?

|A/ #KApe
tajna, miris i stvaralatvo ena
Filozofkinja Ksenija Atanasijevi
(1894-1981), jedna od najzanimljivijih
pojava u istoriji srpske filozofije, bila je u
mnogo emu avangardna linost.
Osim filozofskih studija, napisala je i
mnoge tekstove o enama, kao i studiju o
etici feminizma, u kojoj se kae:Na du-
boko moralnim temeljima nazidani su fe-
ministiki zahtevi i tenje.
Zanimljivi su i veoma ivopisni njeni
portreti poznatih i uspenih ena u razlii-
tim oblastima ivota i stvaralatva, o emu
svedoi knjiga: Portreti ena.
Tu je egipatska carica Kleopatra i nje-
na udnja za moi, koja je umela kraljevski
da vlada i umre otmeno. Zatim, ratnica i
svetica J ovanka Orleanka, Sveta Tereza od
Avile i uvena grka pesnikinja Safo, iju
raskonu poeziju nisu mogli da ospore ni
mnogobrojni enomrsci starog veka.
Predmet njenih analza su i glavne ju-
njakinje Eshilovih, Sofoklovih, Euripi-
dovih i Ibzenovih drama. Ona je prva u nas
istakla znaaj i ulogu Platonovih koncep-
cija o eni u njegovoj uvenoj idealnoj dr-
avi.
T l a/ i GH p u p
Ksenija Atanasijevi
PORTRETIENA
Biblioteka PLAVE ARAPE
Urednik
Nataa Markovi
Ksenija Atanasijevi
PORTRETI
ENA
Priredila
Ljiljana Vuleti
PLAVIJAHA
Beograd| 2010.
Tekstovi sabrani u ovoj knjizi objavljeni
su izvomo, bez ikakvih izmena. Nisu vrene
pravopisne ispravke ni ujednaavanja. Zbog
oteenja izvomog teksta neitljiva mesta
izostavljena su i oznaena takama u zagradi.
EGIPATSKA CARICA KLEOPATRA
Stari vek je dao itav niz istaknutih ena. Velikih
Grkinja je najvie, jer su Grci zavrenom zrelou svo-
ga duha i skladnom izraenou svoje kulture nad svi-
ma starim narodima. Sem obilno nadahnute cvasti za-
sieno erotinih ili mladalaki neposrednih pesnikinja,
nailazimo u Grkoj na jednu izvanrednu pojavu: na ene
- filozofe to se samozaboravno interesuju za razrea-
vanje zagonetke o svetu. Tako ve iz vremena prvih sis-
tema grke filozofije, nerazdanjenog jo, zabeleena je
pitagoriarka Theono, moda ena Pitagorina, koja je,
po reima Porfirijevim, od svih ena pristalica pitagor-
eizma jedina postala slavna. Docnije imamo istorijski
detaljnije ouvane figure grkih filozofkinja. Pored os-
talih, kiniarku Hiparhiju, to ostavlja ugodnosti ivota
maenoga bogatakoga deteta, i strogo i doslovno sledu-
je oporim propisima kiniara, i filozofkinju, matema-
tiarku i astronomkinju Hipatiju iz Aleksandrije iji je
fanatini rad na nauci bio nagraen kamenovanjem.1
Grka je dala i Aspaziju, enu sigumoga ukusa, pra-
voga uma i ne enskog politikog talenta, organizatorku
knjievnih i umetnikih krugova, to je svojom duhovi-
tou obezoruavala i nemilostivoga sudiju ljudi Sokra-
1 Upr. Nau studiju Pesnikinje i fllosoflanje stare Grke, Misao
od 1, i 16. J anuara 1924. godine.
7
ta. Aspazija ima vrlo mnogo zasluga to je kultumi po-
let u Atini u V veku pre Hr. ostao nenamaen.
Ove Grkinje su daleke i jo neprevaziene prethod-
nice gospoe de Sevinje, la Fajet, de Stal i Rekamie, za-
sanjane Zor Sandove, besmrtne etiarke Dorda Elio-
ta; svih mnogovrsnih docnijih pesnikinja, od sloene i
intelektualne J elisavete Brauning, pa do treptave povor-
ke Ruskinja: jumine, Lohvickaje, Galine i Solovjeve;
najzad svih naunica i uenih ena.
I Rim je imao nekoliko istaknutih enskih linosti.
Ali kao to su se Rimljani u opte odlikovali mnogo vie
snagom karaktera nego suptilnou duha, tako i kod
Rimljanki ne nailazimo vie na izuzetne umetnike i
umne obdarenosti, kao kod Grkinja; one se uvek istiu
poglavito svojim etikim stavom. U koliko Rim vie ja-
a, i gvozdenim svojim moima uobruava svet, u toliko
se sve vie gube blagotvome osobine ena. Iz poetka
razvoja svetskoga grada ostali su nam izvetaji o vrlim
rimskim matronama to su bile besprekome majke, su-
pmge i patriotkinje; meutim kasnije retko nailazimo
na nepriklonivo ponosne i jae od nesree figure, kao
to je starija Agripina, Germanikusova ena, tragina
braniteljka prava svojih sinova. Mnogo ee se Rim-
ljanke uoavaju po zlu i razomosti. Mesalina, ena cara
Klaudija, verovatno nije bila toliko negativna, koliko
zavitlana strastima, ali njena dela ostaju ipak zato ozlo-
glaeno bestidna. Mlaa Agripina, mati Neronova, po-
staje od smiljene intrigantkinje i hladne trovaice uas-
na furuja. A carica Faustina gnusnim svojim ivotom
truje uzvienu stoicku duu svoga mua Marka Aureli-
ja.
U Starome Veku istie se i jedna izrazita Orientalka,
misirska carica Kleopatra. Po duhovnoj razvijenosti i
obrazovanosti slina Grkinjama, ona je bezobzimim ost-
8
varivanjem svojih namera i nebiranjem sredstava da do
kraja zadovoljava svoju vlastoljubivost i ambiciju rav-
na Rimljankama. Kleopatrini komplikovani polTtiki
smerovi davali su pravac njenome ivotu, preplavlje-
nom nemimim dogaajima, i vrednom analize u svim
pojedinostima.
Kleopatra VII ki je egipatskog faraona Ptolomeja
XI Auleta. Moda dete kakve sporedne ene faraonoVe,
i tek docnije legitimirana, ona je ispoljavala odanu
ljubav prema ocu; zbog toga je bila nazvana Odonatcop.
Zadobijen kerkinom naklonou, otac joj je, kao naj-
starijoj od etvoro dece, ostavio presto. Prema egipat-
skom zakonu sama ena nije imala pravo da vlada; za-
to je testamentom odreen njen stariji brat, desetogo-
dinji Ptolomej, da joj, po tamonjem obiaju, bude su-
prug i suvladar.2Tako se sedamnaestogodinja Kleopa-
tra popela na egipatski presto 51 g. pre Hr.
Brzo poto je postala vladarkom Egipta, 49 g. pre
Hr., za vreme graanskoga rata, doao je mladi Gn.
Pompej u Aleksandriju, da izvri jedan nalog svoga oca;
tom prilikom zaljubio se u Kleopatru.3Tako je Pompej
bio prvi Rimljanin koga je zanela egipatska carica.
Zbog odlunosti i gotovosti da brani svoja prava,
mlada vladarka nije bila omiljena kod ministara. Bojali
su se da sama ona ne zavlada Egiptom. I mali faraon je
od toga strepio, i zato je Kleopatra izagnana iz Alek-
sandrije 48 g., neto pre bitke kod Farzale koja je Cezaru
donela vladavinu nad Rimom. Ali energina ena nije
klonula duhom, nego je prikupila u Siriji najamnike, da
2Caes. Bell. Civ. III, 108, 3. In testamento Ptolomaei patris
heredes erant scripti ex duobus fillis maior et ex duadus filiabus ea,
quae aetate antecedebat.
3Plut. Ant. c. 25.
9
pomou njih povrati presto. U blizini Peluziona nalazi-
la se vojska njenoga brata. U to vreme prispeo je na egi-
patsku obalu razbijeni Pompej, koji se nadao da e u
Egiptu nai utoite, ali je umesto toga bio muki ubi-
jen. Neto kasnije stigao je i pobednik Cezar. Prvi Ce-
zarov posao bio je da povrati vanost testamenta Pto-
lomeja Auleta. Stoga je naredio bratu i sestri da raspuste
vojske, i poto se smestio u kraljevskoj palati u Alek-
sandriji, pozvao ih je tamo da ih izmiri.4
Mudra Kleopatra prvo se raspitala kako Cezar misli
o njoj, pa kad je doznala da joj je naklonjen, pristala je
da mu ode. A nadala se da e lako osvojiti pred enama
slaboga zapovednika. Na njenu elju jedan prijatelj je
odvede nou, na malome amcu, pred carsku palatu, i
uvijenu u dak ukrijumari unutra.5
Njena dovitljivost zadivila je Cezara. Egipanki je
za as polo za rukom da oara Rimljanina. Sutra dan je
doao u palatu mladi Ptolomej; kad je u njoj naao ses-
tru, mislio je da je izigran, silno se razljutio, i pozvao
Aleksandrince u pomo. Cezar je u prvi mah osujetio
pobunu time to je na sveanoj sednici, pred celim na-
rodom, izmirio vladara i vladarku.
Sav zauzet oseanjima prema Kleopatri, Cezar je za
neko vreme zanemario svoja vojna preduzea. Njegovu
zanetost hteo je da iskoristi ministar Ptolomejov, eunuh
Potheinos, kome je vlast Kleopatrina kvarila raune. Eu-
nuh je nainio plan da opkoli Cezara u Aleksandriji. To-
ga radi doveo je kraljevu vojsku iz Peluziona, a narod
je bunio prianjem da e Cezar nainiti Kleopatru jedi-
nom zapovednicom drave. Na taj nain buknuo je
aleksandrijski rat. Taj rat koga, po miljenju pisaca
4Caes Bell. civ. III, 107,2.
5Plut. Caes. 49.
10
Staroga Veka, nije izazvala nuda, nego Cezarova ljubav
prema Kleopatri, imao je tekih zapleta. Za vreme nje-
ga mlaa Kleopatrina sestra Arsinoe postala je narod-
nom caricom. I ako je egipatska flota izgorela, i Pothe-
inos bio pogubljen, Cezar je zapao u veliku opasnost, i
jedva se spasao. Najzad je ipak odneo deflnitivnu po-
bedu na kanibijskome Nilu 47 g.; egipatska vojska bila
je unitena, a nesreni Ptolomej udavio se u Nilu. Posle
toga Cezar je umo otiao u Aleksandriju; stanovnitvo
se pokorilo njegovoj volji, i on je sad mogao da uredi
egipatske dravne prilike onako kako je prvobitno hteo.
Utvrdio je Kleopatru za caricu Egipta, a za savladara
odredio joj je maloga brata Ptolomeja XIII.
J o dva-tri meseca zadrao se gospodar rimskoga
carstva u Aleksandriji pored Kleopatre. Prireivali su
raskone gozbe to su esto trajale do zore, i nainili su
jedan izlet po Nilu, u divnoj noi, da Cezar upozna
zemlju, jo u ono doba uvenu sa dinovskih graevina.
Neobjanjivo je kako je uvek smiljeni Cezar mogao da
za neko vreme smete s uma glavni svoj cilj. Tekog sr-
ca otkinuo se najzad od nje, i otiao na ratni pohod u
Aziju. Malo posle njegovoga odlaska dobila je Kleopa-
tra sina. Po pristanku Cezarovom, dete je nazvano oe-
vim imenom. Narod ga je zvao Kaizarion. A Cezarovi
vojnici za vreme njegovoga velikoga trijumfa 46 g., is-
mevali su u pesmicama njegovu slabost prema Kleopa-
tri. Carica je naredila da se skuje novac gde e ona biti
predstavljena kao boginja Izida, a Kaizarion kao Eros.
A egipatski svetenici objavili su da je dete stvorio bog
Re, u obliku Cezara.
Kleopatra se bojala da e je Cezar u daljini zabora-
viti, i htela je da ga to pre potseti na sebe. Otila je, za-
jedno sa bratom u Rim, sjajno opremljena, izgovor joj
je bio rad na zakljuivanju nekoga saveza. Ciceron se sa
bolom opominjao ohole carice to se nastanila s one
strane Tibra u Cezarovim batama.6J er ona je htela i
kod Rimljana da sauva svoj carski ugled. Ali Cezar ju
je oduevljeno doekao. I njoj i bratu dao je titulu ,,sa-
veznika i prijatelja rimskog naroda. Otiao je tako da-
leko da je cariinu zlatnu statuu postavio u Venerin
hram. Pobrinuo se i za to da joj za vreme njenog borav-
ka u Rimu od godine i po dana obezbede presto u Egip-
tu njegovi legioni. Da bi se mogao oeniti Kleopatrom,
smerao je da donese zakon po kome bi mu bilo dozvo-
ljeno mnogoenstvo.
Rimski graani gledali su sa mrnjom na Cezarov
odnos prema Orientalki, jer su strepeli da rezultat toga
ne bude prenoenje prestonice u Aleksandriju ili drugo
kakvo istonjako mesto.
Cezarovo ubistvo donelo je Kleopatri teko razoa-
renje. Ostala je posle Martovskih Ida jo neko vreme u
Rimu neuznemiravana, jer se u tadanjem optem nere-
du niko nje nije seao. Moda je tada proraunavala ka-
ko bi za nju dobro bilo da Antonije doe do vlasti. Me-
utim politika situacija Rima i dalje se zaplitala. Sve
vea mogunost graanskoga rata naterala ju je da tajno
sa bratom napusti Rim. U otadbini je spremila svoju
flotu, i prikupila etiri legije to je Cezar ostavio kao
posadu u Egiptu, da bi mogla da se brani, ako bude na-
padnuta.
Posle toga, htela je po svu cenu da njen sin bude
zvanino priznat za faraona; zato joj je prva briga bila
da se oslobodi brata. Verovatno mu je servirala otrov.
Tada je, na mesto brata, uzela za savladara Kaizariona.
6 Ad. Attic, 15,15,2. Superbiam autemipsius reginae quum es-
set trans Tiberim in hortis, commemorare sine magno dolore non
possum".
12
Kleopatra se neko vreme kolebala kojoj od stranaka
to su se obrazovale posle Cezarove smrti javno da pri-
e. Meutim, rimska republikanska stranka mrzela je
diktatorovu prijateljicu. Smatralo se da je treba kazniti,
i osvetiti ponienja to su Rimljani od nje trpeli za vreme
njenog bavljenja u Rimu. Poto je videla da je sporazum
sa republikancima iskljuen, carica se stavila na stranu
triumvira. Potpomagala je novcem i flotom P. Komeliu-
sa Dolabelu, glavnog predstavnika Cezarove partije na
Istoku; poslala je sa Amienusom u Siriju etiri rimske
legije to su se nalazile u Egiptu; ak se spremala i da
lino odvede flotu u Italiju. Sva ova dobra volja ostala
je bez povoljnih rezultata: Dolabela je bio ubijen,
Amienusu su oteli, a kuga i glad pustoili su egipatsku
zemlju. Neka retka srea sauvala ju je od Kasija, koji
bi je, da mu se dala za to prilika, zacelo bezobzimo zba-
cio sa prestola i opljakao. U prvi mah Kasije je doista
hteo da poe u Aleksandriju. Mamilo ga je egipatsko
bogatstvo. Ali ba tada zvao ga je Brut u malu Aziju.
Bojei se da se kraljiina flota ne sjedini sa Cezarovim
pristalicama, Kasije je postavio K. Stanusa Markusa na
Tainaronu sa 60 laa. Tako Kleopatri nita drugo nije
ostalo nego da eka. Otila je samo sa flotom na jedan
izlet, ali je pretrpela brodolom, i razbolela se.
Posle bitke kod Filipia, u jesen 42 g., gde su triumviri
Antonije i Oktavian unitili Bruta i Kasija, Antoniju je
stavljeno u dunost da ceo Orijent osvoji, zatim da ga
kazni, uredi, i iskoristi njegove snage za triumvirat. To-
ga radi otiao je on u Malu Aziju.
Neobino fiziki razvijen, sa vratom kao u bika, An-
tonije je bio stvoren za ulna uivanja.7Burno prove-
7Upr. Plin. Hist nat. 14, 148.
13
dena mladost zbrisala mu je sveinu.8Ipak je bio iz-
vanredno izdrljiv; mogao je, kao prost vojnik, da pod-
nosi najvee trapace, i da trpi glad i e.9Lien viih.
duhovnih interesa, triumvir je imao dosta intuicije, ali
mu je nedostajala doslednost. J er kao to je esto men-
jao ljubavi, tako je menjao i namere.10Ali je umeo da
se naini populamim. Bez jasne svesti o svojim sloe-
nim dunostima, bez potovanja prema rimskim tradi-
cijama, on je, pre svega, iao za svojim strastima. Zato
ga je privukao orijentalski ivot, naroito njihovo des-
potstvo, saraj i harem.11Na putu kroz Frigiju, Miziju,
Galatiju, Kapadokiju, Siciliju, Celesiriju i Palestinu,
iveo je kraljevski, naroito je uivao u enama.
Triumvir je video Kleopatru jo dok je bila dete, kad
je 55 g. pratio A. Gabinija u Egipat.12Docnije je pozna-
vao kao Cezarovu ljubavnicu. Sad, kao vrhovni gospo-
dar, hteo je da obnovi sa njome poznanstvo. Pisao joj je
da mu izae na susret u Siciliju, motiviui kako treba
da se dogovore o partskome ratu, za koji se spremao.
Ovo je bio samo izgovor, jer je novac za rat mogao do-
biti od nje i bez linog sastanka. Carica se kolebala da
li da poe ili ne. Tada je Antonije promenio ton: traio
je od nje da doe, i da opravda svoje dranje za vreme
graanskoga rata. Ali i ovo je bio nameteni razlog, jer
je carica svesrdno pomagala trijumvire, i Antonije je to
dobro znao. Kleopatra se i dalje ustezala. Naposletku
joj je triumvir poslao svoga poverljiivoga poslanika Kv.
Deliusa, jednoga tipinoga udvoricu to je tada igrao ve-
* Plut. Ant. 2,4.
9Ibid 9.
10Ibid 9.
11Plin. Hist. nat. 33, 50; 9,19; 19,22
12Po Appian-u, b c. 5, 8, on je nju jo onda zavoleo.
14
liku ulogu u Antonijevoj okolini13, daje po svaku cenu
privoli da doe u Tarzos, i opravda se zbog svoje dvos-
mislene politike.14Delius je uverio Kleopatru dajoj nje-
gov gospodar nita na ao nee uiniti, jer je to najlju-
bazniji i najgalantniji vojskovoa, i privoleo je da poe.
U stvari, carica je dobro znala da e sve optube br-
zo pobiti. Ali ona je htela dajoj susret sa Antonijem do-
nese i mnogo ire rezultate, a ne samo razreavanje od
krivice. Moda je ve onda, kad se pripremala za od-
lazak triumviru, mudra i vlastoljubiva ena imala u po-
jedinostima gotov ceo projekat kako e da proiri svo-
ju vlast. U svakom sluaju ostaje sigumo da je prorau-
nala, sa istonjaki rafiniranim ukusom i sa svom vrli-
nom jedne krajnje neobuzdane sujete, svaku nijansu
svoga pojavljivanja pred Antonija. Svesna svoje privla-
nosti kojom je zagrejala mladoga Pompeja, i zadobila
Cezara, carica je bila uverena da e brzo pridobiti i fan-
tastinog i lako zaljubljivog Antonija, u toliko pre to je
sad ve bila iskusna politiarka.
A sugestivnost egipatske vladarke bila je doista neo-
bina, pri svem tom to su preterana tvrenja docnijih
pisaca o njenoj neizmemoj lepoti. J er njene slike na nov-
cu i na reljefima izraavaju samo inteligenciju i energi-
ju, a Plutarh, koji je pisao prema svedoanstvima savre-
menika, tvrdi da nije bila osobito lepa, ali da je neodolji-
vo osvajala njena vetina u ophoenju i voenju raz-
govora, koju je primila od Cezara. Naroito je zanosio
cariin glas, slian muzikom instrumentu, i njena duho-
vitost i erudicija. Grki uitelji upoznali su je sa grkom
obrazovanou, a ona je sama pobono prouila prastaru
egipatsku mudrost i svu kulturu semitskih naroda.
13Horacije je obesmrtio Deliusa i jednoj svojoj lepoj odi (3,1).
14Plut. Ant. 25.
15
Na suprot ranijhn Lagidima to nisu bili u stanju da
savladaju ni jezike svojih podanika, Kleopatra je, sem
egipatskog, znalajo i grki, jevrejski, arapski, siriski,
etiopski, medski, partski i trogoditski. Tako je retko ko-
jem stranom izaslaniku odgovarala preko tumaa. Uz
to, umela je artistiki da se oblai, i time je postizala ve-
like efekte. 15
Plutarh nam je sauvao detalje o Kleopatrinome od-
lasku Antoniju. Na pozlaenoj jednoj galiji sa purpumim
jedrilima i srebmim veslima, plovila je Egipanka preko
mora reci Kidnosu. Svirka flauta, frula i harfa pratila je
takt vesala. Ispod baldahina, protkanog zlatom, leala
je Kleopatra, nametena kao Afrodita. Lepa mala deca,
drapirana kao Erosi, stajala su oko nje i hladila je lepe-
zama. A najlepe od njenih devojaka, obuene kao Ne-
reide i Harite, bile su na krmi. Zasieni i udesno jaki
mirisi irili su se du obale. J er Kleopatra je znala da
pravi vanredne mirise, uvene u Starome Veku.16
Antonije se nalazio na trgu u Tarzosu, i sudio u punoj
opremi rimskoga triumvira; oko njega su bili stareine
varoi, kneevi i poslanici raznih drava, i narod to je
u strahu sluao. Tada je kroz gomilu proao jedan glas,
i svi su poeli umo da se udaljuju. Ostao je sam An-
tonije na stolici sudije, opkoljen liktorima. A ceo se svet
sa radosnim uzvicima slegao na obalu, da vidi kako je
Afrodita dola u posetu Dionizu, radi cele Azije.
Kleopatra je odbila Antonijev poziv na gozbu, ali je
pozvala njega da kod nje doe na obed. Drugi rimski
zapovednik smatrao bi svakako takav postupak za veli-
ku smelost, ali je radoznalost nagonila Antonija da se
odazove pozivu. Naiao je na sjaj dostojan mnogoslav-
15Ibid, 27.
16Ibid, 26.
16
ljenoga bogatstva Lagida. Dvanaest punih stolova ceKan
su na goste. Zlatni sudovi, ukraeni umetnikim radovi-
ma, svetlili su se od retkog dragog kamenja. Zidovi i
pod bili su pokriveni purpumim tepisima. Ali najblis-
taviji utisak izazivalo je osvetljenje. Naime sve dvorane
su sijale od svetiljaka i buktinja, rasporeenih u kvadrate
i krugove. Svetlost su umnoavale vetaki nainjene
naprave, to su odbijale zrake. Antonije nije bio u sta-
nju da sakrije svoje divljenje. Carica ga je zamolila za
izvinjenje to mu je pripremila tako prost doek; prav-
dala se kratkoom vremena, i obeavala da e ga u bu-
due bolje gostiti. Uz to je smeei se dodala da e mu
pokloniti celu spremu, ako mu se dopadne.
Sutra dan je triumvir ugostio Kleopatru. Rimljani su
inili sve da ne izostanu u sjaju za Egipanima, ali je
prvi Antonije priznao da je njihova sveanost siroma-
na i bezukusna prema cariinoj. Idua dva dana opet je
Kleopatra bila domaica, i ponovo je zadivila goste svo-
jim ukusom. etvrtoga dana, na primer, pokupovala je
sve rue iz okoline, i pokrila njima pod za itav lakat vi-
sine. A basnoslovna izdanost njena je zaprepaavala.
Tako je drugoga dana zamolila goste, da svaki ponese
kui za uspomenu tepih na kome je leao, i sudove iz ko-
jih je pio. Kad su se Rimljani nou krenuli kuama, jed-
ne su ekale nosiljke, a druge bogato opremljeni konji.
Uz to je pred svakim iao po jedan etiopski rob, i nosio
buktinju. Na taj nain bili su pridobijani svi Rimljani,
ak i oni to su najneprijateljskije bili raspoloeni pre-
ma carici.
I ako je Antonije jo i ranije intimno poznavao rasko
i sve vrste uivanja, on je sad oseao da su finoa i ra-
finiranost egipatske carice nadmaili i najsmelije njego-
ve fantazije. U stvari, Kleopatra ga je fatalno i za ceo
ivot privukla jo od prvoga susreta. J er Antonije je do-
Na suprot ranijim Lagidima to nisu bili u stanju da
savladaju ni jezike svojih podanika, Kleopatra je, sem
egipatskog, znalajo i grki, jevrejski, arapski, siriski,
etiopski, medski, partski i trogoditski. Tako je retko ko-
jem stranom izaslaniku odgovarala preko tumaa. Uz
to, umela je artistiki da se oblai, i time je postizala ve-
like efekte. 15
Plutarh nam je sauvao detalje o Kleopatrinome od-
lasku Antoniju. Na pozlaenoj jednoj galiji sa purpurnim
jedrilima i srebmim veslima, plovila je Egipanka preko
mora reci Kidnosu. Svirka flauta, frula i harfa pratila je
takt vesala. Ispod baldahina, protkanog zlatom, leala
je Kleopatra, nametena kao Afrodita. Lepa mala deca,
drapirana kao Erosi, stajala su oko nje i hladila je lepe-
zama. A najlepe od njenih devojaka, obuene kao Ne-
reide i Harite, bile su na krmi. Zasieni i udesno jaki
mirisi irili su se du obale. J er Kleopatra je znala da
pravi vanredne mirise, uvene u Starome Veku.16
Antonije se nalazio na trgu u Tarzosu, i sudio u punoj
opremi rimskoga triumvira; oko njega su bili stareine
varoi, kneevi i poslanici raznih drava, i narod to je
u strahu sluao. Tada je kroz gomilu proao jedan glas,
i svi su poeli umo da se udaljuju. Ostao je sam An-
tonije na stolici sudije, opkoljen liktorima. A ceo se svet
sa radosnim uzvicima slegao na obalu, da vidi kako je
Afrodita dola u posetu Dionizu, radi cele Azije.
Kleopatra je odbila Antonijev poziv na gozbu, ali je
pozvala njega da kod nje doe na obed. Drugi rimski
zapovednik smatrao bi svakako takav postupak za veli-
ku smelost, ali je radoznalost nagonila Antonija da se
odazove pozivu. Naiao je na sjaj dostojan mnogoslav-
15Ibid, 27.
16Ibid, 26.
16
ljenoga bogatstva Lagida. Dvanaest punin stoiova cen.au
su na goste. Zlatni sudovi, ukraeni umetnikim radovi-
ma, svetlili su se od retkog dragog kamenja. Zidovi i
pod bili su pokriveni purpumim tepisima. Ali najblis-
taviji utisak izazivalo je osvetljenje. Naime sve dvorane
su sijale od svetiljaka i buktinja, rasporeenih u kvadrate
i kmgove. Svetlost su umnoavale vetaki nainjene
naprave, to su odbijale zrake. Antonije nije bio u sta-
nju da sakrije svoje divljenje. Carica ga je zamolila za
izvinjenje to mu je pripremila tako prost doek; prav-
dala se kratkoom vremena, i obeavala da e ga u bu-
due bolje gostiti. Uz to je smeei se dodala da e mu
pokloniti celu spremu, ako mu se dopadne.
Sutra dan je triumvir ugostio Kleopatru. Rimljani su
inili sve da ne izostanu u sjaju za Egipanima, ali je
prvi Antonije priznao da je njihova sveanost siroma-
na i bezukusna prema cariinoj. Idua dva dana opet je
Kleopatra bila domaica, i ponovo je zadivila goste svo-
jim ukusom. etvrtoga dana, na primer, pokupovala je
sve rue iz okoline, i pokrila njima pod za itav lakat vi-
sine. A basnoslovna izdanost njena je zaprepaavala.
Tako je dmgoga dana zamolila goste, da svaki ponese
kui za uspomenu tepih na kome je leao, i sudove iz ko-
jih je pio. Kad su se Rimljani nou krenuli kuama, jed-
ne su ekale nosiljke, a druge bogato opremljeni konji. ^
Uz to je pred svakim iao po jedan etiopski rob, i nosio ^
buktinju. Na taj nain bili su pridobijani svi Rimljani,
ak i oni to su najneprijateljskije bili raspoloeni pre-
ma carici.
I ako je Antonije jo i ranije intimno poznavao rasko
i sve vrste uivanja, on je sad oseao da su finoa i ra-
finiranost egipatske carice nadmaili i najsmelije njego-
ve fantazije. U stvari, Kleopatra ga je fatalno i za ceo
ivot privukla jo od prvoga susreta. J er Antonije je do-
bro uvideo kolika je razlika izmeu ove otroumne,
obrazovane i kraljevski mone ene, i prostih, surovih i
grubih Rimljanki.
Ipak je pokuao da trai od carice objanjenje zbog
njene dotadanje politike, ali ne, kao to je pretio, sedei
na stolici sudije. Daleko od toga da se pravda, Kleopa-
tra je prekomo nabrajala kakve je sve rtve podnela za
trijumvire.171kao od ale nainila je ova neospomo su-
perioma ena od neobrazovanog i sujetnog Antonija
sredstvo za dostignue svojih ambicija. Prvo je izde-
jstvovala da je potvrdi kao caricu Egipta, a Kaiziriona
kao njenog savladara. Ali strepila je jo od svoje sestre
Arsinoe, jedinog izdanka Lagida, i nekadanjeg skupo-
cenog trofeja Cezarovog trijumfalnog pohoda. J er posle
Cezarove smrti Arsinoe je dola u Aziju, pridruila se
Kasiju i Bmtu, i primila kraljevske poasti u nekim va-
roima, naroito u Efezu. Posle bitke kod Fiiipia pobegla
je u Artemidin hram; tu joj je, kao i ostalim beguncima,
dodeljena milost. Kleopatra je izmolila od Antonija pris-
tanak da se Arsinoe izvue iz hrama i ubije.18Traila je
i smrt svetenika Megabizosa, zato to je pozdravio
kraljicu Arsinou, kad je bila primljena u hram. Efeani
su molili Antonija da se smiluje na svetenika. On ih je
uputio na Kleopatru, koja pomiluje Megabizosa. To je
uinila ne iz saalenja, nego da bi dala na znanje kako
potinjeni narodi treba uvek sa svojim molbama njoj da
se obraaju. Iskoristilaje Antonijevu mo da se oslobo-
di i dmgih neprijatelja. Graani Aradosa dobili su za-
povest da izdadu carici jednoga pretendenta to se izda-
vao za njenoga brata Ptolomeja XII; on je odmah ubi-
jen. Isti nalog dobili su Tirci za Serapiona, nekadanjeg
17Appian b. c. 5, 8.
18Dio. 48,24; App., 9; J oseph. Antiq 15,4,1.
18
Kleopatrinog admirala, zato to je na svoju ruku, pomo-
gao Kasiji protiv Dolabele. Sve molbe Tiraca nisu nita
pomogle. Poto je na taj nain ostvarila sve svoje naj-
pree politike planove carica je pozvala Antonija da joj
preko zime bude gost u Egiptu, i vratila se u svoju pre-
stonicu.
Antonije je pourio da to pre posvrava neodlone
ratnike i politike poslove. Zatim je ostavio sve: posla-
nike iz Rima, vojsku, liktore, ak i insignije vojskovo-
e i svoje rimsko odelo. Pojavio se u Aleksandriji u gr-
kom odelu, sa belim atikim cipelama na nogama, kao
to nose egipatski svetenici. Tako se ispunila Kleopat-
rina elja da rimskog zapovednika primi kao privatnoga
oveka u svome carskome domu.
Kraj Kleopatre proveo je trijumvir zimu 41/40 g.
Oseao je potrebu da se odmori od tekoga rada, i ako
u stvari nije nita definitivno uinio da uvea moi Ri-
ma. itava stolea kasnije prialo se o raskonosti i za-
vitlanosti ivota egipatske carice i Antonija. Izgledalo
je kao da ih neka nezasita elja goni da iscrpe sva ui-
vanja to ovekova fantazija moe da isprede. Osnovali
su drutvo onih ijem se ivotu ne moe podraavati
(ajii^riTopicov)19; lanovi njegovi pokazivali su samo
prividno naune i umetnike interese. A Kleopatra je sa
nepogrenim instinktom nalazila siguma sredstva da
odri Antonija u dobrom raspoloenju. Igrala je sa njime
kocke, lovila je, posmatrala je njegovo maevanje, prati-
la ga je kad je nou iao aleksandrijskim ulicama; on je
tada bio preobuen kao sluga, a ona kao sluavka. esto
su na tim avanturistikim etnjama dobijali psovke i
udarce od prostih ljudi. Ipak je Antonije stigao da obie
i aleksandrijske hramove, gimnazije i filosofske kole.
19Plut. Ant. 28.
19
Plutarh je sauvao jednu anegdotu iz toga vremena
Antonijevog nerada i zabludelosti u naslade. J ednom je
lovio ribu ali nita nije uhvatio. Bilo mu je krivo da se
pokae nevet pred Kleopatrom; zato naredi tajno nekim
ribarima da se zagnjure u vodu, kad on zabaci udicu, i
da zakae za nju ribu, to su je sami ulovili; tako je dva
tri puta izvlaio udicu sa plenom. Kleopatra je opazila
u emu je stvar, ali se pravila da nita ne primeuje, i
divila mu se kako dobro lovi. Ali sutra dan pozvala je
svoje ljude da dou na vodu. On je bacio udicu, a Kleo-
patra je onda zapovedila jednome od svojih sluitelja da
se zagnjuri, i da zakai usoljenu ribu. Mislei da se plen
uhvatio, Antonije trgne udicu, i izazove smeh sviju
prisutnih. Tada je Kleopatra u ali rekla Antoniju znaaj-
ne rei: Ostavi, gospodaru, nama Egipanima, stanov-
nicima Farusa i Kanobusa, da lovimo ribu; to nije tvoj
posao. Tvoj lov je da osvaja varoi i drave, zemlje i
kraljevine!20
Iz izgubljenosti u istonjake distrakcije osvestila je
Antonija vest da je njegova ena Fulvija povela, na svo-
ju ruku, rat protiv trijumvira Oktavijana. Sujetna i ljubo-
moma Rimljanaka htela je da na taj nain odvoji mua
od Kleopatre. Sem toga, dole su i novosti o opsadi Pe-
ruzije i o nevoljama Antonijeve stranke, a zatim jo go-
re: da su Parti upali u rimske provincije, da su zagospo-
darili Sirijom, i da ugroavaju Fenikiju i Malu Aziju.
Nova nepovoljna situacija odvaja Antonija od Kleopa-
tre, sa kojom e itave etiri godine ostati rastavljen. U
Efezu je trijumvir poetkom aprila uo o padu Peruzi-
je, o begstvu njegovih pristalica i o Oktavijanovom za-
uzeu Italije. Fulvija je javila muu da mu dolazi. An-
20Ibid 29.
20
tonije je poao u Italiju, i u Atini se sastao sa svojom
enom. Izjavio je odseno da se nikako ne slae sa bez
njegove volje zapoetim predueem, i odrekao je po-
mo svim daljim njenim planovima za osvetu. Fulvija je
bila bolesna i ouena zbog nepravde to joj mu ini.
Razlagala mu je da je radi odranja njegovoga ugleda
povela rat. Trijumvir je u Egiptu navikao da mu se sve
po volji ini; zato mu se, sravnjena sa ovom oporom e-
nom, Kleopatra uinila jo privlanijom. Posle nemilih
scena Fulvijina slabost se pogorala. Ipak je otpratila
mua do Sikiona; tu je Antonije ostavio teko obolelu,
i otiao je u Italiju, ne oprostivi se od nje. Kratko vreme
posle toga umrla je teko uvreena ena.21
Sad Antoniju nita vie nije stajlo na putu da uglavi
mir sa Oktavijanom. Ugovorom u Brundizijumu sep-
tembra 40 g. trijumviri su podelili rimsko carstvo: Ok-
tavijan je dobio zapadne delove, Lepid Afriku, a An-
tonije Istok: Makedoniju i celu Aziju do Eufrata. Da bi
ugovor dobio veu snagu, Antonije se oenio Oktavi-
janovom sestrom Oktavijom, koja je ba ostala udovi-
ca, a po lepoti nita nije ustupala Kleopatri.
Ali misirska carica nije mirovala. Htela je po svu
cenu da pomou Antonija obezbedi svoj uvek nesigumi
presto. Po njenome uputstvu, egipatski astrolog u sviti
Antonijevoj ubacivao je neprestano gospodaru da mu
saveznik ne misli dobro.22
U jesen 39 g. Antonije ostavlja Rim, i provodi zimu
sa Oktavijom u Atini. Oktaviji je polo za rukom da ta-
rentskim ugovorom (jesen 37 g.) otkloni rat na pomolu
izmeu njenoga mua i brata.
21Plut.Ant., 30; Dio, 48,28,2.
22 Ferrero, Grandezza e decadenza di Roma, III 342; Upr. Plut.
Ant., 33.
21
Krajem 37 g. poao je Antonije u Siriju, da preduzme
rat protiv Parana. Blizina Sirije podstakla je u trijum-
viru neko vreme pritajenu ljubav prema Kleopatri. Se-
anje na nju sve je vie i primamljivije oivljavalo. J er
u Egiptu poznao je ljubav, luksuz i uivanja kao ni na
jednom drugom mestu. Moralne odgovomosti prema
eni i otadbini, ako su i muile trijumvira, bile su brzo
uutkane. J er zakoni i obiaji rimski nisu onemogua-
vali njegovu vezu sa Egipankom. ak je i Oktavijan, u
jednome pismu Antoniju to nam je Suetonije sauvao,
tretirao taj odnos kao sasvim prirodan. Ali i politiki
motivi gonili su Antonija da se to pre vidi sa caricom.
Naime predstojala mu je ozbiljna ofanziva, a on je imao
vrlo malo sredstava. Dakle trebalo je od Kleopatre do-
biti pomo. A moda je imao jo jedan tajni motiv: da
pomou nje stekne legitimitet za osnivanje jedne velike
helenistike drave. Odmah je poslao pouzdanog svog
prijatelja K. Kapita, da doprati caricu u Siriju.
Za Kleopatm su uvek bili od presudne vanosti njeni
politiki interesi. Znala je da e joj ugled ojaati ako po-
mogne Antonija, alije ipak postavila uslov: daAntoni-
je postane njen zakoniti mu i savladar na istoku. Nije
traila da se trijumvir razdvoji od Oktavije, jer je imala
na umu samo orientalsku poligamiju. Izgleda da joj je
Kapito u glavnom obeao ono to je zahtevala. Ali
Kleopatra se nadala da e jo bolje sprovesti svoju volju,
kad bude kraj trijumvira. Tako je u prolee 36 g. otila
u Siriju. Sva dmgim utiscima potisnuta ljubav Antoni-
jeva bila je za as razbuena i osveena. A ceo njegov
dvor zadovoljavao je svaki mig cariin.
Iste godine ispunila se najvea elja Kleopatrina: An-
tonije se oenio njome, ne rastavljajui se od Oktavije,
jer je uzeo za sebe pravo poligamije. J o ranije, moe
biti 40 g., rodila je Kleopatra blizance, Aleksandra He-
22
liosa i Kleopatru Selene; sad je dobila i sina Ptolomeja
(Filedelfosa). Svu ovu decu Antonije je priznao za svo-
ju. Supruzi odaju poasti jedno drugom: Kleopatra je
dala da se u Beritosu skuje kraljevski novac ija dmga
strana nosi Antonijevu glavu; isto tako je Antonije nalo-
io da se naini novac sa Kleopatrinom slikom i imenom
na pozadini.
Egipanka je sad traila od Antonija sve zemlje to
su imali nekad egipatski carevi: pre svega Kirenu, Kipris
i jedan deo Krita. To je odmah dobila. Zahtevalaje i Fe-
nikiju, i uspela je da joj pripadne cela obala od reke
Eleutherosa do Egipta, sem slobodnih gradova Tira i
Sidona. Zatim je izvojevala za sebe jedan deo Silicije,
to je davao izvrsno drvo za graenje laa. Najtee je
Antoniju bilo zadovoljiti njen zahtev da joj se ustupi
cela J udeja i Arabija do mora. Nadao se da e je zavarati
plodnom Celesirijom, ali ona nije poputala, jer je imala
u vidu trgovake ciljeve svoje zemlje. U predelu Iturei
vladao je knez Lizamias, Ptolomejev sin; Kleopatra ga
je optuila za sporazum sa Paranima, pogubila ga, i za-
vladala njegovom zemljom. Naroito je bilo mnogo
komplikacija oko J udeje, od koje nikako nije odstupala,
poto je tu imala protiv sebe Iroda, lukavijeg no to je
bila ona. J er Irod je bio valjda jedini ovek to je umeo
da odri Antonijevu naklonost i pokroviteljstvo, i pored
toga to mu je Kleopatra bila neprijateljica. Ipak je cari-
ca izvojevala za sebe bogate gajeve balsama i urama oko
J erihoa i jedan deo Arabije gde stanuju Nabotejci.
Kleopatrine politike ambicije nisu bile utoljene ni
svim ovim sjajnim uspesima. Htela je jo obimnije car-
stvo. Ali i darovi to je dobila ostavili su u Rimu dovolj-
no muan utisak.23
23Plut. Ant. 36.
23
Kada je, u leto 36 g., Antonije poao u rat protiv
Parana, Kleopatra ga je ispratila do Eufrata, a vratila se
u otadbinu preko Damaska i J udeje. Zadrala se kod
judejskoga cara Iroda, da naplati porez na zakupljena
zemljita na Crvenome moru. Ne zna se tano kako se
njihov susret razvijao, ali je izvesno da su pokuavali
da nadmudre jedno drugo. Moda je doista carica htela
da ga uvue u svoje mree, a on se odupro iz straha da
ga ona ne okleveta kod triumvira.24Glavno je da je pri-
vid utivosti bio sauvan, i da ju je Irod, sa svima kra-
ljevskim poastima, ispratio do Peluziona.
Antonije je pretrpeo potpuni neuspeh u svojoj eks-
pediciji protiv Parana. umo je javio Kleopatri da doe
na sastanak u Leuke Kome, jedno mesto izmeu Beri-
tosa i Sidona. Verovatno je eleo da pored nje zaboravi
na svoj poraz. Carica je dosta dugo oklevala, a Antoni-
je je ekao sa silnim nestrpljenjem. Da bi mu bre pro-
lo vreme, prireivao je gozbe, ali nije imao strpljenja da
odsedi za stolom do svretka, nego se dizao, i trao na
morsku obalu da vidi dolazi li Kleopatra. Najzad je ona
stigla sa mnogo odela i novca, koje je Antonije razdavao
vojnicima, tobo kao poklon od nje. Na taj nain hteo
je daublai neprijateljsko raspoloenje svoje vojske pre-
ma carici. Poetkom 35 g. supruzi su se vratili u Egipat.
Antonije se pripremao za novi pohod protiv Parana.
Izvesno ga je i ovoga puta Kleopatra pratila u Siriju. Tu
je dobio glas da mu je pola rimska supruga Oktavija,
sa 2000 ljudi i spremom, i da u Atini eka na njegov
odgovor. Ovaj glas je upravo znaio kako Oktavijan tra-
i kategoriki od njega da se odrekne svoje egipatske
ene, i da se primanjem te male pomoi naini zavisnim
od njega; ako to ne uini, doi e do konflikta izmeu
24Upor. J oseph. Ant. Jud. XV, 4,2; Bell. Jud. 1,18, 5.
24
dva saveznika. I Antonije i Kleopatra razumeli su si-
tuaciju. Ali je carica znala i to, da e poputanje njenoga
mua povui za sobom njen slom. A strepela je od nje-
gove slabosti prema svakom poslednjem utisku. Zato je
htela da po svaku cenu onemogui sastanak Antonija s
Oktavijom. U tome kritinome momentu, pribegla je
jednome lukavstvu, majstorski izvedenom. Kadje An-
tonije bio sa njome, inila se ushienom, a kad je od-
lazio, plakala je; uz to je udeavala da je uvek zatekne
uplakanu. A pristalice cariine, naroito jedan Sirac
Aleksandar, osuivali su Antonija kao oveka tvrdoga
srca to nemilostivo alosti sirotu enu. Jer, govorili su,
ona e se zacelo ubiti, ako je mu ostavi. Objanjavali
su mu kako je njegov brak sa Oktavijom bio sklopljen
iz politikih razloga; meutim Kleopatra, tako mona
carica, pristala je da podnosi sva ponienja iz iste
ljubavi prema njemu. Ali samo jedno nee moi da iz-
dri - njegov odlazak. Ove insinuacije, i cariina veta-
ki izazvana mravost i skrueni izraz sasvim su razmek-
ali Antonija, koji je bio uzoran ljubavnik, ali neuk poli-
tiar i rav vojskovoa. On napie Oktaviji pismo da ne
produava put. U isto vreme odlui da se ne rastavlja od
Kleopatre; zato, i ako je dobio glas da je vrlo zgodno
preduzeti ofanzivu protiv Parana, kod kojih je ba onda
bila pobuna, on odloi rat za iduu godinu, i ode u Alek-
sandriju.
Oktavija se vratila u Rim teka srca to joj je Anto-
nije pretpostavio misirsku caricu. Ali da bi onemogui-
la svako neprijateljsko preduzee svoga brata protiv An-
tonija, plemenita ena ostala je i dalje u njegovoj kui.
Podizala je, pored svoje, i muevljevu decu od prve ene
Fulvije. Tim svojim uzvienim stavom nakodila je u
stvari Antoniju, jer su se svi bunili to je on tako izvr-
snu suprugu zanemario radi jedne strankinje.
25
34 g. Antonije je vodio tzv. paranski rat. To je up-
ravo bio pohod protiv jermenskoga kralja Artavazdesa,
kome je hteo da se osveti to ga je izdao u prvoj borbi
sa Paranima. A ratovanje sa samim Paranima bilo je
opet odloeno. Lukavstvom je uhvatio Artavazdesa, i
zadobio je silan plen. Dotele su obino rimske vojsko-
voe proslavljale svoje trijumfe u Rimu; sad je Antonije
hteo da pokae kako je Aleksandrija istoni Rim, i u je-
sen 34 g. odrao je trijumfalnu sveanostu Aleksandri-
ji. Kroz okienu varo prolazio je na kolima; pred njime
je iao zarobljeni jermenski kralj u zlatnim okovima i
njegova porodica. Povorka je, kroz glavne ulice, otila
do mesta gde je na zlatnom prestolu sedela Kleopatra,
opkoljena dvoranima i narodom. Od zarobljenika je
traeno da joj na kolenima odaju poasti, kao kraljici
kraljeva ili boginji Izidi. Ali Artavazdes nikako nije pris-
tao na to, i pozdravio je Kleopatru samo njenim
imenom. Ovaj trijumf neizmemo je oalostio rimske
patricije; oni su videli da Antoniju nema vie povratka
dunostima.
Nekoliko dana docnije, u gimnazionu, gde je mogla
da stane ogromna masa sveta, prireenaje jo sveani-
ja ceremonija. Na dva zlatna prestola, nametena na sre-
bmoj estradi, sedeli su Antonije i Kleopatra; nia sedi-
ta kraj njihovih nogu bila su rezervisana za prineve i
princezu. Trijumvir je objavio narodu svoje odluke o
upravljanju Orientom. Kleopatm je proglasio za kra-
ljicu kraljeva (Paa&iaaa paaiAieov), i rekao da e ona
vladati Egiptom, Kiprom, Afrikom (upravo oazama za-
padno od Egipta), Celesirijom i dmgim zemljama to
joj je ustupio. Zatim je izjavio da je Ptolomej Kaizari-
on zakoniti sin diktatora Cezara, jer je Kleopatra bila
njegova supmga. Iz potovanja prema Cezaru, dodao
je, proglaava njegovoga sina za kralja kraljeva
26
(PacnXeu<; Pacnletav) i savladara cariinog. I njegova i
Kleopatrina deca vladae kao kraljevi: Aleksandar He-
lios J ermenijom, Medijom i svim zemljama s one strane
Eufrata; Kleopatra Selene upravljae Kirenom, a
Ptolomej Filadelfos, dete od dve godine, Fenikijom, Sir-
ijom, i svim zemljama s ove strane Eufrata, sve do Hele-
sponta. Odmah zatim pojavila su se i deca: Aleksandar
je bio obuen kao medski i jermenski kraljevi, sa tur-
banom i tiarom, a Ptolomej kao naslednici Aleksandra
Velikog, bio je u visokim cipelama, ogrtau i irokom
eim, ukraenom diademom. Kad su deca pozdravila
roditelje, jednoga je opkolila tmpa J ermenaca, a dm-
goga tmpa Makedonaca.25
Ova sveanost, komponovana iz orijentalskih, grk-
ih i rimskih obiaja, ostavila je dubok utisak na Istoku.
Ali u Rimu se zbog nje revoltirao narod, koji je jo voleo
Antonija, i raunao na njega.
Svi pisci tvrde da se, posle ove ceremonije, Antoni-
je oenio Kleopatrom po svima tajanstvenim egipatskim
formalnostima. Tako je rimski triumvir, koga su Grci
slavili kao Dionisa, dobio dignitet egipatskih bogova.
Od tada Kleopatra je ila obuena u haljinu od svih bo-
ja, kao boginja Izida. Nazvata je Nea laic;. Atribute
boginje Izide nosi carica i na novcu. Interesantno je da
je na nekom novcu predstavljena i kao Afrodita. Takoje
u Denderi bila potovana kao Hathor Afrodita. Potpuno
stapanje egipatskih i grkih religijskih pojmova najbo-
lje je izraeno predstavljanjem Antonija, kao Oziris-Di-
onisa, pored Kleopatre, kao Selene Izide.
Kleopatra je podigla u Aleksandriji hram Antoniju.
A triumvir je iao na to da Aleksandriju uini to pot-
25Plut. Ant. 54; Dio 49,32,4; 40,2.
27
punijim centrom helenistiko-orijentalske kulture; zato
je nareivao da se iz maloazijskih gradova pljakaju
slike i statue, naroito Mironove, i da se alju u presto-
nicu Misira. Tako je zaplenio i bogatu pergamsku bib-
lioteku, kao zamenu za biblioteku Muzeion to je iz-
gorela u aleksandrijskome ratu, i poklonio je Kleopatri.
Davnanju Cezarevu elju da osnuje jedno rim-
sko-helenistiko carstvo, Antonije je ostvario u hele-
nistiko-orijentalskom obliku. A triumvira je privuklo
ne samo bogatstvo neiscrpno plodnog Misira, nego su
njegov fantastian duh oarali i misterioznost i turob-
nost egipatske religije, udesnost same zemlje, pune ko-
losalnih spomenika, i prefinjenost i arobnost egipatske
raskoi. Posle egipatskog ivota, rimski mu se inio do-
sadan, kao to mu je izgledalo monotono i rimsko sta-
novnitvo, sravnjeno sa mnogobrojnim narodima to su
davali toliko arenila i ivosti Misiru.
Svi ovi Antonijevi postupci izazvali su teku ne-
doumicu u Rimu. Naroito nisu mogli da mu oproste to
je ustupio rimske provincije egipatskome princu. Priale
su se bajke o raspusnome ivotu na egipatskom dvoru.
Pominjane su orgije u mestima za zabavu Kanovosu i
Taforizisu, i osuivani su Rimljani koji su u njima uzi-
mali uea: tako V. Mutacius Plankus koji je jednom
bio sudija izmeu Kleopatre i Antonija, kad je se carica
kladila da moe da odjednom progutati 10 miliona ses-
tercija, i tada skupoceni jedan biser bacila u sire da se
istopi, pa posle popila sire.26Pominjao se i Kleopatrin
ametist to se smatrao kao amulet protiv pijanstva. Ove
i druge sline prie mogle su da se itaju u Rimu, u me-
moarima ljudi to su ranije bili u slubi Antonijevoj. A
26Plin. Hist. nat. 9, 58.
28
Oktavijan se starao da to bolje iskoristi javno miljen-
je protiv svoga protivnika.
U jesen 33 g. otiJa je carica u Efez, sa celom svo-
jom ratnom flotom od 200 laa; na njima je bilo blago
od 20 000 talenata, hrana i silan ratni materijal. Tu su
Antonije i Kleopatra proveli zimu, pripremajui se ur-
no za rat. P. Kanidius Krasus odveo je u Efez i suvozem-
nu Antonijevu vojsku, to se od 35 g. nalazila u J erme-
niji; za snabdevanje celokupne vojske brinule su se
Kleopatrine lae.
Po izjavama savremenih pesnika i docnijih istoriara,
Kleopatra se u to vreme ponaala obesnije nego ikada:
traila je da je Antonije zove svojom kraljicom i za-
povednicom; rimski vojnici sainjavali su njenu telesnu
strau, a na njihovim titovima sijalo se ime egipatske
carice. Ila je sa Antonijem na skupove, sveanosti i
roita; ak i u sred rimskih zastava nazirala se njena
raskona nosiljka. Antonije je toliko bio obesnaen, da
je esto iao pored eunuha, iza njenih kola. Smatralo se
da su samo arolije jedne trovaice bile u stanju da to-
liko paraliu volju rimskog zapovednika. A Kleopatrine
elje bile su ludo neumerene: htela je da postane za-
povednicom Rima.
U glavnom logoru u Efezu nastala je situacija nepo-
voljna po caricu. Konzul Gn. Domicijus Aenobarbus,
koji je doao iz Rima, navaljivao je da Kleopatra ode iz
Efeza. To miljenje zadobilo je dosta pristalica. Verova-
lo se da e se na taj nain izbei odsudna bitka. Antoni-
je je popustio, i pristao da carica u Aleksandriji saeka
ishod rata. Ali Kleopatra se bojala da se trijumviri ne
izmire, ako ona ode; zato je reila da na svaki nain os-
tane. Ogromnim sumama potkupila je P. Kanidija Kra-
susa, i on pone da dokazuje kako e biti zlo ako se cari-
ca udalji: Orijentalci, naroito Egipani, klonue du-
29
hom, i borie se bez oduevljenja. Upozoravao je i na to
da Kleopatra nije obina ena, nego da je carica, pamet-
nija od mnogih ljudi. Tako je Antonije ponovo bio savla-
dan.
Meutim ojaala je stranka to je htela da se stvar re-
i orujem. Zato je glavni logor bio premeten na Sa-
mos. Dok su se prikupljali vojska i lae, prireivane su
zabave u kojima su uzimali uea najbolji muziari i
glumci, u ast vojskovoa to su sa celoga Orienta do-
vodili trupe. ivelo se ludo rasipno i bezbrino, kao da
nije predstojao ozbiljan rat. Kleopatri nije bilo pravo to
i Irod hoe da uzme uea u ratu. Njenom inicijativom
on je nagovoren da ide protiv nabatejskog kralja, svoga
neprijatelja. Egipatska intrigantkinja oekivala je da e
ovom prilikom dva njena opasna suseda utamaniti jedan
drugoga. Ipak joj je Irod bio mrskiji, i kad je on poeo
da pobeuje, dala je pomo Nabatajcu.
Poetkom 32 g. Antonije je kategoriki pisao Ok-
tavijanu: ,,Quid te mutavit? quod reginam ineo? uxor
mea est.27Davao je jasno na znanje da se nee odva-
jati od Kleopatre. A od senata je traio da potvrdi nje-
gove odluke na Istoku.
Iste godine preneo je glavni logor u Atinu. Tu je
Kleopatra bila vrlo izdana, ali je traila da joj se odaju
iste poasti kao nekada Oktaviji. Na atinskoj tvravi
postavljene su statue Antonija i Kleopatre, sa znacima
boanstva. Tu je Kleopatra postigla da Antonije poalje
Oktaviji akt o razvodu. estita Oktavija otila je iz mu-
evljeve kue plaui glasno; bilo joj je naroito teko
to e ona, iako nevoljno, biti povod graanskome ratu.
Sobom je povela i svoju i Fulvijinu decu; samo najsta-
riji Fulvijin sin Antilus bio je sa ocem.
27Auet. Sug. 69, 2.
30
L. Munacijus Plankus i M. Ticijus, koje je Kleopa-
tra zlo gledala zbog njihovog pokuaja da je udalje,
preli su Oktavijanu, i izdali mu sadrinu Antonijevog
testamenta koga su oni kao svedoci zapeatili. Za tri
take u testamentu Senat je optuivao Antonija. Prvo,
to je proglasio Kaizariona za diktatorovog zakonitog
sina, jer je time direktno naruio rimski zakon, po kome
niko ne moe imati zakonitu decu od ene to nije rim-
ska graanka. Zatim krivili su ga to je silne zemlje dao
Kleopatri i njenoj deci. Ali najvie ih je revoltiralo iz-
dajniko zavetanje Antonijevo da, ako umre u Rimu,
le njegov poalju u Aleksandriju, i sahrane pored Kleo-
patre. Pored ovoga upisivani su u greh triumviru jo ne-
ki postupci. Tako su mu zamerili to je dao na poklon ca-
rici veliku pergamsku biblioteku koja se sastojala iz
2000 knjiga. Dalje, bunili su se to je dozvolio da Efe-
ani, u njegovome prisustvu, nazivaju Kleopatru svo-
jom vladarkom. A irio se kao skandal glas da je Anto-
nije, u prisustvu prineva i kraljeva, primao od Kleopa-
tre ljubavna pisma, na tablicama od oniksa i kristala.
J ednom kad je Fumius, Rimljanin velikog autoriteta i
reitosti, branio pred njim jednu stvar, a Kleopatra u
nosiljci prolapored foruma, on se, priali su, toliko za-
boravio, da je odmah ustao i otiao za njom 28
Utisak ovih optuabi bio je snaan; svi su verovali da
je Antonije izdao Egipanki Rimsko carstvo. Ovo uve-
renje pojaavale su gnusne, veinom izmiljene prie o
Antoniju i Kleopatri, to su Oktavijanove pristalice iri-
le. U Rimu su traili da se zapone rat. J er Rim, u kome
su dominirali nacionalni instinkti latinskoga zapada, ni-
je mogao dozvoliti da jedan njegov zapovednik izigra
otadbinu zarad jedne Orijentalke. Apredosealo se da
28Upor. Dio, 50, 3,2; Plut. Ant. 58.
T T
e ishod borbe izmeu dva vlastodrca doneti reenje
sudbonosnog pitanja, da li e centar svetskoga carstva
biti Aleksandrija ili Rim. U toj tekoj situaciji svima je
bila najodvratnija ena, to je imala demonsku mo da
samom svojom pojavom obesnauje najloginije po-
stavljene planove.
Pristalice Antonijeve jo jednom su pokuale da mu
probude panju na opasnost to mu predstoji. U tome
cilju Geminius je doputovao u Atinu. Naloeno mu je
da, po mogustvu, odvoji triumvira od carice. Kleopa-
tra je odmah posumnjala da je on poslat od Oktavijana,
i nije ga isputala iz vida. J edva je, za vreme jednog obe-
da, uspeo da dostavi Antoniju kako e sve biti dobro,
ako Kleopatra ode u Egipat. Ali smela klevetaica, ko-
ja je umela da sugerira Antoniju sve to je htela, ubedi-
la ga je da je Geminius pijun, i zapretila je da e ga sta-
viti na muke. Uplaeni Geminius pobegao je u Italiju.
Dok se Antonijev neprijatelj ozbiljno spremao, on,
paralisan neprekidnim uivanjima, nije vrio nikakve
pripreme. Meutim bolesti i dezercije smanjivali su nje-
govu vojsku.
Senat i narod rimski objavili su 32 g. rat Kleopatri,
zbog toga to je prisvojila delove rimskoga carstva. Po-
to Antonije nije oznaen za narodnoga neprijatelja, ovo
nije bio graanski rat.29A Oktavijan je izjavio da se nee
ratovati protiv Antonija, koji je od Kleopatrinih arob-
nih napitaka postao neuraunljiv, nego protiv eunuha
Mardonija, ministra Potheinosa, cariine frizerke Ire i
njene sobarice Harmione.30
29Suet. Aug 17 i App., 45 kau da je Antonije oglaen za nepri-
jatelja, ali oni su time oznaavali samo kako je u istini stajala stvar.
Meutim u pravnikoj formuli objave rata nije se pominjao Antoni-
je-
30Plut. Ant. 60.
32
Antonijev odgovor bila je formalna objava rata Ok-
tavijanu i narodu.31On se jo nadao da e pridobiti za
sebe na zapadu i istoku graane, naklonjene republici;
zato je uinio javno obeanje da e, posle pobede osno-
vati republiku.32
J o poloaj Antonijev nije bio ojaan. Istina je da su
preimustva Oktavijanove vojske bile valjanost i solid-
na opremljenost, a da su trupe i flota njegovoga pro-
tivnika predstavljali jednu sjajnu, ali samo prividno
monu masu. Ali zato je Antonije imao daleko vie no-
vaca nego njegov protivnik.
U poznu jesen krenuo je Antonije u Italiju. Doao je
samo do Korcire, gde ga je mali broj neprijateljskih laa
nagonio na povratak. Tada je svoj zimski logor preneo
u Parte.
Sasvim u toku udnih dogaaja Antonijevoga ivota,
koga je, izgleda, vodila neizbena i neotklonjiva fatal-
nost, onako kako ju je koncipirao tragiar Eshil, Plutarh
navodi predznake njegove propasti. Peisaum, jednu An-
tonijevu koloniju na J adranskom moru, smio je zem-
ljotres. Sa jedne Antonijeve statue u varoi Albi tekao je
znoj nekoliko dana. Za vreme dok se triumvir nalazio u
varoi Patrasu, grom je udario u Herkulov hram. U atin-
skom pozoritu vihor je zbacio Dionisovu statuu sa mes-
ta gde je bio predstavljen rat Titana protiv Bogova. An-
tonije je smatran za potomka Herkulovog i za podra-
avaoca Dionizovog; zbog toga je nazvan mladim Dio-
nizom. Ista bura oborila je od kolosa samo one to su se
zvali Antonijima, dok su dmgi ostali nepokretni. Na
carskoj galiji Kleopatrinoj Antonijadi pojavilo se jedno
kobno predskazanje: laste su sagradile gnezdo na krmi,
31Dio. 50, 3,2; 7. 1.
32Dio. 50, 7,2.
33
ali druge su dole, oterale su ih, i razruile im gnezdo.
Svi ovi nagovetaji nesree ispunili su zebnjom prija-
teije nesrenoga trijumvira, u koliko ih je on jo imao.
Antoniju je bila glavna odbrana egipatskog carstva;
zato je rasporedio vojskuu dugoj liniji od Kirene do Kor-
cire, a poslao je jake rezerve u Egipat i Siriju. Du akar-
nanske obale skupio se bio veliki deo njegovih trupa i
dosta flote; meu njima je bilo i 200 Kleopatrinih laa.
Neprijateljskom vojskovoi Agripi polo je za rukom
da Antonijevu vojsku potisne na jedno mesto nepo-
voljno za odbranu u zalivu ambrakijskom; zatim joj je
presekao vezu sa morem i blokirao je. Trijumvirove tru-
pe nalazile su se u tekome poloaju, jer su se mogle tek
sa mukom snabdevati. Uz to mnogi Rimljani i strani
kneevi to nisu hteli da slue pod Kleopatrom prelazili
su Oktavijanu; izmeu ostalih i Filadelfos, kralj Pafalag-
onije. Carica je nagovorila Antonija da ova begstva spre-
ava orientalskim lukavstvom i svirepou. Ali ni mue-
nja ni ubijanja svih podozrivih ljudi nisu nita pomogla;
Oktavijanu je otiao i K. Delius, jedan veoma prevrtljiv
ovek (nadimak mu je bio desultor bellorum civili-
nm) Mada dotle najodaniji Kleopatri, sad je priao
kako ju je ogorio time to je kazao da ona daje kiselo
vino njemu i njegovim drugovima, a svoga omiljenoga
roba Sarmatasa asti faleranskim vinom; zbog toga je
htela ak da ga otruje.
U ratnome savetu Antonijevom estoko su se borile
rimska i egipatska stranka. Rimska partija nosila se
milju da oduzme triumviru glavnu komandu, i da je da
otmenome plemiu i velikom patrioti Gn. Dominciusu
Aenobarbusu, koji Kieopatru nikad nije nazivao kralji-
com. Krasus je predlagao da se Kleopatra udalji, pa da
onda svi suvozemnim putem odu u Makedoniju. Ali
Kleopatra je sve sile upravila da razbije taj plan, jer ni-
34
je htela da neprijatelju preda Egipat bez odbrane. A i
Antonije se odupreo Krasusovome predlogu, jer nije
hteo da bez borbe rtvuje celu svoju flotu.
U to doba i samome triumviru uinila se njegova pri-
vezanost za Egipanku delo arolija i maija; posum-
njao je ak da ga ona ne otruje. Carica mu je ciniki ob-
jasnila da ga nita nee zatititi, ako ona doista nameri
da mu doe glave. Time ga je opet obezoruala.33Meu-
tim, preao je Oktavijanu i Aenobarbus, ali je malo posle
toga umro.
Povlaenje Istoku ostalo je jedini izlaz. Zato je An-
tonije prihvatio, kao najcelishodniji, predlog cariin da
se u Grkoj samo neke zgodne take zadre posednute,
a da se sva suvozemna vojska poalje u Makedoniju, a
sva flota povue u Egipat. J er triumvir je morao imati
veze sa Egiptom koji je davao ljude, hranu i novac. Da
bi se flota mogla spasti, v&ljalo je u jednoj pomorskoj bi-
ci probiti blokadu. Triumvir je predvideo da e moi da
pobegne sa blagom i veim delom laa, sve i da se bitka
svri nepovoljno po njega. Reio je da se rastavi sa Kleo-
patrom: da ona ide sa flotom, a on sa vojskom. Rimska
partija i veterani bili su nezadovoljni ovakvom odlukom,
i pripisivali su je cariinome uticaju.
Antonije je spalio jedan deo svojih i Kleopatrinih
laa, jer nije bio u stanju da ih snabdeva. Potom je iz-
abrao 22 000 najboljih ratnika koji e se boriti na moru.
Apo cariinome nalogu nou su tajno prenesene na za-
ostale lae njene dragocenosti. Raspoloenje Antonije-
vih vojnika biio je muno; naroito ih je obeshrabrio
plamen zapaljenih brodova. J edan stari centurion, sav
pokriven zarezotinama od rana, rekao je Antoniju, kad
je ovaj prolazio pored njega: O gospodaru, zato up-
33Pin. Hist. Nat. XXI, 12.
35
ravlja nadu u trulo drvo? Zar ne veruje mojim oiljci-
ma i mome mau? Neka se Egipani i Feniani bore na
moru, a nama daj zemlju, na kojoj smo nauili da stoji-
mo, pa da ili umremo ili pobedimo.34Uzbueni tri-
umvir na to je samo odmanuo rukom. Predanje kae da
su ga i bogovi opomenuli; lau, sa koje je hteo da oslovi
svoju vojsku, zaustavila je jedna mala riba, i on je morao
da pree na drugu.
Posle Antonijeve odluke da se bori na moru, duvao
je etiri dana juni vetar, i tek se petog dana umirio.
Tako je 2. septembra 31 godine poela bitka kod Akci-
uma, koja je trebala da osigura Antoniju povlaenje na
Istok. Po jednoj zgodnoj analogiji, bitka na moru izmeu
dva triumvira liila je na zauzimanje tvrave ili na bor-
bu izmeu konjice i teko naoruane peadije. Gloma-
zne Antonijeve lae drale su se u defanzivi, ali su isko-
riavale sva sredstva za odbranu. Iza ratne linije stajala
je carica sa est svojih laa. Borba se kolebala; najzad
je Oktavijanovoj floti polo za rukom da se probije kroz
sredinu Antonijevih laa, ali time nita nije bilo odlu-
eno, jer se borba jo vodila u punome jeku. U tome je
dunuo vetar zgodan za odlazak laa. Na jednom je ca-
rica dala znak da se na njenim laama dignu katarke i
razviju jedrila. I odmah posle toga njeni brodovi probili
su se kroz neprijateljske, i umo otplovili Peloponezu.35
Ovaj postupak iznenadio je Oktavijanove ljude, a zapre-
pastio Antonijeve.
ta je pobudilo Kleopatru da se u najkritinijem mo-
mentu bitke povue, teko je odrediti. Nee biti, kao to
kae jedna verzija, da je perfidnim begstvom u Egipat
htela da iskupi Oktavijanovu milost. Odgovoma za sav
34Plut. Ant. 64.
35Dio, L 3,3,1,2; Plut. Ant. 66; Strabo, XVII, I.; Plin. Hist. Nat
XIX, 22.
36
rat, uz to i rivalka njegove sestre, ona bi mogla oeki-
vati pobednikov oprotaj samo da je poslala Antonija sa
legijama na Istok, a da je sama izdala celu flotu. Meu-
tim, ba na suprot tome, ona je radila na smiljenome
probijanju blokade. Pre je verovatno da se uplaila od
prekinute bojne linije. A nije iskljuena ni mogunost
da se udaljila iz straha da ne izgubi svoje blago. Ma kak-
va da je bila njena odluka, pogodni vetar joj je dobro
doao. Ali u svakom sluaju odlazak egipatske vladar-
ke nije bio svesno procenjeni postupak, nego jedno pre-
nagljeno reenje. Aona se, pored sve svoje inteligencije
i dalekovidosti, nikad nije odlikovala sposobnou sa-
mosavlaivanja.
Kad je Antonije video da se carica povukla, pomis-
lio je u prvi mah da Egipani hoe da preu neprijatelju.
Odmah je seo na jednu brzu lau sa dva svoja prijatelja,
i pourio se za beguncima. No i kad je doznao da se
Kleopatra vraa u Egipat, nastavio je da ide za njom.
Ako su motivi cariinog odstupanja ostali nejasni,
trijumvirov postupak bio je poraavajui. Plutarh tvrdi
kako ga je slepa ljubav prema Egipanki naterala da os-
tavi svoju flotu. Tada je Antonije sasvim jasno pokazao
da je izgubio i razum i srce ne samo zapovednika, nego
i oveka, i da je istina ono to je neki stari pisar rekao u
ali, naime kako dua ljubavnika ivi u telu njegove
ljubavnice.36Jer, zaista, izgledao je kao srastao sa njo-
me, i inilo se da se ona nije mogla mai, a da se i on ne
pokrene. Dion opet smatra da je triumvir otiao za cari-
com, zato to je izgubio nadu da e iz bitke spasti celu
flotu.37Ali ni taj ga razlog nije pravdao, jer se u ranijim
ratovima nalazio u mnogo gorim poloajima, pa ipak
36Ant. 66.
37Dio. L, 3,3.
37
nije beao. Ali sad trijumvir nije vie bio elian vojnik,
koji je mogao za udo lako da podnosi ratne napore; sad
je on bio dezorijentiran i raslabljen boravkom na Istoku.
Zato je i mogao da nerasudno ode za jednom enom,
rtvujui joj opstanak svojih trupa, vlast, slavu, pa ak
i svoju vojniku ast.
U prvi mah Antonijevi vojnici nisu znali da ih je za-
povednik napustio, a posle su mislili da e im se vrati-
ti, 1 avah' su snaan i greviti otpor. Kolikoje triumvir
pogreio to je napustio svoje, najbolje pokazuje fakt da
je Oktavijanov vojskovoa Agripa i posle begstva Egip-
ana, tek sa najveim naporom zadobio pobedu.
Bitka kod Akcijuma poela je u 12 sati u podne; do
etiri asa posle podne sve je bilo odlueno. Antonijeve
trupe podlegle su naposletku discipliniranijem nepri-
jatelju. Tako se, po reima Drumana, kroz leeve i ru-
evine vratila dravna laa Rima u pristanite monarhi-
je, koga ne bi ni ostavljala, da nije bilo grenoga ludila
Bruta i Kasija.38
Kad je Kleopatra iz daleka poznala Antonijevu ga-
Iiju, zaustavila je svoju lau, i primila gaje nanju. Slom-
ljen bolom i sramotom sedeo je on na prednjem delu
lae, i drao glavu obema rukama. Oseao je da je vo-
jni begunac, kao to ga je nazvao jedan oficir cara Tibe-
rija.39Neprijateljski brodovi su se pribliavali, ali su br-
zo odstupali pred tekim egipatskim. Samo jedan ostao
je uporan; na njemu se nalazio Makedonac Eurikles, i-
jega je oca Antonije nekada pogubio zbog gusarstva. Ali
Eurikles je u glavnom upravio svoje napade protiv jedne
37W. Drumann Geschichte Roms in seinem Gbergange von der
republikanischen zur monarchischen Verfassung, I Band, Berlin
1899, str. 355.
38Vell. II 85,3.
39Vell, I I 85, 3.
T
cariine lae, pune skupocenoga posua, i odustao je od
daljeg gonjenja. Posle toga triumvir je opet zauzeo isto
mesto, i ostao sam i nepokretan. Svest da je usred neod-
luene borbe ostavio vojsku i flotu, i obezglavljeno po-
leteo za caricom, stajala je pred njime kao utvara. Lju-
tio se na Kleopatru to ga je prvo savetim zavda, a x&-
tim povlaenjem upropastila. Bio je toliko turoban, da
tri dana ni sa kim rei nije progovorio. A ni carica, isto
tako naljuena, nije se pojavljivala. Ona se pred sobom
pravdala da je uinila samo ono to su Rimljani nepre-
kidno zahtevali od nje, - naime pola je u otadbinu. Ali
zato je triumvir pohitao za njom, i upustio bitku? U to-
me momentu najmanje gaje elela pored sebe, jer je on
mogao samo omesti njeno zakljuivanje mira sa Okta-
vijanom. Pa ipak, pored sve svoje bezobzimosti, znala
je da ga ne sme odgumuti, da sa njime zajedno mora po-
kuati odbranu Egipta.
Lae su prolazile pored Kefalenije, Itake i pored
obala Peloponeza. Na Kleopatrinu zapovest iskrcali su
se na grebenu Tainaronu, da se tu skupe egipatske lae,
i po mogustvu dozna ishod bitke. Na posredovanje
Kleopatrinih dvorkinja, Antonije se ovde izmirio sa cari-
com.40Begunci su doneli vest svo me zapovedniku da
je flota unitena, ali da je vojska sauvana. Triumvir se
ni tada nije pourio trupama, nego je poslao naredbu P.
Kanidiusu Krasusu da ih odvede u Aziju. Ta zapovest
stigla je odvie dockan, jer je Krasus ve ostavio vojsku.
Egipanka je htela da se oslobodi Antonija. Otpustila je
njegove prija telje, bogato nagraene, a sa njime je otila
do Paraitoniona; tu ga je ostavila, a ona produila put.
Triumvir je oekivao pomo od L. Pinariusa Skarpusa,
koji je boravio u Kireni sa etiri legije. Ali im je Skar-
40Dio, LI, 5,3; Plut. Ant. 67.
39
pus doznao za poraz svoga gospodara, nije vie hteo da
zna za njega; ubio je njegove poslanike, i legione predao
Oktavijanovom vojskovoi Galusu. Kad je Antonije uo
za to izdajstvo, pokuao je da se ubije; dva njegova pri-
jatelja, grki retor Aristokrat i Lucilije jedva su ga umir-
ili, i nagovorili da ide u Aleksandriju.
A Kleopatra je smelo glumom i prividom spasavala
svoj poraz. Kad se pribliila aleksandrijskom pristani-
tu, naredila je da se prednji delovi njenih laa okite lovo-
rovim vencima, i da muzika zasvira pobedniku pesmu;
tako je triumfalno ula u varo. Ali im je stigla, izdala
je zapovest da se pogube svi istaknuti ljudi to su joj se
inili opasni; njihova dobra je konfiskovala. Na taj nain
osujetila je pobunu, jer nezadovoljnici nisu vie imali
voe. Zatim je umo poela da se priprema za otpor Ok-
tavijanu. Pre svega htela je da to vie blaga sakupi. Sve
javne kase prenesene su u Aleksandriju; nisu ak pote-
ene ni skupocene stvari iz hramova.41Uz to, poslala je
izaslanike kneevima i zapovednicima Sirije i Azije, i od
njih traila<da je pomognu protiv Oktavijana. Naroito
je raunala da e joj pomoi, ili joj bar u nudi dati
utoita medski kralj, ija je ki boravila kod nje. Da bi
ga to sigumije pridobila, pogubila je njegovoga nepri-
jatelja, jermenskog kralja Artavazdesa, zarobljenoga jo
34 god. i poslala mu njegovu glavu 42U stvari, bez odre-
enoga plana, Kleopatra je imala mnogo projekata: as
je htela da se sama brani u Egiptu, as opet da skupi voj-
sku sa celoga Istoka, i da da odsudnu bitku u maloj Aziji;
potom je nameravala da ode u paniju, i tamo raspiri
bunu protiv Rima.
41Dio, LI, 5,5; J oseph. contra Apion. II, 58: ,,patemosque deos
et sepulcra progenitorum depopulata est.
42Dio, LI, 5,3-5, Strabo, XI, 14, 15, 532.
40
Najzad je namislila da preko Crvenoga Mora pobeg-
ne sa svojim blagom, a da Antoniju ostavi odbranu Mi-
sira. Da to ostvari, naredila je da lee preko sueckog
zemljouza preu u arabski zaliv, i da se u tome zalivu
sagrade novi brodovi. Ali namesnik Sirije K. Didius,
voljan da pree Oktavijanu, nagovorio je susedna ple-
menabeduina da unite sve to su sagradili cariini lju-
di. Arabljani su napali radenike, oterali ih, i spalili la-
e.43
Krajem meseca oktobra prispeo je Antonije u Alek-
sandriju. Tu je slomljeni zapovednik bez vojske na ve-
likome pristanitu na kraju jednoga nasipa, nedaleko od
Posejdonovoga hrama, sagradio sebi usamljeni stan.
Nazvao ga je Timonion, po imenu atinskoga mizantropa
Timona.44U njemu je boravio sasvim sam, potonuo u
pesimistike meditacije o neverstvu prijatelja i o ljud-
skoj nezahvalnosti. Ali Kleopatra je znala da se novi
nain triumvirivog ivota ne slae ni malo sa njegovim
karakterom, i da e ga on brzo napustiti.
U tome su dole vesti to su prenule Antonija. Prvo
mu je Kanidius Krasus javio da je makedonska vojska
izgubljena. Zatim je uo kako su kneevi male Azije i
Sirije prili Oktavijanu. U toj ozbiljnoj situaciji Kleopa-
tra je esnaestogodinjeg Kaizariona proglasila za puno-
letnog, i po grkome obiaju upisala u listu mladih lju-
di, da bi osigurala sebi naslednika. U isto vreme triumvir
je dao virilsku togu svome i Fulvijinome sinu, etmaes-
togodinjem Antilusu.45Za vreme tih ceremonija naro-
du su davani pokloni i prireivane sveanosti. Posle to-
43Dio, LI, 7, 1; Horat. Carm. I, 37, 13: Vix una sospes nevis
ab ignibus.
44Plut. Ant. 69,70; Strabo, XVI, 1,9.
45Dio, 21,6,1, 2; Plut. Ant, 71.
41
probudila nada da e i ovoga rimskoga zapovednika pri-
dobiti, i pomou njega obezbediti svoju vlast u Egiptu.
Tada je poelo iskuenje da izda Antonija, koga nikad u
istini nije volela nesebinom ljubavlju. Poela je da se
tajno dogovara sa Tirzusom, ali u Antoniju se probudi
sumnja, i on naredi da se Tirzus iiba. Zatim ga poalje
natrag Oktavijanu sa pismom gde se unekoliko izvinja-
va za svoj postupak. Carica se poboji da Antonije ne pre-
duzme to protiv nje; da bi ga odobrovoljila, proslavila
je sa velikom pompom njegov dan roenja. To je naiv-
noga Rimljanina neobino dirnulo, tim pre to je ona,
malo ranije, svoj dan sasvim skromno provela, kako je
odgovaralo nepovoljnim prilikama u kojima su se na-
lazili. Tako je triumvir oscilirao izmeu nade i straha,
utuenosti i razuzdanosti.
Sa zapada i istoka nadirale su Oktavijanove trupe ka
egipatskoj granici. Peluzion, klju istonoga Egipta,
predao se posle vrlo slabe odbrane, a vojskovoa Sele-
ukos osumnjienje da je na Kleopatrin nalog izvrio iz-
daju. Carica se opravdala na svirepi nain: predala je
Antoniju u ruke Seleukosovu enu i decu, da im se os-
veti.51
J edno vreme izgledalo je da se srea okree Antoni-
ju: on je potisnuo neprijateljsku konjicu to se kroz del-
tu probila do Aleksandrije sa elanom iz njegovih prolih
ratovanja. Gord na svoju pobedu doao je carici, jo sav
pokriven prainom, poljubio je, i pokazao joj najhrabri-
jeg svoga konjanika. Njega je Kleopatra nagradila zlat-
nim lemom i pancirom; vojnik je zahvalio, uzeo pok-
lon, ali je jo iste nii preao neprijatelju.
Oktavijan nije hteo da napada; nadao se u Kleopa-
trinu tajnu pomo. A u Antoniju je ponovo oivela nje-
51Dio, LI, 9, 5,6; Plut. Ant, 74.
44
gova stara snaga, pomeana sa lukavstvom. Poslao je
Oktavijanu poziv na dvoboj; ovaj mu je prezrivo odgo-
vorio da moe izabrati mnogo drugih naina, ako mu se
umire. Zatim je Antonije na strelama ubacivao u nepri-
jateljski logor ceduljice, na kojima je stajalo da e sva-
ki vojnik koji mu pree dobiti 6000 sestercija. Siguran
u svoju vojsku, Oktavijan joj je sam itao to obeanje.
Posle toga Antonije je navalio na neprijatelja, ali je bio
odbaen. J o mu je, kao jedino spasenje, ostala flota.
Uoi dana kad je trebala da bude odsudna borba i na
suvu i na moru izmeu dva nekadanja saveznika, An-
tonije je veerao obilnije no obino. Sluiteljima je nare-
dio da mu sipaju vie vina nego inae, jer e, govorio je,
oni moda jo sutra sluiti druge gospodare, dok e od
njega ostati samo jo mrtvo telo.
Kad je iduega jutra, 1. avgusta 30 g., Antonije stao
na jedan breuljak da posmatra bitku, video je kako, na
tajnu zapovest cariinu, i njegova flota i njegova konji-
ca prelaze neprijatelju; samo su veterani do poslednje-
ga trenutka ostali vemi svome gospodaru. Poraeni tri-
umvir je zavapio: Izdat sam od one za koju sam se bo-
rio. Odjurio je u carsku palatu, ali Kleopatre u njoj ni-
je bilo. Rekli su mu da je se carica sakrilau mauzoleum,
da ne padne u ruke neprijatelju. To je zaljubljenome
oveku bilo dovoljno; gnev su odmah smenili ljubav i
saaljenje. Ali Kleopatra je htela da se definitivno oslo-
bodi oveka koji je nje radi sve proigrao. Verovala je da
e tada dobiti oprotaj od Oktavijana, povedena za po-
bednikovim nejasnim obeanjima. I ona iz grobnice po-
alje vest Antoniju da se ubila. Ovo je dejstvovalo onako
kako je ova strahovito perfidna ena predvidela: pobe-
eni i izigrani triumvir reio se da uini kraj svome i-
votu, za koga ga nita vie nije vezivalo. Viknuo je: ta
eka jo, Antonije? taje za tebe ivot, kad ti je oduze-
ta ona zbog koje si jedino hteo da ivi. Uao je u sobu,
skinuo oklop i rekao: O Kleopatra, ja nisam alostan
to si ti otila pre mene, jer u uskoro biti s tobom. Ali
mi je teko da pomislim kako sam ja, tako veliki vo-
jskovoa, manje hrabar nego jedna ena. J o ranije
ugovorio je sa svojim odanim robom Erosom da ga ovaj
ubije, kad on to zaeli. I sad je traio od roba da mu is-
puni elju. Eros je zamahnuo ma, ali je proboo sebe, i
pao pred gospodareve noge. Tada je sam Antonije za-
boo ma u telo. Svi u dvoru pomislili su da je njihov
gospodar ostao na mestu mrtav, i poeli su glasno da
nariu. Na to se Kleopatra pojavila na krovu mauzoleu-
ma, da vidi ta je. Neko je spazi, i uzvikne da je ona i-
va. Kad je Antonije to uo, traio je prvo da ga ubiju, a
posle da ga odnesu Kleopatri. J er Oktavijanovi vojnici
mogii su doi svakoga asa, a on je hteo da umre kraj
svoje ene. I Kleopatra je poslala svoga pisara Diomeda,
da joj dovede ranjenika. Sluge su odnele Antonija do
vrata grobnice. Ali carica nije smela da otvori teka vra-
ta, bojei se Oktavijanovih ljudi. Zato je krvavi i smrt-
no ranjeni triumvir vezan za uad to su se nalazila na
krovu grobnice koja se jo zidala, a Kleopatra i njene
sluavke svukle su ga do prozora, i unele unutra. U tome
trenutku carica je osetila veliko saaljenje prema svome
najvemijem prijatelju, od koga je pamtila samo dobro.
Brisala mu je krv, nazivala ga je svojim gospodarem,
suprugom i imperatorom, cepala je od tuge haljine, i
udarala se u grudi. edni samrtnik zatraio je pehar vina;
zatim je govorio Kleopatri da ostane u ivotu, ako to
bude mogue bez sramote, ak ju je upuivao na jedno-
ga pouzdanog oveka, pomou koga e izmoliti opro-
taj od osvajaa. Savetovao je da ne ali njegovu sada-
nju nesreu, nego da se sea prolih monih i sjajnih
dana. Najzad se u njemu probudila ljubav prema otad-
46
bini; rekao je da je srean to ga je Rimljanin pobedio.
I u naruju Kleopatrinom izdahnuo je tragini rimski tri-
umvir.52
Poslednje nenosti cariine prema nekad hrabrome i
dostojanstvenome ratniku, ije je kvalitete svesno izo-
paavalaprilagoavajui ih svojim smerovima, ne uma-
njuju njen zloinaki stav. J er ostaje injenica da je la-
nom veu o svojoj smrti ubila Antonija, i da nije htela
da rtvuje sebe ni onda kad je on bio u agoniji, nego ga
je uadima jo vie razranjavila. Proraunatost svakog
njenog postupka, iza koga je uvek stajala slavoljubivost
ili samoivost, greno odudaraju od samozaboravnog
triumvirovog ostvarivanja njenih interesa. I zato to ga
je zanela jedna velika i sudbonosna strast, Antonije ne
izaziva prezrenje, ni pored sve svoje skoro neuraunljive
razmekanosti.
Kad su Oktavijanu doneli krvavi ma Antonijev, on
se povukao u unutranjost logora, i plakao je za svojim
zetom i negdanjim politikim i ratnim drugom. I ako je
u stvari eleo da mu se Antonije skloni sa puta, njegove
suze nisu bile neiskrene. Svaki je morao aliti plemeni-
toga rimskoga zapovednika, koji je tako lakoumno do-
veo sebe do propasti. Da bi dokazao kako ne nosi odgo-
vomost za smrt Antonijevu, Oktavijan je sazvao skup
prijatelja, i proitao im je svoja pisma, puna razumnih i
umerenih zahteva, i Antonijeve gorde i arogantne odgo-
vore.51Tako je konano utvrdio kod sviju uverenje da
triumvira nosi na dui samo Kleopatra.
U tome je carica javila Oktavijanu da Antonije umi-
re. Grobnicu nije ostavljala; smatrala je da e je spasiti
strah pobednikov da ona ne spali svoje blago. A Okta-
52Plut. Ant. 76,77; Dio, LI, 10; SueMt^. 17.
53Plut. Ant. 78.
47
vijan je poslao rimskog viteza Prokulejusa, tobo da pre-
govara sa Kleopatrom, a u stvari da vidi na koji se nain
moe ona zarobiti. Egipanka nije putala poslanika u
mauzoleum, nego se ispela u podzemni sprat, i govorila
je sa njime kroz zatvorena vrata. Postavila je svoje
uslove: da se odri egipatsko carstvo, i da se njenoj de-
ci osigura presto, a njoj sigumo utoite. Prokulejus ni-
ta nije obeao, ali joj je dao nade da e njegov gospo-
dar imati obzira.
Iduega jutra doao je novi poslanik, vitez Komelius
Galus. U isto vreme pribliavao se grobnici Prokulejus,
sa dve sluge. Galus je naroito produavao pregovore
na vratima, a njegovi pratioci popeli su se lestvicama do
prozora gde je Antonije bio provuen, i kroz njega su se
spustili. J edna cariina sluavka spazi Prokulejusa i
uzvikne: Nesrena Kleopatro, ti iva pada u ruke ne-
prijatelju. Kleopatra je htela da se odmah probode
maem, ali je Prokulejus zadrao, i uveravao da e Ok-
tavijan biti milostiv prema njoj. Odmah su pregledali da
nema kod sebe otrov. Oktavijan je poslao svoga oslobo-
enika Epafroditosa sa naredbom da je vrlo strogo u-
va, ali da se prema njoj ponaa kao prema carici.54A
zadovoljio je njenu molbu da ostane u grobnici, dok se
Antonijevo telo ne balsamira.
Dmgoga ili treega, avgusta Oktavijan je uao u
Aleksandriju. Varo je potedio, da bi njeno bogatstvo
neokmjeno pripalo Rimljanima, ali je naredio da se ubi-
je princ Antilus. Kaizariona je mati ranije poslala u
Etiopiju, sa jednim delom blaga.55
Zatim je carica odvedena u palatu. Dozvoljeno joj je
bilo da sahrani kraljevski opremljenogaAntonijapo egi-
54Ibid. 78.
55Ibid, 79.
48
patskom obiaju. Nariui nad svojim mrtvim muem
ona se toliko udarala u gmdi, da se razbolela od groz-
nice. Ovu bolest htela je da iskoristi da se umori glau,
ali Oktavijan je zapretio da e stradati njena deca, ako
to uini.56Pretnja je dejstvovala: carica je pustila da je
lee, i poela je da uzima hranu. Ali je i dalje do ludila
dovodila misao da moe ukraavati u Rimu Oktavijanov
triumf.57Da izvede sebe iz neizvesnosti zamolila je na-
jzad Oktavijana da je poseti, i on joj je ispunio elju. Ta-
ko je dolo do uvenog susreta izmeu savlaivaa Ori-
enta i pobeene vladarke Misira.
Kleopatra je raunala sa jo jednim sredstvom: da
utie na Oktavijana svojom linou. Iako je znala da
vie nije bila mlada vladarka koja je opinila Cezara, ni
draesna ena, to se kao Afrodita pojavila pred Anto-
nijem, nadala se da e treega rimskog zapovednika dir-
nuti svojim bolom.
Oktavijan je uao u crariinu sjajno nametenu sobu,
punu diktatorovih slika i statua. Kleopatra je leala na
malome niskome krevetu, obuena u prosti hiton. Od-
mah je skoila, sva crvena i preplaena, bacila se pobed-
niku pred noge, i nazvala ga je drhtavim glasom svojim
gospodarem. Rimljanin je naterao da sedne, i sam je za-
uzeo sedite pored nje. Tada je ona poela da se pravda,
i da svu krivicu svaljuje na svoj strah od Antonija. Kad
to nije ostavilo nikakav utisak na Oktavijana, pokuala
je da izazove njegovo saaljenje. Uzela je diktatorova
pisma, upuena njoj, i poela da ita mesta gde je on
priznaje za caricu Egipta. J adikovala je za njim, alila
je to i ona nije umrla, plakala je, jecala, i upravljala na
56Ibid, 82.
57Porhyr. za Hoz. c. 1,37. 30: Livius refert illam, cum de indu-
stria ab Augusto in captivitate indulgentius tractaretur, identidem di-
cere solitam fuisse ou pia^Peuoo|xai i. e. Non triumphabor ab alio\
Oktavijana preklinjue poglede. U mesto oekivanih
uteha, Rimljanin je uzdrano i kratko rekao: Umiri se,
eno, i ohrabri, nita ti se zlo nee dogoditi. Ove rei
ledeno su posekle caricu. Ipakje izvela jo jednu scenu.
Predala je Oktavijanu spisak svoga blaga, a blagajnika
Seleukosa, koji je izjavio da je spisak netaan, epala
je u najveem besu za kosu, i udarila ga nekoliko puta.
Kad je Oktavijan pokuao da je stia, odgovorila je kako
joj uasno pada to je u njenoj nesrei, dok je pobednik
udostojava svoje posete, jedan rob optuuje zato to je
metnula na stranu neki nakit, ali ne za sebe, nego da ob-
dari Oktaviju i Liviju, da bi njihovim posredovanjem is-
kupila milost. Ovaj momenat je vetaki odigrala; njime
je htela da ubedi pobednika kako joj je jo stalo do ivo-
ta. I ako je bila odlina glumica, nije uspela da obmane
trezvenoga ratnika. Upravo, vei glumac od nje, Okta-
vijan se pretvarao da vemje u njenu volju za ivotom;
izjavio je kako joj dozvoljava da obdari ene iz njegove
porodice, i obeao je da e sa njome postupiti veliko-
duno.58
Po jednoj verziji, Oktavijan je, posle sastanka sa egi-
patskom vladarkom, predstavljen kao uzor vrline, a ona
kao zavodna grenica. Ali takvo tumaenje nesumnjivo
je bilo tendenciozno.59
58Upor. Plut. Ant. 83. u Zonar, X 31,432. Plutarh kae da je Ok-
tavijan otiao uveren kako se carica, zavedena njegovim obeanji-
ma, nee ubiti. U stvari, nije ni malo izvesno da li je on eleo da
Kleopatra ostane u ivotu.
59Upor. Dio LI, 12, 13, 1-2. Ista se verzija nalazi i u pseuda-
hroninim sholijama, u izdanju Kelerovom (I, str. 32), gde je Ho-
racijevom stihu: ,,Vix una sospes navis ab ignibus, data alegorina
interpretacija: Cleopatram primum corporis sui intecebris Caesarem
cepisse, secundum Antonium, Augustum deinde temptasse, sed eum
eius vitasse complexus.
50
Dok je Oktavijan putovao kroz Egipat, zarobljeni-
cu je uvao osloboenik Epifroditos. Kad je se zapo-
vednik vratio u Aleksandriju, Rimljanin P. Komelius
Dolabela, koji je imao simpatija prema carici, javio joj
je da e za tri dana biti poslana za Italiju, zajedno sa de-
com. Poto nije mogla da se pomiri ni sa sramotom da
bude u trijumfu pokazana Rimljanima, ni sa milju da
dalje ivi bez carskog dostojanstva, videla je samo jedan
izlaz - smrt. Ali se pravila kao da pristaje da poe u Ita-
liju, i od Oktavijana je izmolila odobrenje da se oprosti
sa Antonijevim grobom. Na grobu je jadikovala: Pre
kratkog vremena, Antonije moj, sahranila sam te kao
slobodna, a sada je tvoja Kleopatra zatoenica kojoj
brane da uniti ovo zarobljeno telo; njega uvaju sa-
mo kao triumf nad tobom... Primi me u tvoj grob, jer
od kad si me ostavio, ivot je bio bedan za mene. Na
rastanku poljubila je grob, i okitila ga cveem. Sa nje-
nim bolom bila je izmeana supersticiozna alba na ne-
mo egipatskih bogova, koje je uvek pobono poto-
vala.
Kad se vratila u palatu, okupala se i sela za obed. Za
vreme jela doneo joj je jedan seljak korpu sa smokva-
ma. Kleopatra je udaljila kuvare, predajui im jedno
vano pismo za Oktavijana. Zatim je zapovedila svima
slugama da izau, a ona se zatvorila sa dvema svojim
vemim dvorkinjama, Irasom i Harmionom.
U pismu je Oktavijan proitao cariinu molbu da je
sahrane pored Antonija. Brzo je naredio da se vidi ta je
sa njome. Bilo je kasno: Kleopatru su nali mrtvu na
zlatnoj postelji, ukraenu carskim nakitom (kskocjhiih.-
vr)v pacnXiKox;). Iras je isto tako bila mrtva, a Harmiona
je umirui nesigumom rukom nametala diademu na
elu svoje gospodarice. Na uzvik: ,,To je lepo, Harmi-
51
ono, odgovorila je: da, lepo, i dostojno jedne carice i
keri careva. Zatim je i ona pala mrtva.60
Na vest o Kleopatrinoj smrti doleteo je Oktavijan, i
pokuavao da je oivi pomou protivotrova psila, koji su
vaili kao ukrotitelji zmija, i koji su umeli da isisavaju
otrov iz tela.61Ali sve je bilo uzaludno.
Niko nije znao kako je izvreno ovo trostruko ubi-
stvo, jer svedoka nije bilo. Na cariinom telu nisu pro-
naeni nikakvi drugi znaci, iz kojih bi se moglo zaklju-
iti na trovanje, sem dva laka uboda na jednoj ruci. Ni
u sobi nije naeno ni jedno sredstvo to bi moglo pro-
uzrokovati smrt. Ali na obali morskoj, na koju su gledali
prozori cariine sobe, primeeni su tragovi od gmizanja
zmije. J edni su govorili da je smrt Kleopatrinu proizveo
ujed guje. Drugi su opet priali da se u korpi to je do-
neo seljak, ispod smokava nalazila zmija; kad je Kleo-
patra izvadila smokve, i primetila zmiju, viknula je:
Dakle ti si tu! zatim je digla rukav, i pruila joj ruku
da je ujede. Neki su opet tvrdili da seljak sa korpom
smokava nema nikakve veze sa vladarkinom smru,
nego da je ona drala u jednom egipatskom kragu gu-
ju to ju je ujela. Najzad mislilo se i da je Kleopatra u-
vala zmijin otrov u upljoj igli kojom je zakaivala ko-
su, i da je jedva primetnim ubodom u ruku pomeala ot-
rov sa svojom krvlju.62Ni sva ispitivanja uzroka Kleo-
patrine smrti modemih naunika nisu odvela krajnjem
rezultatu. Iskusna Orijentalaka sauvala je kao svoju
tajnu nain na koji se najlake umire. Ali oficijelna ver-
zija Staroga Veka bila je da je umrla od zmijskog ujeda.
60Plut. Ant. 84., 85.
61Dio, II, 14,35,15, i , upr. i Keller, Antike Tirwelt, II, 295.
62Plut.Ant. 86;StraboXVII, 1,10,795; Vell.II,87, l;SueUg
17,4; Hor. Carm, 1,37, 26-8; Galen, XIV, 236.
52
Zato je na poslednjem od svoja tri velika trijumfa Ok-
tavijan istakao Kleopatrinu sliku, oko ije se ruke uvija-
la zmija.
Postojale su i slutnje da Kleopatra nije sama izvri-
la samoubistvo, nego da je ubijena na Oktavijanovu za-
povest. U stvari, sigumo je samo toliko da je se Okta-
vijan starao da zlokobnu enu uini bezopasnom. J er i-
va carica pokuavala bi da mu se osveti, i bila bi nepre-
kidni povod za pobune pristalica nacionalne dinastije;
najzad kao poverenica velikoga Cezara mogla bi uvek
pretiti nekim neprijatnim otkriima. U ostalom Oktavi-
jan nije imao potrebe da ubija Kleopatru, poto je ve
znao za njene samoubilake namere; on je jednostavno
mogao da naredi uvarima da se povuku. Ali prava nje-
gova elja nije smela da se dozna; zato je rairio vest da
mu je cariinom smru oduzeta velika jedna drago-
cenost u njegovome trijumfu. Isto tako on je javno izra-
avao da se divi hrabroj smrti egipatske vladarke. Nare-
dio je da se sahrani sa svima carskim poastima, i da se
njeno telo poloi pored Antonijevog, kao to je elela. I
dve veme devojke pogrebene su pristojno, a njihove
bronzane statue postavljene su ispred grobnice Kleopa-
trine.63
Tako je carica Kleopatra umrla krajem septembra 30
g. pre Hr., stara 39 g., poto je 22 g. vladala Egiptom.
Na zauzimanje jednoga prijatelja, njene slike i statue
su poteene, a Antonijeve su unitene. Deca Kleopat-
rina i Antonijeva ukrasila su pobednikov trijumf u Rimu.
Zatim ih je Oktavijan uzeo sebi i vaspitao.
Kleopatri nije nedostajalo ni pameti ni sredstava da
blagotvomo upravlja svojom zemljom. Ali ona nije ima-
la vremena i interesa za staranje o ureenju drave, jer
63Plut. Ant 86; Prov. AIex. 21,45.
53
je bila zaneta irokim poiitikim planovima i ispreda-
njima naina kako da ih ostvari. Zato je pod njenom up-
ravom prebogati Misir bio u oskudici. Nastala je ak i
glad, kad je Nilske kanale mulj zaguio. Za vreme vlade
Oktavijana Avgusta Egipani su se oseali kao oslobo-
eni dugog jednog ispatanja.
Naroito zlu uspomenu ostavila je carica kod egi-
patskih J evreja koje je duboko mrzela. Za vreme jedne
gladi obila je J evreje pri razdavanju hrane, i to joj se ni-
je moglo zaboraviti. Posle pada Aleksandrije rekla je,
da bi spasenje bilo mogue samo kad bi ona, svojom
rukom, mogla da pobije sve J evreje. I u jevrejskim pro-
rokim poslovicama osuena je njena vladavina, a njen
pad pozdravljen reima: Memfis je sravnjen sa zem-
ljom.
I ako su Kleopatrine ambicije vodile nesrenim za-
pletima, carica je izvesno imala utanani nerv jedne ro-
ene politiarke i smelost jednoga oveka. Tom smelo-
u je ona, prva od egipatskih carica, izvojevala sebi sva
vladarska prava. J edina je ona od ena iz Ptolomejeve
dinastije davala da se izrauju novci sa njenom slikom
i imenom; na taj nain uspeno je ostvarila cilj kome su
uzaludno teile njene prethodnice.
Sva zapletena istorija ove intelektualno neobino
razvijene i kulturne ene privlaila je duhove udes-
nonou. Otuda je pojmljivo to je do IV ili V veka posle
Hr. postojao kult Kleopatre. Ali ivot i smrt egipatske
vladarke slue i u novo doba kao iva inspiracija pesni-
cima i umetnicima. Pored ekspirove tragedije, posve-
ene njoj i Antoniju, mnogi pesnici je pevaju, i esto
pogreno istiu erotinost pre svih njenih osobina.64
64 Heredia najsuptilnije osveava uspomenu na neobinu vla-
darku.
54
Nama izgleda da je u Kleopatri dominirala tenja za
vlau, za perpetuiranjem sebe kao slavne carice. Ona
je samo jedno strasno elela: da pod sobom vidi to vie
pobeenih zemalja. Zato je svesno birala mone Rim-
ljane, da joj oni kre put slavi. Ni u jednom njenom pos-
tupku nema pasionirane zanesenosti; sve je kod nje bi-
lo proraunato, procenjeno, odgumljeno. Njen veliki
plan ostao je promaen, ne zato to je podiegla osea-
njima, nego to su se sve njene konstrukcije slomile o
elinost jo prisebnijeg neprijatelja.
U svakom sluaju, i pored mnogih i neospomih za-
la to je poinila, Egipatska carica ostaje jedna od naj-
privlanijih linosti Staroga Veka, jer je znala da kra-
ljevski sprovodi svoju volju, i jer je umela da umre na
izvanredno gospodstveni nain.
(Misao, Beograd, 1. i 16. mart 1925,
str. 374-382; 1. april 1925, str. 484- 494; 16. april
1925, str. 564-570; 16. maj 1925, str. 725-733)
PESNIKINJEIFILOSOFKINJE
STARE GRKE
Danas vie nije potrebno dokazivati da ene sa ve-
likim smislom stvaraju u knjievnosti i umetnostima, da
sa sigumim uspehom rade na nauci, i da stiu sve temelj-
niju podlogu za svoje usavravanje. Lepi rezultati koje
su ene ostvarile u raznim organizacijama, sprovedenim
i sa savesnom doslednou i sa energinom istrajnou,
njihovi nauni pronalasci i umetniki produkti koji mo-
gu da izdre takmienje i sa najizvrsnijim produktima
ljudi - da podsetimo samo na epohalna otkria Sonje
Kovaljevske ili gospoe Kiri, na duboko etike romane
Dorda Eliota i na bele seveme fantazije Selme Lager-
lef, na spiritualnu oseajnost Elizabete Brauning i na iv
izraz Hristine Roseti, ili na Miting visoko talentirane
Marije Bakirev, sa koga pulzira ivot, - sve su to pre-
sudne injenice da se sa stvaralakom moi ene mora
raunati.
Ali ne samo u modemom vremenu, kad je enama
uglavnom osigurana mogunost da se neometano udub-
ljuju u ozbiljan rad, - i ako se i sad jo esto spotiu o
prepone nepoverljivosti, surevnjivosti i podcenjivanja
ljudi, - nego i u samom poetku istorijskog doba, kad
ta mogunost nikako nije ni postojala, bilo je ena koje
su jainom i toplinom svoga talenta, i irinom i svestra-
nou svoje erudicije, bile potpuno ravne ljudima. I ba
57
ta pojava je konani argumenat da je neistina sve is-
predanje o tobonjoj inferiomosti ene, da je ona bila
uvek dovoljno nadahnuta da izrazi svoja oseanja, i
uvek dovoljno zainteresovana da zadovolji tenje svo-
ga duha, ak i onda kad je njena potreba^za intelektual-
nim ivotom nailazila na daleko rapavije i nesmiljeni-
je udarce no to ih dobija modema ena, i onda kad su
okolnosti za njeno usavravanje bile u svakom pogledu
kukavne.
Zadraemo se na seriji ena koje su imale zasluga
za staru grku poeziju i filosofiju.
Sjaj duha starih Grka zasenjuje jo uvek, i pored svih
novina civilizacije i tvorevina vie kulture. Ostae kao
besmrtna vrednost tendencija grke umetnosti ka har-
moniji i meri, odudarae venom lepotom od monstm-
ozno nesrazmemih pokuaja umetnosti primitivnih na-
roda, i bie za sve vekove najsavreniji ugled.
Intelektualni razvoj grkih ena bio je samim dm-
tvenim ureenjem skoro iskljuen. Stari Grci, i ako u
svemu dragom vrlo napredni, gledali su u njima nia
bia, i namenjivali im samo skuene poslove. Pa ipak,
u prkos svemu, meu olimpijskim drutvom predstav-
nika grke poezije i filosofije nailazimo na jedan, ne sa-
svim neznatan, broj ena ija je saradnja imala nepo-
bitnih zasluga. Treba pomenuti i da su Grkinje bile ve-
like umetnice u sviranju i u igranju, samo je tu njihova
slava efemema.
J o u doba kad se pesnika i moralna refleksija nije
odvojila od mita i religije, u dobu koje je pre mitoloko
nego istorisko, nailazimo na prvu grku pesnikinju. Ona
je bila ki Kleobula, jednoga od sedmorice mudraca ko-
ji su dali prapoetke grke spekulacije, po ocu nazvana
Kleobulina (pravo ime bilo joj je Eutemis). Plutarh iz
Heroneje u svojoj Gozbi sedmorice mudraca opisu-
58
je je kao mudm devojku, proslavljenu vetinom zadava-
nja zagonetaka u stihovima, koje su zbog svoje duhovi-
tosti doprle ak do Egipta. Od nje je sauvana samo ova
zagonetka: J edan otac ima dvanaest sinova; svaki od
njih ima dvaput po tridesetoro dece sa dvojakim licem:
jedna su bela, dmga cma. Sva su ona besmrtna i vena,
ali ipak sva izdiu i umiru. (Godina, meseci, dani i no-
i).
Odmah posle ovoga poetka rascvetava se dorsko-
eolska poezija ena. Najistaknutija predstavnica te poe-
zije, a zacelo i najvea od svih pesnikinja to su ikad
postojaie, jeste mlaa savremenica liriara Alkeja, Safo.
Ona sebe, na eolskom dialektu, naziva Psafom. ivot
ove pesnikinje obavijen je tako romantinim legendama
da, strogo nauno govorei, moramo priznati da o njenoj
linosti ne znamo skoro nita pouzdano. Ona je porek-
lom sa ostrva Lezbosa, ali se ne zna je li roena u Ere-
su ili Mitileni (bie da je se iz svoga rodnoga mesta Ere-
sa docnije preselila u vee, u Mitilenu). Iz otmene je
kue, iji su potomci zauzimali visoke poloaje u Alek-
sandrovoj vojsci. Herodot (II, 135) pominje njenoga oca
Skamandronima i brata Haraksa, koji je u Egiptu pro-
davao skupo lezbisko vino. Na zenitu svoje slave bila je
Safo 610. g. pre Hrista, a ivela je jo 598.g. Napustila
je Mitilenu, ne zna se zbog ega, i probavila je neko vre-
me na Siciliji. Verovatno je bila udata, ali je nepoznato
za koga, i koliko. U jednome stihu pominje svoju ker.
Imam divnu erku, moju milu Kleis; ona lii na zlatan
cvet, i ja je ne bih dala za svu Lidiju, ni za dragi Lez-
bos. Ne izgleda da je doekala veliku starost, jer epitet
yepavtepa (starija ena), koji ona sebi daje, moe da
bude relativan. Postoji legenda da je se Safo, prezrena i
odgumuta od lepog mladia Faona, strmoglavila u more
sa vrha leukadske stene. Naunik O. Miler misli da je
59
Faon bio mitska linost koju je Safo slavila u svojim
pesmama, a da je skok sa leukadske stene fantazija. U
stvari zna se za nekoliko mitova o Faonovoj lepoti, ud-
noj privlanosti i neosetljivosti za ljubav. Severijus pria
da je Afrodita poklonila Faonu kutiju od alabastera sa
balsamom koji mu je davao mo da fascinira sve ene.
J edna od njih, (ne pominje joj ime) strmoglavila se sa
Leukadske stene, od oajanja to joj Faon ne odgovara
na ljubav. Apostojao je i jedan religiski obred, za vreme
Apolonovih praznika, kad su se krivci, izabrani da budu
rtve, bacali sa visokih stena u more. Pri tome su injeni
pokuaji da se oni spasu, i kad je to polazilo za rukom,
slati su u tuinu. Bie da su pesnici taj obiaj alegorino
primenjivali na Ijubavnike. Adison65daje jedan fingiran
ali briljantan opis Safine smrti. Po njemu, Safo sa Lez-
bosa, zaljubljena u Faona, dola je do hrama Apolo-
novog, obuena kao mlada, u odelu belom kao sneg.
Imala je na glavi venac od mirta, a u ruci mali muziki
instrumentkoga je samapronala. Poto je otpevalahi-
mnu Apolonu, poloila je venac na jednu, a harfu na
drugu stranu oltara. Tada je skupila oko sebe odelo, kao
spartanske devojke, i na oigled hiljade zaprepaenih
gledalaca, uputila se pravo najviem vrhu stene. Kad se
uspela, izrecitovala je jednu svoju pesmu, i survala se sa
stene, bre no iko pre nje. Mnogi od gledalaca priali su
da je potonula u jezero, i da se iz njega nije vie pojav-
ila; drugi su govorili da nije potonula, nego da se pretvo-
rila u labuda i odletela. Moda se to samo uinilo gle-
daocima, zbog beline i lepranja njenog odela, a moda
se doista metamorfozirala u muzikalnu i melanholinu
ticu.
65Spectator, No. 223,Nov. 15,1711 andNo. 233,Nov. 27,1711.
60
Na suprot ovome, nekoliko epigramista u Grkoj
Antologiji izriito tvrde da je Safo sahranjena na mi-
tilenskom groblju.
Srednja atika komedija (404-340 g.) parodisala je
Safo, dve stotine godina posle njene smrti, i stvorila o
njoj runu sliku. Pod naslovom ,,Safo ostalo je est
komedija, od komediografa Ameipsiasa, Amplisa, An-
tifana, Difilusa,66Efipusa i Timoklesa, a pod naslovom
,,Faon dve od Antifana i Platona. U svima njima Safo
je bezobzimo karikirana. Prvi hrianski pisci prihvatili
su kao istinu sve to su komediografi rekli o Safi.
Povodom toga, stvorena je itava jedna velika literatu-
ra u kojoj su ugledni antiki i modemi naunici zalagali
svoje autoritete da je jednom za svagda odbrane, ili da
definitivno optue Safo.67
Bio bi vanredno prijatan posao spasti reputaciju jed-
ne velike ene, ali se mi na tome pitanju neemo zadra-
vati. Napomenuemo samo da je neprijateljstvo kome-
diografa prema Safo moda poteklo iz predrasuda Ati-
njana o eni. Kod J onaca uopte, a naroito kod Atinja-
na, poloaj ene, jo i u Periklovome veku, bio je veo-
ma teak. Dok su Atinjani davali najbolje proizvode u
svim oblastima duhovnog ivota, atinske ene, zatvo-
rene u jedan nepristupaan deo kue, nisu se pomaijaie
66Bez obzira na hronologiju, Difilus prikazuje kao ljubavnike
Safine dva najpakosnija ismevaa, Arhiloha i Hiponaksa.
67Friedrich Gottlieb Welcker zastupao je ozbiljnim argumenti-
ma moralnu istotu velike pesnikinje u svome delu Sappho von ei-
nem herrschenden Vorurtheil bejreit, Gottingen, 1816. Nema ni ma-
lo objektivnosti u unim napadima Mure William-a (Sappho and
the ideal love of the Greeks, u Reinisches Museum fiir Philologie,
1847). Posle odbrane eminentnog klasinog filologa Willamovitz-
a stvar je uspeno rasvetljena u Safinu korist.
61
iz tame kuevnog ivota. Postepeno su se formirala
pravila o obrazovanju koje ena treba da dobije. Naime,
valja je nauiti da vodi kuu i zapoveda sluavkama, i
da neguje decu dok su mala. ak i Perikle kod Tukidi-
da (II, 45) kae da je najbolja ona ena, o ijim bilo do-
brim ili ravim stranama ljudi najmanje govore. Atinjan-
ke nisu imale ni slobodu junakinja Homerovih, na pri-
mer jedne Nauzike. Samo je heterama bilo dozvoljeno
da kultiviu svoj duh, i da uestvuju u javnim poslovi-
ma. Zato je Atina dala samo jednu veliku enu, Aspaz-
iju, veoma uticajnu linost u atinskoj politici, uvenu i
po tome to je prva osnovala u svojoj kui vrstu literar-
nog serkla.68
Meutim, Eolci i Dorci bili su irokogmdiji prema
enama. Kod njih se ouvala stara grka tradicija, kako
je opisana u mitologiji i epskoj poeziji, i po kojoj ena
uzima uee u drutvu i javnim zabavama. Eolskim i
dorskim enama bilo je doputeno da slobodno izraa-
vaju svoje misli i oseanja. Na taj nain mnoge od njih
dole su do literame slave. A Atinjanima, ubeenima da
ena treba da ostane zaziana izmeu etiri kuna zida,
morala se uiniti preterano slobodna ena koja je pisala
pesme, kao ljudi, i u njima javno govorila o svojim os-
eanjima. Zato sa najveom obazrivou treba primiti
tvrenje konzervativnih komediografa, od kojih, u os-
talom, isto tako nijedan veliki ovek nije ostao neisme-
jan. Nesumnjivo u prilog Safo ide i to to su savre-
68 Aspazija iz Mileta, draga ena Periklova, donela je iz svoje
jonske otadbine utanano razumevanje filosofije. Duhovno beskra-
jno nad svim atikim enama, ona je bila inicijator ogromnog
duhovnog poleta u Atini posle persiskih ratova. Kao suvie slo-
bodoumna nije se sviala komediografima; oni su je ismevali, okriv-
ljavali za samski i peloponeski rat, i rasprostrli netano shvatanje da
je ona bila obina hetera, sa neto duhovitosti.
62
menici, najobaveteniji o njoj, dali mnoga veoma laska-
va miljenja o svojoj pesnikinji.
Izvesno je da Safo nije bila hetera. Herodot (11,135)
pominje njenu pesmu, u kojoj ona kori svoga brata
Haraksa to je u Egiptu otkupio po vrlo skupu cenu u-
venu kurtizanku Rodonis, i pustio je na slobodu. Safo se
zacelo ne bi mogla buniti protiv tog bratovljevog pos-
tupka, da je sama bila hetera. U ostalom, jo su neki stari
literatori pravili razliku izmeu hetere Safo i pesnikinje
Safo. U prilog naem miljenju govori i Alkej. U svo-
jim stihovima naziva on pesnikinju ednom i ljup-
ko nasmejanom Safo, okienom vencem od ljubiica
(Io7tA.ok, ayva, neM.txoneiae Edropoi). Zbunjen i uzbu-
en, on se ne usuuje da joj izjavi ljubav. Hou neto
da kaem, ali me stid zadrava. A Safo mu na tu za-
gonetku odgovara: ,JDa te je promala strast prema do-
brom i lepom, i da se tvoj jezik nije spremio da kae
neto zlo, stid ne bi pokrivao tvoje lice, nego bi govo-
rio ono to je pravo. Nee biti mogue da ovako govo-
ri jedna hetera.
U Sparti su postojala udruenja ena, na elu kojih
su stajale najtalentiranije i najobrazovanije ene; tu su
se mlade devojke obrazovale, i uile da pevaju i recitu-
ju. Slino tome, ene na Lezbosu ustanovile su kult
umetnostima, samo u veem obimu i intenzivniji, jer
je, u opte, u temperamentu Eolaca postojala jedna pa-
sioniranost, pred kojom su bledela oseanja Doraca i
J onaca. Toga kulta radi obrazovani su klubovi gde se
negovala poezija i muzika. Izgleda da je Safo bila cen-
tar najveeg takvog estetikog kluba, namenjenog da
slui Muzama. Oko nje su se kupile devojke iz raznih
krajeva Grke, da ue poeziju i muziku, kao to su se
docnije kupili aci oko filosofa atinskih. Sauvana su
imena etmaest Safinih drugarica (eiaipai) i uenica
63
(luariTpiai).69Udruenja eolskih ena poreena su sa
manastirima i pansionatima, zatim sa konzervatoriju-
mima za muziku i deklamovanje, najzad sa literarnim
serklovima.
Ali nije iskljuena ni mogunost da je Safo bila
svetenica boginje Afrodite, koja na Lezbosu nije bila
samo hipostaza enske lepote, nego svemona boginja,
i da su uenice brale cvee boginji, i igrale i pevale pred
njenim kipom. Safo naziva svoju kuu domom gde se
neguju muze (|a.ouaoJioXa) oikiav), od koga alost mo-
ra da bude daleko. Kao i sve ene sa Lezbosa, ona stav-
lja umetnost vie svega, ponosi se svojim pesnikim ta-
lentom, i smatra da se sva materijalna preimustva gube
pred duhovnima. Sa krajnjim saalenjem govori o nekoj
eni to nije imala drugih odlika sem porekla, bogatstva
i lepote. Kad umre, sva e biti sahranjena; nikakva
uspomena nee ostati od tebe, potomstvo nee znati za
tvoje ime, jer ti nema deo rua pijerijskih.70Lutae
bez slave po odajama Hadesa, Iebdei meu senkama
najneznatnijih mrtvaca. U jednom fragmentu s pono-
som istie: Mislim da e nas se ljudi seati i u buduim
vekovima", a o Muzama kae: ,,one su mi dale svoje da-
rove, i nainile su me slavnom.
Lirika Safina je raznovrsna; znamo da je pisala him-
ne, ljubavne pesme i epitalamiume (pesme koje se pe-
vaju mladencima). Njeni stihovi pokazuju raskono obi-
Ije oblika, njen izraz je sugestivan svojom neposred-
nou, skala njenih tema je bogata; ona ide od burlesk-
nog podsmeha velikim nogama jednoga devera i nes-
tanih oseanja iparice, do ozbiljne i teke erotike, do
69Ona pominje Anaktoriju iz Mileta, Gongiju iz Kolofona, Eu-
neiku sa Salamine, Gorinu, Atidu i Mnasidiku.
70Pijerijske rue su bile dar pesnicima. Pijerija je rodni kraj
Muza, pod Olimpom.
64
tragike ostavljenosti. Niko nije tako uspelo kao ona dao
mir noi obasjane meseinom i siestu junjakog let-
njeg dana. Inspirisanost njena moe da se poredi samo
sa nekim stavovima Platonovih dijaloga. Zato, udaramo
glasom na to, nikakvo pedantno i dokono istraivanje
nee umanjiti lepotu Safine poezije.
Postojalo je devet knjiga Safinih pesama, sve su one
izgubljene. Podela pesama u njima bila je izvrena pre-
ma metrima. Prva knjiga sadravala je pesme u safi-
jskom stihu, - to je metar koga je Safo pronala. U sva-
koj od knjiga nalazile su se pesme najraznovrsnijih ide-
ja i oseanja.
Prava predstava o privlanosti, pasioniranosti i vred-
nosti Safine erotine lirike moe se dobiti samo upoz-
navanjem sa istina mnogobrojnim, ali veinom kratkim
fragmentima to su nam ostali od njenih pesama (ima ih
170). Srenim sluajem ouvane su i dve cele pesme.71
Prva je uvena i divna Himna Afroditi. Nesrena u
ljubavi, Safo preklinje Afroditu da doe, i uini kraj
njenim bolovima.
Besmrtna Afrodito to sedi na prestolu ukrae-
nom raznim bojama, keri Zevsova to snuje lukav-
stva, molim te, kraljice, ne ubijaj duu moju tugom
i bolom.
Nego doi kao pre, kad si jednom ula moj glas,
pa ostavila zlatnu palatu oevu, i dola na kolima u
koja su upregnuti vrapci, to te vode s neba, dodiru-
jui svojim krilima crau zemlju.
71 Theodor Bergk, u Poetae Lyrici Graeci, III Band, 4 Aufl.,
Leipzig, 1882, dao je, prema citatima gramatiara i leksikografa, sve
to je mogue pripisati Safi. Pesme su svakako postojale do treeg
veka posle Hrista, a tada su spaljene u Carigradu i u Rimu, zajedno
sa pesmama drugih liriara.
65
Oni brzo stiu, a ti, blaena, s osmehom na be-
smrtnom licu, Pita ta mi je sad, to te opet zovem.
I koga ludo moje srce najvie eli da vidi? Pita
me: eli ii da te ko voli? ta te, Safo, alosti?
Ako ta lepota koju ti voli bei od tebe, neka od ovo-
ga asa tri za tobom, ako odbija tvoje poklone, neka ti
ih sama daje, a ako te ne voli, neka te smesta zavoli.
Doi mi, preklinjem te, i sad, izbavi me od tekbg
bola, i ispuni mi sve ono to moje srce eli. Budi moja
zatitnica".
U ovoj pesmi Safo je ublaila odvie jaku elju, ko-
ja bi mogla biti neprijatna, posredovanjem boginje
Afrodite. Safina erotika nije disharmonina i neumerena
kao persiska ili arapska, nego je sauvala isto grka
preimustva, meru, sklad i ritminost.
Druga, isto tako uvena i izrazita pesma, glasi:
ini mi se ravan bogovima ko sedi prema tebi, i
slua tvoj prijatan glas i mili smeh, jer meni od toga bur-
no zakuca srce. im te vidim, ma za as samo, ja izgu-
bim glas, jezik mi zanemi, vatra mi prolazi telom, ne vi-
dim nita, u uima mi umi, hladan znoj mi tee sa ela,
drhtim celim telom, zelenija sam od trave, i u svome
ludilu izgledam neto malo bolje nego mrtvac.
Rimski liriar Katul preveo je ovu pesmu, i posvetio
svojoj Lezbiji (LI).
Ostao je izvestan broj stihova iz Safinih epitalamiu-
ma. U njima se nalaze najlepe slike iz prirode i naj-
harmoninijaporeenjaklasinepoezije. Ceojedan Sa-
fin epitalamijum sauvan je u Katulovom prevodu
(XLII, Vesper adest, invenes consurgite). Tojehormla-
dia i devojaka, u heksametrima.
66
U jednom odlomku daje Safo svee opis mladosti i
lepote: Kako se slatka jabuka rumeni na visokoj grani,
na vrhu najvie grane; berai su zaboravili da je uzberu;
ne, oni je nisu zaboravili, nego nisu mogli da je dohva-
te. enu bez muevljeve zatite poredi sa neznatnim
poljskim cvetom. ,,0na je kao zumbul koga pastiri u pla-
ninama gaze, kao rumeni cvet koji lei na zemlji. Safo
ima prefinjeno oseanje za lepote prirode; u fragmenti-
ma njenih pesama nailazimo na mnogo poreenja koja
to pokazuju. Zvezde oko prekrasnog meseca skrivaju
blistava lica kad on svojim punim sjajem sija nad zem-
ljom. Mesecje zaao, a i Plejade (Sedam Vlaia), po-
no je, vreme prolazi, - ja leim sama. Ljubav mi
iznova potresa srce, kao kad u umi bura obori hrast.
Ona pominje vesnika prolea, slavuja prijatnog glasa,
neno ispletene vence oko nenog vrata, i ,,san tam-
nih oiju, dete noi.
Ona i sebe analizira: Nisam po prirodi rava, nego
sam blaga.. Volim finou, i za mene Ijubav ima sjaj
i lepotu sunca... ali oni kojima inim dobro najvie
me vreaju. esto izraava mutna stanja svoje due:
,,Ne znam ta da radim, dua mi je podeljena... alos-
na sam i traim ... ,,Ne mislim da dodimem nebo dve-
ma rukama.
U svojim himnama poziva Safo Bogove da siu na
zemlju. Hodi, boginjo sa Kiprisa, i u zlatnim peharima
poslui nektar, ljupko pomean sa slastima., J lodite sad,
nene Gracije i zlatokose Muze. U jednoj oplakuje
Adonisovu smrt. Neni Adonis je umro; ta da radimo,
Kitarejke? Udarajte se u grudi, devojke, i derite svoje
haljine.
J ednostavnost Safinog stila esto je neodoljivo gra-
ciozna. Slatka majko, ne mogu da tkam, slomila me je
67
enja za jednim dekom. Devojko, devojko, zato si
otila od mene? - Nikad ti vie neu doi, nikad vie.
Ostao je i jedan njen dobar savet: Kad se gnev rairi
po grudima, uvaj se da jezik tvoj ne preska u ludo.
I sami fragmenti sasvim su dovoljni da opravdaju
ushienje Grka ovom neobinom enom, i da pokau
koliko je ona imala smisla za lepotu, ljubav, prirodu. Iz
njenih stihova odiu mirisi, boje, tonovi i svetlost J uga.
Lepota njenih stihova zanosila je sluaoce staroga Ve-
ka. Pisci u Grkoj Antologiji nazivaju je desetom Mu-
zom, detetom Afrodite i Erosa, uenicom Gracija, pono-
som Grke, drugaricom Apolonovom, i proriu joj be-
smrtnost. Kao to je Homer jedini bio nazvan pesnikom
(6 jroirjTn;), tako je Safo jedina bila nazvana pesniki-
njom (o jroirjTpia). Solon je rekao, kad je uo svoga
neaka kako recituje Safinu pesmu: ,,Ne bih bio zado-
voljan da sam umro, pre no to sam nauio na pamet ove
stihove.72Strabon u svojoj Geografiji pie: Safo je
bila udna linost (iJau^acrrov ti ^pilfia): ni u jednom
periodu, od kako ljudi pamte, nije se znalo ni za jednu
enu koja bi, ma i u nekoliko malo, mogla da se poredi
sa njom, po pesnikom talentu.
Od pohvala i priznanja starih pesnika, izdvaja se svo-
jom skladnou Horacijeva:
...spirat adhuc amor,
Vivuntque comissi calores,
Aeoliae fidibus puellae.73
Stanovnici Mitilene toliko su se ponosili Safom, da
su kovali njenu sliku na mitilenskom novcu,... i ako je
72Alian kod slobaos-a, Flovil, 29, 58.
73I sad se jo osea ljubav, i sad se jo osea toplina, povere-
na muzi eolske devojke.
68
ona bila ena, kako dodaje Aristotelo. Kao veoma ma-
lo slavnih ljudi, Safo je slikana i na antikim vazama.
Ali po svemu izgleda da nije bila lepa. Platon je u Fedro-
su naziva ,,divnom, no time svakako misli na lepotu nje-
nih pesama. Maksimus Tirius kae da je bila mala i cr-
nomanjasta, a Ovidije da je bila genialna, ali neugledne
spoljanjosti. Domoharis u Grkoj Antologiji", u jed-
nom epigramu statui Safinoj govori o njenim sjajnim i
umnim oima, a Anakreon pominje njen prijatan glas.
Kroz sve vekove ostala je Safina lirika predmet ivog
interesa i divljenja. Bajron je oduevljeno pevao o ostr-
vima grke: ,,Where buming Sappho loved and sung.
A Adisonova tirada besmrtnoj grkoj pesnikinji moa
nije mnogo preterana. Izgleda, kae on, da se Safina
dua sastojala iz ljubavi i poezije. Ona je oseala strast
u svoj njenoj toploti, i opisala je u svim njenim mani-
festacijama. Ne znam da li nije moda dobro za ove-
anstvo to su njena dela izgubljena. J er Safini stihovi
su natopljeni takvom jednom nenou i ekstazom ko-
ja omaijava, da bi moda bilo opasno itati ih.
U svakom sluaju i ovo to je ostalo od nje dovoljno
je da je stavi u red najveih liriara svih vekova.
Safo nam je sauvala imena jo nekih pesnikinja.
Tako ona citira, kao svoje rivalke u poeziji, Gorgo i An-
dromedu. O njima nam nita nije ostalo. Meutim zna
se dajeDamofila, Pamfiliranka, prijateljica Safina, pe-
vala po ugledu na nju. Napisalaje himnu pergejskoj Di-
jani, iji je kult proslavljen na aziski nain. Izgleda da
je to imitacija Safine Himne Artemidi.
I za docnije vekove ostala je slavna Erina, Dorkinja
sa Telosa, iz 4. veka pre Hrista, i ako je umrla u devet-
naestoj godini. Pod njenim imenom ostala je epska pes-
ma Preslica (HA,aicTr|). Nju je, iz straha od majke,
tajno spevala bojaljiva devojka, sedei za preslicom.
69
Sadrina pesme je nepoznata, ali moe se sa dosta ve-
rovatnoe zakljuiti da je izraavala Erinina mlada os-
eanja, kako su se formirala pri monotonom radu. Zna
se da se sastojala iz 300 heksametara, i da je smatrana
kao vrlo uspela; mnogi su je stavljali uz Homerovu Ili-
jadu, Odiseju, Batrahomiomahiju, valjda iz simpatije
prema rano umrloj pesnikinji.
Pod njenim imenom sauvani su i epigrami. U jed-
nome opisuje grob devojke Baukide: sa obe strane gro-
ba nalazi se stub sa Sirenama, simbolima smrti. Ako
proe ko kraj groba, pa bio on odavde ili iz tuine, vi ga
pozdravite i recite mu da sam bila mlada devojka, a da
me sad krije grob. Recite da me je otac zvao Baukidom,
i da sarri rodom sa Telosa. A neka zna i to, da mi je ver-
na drugarica Erina okitila grob ovim natpisom.
Miljenje starih o njoj laskavo je. U Grkoj Anto-
logiji stoji: Ovo su Erinine pesme: kako su lepe, kako
zvune! Ona je bila devojka od 19 godina, ali je daleko
bolje pisala od veine ljudi. Da je smrt zakasnila, ija bi
slava bila ravna njenoj?
Ovaj sud je taan, jer iz ostataka Erinine poezije jas-
no je da je ona bila jedna lepa nada grke lirike.
Za pesnikinju Korinu iz Tanagre u Beotiji, vrnja-
kinju Pindarovu, verovalo se da je pet puta u pesnikom
takmienju pobedila Pindara. No jedni su govorili da je
ona uspela zbog neznanja sudija, a drugi zbog svoje le-
pote, ali nikako zbog vrednosti samih pesama. Fragmen-
ti njeni naroito su vani to pominju drugu beotsku pes-
nikinju Mirtis, koja se isto tako takmiila sa Pindarom.
No zacelo nee biti da su Korina i Mirtis bile uiteljice
Pindarove.
J edna anegdota pokazuje kako je razumno shvatila
Korina upotrebu mitolokih motiva u poeziji. Njoj je
jednom Pindar itao neku svoju himnu, iji su prvih est
70
stihova sadravali skoro njenu tivljansku mitologiju.
Povodom toga rekla mu je ona: Treba sejati rukom, a
ne punim dakom.
Mirtis iz Bizanta, mati tragiara Homera, pisala je
epove, elegije i lirske pesme (|xeX,T]). Antipater iz Tesa-
loniha visoko ju je cenio, i sa Praksilom, Anitom, Sa-
fom, Erinom, Telesilom, Korinom, Nosidom i Mirtidom
ubrojao je u devet zemaljskih Muza. Za najbolje njeno
delo smatra se Himna Poseidonu. Zna se da je imala
pesmu Prokletstva (Apai), ep Mvt]|kk76t|, od koga je
sauvano deset heksametara to govore o Zevsu i njego-
vome orlu, i epigrame. Ostao je ovaj njen epigram: ,,Po-
zdravljam vas besmrtne vile uma i potoka, to rumenim
nogama gazite ovim dubovima! titite Kleonima, jer je
on vama pod ovim borovima digao niz divnih kipova.
Od starih veoma potovana bila je Anite, iz Tegeje u
Arkadiji, prestavnica mlae peloponeske lirike, a savre-
menica Mirtidine i Nosidine. Njene pesme se odlikuju
nenou i dubinom oseanja i jasnom misli; stil joj je
elegantan, a epiteti lepo naeni. Pisala je epigrame i re-
ligiske pesme, a uvela je i obiaj da se posveuju pesme
mrtvim ivotinjama. Od nje je sauvano oko dvadeset
epigrama zavetnim darovima, svetim mestima i vreli-
ma. J edan glasi: Spusti umomo telo, strane, kraj ove
peine. Kroz zeleno lie blag vetar ti piri. Napi se svee
vode sa vrela. Ovde je prijatan poinak putniku kad je
jaka ega.
Naivan i iv je njen epigram petlu: Nee me vie
u ranu zoru trzati iz sna lepranjem tvojih krila, jer te
tajno u snu napade razbojnik, lupeki ti zabode nokat u
grkljan, i ubi te.
J edan epigram posveen je nekome robu: ,,Za ivota
bio je Mane (ime roba), a sad, kad je mrtav, moan je
kao persiski kralj Darije.
71
Najzad, veoma je neposredan njen stih o devojci na
samrti: Erata zagrli oca, teke suze potekoe joj niz
obraze, i ona izgovori poslednje rei: Oe, nee me vie
biti! Umirem jadna i bedna, ve mi se mrai pred oi-
ma, - cma ih zaklapa smrt.
Posle Safe i Erine, Anita je najsveiji talenat meu
grkim pesnikinjama.
Seriju Grkih ena koje su pisale pesme zavrava
Nosis, iz Lokra u donjoj Italiji, iz vremena prvog Ptolo-
meja. Od nje je ostao epigram u kome slavi Sirakuan-
ina Rintona, tvorca travestije tragedije; zatim jedan gde
govori iz svoga groba na obali putniku to ide u otad-
binu Safinu: Ako plovi, strane, u Mitilenu, da se ta-
mo zanese novim zanosom, reci Safi da sam bila dra-
ga muzama, da mi je lokranska zemlja kolevka i dom, i
da se zovem Nosis. Poi dalje!
Privlai bezazlenou sledei njen epigram: Lice
Taumaretino gleda sa slike. Pogled joj je mio, a sjaj oi-
ju iv. Kad bi je pas video, on bi mahao repom, mislei
da gleda gospou svoje kue.
Sa pohvalom su se pominjale Nosidine erotine pe-
sme.
Prelazei na grke filosofkinje moramo odmah rei
da je njihova vrednost manja od vrednosti grkih pes-
nikinja. J er ni jedna Grkinja nije stvorila originalan
filosofski sistem, po zanaaju ravan sistemima grkih
filosofa. Ali ima nekoliko grkih ena koje su se bavile
filosofijom, duboko je poznavale, i imale za nju stvamih
zasluga. Od njih su osobito markantne kiniarka Hipar-
hija, praktinom primenom moralne doktrine, u iju je
istinitost iskreno verovala, i neoplatoniarka Hipatija,
svojom visokom naunom i filosofskom erudicijom,
uzvienou i dostojanstvom svoga karaktera i svojom
jezivom i nezasluenom smru.
72
Interesantno je napomenuti da je prva ena zasluna
za grku filosofiju postala pristalicom doktrine koja je
svojim tekim etikim zahtevima dirktno suprotna sve-
mu, za ta se veruje da godi enama, i koja je strogou
i surovou propisa odbijala od sebe ljude, naime za ki-
nizam. - Da se zadrimo sa nekoliko rei na kinizmu.
Osnivalac kinizma, Antisten, drao je predavanje u
bati Kinosargosu; otuda, ili od imenice kuvoo j tuvk;, -
pas (jer su kiniari nazvani psei ljudi, zbog njihovog
prostog naina ivota), dobila je kola ime. Teite ki-
nizma je etika. Kiniari su Sokratovci, u koliko im je
polazna taka Sokratov stav, da je vrlina znanje. Samo,
po njima, za vrlinu je toliko isto potrebna sokratovska
jaina karaktera (EookptmkTi; ioxio<;), koliko znanje i
reitost. Cilj vrline je srea, a srea se sastoji u potpunoj
slobodi od potreba (Sokratovo Ar]8av6<;). Zato se treba
osloboditi svake potinjenosti, svake veze, i ostati bez
porodice, kue, drave i gospodara. Mudrac je uzvien
nad svim dobrima svetskim, nad vlau, imanjem, bo-
gatstvom, au i ivotom, i dovoljan samome sebi.
Koncepciju o osloboenju od potreba, upravo od iluzi-
ja ivota, kiniari su dosledno i doslovno priveli u prak-
su. Na taj nain postale su mnoge udne anegdote o is-
taknutijim kiniarima. A svi oni izgledali su kao divlji
ljudi, sa dugom kosom i bradom, prosjakom torbom i
ogrtaem. esto su bili predmet potovanja, ee is-
mevanja. itave gomile takvih filosofa-prosjaka viele
su se jo i u Aleksandriji, za vlade Trojana, ak i za vre-
me J ulijana. Isticali su se jednom vrstom svesne origi-
nalnosti; uivali su, na primer, da sa nekog uzvienog
mesta odre masi grubu pridiku. Zato su nazvani, Jcapu-
cinerima Staroga Veka.
Da bi duu nainili pristupanijom vrlini, kiniari su
traili da se telo navikava na teak rad. Ideal im je bio
73
Herkul. Njegov ivot, pun strahovito napomih poslova,
njegovo pobeivanje svih udovita koja su identifiko-
vana sa porocima, bile su glavne teme kiniara.
Kiniari su prvi filosofi proletarijata u Starome Veku.
Oni sistematski rade da oslobode grki duh od svih pre-
drasuda. Njihova idealna drava je kosmopolitska, u
njoj vie ne postoji razlika izmeu Grka i varvara, u njoj
nema robova, nema Bogova, u njoj postoji zajednica e-
na i dece, a ljudi i ene imaju podjednaka prava.
Moda je ova poslednja taka kinizma, jednakost
oveka i ene, toliko zanela Hiparhiju, da se nje radi
izmirila i sa svim drugim njegovim stavovima, a mo-
da mu se rtvovala zato to je shvatila duboku istinitost
kinike ideje, da je mogue sauvati ravnoteu due
samo onda, kad ovek u opte nikako ne doe u dodir
sa dobrima ivota.
Hiparhija, iz Maroneje u Trakiji, poreklom iz jedne
od najuvenijih plemiskih porodica, bila je ena kini-
ara Kratesa. Krates, uenik poznatog Diogena, jedini
mislilac koga je Tiva proizvela, imao je retko bogatstvo
od 300 talenata (miiion i po dinara). Primer Diogenovog
ivota i naina rada privukao je toliko Kratesa, da je, po
jednoj verziji, razdao sav novac graanima, ne ostavivi
nita za sebe, a po drugoj, dao ga bankaru sa naredbom
da ga isplati njegovim buduim sinovima, ako budu
obini ljudi, a da ga da narodu, ako budu filosofi. Po-
to se oslobodio bogatstva, uzeo je tap i torbu, i poeo
da putuje po Grkoj. Komediograf Filemon kae da
Krates nije nosio i leti i zimi jedan isti ogrta, kao os-
tali kiniari, nego da je nosio leti tei, a zimi laki. Bio
je ruan, i ma da obrazovan i otmen, namemo, na ki-
niarski nain grub. Nazvan je otvaraem vrata
(tiopejtavoiicni;), jer je imao obiaj da nezvan upada u
kue, i nagovara ukuane da postanu kiniari. Obino
je teran jo sa praga, ali je po negde imao uspeha, jer je
govorio privlano i ubedljivo.
Krates je pesnik kiniar. Zna se da je pisao tragedi-
je i kratke satirine i moralne pesme. Poznata je njego-
va karakteristika kinikih mudraca u stihu:
Oni nikad nisu pognuti pod jarmom zadovoljstva,
i nikad nisu potinjeni,
I potuju samo besmrtnu kraljicu Slobodu.
U vremenu kad je Krates iao po Grkoj, Hiparhija
je bila lepa i bogata devojka, sa vrlo mnogo prosilaca.
J ednoga dana upao je u kuu njenoga oca ruan, sakat i
aljkav Krates, i poeo je da govori. Sadrina Kratesovog
govora toliko je zanela Hiparhiju, da je odmah izjavila
kako hoe da se uda za njega. Roditelji, razume se, nisu
hteli za to ni da uju; ali ona im je pretila samoubistvom,
ako joj ometu nameru. Oajni roditelji obrate se za po-
mo samom Kratesu. Poto je njemu bilo savreno sve-
jedno hoe li se Hiparhija udati za njega ili ne, upotre-
bio je svu svoju loginost i reitost da joj razbije elju.
Ona je ipak ostajala tvrdoglavo pri svome. Kad ve
ubeivanje nije pomoglo, Krates je metnuo pred nju ogr-
ta, tap i torbu, i rekao joj: ,,Ti polazi za ovo. Na to
ona odgovori da polazi za njegovu linost, i time pobe-
di. Tako je svojom nepokolebljivou i samostalnou
Hiparhija postala uvena ena Staroga Veka. Obukla je
ogrta, uzela tap i torbu, i revnosno pratila Kratesa na
svim njegovim lutanjima. I ako neno bogatako dete,
elino je izdravala sve napore putovanja.
Na jednoj gozbi, u dvoru Lisimahosovom, nala se
Hiparhija sa kirenaiarom Teodorom Ateistom. Poveli
su diskusiju, u kojoj su im se miljenja bitno razilazila.
Hiparhija je bila duhovita, i veto je obrazloavala svo-
75
ja tvrenja, ali kad nije mogla da dokae Teodoru ono
to je htela, reila je da se bije sa njime.
Hiparhiji se pripisuju nekoliko dela, od kojih se ni
jedno nije odralo do nas.
Za uspomenu na svoju filosofkinju ustanovili su
kiniari praznik, nazvan ,,Kinogamija, - veza kiniara,
- proslavljan u Fokidi. U stvari, veza Kratesova i Hipar-
hijina, osnovana na uzajamnom razumevanju i simpati-
ji, demantovala je ideju Kiniara da treba ostati slobo-
dan od svake veze i svakog oseanja.
Druga Grkinja, koja se posvetila filosofiji, bila je
pristalica kirenaike doktrine. Kirenaiari su uili da je
cilj, kome ovek celoga svog ivota terba da tei, zado-
voljstvo, f|8ovn, jer je zadovoljstvo jedino realno dobro,
a bol jedino realno zlo. Zato se, po njima, vrlina sasto-
ji samo u vetini da se doe do to veeg i to trajnijeg
zadovoljstva. Filosofkinja Areta bila je ki osnivaa
kole Aristipa Starijeg, a mati Aristipa Mlaeg. Otac ju
je toliko uputio u svoju doktrinu, da je docnije mogla da
je preda svome sinu. Poto ga je mati uila filosofiji nje-
govoga dede, mlai Aristip dobio je ime Uenik Ma-
jkin (MTiTpa8t8aicro<;). Areta je ubrojana u kirenaiare
kao sledbenica svoga oca, ali se nije odlikovala nikak-
vim samostalnim miljenjem.
Neobian interes za filosofiju pokazale su jo dve
ene, uenice Platonove Akademije, Lastineja iz Man-
tineje i Aksioteja iz Filiusa. Preobuene u muko odelo,
sa ogrtaima koje su nosili ljudi filosofi, dolazile su one
da sluaju Platona, pa su posle same predavale ono to
su nauile.
Sve ostale Grkinje koje su radile na filosofiji bile su
pristalice neoplatonizma. Da damo smo kratku skicu
doktrine koja je privukla ene.
76
Neposredno pre no to e se sasvim ugasiti, grki
duh daje jo jednu grandioznu filosofsku tvorevinu, neo-
platonizam.
U drugom veku posle Hrista, kad je stoicizam poeo
u veliko da opada, javljaju se filosofi, nazvani neopla-
toniarima; oni daju platonizmu nove oblike, u tenji da
stari Platonov sistem rekonstruiu u svoj njegovoj is-
toti, i da tako dokau jedinstvo vaseljene. U svoje mis-
li oni su neosetno uplitali mnoge religijske elemente, sa-
svim u duhu onoga vremena. Cisto saznanje nisu mno-
go cenili, a krajnji cilj im je bio sjedinjavanje sa boan-
stvom pomou ekstaze. Materiju su smatrali kao zlo, a
Platonove ideje pretvorili su u snage. Osniva neopla-
tonizma je Amonios Sakas, a njegov najvei predstavnik
Plotin, filosof koji se oseao dobro samo u oblasti is-
tih ideja, i intenzivnije no iko oseao blaenstvo od sje-
dinjavanja sa venim biem.
U koliko je vie opadalo rimsko carstvo, a varvari
uspenije nadirali, u toliko se vie irio neoplatonizam,
zajedno sa hrianstvom, poto su obe doktrine obea-
vale sreu u drugoj egzistenciji. Neoplatonizam je bio
hrianstvu ozbiljan takmac, zato to je pridobijao obra-
zovane ljude. I mnogi napredniji hriani bili su ueni-
ci ovog poslednjeg velikog grkog uenja, ak i Sv. Av-
gustin. Ahrianstvo je pobedilo to je bilo pristupanije
i shvatljivije masi nego suvie spiritualni i suptilni neo-
platonizam. Poslednjaneoplatonika kola, sa seditem
u Atini, zatvorena je 529 g. posle Hrista, na zapovest Ju-
stinijanovu.
Objanjivo je to je neoplatonizam, koji je posle
Plotina dobijao sve mistiniji karakter i poetskiji oblik,
imao dosta ena privrenica.
Prva neoplatoniarka bila je Asklepigenija, ki neo-
platoniara Bautarha iz Atine. Potpuno posveena u sve
77
misterije ovoga uenja, ona je sa entuzijazmom saop-
tavala svoja znanja samo izabranima od uenika svoga
oca, tako zvanoj porodici filosofa. Kad je Proklus, ve-
liki sistematiar neoplatonizma doao u Atinu, ona ga
je nauila haldejskim proroanstvima i teurgiji (vraanju
pomou dobrih duhova).
Druga, Aria, zasluna je po tome to je nagovorila
Dogena Laerta da napie svoju zbirku o filosofima, de-
lo od nepregledne koristi za Istoriju filosofije, jer sadri
podatke o grkim filosofima ija su dela izgubljena. Ali
i ako mu je dala ideju da napie jedan tako vaan spis,
Diogen Laert je nigde ne pominje sa zahvalnou.
Neoplatoniarka Aedezija, ena Hermijasa i mati
Amoniusova, bila je slavna zbog svoje vrline i lepote, i
zbog revnosti kojom se posvetila prouavanju neopla-
tonizma i vaspitavanju svojih sinova u tome duhu.
Poslednja, najvea grka filosofkinja je Hipatija iz
Aleksandrije, ki prvoga matematiara i astronoma ono-
ga doba, Teona. U najboljoj je snazi bila izmeu 395 i
408 g. posle Hrista. Otac joj je davao predavanja iz ma-
tematike i astronomije, jer je jo iz detinjstva pokazala
veliki interes za te dve apstraktne nauke, a uputio je i u
Aristotelovu filosofiju. Nezadovoljna nastavom svoga
oca, otila je Hipatija u Atinu, i tamo poela da proua-
va filosofske discipline na najiroj osnovi. Principe neo-
platonizma predavao joj je prvo sofist Proheres, a posle
ef atinske kole Plutarh. I ako dete poklonika Aristote-
lovog, i ako veliki poznavalac pozitivnih nauka, Hipati-
ja je postala neoplatoniarka. U Atini, gde su se u to do-
ba i druge ene filosofski obrazovale, ostala je dosta
dugo.
im se vratila u Aleksandriju, Hipatija je postala
predmetom opteg divljenja, u toliko pre to tamo nije
vie bilo izrazitih predstavnika filosofije. Uskoro je
78
takav uspeh postigla, i toliko se proslavila, da je dobila
katedru za Platonovu filosofiju u svome rodnom mestu.
Veliki krug uenika i uenica sluaoje uvenu uiteljicu.
Oduevljavali su se njenim znanjem, reitou, lepotom.
Sinezius, neoplatoniarski filosof, a docnije hrianski
episkop, ovekoveio je Hipatiju u svojim pismima. On
osea prema njoj duboki, iskreni pietet, i smatra je kao
majku, sestru, uiteljicu. Pie joj: 0 majko moja, ses-
tro moja, uiteljice moja! Ti si u svim ovim ulogama bi-
la moja dobrotvorka. Dodao bih ti jo kakvo ime, kad
bih znao koje e najbolje izraziti moje potovanje (er.
16). U pismu svome bratu naziva on Hipatiju dragom
filosofkinjom koja voli boanstvo, kae da kod nje na-
lazi utehe za sve ivotne neprijatnosti, i da donosi od-
luke tek kad nju upita za savet, jer se oslanja na njen kri-
tiki sud. U jednome pismu alje joj dva svoja spisa s
molbom da kae svoje miljenje treba li ih tampati ili
ne (er. 154).
Kad je hrianski episkop bio toliko zanet Hipati-
jom, nije teko naslutiti koliko su se tek paganci
oduevljavali njome. I ako je nosila jednostavan filosof-
ski ogrta, kao ljudi, bila je toliko lepa da su se mnogi
njeni sluaoci zaljubljivali u nju. Visokom miljenju o
njoj mnogo je doprinosila i njena besprekoma moral-
nost. Zvali su je filosofkinjom, f) tpiAoaotpoi;, a od ime-
na njenog oca nainili su re t3eot kvt | (otac boanskog
deteta).
Umnoj, reitoj i lepoj eni odavali su potovanje i
najvii aleksandrijski krugovi. Politiari i dravnici
esto su je poseivali, i pitali za savet. Tako je Hipatija
bila i linost od velikog uticaja. A zbog njene mudrosti
i istog stava ljudi su joj se uvek obraali sa strahopo-
tovanjem. Ostala je neudata; do kraja ivota su je nazi-
vali ,,ki Teonova (t] iSeeovof; i3vydTTip).
79
O filosofskom stanovitu koje je Hipatija zastupala
u svojim predavanjima nita tano ne znamo. Najve-
rovatnije je da je predavala neoplatonizam Jamblihov.
Samo, dok je glavna tendencija J amblihova bila da u
grku narodnu religiju uplete neoplatoniarsku metafi-
ziku, i da joj tako da ivota i otpomosti u borbi sa hri-
anstvom koje je sve vie otimalo maha, kod Hipatije se
moraju pretpostaviti karakteristike to odlikuju alek-
sandriski neoplatonizam od sirsko-atinskog: izvesna
nezavisnost metafizike spekulacije, sa kojom je neraz-
dvojno jedno trezvenije tumaenje Platona, slabija veza
metafizike sa grkim i orientalskim politeizmom, i vei
nauni interes. J er u Hipatiji su se razvile nezavisno dve
sklonosti: jedna prema egzaktnim naukama, a druga pre-
ma mistino-metafizikoj spekulaciji. Damaskios, ef
poslednje filosofske kole, dao je u glavnom taan sud
o filosofskoj delatnosti Hipatijinoj. S pohvalom pomi-
nje da se nije zadovoljila isto matematikim obrazo-
vanjem, nego se prihvatila i studije filosofije (kou
(piXoao<pia<; T|\|/aTO tti<; aXXTi^o u k ayewco<;), ali zato je
on jo ne smatra za filosofa u pravom smislu.74J er, za-
ista, znaaj pravca aleksandrijske filosofije koji je zas-
tupala Hipatija bio je poglavito istoriski, u koliko je
podmlaivao neoplatonizam i omoguavao mu da ivi
u jednoj sve vie hrianskoj sredini.
Izvesno je velika politika uloga Hipatijina uzrok
njenom traginom kraju, iako se svedoanstva o tome ne
podudaraju. Glavni vinovnik njene smrti bio je Sv. Ki-
rilo, episkop aleksandrijski. Po Damaskiosu, Sv. Kirilo
je spazio jednoga dana kako u jednu kuu, pored koje je
sluajno proao ulazi vrlo mnogo sveta iz otmenog
drutva, a mnogi i ekaju pred njom. Na njegovo pita-
74Kod Suid, 1313,15.
80
nje odgovorila mu je svita da je to kua filosofkinje
Hipatije, i da ona u to doba prima. Veliki uticaj Hipati-
jin probudio je toliku surevnjivost kod episkopa, da je
odluio da je ubije.75Ali nee biti da je fanatiki episkop
ovom sluajnou bio obaveten o neznaboakoj filo-
sofkinji. Po drugoj, verovatnijoj verziji, pravi uzrok od-
luci episkopa da ubije Hipatijubilo je filosofkinjino tes-
no prijateljstvo sa prefektom Orestom, njegovim ogor-
enim neprijateljem. Ogromna mo aleksandriskih epi-
skopa dovodila ih je neprestano u sukob sa prefektima,
ak i onda kad su prefekti bili hriani. Da bi dobili po-
monike u borbi protiv episkopa, prefekti su potpoma-
gali paganizam i neoplatonizam. Prijateljstvo filosof-
kinjino i Orestovo izazvalo je meu hrianima sumnju
da Hipatija ometa da se prefekt izmiri sa episkopom.76
Nije iskljuena ni mogunost da je astronomkinja Hipa-
tija okrivljena za astronomske supersticije i za maiju.
Hriani su oseali veliku odvratnost prema filosofiji i
nauci, kojima su se iskljuivo bavili neznaboci, a na-
roito prema astronomiji, - jer su se u pitanju o sutini
zvezda neoplatoniarska i hrianska shvatanja sasvim
razmimoilazila. Najzad, moda je iznenadnoj Hipatiji-
noj smrti razlog i sklonost prema neredima aleksandri-
skih hriana. J er poznato je da su im esto i sami nji-
hovi episkopi bili rtve.
J ednoga dana posta, 415 g. posle Hrista, skupila se
beslovesna rulja raspaljenih hriana, pod predvod-
nitvom anagnosta Petra, da izvri muko ubistvo.
Filosofkinja Hipatija vraala se kolima kui. Njena ko-
la su bila zaustavljena, ona skinuta sa njih, odvuena u
crkvu i kamenovana. Kad su svrili nedelo, hriani su
75Kod Suid, 1015,4.
76Socrates, VII, 15.
81
isekli telo Hipatijino na komade, i svetina je vukla kr-
vave hrianske trofeje aleksandriskim ulicama. Najzad
su ostaci tela spaljeni na Kinaronu.77
Hipatija je ubijena relativno mlada, u dobu oko 45 g.
Poznato je da je napisala dva komentara: jedan na
Astronomski Kanon (Kavtov Paatteioov) Ptolomejev, a
drugi na Konusne Preseke Apolonija iz Perge. Ni jedno
od njenih dela jo nije pronaeno. Moda ona postoje,
pod lanim imenom, i izmenjena.78Pripisivano joj je i
jedno pismo Sv. Kirilu, gde kae da bi primila hrian-
stvo, kad u njemu ne bi bilo apsurdne dogme da je Bog
umro za ljude. Ovo apokrifno pismo je dokaz da je us-
pomena na veliku neoplatoniarku ivela i meu hri-
anima.
Muenika smrt paganske filosofkinje sjajne pameti,
znanja i erudicije, dokazuje da je aleksandrisko hri-
anstvo sistematski ruilo i utiralo obrazovanost.
Dugo posle smrti ove velike neoplatoniarke nazi-
vali su drugom Hipatijom ene koje su se isticale zna-
njem. A jo i u vizantiskom Srednjem Veku govoii Pse-
los o Hipatiji, kao o tipu uene ene.
Na taj nain dali smo detaljni portret i poslednje slav-
ne ene antike Grke.
(Misao, Beograd, januar 1924,
str. 29-39; februar 1924, str. 109-116)
77Suid, 1313, 5. Upr. i Nicephorus, XIV, 16. Redeuntem eam
alicunde insidiose observantes ex curuu detrexerunt atque in eclesi-
am, quae a Cesare nomen habet, rapuerunt, atque ibi vestibus
nudatam testarum fragmentis enecarunt: deinde membratiin dissec-
tam in locum, qui Cinaron dictus est, duxerunt atque ustularunt.
78Upor. Tannery, L article de Suides sur Hypatia, Analles de la
fec. des lettres de Bordeaux, 2 annee, tome II, 197-200, str. 199.
82
O EMANCIPACIJIENA KOD
PLATONA
Mislioci Staroga Veka, gotovo bezizuzetno, pripisi-
vali su eni drukiju i niu prirodu nego oveku, i na os-
novu toga odreivali joj potinjeni rang u socijalnom i
porodinom ivotu. Ostalo je mnogo otrovnih epigrama
u kojima se pesnici maliciozno ismevaju osobinama e-
na, i gde im mane surovo karikiraju. Gotovo svi stavovi
grkih filozofa, koji govore o eni, negativni su i nepri-
jateljski. Samo Platon, najvii duh antikog vremena,
ima o njoj miljenje sasvim suprotno uobiajenom shva-
tanju onoga doba, miljenje tako dalekovido, da i danas
moe da bude interesantno, napredno i blisko.
Nerazvijeni mentalitet i haremski skueni ivot pros-
ene atinske ene ubedljivo je istakao Ksenofon jednim
primerom. Ishomahosova ena je u stvari sasvim neizra-
eno, divlje dete; mati ju je nauila jedino tome, da se
neogranieno pokorava volji svoga mua. Savreno bez
inicijative, ona ostavlja robinjama sav kuevni posao, a
sama je zauzeta poglavito ulepavanjem i minkanjem,
jer je jedina njena tenja da spoljanjou to vie pri-
vee za sebe mua 79Revolt zbog ovakvog kukavnog
naina ivota i obrazovanja svojih sunarodnica izraa-
va najumnija i najnaprednija Grkinja Aspazija, u dija-
79Xen. Oecon., VII, 4.
83
logu istog imena sokratovca Eshina. Daleko slobodnije
nego Atinjanke, ivele su Spartanke, najemancipovani-
je izmeu ena stare Grke. Valja odmah napomenuti
da je tip spartanske ene, po svoj prilici, posluio kao
model Platonu za razvijanje njegovih irokih pogleda o
ulozi ene u dravi koji su, iznad svega onoga ime je
on mogao da se inspirie u Atini.80
Pitanje o emancipaciji ene kod Platona neraskidlji-
vo je sraslo za njegovu intelektualnu konstrukciju jedne
idealne drave, koju je dao u svima pojedinostima u di-
alogu Drava (Respublica, 7toA.ueia). J er glavni interes
Platonov upravljen je bio na dravu: za njega, Politika
je proirena etika, a dunost svakog graanina je da se
posveti dravi; od toga ne ine izuzetak ak ni filozofi.
A najsavreniji oblik vladavine jeste onaj gde vladaju
filozofi, dakle sofokratija: drutvo e biti srno tek kad
njegovi vladari postanu filozofi, ili kad filozofi postanu
vladari.81Dakle nemogue je izdvojiti sr Platonove
teorije o enama iz njegove opte politike doktrine, a
ne onepotpuniti je. Celine i zaobljenosti radi daemo je
onakvu kakva je ona na izvoru, po mogustvu ne reme-
tei dramski ton ekspozicije Platonove.
U petoj knjizi Drave dva Platonova brata lagano
protestuju to Sokrat nije rasvetlio jedan vaan deo svo-
ga izlaganja o ureenju drave. J er, vele oni, nije im os-
talo neopaeno da je on kazao kako e u novoj dravi
postojati zajednica ena i dece. Glaukon i Adeimantos,
dve linosti dijaloga, navaljuju da se neodlono rei pi-
tanje o enama i o porodici, kao vrlo aktuelno. Platonov
Sokrat se malo ustee; raspravljanje e povui za sobom
80Najvei produkti Atine, Platon i Aristotelo, smatrali su spar-
tansko drutveno ureenje za celishodnije od atinskog.
81Respublica, VI.
84
druga pitanja, a i njegovi neoekivani predlozi izgledae
neizvodljivi i udni. Najzad se ipak odluuje da kae
svoju koncepciju: pre svega, enama se mora dati pra-
vo da uestvuju u svima subama u kojima uestvuju
ljudi iz prva dva stalea idealne drave (a u njoj, po
Platonovoj zamisli, postoje tri stalea: dravniki, vo-
jniki i zanatlijski sa zemljoradnikim). A ako ene tre-
ba da slue istim ciljevima kojima ljudi, onda se one
moraju i obrazovati isto kao ljudi. Dakle i ene moraju
da ue muziku i gimnastiku. Gimnastikom e oeliiti
telo, a muzikom e kultivisati duu; upravo, muziku e
uiti da ne bi gimnastikom postale suvie surove, a gim-
nastiku da ne bi muzikom postale suvie meke. Isto tako
ene treba da se vebaju i u ratnoj vetini. Rei e se,
moda, da je ovo poslednje protivno obiaju, i zato
smeno, ali Sokrat misli da se treba odupreti navici i
onome to je uobiajeno, jer je nedavno jo Grcima iz-
gledalo sramno i smeno ono to sad samo jo varvari-
ma takvo izgleda.
Poto je osetio da se postepeno sasvim udaljio od
onoga to njegovim sagovomicima moe da bude sh-
vatljivo, Platonov Sokrat sad pokuava da dialektikim
ralanjavanjem obvije svoju teoriju pristupanou. Da
li je priroda ene takva da ona moe da uestvuje u svi-
ma poslovima ovekovim, ili da li moda ne moe ni u
jednom, ili moe u jednima, a u drugima ne moe, i u
koju od ovih klasa spadaju ratne dunosti? Da li se e-
na po svojoj prirodi bitno razlikuje od oveka? Mogla
bi se staviti ova objekcija - jer vetina protivreenja
ima veliku snagu: svi su se, ranije, sloili da razne pri-
rode treba da se bave raznim stvarima; meutim (ako se
primi da je priroda oveka i ene razliita) sad se slau
u tome da razne prirode moraju da se bave istim stvari-
ma. U stvari, ne postoji ni jedan posao za enu kao enu,
85
niti za oveka kao oveka, jer su meu oba roda prirodne
sposobnosti na isti nain podeljene; zato ena moe da
vri sve poslove koje i ovek, ali je u svima njima ena
slabija nego ovek. ene e, dakle, moi da se vebaju
u borilitima, jer e se, u mesto haljinom, zaogmuti vr-
linom; one e, dalje, uzimati uea na zajednikim
gozbama, u ratu, i u svim dravnim slubama. Pri tome
ne treba zaboravljati da se enama moraju davati lake
dunosti, zbog toga to je njihov rod slabiji. Izuzetno,
kad se pokau podobnima za to, ene e zauzeti najvia
mesta u dravi, i uzdii e se ak i do posmatranja ide-
je dobra.
Doli smo do najudnije take u ovome pitanju: po
Platonu, ene su zajednike, a deca su opte dobro. Ne
postoji vie porodica: niti otac poznaje svoga sina, niti
sin poznaje svoga oca. Ideja Platonova nije promis-
kuitet, nego on trai da se zakljuuju privrmeni brakovi
izmeu zdravih ljudi i ena, da bi se na taj nain dolo
do to snanijeg potomstva. Najbolje ene treba da se
udaju za najbolje, a najgore ene za najgore ljude; po-
tomstvo prvih treba da se podie, a drugih ne, ako se
hoe da stado bude valjano. Zakonom e se odreivati
izvesne sveanosti, na kojima e se mlada i mladoenja
vezati religioznim ceremonijama, rtvama i pesmama
za tu priliku naroito spevanim. Zapovednici (apxovx&;)
e propisivati broj tih svadba, uzimajui u obzir ratove,
bolesti i katastrofe, da varo ne bi postala ni suvie bo-
gata, ni suvie siromana u stanovnitvu.
Decu treba da raaju roditelji u dobu kad su im te-
lesne i duhovne osobine najvie razvijene: ene od 20-
40g.; a ljudi od 30-55g. Deca koju dobiju stariji ili mlai
roditelji, ili oni iju vezu vlast nije sankcionisala, sma-
traju se kao nezakonita.
86
Majke koje imaju mnogo mleka, hrane decu promis-
cue. Vlast, naroito za to odreena, upotrebljava razne
vetine da one ne poznadu svoju decu. Dalje neguju
maliane dadilje koje stanuju u odvojenom delu varoi,
jer se majke vraaju svojim javnim poslovima. Zajed-
nicu dece Platon plemenito motivie: sva deca treba da
budu podjednako voljena, i da u svima starijima vide
svoje roditelje, a u svoj deci svoju brau i sestre. Brak i
porodica razvijaju antisocijalana i antidravna osean-
ja; zato je najbolja ona drava gde ne postoji svojina, i
iji su lanovi organski povezani, kao delovi tela. Pla-
ton dovoljno otro istie kolika e biti dobit kad se otklo-
ne dva uzroka disharmonije izmeu drave i linosti,
naime svojina i porodica. Poto u njegovoj dravi dva
via stalea nee imati niega, sem tela, oni e biti razre-
eni svih sporova oko imanja i novca. A ukidanjem po-
jedinanih porodica koje su esto u neprijateljstvu, i go-
tovo uvek tue jedna drugoj, zato to nemaju zajednike
interese, ieznue sve lino pred idealnim jedinstvom
drave. Slobodni od svih neprijataosti, graani e iveti
bolje od pobednika na olimpiskim igrama, jer e i oni i
njihova deca dobijati od drave hranu i sve to je za i-
vot potrebno, ak e biti i sahranjivani o dravnom tro-
ku.
Kao to se vidi, Platon je u programu svoga aristo-
kratskog komunizma (jer, po njemu, komunizam nije za
masu, nego samo za vie ljude; on najniem staleu svo-
je drave daje pravo svojine i porodice) imao i putanje
ena na sve poloaje u dravi. I ako je komunistiki pro-
jekat Platonov do sada ostao utopija, njegova koncepcija
da ena moe i treba da deli sve poslove sa ovekom, i
da uestvuje u svim pozivima u kojima i on, sve se pot-
punije ostvaruje. Vizionerski genije Platonov prvi je pro-
dro u istinu da izmeu ovekovih i eninih podobnosti
87
za rad ne postoji nikakva bitna, kvalitativna razlika,
nego samo kvantitativna; da ena nema drukiju priro-
du nego ovek, nego da je samo finija, i zato donekle
slabije konstitucije od oveka. Zato je on objavio da ne
postoji razlika u sposobnostima oveka i ene koja bi
bila oluna za izbor poziva, i irokogrudo priznao da
ene izuzetno mogu svojom razvijenou da daleko za
sobom ostave ljude. Koliko je sveija i istinitija argu-
mentacija velikoga filozofa iz V veka pre Hrista od ar-
gumentacije po nekog intelektualca iz XX veka posle
Hrista, koji e se ak pozvati i na autoritet primitivnih
naroda, kod kojih je ena jo uvek rob, da bi onemogu-
io modemoj eni pravo na pozive za koje je pokazala
dovoljno zrelosti i spreme!
(enski pokret, Beograd,
oktobar 1923, str. 340-344)
88
ENE U EURIPIDOVIM
TRAGEDIJAMA
Grku tragediju skinuo je sa idealnih visina, gde su
je pobono postavili Eshil i Sofokle, i stavio je u ivot
najmlai od tragiara, Euripid (480-405 pre Hr.), poz-
navalac besednitva i filozofije, ak Anaksagore, Pro-
tagore i Prodika, i prijatelj Sokrata (od njih je primio
suptilnost, sofistiku i ironinu argumentaciju), pesnik
od velikoga duha i fantazije. Euripid je realista, skoro
naturalista; njegove osobe nisu vie inkamacija visokih
moralnih i religiskih ideja, nego su pravi smrtni, greni
ljudi, sloenih duevnih stanja. Sam Sofokle formulisao
je razliku izmeu sebe i Euripida:, J a predstavljam Ijude
onakve kakvi treba da budu, a Euripid ih predstavlja
onakve kakvi jesu. Tragedije Eshilove su religiozne,
Sofoklove su idealne, Euripidove su ljudske. Tvorac
,4rame a these, Euripid uzima za svoje tragedije mi-
toloke motive, ali ih proizvoljno iskoriuje i preinau-
je. I ako je kompozicija Euripidovih tragedija po nekad
slaba, a jedinstvo radnje nesprovedeno, i ako njegove
linosti esto deklamuju nategnute i deplasirane filo-
sofske tirade , Jcao da dolaze pravo sa asa od Anaksa-
gore ili Sokrata, Euripid je suvereni poznavalac ove-
ka od krvi i mesa. U mesto da pripisuje oveku boanske
pobude i kvalitete, on u njemu pronalazi slinost sa i-
89
votinjama. Euripidove ljude ne vodi i ne upropauje
slepa nunost ili volja bogova, nego njihove strasti.
Nesravnjivo bolji tuma ljudske due, sa svima
njenim ponorima, nego raniji tragiari, Euripid analizi-
ra oveka sa utananou jednoga psihologa od intuici-
je-
Grk iz skeptinog doba peloponeskih ratova, Euri-
pida interesuju svi kultumi problemi, pa i problem ene.
U 19 zaostalih njegovih tragedija nailazimo na povorku
ivih, prirodnih ena, meu kojima ima nekoliko naroi-
to snano izrezanih: sve one pate, mrze, vole i sagore-
vaju od ljudskih oseanja, na koja je sa najveim pre-
zrenjem gledao Eshil.
Ali i ako je Euripid prvi postavio pitanje o emanci-
paciji ena, za njega se dugo smatralo da im je nepri-
jatelj. Postoji pria da su makedonske ene rastrgle Eu-
ripida, kao bahantkinje Orfeja, kad je doao u Make-
doniju, zbog uvreda to je u svojoj poeziji naneo en-
skome rodu (u stvari pesnika su rastrgli psi, kad je e-
tao po jednome pustom polju).
Euripid se enio dva puta, oba puta nesreno; otuda
je stvoreno uverenje da on mora biti protivnik ena. Sem
toga, Aristofan ga je stavio kao ,,mizogina na scenu u
komediji eafiotpopia^ouaav. Ali miljenja to Aristo-
fan mee u usta Euripidu nisu autentina, i Krist je br-
zopleto u Istoriji grke knjievnosti proglasio Euri-
pida za mizogina, zaveden i nekim stavovima samoga
pesnika, u kojima se nepovoljno o eni govori, a koji
odgovaraju situaciji. Vilamovic je uspeno pobio to
miljenje, i pronaao da je Euripid prvi uveo u poeziju
moralne konflikte to postaju zbog razlike polova.
Tobonji mizogin stvorio je iste figure Poliksene,
Makarije i Ifigenije, uzviene majke, supruge i sestre,
90
Andromahu, Alkestidu, Elektru. Erotian elemenat, re-
dak i uzgredan kod Sofokla, dobija kod Euripida esto
centralno mesto. U pomamnim, patolokim strastima
Fedre i Medeje to pustoe srca, ivo je ralanio Euri-
pid primamljivost elje, paralizu volje i opijenost ula.
Galerija Euripidovih ena bogatija je no Eshilova i
Sofoklova zajedno, obojenija je i blia nama.
U Alkestidi ('AX,icqaTi^) iznet je tip veme supruge.
Naklonou Apolonovom dobio je Admet, fereski kralj,
obeanje da moe izbei smrt, ako neko pristane da um-
re za njega. I stari roditelji, i prijatelji, odbili su da se
rtvuju za Admeta; samo njegova ena Alkestida ponu-
dila se da ode u smrt mesto mua. Doao je dan kad
Alkestida treba da sie u podzemni svet. Hor staraca
govori robinji to, sva u suzama, izlazi iz kue: Nju e-
ka najslavnija smrt; ona je najplemenitija ena pod
suncem. A robinja primeuje: Kako bi mogla da se
bolje pokae odana suprugu, nego kad pristaje da umre
za njega? Pri svem tom to je gotova da se rtvuje, mla-
da ena se plai smrti. Zar ne vidi da me odvlae?
kae ona muu. Odvlae me u boravite mrtvih... I to
ini jedno krilato udovite, ije oi, pod gustim obrva-
ma, bacaju na mene sumome poglede... Hades je tu i
none senke ire se po mojim oima. Deco moja, draga
deco moja, vi nemate, ne, vi nemate vie majke. Zbo-
gom, deco moja, uivajte u svetlosti dana. Alf Herkul
otima od smrti Alkestidu, ija odanost i samopregorenje
jako kontrastiraju sa Admetovom samoivou.
Tradicionalni karakter Andromahe (Av5po|ixn)
kod Homera, Vergilija i Rasina jeste supruanska i ma-
terinska ljubav. Euripid opisuje samo njenu materinsku
ljubav. Udovica Hektorova postala je robinja Neoptole-
ma, Ahilovog sina, i rodila mu je sina Molosa. Gonjena
91
u Neoptolemovom odsustvu mrnjom i ljubomorom
njegove zakonite ene Hermione, ona dovodi sina na
sigumo mesto, u svetilite Tetidino. Hermiona, ki lepe
Jelene, hoe da ubije Andromahu, a njen otac Menelaj
pomae je u toj nameri. Andromaha alje robinju da
moli za pomo Peleja, kralja Farzale. Robinja se ustee:
zadrae se dugo, a to e izazvati sumnju. Nai e ve
izgovor, - ta zar nisi ena? - hrabri je Andromaha.
Surevnjiva Hermiona uobraava da e je robinja An-
dromaha izagnati iz palate i zauzeti njeno mesto, jer, kao
sve azijske ene, zna vetinu kako e je nainiti mrskom
muu. Racionalnim i ubedljivim razlozima uverava je
Andromaha da ne zna nikakve arolije, nego da se nje-
na popustljivost dopada Neoptolemu. ,,A ti, im se ma-
lo naljuti, velia Lakedemon, a grdi Sciros; ti uiva
da istie kako si bogata meu siromasima, i kako je
Menelaj iznad Ahila: eto, zbog toga si mrska svome
muu. Ma kakve da su muevljeve pogreke, ena tre-
ba da mu ugaa, a ne da uvek trai povoda za svau...
Obesna Hermiona preti Andromahi da e zapaliti hram,
pa e ova izdahnuti u bolovima od opekotina. Poraena
tolikombezdunou, izrie Andromaha jedan sud o e-
nama, koji zastupnici miljenja da je Euripid mrzeo ene
uvek citiraju: Zato su ljudi nauili da se lee od uje-
da zmija, a od ovog bia tetnijeg nego to su guja i va-
tra, od pakosne ene, niko nije pronaao lek? Koliko je
istina da smo mi najgora nesrea za ljude!
Pelej zatiuje Andromahu i njeno dete. Hermionu
sad mui kajanje, a i boji se mua. Dojkinja je razlono
tei: 0, dete moje, ja nisam odobrila tvoj preterani bes
i mrnju prema Trojanci, ali isto tako sad ne odobravam
tvoj preterani uas. U nastupu grie savesti Hermiona
se ali da su rave ene izazvale u njoj zavist i rnrnju
92
prema Andromahi, i izvodi dobar zakljuak da ni jedan
ovek ne treba da dozvoli svojoj eni optenje sa drugim
enama, jer od tih poseta uvek proizie neka nevolja.
Hermiona, nedosledna u mrnji, naizmenino de-
monska i slaboduna, neprijatna je pored Andromahe,
majke pune portvovanja i blagosti.
I Hekaba (Ek6Pti) je tragedija bolova jedne majke.
Hekaba, ena Prijamova, nalazi se u logoru zarobljeni-
ca na obalama trakog Hersoneza, gde je zadrala grku
flotu pri povratku iz Troje Ahilova sen. Te noi Hekaba
je snila uasne snove, i predosea nesreu u jednoj di-
vnoj lamentaciji: Keri moje, kae ona zarobljenica-
ma, izvedite staru Hekabu pred ovaj ator; vodite i
pridravajte vau drugaricu u ropstvu, koja je bila vaa
kraljica. Pomozite mi! Nosite, vodite, podupirite moje
telo, uzmite me za staraku ruku... Dalje od mene no-
na strahovita vizijo, u kojoj sam u snu poznala moga
sina to je pobegao u Trakiju, i moju dragu ker Polik-
senu... Recite mi, Trojanke, gde mogu da ujem pro-
roke glasove Helenosa ili Kasandre, da mi oni protu-
mae moje snove.
U glavnom skupu Grka odlueno je da se Hekabina
ki Poliksena prinese na rtvu. Mlada devojka rado pris-
taje da umre, ali strepi kako e njena mati izdrati i taj
udar. Tvoj ivot mi, nesrenamajko, izaziva suze i gor-
ka jadikovanja; ja ne alim svoj ivot, pun uvrede i
sramote, umreti je srea za mene. Ponosita Poliksena
zahteva od majke da ne moli Ulisa za milost. ta da
kaem od tvoje strane Hektoru i tvom starom suprugu?
pita ona, a Hekaba odgovara: Kai da sam najne-
srenija od ena. Hekabino oajanje raskravljuje pri-
anje da je Poliksena neustraivo umrla, lepa kao sta-
tua.
93
Robinja odlazi na reku po vodu, da okupa telo Po-
liksenino, i na obali nalazi le Polidora, najmlaeg sina
Prijama i Hekabe, koga je posle propasti Troje muki
ubio njegov domain, Traanin Polimestor. Hekaba
preklinje Agamemnona ljubavlju svoje keri Kasandre
da se osveti perfidnome domainu, ali se on ustee. On-
da se Hekaba reava da sama svri osvetu. Namamljuje
Polimestora i njegovu decu blagom to je donela iz Tro-
je, i pomognuta Trojankama iskopa mu oi, a decu ubi-
je. Oslepljeni Polimestor prorie Hekabi da e biti pret-
vorena u p$a vatrenoga pogleda. Ovom metamorfozom
dat je izraz izbezumljenom bolu oajne majke.
U Trojankama (Tpo)d8e<;), gde je iznet niz traginih
scena o zauzeu i propasti Troje, o uasima rata, svire-
posti pobednika i oajanju pobeenih, opet se Euripid
vraa na poznate junakinje.
Troja je u plamenu. U jednom logoru skupljene su
sve zarobljenice, namenjene voama; sa njima je zatvo-
rena i Hekaba. Ona lei na zemlji, pred logorom, kosu
je isekla, i narie: ,,Mi nismo vie u Troji, mi ne vladamo
vie Trojom... Glasnik Talthibios javlja joj da je ona
dodeljena Ulisu, da e Andromaha pratiti Neoptolema,
a da e Kasandra pripasti Agamemnonu, ali ne sme da
joj prizna kako je Poliksena prineta na rtvu na Ahilo-
vome grobu. Nailazi Kasandra, i prorie da e i ona i
Agamemnon biti ubijeni, im se vrate u Grku. I Euri-
pidova Kasandra je boanstvom nadahnuta sibila; u pro-
rokoj ekstazi ona govori: Dignite, pribliite buktinju,
osvetlite mi put! Posmatram sveti obred, i osvetljavam
onaj boji hram. Himene, o kralju Himeneju! Zdravo!
Zdravo! Neka je srean suprug, neka sam srena i ja, su-
pruga, to u se u Argosu sjediniti sa krvi kraljeva... Da,
bednie, ti e biti bedno sahranjen u sred none tame,
94
a ne pri dnevnoj svetlosti, ti koji si uivao tako sjajnu
sudbinu, ti zapovednie Grka! A moje mrtvo telo, bae-
no nago u doline zalivene vodom bujica, ostae da lei
kraj branoga groba, i divlje ivotinje rastrzae le sve-
tenice Apolonove...
Andromaha dolazi na kolima; na grudima nosi svo-
ga i Hektorovoga sina Astianaksa. Saoptava Hekabi da
je Poliksena rtvovana. Videla sam je svojim oima, i
sila sam sa ovih kola da je pokrijem velom, i da opla-
em njeno mrtvo telo. U tome Talthibios javlja An-
dromahi da je skup Grka reio da se prinese na rtvu
njen sin; on e biti baen sa kula trojanskih. U parok-
sizmu bola vie Andromaha: Neka si prokleta ti, ije
lepe oi, - o sramote! - posejae propast u plemenitim
poljima Frigije! Pa lepo, uzmite ovo dete! Nosite ga,
bacite ga, ako vam se tako prohtelo, nahranite se njego-
vim mesom!... Sakrite mene, nesrenicu, bacite me na
dno lae. A hor dodaje: Nesrena Troja! Koliko je r-
tava izazvala jedna ena i njena gnusna ljubav.
Dok Hekabu odvode u ropstvo, Pergam se rui. A hor
zavrava: Ah, nesrena varoi! Hajdemo! upravimo ko-
rake prema grkim laama. I povorka slomljenih ma-
tera i utuenih ena gubi se.
Tragedija Heraklide (HpaictaiSai) sadri dve iz-
raene enske linosti. Prva je Makarija, ki Herkulova
i Dejanirina. Ona je ula da bogovi trae rtvu jedne de-
vojke, pa da osiguraju spas Herkulove dece i pobedu
Grke u borbi protiv neprijateljskog Euristija, i voljno
hoe da on bude rtva, kao Antigona, Poliksena i Ifige-
nija. Plemenito uzvikuje: Ovaj ivot pripada vama, ja
vam ga svojevoljno dajem, neprisiljena na to... Nije mi
stalo do ivota: nala sam najbolji nain da iz njega as-
no izaem. Moli samo jedno: naime dozvolu od kralja
95
da umre daleko od pogleda ljudi, meu enama. Ati-
ki kralj Demofan naziva je najhrabrijom od svih ena.
Druga ena u ovoj tragediji, neustraiva Herkulova
mati Alkmena, predano uva unuke, ali pokazuje ne-
ublaljivu svirepost prema pobeenom Euristiju. J edan
atinski zakon zabranjuje da se ubije neprijatelj uhvaen
iv u borbi. Aii Alkmena zna nain da neprijatelja ubi-
je, a da pri tome ne doe u konflikt sa zakonom. Nita
prostije; ja u ga ubiti, pa u posle dati njegov le pri-
jateljima, kad dou da ga trae. Tako, u odnosu na nje-
govo telo, neu se ogreiti o zakon, a ubiu ga, i osvetiu
mu se, - kae neumoljiva starica.
U svojoj savrenoj tragediji, Ifigenija u Aulidi
(ltpv^eveia rj eu AvAaSv) Euripid je od Ifigenije nainio
herojsku devojku to dragovoljno ide u smrt, radi spasa
i slave Grke.
Agamemnon je u nezanju ubio Artemidinu koutu.
Boginja se zbog toga razgnjevila, i ne doputa da se flota
krene. Umilostivie se tek kad joj bude prineta na rtvu
Agamemnova ki Ifigenija. I Agamemnon alje enu da
dovede ker, tobo da se uda za Ahila. Klitemnestra do-
znaje od staroga sluge ta eka njenu ker; poraena, za-
hteva ona od Agamemnona da odustane od svoje od-
luke. I Ifigeniji se ne umire. ,,Ne teraj me pre vremena
u smrt: svetlost je tako prijatna! Ne primoravaj me da vi-
dim podzemnu tamu... Kakve veze imam ja sa ljubavlju
Parisa i J elene? I zar zato to je Paris doao u Grku da
umrem ja, oe moj...? Ali u Ifigeniji najzadpreovlauje
svest da e biti spasiteljka Grke nad eljom za ivotom:
preobraena religiskim i patriotskim entuzijazmom,
pristaje ona da se potini volji boginje. ,,U mene sva
mona Grka upire pogled u ovome trenutku: od mene
zavisi da flota poe, da Troja bude razruena... Igrajte
96
oko hrama, oko oltara, u ast podzemne i srene Arte-
mide: poto je to potrebno, ja se rtvujem, ja dajem svo-
ju krv, da zbriem prorotvo. Aristotelu se nije dopala
ta nestalnost karaktera, ali momenat kolebanja Ifigeni-
jinog znai da je ona bila ljudska figura.
I na oltaru ostaje Ifigenija hrabra; zabranjuje da se
stavlja na nju ruka, jer e hrabro ,,u tiini pruiti svoje
grlo. Ali u trenutku kad je trebala da bude ubijena,
Artemida ju je u oblaku odnela u svoj hram u Tauridi, a
na mesto nje na oltaru ostavila koutu.
Tragedijaij%eya u Tauridi (I(pvyevevarj ev Taupou;)
govori o daljoj sudbini Ifigenijinoj. Artemida je naini-
la Grku devojku svetenicom svoga varvarskog kulta.
Smeo duh Ifigenija otro kritikuje taj krvavi kult. Ona
je imala jednu udnu viziju, koju kazuje suncu; po njoj
veruje da joj je umro brat Orest. Ulazi u hram, da pri-
nese Orestu pogrebne rtve, a ba u tom iskrcava se na
obalu Orest, koji je sa Piladom doao u Tauridu da ukra-
de statuu Artemidinu, jer e se, prema prorotvu, na taj
nain oistiti od greha to je ubio majku. Ifigenija, sa
horom robinja, jadikuje za bratom, i zaliva zemlju vo-
dom, mlekom, vinom i medom. Zajedno sa bratovlje-
vom, oplakuje ona i svoju sudbinu. Gost ovog negos-
toljubivog mora, ja ivim na njegovim obalama bez
mua i dece, bez otadbine i bez prijatelja, ja koju su
nekad prosioci iz cele Grke dolazili da trae za enu.
Ne pevam vie Heri, boginji Argosa, ne vezem vie na
platnu slike atinske Palade i titana, nego prosipam po
oltarima, i avaj! ne pri zvucima lire, krv stranaca, to
bude u meni saalenje suzama i kricima.
Meutim Oresta i Pilada uhvate, i kralj ih alje sve-
tenici, da budu zaklani i prineti na rtvu. Poseena slut-
njom da je Orest umro, Ifigenija vie nema milosti ni
97
spram koga. O jadno moje srce, do ovoga trenutka ti si
bilo blago i milosrdno prema strancima... Ali sad, kad je
san u meni izazvao bol i strepnju da Orest vie nije iv,
vi to dolazite na ovu obalu, ma ko da ste, nai ete u
meni samo mrnju. Ali i pored svirepe odluke, u njoj
se budi saaljenje. U jednoj vrlo dramatinoj sceni Ifi-
genija doznaje od Oresta za smrt Agamemnona i za
ubistvo Klitemnestre. Ona ga umo pita o Orestu, i kad
uje da je on iv, uzvikuje: Zbogom, zbogom, varljivi
snovi! Vi ste samo iluzija! Hoe da poalje po Piladu
pismo bratu u Grku, a Orest e ostati da bude prinet na
rtvu. Radi svake eventualnosti, Ifigenija kazuje Piladu
sadrinu pisma; na taj nain mu otkriva ko je ona. Dram-
sko upoznavanje brata i sestre smatra Aristotelo kao pr-
voklasno. Nesposobna da toliku sreu primi, Ifigenija
govori: Kako da verujem u toliku sreu, drage dru-
garice? Strah me je da se moj brat ne izmakne iz mojih
ruku, i da se ne izgubi u vazduhu, kao senka.
Intervencijom Palade Atine brat i sestra, zajedno sa
Artemidinom statuom, sreno se vraaju u otadbinu.
Euripid je dostigao harmonino dostojanstvo jednog
Sofokla stvaranjem svete devojke Ifigenije, koju e po-
sle njega obesmrtiti Gete.
U Jeleni (EAivrj) Euripid je iz elje da, posle Stez-
ihora, rehabilitira vrlinu lepe J elene, prikazao novu, ma-
lo mitoloku, ali vrlo interesantnu J elenu. Euripid je po-
znavao legendu o J eleni, iji se tragovi nalaze jo u Ho-
meru, a koju su memfiski svetenici saoptili Herodotu.
Po njoj, J elena je bila odvedena u Egipat, i tamo ostala
za vreme trojanskog rata. A Hera naljuena to je Paris
presudio da je Afrodita lepa od nje, nainila je od etra
fantom J elenin, i dala ga je Parisu.
98
J elena ne naputa grob svoga zatitnika kralja Pro-
teja, iji sin hoe da je uzme za enu. Od Teukera doz-
naje da se njena mati Leda obesila zbog sramote svoje
keri, da je Troja unitena, a Menelaj umro, i da je ve-
lika sramota vezana za njeno ime. Ona proklinje svoju
lepotu, uzrok tolikih pometnja. 0, neka se nebo smilu-
je, da se ova lepota zbrie, kao boja sa slike, i da se ume-
sto nje na mome licu pojavi runoa... Druge ene su
srene zbog svoje lepote, a mene je moja upropastila.
Menelaj, u stvari iv, dolazi i uverava se da je njegova
ena potpuno nevina, da je svu zabunu i nesreu oko
jednog fantoma prouzrokovala sujetna boginja. Polazi
mu za rukom da sa J elenom pobegne u Grku.
Svea tragedija/o ( 'Igjv) koju je kao ,,Apolonidu
preradio Lekont de Lil, izraava u jakim linijama revolt
jedne uvreene ene.
Princeza Kreuza ima sina od Apolona. Dete, koje je
ona ostavila u jednoj peini, preneo je Merkur u Delfe,
i stavio u slubu Apolonu. Kreuza se, posle toga, udala
za kralja Ksutosa, ali sa njime nije imala dece. U Delfi-
ma, gde je dola sa muem da pitaju prorotvo hoe li
uopte imati dece, Kreuza se strahovito pobuni protiv
sudbine, protiv Apolona, i protiv svoga mua, jer je iz
odgovora prorotva izalo da Ksutos ima sina. Raspa-
ljena bolom, ona traginim akcentima optuuje bestid-
noga oga. Kako smo mi ene nesrene! O zloini bo-
gova! Avaj! Na koga sudiju da se obratim, kad su bogovi
nai gospodari, a ine nas rtvama svoje nepravde?...
Avaj! Avaj! Nae nesreno dete nije vie ivo, tice grab-
ljivice su ga rastrgle, ono je postalo njihova hrana! A
tvoja lira se razlee, ti peva peane! uj me, tebi govo-
rim, tebi sine Latonin, to sedi na zlatnom prestolu, u
centru zemlje, i deli proroanstva smrtnim ljudima: ne-
99
ka glas moj dopre do tvojih uiju! Ah, podli zavodnie,
ti nita nisi dugovao mome muu, a dao si mu sina, a
moje dete, koje je i tvoje, rastrgli su orlovi: ono je ie-
zlo zajedno sa povojem u koji ga je zavila njegova
mati. I ogorena mati pokuava da otruje Iona, svoje
roeno dete, jer je u zabludi da je to sin njenoga mua.
Posle interesantnog zapleta Kreuza doznaje da je Ion
njen sin, i blaena zahvaljuje Zevsu. Ova vrata svetil-
ita i ovo prorotvo boga izazvali su malo as moje suze,
a sad se smeju na mene. Po savetu Artemidinom
Kreuza odrava Ksutosa u iluziji da je Ion njegov sin, i
tako su svi sreni.
U svojoj jetkosti pokazala je Kreuza revolucionamu
snagu, pripitomljenu pravilnim raspletom njene sudbine.
U Hipolitu ( I7otoA.uto<;) dao je Euripid jednu bez-
nadno zaljubljenu enu, koju e jo dugo posle njega
tragiari obraivati.
Sin Tezejev naljutio je ednou Afroditu, i ona,
iz osvete, uini da se njegova maija Fedra zaljubi u
njega. I ako samo orue nemime Afrodite, Fedraje jed-
na od najmarkantnijih i najuspelijih Euripidovih kreaci-
ja.
Ve je tri dana kako je se Fedra zatvorila u palatu:
lei na krevetu, plavu svoju kosu zavila je velom, i ni-
ta ne jede. Izvodi je dojkinja, sasvim obesnaenu: Pri-
drite me, dignite mi glavu: svaki je deli moga tela iz-
lomljen. ene pridrite moje lepe ruke. Kako mi je teak
ovaj veo! Skine ga, neka mi vitice padnu na ramena,
govori bolna ena. Na zaprepaenost dojkinjinu dolazi
sebi. ta sam uinila, nesrenica? Gde sam pustiia da
mi zaluta razum? J a sam ga izgubila. Podleem, pogoe-
na nekim boanstvom. Avaj, avaj, kako sam nesrena!
Dojkinjo, stavi mi veo na lice: stid me je od mojih rei.
100
Sakri me: suze mi teku iz oiju, a elo mi je pocrvene-
lo. ta je to to smrtni ljudi nazivaju ljubavlju?" - pi-
ta dojkinju. ,,To je ono to je najslae, dete moje, i u is-
to doba najgore, odgovara joj ona. Fedra, pokoena
tekom i nesavladljivom strau, vidi samo jedan nain
da se oslobodi od bola: da to pre umre. Tako bar nee
osramotiti mua i decu. Iz odanosti, i mislei da e
olakati Fedri ljubavne patnje, dojkinja otkriva Hipoli-
tu ljubav njegove maije. isti mladi je van sebe od
gneva, i nee ni da zna za tu stvar.
Pre nego to umre, Fedra hoe da se osveti Hipolitu
za njegovu oholost i neosetljivost. Ona se vea, ali os-
tavlja Tezeju pismo u kome navodi laan uzrok svoje
smrti, i baca svu krivicu na Hipolita. Tako Hipolit stra-
da kao rtva bezumne strasti svoje maije i njene pa-
toloke udnje da ga kazni to je bez elje izazvao njene
patnje.
Medeja (MrjSsia), ki Anetesa, sina sunca i okeanide
Ibije, arobnica iz Kolhide, najai je i najrazomiji en-
ski karakter kod Euripida.
Poto je arolijama pomogla svome muu J azonu da
nadvlada sve smetnje za vreme argonautskog pohoda, i
da dobije zlatno runo, Medeja neko vreme ivi sreno u
Korintu sa J azonom. Ali J azon joj je postao neveran;
oenio je se princezom Glaukom. Dojkinja opisuje sta-
nje izneverene ene. Ona, lei i ne jede nita. Od kad
je saznala za J azonovo neverstvo, predala se bolu i
neprestano plae. Ne diui elo, ne skidajui pogled sa
zemlje, ona slua utehe prijatelja, slina steni ili mor-
skom talasu... Medeja mrzi svoju decu: ona vie ne vese-
le njeno srce. Strepim da ne smilja kakav nepredvieni
udarac. To je plahovita dua: ona nee podneti ovu
nepravdu. J a je poznajem, i bojim je se.
101
Rob pedagog dovodi decu iz kole, i donosi dojkinji
neprijatae vesti: uo je da kralj Kreon, otac Glaukin,
hoe da izagna iz Korinta Medeju i njenu decu. Dojk-
inja nalae robu da vodi decu to dalje od Medeje, jer je
ve videla kako baca na njih divlji pogled.
Najzad se pojavljuje i sama Medeja. To nije vie a-
robnica iz Kolhide, ni hrabra junakinja iz argonautskog
pohoda, nego oajna, naputena ena. Dojkinja oeku-
je katastrofu. Vidi se ve da e Medeja prosuti, kao
besnu buru, ovaj oblak albi to se die. Kakav li e is-
pad uiniti ta gorda, neumoljiva dua, ovamo rastrgnuta
bolom? A Medeja, ija se obmanuta ljubav zaledila u
mrnju, smislila je kako da se osveti. Avaj! ja nesre-
nica trpim i patim, i ne mogu da zadrim krike moga bo-
la. Prokleta deco omrznute majke, propadnite i vi sa
vaim ocem! Nek propadne cela naa kua! I nepo-
kolebljiva u svojoj paldenoj mrnji, Medeja uspeva da
izmoli od Kreona jo jedan dan bavljenja u Korintu.
Poto je prela sve faze bunjenja protiv J azonovog
postupka, arobnica poverava enama plan za osvetu.
Ona e poslati supamici haljinu od najfinije materije, i
zlatnu krunu, poklone koje je dobila od svoga dede Sun-
ca: im ih Glauka metne, umree u najgorim mukama
od Medejinih otrova. Medeji nije dovoljno da uniti
mrsku eiiu; ona e ubiti i roenu decu, da raskine J a-
zonovo srce, jer je u njoj pobesnela mrnja zaguila ma-
terinsku ljubav. I Medeja zove J azona. Pred njime se i-
ni kao da se u interesu dece pomirila sa njegovom enid-
bom, i pristala da ode u izgnanstvo. Ali samo eli da de-
ca ostanu u Korintu. A da bi zadobila princezu da izmoli
od oca milost za decu, Medeja e ih poslati njoj sa pok-
lonima.
Rob se vraa sa decom, i saoptava Medeji da je prin-
ceza bila dimuta poklonima, i da deca mogu ostati u
102
zemlji. U Medeji se jo jednom bori materinska ljubav
sa udnjom za osvetom. Neka se uzdri ko hoe od ove
bezbone rtve, ja neu pustiti da oslabi moja mka...
Stani, srce moje, stani, ne dovravaj. Ostavi tvoju decu,
potedi ih, nesrenice! Ona e te pratiti u izgnanstvo,
bie tvoja radost!... Ne! tako mi demona osvetaika, tako
mi paklenih bogova! Neminovno je potrebno da ona
umru, a poto je to potrebno, ja u im dati smrt, kao to
sam im dala i ivot.
Neki antiki kritiari zamerili su Euripidu to je do-
pustio da se Medeja raznei na decu, pre no to ih ubi-
ja; na taj nain, mislili su oni, demantovan je njen karak-
ter, koji treba da je neosetljiv za sve drugo, sem za ljubo-
mom i mrnju. Tako su, u ostalom, predstavili Medeju
Seneka i Komej. Meutim, Euripid je veliki psiholog, i
zna da bi bilo neprirodno kad se ljudsko bie u ovakvoj
jednoj situaciji ne bi lomilo. Ovu scenu prikazali su
mnogi slikari, stari i novi, od Timokrata do Delakroa i
Fajerbaha.
Medeja ubija decu iza pozomice. Dolee J azon, ko-
ji je bio svedok smrti Glauke i Kreona. Na glas o smrti
dece hoe da ue u palatu, ali se Medeja pojavljuje u
vazduhu, na kolima u koja su upregnuti krilati zmajevi,
drei u rukama mrtva tela svoja dva sina. Momenat je
preterano jezovit. J azon je proklinje, a ona mu sa de-
monskim cinizmom odgovara: Nazivaj me sad kako
hoe, bilo lavicom bilo Scilom, tim pomorom tirenskog
kraja, ta me se tie? I ja sam nala nain da ti ranim
srce. J azon je moli da mu bar da deja tela, da ih sahra-
ni, ali Medeja mu odgovara da e ih ona sama sahraniti,
svojom mkom. ,,A ti se vrati u palatu, i sahrani tvoju
mladu enu. Ismevajui ga do kraja neumoljivo, Mede-
ja odlazi na svojim kolima.
103
Otrovna i destmktivna, Medeja lii na Hekabu po ne-
oveno i demonski smiljenoj odmazdi, samo je mno-
go tvra priroda.
Nesumnjivo je, prema ovoj izlobi Euripidovih e-
na, da se on, ozbiljnije no i jedan antiki pisac, zain-
teresovao enama, da je bio siguran poznavalac nji-
hovog mentaliteta, i da ih je tretirao tako, da se moe
proglasiti za sve drugo pre no za enomrsca.
(enski pokret, Beograd,
januar-februar, 1924, str. 1-12)
104
ENE U ESHILOVIM I SOFOKLOVIM
TRAGEDIJAMA
U modernoj drami tip ene ima veoma esto izrazi-
tiji znaaj nego tip oveka. Drama neposrednije dira kad
je ena nosilac njenoga smisla, a radnja je obino gip-
kija, i zaplet psiholoki izukrtaniji kad je u centru e-
na. Moda se u literaturi uopte rado daje teite ena-
ma zbog toga to su one nemimije oseajnosti, i zato,
kao sloenije, zagonetnije i niansiranije od po pravilu
jednostavnih ljudi, prestavljaju zahvalniji predmet.
Tako, - da egzemplificiramo ovo tvrenje, - i ako je
Ibzen tvorac bogato komponovane linosti, njegove su
ene, u celini posmatrane, reljefhije od ljudi: Heda
Gabler je imala moi da se sama spase svega kominog
i besmislenog oko sebe, i da ode u smrt neraskravljenog
prezrenja; Irena je dala jednome oveku celu svoju
mladu i ivu duu, i osudila samu sebe da ide po svetu
bez due; Rebeka Vest se usudila da zae duboko u kli-
zavu oblast pitanja o ovekovoj savesti i moralnoj od-
govomosti, i da se u njoj slomije, a Elida Vangel da za-
treperi od nasluivanja jedne zavodljive misterije nepoz-
natog; Nora je jednim odlunim zamahom posekla celu
la na kojoj je bila nazidana glatkost njenoga ivota.
Pred Strindbergovim tipom ene-demona, koju je duh
njegov, muen morom jedne fiks-ideje da od ene dolazi
sve zlo, ipak u svoj morbidnosti snano zamislio, posta-
105
ju sasvim sporedni njegovi ljudi. Daleko bismo se otis-
li kad bismo nabrojali ene iz modemih drama, jer meu
njima postoji itav jedan dugi niz junakinja neobinog
duevnog sklopa, ija analiza trai naroito posveiva-
nje.
Ali jo antika tragedija potvrdila je istinu da je e-
na, u svojoj prirodnoj komplikovanosti, dragocena za
knjievnost; ve stari tragiari daju besmrtne tipove e-
na. Moe se ak rei da, i ako novi dramatiari stvaraju
neobinije prelive i udnije ambise enine due, anti-
ki su nad njima time to su u nesavitljivjim i dubljim
potezima izvajali nekoliko ena koje su isto toliko glo-
riozni izraaji jednoga spleta misli i oseanja koliko i
najsavreniji i najuspeliji dramski tipovi ljudi: Hamlet,
Otelo, Riard, Faust ili Torkvato Taso.
Tragedija grka, razvijena iz kulta bogu Dionisu,
proslavljenog oduevljenim pevanjem pesama, i od ve-
like vanosti po grki reiigiski i nacionalni ivot, isto je
tako ubedljiv dokaz usamljene velianstvenosti grkog
duha, kao njihove statue i hramovi, mozaici i freske,
Homerovi epovi, Alkejeva lirika, Pindarova poezija i
Platonovi dijalozi. Po njoj emo danas traiti velike tra-
gine junakinje.
U tek razvijenoj iz ditiramba i jo sigumo neuteme-
ljenoj tragediji, tragiar Frinih (iveo oko 190 g. pre Hr.)
prvi put izvodi u svojim Feniankama (Oomcroou) hor
ena, koji oplakuje unitenje fenianske flote kod Sa-
lamine. enu, kao odelitu linost, prvi tretira Eshil
(AiaxuXo<;, roen 525 ili 524 g. pre Hr.) u Eleuzisu, um-
ro u Geli 456 g.), jedan od najgromovitijih genija o-
veanstva, grki Isajia ili J ob, hrabri borac na Maratonu,
Salamini i Plateji, privrenik eleuzinskih misterija i
pitagorejske doktrine, utemelja tragedije duboke unu-
tranje vrednosti i izraene spoljne strane. U sedam Es-
106
hilovih tragedija, jedino sauvanih od njegove plodne
produkcije (Aristofan pominje 70), inspirisanim buj-
noujedne proroke fantazije nedostine snage, gde su
pompeznom dikcijom izraene uzviene moralne misli,
i ako oskudne, skoro nepomine radnje, nalazimo na
mali broj izraenih ena. Obraiva ,,homerskih pred-
meta, dramatizator ,,Ilijade i ,,Odiseje, Eshil nema
smisla za psiholoke detalje enine due pokrenute
oveanskim oseanjem, nego samo za velike, obimne
linije, iz kojih se slau dinovske linosti, ovaploenja
uvek jedne jedine eminentne tenje ili misli. U Aristo-
fanovim ,,abama Eshil s ponosom istie da je samo
uzvieno njegova oblast, i da u njoj nema pristupa ni
jednoj ljudskoj strasti. Posle Homera ja sam prikazao
Patrokla i Teukera lavovskog srca, da bih ulio graani-
ma elju da se izjednae sa ovim velikim ljudima, im
odjekne glas trube. Ali ja nisam izvodio na scenu ni
bludnicu Fedru, ni Stenobeju, a ne seam se da sam ikad
prikazao zaljubljenu enu.
Pod pritiskom fatalnosti, u koju veruje Eshil, izraa-
vajui vie oseanje to ih zatalasava, katastrofe sazre-
vaju u duama Eshilovih ena. Tako u Persijancima
(npaai) mati Kserksova i udovica Darijeva Atosa
( 'AToaaa), sugerirana jednim runim snom i svojim
saznanjem o promenljivosti sree i tragediji egzistenci-
je, pripremljena je ve svojim slutnjama na glas to e
malo posle uti od glasnika o porazu Persijanaca, i ne-
iznenaena e se predati lamentacijama.
Eshilov bog, jo slepi gonilac zloina do poslednjeg
kolena, kao biblijski, neumitan je prema nesrenome
Edipu i njegovim potomcima. Edip je, kao to je poz-
nato, u neznanju ubio oca, i oenio se majkom J okas-
tom, sa kojom ima dve keri: Antigonu i Ismenu, i dva
sina, Eteokla i Polinika. Kad je Edip saznao za svoje ne-
107
hotine zloine, u uasu je iskopao sebi oi. Zatvoren
tako slep od sinova u jednu runu kolibu, bacio je na
njih najtea prokletstva, i prorekao im je da e ubiti
jedan drugog, otimajui se o vlast. U tragediji Sedmor-
ica pod Tebom (Ei ta Jti fj|}(x<;) starija ki Edipova
Antigona javlja se kao zastupnik boanskog prava. Kad
od glasnika uje da su braa zadala jedan drugome sm-
rt, Aritigona u oseanju nemoi da se otme od sudbine
uzvikuje: 0 neumoljiva Parko, alosna deliteljko sud-
bine! Cma Erinijo! Kako je vaa mo velika. Ona us-
taje protiv naredbe tebskog senata da se Polinik, kao
neprijatelj otadbine, ne sme sahraniti. Gladni vuci
nee se astiti njegovim mesom. Neka se niko ne usudi
da na to pomisli. J a sam samo ena, ali u znati da mu
iskopam grob... I ona, u stavu zastupnice vie pravde,
odlazi da sahrani brata.
U uvenoj trilogiji Orestiji (Oporsia) pored Ili-
jade i ,,Odiseje najgrandioznijoj poemi Staroga Veka,
iznosi Eshil kraj Homerovog AJbila, kome dolazi glave
njegova perfidna ena Klitemnestra. U prvoj tragediji
trilogije, Agamemnonu (Ayap.p.vcov), straar javlja
Klitemnestri da je video dugo ekani znak o padu Tro-
je. Ahilova ena pokazuje sav privid radosti, i dolazak
pobedonosnog Ahila pozdravlja dugim govorom, i uver-
avanjem o Ijubavi i vemosti. Nareuje robovima da
razastru purpume tepihe, da preko njih Agamemnon
pree. Agamemnona je strah od toga purpumoga puta
to ga iznenada vidi pred sobom; on ima zle slutnje i bo-
ji se osvete bogova, no ipak prelazi. Ali Kasandra, Pri-
amova ki, mlada i lepa proroica Apolonova, koju je
Agamemnon kao zarobljenicu doveo sobom, zastaje;
ona dobija inspiraciju proricanja, i u bolnoj tiradi otkri-
va zauenom horu da e Klitemnestra ubiti i Agamem-
nona i nju. Eshil obino nije ulazio u psiholoke suptil-
108
nosti, ali pokazuje izuzetno mnogo finoe pri davanju
Kasandre: ona je od svih njegovih linosti najutanani-
je izlivena. U vizionerskom delirijumu tajanstvena de-
vojkajadikuje: ,,Ah, ah, Bogovi!... O, Apolone! Apolo-
ne! Ah, Bogovi! ta se sprema? Kakav novi zloin, ka-
kav uasni prestup se priprema u ovoj palati!... Ah, nes-
renice! Ti se usuuje?... Da li u dovriti?...Trenutak
se pribliava. Udarci se udvajaju i pojaavaju... Nebo!
O nebo! ta vidim?... Sama suprugaje ubica...o da mene
nesrene!.. Kakva je moja alosna sudbina?... Bogovi!
Gde vodite alosnu Kasandru? Gde, ako ne u smrt... Jo
jednu samo re, poslednju molbu. Sunce to mi sija
poslednji put, i vi budui osvetnici skupo naplatite mo-
jim varvarskim ubicama lako izvodljivu smrt robinje
bez odbrane. Sudbino smrtnih ljudi! Kad su sreni, jed-
na senka moe da im narui sreu; a kad su nesreni bi-
vaju zaboravljeni, kao potez zbrisan vlanim sune-
rom... Od nezemaljske Sibile, sve utonule upredosea-
nje nesree, grubo odudara svirepa Klitemnestra to hi-
jenski ubija mua i Kasandru, iz strasti prema Egistu,
svome pomagau u zloinu. Po svrenome delu, opije-
na satanskom radou, razoma ena bezobzimo daje
maha svojoj krvolonosti. Kao u bunilu, ona govori
kako je izvrila ubistvo. Dva puta sam ga udarila, dva
puta je jauknuo, kolena su mu se savila, i on je pao; trei
udarac, rtva podzemnome Bogu, uvaru mrtvih, sur-
vao je njegovu duu u podzemni svet. Zatim simulira
osvetu izneverene ene: Kako su oboje dobili ono to
su zasluili! On je ubijen, a kraj njegovih nogu lei pred-
met njegove strasti, ovaj labud to je otpevao svoju
smrt... Hor govori da ona odie krvoproliem, da krv
tee iz njenih zapaljenih oiju. Ali i ako tip hladno-
krvnog i loginog zloinca, Klitemnestra je u stvari
109
orue sudbine, jer, po fanatinom Eshilovom verova-
nju, jedno zlo nunim nainom proizvodi drugo.
Drugi tragiar, po prirodi i fiziki i duhovno rasko-
no obdaren, ugledni strateg, omiljen od sviju, ak, kako
se verovalo, i ljubimac bogova, pisac skoro 111 tragedi-
ja (od nih je ostalo samo 7), savremenik Perikla, Sokra-
ta i Fidija, Sofokle (roen 498 ili 495 g. pre Hr. u Ko-
lonu, a umro 406 g.), nije vie pesnik uzvienog. Po us-
peloj analogiji Hartovoj Eshil lii na peiza na Alpima,
a Sofokle na zalazak sunca na moru, Eshil na Mikel-An-
dela, a Sofokle na Rafaela. Najharmoniniji tragiar,
Sofokle je uneo u dramsku poeziju i moralnu refleksiju
i psiholoka opaanja, ali je ouvao ipak sklad i meru, i
nije se izgubio ni u moralnoj patetinosti, kao Eshil, ni
u dialektikim suptilnostima, kao Euripid. Sofoklove
linosti nemaju titanske odlike; mramomo plastine, one
su podlone ljudskim zabludama, ali su po etikim kva-
litetima nad prosenim ljudima. Kod Sofokla spoljni tri-
umf fatuma nad ovekom esto je potisnut moralnom
pobedom ovekovom: zato njegove linosti ne guraju
vie u krivicu i zabludu mrana sudbina, proroanstva i
snovi; oveanskije od Eshilovih, one su same odgovor-
ne za svoju sreu. Sporiji u voenju tragedije cilju, i ob-
dareniji smislom za raznolikost i psihike pojedinosti,
Sofokle odstupa od Eshilove mitoloke i istorijske dra-
me, i obraujui iste predmete, i predstavljajui iste li-
nosti, sprema zemljite za psiholoku dramu, koju e u
svoj potpunosti dati Euripid. Zato su Sofoklove ene
manje uzviene nego Eshilove; one se esto uzdiu
moralnom sveu od ljudskoga boanskom, ali se nji-
hove sklonosti i vrline uvek kreu u okvim mogueg.
U najbesprekomijoj svojoj tragediji Kralju Edipu
(Oi8teou<; Tupawo<;), Sofokle prikazuje Edipovu tra-
ginu enu i majku J okastu kao skeptika. Ona ne vem-
110
je proroanstvima; iskustvo ih je demantovalo... Znaj
da ne postoji smrtni ovek koji zna vetinu proricanja.
eli da rastera Edipove strepnje. ta vredi oveku da
strahuje, kad je igraka sudbine, i kad ne moe da ita
budunost? Najbolje je ostaviti sve sluaju, i uivati u
ivotu." Ali kad se otkrila sva fatalna pometnja, ije su
rtve i ona i Edip, J okasta podlee; nema snage da iz-
dri iznenaenje beslovesne sudbine, i vea se, dok Edip
odlazi da luta po svetu sa kerima. U Edipu na Kolonu
(Oi8(jtot><; S7ti K oXgjv(o) istaknuta je dirljiva ljubav
Antigonina prema ocu, i, neto manje, Ismenina. Edip
priznaje da su keri, koje su mu uasnim sluajem i ses-
tre, bile bolje prema njemu nego sinovi. Oni za koje je
bilo prirodno da se brinu o eni, zatvaraju se u kuu kao
bojaljive devojke, a vas ostavljaju da umesto njih pod-
nosite sva zla to snalaze jednog nesrenog oca.
Od Sofoklove Antigone (AvTiy6vn), kanona an-
tike tragedije, ni jedna drama Staroga Veka nije sklad-
nija i uravnoteenija. Antigona je drama o smrti smele
i ponosite keri kobnoga kralja. Predmet njen je nas-
tavak Eshilove Sedmorice pod Tebom. Pred zidovima
Tebe zadali su jedan dmgome smrt Edipovi sinovi,
Eteokle i Polinik. Kralj Kreon zapretio je da e kazniti
smru onoga ko sahrani Polinika; sme samo da bude
sahranjen Eteokle, branilac Tebe. Protiv te zapovesti
buni se sestrinski pietet Antigonin; ona, na suprot ljud-
skom pravu, istie boansko. Njena sestra Ismena nema
hrabrosti da ustane protiv Kreona, i savetuje sestru da
pogne glavu pred pravom jaega.
Pomisli, najzad, da smo ene tek
I da se s ljudma teko boriti.
Pa kada jai nama vladaju,
Sluat ih treba, da su gori jo.
111
A ja u toplo mrtve moliti,
Da oproste mi to sili ustupam
I sluam one koji dre vlast.
Hteti to ne sme radit ludost je.82
Antigona se ne boji pretnje; ona hoe da bude izvri-
lac venog prava mrtvih. Pred njenom nepokolebljivom
figurom jo bednije izgleda neodlunost Ismenina.
Kad tako zbori mrska si mi ti,
I mrska treba da si mrtvima.
Pa pusti mene mome bezumlju:
Strahote nema to e spreit me
Da, ipak, asnom smru umrem ja.
Straar javlja Kreonu da je neko sahranio le, i po-
suo ga suvim prahom. Kreon trai od straara da ne-
izostavno pronae krivca. Straar dovodi Antigonu. Ona
priznaje delo, i ne boji se smrti.
Meutim, Ismena je slomila kukavitvo, i dolazi da
sa sestrom podeli kaznu, no Antigona tu rtvu ne prima.
Nita ne pomau molbe Kreonovog sina Hemona,
koji voli Antigonu. Kreon ne poputa, a Antigona je
spremna da umre.
0 sugraani! evo Antigone,
to na svoj zadnji odilazi put
I suncu baca poslednje poglede.
J a ga vie neu videti! Bog pakla,
to tamom svojom obavija sve,
Odvee me ivu na rub Aherona,
82 Antigonu citiramo po klasino jasnom prevodu g. Sime Pan-
durovia.
112
Pre no to ljubavi mi pesmu zapojae;
Sa Aheronom venana u biti.
Mladi ivot u Antigoni i slika mrane peine, gde e
iva zaboravljena biti, zamagljuju, za nekoliko trenuta-
ka samo, njeno elino herojstvo.
Zidovi Tive, otadbino moja!
Bogovi moje zemlje! Svrenoje!
Mene odvode! O, pogledajte vi
Kraljicu svoju, samu, naputenu,
ta trpi, i od ije ruke sve,
J er vema bee dunosti boanskoj!
Kad Kreon, najzad, na navaljivanje proroka Tirezi-
je, daje dozvolu da se Antigona izvede iz peine, katas-
trofa je ve ispunjena u svim takama: Antigona se obe-
sila o svod svoje peine, Hemon se kraj nje ubio, a nje-
gova mati Euridika izvrila je samoubistvo od alosti za
sinom.
Pored Antigone, pune ljubavi i ovenosti, stvorioje
Sofokle jo jednu jaku enu, moda ak umetniki sa-
vrenije isklesanu. Elektra (HAiicrpa) je nepodobna da
zaboravlja i oprata; ona je mrana demonska priroda,
ijom se osvetnikom inicijativom izvruje odmazda i
pravinost. Poto je Klitemnestra ubila Agamemnona,
njena ki Elektra izgubila je svu ljubav deteta prema
majci; u najdubljem jadu ona osea besnu mrnju i
smilja samo osvetu. Iz oeve kue, gde ivi ponieno
i tuno, kao prezrena tuinka, podstie ona iz daljine
svoga brata Oresta da se osveti oevim ubicama.
Orest, sa prijateljem Piladom, dolazi najzad iz tui-
ne, da pohodi grob Agamemnonov. Na grobu oevom
objanjava Elektra hom otmenih devojaka da je njena
113
neumoma mrnja, to ni za trenutak ne opada, sasvim
prirodna u sramoti i unienju u kojima ona ivi. Na pre-
stolu oevom sedi njegov ubica.
,,U takvim prilikama ne mogu biti posluna, ni utati;
ne, u zlu je preka potreba raditi zlo. Njena mlaa ses-
tra Hrizotemis mnogo je pomirljivija sa sudbinom; ona
uzaludno savetuje sestm da se ostavi nekorisnoga gne-
va, i svojom neodreenom savitljivou podsea na Is-
menu.
Uznemirena jednim zloslutnim snom, Klitemnestra
alje Hrizotemis daprinese rtve na Agamemnonovome
grobu, a Elektra odvraa sestru da ne skmavi svetinju
grenim Klitemnestrinim darovima.
Pred Elektrom pravda Klitemnestra svoj zloin; ubi-
la je mua da mu se osveti to je rtvovao njihovu ker
Ifigeniju. Elektru je oajanje nainilo zrelom i otroum-
nom, i ona ne prima taj razlog. A kad bi bilo pravo da
jedno ubistvo sveti dmgo, onda i Klitemnestra treba da
umre. Elektra otvoreno priznaje majci koliko eli da joj
se osveti. Siromah Orestprovodi alostan ivot, a ja ga
doista podstiem da ti se osveti, kao to me ti okrivlju-
je. I, kad bih samo mogla, ja bih ti se osvetila, budi si-
guma u to. Elektra zna da njena oseanja nisu svetla, i
da ne dolikuju mladosti, ali sramno delo nauilo ju je
sramnom oseanju. Sofoklova Klitemnestra, udna i-
vota i uivanja, grevito moli Febusa da je odri na vla-
di.
Prema skovanom dogovom, Klitemnestri se javlja
da je Orest poginuo. Pohlepna na ivot, ena neuzdrano
klie od radosti: sad joj ne preti ni jedna opasnost vie.
Au Elektri ova vest oivljava i poslednje pozemne slo-
jeve njene neutoljive snage za osvetom: sad kad nema
Oresta ona e izvriti njegovu misiju. Ali, malo posle,
Orest izlazi pred nju. Fanatina osvetnica gura brata u
114
zloin, i strasno trai pomo od Apolona. Dok Klitemne-
stra, iza pozomice, preklinje Oresta da joj se smiluje,
Elektra je na sceni neumoljiva. ,,Ni ti se nisi smilovala
na njega, ni na njegovoga oca. Njenom inicijativom
Orest ubija i Egista.
Konsekventna u svojoj neprobojnoj i zasienoj mr-
nji, Sofoklova Elektra nije nita manje nemila nego Kli-
temnestra.83
Ostalo je od istorije knjievnosti nezapaeno da
Trahin.ja.nke (Tpajpvtai), pepeljuga izmeu Sofoklovih
83 Tip Elektre daje prilike da se uporedi umetnost tri velika tra-
giara na istome predmetu. U Pokajnicima (Xor|cp6poi) Eshilovim
Elektra je u glavnom posrednik da se izvri pravni zakon odmazde.
U momentima gde probija njena linost, ona je meka nego Sofoklo-
va. Euripid u nekoliko menja okolnosti tragedije; njegova Elektra
nije vie ni medijum Fatuma, ni tragina osvetnica, nego je izvrsni
dijalektiar, to vetinom argumentiranja ostvaruje osvetu. Vredno
je interesa pomenuti kakav obrt daje Euripid prepirci izmeu Elek-
tre i Klitemnestre, pre no to e ovu poslednju ubiti Orest. Klitemnes-
tra, na aluzije Elektrine o njenom zloinu, izgovara se da ga je uini-
la zato to je Agamemnon prineo na rtvu njihovu ker Ifigeniju, i
to ne u interesu svoje kue, ni radi spasa druge dece, nego zbog
bestidne J elene. Sem toga, on joj se vratio sa menadom u prorokom
delirijumu, sa Kasandrom. Svojim neverstvom dao joj je on rav
primer, jer kad ena grei - izvodi Klitemnestra jedan sasvim slo-
bodouman zakljuak, - kriv je u stvari mu. ,,A protiv nas se diu
prekori, dok niko ne krivi pravoga krivca, oveka. Elektra, sa to-
liko sofistike vetine, obara ovu argumentaciju. Niko te ne poznaje
bolje no ja. Pre no to je bilo reeno da se tvoja ki prinese na rtvu,
i tek to je tvoj mu napustio palatu, ti si ve bila pred ogledalom, i
nametala tvoje plave kovrde... Lud je ko se oeni ravom enom
zbog njenoga zlata ili porekla: te veliine ne vrede kao skromno
imanje u estitoj kui. ,JKao to se vidi, Euripidova Elektra ima odli-
na svojstva jedne uenice sofista, ali nikako dignitet tragine ju-
nakinje.
115
tragedija, sadre jednu ljubomomu enu, izuzetno de-
likatne due i neobine budnom saveu. Ustreptala
Herkulova ena Dejanira (Ariiaveipa) hoe da povrati
pokolebanu ljubav svoga mua, i alje mu haljinu, nato-
pljenu krvlju Kentaura Nesosa, jer vemje da ona ima
arobno dejstvo te vrste. Ali Herkul u njoj izgori, a De-
janira, nemona da podnese posledice svoje dobro-
nameme zablude, ubija se.
Dva velika grka tragiara stvorila su dakle nekoliko
enskih tipova klasino preienih i kristalnih, i time
trajno privlanih za sve docnije dramatiare klasinih
tendencija i ukusa.
(Misao, Beograd, 16. februar, 1924, str. 273-280)
116
IBZENOVA SHVATANJA ENE
U skoroj prolosti, a, mestimino, i u nae dane,
opimo se raspravlja ili se samo dodiruje pitanje, da h
je Ibzen bio feminist ili antifeminist. Ima uglednih kri-
tiara koji osnauju dmgo miljenje. Tako uveni inter-
pretator Ibzena Georg Brandes dri da dramatiar prvo-
bitno nije imao simpatije za enu, i da Stuarta Mila ni-
je voleo zbog njegove knjige o enskome pitanju. U is-
tini, raspravljanje oko stava prema eni norvekoga pis-
ca treba obeleiti kao vetaki izazvano i na silu postav-
ljeno. J er u njegovim dramama je ne samo neospomo,
nego i sa otvorenom jasnou sproveden zahtev da enu
valja osloboditi ekonomski, socijalno i etiki.
Dolazimo do opimih rezultata i kad traimo po
Ibzenovim delima feministika izgraivanja u strogome
smislu rei. Ali da bi ta izgraivanja izgledala organ-
skija, valja ih izvesti iz njegove opte koncepcije o eni,
sa kojom su duboko srasla.
Pada u oi koliko esto dramatiar dodeljuje enama
sublimirane i izuzetne ciljeve. Bilo bi osnovano rei da
su, u celini posmatrani, njegovi enski tipovi ne samo
izrazitiji, nego i ivotvomije sadrajni nego tipovi lju-
di. Njegovoj obilnoj galeriji ena sa znaajnim oprede-
lenjima moe se potraiti slinost tek kod Euripida.
117
Norveaninov pogled na enu direktno proizlazi iz
njegovoga kulta linosti. Savesni i neumitni procenji-
va moralnih vrednosti, on se, pre svega, bori za neogra-
nienu slobodu linosti, i podie osnov svoje etike da je
individuum kao takav neprikosnoven. Tom principu pri-
data je najira optost i nunost; prema tome prirodno je
da e on zadrati svoju celokupnu vanost i kad bude
primenjen na enu. Otuda prosvetljeno uvianje, po
kome je ena sposobna da bude centar svih sticajeva to
e odvesti moralnome razdanjivanju ljudskih odnosa.
J o vie, kao da je ena samom prirodom naroito ob-
darena da, sugestijom jo vie nego razlozima, izvodi
na povrinu najbolje snage Ijudi, jer do moralnoga oslo-
boenja ona bre dolazi nego ovek.
Neposredna otvorenost Eline Gildenleve otima Nileu
Likeu, sebinome Don uanu optereene savesti, prvi
put u ivotu spontanu izjavu. vrsto verujem: ena je
najvea mo na zemlji, i u njenoj ruci lei da odvede o-
veka tamo, gde Bog otac eli da se on nalazi (Gospoa
Inger na Estrotu). Naputeni i unesreeni kralj Skule,
Boji p&storak na zemlji, pred kraj svoje egzistencije
etiki se preiava, i nalazi svetlost i mir ozaren vedri-
nom to mu sija od dveju ena (Pretendenti na presto).
Agnesa, kao vema pratilica, ide ,,u no do smrti za
Brandom, koji do protivprirodnih i zastranjenih kon-
zekvencija nee nikakav kompromis i nikakvu prividnu
radnju. U tvrdoj i munoj borbi Brandovoj i Agnesa se
lomi. Voena od oveka iji je put bogu strm i uzak, Ag-
nesa ima strahovitu snagu da prinese i poslednju o-
veansku vezu Brandovom antiivotnome principu:
Sve ili nita (Brand). Dok Per Gint u kome preovla-
uju haotini elementi luta i razbija se kroz sve situaci-
je ne samo ovog nego i dmgih svetova, njegova neoka-
118
ljana sutina gde nisu prodrle spoljne pometnje ivi u
vemosti, ekanju i ljubavi Solvejginoj (Per Gint). Re-
ligijsko obeleje ima sugestija dveju ena na cara Juli-
jana Apostatu koji je, ve uveliko obdaren srednjeve-
kovnim sklonostima, udno hteo da spase helensku kul-
tum, a preko koga je Ibzen izrazio svoju mutnu ideju o
sjedinjavanju ideala iste lepote Starih Grka i hrianske
samilosti u treem carstvu. J ulijanova ena J elena ko-
ja ga ne voli, i koja se lomi izmeu telesne ljubavi pre-
ma njegovom bratu Galosu i mistine ljubavi prema Hri-
stu, utvruje, svojom smru, neizgladivu mrnju care-
vu prema Galilejcu. J er ona, u egzaltaciji smrti, uobra-
ava da je dete zaeto u njoj plod Hristov. Meutim, na
samrtnikoj postelji carevoj, hrianka Makrina daje
njegovome grevitome umiranju hrianski odblesak i
razreenje (Car i Galilejac). Hildina sugestija na grae-
vinara Solnesa jedna je od najsnanijih kod Ibzena. e-
na koja je umela da itav svoj ivot naseli i ispuni fan-
tazijama, oivljuje u graevinam tenju za dostizanjem
kraljevskoga, dominirajueg vrha. Slina nekoj arob-
nici, mami ona Solnesa u visine, a on, kao somnambu-
la, penje se, odvlaen njenom vrelom eljom. Zasenje-
na harfama u vazduhu i dialogom Solnesovim sa Bo-
gom, Hilda ne shvata da je privlana snaga mlake i mli-
tave svakidanjice pokosila jedan smeli uzlet, jer je u
njoj otelotvorena enja za izbavljenjem oveka od
uskih granica zemlje (Graevinar Slones). Ibzen jednoj
grenoj eni dodeljuje doraslost za veliko preienje i
religiozne analize savesti, i tako je ini nosiocem moral-
ne odgovomosti. Atmosfera Rozmersholma, udnog do-
ma gde se deca nikad ne smeju, a odrasli ljudi nikad ne
plau, preporodila je Rebeku Vest, razdanila je njene
tamne prestupe, i sloila je nenu bezobzimu volju. Ople-
119
menjih ula i obasjana samoodricanjem, Rebeka Vest,
pod vlau zakoiia 2to ranije za nju nije vaio, sama se-
bi presuuje odmazdu za muko duhovno ubistvo koje
je izvrila (Rozmersholm). etmaestogodinja Hedvi-
ga, koja svojom sonom imaginacijom proiruje uskost
domaeg ivota, ima hrabrosti da se ubije, da bi dala
nepobitan dokaz odanosti svome tobonjem ocu, jed-
nom tupome Filistru, kome e ta smrt, u najskorijem
roku, postati samo jedna lepa tema za deklamovanje
(Divlja patka). Irena je poklonila skulptoru Rubeku svo-
ju mladu, ivu duu, i ila je po svetu bez due. Iscrp-
ljena svojom rtvom, prinesenoj Rubekovoj inspiraciji,
Irena lii na jezovitu utvaru nekadanjeg ivog oveka.
(Kad se mi mrtvi probudimo). Najmarkantniji tip ene
kod Ibzena, Heda Gabler, izopaava se, u oajnoj sue-
nosti jednoga neprivlanoga braka, u demonsku razori-
teljku. Ali kroz svu Hedinu negativnost sija jedna via
potreba za lepotom i za konstruktivnim stvaranjem, to
nagovetava da je njen ivot mogao dati druge mogu-
nosti, da se nije prostako i smeno kao prokletstvo na-
vlailo na sve to ona dodime (Heda Gabler).
Kod Ibzena se ponavlja motiv raznorodnoga uticaja
dveju ena na jednoga oveka. Nekadanja vestalka Fu-
rija, erinijski sugestivna, odvlai Katilinu u carstvo
tame. Ali pred ljubavlju veme Aurelije sila zla i straho-
ta smrti odstupaju od Katiline (Katilina). Maigita gospo-
darica Solhauga posle tekog guenja u ivotu sa
mrskim muem i posle primicanja rubu zloina, ima
snage da pregori sudbonosnu ljubavnu strast svoju, i da,
blagoslovivi vezu svoje sestre sa ovekom koga je
sama volela, ode u manastir (Sveanost na Solhaugu).
Ela Renthajm, u kojoj je J on Gabrijel Borkman ubio ve-
liku ljubav, i postavio je da ivi kao u sunevom pom-
120
raenju, poseduje udotvomu snagu odricanja i rtvo-
vanja, dok je njena sestra Gunhilda zaneena i bez
saalenja prema oveku to joj je fatalno zacmio egzis-
tenciju (Jon Gabrijel Borkman).
Ibzenove junakinje skoro uvek su jasno svesne svo-
ga poziva na zemlji, i na suprot predodreenosti stavlja-
ju svoju elinu volju. Hjerdis, svirepo pogoena zbog
svoje izigrane i osramoene ljubavi, fatalne arobnice
to nee ni u Valhalu bez Sigurda, izjavljuje da nema
nikoga ko zna ta jedna ena moe. Istina je da svetom
vladaju zle norme, ali njihova je mo neznatna, ako ne
nau u nama pomagaa. Srea pripada oveku dovoljno
jakom da norme podstakne na borbu. Legendami okvir
ovekoveavanja ini Hjerdisinu diabolinu snagu jo
reljefnijom nego to je snaga Hede Gabler.
Iz ove analize nepobitoo se vidi da je dramatiar pri-
pit.ao eni visoki dignitet. Ali ne samo to, nego je on
smatrao za prirodno i neophodno da ena postane neza-
visnom, i da dobije potpunu slobodu na koju svako bie
ima sveto pravo. Otuda je njega tako snano i privukla
njegova kompatriotkinja Kamila Kometova. Ali zacelo
bi, i bez toga uticaja, Ibzen dao svoja dela sa feminis-
tikim problemima. J er svaki etiar to se bori za inte-
gralno osloboenje linosti mora posebno da uzme u ob-
zir poloaj i prava ene.
U nekoliko svojih drama Ibzen razbistrava, na razne
naine, pitanje o izbavljenju ene od veza tradicija, na-
vike i naopakih shvatanja o njenoj materijalnoj i moral-
noj potinjenosti. Celokupnu svoju koncepciju o uzdi-
zanju ene do prave normalne linosti osniva dramatiar
na etikim temeljima; otuda je ona ozbiljnija i koreniti-
ja nego to su isto feministika razlaganja koja su samo
izraz ekonomskih i socijalnih potreba.
121
Komedija Ijubavi u stvari je propaganda razumnih
brakova, na suprot Kamili Kometovoj, koja je u svome
romanu Amtianove keri bila protiv konvencionalnih
brakova, i traila samo veze iz ljubavi. Dramatiareva
teza u ovom delu idealistiki je utanana: da bi ostala
uzvieni doivljaj due, ljubav se ne sme vui po svaki-
danjici koju je nemogue iistiti od banalnosti. Upu-
ivanjem na brakove ija je osnova potenje i uzajem-
no potovanje, Ibzen je eleo da ouva istu ljubav kao
najsublimnije oseanje. Ovu njegovu eminentnu tenju
nije teko izmiriti sa postulatima feminizma.
U Savezu omladine Selma Pretsberg teko optuuje
svoju okolinu to u njoj nikad nije gledala svesnu i slo-
bodnu linost, nego jedno zavisno bie koje treba bla-
gonaklono pomagati, ali ne ozbiljno uzimati. Oblaili
ste me kao lutku, i igrali ste se sa mnom, kao to se sa
detetom igra. A ja sam elela da sa vedrom radou pod-
nesem neto teko, ja sam ozbiljno eznula za svim to
podstie, die i uzviava. I Selma, prethodnica norina,
ne pristaje da bude muu samo privlana uteha u nje-
govom munom poloaju.
Potreba svesnih ena da izvuku ljude iz lai u koje
su oni, kao lanovi drutva, tegobno obavijeni, jako je
istaknuta u Stubovima drutva. U ovome komadu sreta-
mo tri ene to su uspeno rasvetlile svoju unutranjost,
i rade na tome da razbiju ivotne neistine kod drugih.
Mlada Dina Dorf ne moe da se pomiri sa tesnim i sue-
nim granicama uobiajenoga morala. Ona tei za neim
viim, irim. Istinita i iskrena prema sebi, ona eli, da
ima oko sebe prirodne ljude. Ona e sama raditi u Ame-
rici, gde je otila sa ovekom koga voli, ona hoe da
utvrdi svoj ekonomski poloaj, jer ne eli da bude stvar
koju mu jednostavno uzima na sebe. Marta Bemik ose-
122
a koliko svi pate pod prokletstvom obiaja i navika.
Uviavna devojka ne pristaje da se uda za oveka 10 g.
mlaega od sebe, i ako ga bezmemo voli, jer zna da bi
takav jedan brak svakako bio nesrean. A dovoljno je
plemenita da u svome odricanju ispreda zlato, a ne gor-
inu. Najindividualnija ena ove drame, Lona Hesel,
gui se u dmtvu svojih. Njoj se ini da moralno platno
zaudara kao mrtvaki pokrov, jer ima vie volje, karak-
tera i samilosti nego njena okolina. Ona se predala tome
da otrgne junaka svoje mladosti, konzula Bemika, iz tro-
struke lai, u kojoj on udobno ivi. I Lona uspeva da
zatalasa Bemikovu savest; on sam osea koliko je stid-
no to je pomou lai postao stub dmtva. On stie
hrabrost da to i javno prizna i, kao posle trovanja, dolazi
sebi. Kad probueni Bemik uzvikuje: Danas sam
nauio da ste vi ene stubovi drutva! Lona odgovara:
Tada si nauio kolebljivu mudrost. Ne! Duh istine i duh
slobode - to su stubovi drutva! Tako Lona Hesel, po-
darena najizvrsnijim kvalitetima, upotrebljava svoje
snage i svoja saznanja da etiki digne oveka koga voli.
Domom lutke Ibzen je dokazao da je razumeo sut-
inu pitanja o osloboenju ene do poslednjih psiholo-
kih tananosti. Ova drama, teka od sadrine, iznosi evo-
luciju jedne ene od, prvo oeve, a zatim muevljeve
lutke, do svesnoga bia to samostalno eli da rei oz-
biljne ivotne probleme, od kojih je ranije bila zaklo-
njena. Kukavno obmanuta u svome grozniavome
iekivanju uda to e nju i njenoga mua sjediniti u su-
verenome razumevanju, ona ima odlune hrabrosti da
posee u korenu neistinu svoga braka, i da ostavi ove-
ka koji joj je postao tu, i troje dece to je sa njime
imala. U nekadanjoj lepravoj evi koju nije iscelilo
udo - jer se dobrotvoma uda tako retko dogaaju u
123
ovome svetu grubosti i opsene, izvrio se preokret
prosvetljenja; shvativi oajni smisao svoga braka, vi-
ela je da ne sme vaspitavati svoju decu, sve dok ne izvri
jedan prvobitniji i prei zadatak, dok sebe ne vaspita.
,,Ja znam da e svet tebi davati za pravo, Torvelda, i da
neto slino i u knjigama stoji. Ali ta svet kae, i ta u
knjigama stoji, to ne moe vie da bude merodavno za
mene. J a moram sama da razmiljam, da bih dola do
jasnosti o stvarima.
Pogreili su interpretatori koji su preokret u Nori
obeleili kao psiholoki nemogu. Obasjavanja obino
dolaze iznenadno; ah ovde je ono bilo dovoljno priprem-
ljeno vidovitim slutnjama Norinim. Otuda je sasvim po-
jmljivo to joj se uinio nemogui dalji ivot sa ove-
kom uskovidim filistrom, pored koga su najlepe tenje
njene linosti ginule. Kreacija Nore koja je otila da se
posveti svetoj i najpreoj dunosti prema sebi, kada je
dola do saznanja da ne sme primiti ni za koga odgo-
vomost dok prethodno ne formira sebe, najnepobitnije
dokazuje pietet Ibzenov prema borbi ene za dostizanje
njenih prava.
Kakve strane posledice donosi nasilno odravanje
lanoga i nemoguega poloaja u braku uinio je oe-
vidnim Ibzen u cmoj svojoj drami Aveti, na bogato sim-
bolian nain. Brak Helene Alving bio je pokriveni
ponor, o kome je ona odravala privid neuvenim na-
porima. Njen ivot, ispunjen grevitom eljom da se ve
jednom svri duga i gnusna komedija, prate avetinjska
oseanja. Mora da u celoj zemlji okolo ive aveti. Mo-
ra da ih je toliko mnogo, kao peska na mom. A, sem to-
ga, svi se mi tako kukavno bojimo svetlosti. I la to je
sa dobrim smerom podilazila, strahovito se sveti gospo-
i Alving; sve pojedinosti te lai bivaju svirpo unitene
124
i razvejane. J ezovitije tragino od svih antikih ju-
nakinja, pruie ona sinu otrov, da ga razrei od muka
bolesti, nasleene od oca; poto je od njega ula da mu
nije trebala ni poklanjati tako jadan ivot. Zgusnuto
nagomilanim uasima u ovome delu, norveki morali-
sta je odsudno obeleio kao fatalnu la u odnosu na
problem naslea.
U Narodnome neprijatelju Petra, ki dr. tokmana,
pravina je, slobodoumna i nezavisna. Svoje napredne
ideje ne dri zatvorene izmeu etiri zida, nego ih javno
ispoveda. Ona vemje da se Hovstad bori za istinu i
napredna miljenja, i da zato pomae astan rad njenoga
oca; kad doznaje da Hovstad to ini to je zaljubljen u
nju, odlazi sa gnuanjem. J er ova modema Antigona
ima dovoljno duevne jaine da shvati tvrdu istinitost
rei svoga oca, da je najjai na svetu onaj ovek koji je
sam.
Halucinirana Elida Vangen osveuje se iz svoje
morbidne zemlje, i prima svesno svoj brak tek kad joj
je mu dao potpunu slobodu odluivanja i opredeljenja
(Gospoa sa mora). J er, kao to je dramatiar, dobro
znao, osnov veze izmeu oveka i ene koji su oboje
svesni i razvijeni moe biti samo uzajamno nepritenji-
vanje i sloboda potpunog ostvarivanja individuuma.
Posle ovoga ralanjavanja ne moe vie biti sum-
nje o tome da je norvekome moralisti, koji je verovao
da e unutranjom revolucijom linost doi do svoga
svestranoga ostvarenja, naroito leao na dui teak
poloaj ene. J o vie, Ibzen je dosledno sproveo svoje
ubeenje kako jedna via etinost moe biti ostvarena u
dmtvu samo kad se pome tetne i nemoralne predra-
sude to ometaju razvijanje svih mogunosti koje u eni
lee, i sputavaju puni zamah njenih sposobnosti. Tako
125
kontroverza o feminizmu ili antifeminizmu kod Ibzena
ne izgleda samo proizala iz dokolice, nego i iz neuvi-
anja glavne stvari: da je u norveaninovome stvaranju
sve manje glavno nego tenja da se iz ljudskih odnosa
iskljue sve podreenosti i zavisnosti, zasnovane na po-
vrnim konvencijama, a sankcionisane drutvenim sle-
pilom i zlom.
(Letopis Matice Srpske, Novi Sad,
juli-septembar 1927, str. 245-252)
126
JEDAN FEMINIST STAROG VEKA
Pored mnogih neprijateljskih i negativnih i sudova o
sposobnostima i sklonostima ene, koje su dali pisci
Staroga Veka, ostalo je i nekoliko izrazitih argumenata
u njenu korist. Najubedljiviju i najsistematizovaniju
potvrdu feminizma dao je Platon, kad je izgraivao svo-
ju konstrukciju jedne idealne drave, i pri tome u pro-
gram sovoga aristokratskoga komunizma uveo i puta-
nje ene na sve poloaje u dravi. Utvrdivi da izmeu
ovekovih i eninih dispozicija ne postoji nikakva raz-
lika u sutini, nego samo u kvantitetu s obzirom na jau
konstituciju ovekovu, i priznavi da izuzetne ene
mogu svojom duhovnom razvijenou da daleko za
sobom ostave ljude, Platon je u svojoj dravi energino
zastupao sasvim modemo gledite da ene mogu dos-
tojno vriti sve pozive koje i ljudi. Ovom svojom na-
prednou antiki filozof vidovito je prevaziao mnoge
dananje intelektualce koji, nemoni da probuenost i
aktivnost ene ukoe, gledaju da bar njeno napredovanje
to due i to zlonamemije ometaju i komplikuju.
Sem velikoga metafiziara ideja, jo jedan grki filo-
zof otvoreno je istupio kao kao branilac prava ene. To
je bio stoiar Muzonije Rufus, iz prvoga veka posle
Hrista, rimski riter koga je Neron prognao na ostrvo
Riem, gde su ga mnoge pristalice poseivale, eljne nje-
govih jasnih i neposrednih govora. Docnije ga je Ves-
127
pazijan jo jednom prognao, a Tit vratio u Rim. Suges-
tivan svojim uzoritim ivotom, Muzonije Rufus, i ako
nije stvorio originalne doktrine, imao je uspeha kao ui-
telj, jer je umesto uobiajenih napregnutih moralnih tira-
da ostalih stoikih uitelja, davao neposredne i ive
savete, od kojih su nam neki, iz druge ruke sauvani. U
njima, pored isticanja filozofije kao jedinoga puta za
dostizanje vrline, pored preporuka odricanja, ovra-
vanja za dobro, prelaenja preko uvreda i stalne pripre-
me za smrt, pored ideja o kozmopolitizmu, i pored pro-
pagiranja braka, nalazimo i dva vea fragmenta o ena-
ma, toliko savremena da i danas mogu da se iskoriste.
U njima stoiar konstatuje da su ovekove i enine in-
telektualne i etike dispozicije po prirodi iste, i da je,
prema tome, prirodno da se i ene bave filozofijom. U
vezi s time, on duhovito odbija objekciju, koja se i danas
jo neizmenjeno prepriava, da bi u sluaju da se pos-
vete filozofiji, ene zanemarile svoje domae dunosti.
Mi emo oba odlomka Muzonija Rufusa, kao uvek ak-
tuelna i interesantna, navesti u celini. Prvi glasi:
ene i ljudi dobili su od bogova isti um, kojim se
mi u uzajamnom optenju sluimo, i pomou koga o
svakome postupku rasuujemo da li je dobar ili rav,
pristojan ili prostaki... I tenja vrlini i sposobnost da se
ona stekne nije, od prirode, data samo ljudima, nego je
ona data i enama. J er ene su isto tako sposobne kao i
ljudi da se odlikuju dobrim i potenim delima, a da pro-
tivna odbacuju. Zato bi, pod ovakvim okolnostima,
samo ljudima pripadalo da istrauju i ispituju kako se
poteno ivi (a to je zadatak filozofije), a enama ne bi?
Zar takva jedna ena ne bi bila za mua dragocena (...),
za roake ukras, a za prijateljice plemeniti uzor? Ali,
prisetie se, ene koje poseuju filozofske kole ne os-
taju vie povuene u kue, nego ulaze u krugove ljudi,
128
vebaju se u govorima i sofizmima i ispituju logine
zakljuke, umesto da kod kue sede i predu. A takve
ene, u veini sluajeva, moraju da postanu neskromne
i odvie smele. Meutim ja ne traim da ene ili ljudi ko-
ji se bave filozofijom napuste svoj poziv, i da se samo
zanimaju naukom. Na protiv: ko se zanima naukom, on
to treba da ini radi svoga poziva. J er kao to medicina
nita ne koristi, ako ne lei ovekovo telo, tako isto ni-
ta ne koristi ni uenje jednoga filozofa, ako ono ove-
kovu duu ne vodi vrlini.
U drugome odiomku se podvlai neophodnost filo-
zofskog obrazovanja i za ljude i za ene, i racionalan
zahtev da ljudi, kao fiziki jai, rade tee poslove nego
ene.
Ako oba roda treba da postanu podobna za rea-
vanje etikih dunosti, postavljenih oveku, ako oni
podjednako treba dabudu sposobni da misle, i da i jedan
i drugi manifestuju samosavlaivanje, hrabrost i pravi-
nost, zar ih onda neemo podjednako vaspitavati, i oba
na isti nain upuivati u nauku kojom ovek postaje
etian? U stvari mi emo tako raditi, a ne drukije.ta?
odgovorie mi moda, - ti dakle hoe da ljudi izue
da predu kao ene, a da ene rade gimnastiku kao lju-
di? Ne, ja to ne traim, nego kaem, poto je po priro-
di muki rod snaniji, a enski slabiji, da su svakome od
njih odreene najkorisnije delatnosti; prema tome treba
preneti tee na jai, a lake na slabiji rod... A od onoga
to stoji u vezi sa etikim obrazovanjem, s pravom se
moe tvrditi da se to tie oba roda, bar u sluaju ako do-
pustimo da vrline jednome rodu pripadaju kao i dru-
gome... I zaista, ko treba dobro da bude vaspitan, pa bio
to ovek ili ena, mora na to biti naviknut, da podnosi
muke, da se ne boji smrti, i da se ne daje poviti ni od
kakve sudbine... Dalje se najlepa nastava, koja vaspi-
129
tava uenike za pravinost, sastoji u tome nauiti da
lakomost treba izbegavati, jednakost potovati, i initi,
kao ovek, ljudima dobro, a ne zlo. Zato bi to bilo pot-
rebnije oveku da naui nego eni? - Bez filozofije ne
mogu ni ovek ni ena da budu dobro vaspitani. J er filo-
zofija je vrenje pravinosti, i nita drugo.
Vrlo ivo, iscrpno i reito zatiuje Muzonije Rufiis
enu. Pri tome njegova argumentacija nema ni malo
obeleje (...), jerje osnovana na irokoj moralnoj kon-
cepciji, po kojoj su sva bia stvorena za etinost, i po
kojoj se i filozofija u krajnjoj liniji poklapa sa etikom.
Stoiar je intuitivno uao u istinu da se feminizam naj-
bolje daje obrazloiti i produbiti sa filozofskog stanovi-
ta, koje e obuhvatiti itavu realnost, i prava svih bia
u njoj. Prononsirani etiar, Muzonije Rufus priznaje sva-
kome biu vrednost i pravo na potpuno razvijenje svih
njegovih sposobnosti. A pravoumno vidi u eni sve os-
obine koje postoje u oveku, i buni se to joj se ne pri-
znaju. J o vie, on zahteva da se i ene bave filozofi-
jom, jer je uveren da e to imati dobrih posledica. Time
on u ono doba povreenim i zapostavljenim pravima e-
na daje veliko i lepo zadovoljenje. Naroito je karak-
teristino stoiarevo uivanje u eni prosvetljenoj i ople-
mcnjenoj filozofijom, za koju ima samo vrlo laskava
poreenja.
Feminizam, koji se u ovome vremenu nalazi u od-
sudnoj fazi, moe da se dostojno pozove na logine i
znalake stavove stoiara Muzonija Rufusa.
(Pravda, Beograd, 1,2. i 3. maj 1926)
130
PITAGOREIARKA THEANA
Za vreme razvijanja i formiranja savreno harmo-
nine i u svim granama skoro podjednako izraene gr-
ke kulture postojala je, pored mnogih drugih retkih re-
zultata, jedna neobina pojava - pojava ena - filozofa.
Dosta je znatan broj Grkinja to su se bavile filozofi-
jom. Izvanredna predisponiranost grkog naroda za filo-
zofiranje nije bila iskljuivi dar ljudi, ona je bila dodel-
jena i grkim enama. Otuda je istorija grke filozofije
imala da zabelei udnu figuru kiniarke Hiparhije, ko-
ja je principe svoje kole doslovno sprovodila u delo, i
visoko naunu delatnost aleksandrijske filozofkinje Hi-
patije, koja je, ivei u nesreenostima jednoga prelaz-
noga perioda, strahovito zavrila, kamenovana od jedne
rulje izbezumljenih hriana. Zatim, bilo je oduevljenih
pristalica platonizma i, naroito, neoplatonizma, koji je
svojim tendencijama ka udu i maiji jako privlaio
sklonosti ena.
Ali ne samo da je bilo filozofkinja kada se Grka
mudrost o svetu utvrdila i utemeljila, nego je bilo ena
koje su pripadale ve po hronolokom redu drugoj filo-
zofskoj koli u grkoj, pitagoreizmu. Moe biti da je
pitagorejski savez, prvobitno osnovan u cilju da svoje
sledbenike moralno podigne i rligijski preisti, pa doc-
nije postepeno razvijan na sve eminentnijoj naunoj i
filozofskoj osnovi, svojim etikim programom i sadri-
131
nom bio naroito blizak enama. U svakom sluaju ne-
sumnjivo je da su, imje Pitagora osnovao svoju kolu,
iz raznih krajeva grkih dolazili uitelju i mnogi ueni-
ci, i mnoge uenice. Pitagoreiarka je padala u oi kao
markantna i izrazita figura; otuda su je docniji komini
pesnici iskoristili za svoje koncepcije.
Meu Pitagoreiarkama najpoznatija je bila Theana.
0 njenoj linosti do nas su sauvani samo neodreeni i
u maglu zavijeni izvetaji. J edni stari pisci tvrde da je
ona bila ki Pitagorina, a supruga Prontinosa, jednoga
od najstarijih Pitagorejaca. Meutim, po verovatnijim
svedoenjima drugih pisaca, Theana je bila ki Pronti-
nosa ili Pitonaksa, a ena Pitagorina. U svome delu o
Pitagorinom ivotu Porfirije kae da je, od sviju Pitago-
reiarka, jedino Theana postala slavna. Theani su doc-
nije pripisani nekoliki spisi, ali izgleda da je jedan deo
njih neautentian. Tako e biti da je tek kasnijega po-
rekla delo Opobonosti koje se njoj pridaje. Ali svakako
e biti da je Theana doista autorka sedam pisama o
vaspitanju dece i o gazdinstvu, jer njihov predmet pot-
puno odgovara interesu jedne obrazovane Grkinje nje-
nog doba. U knjizi o grkim filozofima, sauvanoj pod
imenom Diogena Laercija, ostala su nam tri pisma Thea-
nina to dovoljnu svetlost bacaju na njenu pravoumnost
1na sigumost sa kojom je izvodila zakljuke o prak-
tinome ivotu.
Predmet prvog pisma, upuenoga Grkinji Eubuli,
jeste vaspitanje dece. U njemu Theana istie kako je
dunost dobre majke da ui decu mudroj umerenosti.
Zbog toga ona treba da im duh navikava na rad, a da im
telo ne ini suvie razneenim. U opte, Pitagoreiarka
preporuuje da se deca navikavaju na izdrljivost, na
podnoenje gladi i ei, hladnoe i zime. Theanine ide-
je o vaspitanju sasvim su podudame spartanskima, jer i
132
ona smatra da razmekanost u detinjstvu moe kobno
da se osveti odraslim ljudima.
Dmgo pismo napisano je kao uteha jednoj ljubomor-
noj eni. Theana, na vrlo konservativan nain, umimje
Nikostratu koja je oajna zato to njen mu izdrava
dmgu enu. ,,Ti, draga moja, ne treba to da ini, jer se
vrlina jedne supmge ne sastoji u tome da vodi nadzor
nad svojim muem, nego u tome da ga podnosi. Dalje
dokazuje da su veze oveka sa zakonitom enom naj-
jae, jer njih vezuje korist. ,A korisno je ne meati zlo
sa zlim, i ludosti ne dodavati ludost. Izvesni prestupi,
prijateljice moja, kuenjem se sve vie podstiu, a u-
tanjem se utiavaju, slini vatri za koju se kae da je mir
gasi. Ako upuuje prekore oveku koji hoe da spase
privid i da ostane skriven od tebe, onda ti skida pokri-
va sa njegove strasti, te e on otvoreno greiti. Theana
optimistiki skree ljubomomoj eni panju na to da e
njenome muu ljubavnica dosaditi, jer ga za nju vezuje
strast, koja je kratkoga veka. On e brzo uvideti svoju
krivicu, i ponovo se eni okrenuti. A ena treba da se
odlikuje prijatnim ponaanjem prema muu, brigom za
kuu, lepim ophoenjem prema prijateljicama i iskre-
nom ljubavlju prema deci. J er lepo etiko ponaanje
pribavlja ast, ak i naklonost neprijatelja. Ako ga ti bu-
de potovala, on e se postideti i pre e hteti da se sa
tobom izmiri... jer kao to bolest tela ini jo prijatnijim
zdravlje to posle nje dolazi, tako su, meu prijateljima,
posle svae izmirenja jo srdanija. Theana nikako ne
odstupa od svojih metoda krajnje pomirljivosti koje se
nama danas ine veoma problematine; zato nalae pri-
jateljici da se nikako ne razdvaja od mua, i da se ne
sveti njegovoj ljubavnici. Kao to se bolesne oi ne
smeju dodirivati rukama, tako ti ne uveavaj sama svo-
133
je jade. Ti e strast lake savladati, ako bude istrajala
do kraja.
Ma da vrlo spomi, ovi saveti Pitagoreiarkini dokaz-
iju da je ona imala jedno izraeno praktino stanovite
koga je dosledno sprovodila u svim prilikama.
U treem pismu Theana upuuje Grkinju Palisto
kako da postupa sa sluavkama. Filozofkinja razlae da
robinje imaju ljudsku prirodu; zato se ne treba sa njima
gmbo ophoditi i preoptereivati ih poslovima, nego va-
lja zadovoljavati njihove potrebe, dobro ih hraniti i bla-
go kanjavati. Theana naroito ustaje protiv svirepoga
tretiranja robinja. Meutim, ,,ako ravtina robinja ne
moe da se pobedi, valja ih prodati, i na taj nain ih se
oprostiti. J er ono to je za nas neupotrebljivo, to treba
dati dmgom gospodam. Naglaava da veliina prestu-
pa sluavke treba da je srazmema kaznama. Ukazuje na
to da svirepa gospodarica lako moe jednoga dana da
ostane sasvim sama. Dakle, prijateljice moja, imaj na
umu da suvie otputeni muziki instrumenti ne proiz-
vode tonove, a da se suvie zategnuti instrumenti kida-
ju. Tako biva i sa robinjama. Suvie veliki obziri izazi-
vaju disonanciju u njihovoj poslunosti, a nepotrebna
prenapregnutost izaziva izopaenje njihove prirode. Pre-
ma tome mora imati na umu da je srednji put uvek naj-
bolji. Po ovome zakljuku se vidi da je doba kad je
ivela Theana jo pod neposrednom sugestijom izreka
sedmorice mudraca da je najbolje odravati mem, i da
nita ne treba da je suvie.
Refleksije pitagoreiarke Theane pokazuju jednu ne-
sumnjivu naprednost, kada se izuzmu njeni stavovi o
poloaju ene u braku, koji se danas vie ne mogu odr-
ati, a koji dokazuju, koliko je i najrazvijenijim Grki-
njama u to daleko doba bilo nemogue da se odluno
otkinu od tradicije. Pri svem tom, tim stavovima daju
134
nesumnjivu vrednost ive i duboke analogije, koje je
samo jedna ena prekaljena u praktinoj mudrosti mogla
dati. U Theaninim savetima o podizanju dece i ophoe-
nju sa robinjama ogleda se jedna umesna tenja ka e-
lienju duha i tela i ka anticizmu i blagosti. Moe se rei
da u koliko Pitegoreiarka ima skuene poglede o prav-
ima udate ene, da utoliko njeni vidici postaju prostraniji
i filozofski sigumiji u odnosu na pitanja o podizanju
dece i na prava robinja.
U svakome sluaju Theanina pisma ostaju jedan in-
teresantan dokument o nainu miljenja i ubeenjima
svakako najobrazovanije ene onoga vremena i moda
najstarije grke filozofkinje.
(Pravda, Beograd, 6,7. i 8. januar 1927, str. 9)
SVETA TEREZAIZ AVILE KAO
SPISATELJKA
Sveta Tereza iz Avile, najobdarenija od svih misti-
nih spisateljica, sjajno je izrazila svoje nemire i svoja
saznanja u mnogobrojnim delima, pisanim pri slabom
osvetljenju kandila u manastirskoj eliji. Ta dela su svo-
jom izraenou, zrelou i suptilnou, toliko fascini-
rala dvojicu papa, da su je oni proglasili za crkvenog
doktora. Sadrina spisa svetiinih zaista neospomo
dokazuje genialnost velike ekstatiarke, iji je ivot bio
ispunjen najrazliitijim stmjama: savlaivanjem uzne-
mirenja, sumnja i fizikih bolesti, udesnim transima,
tekom borbom sa okolinom i vrsto postavljenim or-
ganizacijama.
U knjigama Svete Terze stvorenima sa neposred-
nou, nadahnuem i ozarenou to retko kad sustaju,
nailazimo, pored utananih ralanjavanja line svesti i
podsvesti, i pored neizbenih i zamomih teoloko-mis-
tinih ispredanja, i stavove o nitavnosti sveta, pojava i
praznina svih zemaljskih sticajeva, to po svojoj dale-
kosenosti mogu da stanu uz Propovednikove. Doista,
je ne znam kako ovek moe da se otima za ivot, kad
je sve u njemu tako nesigumo. Ona korenito dodimje
pitanje to mui i mistiare i filozofe: kako ceniti ivot
gde se sve okree u vrtlogu veite promene. O Boe!
137
kako je velika beda ovoga ivota! Nikakvo zadovolje-
nje u njemu nije osigurano, nego je sve podlono prome-
ni. Ako paljivo ispitamo tok naega ivota, svaki od
nas videe iz iskustva kako malo treba voditi rauna o
zadovoljstvima ili o jadima to taj ivot sainjavaju.
panska svetica vidovito osea propadljivost svih svet-
skih odnosa, i preporuuje prezrenje svih zadovoljstava
to se na zemlji mogu dostii. Oznaava kao veliko
prosvetljavanje saznanje da je ropstvo nunost da se ivi
i dela prema zakonima zemlje.
Svetica dobro vidi da ovekova priroda naginje vie
zlu nego dobru. Kako je naa beda velika, Boe moj!
Otrovna bia zatruju sve ega se taknu, a i mi to isto in-
imo. Otuda ovek nema boljeg prijatelja od vrhovnog
bia, a pomo od sebi ravnih ne treba da oekuje. Do
sada sam verovala da su mi drugi potrebni, i uzdala sam
se jo neto malo u pomo sveta. Sad sam oevidno
razumela da su svi ljudi samo stabla suvog ruzmarina,
na koja ne moemo da se oslonimo, i koja se prebijaju
pod najmanjim teretom kritike i protivreenja.
Osnove svetiine mudrosti o svetu i ivotu izraava-
ju saeti stavovi, nepobitno urezani najviim iskustvom
i istinitou. Neka te nita ne buni. Neka te nita ne
plai. Sve prolazi... Strpljenje sve zadobija."
Dok je u delima Put savrenstva, Unutranji zamak,
Istorija osnivanja, Misli o pesmi nadpesmama, zatim u
Duhovnim relacijama i u knjigama o svome ivotu Sve-
ta Tereza davala svoja mistina utonua, u mnogobroj-
nim Pismima, od kojih je tri etvrtine izgubljeno, upo-
znajemo poslovnu enu koja ume da vodi stvari, i da
uvek osigura sebi konanu pobedu. Ona odsudno volun-
taristiki utvruje: Radimo na tome da ostvarimo sebi
svakoga dana bar kakav mali napredak, i da porastemo
138
u revnosti; time emo pokazati, kao to je to, u ostalom,
istina, da se uvek nalazimo u sred borbi, i da ne treba da
nas obuzima ni elja za odmorom, ni nemar, sve dok ne
zadobijemo konanu pobedu.
Iz svega to je prooseala i stvorila vidi se da je Sve-
ta Tereza iz Avile bila jedna via ena, koja se od sku-
enosti i relativnosti svetskih veza spasla transcenden-
tnom, kao jedinome utoitu, i koja je u sebi umela da
pomiri najtoplije ushienje sa mirnim opservacijama i
sigumo pogoenim postupcima. Ali kako je okvir gde
jedan individuum ima da se razvija vrlo vaan faktor, a
kako je, u doba kad je Sveta Tereza ivela, taj faktor bio
presudan, - jer je inicijativa jedne ene u to doba smela
da doe do izraza samo u oblasti porodice ili manasti-
ra, - prirodno je to je Tereza iz Avile postala sveticom.
Zasiena emocionalnost to je u njoj postojala morala
se, prema nametljivome duhu panije esnaestoga veka,
transformisati u mistiku. A sposobnost Svete Tereze da
vodi i podinjava ljude svojoj volji i svojoj pouzdanoj
pronicljivosti ne bi bila upuena na organizacije i re-
forme manastira, da svetica nije dete jedne katolike
zemlje i doba kad je taj katolicizam najsleplje kulmini-
rao.
U antikoj Grkoj visoko talentirane ene postajale
su pesnikinje ili filozofkinje, jer je to u onome visoko
prosveenome ambijentu bilo mogue. Dananje ene
mogu, u glavnom, da razviju svaku svoju sposobnost, i
da postanu ono za ta su po prirodi opredeljene. U pa-
niji Filipa II svi obimni talenti i sva besprimema duev-
na kompleksnost Tereze iz Avile mogli su da budu upu-
eni samo pravcem verskoga misticizma. Ali taj fatalni
uticaj sredine ipak ni u koliko ne ini manjom figum
panske svetice, kojoj je monatvo katolicizma istrglo iz
139
gradi srce koje je jo kucalo, i koja je u svojoj izvan-
rednoj duevnoj dinamici, nosila neobino isprepletane
sposobnosti religioznog pesnika i vizionara, mislioca,
psihologa i organizatora.
(Re, Beograd, 14,15,16. i 17. april 1928, str. 5)
140
KNJIGA LEGENDA O
NAJPOPULARNIJOJ FRANCUSKOJ
SVETICIIJUNAKINJI
an-ak Bruson, Cvetii ane d Ark,
Pariz 1932 g. - izdanje Flamarion
Bez dejstva ljudi nadahnutih enjom za domai-
vanjem transcendentnoga, i obdarenih najreim darom
mistinoga zrenja, ivljenje na ovoj zemlji bilo bi sa svih
strana nepovratno sputano i zaguno zakreno oajnom
banalnou i besadrajnom prazninom svakidanjice.
ovek, po pravilu, ostaje pritisnut strogom kauzalnou,
svemono obaveznom za fenomene; tek po izvanrdnom
izuzetku doivljuje on momente naziranja svebitnosti,
pomou oseanja jedino neprolazne vrednosti njene.
Linosti kod kojih je nagon za pribliavanjem su-
tastvenom izvoru postojanja potisnuo sve nitavne in-
terese, okrenute nebitnostima, neizmemo se razlikuju
od ljudi, iskljuivo okrenutih zemlji; itavo postojanje
onih prvih kao da je uokvireno neuobiajenim zbiva-
njem i neoekivanim mogunostima. Otuda je sasvim
prirodno da se tkanja udesnih legenda oko njih slau
poev od onoga trenutka, kad se magina mo njihovih
bia prvi put ispolji, u svoj neuzdranoj snazi. Hristos,
Buda, Pitagora sa Samosa i Empedokle iz Agrigenta
obavijeni su nizom fantastinih kazivanja. Floretti Sve-
toga Franje Asijskog, izvanrednoga sabrata svih bia i
svih elemenata, odrali su ga ivog i prisnog pred naim
141
oima, otupelima od nezanimljivoga ritma smenjivanja
uzroka i posledica.
*
Nedavno je an-ak Bruson, delimini saradnik na
delu Anatola Fransa o ani dArk, izdao knjigu kratkih
svedoanstava o boanstvom ozarenoj vizionerki iz
Domremija i osloboditeljki Francuske, - koja su leala
u bibliotekama, prenebregnuta od istoriara i od kri-
tiara. Opominjui se ranije ve uinjene konstatacije
da je ana dArk Francuskinja po legendi, Bruson je
zbirku predanja o ratnici koja je naroito volela pros-
jake i decu, nazvao Floretti. Na taj nain on je ostvario
svoju nameru: uinio je za anu dArk ono to su Itali-
jani uinili za Svetog Franju Asijskog.
Skupljajui kratke povesti u jednu lako dostupnu
zbirku, an-ak Bruson je, neospomo, ostvario jedan
nesravnjivo zasluniji podvig od neplodnih ispitivaa
to su pobednicu iz Remsa uguili na lomai knjiga.
Ovaj autor ima otar, ali nepogrean pogled: naziva
naunike dokonim ljudima, iz ijih ruku ana dArk ili
Napoleon ne izlaze kao ljiljani, ni orlovi, nego kao mr-
lje mastila.
Bmson, sa svoje strane, u toplo niansiranome pred-
govom, poetino misli da udo ane dArk jeste udo
meseca maja: ona je u maju oslobodila Orlean, i u ma-
ju bila uhvaena u Kompenju. Razume se da ovakvo sh-
vatanje ini jo potresnijom tragediju, koja poinje u
cveu, a svrava se u vatri. Pisac dodimje, znalaki,
neprotumaeni fenomen uenih teolokih izraza i obrta
velikoga pisca kod jedne nepismene devojke, i utvru-
142
je da su njeni smrtni neprijatelji, procesom u koji su je
zapleli, postali njeni jevanelisti.
Bruson ne daje uverljive razloge kad odbija hipotezu
da su anini neprijatelji bili dominikanci, a da su je fran-
ciskanci podravali. Meutim, u spletu nereenosti o
problemu predvoditeljke jednoga kukavno neodluno-
ga dofena, bilo je korisno dublje se zaustaviti na ovoj
taki. Autor odluno govori o harmoniji aninih dela sa
propisima francuskoga reda; u istini, ovde se radi o jed-
nome slaganju koje je, vrlo lako, moglo biti sluajno.
Svode se na proizvoljnosti sugestije da ana dArk, kao
vesnica pacifistikog doba, ve ostvamje evropsku uni-
ju za mir, i da bi joj, - kad bi bilo pravde na svetu, - va-
ljalo podii statuu od zlata, na obalama Lemanskog jez-
era, pred palatom Dmtva naroda. Pri svem tom, istina
je da je anin ma bio heraldian i mistian, - jer ona
od njega nije inila upotrebu.
Ali, nezavisno od eventualne spomosti izvesnih po-
stavaka Bmsonovih, u prolazu skiciranih, nesumnjivo
da e Cvetii, iz kojih je on sloio mirisnu kitu, punu
boja, doprineti da se sa vie smisla produbi istorija rat-
nice koju su, neposredno, glasovi svetaca vodili i upu-
ivali.
*
Zbirka Cvetia ane d Ark poinje kazivanjma o
bednome ivotu i smrti arla estog koji je, visok i jak
kao bik, bio optereen fiks idejom da je od stakla, i da
e se razbiti, ako padne; i o kukavnoj egzistenciji Dofe-
na arla, kome su Englezi otimali varoi i zemlje, dok
je on, krajnje bojaljiv i bez inicijative, jednako menjao
"l43
savetodavce, i krio se po svojim zamcima, na obalama
Loare. I dalje se reaju prianja koja u ivoj svetlosti
prikazuju nesrenu atmosferu Francuske, rastrzane
spoljnim ratovanjima i unutranjim rascepima i nesre-
enostima, - kakva je bila u doba mladosti ane dArk,
koja je, uvajui ovce u svome lorenskom selu Dom-
remiju, poela da doivljuje otkrovenja iz neke i?narl
zemaljske sfere. Sa mnogo izvrsne sveine dati su ma-
jski dah prirode anine postojbine, i pojedinosti o sred-
njevekovnom sujeveiju njenih zemljaka. Pomenuta su i
uda kojima je oznaeno anino roenje, bogojav-
ljenske noi, 1412 godine. Reaju se udnovati sticaje-
vi, kojih je puno anino detinjstvo: njeni snovi, privi-
enja i otkrovenja, i glasovi svetaca koje je sluala u re-
ligijskoj ekstazi. Zatim njen odlazak kapetanu od Bo-
drikura, u poetku jako skeptinome, kome je objavila
kako je ona ena to e spasti francusku kraljevinu. Pa
onda, mnogim dogaanjima to otkrivaju telepatske i
vizionerske obdarenosti anine; pretstavljeni su njeni
susreti sa dofenom arlom, u kojima je uspela da ga
zadobije za svoj plan o osloboenju Francuske, - poto
je, prethodno, bila podvrgnuta kritikome procenjiva-
nju, da li je poslata od Boga, ili od avola. J er grena kri-
tinost ljudska, obino pogreno upuena, kao da naj-
manje poteuje iscelitelje i unapreditelje oveanstva.
Uene teoloke doktore, koji su je, itave nedelje muili
suptilno besmislenim ispitivanjima, savladae, u prvi
mah, njena neodoljivo iskrena izjava: ,,Ja ne znam ni A
ni B. Dolazim od strane nebeskoga kralja..
Ali sva dirljiva ponesenost Orleanske Device, i svi
dokazi to je pruila o svojim nadzemaljskimprodiran-
jima u stvari, nee biti u stanju da razveju uverenje
nepoverljivaca, kako je po sredi devojka luda i demo-
nom posednuta, - na koju su sasvim primenljive nepri-
144
kosnovene inkvizitorske odredbe, propisane od kato-
like crkve.
Niu se pobedniki podvizi i izvetaji o natprirod-
nim nadahnutostima one koju su Englezi zvali vetica
Armanjaka: njen neizmemi ratniki zamah, nesavladan
ni umorom, ni ranama; njeno optenje sa svecima, u eks-
tatinim nadahnuima, u kojima je videla heruvime,
kako se sa njome bore protiv Engleza; dokazi njenog as-
trolokog znanja, i sposobnosti da otkrivabudunost i da
nalazi izgubljene stvari. Najee se vraaju predanja o
aninoj sugestivnoj moi, o divljenju koje je ulivala
Francuzima, i o jednostavnosti, ednosti, istoti i pobo-
nosti njenoga ivota. Pridata joj ak i mo da trenutno
oivi jedno pokrteno dete. J er neizgladiva sklonost lju-
di da o istaknutim linostima preteraju i uveliavaju, u
zlom ili u povoljnome pravcu, nema granica zaustavlja-
nja.
Tako oko ratnice koja je odvela dofena arla na sve-
ano krunisanje u Rems, i koja je prodrla do Sen-Denisa,
sve vie rastu, s jedne strane, izrazi odobravanja i divlje-
nja, ali, s druge strane, nepoverenje, ubeenost da su
njena maijska dejstva kobna, i zavidljivost ratnika ko-
ja je spreava da juria na Pariz. Nita nije pomogla i-
njenica da je, na kratko vreme, pastirka iz Domremija
povratila oblasti to su Englezi osvajali itavih sto go-
dina.
Glasovi svetaca obavestili su anu kakva joj svirepa
sudbinapretstoji. alosne i klonule due, Orleanska De-
vica jada se deci iz Kompienja da e biti izdata i uhva-
ena, i da vie nee sluiti kralja, ni plemenitu francusku
kraljevinu.
Proleni dah poetnih predanja smenjuju tragini ak-
centi, naroito teki od trenutka kad ana, u Volijeu,
postaje zatoenica. Mnogobrojni i sloeni detalji njene
145
golgote izneti su tonom dirljivoga saoseanja: opisani
su njeni promaeni pokuaji da pobegne, i sve vrste za-
toenitva kroz koje je prola; najzad data su beskrajna
sasluavanja aninih muitelja, i njeni odreeni odgo-
vori:
Upitaeje:
-Kojim jezikom govore tvoji sveci? Kakvaje to vrs-
ta glasa?
ana ree:
- Glas je bio lep, prijatan, miran, i govorio je fran-
cuski.
Primetie sudije:
- Zato Sveta Margarita nije govorila engleski?
Devica odgovori:
- Zato bi govorila engleski, kad ne pripada Englez-
ima?
Sveta Katarina, vrhovna zatitnica anina, ne na-
puta svoju tienicu: obeava joj da e biti meu blae-
nim devicama, u rajskoj slavi. Nemilosrdno umarana od
cmo manijakih istranih sudija, dua nekad nepokole-
bljive junakinje postala je tuna do smrti. Uasava je
strahoviti nain kazne spaljivanjem to joj pretstoji, i
jeza od takve smrti mea se sa jednim od najgrevitijih
verskih uzleta to su ikad bili doivljeni.
Na obrijanu glavu legendame device stavljena je ka-
pa od hartije, na kojoj je stajalo napisano da je ona je-
retik, otpadnik od vere i idolopoklonik. Na lomai, ana
trai krst. I poto je, po sedmi put, izgovorila Hristovo
ime, izdahnulaje, uguenaplamenom. Tadaje jedan En-
glez video, kako beli golub izlazi iz lomae. A delat je
naao anino herojsko srce u plamenu, jo rumeno i vi-
brantno. Poslednja predanja iz zbirke koju je sloio Bm-
son kazuju da su slino Hristovima, nesreno zavrile i
sve anine ubice. A Englezi, posle manske lomae, do-
146
ivljavali su u Francuskoj same poraze. Zavrne legende
naroito podvlae, da je povreda neprikosnovenosti de-
vojke, poslane od Boga, bila teko kanjena; tako je
donekle, sputano bezobzimo triumfovanje ljudskoga
slepila i zluradosti.
*
Privlae toplinom i istinitom jednostavnou predan-
ja, koja je, zasluno sakupio Bmson, o ratnici umorenoj,
rehabilitovanoj i proglaenoj sveticom od katolike
crkve. Ova treptava, kratka svedoanstva utiu uverljivi-
je i trajnije od opimih razglabanja u glomaznim to-
movima o teko razreljivoj pojavi ane dArk, ijomje
istorijom, jo jednom najgmblje potvrena nesumnji-
vost da su od ljudi osueni na propast svi oni, koji, meu
njima, nose u sebi neutoljivu tenju za uzdizanjem sa
zemlje. U zbirci koju je Bruson opremio, muenitvo
Orleanske Device, dostie visinu traginosti onih to os-
taju najrei dokaz o nesavladljivoj ravtini i praznoj
gluposti ljudskoj: pre svega Golgote Isusa Hrista, uite-
lja ljubavi prema blinjima, osuivanja Sokrata, majs-
tora dialektike, da popije otrov, i spaljivanja ordana
Bruna, entuzijasta beskrajnih vaseljenskih prostransta-
va.
(Vreme, Beograd, 29. novembar 1932, str. 6)
80-GODINJICA OD SMRTI
OR SANDOVE
Andre Moroa stvorio je vie uzomih biografija, ko-
je se odlikuju objektivnou, verodostojnou, zrelou
suda, psiholokom pouzdanou i umetnikom vred-
nou. Ovaj pisac poznatih romana, znalaki izraene
Istorije Engleske i odlinog ogleda o Eduardu VII i nje-
govom vremenu, dao je i svojim biografijama kvalitete
dobrih romana, ali postavljenih na osnovu precizne
prouenosti injenica i podataka. I od kritike i od ita-
laca rado su primljene opsena, obilno dokumentovana
biografija Bajrona, koja se ne moe prevazii, sintetino
pisana elija, topla Turgenjeva, klasina Dizraelija, sa
potresnim uivljavanjem senena Pmsta i neodoljiva
or Sandove. Ova poslednja, Lelija ili ivot or San-
ove, nedavno je objavljena na srpskom, u izdanju
,,Prosvete, u zaslunom prevodu Marka Vidojkovia.
Treba imati mnogo smisla za odabiranje, pa se latiti
pisanja o nemimom i bumom ivotu talentovane i slo-
bodoumne francuske spisateljke, koja je miljenje sve-
ta o sebi prezirala do nedozvoljenih granica. Ih je, mo-
da, ova neobina ena silnog temperamenta patila od
kompleksa da sve neravnine i nedostojnosti linog i-
vota o kojima se obino dmgi ne obavetavaju, razglaa-
va urbi et orbi. Budi zaprepaenje otvorenost sa kojom
je ona pisala nimalo diskretnom Sen-Bevu o svojim in-
149
timnim stvarima. Svakako je ona sama, pre svega, od-
govoma za pojavljivanje mnotva neukusnih spisa o nje-
nom ivotu. Meu vrlo mnogima koji su se tom temom
bavili, Moroa je neospomo jedan od najdobronamemi-
jih. A, zacelo, on je i jedan od najnepristrasnijih ocenji-
vaa dela ove knjievnice.
Orora Dipen, docnija or Sandova, dola je na svet
poetkom prolog veka, i u njemu je proivela, kao is-
taknuta linost, 72 godine. Po oevoj majci aristokratk-
inja, a po svojoj plebejkinja, ona je ve spoljanjou
privlaila panju. Po Balzakovim reima, cela njena
fizionomija bila je u oima, koje su i u starosti ostale di-
vne. Imala je obilje cme kose koja je, po Hajneovom
opisu, dopirala do plea, ten boje duvana, veoma male,
skoro deje ruke i vitak stas. Liila je na mulatkinju. U
katolikom manastim engleskih kaluerica u Parizu,
gde je vaspitavana, poela je da pada u versku ekstazu.
Od ideje da se zakalueri odvratio je njen ispovednik,
jedan jezuit, dobar psiholog. Kaluerice su je poredile
sa vodom koja mimje. Muio je taedium vitae; pomi-
ljala je na samoubistvo. itala je ravnosno; dela . .
Rusoa najdublje su joj se urezala u svest. Kazimir Dide-
van, gmb i poroan ovek za koga se udala, uinio se
Hajneu nalik na bakalina. Poto je dobila dvoje dece,
Orora ga je ostavila, i otila u Pariz, da ivi kao slobodno
bie.
Opreznije i stilizovanije nego toliki dmgi biografi
Sandeove, Moroa rea njene istorije sa raznim prija-
teljima, meu kojima su Alfred de Mise i open. Za ro-
mansijera Moroa naroito je zahvalan predmet doiv-
ljaj spisateljke sa Miseom, u kome su se smenjivale
estoke iscrpljujue scene i ludaki izlivi ljubavi. Mo-
roa karakterie Misea kao bie izvrsno, ekspirovsko,
mesearsko, koje se iznenada pretvara u bezumnika.
150
Dolazak venecijanskih ljubavnikau taj grad obavio se
pod jezivim auspicijama. Njihova cma gondola liila je
na mrtvaki sanduk. Ova dva knjievnika nala su za
umesno da sav okraj svojih histerinih sudaranja i neu-
raunljivih postupaka revnosno rastmbe, usmeno i pis-
meno. Materinski i bolniarski nastrojena Sandeova ne-
govala je bolesnog Misea. Ne moe se odrei da je,
usred njenih neuravnoteenih iivljavanja, blesnula kad-
kad i po koja prava emocija. Kad je, kasnije, Mise sam
posetio Italiju, inilo mu se da svud vidi tamne, somot-
ske oi Sandove.
O ovoj vezi ostalo je dosta znaajnih knjievnih tra-
gova u delima oba ova lako raspaljiva bia. Moroa do-
bro kae da se svae meu ljubavnicima gase, a da dela
nadahnuta ljubavlju ostaju. Ali manje je dobro kad o tim
svaama ljudi sa strane ponu da daju svoja miljenja.
Na spis Sandeove Ona i on, Pol de Mise odgovorio je
knjigom On i ona, gde ima vrlo nelaskavih stvari o knji-
evnici.
Silna ljubav istinsko razumevanje Sandeove za mu-
ziku pribliili su je Listu. Da je njena simpatija za slav-
nog kompozitora ostala platonska samo zbog budnoe
Marije dAgu, posvedoava prvo prikrivena, a potom
otvorena uzajamna mrnja te dve ene. U Horasu San-
deova je dala straan portret Marije dAgu, koja joj, sa
svoje strane nije duna ostala.
Oboavanje muzike, ali i zakon privlaenja kon-
trasta, podstakli su upomu or da osvoji veoma rez-
ervisanog opena, muziara prefinjenih nerava, preutan-
ane due, fiziki bolesnog, koji se uasavao suvine
bujnosti i vitalnosti. Misao na opena koga je njego-
vo esto ulo i prvi utisak odvraali od Sandeove -
bila je tako jaka da je spisateljku spreavala u radu - to
se njoj retko dogaalo. Kao sve do ega se u emocio-
151
nalnoj oblasti dolazi naporom, ova najrazlinije disku-
tovana veza ostala je promaena. Sandeova kae da je
openovo oseanje prema njoj bilo nespokojno, puno
ljubomore i nepoverenja. Njihov put na Majorku nazi-
va strahovitim fijaskom. Izraena bolniarka, ona je
umela da lei opena polumrtvog od ove eskapade. Mo-
roa nalazi da je jedno vreme uticaj knjievnice na ope-
na bio blagotvoran. Mickijevi je otiao dalje: rekao je
da je open zao duh Sandeove, njen vampir, njen krst.
Natezanju sa openom uiniia je kraj svojim dejstvima
ki Sandeove, Solana, osoba hladna, cinina, rava iz
ravtine. Ali za potomstvo su ostali boanstveni Pre-
lidi sa Majorke, neki stavovi iz Istorije moga ivota i
roman Lukrecija Floriani. Knievnica nije bila optere-
ena sentimentalnou, pa nikad nije preterano alila za
prolim.
Temperament Sandeove postao je u njenim poznim
godinama skladan, a njeno ponaanje orientalski mimo.
U drutvu je bila utljiva, kao utonula u atoniju. Bila je
edna u govoru. Vreao je svaki nepristojni nain izraa-
vanja. Imala je snanu, neprobojnu individualnost. Vo-
lja joj je uvek bila vrsta, kao zid od elika. Volela je
svoj zamak Noan, nasledstvo od babe, koji je toplo opi-
sala. U Noanu je primala sve ugledne pretstavnike knji-
evnosti i umetnosti onoga doba. Rado je obraivala
batu. Velika razonoda bilo joj je njeno pozorite Ma-
rioneta.
Nagon za slobodom bio je neukrotiv u ovoj eni.
Uasavala se nasilja ma sa koje strane dolazilo. Aktivno
je uestvovala u revolucionamom pokretu 1848. Pisala
je Pisma narodu i cirkulare, i bila saradnica jednog re-
publikanskog lista. Za tu delatnost koja se Andreu Mo-
roa ini lepa, dostojna i plemenita, bila je surovo na-
padnuta od opena. Posle dravnog udara intervenisala
152
je da se pomilvju politiki zatvorenici. Komunisti su je
nazvali sveticom iz Berija. Ali revolucionama vatra
nije u njoj dugo buktala. Razoarana u pokret od koga
je mnogo oekivala, rekla je Flobem: Buroa ima pra-
vo.
Posle bume mladosti, Sandova je imala prosveenu
starost, punu uspeha i priznanja. Izjavila je: Kad bi tre-
balo da opet proivim svoj ivot, bila bih edna. Tes-
no se sprijateljila s ljudima svoga kraja, pomaui im
delom i reju. Njena dobrota i sposobnost da tei ljude
bile su opte poznate. Berionci su prema njoj gajili kult.
U starosti, unuii su joj bili ivotna uteha. Umrla je
1876, od zavezanih creva. Kad su na njenom grobu pro-
itali govor Viktora Igoa, jedan slavuj poeo je da peva.
Neki knjievnici su rekli: Evo pravog govora koji ovde
pristaje.
Knjievno delo Sandove ima veinom autobiograf-
ski karakter. Bezmema pesnika ljubav prema prirodi,
romantina imaginacija i razlivena oseajnost glavne su
osobine njenih knjiga. Ali u njima ima i izrazito realis-
tikih stavova. Njena mo opserviranja tako je zaotre-
na, da je kazano kako kod Sandove ima vie psihologi-
je nego kod Balzaka. Francuska spisateljka je majstor
idilinih opisa prirode, kojih ima naroito uspelih u
njenim romanima ozbiljne vrednosti: Fransoa de ampi,
Mala Fadeta i avolja bara. Zbog njih je Emil Fage
poredi sa La Fontenom. Njena prikazivanja prirode i lju-
di svea su, iva, plastina, puna svetlosti, boja i sunca.
Priroduje volelapanteistikom sveobuhvatnou. Ima
asova kad pobegnem od sebe, kad ivim u biljci, kad
se oseam kao trava, ptica, vrh drveta, oblak, voda to
tee, horizont, boja, kad postajem promenljiv, pokretljiv,
neodreen oseaj...Ima asova kad ivim u nekoj sredi-
ni koja je kao irenje mog bia. Toplom poezijom i
153
prisnom razdraganou natopljena su Pisma jednog put-
nika Sandeove. Sen-Bev smatra da Pismo Marsiji sadri
najlepe strane koje su se pojaviie posie Rusoa. I u ro-
manima ove knjievnice koji u celini nemaju veeg
znaaja, moe se nai dosta lepih mesta. Na celokupno
stvaranje Sandeove bacila bi pravu svetlost jedna obim-
nija antologija. Istorija moga ivota u stvari je poletno
pisani roman, u kome su mnoge injenice i dogaaji
svesno ili nesvesno ulepani. Poeci njenih romana e-
sto su najuspeliji, jer se u njima oslanja na realnost, na
ivot, a posle daje maha svojoj fantaziji. Njena prepiska
i dnevnici dragocena su knjievna riznica.
Ideoloka strana spisa Sandeove neodreena je i sla-
ba. Ona stoji pod neposrednim uticajem shvatanja svo-
jih prijatelja, koji je nisu uvek sreno inspirisali. Dok je
bila pod sugestijom Lamnea i Miela de Bura ispove-
dala je individualistike koncepcije. Kad je postala ue-
nica Pjera Lerua, pisala je slabe socijalistike romane.
Programatine tirade Sandeove blede su i neubedljive,
jer ona ne poznaje dublje teorije za koje se zalae. Anje-
na filozofiranja knjika su, prostoduna i povrna.
Ova ena koja nije bila nimalo uobraena na svoje
delo, propala je pri izboru za Francusku akademiju. Ali
u njenim spisima divno se odraava doba u kome je
stvarala. Uz to, ona je bila jedan od najboijih knjiev-
nika svoga vremena.
(Republika, Beograd
13. mart 1956. str. 4)
154
KSENIJINIPORTRETIENA
Ksenija Atanasijevi ( 1 8 9 4 j edna od najza-
nimljivijih i najprivlanijih pojava u istoriji sipske filo-
zofije, bila je u mnogo emu avangardna linost. Prva
je eminentna filozofkinja kod nas; prva je stekla aka-
demsku titulu doktorke nauka na Beogradskom univer-
zitetu (1922); prva izabrana za univerzitetsku nastavni-
cu u zvanju docentkinje (1923). Na Filozofskom fakul-
tetu Beogradskog univerziteta predavala je klasinu, sre-
dnjovekovnu i noviju filozofiju i estetiku. Iako prva i, u
svoje vreme, jedina ena - predava na Beogradskom
univerzitetu, nije mogla da se odri i da napreduje u aka-
demskoj zajednici. Univerzitetska karijera joj je nasil-
no prekinuta 1936. godine, a ona prinuena da napusti
dravnu slubu.1
Stvaralaka delatnost Ksenije Atanasijevi je boga-
ta, sloena i raznovrsna. Stvorila je originalno filozof-
sko delo; prouavala istoriju svetske filozofije od anti-
ke do modeme; napisala niz studija o naim filozofima;
prevodila kapitalna dela filozofske literature sa staro-
grkog i latinskog na srpski jezik; napisala mnogobroj-
ne rasprave o feminizmu i pacifizmu; bila je polemi-
arka, objavljivala knjievnu, muziku, pozorinu i li-
kovnu kritiku. Uvek u matici aktuelnih idejnih tokova u
1Vidi Ljiljana Vuleti ivot i misao Ksenije Atanasijevi, izda-
nje autorke, Beograd, 2005.
155
Evropi i svetu, pisala je o najnovijim delima filozofske
produkcije, feminizma, pacifizma, psihologije, politi-
ke i religijske misli i knjievnosti. Dela Ksenije Ata-
nasijevi prevedena su na engleski, francuski, nemaki,
bugarski, holandski i eki jezik. Uestvovala je u radu
meunarodnih feministikih, pacifistikih i filozofskih
skupova i kongresa. Bila je lanica uprave i potpred-
sednica feministike organizacije enski pokret. Meu
prvimenamauovdanjoj sredini izabranaje, 1928. go-
dine, za lanicu Pen kluba. Bila je eminentna saradnica
Kolarevog narodnog univerziteta od osnivanja. Koliko
je bila avangardnog duha vidi se i po tome to su je pri-
vlaile i inspirisale ne samo modeme ideje, nego i mo-
gunosti jednog novog medija kakav je, izmeu dva
svetska rata, bio Radio Beograd, preko ijih je dugih i
kratkih talasa odrala desetine predavanja.
Glavna dela Ksenije Atanasijevi su: La doctrine me-
tapyisique et geometrique de Bruno exposee dans son
ouvrage ,,De Triplici Minimo (1923), L'atomisme d
Epicure (1927), Filozofski fragmenti /-//(1929-1930),
PenseUrsyougoslaves (1937), Smisao i vrednost egzi-
stencije (1968). Od tekstova Ksenije Atanasijevi preu-
zetih iz asopisa, dnevnih novina i iz rukopisne zao-
stavtine posthumno su prireene i objavljene knjige:
Srpski mislioci (2006), Antika filozofija (2007), Eti-
ka feminizma (2008). ^
*
U opusu Ksenije Atanasijevi izdvaja se posebna
gmpa tekstova u kojima su dati portreti ena, bilo da je
re o istorijskim linostima, bilo o likovima umetnikih
156
dela ili o optijim shematizacijama ene u filozofskoj
literaturi. Veoma su zanimljivi i ivopisni Ksenijini por-
treti poznatih i uspenih ena u raznim oblastima ivo-
ta i stvaralatva: egipatske carice Kleopatre, ratnice i
svetice Jovanke Orleanke, svete Tereze izAvile, itd. Kse-
nijine analize ena knjievnih likova ostale su nepreva-
ziene do danas. Analizirala je likove glavnih junakinja
Eshilovih, Sofoklovih, Euripidovih i Ibzenovih drama.
Najzad, ona je prva istakla znaaj i ulogu Platonovih
koncepcija o eni u njegovoj konstrukciji idealne dra-
ve. Predmet njenih analiza su i stavovi o eni filozofa
stoika Muzonija Rufusa, koga naziva feministom starog
veka.
*
Znatnu panju Ksenija Atanasijevi posvetila je por-
tretisanju ena istorijskih linosti. U toj galeriji enskih
ivotnih sudbina susreemo pesnikinje, romansijerke,
filozofkinje, politiarke, ratnice, carice, svetice. Dome-
ti, uspesi i postignua uspenih ena u razliitim obla-
stima jesu konani argumenat da je neistina sve ispre-
danje o tobonjoj inferiomosti ene, da je ona oduvek
bila nadahnuta da izrazi svoja oseanja, i uvek dovolj-
no zainteresovana da zadovolji tenje svoga duha, ak i
onda kad je njena potreba za intelektualnim ivotom nai-
lazila na daleko rapavije i nesmiljenije udarce no to
ih dobija modema ena, i onda kad su okolnosti za nje-
no usavravanje bile u svakom pogledu kukavne. Sma-
trala je pravim udom tolika postignua ena kada se
uzmeuiibzir u kojim su uslovima one ivele i stvarale.
InteresovaH su je i privlaili razliiti enski idividuali-
157
teti. Analizirajui raznovrsne enske egzistencije, tei-
la je da prikae snagu i kreativnost ene, isticala ,,da se
sa stvaralakom moi ene mora raunati. Pisala je na-
dahnuto i sa empatijom o pesnikinjama stare Grke. Pe-
snikinja Eutemis bila je uvena ak i u Egiptu po svo-
jim zagonetkama u stihovima. Safo, koja je bezobzimo
karikirana, velika je i sa pregrt stihova sauvanih od
njene raskone poezije da joj ni najvei enomrsci ne
osporavaju vrednost. Iako je intelektualni razvoj grkih
ena bio gotovo onemoguen samim drutvenim uree-
njem, u istoriji grke filozofije, uprkos svemu, beleimo
jednu neobinu pojavu - prve filozofkinje. Moda naj-
starija grka filozofkinja jeste pitagorejka Theano, ko-
ja je padala u oi kao markantna pojava te su je zbog to-
ga docniji pesnici karikirali. Komentariui savete koje
filozofkinja daje ljubomomoj eni, Ksenija Atanasije-
vi zapaa da ukoliko pitagorejka ima skuene pogle-
de o pravima udate ene, utoliko njeni vidici postaju
prostraniji i filozofski sigumiji u odnosu na pitanje o
podizanju dece i na prava robinja. Filozofkinja Hipar-
hija bila je pristalica kinizma doktrine koja je svojim
etikim zahtevima direktno suprotna svemu, za ta se
vemje da godi enama. Napustila je udobnost bogata-
ke kue svoga oca da bi ivela u skladu sa principima
kinike filozofije, moda zanesena i kinikim shvata-
njima o jednakosti mukarca i ene. Neoplatoniarka
Hipatija iz Aleksandrije dobila je katedm za Platonovu
filozofiju u svom rodnom gradu. Imala je veliki broj
uenica i uenika, a politiari i dravnici esto su je po-
seivah i od nje traili savet. Linost je od velikog uti-
caja. Ugled Hipatijin pobudio je toliku surevnjivost ale-
ksandrijskog episkopa da je ovaj odluio da je likvidi-
ra. Godine 415. posle Hrista skupila se beslovesna m-
lja raspaljenih hriana, pod predvodnitvom anagnosta
158
Petra, da izvri muko ubistvo. Filozofkinja Hipatija
vraala se kolima kui. Njena kola su bila zaustavljena,
ona skinuta sa njih, odvuena u crkvu i kamenovana.
Kad su svrili nedelo, hriani su isekli telo Hipatijino
na komade, i svetina je vukla krvave hrianske trofeje
aleksandrijskim ulicama.
Meu enama istorijskim linostima koje su se ista-
kle snagom uticaja na savremenike i grandioznim poli-
tikim i vojnim poduhvatima Ksenija Atanasijevi iz-
dvaja hetemAspaziju, egipatsku csricu Kleopatru i fran-
cusku junakinju Jovanku Orleanku. Ona istie presudan
uticaj hetere na stvaranje povoljnog ambijenta za stva-
ralatvo. Aspazija ima vrlo mnogo zasluga to je kul-
tumi polet u Atini u V veku pre Hrista ostao nenadma-
an. O Kleopatrinom ivotu vrednom analize u svim
pojedinostima napisala je Ksenija dui, veoma zanim-
ljiv tekst, objavljen u tri nastavka u uglednom asopisu
Misao. Nasuprot onim interpretatorima koji u Kleopa-
trinoj linosti pogreno istiu erotinost pre njenih dm-
gih osobina, Ksenija Atanasijevi kao dominantnu isti-
e njenu crtu udnju za moi. Ona je samo jedno stra-
sno elela: da pod sobom vidi to vie pobeenih ze-
malja. Zato je svesno birala mone Rimljane da joj oni
kre put slavi... egipatska carica ostaje jedna od naj-
privlanijih linosti staroga veka, jer je znala da kra-
ljevski sprovodi svoju volju, i jer je umela da umre na
izvanredno gospodstven nain.
Sakakvomje erudicijom, irinomuvida, sloenou
elaboracije Ksenija Atanasijevi konkretizovala svoje
ideje vodilje u inteipretaciji teme ene vidi se veoma
dobro u njenoj egzegezi enskih likova u tragedijama
Euripida, Eshila, Sofokla i Ibzenovim dramama.
I u najstarijim umetnikim tekstovima, kakvi su oni
grkih tragiara, Ksenija Atanasijevi je u enskim ka-
159
rakterima nalazila elemente koji korespondiraju s mo-
demom strukturom linosti. Poredei umetnost Euripi-
da, Eshila i Sofokla, ona je najvie tragala za tim koli-
ko je tragiar uspeo da odbrani pravo ene na slobodu,
nesputanu oseajnost i dostojanstvo. enu kao posebnu
linost prvi tretira Eshil, ali kod njega nalazimo mali
broj izraenih enskih likova. On nema smisla za psi-
holoke detalje enine due jer je njegova oblast samo
uzvieno, a ne ljudske strasti. Posle Homera ja sam pri-
kazao Patrokla i Teukera lavovskog srca, da bih ulio gra-
anima elju da se izjednae sa ovim velikim ljudima,
im odjekne glas tmbe. Ali ja nisam izvodio na scenu ni
bludnicu Fedru, ni Stenobeju, a ne seam se da sam ikaH
prikazao zaljubljenu enu, kae Eshil. Sofokle, pak,
osobitu panju posveuje enama. Negove heroine su
manje uzviene i date sa vie psiholokih pojedinosti
nego Eshilove, ali se njihove sklonosti i vrline uvek
kreu u okvim mogueg. Tragiara Euripida interesu-
ju svi kultumi problemi, pa i problem ene. Iako je pr-
vi dotakao pitanje emancipacije ena, u antiko vreme
a i kasnije, smatrali su ga mizoginom. Meutim, u de-
vetnaest njegovih tragedija nailazimo na povorku ivih,
prirodnih ena, meu kojima ima nekoliko naroito sna-
no izvajanih: sve one strastveno vole, pate, mrze i iz-
garaju od ljudskih oseanja, na koja je sa najveim pre-
zrenjem Eshil gledao. Kod Euripida erotske sklonosti
esto dobijaju centralno mesto. U pomamnim, patolo-
kim strastima to pustoe srca, Euripid je ivo rala-
nio zavodljivost elje, paralizu volje i opijenost ula.
Ksenija Atanasijevi zakljuuje da je Galerija Euripi-
dovih ena bogatija no Eshilova i Sofoklova zajedno,
obojenija je i blia nama... i da se on ozbiljnije no i je-
dan antiki pisac, zainteresovao enama, da je bio sigu-
ran poznavalac njihovog mentaliteta, i da ih je tretirao
160
tako, da se moe proglasiti za sve dmgo pre nego za e-
nomrsca.
Ibzenovo dramsko delo izgraeno je na pobuni pro-
tiv hipokritskog graanskog morala i na bespotednoj
kritici dmtvenih institucija, posebno braka i porodice
i, u mnogo emu, kongenijalno je etikim shvatanjima
Ksenije Atanasijevi. Impresivna galerija enskih liko-
va u Ibzenovim dramama, opaa ona, moe se po bo-
gatstvu i snazi meriti jedino s Euripidovom. Ibzen je u
svojim dramama eni dodelio centralnu ulogu beskom-
promisnog nosioca progresivnih stremljenja i vrednosti
u linom i dmtvenom ivotu. Zahtev da enu valja
osloboditi ekonomski, socijalno i etiki u njegovim tek-
stovima je jasno istaknut. Pravednije dmtvo ne moe se
ostvariti dok se ne pome nemoralne predrasude koje
ometaju razvijanje svih mogunosti enine linosti. Ib-
zenove junakinje su samosvesne ene, koje nasuprot
predodreenosti graanske egzistencije i problemati-
noj sigumosti braka, radije biraju samostalhost i moral-
nu odgovomost za sopstveni ivot, to Ksenija Atanasi-
jevi posebno istie u svojoj analizi Ibzenovih drama, a
to je postulat tako blizak i savremenom feminizmu.
Posebnu panju Ksenije Atanasijevi privukao je
Platon ija koncepcija ene odudara od uobiajenih
shvatanja onoga doba. Mislioci starog veka, skoro bez
izuzetka, pripisivali su eni dmgaiju, niu prirodu ne-
go mukarcu i na osnovu toga odreivali joj potinjeni
rang u socijalnom, ali i porodinom ivotu. Ostao je niz
mizogininih epigrama u kojima se pesnici maliciozno
ismevaju osobinama ena. Gotovo svi stavovi grkih fi-
lozofa, koji govore o eni, takoe su negativni i nepri-
jateljski. Aristotel, na primer, u svojoj politikoj filozo-
fiji razvija ideju da ena kao nepotpuni mukarac mo-
e da egzistira iskljuivo u skrivenosti oikosa, doma,
161
gde vai princip vladanja meu nejednakima, dok je po-
lis, u kome se ostvaruje jednakost slobodnih graana i
naelo neposredne demokratije, iskljuivi domen mu-
karca. J edino Platon, prinieuje Ksenija Atanasijevi,
najvii duh antikog vremena, ima o eni miljenje
sasvim suprotno uobiajenom shvatanju onoga doba,
miljenje tako dalekovidno, da i danas moe da bude in-
teresantno, napredno i blisko... Pitanje emancipacije
ena kod Platona povezano je sa njegovom intelektual-
nom konstrukcijom idealne drave. Politika je proire-
na etika. Dunost svakog graanina je da se posveti dr-
avi, a najsavreniji oblik vladavine je vladavina filo-
zofa, sofokratija. Budui da se priroda ene ne razliku-
je od prirode mukarca, jer su prirodne sposobnosti na
isti nain podeljene izmeu oba pola, samo to je ena
fiziki slabija, enama se mora dati pravo da u dravi
obavljaju sve poslove kao i mukarci. One mogu da ve-
baju i<borilitima, da uestvuju u zajednikim gozba-
ma, da ratuju - reju, sposobne su da zauzmu sve pozi-
c?je u dravi, pa i one najvie, da se uzdignu ak i do
kontemplacije ideje Dobra... A ako meu polovima ne
postoje razlike u sposobnostima, onda je sasvim logi-
no da ene treba da se obrazuju jednako kao mukarci:
da elie telo gimnastikom, profinjuju duu muzikom...
Ksenija Atanasijevi shvata feministiku teoriju kao
dobro osmiljenu kritiku misao koja podriva sveproi-
majui patrijarhalni poredak zasnovan na neopravda-
nom sklopu drutvene hijerarhije, prepune bezdunih i
cininih diskriminacija. Zato ona ne proputa da ve u
svom prvom feministikom tekstu, paradoksalno, upo-
redi Platonovo sasvim modemo gledite da ene mogu
da dostojno da vre sve pozive retrogradnim shvatanjem
intelektualaca njenog doba, koji, nemoni da probue-
nost i aktivnost ene ukoe, gledaju da bar njeno na-
162
predovanje to due i to zlonamemije ometaju i kom-
plikuju. Ona zakljuuje: Platon je u programu svoga
aristokratskog komunizma (jer, po njemu, komunizam
nije za masu, nego samo za vie ljude; on najniem sta-
leu svoje drave daje pravo svojine i porodice) imao i
putanje ena na sve poloaje u dravi. I ako je komu-
nistiki projekat Platonov do sad ostao utopija, njegova
koncepcija da ena moe i treba da deli sve poslove sa
ovekom, i da uestvuje u svim pozivima u kojima i on,
sve se potpunije ostvamje. Vizionerski genije Platonov
prvi je prodro u istinu da izmeu ovekovih i eninih
podobnosti za rad ne postoji nikakva bitna, kvalitativna
razlika, nego samo kvantitativna; da ena nema dmga-
iju prirodu nego ovek, nego da je samo fmija, i zato
donekle slabije konstitucije od oveka. Zato je on obja-
vio da ne postoji razlika u sposobnostima oveka i e-
ne koja bi bila odluna za izbor poziva, i irokogmdno
priznao da ene izuzetno mogu svojom razvijenou da
daleko za sobom ostave ljude. Koliko je sveija i istini-
tija argumentacija velikoga filozofa iz V veka pre Hri-
sta od argumentacije po nekog intelektualca iz XX ve-
ka posle Hrista, koji e se ak pozivati i na autoritet pri-
mitivnih naroda, kod kojih je ena jo uvek rob, da bi
onemoguio modemoj eni pravo na pozive za koje je
pokazala dovoljno zrelosti i spreme!
LjiljanaVuleti
SADRAJ
Egipatska carica Kleopatra..........................................7
Pesnikinje i filozofkinje stare grke..........................57
O emancipaciji ena kod Platona..............................83
ene u Euripidovim tragedijama..............................89
ene u Eshilovim i Sofoklovim tragedijama........105
Ibzenova shvatanja ene ......................................117
J edan feminist starog veka.................................... 127
Pitagoreiarka Theana.......................................... 131
Sveta Tereza iz Avile kao spisateljka....................137
Knjiga legenda o najpopulamijoj francuskoj
svetici i junakinji an dArk.............................. 141
80-godinjica od smrti or Sandove....................149
Ksenijini portreti ena (pogovor Ljiljane
Vuleti)...............................................................155
165
Ksenija Atanasijevi
PORTRETIENA
Izdava
PLAVIJ AHA GROUP
Beograd, Knez Mihailova 42
Tel-faks 2623 652
Za izdavaa
Nataa Markovi
Dizajn
Bojana Ban
Lektura i korektura
Lola Vuievi
Obrada sloga
VMD, Beograd
tampa
Kaligraf, Beograd
Tira
500 primeraka
E-mail: plavijahac@sezampro.rs
CIP - KarajiorH3auHja y ny&nHKauHjH
HapOAHaSH&iHOTeicaCp6Hje, Beorpafl
305-055.2 ^
ATAHACHJEBJTR, KceHHja, 1 8 9 4 - ^ s T
Portreti ena / Ksenija Atanasijevi ; priredila Ljiljana Vuleti.
-Beograd: Plavi jaha group, 2010(Beograd: Kaligraf). - 166str.
; 24cm. - (Biblioteka Plave arape)
Tira 500. - Str. 155- 163: Ksenijini portreti ena / Ljiljana Vuleti.
- Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-481-0064-1
a) )KeHe
COBISS.SR-ID 178931724
?LA/ W*Pe
tajna, miris i stvaralatvo ena ...
Isidora Sekuli: SAPUTNICI
Virdinija Vulf: SOPSTVENA SOBA
Margerit J ursenar: ALEKSIS
Karmen Ljera Moravija: MUKARCI
Emanuela Bemem: NjEGOVA ENA
Dubravka Ugrei: AMERIKI FIKCIONAR
Isidora Sekuli: DJ AKON BOGORODIINE
CRKVE
Laura Eskivel: KAO VODA ZA OKOLADU
Nauel E1 Sadavi: ENA NA NULTOJ TAKI
Riki Mur: BOGINjA U MOJ IM CIPELAMA
Dr Ester Harding: MISTERIJ A ENA
Amndati Roj: BOG MALIH STVARI
Isidora Sekuli: PISMAIZ NORVEKE
Anais Nin: KUAINCESTA
Marija imokovi: SCENOGRAFIJ A ZA VETAR
Svami Muktananda Sarasvati: J OGA ZA ENE
Patria Hajsmit: MALE ENOMRZAKE PRIE
Kuka Kanals: SPISATELjlCA
Isidora Sekuli: BALKAN
Sma Lango: GLADNA GODINA
Simona de Bovoar: VEOMA BLAGA SMRT
Danica Markovi: PARTUS
Elena Kadare: ENAI Z TIRANE
Toni Morison: NAJ PLAVLjE OKO
Isidora Sekuli: SIROMATVO
Margerit J ursenar: SNOVII SUDBINE
Biljana Kukolea: U POTRAZI ZA
MAGELANOM
J ulija Kristeva: UBISTVO U VIZANTIJ I
Nataa Markovi: OSTRVO DEVICA
Simona de Bovoar: DRUGI POL
Isidora Sekuli: KURTIZANE
Natali Sarot: DOBA SUMNjE
Kaa Martinovi: OLUJ NO OSTRVO
Amalija Komar: CRVENA MADONA
Ksenija Atanasijevi: PORTRETI ENA