Jezera

Ivan Gal I1
Prirodno udubljenje na kopnu
ispunjeno vodom koja prividno
miruje naziva se jezero
Kriptodepresije (dno ispod a
povrina je iznad nivoa mora) i
depresije (i dno i povrina su
ispod nivoa mora)
Podela jezera
Najea je podela prema
nastajanju njihovog basena:
tektonska, akumulativna, erozivna
i vetaka
Tektonska jezera
Nastaju u kotlinama sputenih
du raseda u Zemljinoj kori
Reliktna ostaci nekadanjih
mora
Vulkanska u kraterima ugaenih
vulkana ili pregraivanjem renih
dolina lavom
Urniska uruavanjem velikih
stenskih masa
Najpoznatije
tektonsko
jezero je
Bajkalsko
jezero (najvea
kriptodepresija;
31 500 km
2
;
1742 m)
Erozivna jezera
Nastaju delovanjem spoljanjih sila
erozija
Cirkna polaze iz cirkova
nekadanji poeci lednika
Valovska nastaju u lednikim
dolinama
Rena jezera (mrtvaje) nastaju u
naputenim meandrima reka
Kraka obrazuju se u uvalama,
krakim poljima i vrtaama
Akumulativna jezera
Lee u udubljenjima nastalim
nagomilavanjem nanosa reka,
lednika mora i materijala
organskog porekla
Lednika u terminalnim
basenima
Morska lagune, limani i
zoogena jezera
Rena nastaju stvaranjem
prepreke u vidu kalcijum
karbonata
Vetaka jezera
Nastaju pregraivanjem renih dolina
betonskim ili zemljanim branama
Najee se grade radi izgradnje
hidroelektrana i navodnjavanja
zemljita

ivi svet
Tri glavne ekoloke grupe:
plankton,nekton i bentos
Plankton mikroskopski organizmi;
raii i alge
Nekton hrane se planktonom; ribe,
ljuskari i foke
Bentos organizmi na dnu jezera;
biljke, mekuci, crvi i gljive
Biljni svet je najbujniji pri obali
makrofite (visoke, vrste
biljke), polupotopljene (koren u
vodi a listovi na povrini),
submerzne (potpuno u vodi) i
podvodne livade
U zavisnosti od sadraja hranljivih
materija mogu biti: eutrofna (puna
hranljivih materija i bogata
vegetacijom), oligotrofna (dovoljno
hranljivih materija, duboka su i
providna i slabe vegetacije) i distrofna
(nema hranljivih materija, plitka,
smedje boje)
Znaaj jezera
Jezera imaju znaaj: kao
regulator klime (to je dublje i
prozranije moe da akumulira
veu koliinu toplote), za promet
putnika i robe, za snabdevanje
vodom (stanovnitvo, industrija i
obradive povrine) i za ribolov
Zbog eutrofikacije (zagadjenja),
jezera gube na znaaju