Razbijanje mitova

Deinstitucionalizacija
Master reference drawn 07.05.08
Institucije su segregirajui objekti za
boravak dece bez roditeljskog staranja.
Segregacija podrazumeva da su ta deca
obino izolovana od lokalnih zajednica,
ime se prekidaju detetove veze sa
biolokim i kulturnim poreklom. U
pojedinim sluajevima, radi se o velikim
ustanovama u kojima je smeteno na
stotinu dece. Ali, veliina nije jedini
element koji denie institucije.
Nisu svi objekti za rezidencijalno
zbrinjavanje institucije. To zavisi od
vrste okruenja koje pruaju. Institucije
su bezline, nameu strogu rutinu,
nedostaje im privrenost i toplina, i
ne omoguavaju individualnu brigu i
panju koja je neophodna da bi dete
razvijalo sve svoje potencijale. Deca
su obino smetena na neodreeno
vreme i ne ulau se paralelni napori da
se odri kontinuitet odnosa sa biolokim
roditeljima ili da se dete reintegrie
u porodicu iz koje potie, ako je to u
najboljem interesu deteta. Kognitivni,
socijalni i emotivni razvoj deteta moe
biti jako ugroen odrastanjem u instituciji
posebno u poreenju sa decom koja
odrastaju u porodinom okruenju
1
.
Prema meunarodnim standardima
2
,
decu bez roditeljskog staranja trebalo
bi smetati u okruenje koje to vie
lii na smetaj u porodici ili u maloj
grupi. Sama priroda institucija
onemoguava deci da reprodukuju
okruenje koje prua toplinu i sve to
je potrebno za razvoj. Ipak, uprkos
mnogim dokazima, irom Evrope
deca se i dalje smetaju u objekte
rezidencijalnog zbrinjavanja koji su
loeg kvaliteta i segregiui, ukljuujui
i domove za bebe i decu mlau od tri
godine
3
.
Tokom proteklih decenija, lanovi
Eurochilda
4
su razvili znaajan
nivo strunosti u odnosu na
mnogobrojne razliite aspekte procesa
deinstitucionalizacije. Vie zemalja
je napravilo korake ka zapoinjanju
tranzicije od institucionalnog
zbrinjavanja ka zbrinjavanju u porodici
ili zbrinjavanju u zajednici, ali potrebno
je jo mnogo toga uraditi pre nego to
institucionalizacija postane prolost u
Evropi
5
.
1 Videti radni dokument Eurochild
De-institutionalisation and quality alternative care
for children in Europe Lessons learned and the way
forward, oktobar 2012. g.
2 Rezolucija Generalne skuptine UN 64/142, Smernice
za alternativne oblike brige o deci, jun 2009.
3 Videti UNICEF, At Home or in a Home? Formal Care
and Adoption of Children in Eastern Europe and Central
Asia, 2010. g.
4 Eurochild je mrea organizacija i pojedinaca koji rade
irom Evrope na unapreenju kvaliteta ivota dece i
mladih. Na rad se zasniva na naelima koje titi UN
Konvencija o pravima deteta. Imamo 117 punopravnih
i 36 pridruenih lanova.
5 Komparativni pregled nacionalnih sistema za decu
u alternativnim oblicima zbrinjavanja pogledati u
Eurochild, Children in Alternative Care National
Surveys drugo izdanje, 2010. g.
2
ta se podrazumeva pod
institucijama za decu?
Deinstitucionalizacija se ne odnosi
samo na zatvaranje institucija. Prvo
i najvanije, ona iziskuje promenu
paradigme i drugaije stavove bazirane
na pravima deteta i kvalitetu brige.
Ovaj proces zahteva sveobuhvatnu
transformaciju sistema zatite dece
koja zapoinje jaanjem svih vrsta
usluga podrke porodici i roditeljima
kako bi osigurali da je odvajanje deteta
od njegove/njene porodice zaista
krajnja mera.
Kada je odvajanje oigledno u najboljem
interesu deteta, trebalo bi da postoje
razliite opcije u zavisnosti od situacije i
potreba deteta. To moe biti zbrinjavanje
kod srodnika (zbrinjavanje u porodici,
kada se dete smeta kod lana ire
porodice ili bliskih prijatelja), zbrinjavanje
kod hranitelja, smetaj nalik porodici, male
kune zajednice, nezavisno stanovanje uz
podrku, usvajanje unutar zemlje, itd. Pre
nego to zatvorimo institucije, potrebno
je uspostaviti kvalitetne alternativne nege
sprovodei proces korak-po-korak. Kad
god je mogue, treba uloiti napore da
se dete ujedini sa svojom biolokom
porodicom, kojoj treba obezbediti
kontinuiranu podrku.
Suprotno uobiajenom miljenju, velika
veina dece smetene u institucije nisu
bez roditeljskog staranja, nego imaju
jednog ili ak oba roditelja. esto deca
nisu ak ni formalno naputena, nego
su ih u dom privremeno smestili roditelji
koji se suoavaju sa razliitim ivotnim
tekoama.
Ponekad zaposleni u bolnicama i
porodilitima usled svojih predrasuda
podstiu roditelje da napuste decu
neposredno po roenju (npr. neudate
majke, roditelji adolescenti, roditelji
romskog porekla, roditelji dece sa
invaliditetom, itd).
3
Ali institucije su potrebne da brinu
o deci bez roditeljskog staranja
ta se podrazumeva pod
deinstitucionalizacijom?
Moda je i tano da veina dece
koja ive u institucijama u Evropi
nije uskraena u materijalnom
smislu. irom EU, mnoge zemlje su
modernizovale zgrade i profesionalizovale
usluge nege. Ali ak ni institucije koje
raspolau najboljim sredstvima nisu
zamena za porodino okruenje. Deci
su potrebni dugoroni i sigurni odnosi
sa odraslima koji se o njima staraju,
kao i razumevanje porodinog ivota
koji podrazumeva kompromis, podelu
odgovornosti i drugo. Na taj nain
postaju spremniji da to prenesu na
vlastitu porodicu kada za to doe vreme.
Vano je da raspoloivi novac ne koristi
za kozmetika unapreenja postojee
infrastrukture, nego za sveobuhvatnu
sistemsku reformu nansiranja mera
prevencije i alternativa zasnovanih na
porodici ili zajednici.
Postoji razlika izmeu prostog
zatvaranja institucija i postizanja
deinstitucionalizacije. Preuranjeno
zatvaranje institucija, bez prethodno
razvijenih kvalitetnih alternativa, moe
biti vrlo opasno po decu i ak dovesti
do jo ozbiljnijeg krenja njihovih
prava. Odluka o premetanju deteta iz
institucije u novi smetaj je delikatna
tranzicija koja iziskuje paljivo planiranje
i podrku.
Ne postoji jedno reenje za svu
decu u procesu odluivanja gde e
dete biti smeteno. Svako dete ima
svoje individualne potrebe i elje,
kao i jedinstvenu linu priu. Detaljna
evaluacija i konsultacije sa svim
ukljuenim akterima (detetom, roditeljima
i braom/sestrama, irom porodicom,
socijalnim radnicima, itd.) predstavlja
klju uspeha. U pojedinim sluajevima,
deca se mogu vratiti svojim biolokim
roditeljima (reintegracija), dok e u
drugim sluajevima iveti sa roacima
ili bliskim prijateljima (smetaj kod
srodnika), u hraniteljskoj porodici ili u
smetaju nalik porodinom. Hranitelji
treba da pohaaju obuku kako bi
razumeli potrebe deteta i njegova/njena
iskustva iz ivota u instituciji. Ponekad
su pogodna alternativa male domske
zajednice ili stanovanje uz podrku, to
uvek zavisi od potreba deteta, njegove
starosti i okolnosti
6
. Ipak, uvereni smo
da smetaj zasnovan na porodici treba
da bude jedina opcija, barem za bebe
i jako malu decu (npr. 0-3)
7
. Osnovni
princip je nastojanje da uvek uinimo
ono to je u najboljem interesu deteta.
6 Videti UNICEF, At Home or in a Home? Formal Care
and Adoption of Children in Eastern Europe and Central
Asia, 2010, str. 19: sve vie jaa konsenzus meu
strunjacima za zatitu dece da je smetaj u manji
rezidencijalni smetaj, u vidu manjih domskih zajednica
u okruenju koje nalikuje porodici, i koje se koristi kao
privremeno i povremeno kao krajnja mera, ponekad
moe biti u najboljem interesu deteta. (.) Takoe, moe
se desiti da je u najboljem interesu nekih adolescenata
da ive samostalno i treba im ponuditi tu opciju, uz
obezbeivanje odgovarajue podrke.
7 Videti UNICEF, Call for Action: End placing children
under three in institutions, 2011. Potrebno je istai, da
prema UN Komitetu za prava deteta, radna denicija
ranog detinjstva obuhvata svu decu mlau od osam
godina. Komitet za prava deteta, Opti komentar
br. 7 Implementacija prava deteta u ranom detinjstvu,
2005, par. 4
4
Ako zatvorimo institucije,
kuda e sva ta deca?
Institucije su se bitno poboljale
poslednjih godina. Zato ih sada zatvoriti?
Preovlaujui pristup invaliditetu je
dugo bio medicinski model: deca
sa invaliditetom su tretirana kao
pacijenti koji imaju neko oboljenje ili
nedostatak koji treba izleiti, a ne kao
osobe koje imaju svoja ljudska prava.
Mnoga su smetana izvan porodice
odmah po roenju i mnogi su proveli
ceo ivot u segregisanom okruenju
institucije. Sreom, u poslednjih
nekoliko decenija, dolo je do velikih
promena i mnoge zemlje su potpisale
i ratikovale konvencije UN koje
zahtevaju potovanje dostojanstva sve
dece
8
. Ipak, deinstitucionalizacija dece
sa invaliditetom ili dece sa tekoama
u ponaanju se ponekad doivljava kao
neto zabrinjavajue ili ak nemogue.
Iskustvo pokazuje da uz odgovarajuu
podrku deca sa invaliditetom mogu u
potpunosti uivati svoja prava koja se
odnose na ivot u porodici.
To znai spreavanje naputanja dece
sa invaliditetom, kroz obezbeivanje
obrazovanja, psiholoke/materijalne
podrke roditeljima, kao i potrebna
oprema i usluge koje e omoguiti
ivot u zajednici (na primer, pomo u
kui, predah nega, dostupni dnevni
centri, itd). To takoe implicira pristup
alternativama zasnovanim na porodici,
kao to je zbrinjavanje kod srodnika ili
hranitelja u situacijama kada najblia
porodica nije u mogunosti da se stara
o detetu
9
.
Prvo i najvanije, kvalitet ivota dece
treba biti najvaniji i nikad ne bi smeo
da ima sekundarni znaaj u odnosu
na ekonomska razmatranja. Ali ak
i ako ostavimo po strani argument
ljudskih prava, moe se dokazati da
je ekonomska isplativost institucija
mit. Institucije su jeftinije jer pruaju
loiji kvalitet brige: u zemljama sa
dobro opremljenim rezidencijalnim
zbrinjavanjem, trokovi e verovatno
biti vei ili priblini trokovima
alternativnog zbrinjavanja u porodici
ili zajednici
10
.
Stvari dodatno komplikuje injenica da
deca koja su odrasla u institucijama
esto nose teku stigmu i kao odrasle
osobe se suoavaju sa ogromnim
izazovima integracije u drutvo.
Rana intervencija, podrka porodice,
reintegracija i kvalitetno alternativno
zbrinjavanje mogu pomoi u
spreavanju loih posledica, kao to
su prekid kolovanja, nezaposlenost,
beskunitvo, ovisnosti, asocijalno
ponaanje ili kriminal. Dakle, ovakve
strukturalne reforme mogu imati
pozitivan dugoroni uticaj na decu,
javni budet i drutvo u celini.
8 Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta
(UNCRC) i Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima
osoba sa invaliditetom (UNCRPD).
9 UNCRPD,l.23. Vidi takoe UN Komitet o pravima dece
sa invaliditetom, opti komentar br.9: Prava dece sa
invaliditetom, 2006. g.
10 Pogledati Radni dokument Eurochilda:
De-institutionalisation and quality alternative care
for children in Europe Lessons learned and the way
forward, oktobar 2012. g.
5
Institucije su jefinije od porodinog
smetaja ili smetaja u zajednici: u vreme
krize, treba tedeti javna sredstva
ta sa decom sa teim vidovima
invaliditeta ili sa decom sa
tekoama u ponaanju?
Studije pokazuju da zbrinjavanje u
porodici ili zajednici predstavlja
mnogo bolje reenje za decu od
zbrinjavanja u institucijama
11
.
Meutim, jasno je da nijedan sistem
nije zatien od zanemarivanja ili
zloupotrebe.
Potrebno je sprovesti sveobuhvatnu
procenu podobnosti lanova porodice
(koji e obezbeivati negu) pre nego
to je dete smeteno kod hranitelja.
Kontinuirana kontrola kvaliteta i
praenje su takoe od velikog znaaja.
Ali vano je napomenuti da plaanje
ne mora uvek ugroziti istinske motive
potencijalnih hraniteljskih porodica.
Zaista, u dananjem drutvu, veini
porodica treba dupli prihod kako bi
spojile kraj s krajem. Pruanje doma
detetu moe biti skupo i za to je potrebno
obezbediti nadoknadu. Hranitelji, osim
toga, mogu biti posebno obueni
profesionalci posebno oni koji vode
brigu o deci koja su maloletni prestupnici
ili imaju izraene probleme u ponaanju.
Da bi osigurali zatitu najboljih interesa
deteta, obuka, podrka i praenje se
moraju odvijati kontinuirano, ukljuujui
i paljivu procenu situacije ak i kada je
dete smeteno u srodniku, a kasnije
reintegrisano u bioloku porodicu.
Institucije mogu imati vanu ulogu u
lokalnoj ekonomiji, posebno kada se
nalaze u udaljenim podrujima. Vano
je raditi sa zaposlenima pre zatvaranja
institucija kako bi oni potpuno shvatili
promene koje se deavaju. Kad god
je mogue, ovo osoblje je potrebno
prekvalikovati i prerasporediti u nove
oblike ili usluge zbrinjavanja u porodici ili
zajednici. Ponekad, upravo oni ljudi koji
izgube posao kod zatvaranja institucija
kasnije postaju najbolji zatitnici prava
deteta.
Naalost, ne. Smetaj deteta
izvan bioloke porodice je u nekim
sluajevima neizbean. Roditeljima je
potrebno pruiti svaki oblik podrke,
ali u sluajevima zlostavljanja,
zanemarivanja ili izlaganja deteta riziku,
neophodno je intervenisati.
U tim sluajevima potrebno je za dete
pronai alternativna reenja koja e
osigurati visoki kvalitet i kontinuitet,
uvek uvaavajui njegove/njene potrebe
i elje. Smetaj u instituciju treba
izbegavati po svaku cenu.
11 Videti radni dokument Eurochild-a
De-institutionalisation and quality alternative care
for children in Europe Lessons learned and the way
forward, oktobar 2012. g.
6
Da li to znai da su
porodice uvek bolje?
A ta ako hranitelji to rade
samo zbog novca?
Ako zatvorimo sve institucije,
mnogi e ostati bez posla...
Eurochild zagovara proces
deinstitucionalizacije u svim
evropskim zemljama koje jo uvek
imaju institucije za zbrinjavanje dece.
Za Eurochild, deinstitucionalizacija
znai:
A. smanjenje oslanjanja na
institucionalno i rezidencijalno
zbrinjavanje uz odgovarajue jaanje
sistema zbrinjavanja u porodici i
zajednici, kao i jaanje usluga;
B. spreavanje odvajanja dece od
porodice;
C. podrka mladima koji naputaju
smetaj.
Ako elite da saznate vie o naem
radu na deinstitucionalizaciji i pravima
dece u alternativnom zbrinjavanju,
posetite:
www.di-action.eu
Eurochild je mrea organizacija i pojedinaca koji irom Evrope rade na
unapreenju kvaliteta ivota dece i mladih. Eurochild trenutno ima 117 punopravnih
i 36 pridruenih lanova iz 35 evropskih zemalja.
Na rad nansijski podravaju Hope and Homes for Children UK i Program
Evropske unije za zapoljavanje i drutvenu solidarnost PROGRESS
(2007-2013).
Ovaj dokument je dostavljen grupi mladih ljudi koji imaju iskustva sa alternativnim
smetajem u razliitim EU zemljama. Konsultacije sa njima dovele su do nekih
izmena u dokumentu, na emu smo jako zahvalni. Posebnu zahvalnost dugujemo
Power4Youth i Jean Anne Kennedy jer su omoguili ovaj proces.
Eurochild: Avenue des Arts, 1-2 - B-1210 Brussels Belgium
T: +32 (0)2 511 70 83 F: +32 (0)2 511 72 98
www.eurochild.org
Kontakt: Michela Costa, Policy Ofcer T: +32 (0)2 211 05 59
michela.costa@eurochild.org
7
Decembar 2013
Rad Eurochilda na deinstitucionalizaciji
All photos: Hope and Homes for Children.
Dokument kreirali:
U konsultaciji sa: Uz podrku:
Master reference drawn 07.05.08
Eurochild ima podrku Programa Evropske unije za zapoljavanje i drutvenu solidarnost PROGRESS
(2007-2013). Vie informacija moete pronai na: http://ec.europa.eu/progress.
Ova publikacija je izraena uz podrku Evropske komisije, ali ne mora izraavati njene stavove.
Ova broura prevedena je i tampana u Srbiji u sklopu kampanje Otvaramo vrata za decu Evrope, kojom
koordiniraju Eurochild i Hope and Homes for Children. Finansijsku podrku pruili su Program PROGRESS
Evropske komisije, Generalni direktorat za zapoljavanje, socijalna pitanja i inkluziju i OAK Fondacija.
Stavovi izraeni u ovoj brouri ni na koji nain ne odraavaju zvanino miljenje Evropske komisije.
Koordinator nacionalne kampanje Otvaramo vrata za decu Evrope u Srbiji je Inicijativa za prava osoba sa
mentalnim invaliditetom MDRI-S, a nacionalni partner Mrea organizacija za decu Srbije (MODS)