
iedninr
izvrSenitn popisom. Iza toga
je novi poredak davao svemu svoi
l<alup. Ali se ni iednom
rraiSlo na
jednu
stvar kao Sto
je
ukidanie staroga poretl<a
odjednom i u cielini
i primienjivanje
silom osmanskih zakona i uredaba. MoZe se
redi da su se Osmani smiestili u oblastima l<oje su osvojili konzervativnom poli-
tikom: vjerske ustanove, statusi klasa, upravna podjela,l*'| daZbine,ls{ doma6i
obidajils; i najzad vojni slojevi u osnovi su sacuvani. Najvecu i najzama5niju
novost sadinjavao ie
tirnarski sistem, bolje re6i osmanska upravna i vojna stabili-
zacija na njega se oslanjala. Ali, kao Sto je to gore dodirnuto, i on se zato Sto
"o
Anhegger,
285'
"o
pogl.
Anhegger, dodatal< br. 3 i str. 286.
-
Gore upor. bilj. 1?2 sa brojem koji dajc
I(onstantinovie .
"'
pogl.
Anhegger'
287 i dr.
-
O martolosima nisam mogao vidjeti ovaj rad: D. Popovic
O martolosima u turskoj
vojsci, Prilozi, sv. 8 (1928), str. 213-229.
"'
Pom. dlanak, turski
Prevod,
5?-58.
"3
Doline i kotline rastavljene
jedna
od druge bregovima u Albaniji, ogranidavale su
prostore vlasti starih
velikaSa. Ove su Zupe i dalje pod osmanskom upravom pretstavliale
osnov upravnih
jedinica (veiinom
suba5iluka). Isto stanje vidimo u Makedoniii i Srbiji. Osmani
su i kad su Madarsku
osvojili, saiuvali stare upravne
granice (Predgovor
defteru sandZaka
Segedina od H. Kuna,
koji se upravo izdaje od T. T. K. (Tursko istorisko dru5tvo).
"'
Pogl.
gore bilj. 169, i Hinz, pom. dlanak.
185
IJ sandZadkim
kanunnamama koje
je
objavio Barkan lako
je
vidjeti l<olilro su
Osmani pokazivali obzila svagdje prema adet-i kadime
(starom obidaju).
51
\'r1:
52 Halil InaldZik
nije u suprotnosti sa zemlji5nim pravom
starb hri56anske spahije uzete u timarske
put velikim
borbama.l86
i sa stanjem klase spahija i zato Sto su
okvire, lako stabilizovao i nije otvorio
Ukratko; Osmani su se isprva zadovoljili, bito uslijed nuZnosti, bilo pak da
ne bi tzazvali u novo osvojenim oblastima otpor naglim promjenama suprotnim
navikama
i osje6ajima naroda, da na postoje6i poredak prosto nabace
1>okrov
svoje vladavine. Poslije je
drZava da bi prosto produZila stalne borbe u Anadoliji
i Rumeliji
imala potrebu za velikim vojnidkim snagama. Narodito uslijed toga Sto
je
trebalo
postaviti vojsku u stotinama tvrdava, ona se sudeljavala sa opasnoSiu
da na taj nadin rastodi u ovim Sirokim oblastima osnovne aktivne vojne snage i
da
joj se iz ruke ne izmaknu. Meclutim u zemljama koje smo gore razgledali samo
u tvrdavi Novo Brdo (Novaberda) susre6emo 10 pu5kara janjidara.ls?
Na taj nadin
nalaZenje medu snagama za duvanje tvrclava u velikom broju domaiih hri56anskih
snaga koje
pripadaju raznim formacijama, timarnika, pla6enika ili prosto opro-
Stenih od daZbine, rezultat je jedne
takve nuZde. Najzad, drZava je
time Sto je sada
ostavljala na njihovim mjestima hri56anske vojnike koji su se u doba haradZarstva
navikli na sluZbu u osmanskoj vojsci kao pomo6na vojska pod upravom svoje
vlastele, narodito hri5danske spahije, zadovoljavala je
stalno rastude potrel:e , za
vojnim snagama. Ovo
je
bio jedan
faktora koji su osigurali premo6 osrn:rnsl<og
beilika nad njegovim protivnicima u Anadoliji.
Za osmansku drZavu, iako
1e
zadrlavanje doma6ih vojnih klasa proizlazilo s
jedne
strane iz vojne potrebe, s druge je to strane s gledi5ta dru5tvene politil<e trc-
balo biti shva6eno kao najpogodniji postupak. Ukidanjem stare drZave ili dinastije
koja je
tu drZavu pretstavljala ostalo
je pred osvajadkom drZavom niz vojnih i vjer-
skih slojeva. Njih je
trebalo ili posje6i, ili ih je
trebalo stjerati meclu raju,'*s ili ie
trebalo da nastave svoju duZnost pod upravom nove drZave. Nije bilo uzroka. ko.ii
bi Osmane
silili na ova dva prva puta ili su se takvi uzroci rijetko javljali.
Ali sa
primjenom tre6ega puta drZava je osiguravala velike dobitke i njih je vezaia za. sebe.
S ove strane ovi doma6i vojnici i ljudi iz uprave i vjerski ljudi znali su vrlo dobro
da, ako se ostrrari najezda katoliikih hrr5danskih snaga koje doiaze sa Zapada., sve
ce se silom izmjeniti, i oni 6e kao
jeretici
biti izloZeni progonu i pritisku i bi6e
primorani
-da
svoja mjesta prepuste njima.
Stoga oni nisu pokazali protiv osmanske najezde beznadeZni otpor, a poslije
su se za nju vezali u pravom smislu.lssa eak
je
vi5e elemenata aktivno pornoglo
stabilizaciji ove vlasti. Poslije osvojenja bilo spahije, bilo kaluderi i episkopi osje-
6ali su da su sada njihov poloZaj i veCina privilegija osigurani i zagarantovani
u regularnim i sredenim okvirima jedne snaZne i centralistidke drZave narnjesto
nesigurne vladavine
jednog
slabog i haradZarskog princa. Ova atmosfera sigurnosti
koju
je
davala.drZava pretstavljala je
najbolju propagandu za njena buduia Sirenja.
r8o
U Albaniji uslijed pomo6i i potstreka od strane italijanskih drZava i osobenosti
zemlje domata feudalna gospoda
nisu propu5tala
da se bune i da pruZaju otpor. Pogl. H.
Inalcrk, Iskender bey, IA, suz 52. I
1'7
Defter oblasti Brankovi6a iz 859
Fo
H., pogl. 68b.
188
U' Novom Brdu
jedan
dio >hri56ana spahija< preuzeli su na sebe oko 864 po H. da
izvlade vodu iz rudnidkih jama. (Kanuname-i
Sultani ber muceb-i orf-i osmiini, Paris, Bibl.
Nation., man. turc 39).
.
188a
>(le Grand Turc) le plus obbey de ses subjectz que seigneur
que je cognoisse<<
(8.
de La Broqidre, 273).
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
Zalto
je trebalo da osmanski vladari napuste ovu pomirljivu politiku koja
je pomagala Sirenju njihove i ukorenjavanju vlasti? Naprotiv, sredina u koju su
do5li i tradicija olak5avali su potpuno takvu
jednu politiku i Osmani su sigurno
od podetka dugovali
blistavu sre6u svoje drZave upravo toj politici.
Stvarno, ovaj karakter drZave, kao Sto su to pokazali F. Koprtilti i P. Wittek,
u vezi
je
s
jedne strane s time Sto
je
ona rodena ka6 drZava na krajini (marche),
s
druge
strane vezan
je
za uticaj i aktivnost uleme koja
je
donosila
jednu
tradi-
ciju upravljanja sa Sirokim shvatanjem. Da su u doba uspostavljanja drZave ljudi
na najvi5im poloZajima bili kadije, to
je
dinjenica koja zash-rZuje paZnju. Zahva-
ljujudi torne udvrstiii su se i postali osnova uprave Carstva stari vjersl<i principi
sno5ljivosti i za5tite rz islamske tradicijelssb Ll pogiedu na nemuslimanske poda-
nike. Ideologija ratnih upada i borbe za viern ove icrajinske drZave nije
joj srne-
tala da usvoji realisticke sklonosti do krajnje mjere tolerantnog i pomirljivog
krajinskog dru5tva.rsl Ukratko osnovni iiaraktei same osmanske drZave nije kodio
izmirenje sa doma6im ustanovarna i l<lasama, ve6 ga je
naprotiv potsticao.rr)r)
I{arakter osmanske drZave kao carstva clinastije l<oja nema drurgog cilja osim
cla Siri svoju vlast ovdje se snaZno mlrnifestnje.'r'
53
li\l\
(1943), str'.
| 5U
I ull
Za o'u'o
1logl.
P. Wittel<, I)c. lr clc[aitc cl' Anlilr':t..., tttt'sl<i
J]l'i'\r.,
Bt'lleten, bt'. 27
559-5ri0.
1)ogl. M. F. Itiipt'lilti, Les <-rt'igit-tes..., str'. {}il i clr'.
()stir',zl.ian.ic stlrrog':r
l)()r'(.tl.ii.r
i l<lirsa ni.ic siln)o tin.icnica lio.il
.ic
lialal<telisticnu zl
obl:rsti lco.ic'spro ispitivlrli, ntgo.ic rt'z-ttllat.icdrrc olritc politilic. Itrtlttrto ruttrt.iet'tt clit tt bttdutc-
nosti objlvimo
jcdnr-r titlivu sLtrcli.iu i z.a drttgc oblusti ltumcli.ic. Osmuni str i tr Anadoliji
pr.imjenili istr"r politil<tr dali Ll iiroj rnjeli. U bejlicinra l<o.ii str pripajuui svakovt'sni elementi
koji str obnaSali
javne
sllrZbc ostarvljani su na svojirn mjestimu timc Sto st-t irn plosto izm.ie-
njivani berati na ime osmanslii cal'eval. Sami pripadnici doma6ih polodica premjeStani su na
vaZne duZnosti, na
poloZa.ic sandZak-bega Lt oblastima
gdje
nisr-r mogli izazvati nelede. I\'Iulii-
timari, divani-malikane
sistem
jesu
rezultat mirenja sa starim
poretkom (Za ovo pogl.
0.
Barkan, Malil<ane-divani
sistemi, THIM, II (1932-1939), str'. 119-184).
-
U Anadoliji se nalaze
hrijcanski
gospodali timara. U livi Baibttrd bilieZi se 63 spahiska nevjet'nidka sitra.
(At'h.
Pletsj. vl., tapn deft., br'. 3U7, str'. 925). Postoian.ic hliScann l<o.ii sLt uZivali fer-icialnr"t t'entu
(dirlik)
u tvrdavi Kutahijl 990 po H.
postalo jc
plcdmet Zalbc cctrtt'alno.i vlasti, i r-rtvldeno
jc
,da su neki od njih uZivali dirlili s ocr na situt od vrcmcna .sultitrut Nlcltmcda Osvajafa a neki
da su imenovani od stlanc bivSih cal'eva zapor,.ie!6tt< i ostavl.ieni sLr na sr,'ojim mjcstima.
Njihove izjave da imaju u rtrliama fetve o tonre ,da je
sada desetina pravo
hriS6anan
pokazuje
koliko se najzad izmjenio mentalitet u ovo doba (Original ove zapovjesti, Nitihimme defteri,
br. 48, str. 30, datum
18 redZep 990).
+
Ovaj rad
je poslao naSem tasopisu D-r Halil InaldZik, prof. Fal<r-rlteta za
jeziko-
slovlje, istorijr-r i
geografi.iu u Anl<ari. Rad
je
sa tulsl<og
jez.ika pl'eveo Nedirr ffilipovid,
54
Halil InaldZik
RESUME
/
En se basant sur de pr6cieux mat6riaux qu'il a trouv6s dans les Archives
de la Pr6sidence du Conseil des Ministres A Istanbul et dans d'autres archives
turques ainsi que sur de riches documents d6je publi6s et en corroborant tout cela
par les r6sultats auquels sont parvenus les 6minents historiens contempo-
rains de I' Empire ottoman I'e professeur H. Inalcik traite dans cette 6tude la que-
stion de l'expansion de la puissance ottomane dans les Balkans.
La raison principale de la prompte propagation de ce pouvoir et de sa con-
solidation rapide dans les Balkans, Ie professeur Inalcik la voit pr6mibrerrrent dans
I'aptitude de l'Etat ottoman a concilier les inter6ts de la classe feodale musul-
mane avec ceux des classes f6odales des Etats chretiens liquid6s par les Ottomans,
secondement a etendre et A fortifier graduellement ses institutions fondamen-
tales, sa pussance economique et
_militaire
par I'adoption de quelques-Llnes des
institutions trouv6es dans I'organisation des Etats balkaniques.
I1 fonde sa thdse en premier lieu sur I'6tude de docurnent relatifs aux terri-
toires d'Albanie, de Mac6doine, de Serbie et en partie A ceux de Bosnie et Herce-
govine et de Bulgarie.
Par cette etude le professeur Inalcik projette une vive lumie\re sur lc
developpement du systeme des timars comrne aussi sur celtri dc quelqucs institu-
lions que les Otomans ont empruntees ri I'organisation dcs Et.ats de Scrl:ic et clc
Grece.
I
SADRZAJ
_
TABLE DES MATIERES
St ra na
D-r Fehirn Bajraktareui|, Jedan savremeni
perziski
izvor o bici na Kosovu
-
La batailie
de Kosovo d' aprds une source
persane
contemporaine
s
D-r Hal"il Inal"cik, Od Stefana Dtt5ana do Osrn anskog carstva
-
De Stephane Douchane
jusqu'
a I'EmPire ottoman
23
Homid, Dodlibegit, Dlizja ili harad
-
Le cizya ou harac
bs
Nluhamed A. Muji6, PoloZaj cigana u
jugoslovenskim
zemljama pod
osriranskom vla56u
-
L'tat social des tziganes dans les pays yougoslaves
sous la domination ottomane 13?
Hamd"ijo Kreieuljakouit, eefilema sarajevskih krSiana iz 1?88 godine
La caution
(garantie)
collective des chr6tiens de Sarajevo en 1?88
195
Nluhatned Hacl\ijtthii, Hamzevije r"r svjetlu poslanice
uZidkog Sejha
-
Les Hamz6vites
d la lumidre de Ia missive du cheikh d'UZice
2ls
Alija Bejti6, Spomenici osmanlijslie arhitekture u Bosni i Hercegovini
-
Les construc-
tions d'architecture turque en Bosnie et en Herz6govine
2Zg'
Muhamed KantardZit, HidZretski kalendar i ostali kalendari kod islamskih naroda
-
Le
calendrier de I'H6gire et les.autres calendriers chez les peuples
musulmans 29g'
,Q-p
BpanHcraB Eypfiee,.llerbrepH 3;'1, ttpHoropcKH caHuaK rr3 BpeMeHa CxeHnep-6era llpnoje.
suha
-
Les defters
(registre-s)
cadastra,ux pour le sandjak de Mont6n6gro du temps
de Skender-beY Crnoievii
349
Hazim Sabanouil, Najstarije vakufname u Bosni Les plus
anciens vakf-namds en
Bosnie . . 403
Adem HandZit, Pisma Ahmed-paSe Dugalida dubrovadkom kne2u i vlasteli
-
Les lettres
d'Ahmed-pacha
Dugalid au recteur et aux nobles de Raguse . 415
Nedim Fil,ipouit, Sedam dokumenata iz kodeksa br. l Orijentalnog instituta u Sarajevu
Sept documents historiques d'un re cueil de documents d I'Institut Oriental
deSarajevo
.,.
I
..437
Mehmed
Y!'iix3i,;';#:'*'Ji":T
ilHJ'J":l
'1ff:"lt:,rt:11
i"i:;i"IT;;'""""'::
Bosnie et Herz6gPvine 45t
Hamid HadZibegii, Odnos Crne Gore
prema osmanskoj drZavi polovinom
XVIII vijeka
-
Les relations entre le Mont6n6gro et I'Empire ottoman vers la rno,iti6 du
XVIIIe sidcle . .r.,. . : 485
Teulik Muftii, Trilitere u arapskom
jeziku
-
Les racines trilittdres dans la langue arabe
.
509
D-r Satir Stkirit, Sintaktidke funkcije arapskih prijedloga
-
Les fonctions syntactiques
des pr6positions en arabe .' . ,
, . 553 -'
'
i,rr*,qr'.,
Muhamed
A. Muii6, Prilog proudavanju pro5losti Vitine
-
Un apport i l' 6tude du pass6'
deVitina ,.
622
KRITIKA,
OCJENE I PRIKAZI
-
CRITIQUES, COMPTES RENDUS
Dr. Annemarie Schimmel: Die Bildersprache DschelAladdin Rumis (F. Bajraktaret>i|)
Le Diwan
de Ka'b ibn Zuhair, edition critique par Tadeusz Kowalski, (tr'. Bajraktarevil)
L. A. Mayer, Mamluk
C,ostume
(7. I\IuftLt)
:
. . .
:
H. R. Roemer, Staatsschreiben der Tumuridenzeit (A. Hand\i6) .
C. A. Nallino; Raccolta di scritti editi e inediti, Vol. II 1940
@.
Bajraktareui|)
.
A. R. Nykl, Gonzalo de Argote y de Molina's Discurso sobre la
.
Poesia Castellana
iontenida
en este libro etc. (F. Bajraktoreuil)
Najnovija izdanja Portae linguarum orientalium (F. Bajraktareuit) .
Besim I{orkut, Gramatika arapskog
jezika
z^ I i II razred kiasidne gimnazije
1F.
Ba,i-
raktareui|) .
P.Wittek,TurkishReaderiVocabularytotheTurkishReader(F.Bajraktarevit)
Journal As'atique, Tome CCXXXVIII-:-CCXL (T. Muffie)
Oriens. Vol. 1-5 (7. Nlutti6)
. .
Zeitschrift der Deutschen Mogenllndischen Ge sellschaf t, Band 99-102 (A. HandEi6)
BulletinoftheSclro.cloforientalandAfricanStudies,Vol.xIVG.Muftit)
Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and lreland, Parts L-4 (7.
Mu;fie)
,-,t-iyt
itJ
.]LJr-
,
SV. 1, Kairo, 19bt
(o.
Mu1it) :
I
.irJl
.,-Ul
jil {r,
sv. 27, I-II, Damasli, 1952 (O. MuEi6)
Bulietin de I'Institut d'ligypte, Tome XXXIII (7. X[utti6)
NaSe starine, f, Sarajevo, 1953 (H. Hadiib.zgi6) .
Journal of the Gypsy Lcrre Society, Vol. XIV-XXXIII (R. Uhlik)
l'
629
630
632
632
634
635
636
640
643
644
648
665
659
661
662
664
666
66?
6?0
'E:-&
'*\t,
*oRIJE,NTALNI
INSTTTUT
li
L'
U SARAJEVU
II
INSTITUT
ORIENTAL,
A SARAJEVO
PRILOZI
ZA ORIJENTALNU
FILOLOGIJU I ISTORIJU
JUGOSLOVENSKIH
NARODA POD TURSI(OM VLADAVINOM
REV
DE PHILOLOGIE ORIENTALE ET D'HISTOIRE
SOUS LA DOMINATION
DES PEUPLES YOLJGOSLAVES
TURQUE
III-IV
1952-53
REDAKCIJA:
-
REDACTION:
D.T BRANISLAV DURDEV, NEDIM FILIPOVIC,
HAMID HADZIBEGIC, D-r SACIR SIKIRIC;
HAZIM SABANOVIC