EPK 9 2013 Elektronska Uprava

EPK (kolska 2010/2011.godina) Duan B.
Regodi
T.9
T.9
.
.
ELEKTRONSKA UPRAVA
ELEKTRONSKA UPRAVA
EPK (kolska 2010/2011.godina) Duan B. Regodi
Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:
1. Shvatite ta je e-Uprava.
2. Razumete Istorijski razvoj e-Uprave.
3. Objasnite Strateki dokumenta Evropske Unije.
4. Identifikujete i analizirate sistem e-Governmenta.
5. Razumete ciljne grupe i arhitekturu sistema e-Uprave.
6. Razvijete infrastrukturu i servise e-Uprave.
7. Primenite m-Goverment.
CILJEVI UENJA
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Infrastruktura e-Uprave 7.
Sajt e-Uprave Srbije 10.
Arhitektura sistema e-Uprave 6.
Ciljne grupe e-Uprave 5.
Sistem e-Government 4.
Strateki dokumenti Evropske Unije 3.
Istorijski razvoj 2.
Pojam e-uprave 1.
Putem korienja Interneta, elektronska dravna
administracija:
qini svoje poslovanje bliim graanima i preduzeima.
qprui veliki doprinos ubrzavanju tranzicije ka ekonomiji zasnovanoj na
znanju, distribuira informacije putem web strana,
qizgrauje svoje digitalne baze podataka i prua neki vid usluga on-line
putem.
Prelazak na elektronsko poslovanje podrazumeva:
qkrupne promene unutranjih procedura rada administracija
qizazov za administracije da se prilagode i uvedu inovativne naine rada,
ukljuujui zdrava i stabilna partnerstva sa privatnim sektorom.
E-uprava ima za cilj da omogui laku, jeftiniju, transparentniju interakciju
izmeu vlade i graana (G2C), vlade i kompanija (G2B), samih vladinih agencija
(G2G).
E-uprava se moe posmatrati od on-line pristupa servisima do alata za
izgradnju i obnovu demokratije .
E-government, ili e-uprava predstavlja:
qobezbeivanje servisa javne administracije graanima i biznisu
elektronskim putem u cilju podsticanja uea graana u demokratskim
procesima i uklanjanju prepreka poslovanju.
qoznaava nain organizovanja javnog menadmenta u cilju
poveanja efikasnosti, transparentnosti, lakoe pristupa i mogunosti
odgovora na zahteve graana, intenzivnim i stratekim korienjem
informaciono-komunikacionih tehnologija u unutranjem menadmentu
javnog sektora (odnosi unutar i izmeu pojedinih uprava), kao i u
svakodnevnim odnosima sa graanima i drugim korisnicima javnih usluga.
Definicija iz perspektive tehnologije:
e-uprava se odnosi na upotrebu informacionih tehnologija (npr. WAN,
Internet, mobilno raunarstvo) od strane javne uprave, koje imaju mo da
promene odnose sa graanima, preduzeima i drugim granama javne
uprave (ministarstvima, agencijama).
E-uprava obuhvata sledee aktivnosti:
1. Slanje infromacija preko Interneta: obavetenja, rasporedi
konferencija, teme koje se razmatraju, usluge regulacije i sl.
2. Dvosmerna interakcija izmeu dravnih agencija i
graana, poslovnih subjekata i sl. Korisnici usluga e-uprave
mogu uspostaviti komunikaciju sa dravnim slubama. Obavljanje
transakcija: plaanje taksi, prijavljivanje za usluge i dodela sredstava
3. Upravljanje: elektronsko glasanje, ankete i reklamiranje.
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
Juna Koreja je prva drava u kojoj je sistem elektronske
javne uprave poeo sa funkcionisanjem, i to 1.novembra
2002.godine.
Graanima ove zemlje je stavljeno na raspolaganje 4.000. razliitih
kategorija, a mogli su da izvre 393 razliite aktivnosti vezane za
komunikaciju sa javnom upravom.
Ubrzo zatim su je sledile sve razvijenije i ekonomski jake zemlje.
Od kraja 90-ih godina do danas, u okviru Evropske unije je usvojeno
nekoliko stratekih dokumenata koji se tiu razvoja informacionog
drutva, a koji se prirodno bave i pitanjima elektronske uprave i
pruanja javnih usluga on-lajn.
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
U decembru 1999. Evropska komisija je pokrenula eEurope inicijativu
Informaciono drutvo za sve (Information Society for All) sa ciljem da
prednosti informacionog drutva priblii svim Evropljanima.
Inicijativa je postavila tri kljuna cilja:
1. Dovesti on-lajn svakog graanina, domainstvo i kolu, svako
preduzee i upravu;
2. Stvoriti digitalno pismenu Evropu, podranu preduzetnikom
kulturom spremnom da finansira i razvija nove ideje;
3. Omoguiti da itav proces bude socijalno inkluzivan, da gradi
poverenje korisnika i jaa socijalnu koheziju.
Evropska unija je prepoznala10 oblasti:
1. Obrazovanje (European youth into the digital age);
2. Jeftiniji pristup internetu;
3. Intenziviranje e-trgovine;
4. Brz internet za istraivae i studente;
5. Smart kartice za siguran elektronski pristup;
6. Mogunosti za finansiranje high-tech malih i srednjih preduzea;
7. E-participacija za hedikepirane;
8. On-lajn zdravstvena zatita;
9. Inteligentni transport;
10.On-lajn prisustvo vlada, odnosno uprava.
U junu 2000. efovi drava i vlada EU usvojili su akcioni plan
eEurope 2002. Plan je identifikovao tri osnovne grupe
ciljeva, koje je trebalo dostii do 2002. godine:
1. Jeftiniji, bri, sigurniji internet;
2. Investiranje u ljude i vetine;
3. Stimulisanje korienja interneta.
Novi strateki dokumenti 2010, usvojen u junu 2005. i kao to se vidi iz
njegovog naziva, orijentisan je ka razvoju informacionog drutva u
slubi ekonomskog rasta i zapoljavanja.
U tom pravcu, Komisija je predloila tri prioritetne oblasti u
kojima bi trebalo usvojitiodgovarajue dokumente javne
politike na nivou EU:
1. Zavretak kreiranja Jedinstvenog evropskog
informacionog prostora - Single European Information Space.
2. Jaanje inovacija i investicija u istraivanje IKT u cilju
promocije razvoja i brojnijih i boljih poslova.
3. Dostizanje inkluzivnog evropskog informacionog drutva
koje promovie rast i zapoljavanje na nain koji je konzistentan sa
odrivim razvojem i koji daje prioritet boljim javnim uslugama i kvalitetu
ivota.
Akcioni plan je identifikovao 5 osnovnih ciljeva, a u okviru
svakog od njih po nekoliko specifinih ciljeva:
Ni jedan graanin ne sme biti zapostavljen. (No citizen left behind) - do 2010. godine svi
graani, ukljuujui i socijalno ugroene ili marginalizovane grupe.
Stvarna efikasnost i delotvornost - do 2010. elektronska uprava bi trebalo da doprinese
visokom nivou zadodovoljstva korisnika javnih usluga, kao i da znaajno oslabi
administrativne terete koje trpe graani i privreda.
Pruanje kljunih usluga sa visokim uticajem (high-impact). Kao prva takva usluga
identifikovani su postupci javnih nabavki. Do 2010. godine, trebalo bi omoguiti onlajn
obavljanje 100% javnih nabavki uz 50% stvarnog korienja tih postupaka.
Uspostavljanje mehanizama koji omoguavaju pristup uslugama (enablers). To se
posebno odnosi na sredstva za elektronsku identifikaciju (eIDM - electronic identification
management) u cilju korienja javnih usluga; elektronsku proveru autentinosti
dokumenata i elektronsko arhiviranje.
Jaanje participacije i demokratskog donoenja odluka - do 2010. trebalo bi
uspostaviti mehanizme za delotorne javne rasprave i uee graana u donoenju odluka.
Osnovni ciljevi uvoenja e-uprave, obuhvataju:
Smanjenje trokova: postavljajui usluge dostupnim onlajn, sigurno se viestruko
smanjuju trokovi razliitih transakcija, poveava brzina, tanost u odnosu na
upravljanje papirima.
Ekonomski razvoj: tehnologija omoguava vladi da pojednostavljuje, razvija bolje
odnose sa poslovnimorganizacijama, kreira pozitivnu klimu u svim sferama biznisa.
Direktan uticaj na razvoj ekonomiju i trita je oigledan kod e-nabavki.
Poveava se transparentnost i dostupnost: publikuju se raznovrsne informacije-
budeti, prihodi, rashodi, debate, odluke.
Poveava se raspoloivost usluga: obezbeuju se raznovrsne usluge, poveava
dostupnost, sadraj.
Poboljava rad administracije: kompjuterizacija, integracija finansija, kadrova,
upravljanja i kontrolom trokova, analiza podataka poveavaju efikasnost.
Formiranje e-drutva: moda i najbitniji segment razvoja e-uprave, sveobuhvatni
napredak drutva, integraciju svih graana ka zajednikom cilju.
Uvoenjem e-poslovanja u javnu upravu dolazi do promene:
1. naina rukovoenja,
2. naina razgovora i komunikacije,
3. naina donoenja odluka,
4. naina pristupa servisima,
5. naina poslovnih transakcija,
6. naina obrazovanja,
7. naina prihvata povratnih informacija,
8. naina organizovanja i dostavljanja informacija.
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
Razvoj e-uprave je u funkciji optijih ekonomskih i
drutveno-politikih ciljeva, a to su:
1. Modernizacija dravne uprave;
2. Razvoj nacionalne ekonomije;
3. ire angaovanje i vee uee graana u demokratskim procesima.
Koncept
e-uprave
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
U konceptu e-uprave mogu se izdvojiti 4 najvanije ciljne grupe:
G - Government - Javna uprava,
E - Employee - Zaposleni,
B - Business - Poslovni sektor,
C - Citizen - Graani.
Najee se interakcija izmeu ovih grupa navodi u engleskim
skraenicama (G2C, G2B, G2G).
Komunikacija u elektronskoj upravi
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
Arhitektura se sastoji
od etiri sloja:
1. Access Layer - sloj
pristupa;
2. E-Government Layer -
sloj e-Uprave,
3. E-Business Layer - sloj
e-Poslovanja,
4. Infrastructure Layer -
sloj infrastructure.
IT Slojevi e-uprave
Arhitektura sistema e-uprave
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
Portal e-uprave
Portal predstavlja jedinstvenu taku pristupa graana i privrednih subjekata
radi korienja odgovarajuih online e-servisa. Pristup preko portala je
omoguen sa radnih mesta, kunih raunara ili javnih informacionih kioska.
Portal bi trebalo da objedini sve web sajtove pojedinih
ministarstava, organa i agencija dravne uprave u jedinstveni
portal iz najmanje tri razloga:
1. Da bude centralna i jedinstvena taka pristupa i ostvarivanja e-servisa za
graane i privredne subjekte - centralna taka za ostvarivanje G2C i G2B e-
government servisa;
2. Da se centralizovano i na samo jednom mestu vri identifikacija
(autentikacija i autorizacija) graana i privrednih subjekata za korienje online
e-servisa e-uprave;
3. Da slui kao jedinstvena taka za publikaciju online e-servisa nekog
ministarstva, dravnog organa ili agencije, uspostavljajui tako jedinstvene
standarde za razvoj i implemntaciju e-servisa javne administracije.
Raunarska mrea e-uprave
Infrastruktura e-identifikacije
Infrastruktura e-nabavki
E-nabavke se, zbog toga i svrstavaju u jedan od osam online
servisa za privredne subjekte. Prema aktivnostima razlikujemo
model:
Indirect Procurement System (IPS);
Direct Procurement System (DPS).
a ako se kao objekat razmatranja uzme organizacija modela:
Centralized Model;
Decentralized Model.
Infrastruktura upravljanja znanjem
Osnovne baze podataka-registri koji se koriste u sistemima e-
uprave su:
-registar graana,
-registar pravnih lica,
-registar prostornih objekata.
Implementacija sistema e-uprave
Metodoloki okvir za razvoj e-uprave
Potrebno je razviti sledee kljune komponente e-uprave:
Elektronske javne usluge. Javne usluge moraju da budu racionalizovane,
organizovane prema potrebama korisnika, automatizovane i dostupne
elektronskim putem.
Treba razviti sledeu grupu usluga orijentisanih prema
korisnicima:
Portal uprave sa svim vanim informacijama o dravnoj upravi i vezama ka
pod-portalima.
Graani: Usluge uprava-graani (eng. G2C), jednostavni za nalaenje,
jednostavni za korienje i dostupni u jednom koraku kako bi se graanima
olakao pristup administrativnim uslugama koje prua dravna uprava.
Privreda: Usluge uprava-privreda (eng. G2B) smanjuju administrativno
optereivanje privrednih subjekata pojednostavljenjem administrativnih
procedura, eliminisanjem prikupljanja suvinih podataka i boljom komunikacijom
korienjem odgovarajuih tehnologija e-poslovanja.
Uprava: Usluge uprava-uprava (eng. G2G) omoguavaju organima uprave da
kao punopravni partneri uestvuju u pruanju javnih usluga graanima.
Unutar uprave: Automatizacijom intemih administrativnih procedura i
omoguavanjem pristupa zajednikim bazama podataka i centralnim registrima,
unutar-dravne usluge predstavljaju osnovu za sve druge elektronske javne
usluge.
qTelekomunikaciona infrastruktura.
qE-plaanje.
qBezbednost.
qStandardi.
qZakonska infrastruktura.
qInstitucionalna infrastruktura.
UNPAN (Onlajn mrea Ujedinjenih nacija za javnu upravu i finansije) je razvila
model (Web Measure Assesment) po kome svaka uprava na putu do
elektronske prolazi kroz pet stadijuma onlajn prisustva:
1. prisustvo u zaetku (emerging presence) - ograniena koliina
informacija;
2. pojaano prisustvo (enhanced presence) - vie informacija
vezanih za razliite sfere delovanja;
3. interakcija - uee ciljnih grupa u razliitim informatiki
podranim procesima i dostupnost odreenih usluga;
4. transakcija - dvosmerna on-line razmena informacija i pruanje
razliitih usluga na ovaj nain;
5. transformacija - potpuna integracija procesa i transformacija
promena. (joined-up e-government).
Faze u implementaciji sistema e-uprave
Kriva razvoja e-uprave
Do pete faze se dolazi kada se integriu svi informacioni sistemi i kad javnost
(G2C,G2B) moe dobiti sve usluge na jednom virtuelnom alteru.
U ovoj fazi smanjenje trokova, poveanje efikasnosti, i zadovoljstvo korisnika dostiu najvii
nivo. Jedinstveno polazite za sve usluge je krajnji cilj svih inicijativa e-uprave.
Ovaj, za veinu jo uvek nedostini ideal, slikovito se oznaava i izrazom jedinstveni
alter (single window), na kome graanin umesto obraanja namrtenom slubeniku sa
nekoliko klikova dolazi do bilo koje informacije i usluge u nadlenosti bilo kod dravnog
organa.
Model jedinstvemog altera
Nivoi elektronske administracije
Jedinstveni alter, konani cilj i
zavrni stepen u razvoju e-Uprave.
Klijent moe da
dobije
informaciju od
dravnog organa
ili organizacije,
ve i da im prui
informaciju.
Na nultom nivou se nalaze zajednike osnove
informacionog sistema dravnih organa:
1. fizika komunikaciona infrastruktura;
2. osnovne baze podataka (graana, privrednih subjekata i geografskih
jedinica);
3. programi koji su od zajednikog interesa (pisarnica, upravljanje
resursima i kadrovima, renik podataka, itd.);
4. takozvani srednji sloj, odnosno program koji povezuje osnovne
baze podataka koje su u razliitom formatu i rade na razliitim
hardverskim platformama;
5. sistem sigurnog pristupa informacijama koji ukljuuje ne samo fiziko
obezbeivanje pristupa, ve i dodeljivanje prava i utvrivanje
procedura za pristup informacijama;
6. utvrivanje standarda za tehnoloku osnovu, pristup i razmenu
podataka;
7. utvrivanje zakonskog okvira u kome je sve ovo mogue.
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
Servisi za graane
1. Prijava poreza na dohodak graana
2. Potranja za zaposlenjem
3. Dodaci socijalne zatite
4. Lini dokumenti
5. Registracija vozila
6. Aplikacija za dozvole za gradnju
7. Prijave policiji
8. Javne biblioteke
9. Izvodi iz matinih knjiga (roenje, venanje)-zahtevi i isporuka
10.Konkursi za vie i visoko obrazovanje
11.Online prijava promene adrese prebivalita
12.Servisi koji se odnose na zdravstvo (npr. zakazivanje pregleda u
bolnicama)
Servisi za preduzea
1. Socijalni dodaci za zaposlene
2. Kompanijski porezi: prijava, notifikacija
3. Porez na dodatu vrednost: prijava, notifikacija
4. Registracija nove kompanije
5. Dostavljanje podataka organizacijama za statistiku
6. Carinske deklaracije
7. Dozvole koje se odnose na zatitu ivotne sredine
8. Elektronske javne nabavke
Registracija vozila
Definicija servisa:
Registracija vozila (novih, polovnih, uvezenih)
Definicija istraivanja:
Standardna procedura za registraciju novog, polovnog ili uvezenog vozila
Nivo 0 Nadleni organ ili institucija ovlaena za pruanje usluge nema javno dostupan
Web sajt ili on ne zadovoljava nijedan od kriterijuma koji su odreeni Nivoima od 1 do 4.
Nivo 1 Neophodne informacije o pokretanju postupka za registraciju novog, polovnog ili
uvezenog vozila dostupne su na Web sajtu nadlenog organa ili institucije ovlaene za
pruanje usluge.
Nivo 2 Javno dostupan Web sajt nadlenog organa ili institucije ovlaene za pruanje
usluge omoguava dobijanje papirnog formulara za pokretanje postupka za registraciju
novog, polovnog ili uvezenog vozila, u ne-elektronskoj formi.
usluge omoguava elektronsku prijavu i pokretanje postupaka za registraciju novog,
polovnog ili uvezenog vozila.
usluge nudi mogunost kompletne on-line obrade zahteva za registraciju novog, polovnog
ili uvezenog vozila. Obrada zahteva, odluivanje i izdavanje registracije po standardnim
procedurama neophodnim da bi se registrovalo novo, polovno ili uvezeno vozilo, moe se
odraditi preko Web-a. Dodatne papirneprocedure nisu potrebne.
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
mGovernment je jedan od pravaca razvoja e-governmenta.
Predstavlja upotrebu informacija i informaciono - komunikacionih tehnologija u cilju
poboljanja funkcionisanja organizacija iz javnog sektora.
IKT su: mobilne i wireless tehnologije-mobilni telefoni, laptopovi, PDA ureaji (personal
digital assistants) povezani na LAN mreu.
Mgovernement ne treba shvatiti kao zamenu za e-government, ve kao dopunu.
Mobilni ureaji nisu pogodni za prenos velike koliine kompleksnih podataka.
NASTAVNA PITANJA:
M-Government 9.
Servisi e-Uprave 8.
Pojam e-uprave 1.
Sajt e-uprave Srbije se nalazi na adresi: http://www.esrpska.gov.rs/
Na ovom portalu se moe videti da postoje tri kartice :
1. Poetna
2. Graani;
3. Privreda
Sajt e-uprave Srbije se nalazi na adresi: http://www.euprava.gov.rs/.
Na ovom portalu se moe videti da postoje tri kartice :
1. Graani;
2. Pravna lica;
3. Dravna uprava.
Kao predlog prvih konkretnih koraka za dalji razvoj e-
uprave u Srbiji, moemo navesti izradu i usvajanje
nekoliko vanih dokumenata:
1. Strategija razvoja e-uprave u Srbiji za period od narednih 3-5
godina.
2. Izrada Nacrta Zakona o elektronskoj upravi u Srbiji.
3. Usvajanje Akcionog plana za razvoj e-uprave u Srbiji.
4. Implementacija Zakona o elektronskom potpisu i uspostava
bezbedne nacionalne PKI infrastrukture u Srbiji i obezbeenje
uslova za dinaminiji razvoj elektronskog poslovanja (propisi,
infrastruktura, koordinacija, osposobljavanje specijalista i sl.).
HVALA NA PANJI

EPK 9 2013 Elektronska Uprava

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EPK 9 2013 Elektronska Uprava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EPK (kolska 2010/2011.godina) Duan B.

You might also like