MERENJA

ZA RADIOAMATERE
BY SINIA HRISTOV
DETEKTOR
1N34A su obine detektorske germanijumske diode
Kalibracija detektora na 14 MHz sa multimetrom sa Rin=1Mohm
86.2 80.1 74.2 68.2 62.2 56.2 50.5 44.8 39.0 33.7 28.4 23.5 18.7 14.4 10.5 7.0 5.8 OUTPUT mV DC
95 90 85 80 75 70 65 60 55 50 45 40 35 30 25 20 18 INPUT mV rms
86.2 80.1 74.2 68.2 62.2 56.2 50.5 44.8 39.0 33.7 28.4 23.5 18.7 14.4 10.5 7.0 5.8 OUTPUT mV DC
95 90 85 80 75 70 65 60 55 50 45 40 35 30 25 20 18 INPUT mV rms
275 261 246 233 220 208 194.8 181.9 169.0 156.1 143.0 130.3 117.7 104.5 92.3 OUTPUT mV DC
240 230 220 210 200 190 180 170 160 150 140 130 120 110 100 INPUT mV rms
275 261 246 233 220 208 194.8 181.9 169.0 156.1 143.0 130.3 117.7 104.5 92.3 OUTPUT mV DC
240 230 220 210 200 190 180 170 160 150 140 130 120 110 100 INPUT mV rms
815 771 727 684 641 599 553 513 473 435 397 360 323 288 OUTPUT mV DC
575 550 525 500 475 450 425 400 375 350 325 300 275 250 INPUT mV rms
815 771 727 684 641 599 553 513 473 435 397 360 323 288 OUTPUT mV DC
575 550 525 500 475 450 425 400 375 350 325 300 275 250 INPUT mV rms
2030 1941 1851 1760 1580 1489 1400 1296 1209 1120 1034 946 858 OUTPUT mV DC
1250 1200 1150 1100 1050 1000 950 900 850 800 750 700 650 600 INPUT mV rms
2030 1941 1851 1760 1580 1489 1400 1296 1209 1120 1034 946 858 OUTPUT mV DC
1250 1200 1150 1100 1050 1000 950 900 850 800 750 700 650 600 INPUT mV rms
4170 3990 3800 3610 3430 3250 3070 2830 2650 2470 2300 2120 OUTPUT mV DC
2400 2300 2200 2100 2000 1900 1800 1700 1600 1500 1400 1300 INPUT mV rms
4170 3990 3800 3610 3430 3250 3070 2830 2650 2470 2300 2120 OUTPUT mV DC
2400 2300 2200 2100 2000 1900 1800 1700 1600 1500 1400 1300 INPUT mV rms
220 208 194.8 181.9 169.0 156.1 143.0 130.3 117.7 104.5 92.3 OUTPUT mV DC
3500 3400 3300 3200 3100 3000 2900 2800 2700 2600 2500 INPUT mV rms
220 208 194.8 181.9 169.0 156.1 143.0 130.3 117.7 104.5 92.3 OUTPUT mV DC
3500 3400 3300 3200 3100 3000 2900 2800 2700 2600 2500 INPUT mV rms
OSLABLJIVA (ATENUATOR)
za korienje TX-a kao generatora
R1 = 82 W 3.4W
R2 = 5.6 kW 0.05W
R3 = 100 W 2.2W
R4 = 5.6k W 0.01W
R5 = 82 W 0.7W
Navedena je maksimalna disipacija u najgorem sluaju pri pobudi sa 5W.
Dobro je da otpornici budu 1.5 do 2 puta jai.
R1 i R4 po potrebi napraviti od vie komada otpornika.
Ne koristiti iane otpornike.
Ako su R4 i R5 iste snage kao R1 i R2 onda je svejedno na koji prikljuak dolazi TX.
Duina izvoda treba biti manja od 15mm.
Ovaj oslabljiva (atenuator) obezbedjuje:
Pravilno optereenje TX-a sa 50W
SWR na TX ulazu nikad nije vei od 1 : 1.2 ime se postie stabilan nivo signala
Sa optereenjem od 50W slabljenje je 12.54 dB
(17.97 puta za snagu i 4.239 puta za napon)
Pri pobudi od 5 W na izlazu se dobija:
- 278 mW na 50 W
- 3.73 V na 50 W
- 7.46 V u praznom hodu
MERENJE VEIH IMPEDANSI
(IZNAD 50W)
Ne zaboraviti otpornik od 50W
Pri merenju veih impedansi voditi rauna o parazitnim kapacitivnostima
Parazitne kapacitivnosti se mogu meriti (ili proceniti) kao i svako Z
X
U
1
= Napon sa kratkospojnikom
U
2
= Napon sa Z
X
Za realno Z
X
:
Za imaginarno Z
X
(L ili C):
Za bilo kakvo Z
X
pri U
2
<< U
1
:
W
-
= 100 *
2
2 1
U
U U
ZX
W
-
= 100 *
2
2 1
2 2
U
U U
ZX
W 100 *
2
1
U
U
ZX
MERENJE MANJIH IMPEDANSI
(ISPOD 100W)
U
1
= Napon bez Z
X
U
2
= Napon sa Z
X
Za realno Z
X
:
Za imaginarno Z
X
(L ili C):
Za bilo kakvo Z
X
pri U
2
<< U
1
:
W
-
= 50 *
2 1
2
U U
U
ZX
W
-
= 50 *
2
2
2
1
2
U U
U
ZX
W 50 *
1
2
U
U
ZX
MERENJE PRIGUNICE
Prigunica je kalem koji se koristi za izolaciju (odvajanje) koje su na razliitim VF
potencijalima. Dok se obini kalem koristi na frekvencijama koje su nekoliko puta nie od
paralelne rezonantne frekvencije f
0
, prigunica se normalno koristi i iznad te frekvencije,
iako se tada ponaa kao kapacitivnost a ne kao induktivnost (to nije bitno za funkciju
izolacije, sve dok je izolacija dovoljno dobra).
Da bi se postigla to via impedansa (i bolja izolacija) u to irem opsegu frekvencija,
prigunice se motaju tako da odnos duina/prenik iznosi 2 do 3, dok je kod obinih
kalemova taj odnos 0.5 do 1 jer je tada najbolji Q faktor. Pri tome duina ice predstavlja
znaajni deo talasne duine (obino izmeu 0,15 l 0,40 l na f
0
, zavisno od debljine ice i
naina motanja).
Zato prigunicu ne moemo posmatrati kao obian kalem ve kao vod koji je kratko spojen na
kraju.
Kao svaki kratkospojeni vod, prigunica ima vie rezonantnih frekvencija. Najnia
rezonancija je paralelna (maksimum impedanse) pri frekvenciji na kojoj je elektrina
duina voda = l/4. Sledi serijska rezonancija (minimum impedanse) kada je elektrina
duina voda = l/2.
Dalje naizmenino idu paralelne i serijske rezonancije pri 3/4l, 1l, 5/4l, 3/2l, 7/4l itd.
X oznaava kraj voda koji je kratkospojen
Prigunice merimo pomou eme za merenje velikih impedansi kaoi paralelno oscilatorno
kolo. Time dobijamo bitne parametre:
f
0
- treba da bude priblino jednako radnoj frekvenciji
R
P
- treba da bude to vee zbog bolje izolacije i manjeg zagrevanja prigunice
Q - treba da bude dovoljno malo da bi impedansa prigunice opadaladovoljno sporo
ispod i iznad f
0
Ako nam treba prigunica za iri opseg frekvencija f
1
f
2
onda uzimamo da je
Tako e impedansa koja je najvia na f
0
priblino podjednako opadati na f
1
i f
2
.
Primer: za rad od 14 30 MHz uzimamo MHz
U praksi je bitno sledee:
Da prigunica ima dovoljno visoku impedansu u celom radnom opsegu kako bi mogla da
obavi funkciju izolacije; posebno treba paziti da serijske rezonancije budu izvan radnog
opsega
Da prigunica ima dovoljno male gubitke (dovoljno veliko R
P
) da se ne bi grejala
Na KT se u irem opsegu moe dobiti 500W - 2kW a u uem opsegu oko 10 50kW
2 * 1 0 f f f =
5 . 20 30 14* 0 @ = f
Izgled Baluna: Koaksijalni (ili simetrini) vod
namotan na toroidu ili jednoslojni
kalem bez toroida
Diferencijalni mode:
Ekvivalentna ema:
Parametri (mere se kao i kod svakog drugog voda):
Zc = Karakteristina impedansa voda
le = Elektrina duina voda
A = Gubici u vodu
Common mode:
Balun radi kao prigunica. U okolini prve rezonancije ekvivalentna ema je:
Vidi: - Merenje paralelnog oscilatornog kola
- Merenje kalema
- Merenje prigunice
- Merenje baluna (uvod)
Merenje se vri kao i kod svake druge prigunice.
Ako je vod simetrian, provodnici se kratkospajaju na oba kraja.
Ako je vod koaksijalan, mogu se kratkospojiti ili se spaja samo oklop.
Osnovni parametar baluna je COMMON MODE impedansa koja se meri
izmedju taaka A i B i mora da bude dovoljno velika u celom radnom
opsegu (vidi uvod).
Gubici iznose: Pd = U
cm
2
/Rp (za procenu U
cm
vidi Uvod)
Ako elimo da izmerimo Rp na nekoj frekvenciji f ispod (iznad) rezonantne
Frekvencije f
o
onda paralelno balunu (take A i B) vezujemo kvalitetan
kondenzator (kalem) sa kojim postiemo rezonanciju pri frekvenciji f
MERENJE STRUJNOG BLUNA 1:1
MERENJE KONDENZATORA
Pravite razliku izmeu kapacitivnosti, to je teoretski pojam i
kondenzatora, to je predmet (deo) koji kupujemo ili pravimo
Merenje:
Ekvivalentna ema kondenzatora
Kapacitivnost
v Kondenzator se ponaa kao redno oscilatorno kolo i ima najniu
impedansu na serijskoj rezonantnoj frekvenciji f
0
.
Ispod f
0
ponaa se kao kapacitivnost a iznad f
0
kao induktivnost
v R
S
raste sa poveanjem frekvencije rastu gubici
Izmerimo f
0
i R
S
(vidi Merenje rednog oscilatornog kola)
Naemo frekvenciju f
1
< f
0
na kojoj je impedansa kondenzatora
ali ne toliko velika da ne moe da se izmeri ni pomou eme za
Merenje velikih impedansi iznad 50W
Raunamo:
U praksi treba voditi rauna o zagrevanju kondenzatora.
Ako kroz kondenzator tee struja jaine I, gubici iznose:
( ) 10 * 1 S R f Z
( ) 1 1* * * 2
1
f Z f
CS
p

S d R I P *
2
=
MERENJE KALEMA
Pravite razliku izmeu induktivnosti, to je teoretski pojam
i kalema, to je predmet (deo) koji kupujemo ili pravimo
Merenje:
Ekvivalentna ema kalema
Induktivnost
v Kalem se ponaa kao paralelno oscilatorno kolo i ima najviu
impedansu na paralelnoj rezonantnoj frekvenciji f
0
.
Ispod f
0
ponaa se kao induktivnost a iznad f
0
kao kapacitivnost
v R
S
opada sa poveanjem frekvencije rastu gubici
Izmerimo f
0
i R
P
(vidi Merenje paralelnog oscilatornog kola)
Naemo frekvenciju f
1
< f
0
na kojoj je impedansa kalema
ali ne toliko velika da ne moe da se izmeri ni pomou eme za
Merenje malih impedansi ispod 100W
Raunamo
Otpornost gubitaka R
P
moemo da izmerimo na bilo kojoj frekvenciji
F
1
< f
0
tako to paralelno kalemu prikljuimo kvalitetan kondenzator
(vazduni, liskunski, stirofleks) sa kojim se dobija paralelna kombinacija
na frekvenciji f1 koja nas zanima
U praksi treba voditi rauna o zagrevanju kalema.
Ako je na kalem prikljuen napon U, gubici iznose:
( ) 10 / 1 P R f Z
( )
1
1
* * 2 f
f Z
LP
p

P
d
R
U
P
2
=
MERENJE TRAPOVA
Trap (klopka) je paralelno oscilatorno kolo.
Dato je:
Kada trap radi kao izolator (na frekvenciji f
0
) onda napon i gubitke na
njemu moemo da procenimo na sledei nain:
Meri se kao i svako drugo paralelno oscilatorno kolo.
Ako elimo da izmerimo R
P
na nekoj frekvenciji f ispod (iznad)
rezonantne frekvencije f
0
, onda paralelno trapu vezujemo kvalitetan
kondenzator (kalem) sa kojim postiemo rezonanciju pri frekvenciji f.
R - Otpornost zraenja dipola
P
TX
- Snaga predajnika
l - duina jednog kraka dipola (od trapa do sredine dipola)
r - poluprenik ice
Z
0
- 376,7W Karakteristina impedansa slobodnog prostora
( ) W 120 / 0 p Z
Raunamo:
Struja napajanja dipola:
R
P
I
TX
=
Prosena karakteristina impedansa voda koji ini dipol:

= 1
* 2
ln *
0
r
l Z
ZCavg
p
Napon izmeu krajeva polutalasnog dipola: Cavg d Z I U *
Napon na trapu kada on radi kao izolator:
2
d
t
U
U
Gubici u trapu:
P
t
d
R
U
P
2
=
Izmerene parametre moemo koristiti u programima za simulaciju antena.
Neki programi koriste drugaiju ekvivalentnu emu trapa:
Uzimamo:
2
Q
R
R
P
S =
MERENJE REDNOG
OSCILATORNOG KOLA
Primarni parametri kola:
Merenje: Obino koristimo emu za Merenje malih impedansi
f
0
= Frekvencija na kojoj je impedansa najmanja
R
S
= Impedansa na istoj frekvenciji
f
1
= Frekvencija ispod f
0
na kojoj je
f
2
= Frekvencija iznad f
0
na kojoj je
L
S
- serijska induktivnost
C
S
- serijska kapacitivnost
R
S
- serijska otpornost kola
Sekundarni parametri kola: f
0
- serijska rezonantna frekvencija
Z
C
- karakteristina impedansa kola
Q - Q faktor kola
Zavisnost impedanse kola od frekvencije:
( ) S L L f f X * * * 2 p =
( ) S C C f f X * * * 2 p =
( ) ( ) 0 0 f X f X C L =
Impedansa je najmanja na f
0
( ) S S R f Z = 0
( ) ( ) ( ) [ ] f X f X I R f Z C L S S - + = *
( ) ( ) ( ) [ ]
2 2
f X f X R f Z C L S S - + =
Veze izmeu parametara:
S S C L
f
* * * 2
1
0
p
=
( ) ( )
S
S
C L C
C
L
f X f X Z = = = 0 0
( ) ( )
S
C
S
C
R
f X
R
f X
Q
0 0
= =
0 * * 2 f
Z
L
C
S
p
=
C
S
Z f
C
* * * 2
1
0 p
=
Q
Z
R
C
S =
( ) 2 * 1 S S R f Z =
( ) 2 * 2 S S R f Z =
Raunamo:
L
S
i C
S
raunamo po gornjim formulama
1 2
0
f f
f
Q
-
= Q R Z S C * =
Poto se L
S
i C
S
odreuju posredno preko Q tanost nije velika, ali moe da
poslui za orijentaciju ako ne moemo da merimo L
S
i C
S
odvojeno
MERENJE PARALELNOG
OSCILATORNOG KOLA
Primarni parametri kola:
Merenje: Obino koristimo emu za Merenje velikih impedansi
f
0
= Frekvencija na kojoj je impedansa najvea
R
P
= Impedansa na istoj frekvenciji
f
1
= Frekvencija ispod f
0
na kojoj je
f
2
= Frekvencija iznad f
0
na kojoj je
L
P
- serijska induktivnost
C
P
- serijska kapacitivnost
R
P
- serijska otpornost kola
Sekundarni parametri kola: F
0
- serijska rezonantna frekvencija
Z
C
- karakteristina impedansa kola
Q - Q faktor kola
Zavisnost impedanse kola od frekvencije:
( ) P L L f f X * * * 2 p =
( ) P C C f f X * * * 2 p =
( ) ( ) 0 0 f X f X C L =
Impedansa je najmanja na f
0
( ) S S R f Z = 0
( )
( ) ( )

- +
=
f X f X
I
R
f Z
L C P
P
1 1
*
1
1
Veze izmeu parametara:
P P C L
f
* * * 2
1
0
p
=
( ) ( )
P
P
C L C
C
L
f X f X Z = = = 0 0
0 * * 2 f
Z
L
C
P
p
=
C
P
Z f
C
* * * 2
1
0 p
=
Q Z R C P * =
( )
2
1
P
P
R
f Z =
Raunamo:
L
P
i C
P
raunamo po gornjim formulama
1 2
0
f f
f
Q
-
=
Q
R
Z
P
C =
Poto se L
P
i C
P
odreuju posredno preko Q tanost nije velika, ali moe da
poslui za orijentaciju ako ne moemo da merimo L
P
i C
P
odvojeno
( )
( ) ( )
2
2
1 1 1
1

- +
=
f X f X R
f Z
L C P
P
( ) ( ) 0 0 f X
R
f X
R
Q
C
P
L
P
= =
( )
2
2
P
P
R
f Z =
MERENJE TRAPOVA
Trap (klopka) je paralelno oscilatorno kolo.
Dato je:
Kada trap radi kao izolator (na frekvenciji f
0
) onda napon i gubitke na njemu
moemo da procenimo na sledei nain:
Meri se kao i svako drugo paralelno oscilatorno kolo.
Ako elimo da izmerimo R
P
na nekoj frekvenciji f ispod (iznad) rezonantne
frekvencije f
0
, onda paralelno trapu vezujemo kvalitetan kondenzator
(kalem) sa kojim postiemo rezonanciju pri frekvenciji f.
R - Otpornost zraenja dipola
P
TX
- Snaga predajnika
l - duina jednog kraka dipola (od trapa do sredine dipola)
r - poluprenik ice
Z
0
- 376,7W Karakteristina impedansa slobodnog prostora
( ) W 120 / 0 p Z
Raunamo:
Struja napajanja dipola:
R
P
I
TX
=
Prosena karakteristina impedansa voda koji ini dipol:

= 1
* 2
ln *
0
r
l Z
ZCavg
p
Napon izmeu krajeva polutalasnog dipola: Cavg d Z I U *
Napon na trapu kada on radi kao izolator:
2
d
t
U
U
Gubici u trapu:
P
t
d
R
U
P
2
=
Izmerene parametre moemo koristiti u programima za simulaciju antena.
Neki programi koriste drugaiju ekvivalentnu emu trapa:
Uzimamo:
2
Q
R
R
P
S =
MERENJE PRENOSNIH VODOVA
Pretpostavljamo da mereni vod ima relativno male gubitke.
Postupak je isti za koaksijalne i simetrine vodove.
Ovde merimo
impedansu
Merenje karakteristne impedanse Zc
Na kraj voda prikljuimo neindiktivne otpornike (moe i mali trim potenciometar)
i traimo vrednost Rc sa kojom je |Zrn|=Rc i ne menja se pri promeni frekvencije.
Ta vrednost predstavlja karakteristinu impedansu voda: Zc=Rc
Merenje karakteristnih frekvencija voda
v Frekvencija na kojoj je elektrina duina voda neparni umnoak l/8:
Kraj voda otvoren ili kratkospojen; traimo frekvenciju na kojoj je |Zrn|=Zc
v Frekvencija na kojoj je elektrina duina voda neparni umnoak l/4:
Kraj voda otvoren i traimo frekvenciju sa najmanjim |Zrn| ili
kraj voda kratkospojen i traimo frekvenciju sa nejveim |Zrn|
v Frekvencija na kojoj je elektrina duina voda umnoak l/2:
Kraj voda otvoren i traimo frekvenciju sa najveim |Zrn| ili
kraj voda kratkospojen i traimo frekvenciju sa najmanjim |Zrn|
Merenje slabljenja voda A
Naemo frekvenciju na kojoj je elektrina duina voda umnoak l/4 ili l/2
(pri tome je kraj voda otvoren ili kratkospojen)
Ako smo traili najmanje |Zrn|:
( ) c
rn
Z
Z
dB
A *
10 ln
20
=
( )
dB
dB
686 . 8
10 ln
20

Ako smo traili najvee |Zrn|:

( ) rn
c
Z
Z dB
A *
10 ln
20
=
Merenje karakteristine impedanse Zc
(druga metoda meri se na jednoj frekvenciji)
Otvorimo kraj voda i izmerimo |Zrn
1
|
Kratkospojimo kraj voda i izmerimo |Zrn
2
|
Raunamo: 2 1 * Zrn Zrn ZC =
Ova metoda je posebno zgodna za male duine voda od 0.01 l do 0.25 l
MERENJE FERITNIH
TOROIDNIH JEZGARA
Geometrijski parametri: h - visina jezgra
D - spoljni prenik jezgra
d - unutranji prenik jezgra
Magnetni parametri: mr - relativni permeabilitet materijala
Ae - efektivna povrina poprenog preseka
le - efektivna duina linija magnetnog polja
Priblino raunanje Ae i le:
2
*
d D
h Ae
-

2
*
d D
le
+
p
4
*
2
h
Ae p
2
*
d D
le
+
p
2
d D
h
-
=
Induktivnost kalema sa N namotaja: ( )
le
Ae
N N L r o * * *
2
m m =
Za N=1 imamo: ( )
le
Ae
L A r o L * * 1 m m = =
Konstanta m
o
:
7
10 * * 4
-
= p mo m H /
Merenje: Izmerimo h, D i d; izraunamo Ae i le
Namotamo probni kalem sa 10 20 nomotaja (jedan prolaz ice
kroz otvor jezgra raunamo kao jedan namotaj)
Dalje merimo kao pod Merenje kalema
Raunamo:
2
N
L
A
P
L =
Ae
le A
o
L
r
*
*
m
m =
U vezi zagrevanja vidi Merenje kalema
Ako se na kalem sa feritnim jezgrom prikljui suvie veliki napon, gubici e naglo
poeti da rastu kada jezgro pone da ulazi u zasienje.
Meutim, ma visokim frekvencijama gubici su obino toliko veliki da se jezgro
pregreje jo pre zasienja.