UNUTRANJA MUZIKA

Bela Hamvas

ovek je ivi muziki instrument, kao i sva iva bia. ivotna
energija, kako god je zvali, struji kroz nas i proizvodi kretanje-
vibracije. Kada se to strujanje odvija lagano i ritmino, kao, na
primer, kod make koja prede, doivljavamo zadovoljstvo.
Oseanja su naa opaanja tih nevoljnih pokreta tela, i njihova
estetska procena. Drhtimo od straha, tresemo se od besa,
treperimo od sree... Nai miii, kao svaka struna koja ima
odreeni tonus i kroz koju tee energija, vibriraju i proizvode ton. I
ne samo miii. Sva tkiva vibriraju i proizvode ton. I elija to ini.
ujemo li mi te tonove?
Osnovna ideja ovog rada je da nae telo, ivljenjem koje je
vibriranje, proizvodi muziku koju uje i onaj koji je stvara, a i druga
bia sa kojima je u kontaktu. Kojim ulom "ujemo" i razumemo
taj "nemuti" jezik ili unutranju muziku? Postoji li neko esto ulo,
"tree oko" ili moda "tree uvo"? Ili je, pak, ceo organizam jedno
veliko "uvo" i rezonatorska kutija u isto vreme? Da li je ono to
zovemo empatija, telepatija, intuicija... odraz toga to "uje" nae
nepoznato ulo? Da li su nae simbolike funkcije note kojima
organizam zapisuje unutranju muziku (i spoljanju kao reakciju
nae rezonatorske kutije na spoljanji svet)? ta se deava kad
na Ego, koji je i sam stvoren tim muzikim zapisima, pokuava
da diriguje velikim orkestrom-telom, timuje ga po svom ukusu i
pokuava da odsvira svoje novokomponovane melodije? Kako
nastaje muzika koju poznajemo i ujemo naim vidljivim uima?
Zato nam ona prija ili ne prija? Ima li to veze sa unutranjom
muzikom iz koje izvire? Odakle nam oseaj za lepo?
Da li je Bog muziar, savreni umetnik? Postojimo li zbog lepote?
Bezbroj je pitanja koja izviru kada pokuamo da razmiljamo na
ovaj nain. Pokuaemo da damo odgovor na neka od njih. Prvo
pitanje na koje bi trebalo dati potvrdan odgovor da bi sva ostala
imala smisla je: da li je tana osnovna pretpostavka da ivi
organizam proizvodi tonove neujne naim vidljivim uima, i da se
oni mogu registrovati na neki drugi nain?
Kako dokazati neto takvo? Kako bi smo oveku slepom od
roenja mogli dokazati da postoji svetlost ili gluvom da postoji
zvuk? Moemo ga ubediti da nam poveruje da mi vidimo ili
ujemo, te se zbog toga bolje snalazimo u sredini koja nas
okruuje. Primer nije ba najbolji, jer bi se moglo pomisliti da je
veina ljudi roena bez ula o kojem govorimo, pa obdarena (ili
odabrana) manjina treba da ubedi veinu da ono postoji. Istina
nam je esto "ispred nosa", ali smo "slepi" da je vidimo ili "gluvi"
da je ujemo, iako imamo neoteena ula kojima bismo to mogli.
Poneki srenik (ili nesrenik, jer moe biti i nesrea videti i uti
neto to veina ne eli) "namirie" istinu. Valjda zato to je
"ispred nosa". Znai li to da je veina bez nosa? Ne. Pre e biti da
vlada neka udna vrsta kijavice koja zaepljuje i nos, i ui, i oi, a
napada samo ljudska bia. Virus koji je izaziva razmoava se,
izgleda, u medijumu koji imaju samo ljudi, a zove se svest. Jedino
bie koje svesno opaa sebe moe eleti da ne vidi ono to vidi,
ne uje ono to uje, i ne osea ono to osea. Samo
homosapiens moe da lae, te emo tom udnom virusu dati ime
po ovoj diferentii specifici humane rase-La.
Podeliemo prvo pitanje na dva pitanja, jer nam je tako lake da
pokuamo da dokaemo neto to svi ljudi ve znaju.
Prvo pitanje je: Da li ljudsko telo proizvodi unutranju muziku
svojim ivljenjem?
Neto od toga ne treba dokazivati. Prislonimo glavu na neije
grudi, i uemo: tika-taka, tika-taka... Srce kuca, i udara ritam.
Bubnjara smo, znai, identifikovali. ika doktori, sa svojim
slualicama, mogu da uju jo vie. Plua, poput metlica koje se
prevlae po inelama, dopunjavaju ove ritmike pulsacije.
Posluajmo bolje. Usmerimo disanje malo na glasne ice koje e
pojaati njegov ton kao kad hremo. Evo i duvaa koji, zajedno sa
srcem, ine ritam sekciju. Da li primeujete da je udisaj, ako ste
oputeni, za kvintu vii od izdisaja. Prvo to nauimo kada
promolimo glavu na ovaj svet je disanje. Muziki-kvintu. Seam
se da je prvo to sam nauio kada su me poduavali sviranju
gitare bio kvintni krug. 'To ti je osnova za pratnju '-govorili su mi-'...
Ako krene iz C-dura, sledei akord ti je G-dur... iz D ide A...
samo izbroji pet celih tonova... to ti je prosto kao disanje. Kad
naui kvintni krug zna pratnju za stotinak jednostavnih
kompozicija...'
Nauio sam kvintni krug, i prodisao muziki. Oni koji su me
poduili vezi kvintnog kruga i disanja nisu bili teoretiari muzike.
Ta veza im je jednostavno pala na pamet tek onako. Pa svi to
znaju. Ali i ne znaju. U teorijama muzike nisam proitao nita
slino. To nam ne deluje kao izmiljotina, jer imamo spravu kojom
se jaina zvuka moe pojaati na nivo ujan naim ve otkrivenim
uima. Svima nam se desilo da, ponekad, kada legnemo i
pokrijemo ui, prislonimo ih uz jastuk, ujemo mnogo jasnije svoju
ritam sekciju jer smo okrenuti prema zvuku iznutra. Od spoljanje
buke esto ne ujemo svoj orkestar. Dobro, rei e neki, pa ta.
Svi znamo da se uje kucanja srca i disanje pluca. Niste otkrili
rupu na saksiji, ni toplu vodu. Naravno da nismo. Ve smo rekli da
emo da dokazujemo neto to ve svi znaju.
Da li se uje krv dok prolazi kroz vene? Naravno. Sve to prolazi
kroz neto uje se. A mii koji podrhtava? Sve to treperi
proizvodi zvuk. Na elektrinoj gitari je ispod ica postavljen
magnet koji prenosi impuls do pojaala, pa do zvunika... Moda
to ine i nai nervi i prenose tu muziku negde u studio koji
zovemo mozak. ta mislite, kako bi zvuao ovek kada bi svi
zvuci koje proizvodi bili pojaani, izmiksovani, i kada bi mogli da
se uju preko zvunika. Da li bismo mogli uti i snimiti kako
zvuimo kada smo sreni ili besni, tuni ili radosni? ivo me
interesuje kako zvue srea ili radost. Moda je Betoven to ve
nauo, rekli bismo sluajui devetu simfoniju. Eh, da je iv, pa da
ga pitamo. Ima li svako od nas svoju melodiju? Die li svako iz
svog tonaliteta? Da li bi smo se mogli bolje razumeti i
raspoznavati da smo sposobni da ih prepoznajemo i razlikujemo?
Moda bismo bolje mogli razumeti muziku i shvatiti nae
kriterijume lepote.
Muzika je, verujemo, najdalje stigla u poznavanju prirode oveka
kao vibrirajueg bia, jer je njen najdirektniji odraz. Prouavajui
pravila muzike, idui dakle obrnutim putem, moemo saznati
mnogo o njenim tvorcima-ljudima. Da li ste se nekada zapitali
gledajui film, i sluajui filmsku muziku, kako to, i zato, muzika
pojaava doivljaj odreenih oseanja? Zamislite da reiser pusti
muziku iz neke horor scene u scenu ljubavne ekstaze? Pa to ne
ide! Ne slae se! - uzviknuli bismo. Osim ako ljubav ne
doivljavamo kao horor. Ima i takvih. Zato se ne slae? Zato
neki raspored tonova zvui neno, a drugi zastraujue, ili
agresivno veini ljudi? Zato nam, uopte, mol zvui neno,
setno, jednom reju molski, a dur sveano, muki, durski. Poklapa
li se to sa neim u nama?
Zato nam napeta muzika, koja ide uz oputenu scenu u kojoj se
dete radosno ljulja na ljuljaci u bati, izaziva strepnju i oekivanje
neke nesree? Moda zato to u nama budi drugu kompoziciju,
onakvu kakvu proizvode bol i strah. Ali, ako znamo da tako zvue
bol i strah, znai da smo mi ve uli kako oni sviraju u nama. Nisu
nas kompozitori muzike za filmove nauili tome. uli smo mi svoj
orkestar onog trena kad smo zapoeli ivot. Na tim unutranjim
melodijama poeo je da se gradi na psihiki aparat, doivljaj
sebe, sopstvenost. Nae prvi zapisi i predstave o sebi su tonske.
U poetku bee ton. (Re je takoe muziki oblik). ivot poinje
muzikom. ivljenje je muziciranje. Oslunite sebe. Imaete ta da
ujete. Ako vam ljubavni partner kae da nemate sluha za njega,
razmislite da li je to samo metafora.U samom jeziku esto se kriju
istine koje ne ujemo. Dobro je, ponekad, jezike izraze shvatiti
bukvalno.
Kada smo ve kod bukvalnog shvatanja, mnogo je ljudi spoznalo
ovu istinu u svom iskustvu, ali se o njoj izrazilo pesniki ili
knjievno, smatrajui da se radi o prenosnom znaenju, a ne o
fizikoj realnosti. Nekima koji su se nauno bavili funkcionisanjem
ljudskog tela i psihe, kao to je npr. Wilhelm Reich, ova spoznaja
je bila na vrhu jezika. Reich je cak i izgovorio, ali nije dovoljno
obratio panju na vlastite rei:
"Svaka osoba naklonjena muzici zna za oseajna stanja izazvana
velikom muzikom. Ali, ako pokuamo da prevedemo ova oseanja
u rei, muziko se oseanje tome opire. Muzika je nema, i eli da
ostane takva. Ipak, muzika daje izraz unutranjem kretanju ivog
organizma, i sluanje muzike izaziva 'oset' nekog unutranjeg
gibanja. Nemost muzike se obino opisuje na jedan od dva
naina: 1) kao znak mistine duhovnosti, ili 2) kao najdublji izraz
oseaja, nesposoban da se izrazi reima. Prirodno nauno
gledite tumai muziku u smislu da je ona izraz povezan sa
poslednjim dubinama ivog organizma. U skladu sa time, ono to
se smatra 'duhovnou' velike muzike samo je drugi nain da
kaemo da je dubok oseaj istovetan s dodirom sa ivim
organizmom izvan granice jezika. Do sada nauka nije nita rekla
o prirodi izraajnog kretanja muzike. Bez sumnje, sam umetnik
govori nam u obliku nemog izraza kretanja iz dubine ivotne
funkcije, ali on bi isto tako kao i mi bio nesposoban da reima
izrazi ono to izraava svojom muzikom ili svojim slikama. U
stvari, on se izrazito opire svakom pokuaju da jezik umetnikog
izraavanja prevede u ljudski govorni jezik. On pridaje veliku
vanost istoi svog izraavanja. Zato, on potvruje orgonsko-
biofiziku tvrdnju da ivi organizam poseduje svoj vlastiti jezik da
se izrazi pre, izvan, i nezavisno od svih govornih jezika..."
Razvijajui svoju orgonsku teoriju i terapiju, Reich je ustanovio da
ivotna energija, koju je nazvao orgon, protie kroz nae telo
paralelno sa telesnom osom odredenim ritmom. Kada je prolaz
neometan i ritmian, kao kod crva, osoba je mentalno zdrava, i
osea zadovoljstvo strujanjem ivota kroz sebe. On je takav
slobodan ritmiki protok energije kroz telo nazvao refleksom
orgazma. Izgleda da nije tako loe biti crv. Protok ivotne sile kroz
telo doivljavamo kao oseanja.
Znamo da je ovek, za razliku od ivotinja, sposoban da potiskuje
svoja oseanja. On to ne ini samo mentalno, ve i fiziki. Reich
kae da ovek, da bi se zatitio od bola, gradi u svom telu, kao
srednjevekovni vitez, miini oklop-nesvesne hronine tenzije
odreenih grupa miia koje spreavaju slobodan tok energije, i
umanjuju snagu oseanja. Oklopljavanje ima segmentarnu,
krunu strukturu, rasporeenu pod pravim uglovima prema kimi.
Kao prstenovi. Ima ih sedam. Oni, oralni, vratni, grudni,
dijafragmatski, trbuni, i karlini. Reichov uenik i osniva
bioenergetske analize, Alexander Lowen, ustanovio je da postoji i
osmi segment-noge, koji je funkcionalno povezan sa prvim -
onim. Kao oktava sa primom. Interesantno. Ne podsea li vas to
na muziku skalu. Zamislite ivotnu energiju koja na nama
pokuava da odsvira do, re, mi, fa, sol, la, si, do... i nazad, a na
svakom koraku neki nemuzikalni ego denfuje ice. Jadne li
muzike. Malo se toga moe komponovati sa nekoliko tonova.
Mnogima je, stoga, ivot esto dosadan i prazan. Sviraju istu
pesmu celoga ivota, sve dok ne "odsviraju svoje". Zato bivaju
dosadni i drugima. Sve se uje, makar se trudili da ljude prevare
poturajui im lane note svog imida i ubedujui ih: 'To sam ja.
Tako ja zvuim!'' Pa zasviraj onda tu melodiju, a ne ovu dosadnu i
patetinu' - odgovaraju oni koji nisu gluvi. Mada u ovom naem
narcistinom svetu ima mnogo gluvaa koji veruju da je zlato sve
to sija, sebe ne moemo prevariti. Onu staru: koliko para toliko i
muzike, mogli bi smo zameniti sa: koliko oseanja, toliko i muzike.
Svoju ivotnost moramo platiti spremnou da podnosimo bol i ne
oklopljavamo se pred njim. Sve se svira na istim "icama" i, ako ih
priguimo da ne zasviraju melodije bola i straha, neemo imati na
emu da zasviramo ni melodije ljubavi, radosti i zadovoljstva. Na
alost, svi smo oklopljeni u izvesnoj meri. Radost i sreu ne
moemo uloviti i trajno pripitomiti kao domae ivotinje. Ta
oseanja trae kretanje, stalno menjanje i obogaivanje ivotne
simfonije. I najlepa melodija postaje dosadna ako je stalno
sluamo. Ali, mi elimo sigurnost. Moramo stvarati novu, lepu, ili
drugaiju muziku ivljenja. ivot je stvaranje voeno nadom da
emo zasvirati svoje najraskonije note.
Svi se radamo sa sposobnou da razlikujemo zadovoljstvo od
bola. ta se deava sa naim telom kada doivljavamo bol, a ta
kada doivljavamo zadovoljstvo? Kada smo napeti vrpoljimo se, u
bolu se trzamo, grimo, uvremo, krivimo... U agoniji dolazi do
konvulzija. Kao i kada umiremo. Svi pokreti bola su
nekoordinisani i aritmini. Sigurno je da to runo zvui. Kada
oseamo zadovoljstvo pokreti su koordinisani i ritmini.
Harmonini. U stanjima veeg uzbuenja postaju bri, ali
zadravaju ritminost i koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt,
konvulzija. Ali, ritmina i jedinstvena konvulzija. Razlika je
drastina. Ima dosta ljudi koji se plae orgazma zbog ove
slinosti. U reakcijama tela na bol i zadovoljstvo moemo traiti
korene naeg oseanja za lepo, korene ukusa. Svi se raamo sa
ukusom. Ako bi smo obrnuli red stvari mogli bismo se zapitati
zato oseamo zadovoljstvo u pokretima koji imaju ritma, a bol u
neritminim i isprekidanim pokretima. Moda svaka iva elija
nosi neki boanski sluh u sebi, pa joj ne prijaju disonantnost i
aritmija. Aritmija srca izaziva paniku kod osobe u kojoj kuca. Da li
ukus proistie iz razliitog reagovanja tela na bol i zadovoljstvo, ili
su bol i zadovoljstvo estetski doivljaji organizma na "dobru"
(lepu) i "lou" (runu) unutranju muziku? U svakom sluaju, bez
obzira da li je prvo postala kokoka ili jaje, teko je rei da je
lepota preteno duhovni pojam. Moda su kriterijumi ugradeni u
osnove ive materije.
Moe li se u ovom ugradenom ukusu traiti i osnova svesti? Da li
svest nastaje kao struktura izgraena od neprekidnih emotivno-
estetskih procena spoljanjih i unutranjih vibracija? Nastaje li
svest iz ukusa ugraenog u materiju? Nismo svesni pojava koje
nas ne dodiruju, koje ne vrednujemo, prema kojima smo
ravnoduni. Svest jeste estetsko vrednovanje.
Verujemo da iz istog izvora izvire i naa etinost. Detetu je dobro
ono to je lepo (prijatno-muzikalno), a loe ono to je runo
(neprijatno-nemuzikalno). Mnogo ee ete uti da roditelji
govore detetu (barem u srpskom jeziku) kako neki njegov
postupak nije lep, nego kako nije dobar. "To nije lepo... runo je to
to radi..." - obraaju mu se estetskim terminima koji su detetu
blii nego moralni. U osnovi, etika izrasta iz estetike ugraene u
ivu materiju, u njenu strukturu, mada je ljudski rod sklon izvrtanju
i estetskih, a time i etikih doivljavanja.
itajuci knjigu "Zadovoljstvo-kreativni pristup ivotu" Aleksandra
Lovena, koja govori o potrebi usmeravanja na telo i zadovoljstvo u
kulturi koja je preteno orijentisana na ego-ciljeve i okrenuta protiv
tela, imali smo doivljaj da itamo rad iz oblasti teorije muzike.
Loven govori kao psihoterapeut, pokuavajui da objasni neke
osnove mentalnog i telesnog zdravlja. Osnove mentalnog zdravlja
su u zadovoljstvu. Zadovoljstvo je oseanje koje moemo doiveti
samo telom sposobnim da na uzbuenje - protok ivotne energije
kroz njega, odgovara nevoljnim koordinisanim pokretima-
vibracijama. ta je potrebno da bi smo doiveli zadovoljstvo?
Postoje li neka pravila? Postavimo uz ovo pitanje jo jedno -
Postoje li pravila za komponovanje dobre muzike? Pratimo da li
se odgovori na prvo pitanje mogu odnositi i na ovo drugo.
Prvo pravilo je da nema sigurnih pravila za postizanje oba cilja.
Zadovoljstvo je spontana emocija koja ne podlee komandovanju.
Moemo ga nai tamo gde ga ne oekujemo, a ne dobiti ga kada
smo se dugo pripremali da ga doivimo u nekoj situaciji. Niko nije
uhvatio zadovoljstvo jurei ga. To vai i za muziku inspiraciju.
Moemo biti izuzetno muziki potkovani, znati sva "pravila"
muzike, ali dok ne dode "ono" nema prave melodije. Da nije tako,
mogli bi da komponuju i kompjuteri. Dobro, ako nema pravila, ima
li barem nekakvih pravilnosti, optih osobenosti, naela...?
Prva preporuka - uhvati ritam. Koji ritam? Svoj ritam. Loven je
zadovoljstvo definisao kao svesno opaanje ritmike pulsatorne
aktivnosti tela. "Ove nevoljne aktivnosti...", kae on, "...imaju
ritminost koja se menja zavisno od stepena uzbuenja u celom
organizmu, i u pojedinim delovima tela. Razliiti ritmovi
meusobno se usklauju, a odvojeni pokreti se slivaju u jedan,
obrazujui spontani pokret u celom telu. Tok oseanja u telu je
kao reka koja se formira stapanjem mnogih potoka, od kojih svaki
nastaje iz brojnih malih potoia... Ali, proces formiranja reke je
samo deo prirodnog ciklusa koji kree vodu od mora ka planini i
nazad opet do mora. Koreni zadovoljstva zadiru duboko u
ovekovu vezu sa prirodom... Oseanje zadovoljstva koje
proistie iz prirodnog i pravilnog ritma ivota, proima sve nae
aktivnosti i odnose..." . Verovatno je i Bach to isto hteo da nam
kae svojim "reima". Bach znai potok. Kakva "sluajnost".
Jedan slualac, duboko dirnut njegovom polifonijom potoka
melodija koje se slivaju u jednu reku, ree - "Bach nije potok, on
je reka!"
Kompozitori ne izmiljaju ritmove. Muzika je, u stvari, izraz ritma i
melodija u telu kompozitora koji nalazi odjek u telu sluaoca. "Sve
telesne aktivnosti su urodeno ritmine; nisu izuzetak ni voljni
pokreti, mada su pod svesnom kontrolom. Ali, poto su pod
kontrolom ega, moemo se kretati neritmiki, ako ego ignorie
telesnu potrebu za zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj".
Muzika, dakle, pobuuje ritmove koji su ve u nama. Isto vai i za
oseanja (unutranju muziku) koja drugi ljudi prenose na nas.
Kako kau mlade generacije kojima je ulo za ovu muziku
otvorenije: "alje mi dobre (ili loe) vibracije".
Ritam je, dakle, osnova zadovoljstva, mentalnog zdravlja, a i
dobre muzike. Bolest je odstupanje od harmonskih pravilnosti.
Ritam je red. Kau da je Bog red koji se izdvojio iz haosa. Ritam
je osobina Boga. Postoji i u mikro i u makrokosmosu. Nauka je
ve uspela da vidi neke pravilnosti i periodinosti u kretanju
nebeskih tela, kao i u samoj strukturi atoma, molekula...
Protoplazma elije pulsira ritmiki zavisno od okolnih uslova.
Wilhelm Reich je, koristei Rajhertov miskroskop sa optikim
uveanjem od pet hiljada puta, opisao pulsatornu aktivnost kod
crvenih krvnih zrnaca oveka. Loven uporeuje kretanje treptastih
elija sluzokoe, sitnih vlaknastih struktura koje oblau
respiratorni trakt, sa talasanjem itnog polja koje nastaje zbog
vetra. Slian ugoaj imamo kada sluamo prebiranje po icama
harfe.
Nervno tkivo takoe ispoljava periodinost u svom funkcionisanju,
to se odraava kroz ritminost modanih talasa kada ih
registrujemo elektroencefalogramom. Prolazei kroz membranu
nerva, impuls je depolarizuje i tako nastaje refraktorni period u
toku koga nijedan drugi impuls ne moe da proe kroz
depolarizovanu oblast.
ak i obian komad sranog miia nastavlja spontano da pulsira
i kada je stavljen u fizioloki rastvor. Ritminost na celularnom
nivou, i nivou tkiva, govori nam, kae Loven, da je ritam uroeni
kvalitet ivota. Seksualna funkcija je, takoe, periodini fenomen
u itavom ivotinjskom i biljnom svetu. Od cvetanja biljaka, do
mesenog ciklusa ene (periode). Poznata je povezanost
menstrualnog ciklusa i lunarnog meseca. Veza izmeu ove dve
pojave je misterija kao i mnoge druge u vezi ritmikih aktivnosti
ivota. Astrolozi decenijama pokuavaju da otkriju povezanost
naih ritmova sa ritmovima univerzuma. Neke veze ritmova
prirode sa ritmovima naih aktivnosti su oigledne. Vidljivo je kako
se nai ritmovi menjaju u odnosu na dan i no, leto i zimu, prolee
i jesen. U tome smo srodni sa biljnim i ivotinjskim svetom.
"Harmonija izmeu unutranjih ritmova oveka i spoljanjih
ritmova prirode osnova je za oseanje identifikacije sa
kosmosom, sa najdubljim korenima zadovoljstva i radosti",
zakljuuje Loven.
Svaki ribolovac zna da ribe imaju svoje ritmove. "Rade" rano
ujutro i predvee. Naravno, svaka vrsta ribe ima svoje ritmove.
Ritam ishrane soma i tuke nije isti. Postoje "individualne" razlike
meu ribama kao i meu ljudima, ali i mnogi ritmovi koji su
zajedniki za sve jedinke iste vrste. Mnogi od nas, za razliku od
riba, ne potuju svoje ritmove. Rade kada je vreme za odmor,
zgubidane kada je vreme za rad, neozbiljni su u ozbiljnim
situacijama, a ukoeno ozbiljni kada je vreme za zabavu. Mnogi
od nas ne mogu da budu sami, dok neki ne podnose drutvo.
Posle samoe koja nam je potrebna, drutvo prija vie nego ako
smo neprekidno u gomili, i obrnuto. Zar je to uopte potrebno
rei? Ko to ne zna? Loven nam skree panju na vanost disanja
za fiziko i mentalno zdravlje oveka. Zar oveka treba opominjati
na takve stvari. Kao da mi ne znamo kako se die, i zato je to
vano. Postoji jedan neobino glup vic iz serije glupih viceva o
gluposti plavua. Ide ovako: Dola plavua kod frizera sa
slualicama od volkmena na uima. Frizer je pokuavao da sazna
kako gospoa eli da je oia, ali dotina plavua nije ula
njegova pitanja, jer je na uima imala dotine slualice. Tako je
ovaj odluio da joj skine slualice sa uiju, da bi ula njegova
pitanja. Ali, avaj, plavua poe da se gui i izdahnu. Nesreni
brica, sav uspanien, stavi slualice na svoje ui, ne bi li uo ta
je to sluala pokojnica. Udahni, izdahni, udahni, izdahni... uo je
zapanjeni frizer. Izgleda da je mnogo "plavua" me ljudskom
rasom. Moda bi nam slualice na uima dobro dole.
Disanje obezbeuje kiseonik za metabolike procese i odrava
vatru ivota. U svim orijentalnim i mistinim filozofijama tajna
najvieg blaenstva je u disanju. Pa zato se onda ponaamo
tako glupo i diemo plitko i neritmino. U samim jezikim izrazima
moemo otkriti povezanost izmeu odlika linosti i disanja. Za
emotivnu, pristupanu, otvoreno srdanu osobu bez krutih naela
kaemo da je irokogruda, a za skuene, sitne due da su
uskogrudi. Disanje je, oito, vezano za oseanja. Bez vazduha
nema ni plamena, ni vatrenosti. Ni zadovoljstva. Utuljivanje
ivotne vatre da nas ne opee jara bolnih oseanja ini da su nam
i zadovoljstva mlaka i jedva tinjajua. To je cena. Mlitava i
neubedljiva ivotna muzika.
Kako postajemo tako loe "natimovani"? Da li mi to radimo sami
sebi, ili neki "davo" ubacuje disharmonine tonove i remeti nae
melodije? I jedno i drugo.
Psihoanaliza je pokazala od kakve je vanosti odnos deteta sa
roditeljima, posebno rani odnos sa majkom. Ova je tema sloena,
i zahteva posebno poglavlje u kojem emo se natenane baviti
harmonijom i disharmonijom odnosa izmeu deteta i onih koji se o
njemu staraju.
Za sada moemo rei da je rani odnos izmeu majke i deteta
slian odnosu izmeu melodije i harmonije u muzici. Dete se rada
sa svojim melodijama i ritmovima. Kao i svaki poetnik, ono ume
da se ratimuje, jer jo nije ovladalo sredinom koja nije uvek u
harmoniji sa njegovom unutranjom muzikom. Zato je tu majka.
Njena je funkcija da opusti prenategnute detinje strune nenim
dodirom, ljuljanjem, tihom uspavankom, mlekom... ili da pomogne
da se radosno uzburkana struja ivota isprazni kroz igru,
skakanje, smeh... kako bi se dete vratilo u svoju osnovnu melodiju
i ritam - tiho blaeno zadovoljstvo. Ako je majka sposobna da nas
"natimuje", njene vetine unosimo, stvarajuci svoju psihiku
organizaciju, gde se belee prijatne melodije ivljenja, i stvara
slika o sebi. Pre bismo rekli da je ono to zovemo self
reprezentacija, ili predstava o sebi, tonski zapis, svesnost svojih
unutranjih melodija. Meutim, da bi mogla da natimuje dete, da
oseti frekfencije njegovih vibracija, majka mora biti sposobna da
oseti sebe, odgovor svog tela na melodije koje joj dete alje. Da bi
osetila tugu u detetu, mora uti melodiju tuge u sebi. Mnogim
majkama je to nemogue zbog gluvoe za vlastitu melodiju tuge.
Ona mora da zasvira u nama da bi smo mogli biti empatini, i
razumeti drugoga.
ak i ako majka dobro uje tugu deteta, ona mora biti sposobna
da izae na kraj sa njom. Zamislite majku koja bi poela da plae
zajedno sa svojom bebom. Dve melodije bi nadjaavale jedna
drugu bez mogunosti vraanja u stanje sklada. Naalost, to se
esto deava. Biti harmonija melodiji druge osobe zahteva mnogo
iri odgovor od prihvatanja osnovnog tona. Harmonija prima u
sebe i obuhvata melodiju. Ona postoji da bi se melodija u njoj
slobodno irila. Harmonija prati melodiju. Ona je njena prirodna
sredina, kao more ribi, ili nebo ptici. Devet meseci majka je
bukvalno naa prirodna sredina. Plivamo i ljuljukamo se u
okeanu njene utrobe. Ali, filogeneza je ubrzani snimak
ontogeneze. ta se deava kad postanemo suvozemna bia?
Postajemo odvojeni od svoje prirodne sredine, i oseamo se kao
riba na suvom. Moramo da udahnemo sopstvenim pluima i
izrazimo nezadovoljstvo novonastalom situacijom. Vremenom
emo shvatiti da smo izdvojene jedinke, i ak se ponositi svojom
individualnou i teiti da izgradimo samostalnost, mada emo
uvek potajno eznuti za ovim idealnim stanjem stopljenosti.
Potrebno je vreme da bismo u sebi izgradili harmoniju koja prati
nae melodije-vlastitu psihiku organizaciju, sposobnosti,
samopotovanje i druge nune kvalitete koji podupiru, timuju i
obuhvataju nae potrebe. Problem nastaje ako naa prirodna
sredina i harmonija-majka, nema mogunosti ili neophodne
sposobnosti u sebi da nas obuhvati i prati.
Rekli smo ve da je harmonija ira od melodije. ta je to irina
linosti? Koji su to kvaliteti potrebni da bi majka mogla da
odgovori potrebama deteta? Erik From je dobro primetio da se u
korenu rei odgovornost nalazi re odgovor. Odgovornost je
sposobnost da adekvatno odgovorimo da potrebe, tj. unutranju
muziku drugoga, i situacije u kojoj se nalazimo. Da bi smo
odgovorili, i bili odgovorni, moramo imati sluha za drugoga, ali i za
sebe, jer drugoga ujemo kroz sebe. Majka je "bioloki"
predodreena da se divi melodijama deteta, i da joj osnovna
potreba bude da ga obuhvati i prati kao harmonija melodiju. Ona
je naa prva publika. Problemi nastaju kada majka, iz brojnih
moguih razloga, izgubi sluh i ukus, pa pokuava da promeni
detetove uroene melodije i prekomponuje ih po nekim svojim
neprirodnim naelima. Mnoge majke pevaju svoju pesmu i
oekuju od dece da ona budu harmonija njihovim melodijama.
One, jednostavno, ulaze u svoju mladunad, umesto da ih
okruuju i prate. U muzici to zvui runo. A i u ivotu. Za polifoniju,
u kojoj se dve ili vie melodija prepliu i stvaraju harmoniju jedna
drugoj, potrebno je mnogo talenta, znanja, stila... individualnosti.
Potrebno je mnogo strpljenja i vremena da bi odnos izmeu
roditelja i deteta dostigao mogunost polifonog proimanja.
Amateri ne komponuju polifonu muziku. Nerealno je to oekivati
od deteta. Treba imati puno strpljenja i dati mu vremena.
Ipak, ivot je najbolji kompozitor. Ako se prate njegovi ritmovi,
polifonija se sama stvara. Moe li ita vie ispuniti zdravu enu od
njene bebe? Ispuniti je prava re za doivljaj sebe kao harmonije.
Majka ispunjena divljenjem i ljubavlju prema ivotnim melodijama
svog deteta doivljava oseaj punoe zvuka u sebi, koji se iri i
prenosi na dete. To nije jednosmeran odnos u kojem jedna osoba
daje, a druga prima. Majka koja nije sposobna da se divi
unutranjoj muzici svoga deteta je prazna, kao to je i harmonija
bez melodije samo neostvarena mogunost.
Postoji jedna terminoloka zbrka koja zamagljuje razumevanje
ovog procesa. Radi se o loem definisanju pojmova davanje i
primanje. Naime, obino se kae da dete prima, a majka daje.
Spolja, to izgleda tako. Sutinski, stvari stoje obrnuto. Dete je
splet potreba i elja. Potrebe su njegove melodije koje trae da ih
neko primi, odgovori na njih, okrui ih i podredi im se. Ono trai
svoju harmoniju - majin enski princip. Majka prima dete u sebe,
poistoveuje se sa njegovim potrebama da bi ih razumela, ali ne
biva preplavljena njima. Ona se iri i obuhvata ih, usklauje.
timuje. To je enski princip. Postepeno dete usvaja te
harmonizatorske funkcije i stvara sopstvenog harmonizatora
iznutra: Psihu-majku u sebi, enski princip u sebi. Naa psiha
preuzima materinske funkcije: sposobnost da razumemo svoje
potrebe i potrebe drugih, i da ih harmonizujemo. To je sposobnost
primanja u sebe. enski princip. Psiha je enski princip.
esto, na alost, majke nisu sposobne da primaju. One bi da
daju, da njihova potreba odreuje potrebu deteta, da uu u njega,
usaglase njegove melodije (potrebe) sa svojima. Ako uspeju u
tome, dete je poput silovane ene. Njegove melodije ostaju
skrivene u veitoj, neutoljivoj potrebi da nau svoju harmoniju, da
privuku panju na sebe, da uu u nekoga ko e im se diviti, da
daju. Ljudska bia ostaju nesposobna da primaju u sebe, da
razumeju i identifikuju se sa sobom i drugima. Primanje, enski
princip, osnova je svakog uenje i identifikacije. Svi bi da govore,
niko da uje. Svi bi da ispune drugoga, niko da bude ispunjen
drugim. To zovemo narcizmom. Izvitopereni muki princip je u
korenu narcizma. Svi bi da budu muko na izvitopereni nain - jer
muki princip koji ima potrebu da samo probija, ulazi u drugoga
bez sposobnosti da tog drugog i primi u sebe, je kao faza bez
nule - nita. Ljubav-ivot je strujno kolo. Naa narcistiko-muka
civilizacija pati od nedostatka enskog principa-primanja,
harmonizacije.
enski princip je, u osnovi, harmonija. Muki princip je melodija.
enski princip je primanje, a muki princip je davanje. enski
princip je uenje, upijanje znanja i ideja, muki princip je
oploenje znanja, kreacija, stvaranje novih veza i ideja. Ljudski
rod pati od nedostatka enstvenosti. Okupiran je traenjem moi,
probijanjem, ulaenjem u druge, vladanjem. Primitivnim
ispoljavanjem mukog principa. Veina bi htela da bude muko, i
meu mukarcima i meu enama. Ako u sebi nemamo i jedno i
drugo, nema ivotne struje. Nema muzike.
Svaki ovek ima potrebu da izrazi sebe. esto je ta potreba jaa
od potrebe za preivljavanjem. Moemo rei da ivimo da bismo
se izrazili. To nam priinjava zadovoljstvo i prua radost ivljenja.
iveti znai: izraziti sebe, odsvirati svoju varijaciju na zadatu temu
ivota. ivotinje vodene instiktima nemaju takvu mogunost
varijacija kao ovek. Naa civilizacija, ija bi funkcija trebala da
bude proirenje ovekovih mogunosti izraavanja svoje istinske
unutranje muzike, uglavnom se pretvorila u oponenta stvarne
individualnosti, a time i muzikalnosti. Individualnost i muzikalnost
(kad govorimo o unutranjoj muzici) jedno su isto.
Sa potrebom za izraavanjem ide i potreba za divljenjem,
priznavanjem... Iako oseamo ili ujeme sebe iznutra, potreban
nam je odjek kroz druge. Mi vidimo sebe, i stiemo predstavu o
sebi, kroz druge. Kada postoji neslaganje izmeu nae unutranje
muzike i reakcije "publike", okoline, roditelja, drutva... zbunjeni
smo. Nije nam jasno ko smo mi. Da li vredimo. Oseanje sebe, ili
na identitet, uzdrman je. Kao i svaki muziar, traimo potvrdu
lepote naeg dela - sebe samih. Tu potrebu i tenju oveka je
psihoanaliza nazvala narcizam. Otvoreno izraavanje elje da se
pokaemo, ujemo, nazvano je egzibicionizam. Ovi pojmovi,
uglavnom, imaju negativnu konotaciju. Suvie je zbrke u njima, i
mnogo razliitih tenji koje imaju isti izvor nazvano je jednim
imenom. Raireno je miljenje da su veina muziara
egzibicionisti i narcisoidne osobe.
Dugo sam bio profesionalni muziar i, poznajui veliki broj
muziara iz bliskih kontakata, verujem da je to miljenje tano.
Naravno, ono to podrazumevam pod narcizmom i
egzibicionizmom se dosta razlikuje od uobiajenih shvatanja tih
pojmova. U osnovi narcizma lei potreba da se daje. To je u
suprotnosti sa veinom opisa narcistinih osoba kao osoba
usmerenih na primanje, umesto na davanje, koje je osnovna
odlika onoga to psihoanaliza naziva objektnom ljubavlju
(stvarnom ljubavlju prema drugoj osobi koja se opaa kao
odvojena linost, za razliku od narcistike ljubavi gde je drugi
opaen kao produetak ega ili slike sebstva).
Narcis, kau, ima potrebu da mu se drugi dive (ko je nema?)
Kada se divimo nekome mi smo ispunjeni njime. Samo oseanje
ispunjenosti govori o tome da smo dobili neto dragoceno to nas
je ispunilo. Dobili smo lepotu, jer samo lepota moe da ispuni
oveka. Ispunjen ovek zrai, i vraa tako lepotu nazad,
obogacenu svojim divljenjem. Izvor narcizma je potreba da naa
unutranja muzika bude doivljena kao boiji dar. Uistinu, ona to i
jeste. Kada naa prva publika nije zadivljena naim darom,
oseamo neprirodnost situacije. Ali, s obzirom da smo mali, i
debitanti u predstavi zvanoj ivot, kada doemo na ovaj svet,
poverujemo da neto nije u redu sa nama. U pokuajima da se
dodvorimo publici i "odsviramo" neto "komercijalno", prihvatljivo
naim prvim kritiarima-roditeljima, poinjemo da sviramo tue
note, i polako zaboravljamo dar koji smo doneli na ovaj svet. Dar
od nekoga mnogo veeg i muzikalnijeg nego to je bilo koji kritiar
carstva zemaljskoga. Zar nije Bog nas stvorio da bismo se divili
njegovom delu? Da li je i Bog narcis? Obuku za potiskivanje
uroenih nota nazivamo "vaspitanje".
Harmonizacija i timovanje, o kojima sam ranije govorio, nisu isto
to i potiskivanje. Potiskivanje je zabrana inkriminisanih ivotnih
melodija (oseanja) koje osiromauje na repertoar do nivoa
prihvatljivog. Uz takvu muziku se publika moe oseati lagodnije,
ali teko da ona ikoga moe ispuniti (ako je ita moe ispuniti, s
obzirom na oteeni sluh za sebe, koji vodi do potrebe za
potiskivanjem repertoara emocija-muzike kod vlastitog deteta.)
Ako naa urodjena lepota nije dovoljno lepa, moramo izmisliti
neto drugo. Ali, odakle nam inspiracija, ako nije dobar udah
kojim smo poeli da egzistiramo kao ljudska bia. Sve to je
izmiljeno, neprirodno je i nije lepo. To je nemogu zadatak.
Narcizam, u uobiajenom smislu rei, upravo je pokuaj da se
ostvari taj nereiv zadatak. Pokuaj da se bude uspeniji bog od
Boga. Tako poinju zamrene konstrukcije nota, misaonih
sistema, stilova ivota i ivotnih filozofija. Imida koji imaju cilj da
postignu nemogue - neprirodnu "lepotu" koja se zasniva na
izmiljenim vrednostima i kriterijumima. Ukus nije relativan. To je
la izmiljena da bi se neprirodna "lepota" mogla pojaviti na
takmienju za divljenje. Kao i svaka la, i ova stoji na staklenim
nogama. (Ili kratkim. U lai su kratke noge. Kau.) Ipak, ne
moemo zaboraviti cilj koji, u sutini, stoji iza narcizma - potrebu
za davanjem i ispunjenjem drugoga. Potrebu za lepotom.
Narcis izgleda kao sebina osoba za svoju okolinu. I jeste. On se
sprema i potajno eka pravu publiku koja e umeti da se divi i
bude ispunjena njegovim melodijama. Publiku koja e umeti da
prima. Moda je tee primati nego davati. Onaj koji je zaokupljen
svojom potrebom za izraavanjem nema strpljenja i irine da
prima i bude harmonija drugome. On je krcat svojim neizraenim
melodijama koje ga napinju kao balon, pokuavajui da se probiju
kroz oklop do neijeg uveta. Danas je tee nai osobu koja slua,
nego osobu koja pria. Malo je publike. A i ako je nae, plai se
da je zaboravio svoje melodije zatrpane negde u tamnici
nepoverenja. Ali, ako je publika prava, pokrenue ga i istopiti zid
nepoverenja koji je izgradio oko sebe. Ako ga napusti nada da e
pravu publiku sresti u ovom svetu, moe se okrenuti carstvu
nebeskome, ili otploviti putem izofrenog cepanja u neki svoj svet.
Ne znam da li se tamo dive loim muziarima i ratimovanim
instrumentima. Plaim se da je jedina mogunost skupiti hrabrosti
i, u ovom svetu, pred publikom koju odaberemo, zasvirati svoje...
pa ta bude. Nema izmiljotine koja je dovoljno velika da ivot
uini smisaonim. Smisao ivota je u dobrom sviranju svoje
unutranje muzike, na svom telu koje doivljava zadovoljstvo.
Celim orkestrom. Sve ostalo je, kako ree prorok Isaija u Bibliji,
tatina, i samo tatina.