AGRESIVNOST KOD DECE

SADRAJ

SADRAJ.......................................................................................................................................................................2
Uvod................................................................................................................................................................................3
1.AGRESIVNOST..........................................................................................................................................................5
1.1.Pojam agresivnosti................................................................................................................................................5
2.VRSTE AGRESIVNOSTI KOD DECE......................................................................................................................9
3.UZROCI AGRESIVNOSTI ......................................................................................................................................17
3.1.Nasledni inioci...................................................................................................................................................18
3.2.Situacija u porodici.............................................................................................................................................18
3.3.Socio-kulturalni inioci.......................................................................................................................................18
3.4.Uticaj sredstava masovne komunikacije ............................................................................................................19
4.KARAKTERISTIKE AGRESIVNOSTI KOD DECE .............................................................................................20
4.1.Karakteristike agresivne dece.............................................................................................................................20
4.2.Polne razlike u izraavanju agresivnosti.............................................................................................................24
5.KAKO SE RAZVIJA AGRESIVNOST KOD DETETA?........................................................................................25
5.1.Zato je dete agresivno?......................................................................................................................................25
5.2.Naini ispoljavanja agresivnosti kod dece razliitih uzrasta...............................................................................28
5.3.Bogat repertoar agresivnosti...............................................................................................................................29
5.4.Agresivnost se "ui"............................................................................................................................................30
6.ULOGA RODITELJA...............................................................................................................................................32
6.1.Kako smanjiti agresivnost kod dece....................................................................................................................33
6.2.Kako odgajiti nenasilno dete?.............................................................................................................................33
6.3.Utvrditi uzrok i reagovati na pravi nain ...........................................................................................................34
6.4.Kanjavanje deje agresivnosti...........................................................................................................................36
6.5.Kako uiti dete vladanju gnevom........................................................................................................................37
ZAKLJUAK...............................................................................................................................................................38
LITERATURA..............................................................................................................................................................39

Uvod

Iako se nekada moe sresti uverenje da je doba ranog detinjstva lieno agresivnosti, ovo
stanovite je pogreno. Iz elje da se na decu gleda iskljuivo kao na dobronamerna, naivna i

nevina bia, nekada se gubi iz vida da su agresivna ispoljavanja prisutna od prvih dana ivota.
Agresivnost je biopsiholoki motiv kod dece koji je tu da svakoj jedinki omogui odbranu od
pretnje i zadovoljenje potreba.
U tom smislu, agresivnost je sastavni deo mehanizama koji obezbeuju preivljavanje.
Pitanje na koje, ipak, nije lako dati precizan odgovor je: kada agresija prestaje da bude samo
adaptivni mehanizam, a kada postaje destruktivna. Do druge godine ivota uestalost i intenzitet
agresivnih reakcija rastu i ostaju visoki sve do predkolskog uzrasta kada nivo agresivnosti
postepeno poinje da opada sve do kraja puberteta.
Pod uticajem socijalne sredine i izmeu 2. i 3. godine, dete polako poinje da osvaja
socijalni prostor. Ono sada zna da odreene rei i postupci izazivaju razliite reakcije odraslih i
koristi agresivnost da bi dobilo ono to eli. U ovom periodu je dominantna instrumentalnost
agresivnog ponaanja i ispitivanje granica koje su (ili nisu ) postavlenje od strane odraslih. Dete
tako proverava ta mu je dozvoljeno, a ta nije, i na koji nain moe dobiti ono to eli.
Dete se raa sa agresivnim potencijalom koji se raznim socijalnim uticajima
oblikuje. Ono u toku ivota stie sposobnost da se na odgovarajui nain nosi sa svojim
nagonima, pa tako i sa agresivnim.
Agresivnost je deo ljudske prirode. To je nain na koji neke osobe izraavaju svoja
oseanja. Agresija nije emocija ve nain izraavanja gneva, koji se u razvoju javlja tokom
drugih est meseci bebinog ivota. Agresivnost beba izraava kao mlataranje ruicama, vritanje
ili grizenje dojke i obino ima za cilj da se pridobije panja roditelja. Jednogodinje i
dvogodinje dete e esto kad se naljuti bez razmiljanja ujesti drugo dete. Trogodinjaci i
etvorogodinjaci ve znaju da fizika agresija nije prihvatljiva. U uzrastu od etiri godine
agresivnost se stabilizuje kao crta linosti.
Postoje razliite teorije o ljudskoj agresivnosti. Jedni je promatraju kao reaktivno stanje,
odnosno odgovor na frustraciju, a drugi kao imanentnu ljudskoj prirodi, tj. neto s ime se ovek
raa, primerice u obliku agresivnog nagona koji je, na ovaj ili onaj nain, stalno aktivan. Obe
teorije ujedinjuje tvrdnja da ovek poseduje potencijal za agresivno ponaanje. To, naravno,
vredi i za decu razliitih uzrasta. Agresija se moe manifestovati na razliite naine. Moemo biti
agresivni u mislima, na reima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno.

Agresija se moe potiskivati, a esto smo skloni i poricati je. Kad potiskivanje traje
dugo, javlja se opasnost za nae duevno i telesno zdravlje. Druga su krajnost nekontrolisani
izlivi agresivnosti, koji nas mogu dovesti u velike neprilike, jer svako drutvo postavlja granice
koje agresivno ponaanje ne sme prelaziti. Naina agresivnog ponaanja dece i odraslih gotovo je
beskrajno mnogo. Stvar je samo u tome da smo ga nekad svesni, a nekad nismo.

1. AGRESIVNOST

1.1.

Pojam agresivnosti

Termin agresija, sa etimolokog stanovita, potie od korena latinske rei aggredi ili od
ad gradi, gde gradus oznaava korak a prefiks ad - prema, to upuuje na znaenje - kretati se

napred, ii ili koraati napred. Nasuprot tome, regredi (regresija) znai kretati se nazad. Prema
tome, od izvornog znaenja izvodi se re aggresio to znai pristupiti nekome, navaliti,
napadati1, ili, u slobodnijem prevodu usmerenost ka odreenom cilju. Pritom se imaju u vidu i
bioloki (nagonski) elementi i socijalno uslovljeni aspekti. U kolokvijalnom govoru re
agresija" upotrebljava se u veoma fleksibilnom znaenju, tako da se moe govoriti o
agresivnom govorenju, ak i o agresivnoj ljubavi". Takoe, agresija se zna izjednaavati sa
terminom nasilje" i njegovim znaenjem, iako je nasilje najizotrenija i najgrublja agresija, to
e rei svako nasilje je agresija, ali svaka agresija nije ili ne mora biti nasilje.
Razliiti autori koji su se prolih decenija bavili prouavanjem agresivnosti sloili su se
da to ponaanje definiu kao ono kojim se drugoj osobi nanosi teta bilo koje vrste. Ono oko
ega se nisu mogli sloiti bilo je pitanje treba li u definiciju agresivnog ponaanja ukljuiti
postojanje namere da se u drugoj osobi nanese teta. U svom sveobuhvatnom objanjenju
agresivnosti uul nameru nanoenja tete smatra neizostavnom, pa definie agresivno ponaanje
kao "svaku reakciju (fiziku ili verbalnu) izvedenu sa namerom da se nekom drugom nanese
teta ili povreda bilo koje vrste, bez obzira na to da li je ta namera do kraja realizovana". U
novijoj literaturi iz podruja socijalne psihologije takoe se navodi da je namera od kljunog
znaaja, pa se agresivno ponaanje odreuje kao "namerno ponaanje kojem je cilj nanoenje
fizike ili psihike boli". Naime, opravdano je smatrati agresivnim ponaanje koje u stvarnosti ne
prouzrukuje tetu drugoj osobi, ali pri kome postoji namera onoga ije ponaanje oznaavamo
agresivnim da nanese tetu drugome. Sa druge strane, sluajno nanoenje tete se ne moe
uvrstiti u agresivno ponaanje jer nema prethodne namere.
Agresivna su deca esto odbaena od strane svojih vrnjaka te su, kasnije u ivotu, sklona
negativnim oblicima ponaanja (kao to su naputanje kole i delinkvencija), kao i problemima
mentalnog zdravlja2. Kako bi se izbegle takve tetne posledice, od izuzetne je vanosti spoznati
inioce koji utiu na razvoj agresivnog ponaanja, kao i naine njegove prevencije, odnosno
smanjenja.
Iako agresivnost ve dugi niz godina predstavlja predmet istraivanja, sve do danas nije
1

Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977. god.

Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa kod dece osnovnokolske

dobi. Zagreb: Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Str. 22.

stvorena jedinstvena definicija tog fenomena. Razliiti autori naglaavaju razliite aspekte
agresivnosti pa su definicije agresivnog ponaanja brojne i raznolike.
Berkowitz3 je tako definisao agresivnost kao bilo koje ponaanje (fiziko ili verbalno)
sprovedeno s namerom da se nekoga povredi (bilo fiziki ili psihiki). Na slian nain
agresivnost danas definiu i socijalni psiholozi prema kojima ona predstavlja svaki namerni
postupak (fiziki ili psihiki) kojem je cilj nanoenje tete ili uzrokovanje boli.
Harre i Lamb su zabeleili preko 200 razliitih definicija agresivnog ponaanja koje su
predloili brojni istaivai, ali su gotovo sve one sadrale 2 karakteristike: to je ponaanje ija je
namera povrediti nekoga (fiziki ili psihiki) i ponaanje koje rtva doivljava kao hostilno.
Prema B. Ili, agresija je bilo koja forma ponaanja usmerena povreivanju ili oteivanju
drugog ivog bia koje je motivisano da izbegne takav postupak. teta koja je uzgredni proizvod
ponaanja iji je cilj pruanje pomoi drugoj osobi takoe se ne moe nazvati agresijom, jer
osoba koja nanosi tetu veruje da osoba kojoj se nanosi teta nije motivisana da izbegne tu
akciju. Slino tome, nanoenje boli mazohistima nije agresija, jer rtva nije motivisana da je
izbegne - naprotiv, bol je u slubi vieg cilja.
Jo uvek ne znamo da li je i agresija samostalan nagon kao to je to seksualnost ili se ona
stie i razvija ve u ranom detinjstvu, i tada sigurno pod uticajem vaspitanja, koje samo stoji u
senci drutvenog ureenja i drutvene ideologije. Neka istraivanja antropologa i etnologa idu u
pravcu priznavanja agresivne energije kao samostalnog nagona; neka druga, meutim, govore
suprotno.
Agresivnost se definie i kao trajnija tendencija linosti da se manje - vie dosledno
prema svojoj blioj i daljoj okolini odnosi neprijateljski i razorno. U istom reniku agresija se
definie kao napad, nasrtanje, tj. ono to se opaa kao stvarni akt napada - in ponaanja usmeren
protiv nekih linosti, predmeta ili sadraja4. Kriterijumi procene tog ina (koji su promenljivi) su
odluujui pri kvalifikaciji da li je neko agresivan ili nije. Uopte, pojam agresije u psiholokoj
nauci ima dosta nejasan status: moe se smatrati mehanizmom frustracije, a moe se i smatrati
unutranjim svojstvom (doslednom osobinom agresivnosti) iji se nastanak, razvoj i sadraj
3

Ibid. Str. 23.

Krsti, Dragan ; Psiholoki renik, Vuk Karadi, Beograd, 1988. Str. 31.

objanjavaju na vie naina. Sa stanovita morala i etike, kad god je re o agresiji uvek se radi o
negativnom delovanju na postojeu situaciju, a ukoliko je re o sklonosti, o strukturalnoj osobini
linosti, ona se moe reorganizacijom menjati. Agresivnost razara odnose unutar grupe, izmeu
grupa, drava i naroda i ini samu linost nestabilnom.
Postoje razliita, meusobno protivrena shvatanja o prirodi agresivnosti. Neki smatraju
da je agresija nagonskog porekla, a po drugima ona se stie i razvija u ranom detinjstvu, pod
uticajem vaspitanja, drutvenih i kulturnih inilaca. Po Frojdu, agresivnost je energija ukorenjena
u oveku , instinkt koji svoj najvii stepen dominacije dostie tanatosu, instiktu smrti; po Adleru
agresija je manifestacija volje za mo. M. Klajn pod agresijom podrazumeva instinktivnu,
dinamiku snagu kao inicijalni dinamiki faktor koji se projektuje u spoljanji svet. Ana Frojd
mnogo elemenata mehanizma odbrane svrstava u kontekst agresije, a Hartman bioloki
determinie agresiju jer je smatra nagonom. Buss smatra da je agresija reakcija namernog ili
nenamernog zadavanja tetnog stimulusa drugim osobama. Po Dolardovoj i Milerovoj hipotezi,
agresija je bilo koje ponaanje koje proizilazi iz frustracije.
Jung je izneo pretpostavku o postojanju jedne jedinstvene praenergije koju je on nazvao
libidom (za razliku od Frojda koji je ovaj pojam upotrebljavao samo za seksualnu energiju), a iz
koje su se razvili i seksualni i agresivni nagon, ostajui i dalje as vre, as labavije,
meusobno isprepleteni. Ono to je, meutim, vrlo verovatno tano, jeste da je ovek i prema
agresivnoj tenji u sebi, kao i prema seksualnoj, gajio uvek krajnju opreznost i pokuavao da u
sebi i svojoj okolini postigne takvu vrstu ravnotee pri kojoj ni jedna od ovih tako znaajnih, ali i
opasnih tenji ne bi bila previe uguivana i potiskivana, niti joj se esto pruala prilika da sebe u
potpunosti zadovolji.
Prema Lorencu, agresija se primarno aktivira od instinkta borbenosti koji ljudska bia
dele sa mnogim drugim organizmima. Pretpostavlja se da se ovaj instinkt razvio tokom evolucije
jer je donosio znaajne koristi jedinki. Lorenc je u vezi sa pitanjima geneze i oslobaanja
agresivne energije bio sasvim odreen u tom smislu to se agresivna energija izvedena iz
instinkta borbenosti spontano produkuje u organizmu u istom obliku i konstantnom ritmu, a
akumulira se sa proticanjem vremena. Ispoljavanje agresivnih aktivnosti se moe izraziti kao
funkcija: koliine akumulirane agresivne energije i prisutnosti i snage stimulusa koji deluje na

oputanje5.
Na nivou drutvenog ivota, agresija se koristi u znaenju individualnih i masovnih
konflikata, socijalnog nasilja, rata, prestupnitva i ruilakih akcija oveka prema sredini koja ga
okruuje. S druge strane, agresija se povezuje sa konkurencijom, takmiarstvom, duhom
suprotnitva, rivalstva i individualizma.
Destruktivnost je pojam blizak agresivnosti. Etimoloki potie od latinske rei des (prefiks koji izraava negaciju ili suprotnost) i struere - (nagomilati grau, graditi, zidati), to
znai razornost. Od tog pojma je i izvedena re destrukcija ( lat. destrnctio6) koja se prevodi kao
ruenje, razaranje, unitavanje. Malicioznost je jedna od suptilnijih formi destruktivnosti i javlja
se kako u oblasti materijalnog, tako i u oblasti apstraktnog (unititi tuu sreu, ugled, linost).
Potie od latinske rei malitiositas i znai zloba, pakost, podmuklost, lukavost.

2. VRSTE AGRESIVNOSTI KOD DECE

S obzirom da se agresivnost stabilizuje kao osobina ve u etvrtoj godni ivota, a da se
najvei deo njenog ispoljavanja ui u interakcijama s roditeljima i irom socijalnom sredinom,
jako je bitno biti svestan poruka koje se u ovim interakcijama detetu alju.
Najvei broj neprijateljskih oseanja zbog drutvenih tekoa i neslaganja s vrnjacima
koji postepeno prelaze u ljutnju zbog spreenosti u svojim planovima javlja se upravo oko
etvrte godine. Devojice i deaci u ovom dobu su esto u sukobu koji se manifestuje tenjom za
posedovanjem stvari koje neko drugo dete ima, otimanjem igraaka i drugih privlanih predmeta.
5

Ili, B.: Psihodinamika agresivnosti delikvenata narkomana. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Ni. 2000.

Vujaklija, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977. god.

Sazrevanjem i razvojem dete postepeno sve vie ui kako da upravlja svojom agresijom.
Pojava hostilne agresivnosti, tenje da se drugoj osobi naudi, javlja se i postaje sve dominantnija
u razdoblju predkolskog uzrasta, tj. oko este godine ivota. Na ovom uzrastu je veoma bitan,
esto preloman trenutak za uenje kontrole agresije. Deca koja ne naue da koriste drugaije
naine za postizanje svojih ciljeva ili reavanje konflikata sa drugom decom, mogu da postanu
povuena i defanzivna, ili pak da naue da pribegavaju nasilnom ponaanju kao meri koja e ih
dovesti do cilja. U osnovnoj koli repertoar agresivnog ponaanja dece se proiruje, a esto
postaje i suptilniji. U razredu agresija je est problem i moe se manifestovati na razliite naine,
kao to su tue, tuakanja, odbacivanje iz drutva i slino.
Deca koja ne naue da koriste drugaije naine za postizanje svojih ciljeva ili
reavanje konflikata sa drugom decom, mogu da postanu povuena i defanzivna, ili pak da
naue da pribegavaju nasilnom ponaanju kao meri koja e ih dovesti do cilja
Unutar kategorije agresivnog ponaanja moemo razlikovati brojne vrste agresivnosti. U
veini savremenih shvatanja agresivnosti navodi se distinkcija izmeu dva osnovna oblika
agresivnog ponaanja - jedno motivisano emocionalnim promenama u organizmu, a drugo
tenjom za postignuem odreenih spoljanjih ciljeva. Postoji nekoliko kriterijuma po kojima
moemo razlikovati agresivna ponaanja dece.

a) Kriterijum prema uzroku agresivnog ponaanja

Sa aspekta ovog kriterijuma razlikujemo sledei nii nivo: impulsivnu (ekspresivnu),
instrumentalnu, reaktivnu i provokativnu agresiju.
Impulsivna ili ekspresivna agresivnost, ona je prvenstveno usmerena nanoenju tete ili
povrede druge osobe. Motivisana je kombinacijom emocionalnog uzbuenja i asocijativnim
determinantama. Opisuje se i atributima: ekspresivna, benigna, emocionalna. Do agresije e doi
u situacijama koje pojedinac percipira kao provocirajue, bez obzira na to da li se radi o
frustracionim, averzivnim ili nekim drugim situacijama koje se doivljavaju kao provocirajue.
Instrumentalna agresivnost, je rezultat emocionalnih i kognitivnih faktora. Temeljena je
na predvianju nagrade ili kazne koja sledi za agresivno ponaanje. Primarni cilj nije

povreivanje druge osobe, ve ostvarenje eljenog cilja, a agresivno ponaanje je samo sredstvo
za njegovo postizanje. Ona je intencionalna i maligna. Kod instrumentalne agresije ne postoji
doivljaj emocije besa, i ona nije reakcija na osujeenje ili tetni nadraaj. Za ovu vrstu agresije
odluuje je unutranje zadovoljstvo, pa je njena veza sa sportskim postignuem i takmienjima
vidljiva.
Berkovvitz

smatra da je impulsivna agresivnost u znatno manjoj meri namerna i

podlona kontroli nego to je to sluaj sa instrumentalnom agresivnou.

Reaktivna agresivnost, javlja se kao odgovor na situacione uslove; frustracije ili
provokacije, a praena je promenama na fiziolokom i emocionalnom planu. Najbolje se
objanjava frustracionom teorijom agresije. Po miljenju E. M. Lejmena, pod reaktivnom
agresijom podrazumeva se "namerna aktivnost iji je cilj da nanese zlo grupi ili pojedincu
opaenim kao neprijatelj koji su bili uzronik frustracije, izvor nekog tetnog nadraaja ili
zaetnik neke vrste pretnje, neprijatnosti ili osujeenja. Kod reaktivne agresije postoji opaaj
neprijatelja i doivljaj emocije besa".

Provokativna (proaktivna) agresivnost, ova agresija predstavlja namerno ponaanje

izazvano anticipacijom poeljnog cilja (odsutnost bilo kakve provokacije). Kontrolisana je
spoljnjim potkrepljivanjem. Teorija socijalnog uenja je objanjava u svojim postavkama.

b) Kriterijum prema nainu izraavanja

Agresivnost kao osobina linosti moe da se ispolji na dva nivoa - kao latentno i kao
manifestno agresivno ponaanje. Nain na koji se ona izraava mogue je razlikovati fiziku od
verbalne agresije.
Latentna agresivnost, predstavlja relativno trajnu karakteristiku pojedinca da u
provocirajuim situacijama reaguje porastom emocionalne tenzije i pojavom tendencije za
napadom na provokatora, tj. na izvor provokacije. Zavisi od nadraljivosti nervnog sistema,
meutim, spoljanje okolnosti odreuju hoe li se ona pojaviti u ponaanju osobe ili ne. Pojava

latentne agresivnosti ili agresivne motivacije jo ne znai da je ona otvorena, odnosno da je kod
pojedinca akumulirala kritina doza emocionalnog uzbuenja. Ali, ako je agresivna motivacija
jaa od agresivne inhibicije, najverovatnije e doi do direktne agresije.
Manifestna agresivnost, njjeno ispoljavanje je prema uulu (1989) u funkciji latentne
agresije i mehanizama inhibicije agresije. Trajna je karakteristika pojedinca da u provocirajuim
situacijama reaguje verbalnom ili fizikom agresijom na izvor frustracije, ili na neke njene
supstituirajue ciljeve.
Fizika agresivnost, ova vrsta agresivnosti se ogleda u direktnom fizikom napadu na
drugu osobu, tj. u nanoenju telesnih povreda drugim osobama. Postoji miljenje da je borbena
ili fizika agresivnost najei vid agresivnosti. Pogrena se slika stie zbog toga to su pojavni
oblici fizike agresivnosti raznovrsni. Osim toga, taj oblik agresivnosti privlai panju prisutnih.
Fizika agresivnost izaziva napetost, izaziva strah, bojazan da sukob ne eskalira, proiri se i na
posmatrae i slino. Sve su to razlozi zbog kojih se misli da je fizika agresivnost najuestaliji
vid agresivnosti. Meutim, verbalna agresivnost daleko je uestalija.
Verbalna agresivnost, ova vrsta agresivnosti se manifestuje u nanoenju verbalnih uvreda
drugim osobama. Po nekim istraivanjima na verbalnu agresivnost otpada vie od polovine
agresivnih ponaanja. Uvredljiva zapovedanja, pretnje, povien ton, okrivljavanja, psovke, albe,
zabrane, nareenja, kukanje, plakanje i slino, najei su oblici verbalne agresije.

c) Kriterijum prema cilju usmerenja agresije

Prema gore navedenim podelama mogli smo uoiti da se agresija moe usmeravati na sam
izvor agresije ili na neke njene supstitute, u sluaju da nam je izvor nepristupaan, ili bi
posledice delovanja na njega za nas bile nepoeljne. Dakle, prema ovom kriterijumu agresiju
delimo na direktnu i indirektnu.
Direktna agresivnost, predstavlja svako ponaanje koje ukljuuje otvoreno iskaznu
nameru da se povredi neka osoba. Ona ukljuuje direktnu fiziku i direktnu verbalnu agresivnost,
odnosno nanoenje tete ili boli na direktan nain, koristei se fizikom silom ili verbalnim
strategijama.

Indirektna agresivnost, sve vea panja se poklanja socijalno manipulativnim oblicima

ponaanja koja su razliiti autori objedinili pod konstruktom indirektne agresivnosti, socijalne
agresivnosti, ili relacijske agresivnosti. Sva tri naziva podrazumevaju socijalno manipulativno
ponaanje u kome agresor, bez da je direktno ukljuen u napad i koristei se socijalnom
strukturom, pokuava da povredi drugu osobu, tako to e uticati na njenu povezanost sa drugim
osobama. Bjorkvist i sar, (1992) navode da je centralni aspekt indirektne agresivnosti namera
pojedinca da povredi drugu osobu, a da ne bude identifikovan kao agresor. Time se zapravo
izbegava mogunost osvete ili uzvraanja agresije od strane napadnute osobe, a takoe i osude
od strane socijalne okoline. Osnovne karakteristike individualne agresivnosti su: prianje o
drugima (ogovaranje, irenje glasina, kritikovanje neijeg izgleda ili ponaanja), iskljuujua
ponaanja (odbacivanje, ignorisanje drugih) i ostala indirektna uznemiravanja (pretei anonimni
telefonski pozivi, pisanje i slanje preteih poruka).
Agresija moe biti i "premetena" na objekte ili osobe koje nisu prvobitni cilj agresije.
Takvu vrstu agresivnosti nazivamo "pomerena agresivnost" i ona je usmerena na nedune
objekte, a ne na sam izvor frustracije; nastaje kada se zbog razliitih razloga ne usuujemo
napasti izvor frustracije ili kada nam je on nedostupan. Pojava "pomerene" agresivnosti kod
mladih je veoma esta, oni su u nezavidnoj situaciji da dugo zavie od svojih roditelja, takoe
esto svesno okreu svoju agresivnost ka "nedunom" objektu sa ciljem da izbegnu polsedice
koje mogu da anticipiraju.

d) Kriterijum prema pravcu ispoljavanja agresivnosti

Agresija moe biti usmerena prema spoljnjem svetu (heteroagresivnost) ili, ako je
neprihvaena, potisnuta i vaena na sebe (samoagresivnost, tj. autoagresivnost).
Heteroagresivnost, ovako nazvana agresivnost usmerena je prema drugima (heteropredmetak u sloenicama i sa znaenjem: drugi, razni)7 . Heteroagresivna ponaanja se
uvrtavaju u impulzivna ponaanja koja imaju karakter automatizma i prislilnosti. Ispoljavaju se
kao napadi besa, ljutnje praeni motornim pranjenjem i vegetativnim simptomima, sa
suavanjem svesti. Impulsivnost je vrlo esto uzrok nasilnog ponaanja, ruilatva i ubistava.
7

Vujaklija, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977. god.

Kada je agresija usmerena prema spoljnjem svetu, ona moe biti okrenuta prema drugim Ijudima
u vidu fizike ili verbalne agresivnosti, ali moe biti okrenuta i prema predmetima u okruenju
(npr. bacanje predmeta, unitavanje javnih materijalnih dobara). Posebno zanimljiva
podkategorija je grupna agresivnost, jer je grupa kao skup pojedinaca, veoma pogodna za
prikrivanje vlastitih strahova, anksioznosti i depresivnosti i njihovo razreavanje putem
agresivnog ponaanja.
Autoagresivnost, autoagresija u najirem smislu rei podrazumeva agresiju okrenutu ka
sebi i predstavlja aktivnost koja nije prirodno motivisana samounitenjem. Moe biti usmerena
prema telu kao celini ili pojedinim delovima. Ovde razlikujemo dve podkategorije:
samopovreivanje i samoubilako ponaanje. esto smo u dilemi kako tumaiti autoagresivna
ponaanja mladih; kao "nesigurne" autoagresivne reakcije ili u njima ve prepoznajemo
samoubilako ponaanje. Prisutnost tih radnji veoma esto ima demonstrativni, manipulativni ili
histerini karakter. Ne retko oni su spremni da istrpe velike fizike napore i bol, aktuelno je
tetoviranje tela, body pirsing, a samounitenje unoenjem psihoaktivnih supstanci (droga),
alkohola i nikotina je, takoe, zastupljeno u velikoj meri.
Samopovreivanje je pojava koja se sree u toku razvoja svakog deteta i to ve oko druge
godine ivota: dete se grize, grebe, bocka, upa kosu, ee, udara ili lupa glavom o zid.
Predstavlja refleksnu reakciju, nain motornog rastereenja i oslobaanja od strepnje i napetosti,
ispitivanje svoga tela i strukturacija telesne eme 8. Samopovreivanja starije dece i omladine
mogu biti bezazlena ali i ozbiljnija: grienje usana i koe, gaenje opuaka po telu, jaka lupanja
glavom o tvrdu podlogu, rezanje seivom, povreivanje onih jabuica, rezanje vena (ne u
samoubilake svrhe) pa i tee radnje.
Samoubilako ponaanje je svako ponaanje koje je svesno ili nesvesno, namerno ili
nenamerno usmereno na samounitenje. Ako je posledica radnje samounitenje, smrt, radi se o
samoubistvu, a ako nije, o pokuaju samoubistva (tentamen suicid) 9. Samoubilako ponaanje je
predmet izuavanja medicinskih, sociolokih, biolokih, pravnih i drugih nauka. Poslednjih
decenija razvila se suicidologija kao samostalna disciplina koja ujedinjuje navedene nauke i iji
je zadatak da prouava prirodu, uzroke, naine leenja i spreavanje ovog oblika ljudskog
8

Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2003.godina. str. 64.

Ibid. Str. 65.

ponaanja.
Samoubilaki pokuaji najee predstavljaju poziv za pomo, kanjavanje sebe ili
drugih, igru, beanje od zastraujuih i nepodnoljivo bolnih okolnosti i ucenjivanje okoline.
Obavljaju se uzimanjem lekova, otrim predmetima (rezanjem vena), skakanjem s visokih mesta,
veanjem ili vatrenim orujem. Kod osoba sa samoubilkim idejama i radnjama dvojnost prema
ivotu i smrti je naglaena, kolebanja protivurenih tenji su jaca i pod odreenim uslovima
prevlast uzimaju ruilake pulzije.
Vrlo razgranata i sve uspenija etoloka izuavanja ponaanja ivotinja u njihovoj okolini,
i pored sve opreznosti i mudre opomene nekih naunika da se rezultati tih izuavanja ne mogu i
ne smeju jednostavno i bez kritikog posmatranja prenositi na oveka, otkrila su iznenaujue
slinosti u ponaanju oveka i njegovih niih srodnika upravo u agresiji i agresivnom ponaanju.
Na poznati psihijatar Vladeta Jeroti u svojoj knjizi "ovek i njegov identitet" navodi nekoliko
karakteristinih vidova agresije koji pokazuju zajedniki koren, verovatno uroen i kod ivotinja
i kod oveka:
-

Rang agresija je vrsta agresije po kojoj je prvi onaj ko je vitalno jai.

Analna agresija - je vrsta uroene agresije poznata kod ivotinja, ali i kod ljudi,
mada ee u preruenom vidu. Kod ljudi je takva agresija zamenjena tzv. analnim
psovkama, pri emu se pominju one rei koje oznaavaju sve radnje koje su u vezi s
anusom i analnim pranjenjem. Osim ove analne, postoji i uretralna agresija, koja
se vidi kod deaka koji se takmie pri uriniranju prskajui jedan drugog, da bi kasnije
i takvu agresiju zamenili uretralnim psovkama.

Tipina je i za oveka i za ivotinju agresivnost prema onima koji su upadljivi10.

Tako, na primer, ukoliko se meu majmunima tipa rezusa rodi jedan koji je potpuno beo
ili sasvim drukije boje, ukoliko ostali roaci nisu upadljivo agresivni prema njemu, izbegavaju
ga, zapostavljaju i u prirodi najverovatnije ne zatiuju od neprijatelja. Ovo vai i za neke druge
ivotinjske vrste. Svi znamo da se kod veine ljudi javlja agresija prema svakom ponaanju
drugoga koje odstupa od norme, ukljuujui i bolest drugoga. Ovo je samo drugi vid agresivnosti
10

Jeroti, Vladeta: ovek i njegov identitet, Ars Libri, Beograd, 2000. Str. 51-52.

ivotinje kod kojih je svaka bolesna ili povreena jedinka iste vrste predmet pojaane agresije.
Ogovaranje, intrige, interesovanje za privatni ivot drugog i onog to je u njemu upadljivo, vest u
novinama - samo su ponavljanje prinude agresivnosti prema upadljivom.
-

Anarhina agresivnost je vrsta agresivnosti koja se pojavljuje onda kada u jednoj

manjoj zajednici nestane onaj ko je njome odozgo upravljao.

Na kraju treba spomenuti jednu vrstu agresivnosti svojstvenu samo ljudima, koja je
nazvana misionarska agresija ili agresija iz ubeenja. Samo ljudi nameu svoja ubeenja
drugima. Poto ubeenja mogu biti intelektualno-racionalna ili emotivna, jasno je da se prva
mogu dokazati, a u druga se moe samo verovati i samo se za druga ispoljava agresija. Ovome se
jo pribliava i agresija prema onima koji drugaije misle, dakle prema "upadljivima".
Psiholog Buss smatra da je agresivnost vrsta reakcije ili ponaanja, koja nastaje usled
delovanja tetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadraaja, ime agresiju ne dovodi u vezu sa
unutranjim, ve spoljnim iniocima. Ovaj autor navodi sledee komponente agresivnosti:
-

predmetna i telesna agresija - oznaava direktan napad i fiziko povreivanje druge

osobe.

verbalna agresija, ironija ili grubo optuivanje - odnosi se na sve vidove verbalnog
nasilja; irenje traeva, ogovaranja, upuivanje verbalnih uvreda i sl.

indirektna agresija - predstavlja nameru da se povredi druga osoba, ali na

indirektan, prikriven nain i time se izbegne direktna osuda za agresivno ponaanje.

protivureno ponaanje ili dranje kao vid agresije - karakterie se kao odbijanje
prihvatanja naredba od drugih ljudi, esti konflikti sa autoritetima, nesposobnost
konstruktivnog reavanja problema sa drugim ljudima.

agresivna razdraljivost - podrazumeva uznemirenost koja i na najmanji spoljanji

nadraaj prerasta u impulsivno i nasilniko ponaanje.

agresivna sumnjiavost - nepoverenje u druge ljude, stalno preispitivanje njihovih

namera i motiva, opreznost u uspostavljanja odnosa sa drugima.

Ijubomora, nepoverenje i mrnja - odnosi se na postojanje ovih negativnih emocija

prema drugim ljudima.

oseaj krivice (gria savesti) usled agresivnih podsticaja - nizak skor na ovoj
dimenziji ukazuje na sklonost ka argesivnom ponaanju.

Podaci o stepenu agresivnosti u naem okruenju su alarmantni ali ne i iznenaujui,

obzirom na to da ivimo u zemlji velikih promena i tranzicije, a da nas nije zaobiao ni
sveprisutni talas opteg porasta agresivnosti. Postavlja se pitanje na koji nain treba delovati da
se ovakva situacija prevazie.

3. UZROCI AGRESIVNOSTI
Teko je otkriti sve uzroke agresivnog ponaanja i zamrene odnose meu njima, naroito
na tako sloenom polju kao to je ovekova dua. Meutim, postoji niz faktora za koje se moe
tvrditi da svakako predstavljaju potencijalna izvorita problema agresivnosti:

3.1.

Nasledni inioci

Nasledni inioci doprinose razvoju agresivnog ponaanja, npr. u oblikovanju

temperamenta. Dete koje je vrlo aktivno sklonije je razvoju agresije od deteta koje je manje
aktivno. Znaajan uticaj imaj'u i neuropsiholoke manjkavosti i koliine testosterone u krvi, kao i
viak jednog mukog hromozoma kod nekih osoba (). Hromozomske aberacije kao to je
XYY sindrom, odnosno dupliran broj mukih polnih hromozoma, esto su povezane sa
delikventnim ponaanjem osoba koje nose ovakvu strukturu polnih hromozoma. Kariotip XYY,
otkriven je ne tako davno, kod kliniki zdravog oveka. Istraivai su otkrili kariotip XYY kod
agresivnih mukaraca, prestupnika, koji su imali i karakteristina morfoloka obeleja. Visokog
su rasta, pravilne telesne grae, mukog tipa kose, sa normalnim razvitkom polnih lezda, i sa
prevladavanjem razvoja skeleta lica, u odnosu na skelet koji gradi modanu auru. Impulsivnost,
razdraljivost, smanjena tolerancija na frustraciju, smanjena sposobnost ucenja zasnovanog na
sopstvenom iskustvu ono je to karakterie ove osobe na ponaajnom planu. Poznato je da ovaj
hromozom, Y, poseduju samo osobe mukog pola i on je u svojim funkcijama dominantan u
odnosu na svog parnjaka X hromozoma.

3.2.

Situacija u porodici

Prema mnogima, to je najvaniji faktor u nastanku agresivnog ponaanja deteta.

Obuhvata sloenu interakciju velikog broja razliitih inilaca. Odnosi se, najpre, na nepovoljnu
emocionalnu klimu u porodici, posebno onih sa niim socioekonomskim statusom, antisocijalnu
linost majke ili oca i brano nezadovoljstvo roditelja. Uzroci agresivnog ponaanja deteta tiu
se i vaspitnog stila roditelja - ako se roditelji ponaaju agresivno, deca e usvojiti njihov model;
ako roditelji doputaju ili potkrepljuju agresivno ponaanje deca e ga i sama razvijati.
Zlostavljanje u detinjstvu na emocionalnom planu rezultira potiskivanjem staha, bola, ponienja,
dok na saznajnom planu dete moe zakljuiti da je agresivno ponaanje nain egzistencije.

3.3.

Socio-kulturalni inioci

Pojedini drutveni inioci uticu na to da su ljudi manje ili vie skloni agresivnosti. Neki
od njih su: visoko vrednovanje uspeha, to moe da vodi ka veim frustracijama; osoba koja ne
postie uspeh na legalan nain moe se okrenuti nelegalnim i agresivnijim, pa shodno tome
osobe iz niih socio-ekonomskih slojeva sklonije su agresiji; u okviru kulture postoje subkulture

kao to su kriminogene grupe koje podstiu nasilje. To namee zakljuak da ako je pojedinac
siromaan, diskriminisan, iskoriavan, pod stresom, ivi u agresivnoj subkulturi i ima male
anse da pobolja svoj ststus, znaajno se poveava verovatnoa da e se on ponaati agresivno.

3.4.

Uticaj sredstava masovne komunikacije

Istraivanja pokazuju da izloenost nasilju putem sredstava masovne komunikacije,

naroito televizije, poveava verovatnou agresivnog ponaanja. Ranije se o nasilju italo u
novinama, tako da je tampa stvorila distancu i utisak apstrakcije, dok televizija i filmovi
uklanjaju tu apstrakciju i istovremeno otupljuju osetljivost. Televizija je postala sredstvo
simbolike katarze. Ubistva i pogubljenja najrazliitije vrste, prirodne katastrofe koje pogaaju
oveka, svakodnevni defile i forsiranje delikvenata, gangstera su karakteristike dananjih
televizijskih emisija. Podsticanje nasilja je povezano sa egoizmom i dogaa se najee izmeu
mukaraca. Televizijsko nasilje poseduje sposobnost efektne socijalizacije", jer se norme,
vrednosti i stavovi brzo prenose u svest gledalaca i prihvataju se kao sopstvene. Ako televizija
zaista moe uiti - a praksa je pokazala da moe, onda ona ui normama i ponaanjima koji sa
simpatijama gledaju na nasilje. Televizija stvarno moe vaspitavati; to ini sa svojim
auditorijumom, naroito decom, nudei im vrednosti koje afirmiu nasilje.
Neki istraivai su shvatanja da televizija moe postati mesto za kanalisanje agresije,
tamo gde je agresija najmanje tetna, na bavljenje ili posmatranje agresivnih spotova. Ideja da se
ovek oslobaa agresije gledajui nasilne scene, Hubert Zelg, nemaki psiholog, naziva
psihologijom pisaeg stola". Meutim, stvarnost je neto drugaija, a u prilog tome govore
svakodnevna i jednostavna zapaanja. Primenjeno na sportske dogaaje, publika bi posle jednog
sportskog susreta, npr. bokserskog mea, trebalo da miroljubivo i rastereeno napusti salu;
fudbaleri bi posle svakog faula trebalo da budu blai, jer bi na taj nain nestao jedan deo njihove
agresije. A ipak, na igralitu su faulovi sve grublji, agresija prema sudijama sve jaa, obrauni
meu navijaima sve suroviji, a svet je doiveo pravi rat izmeu drava zbog jedne fudbalske
utakmice.
Vanredni dogaaji - posebno ratne okolnosti, kada su uzdrmane sve vrednosti i pravila,
utiu na porast stope agresivnosti meu ljudima. Rat i stresni dogaaji mogu se shvatiti kao niz
opasnosti, pretnji i frustracija, tj. niz dogaaja koji izazivaju negativne emocije i tako poveavaju

agresivnu motivaciju verovatnou agresivnog ponaanja.

Situacioni faktori - npr. visoka temperature ili drugi nepovoljni klimatski uslovi utiu na
raspoloenje pojedinca to ga moe uiniti sklonijim da na frustraciju reaguje agresijom.
Istraivanja pokazuju da postoji visoka korelacija izmeu konzumiranja alkohola, droga i
razliitih tipova agresivnosti, ukljuujui nasilje u porodici, silovanja i ubistva.
Naunici esto na kraju, na pitanje ta je vanije u nastanku i razvoju agresivnog
ponaanja, biologija ili uticaj sredine, odgovaraju: pedeset posto biologija, pedeset posto uticaj
sredine.

4. KARAKTERISTIKE AGRESIVNOSTI KOD DECE

4.1.

Karakteristike agresivne dece

Deca sklona agresivnosti nesigurna su, nesrena, orijentisana iskljuivo na sebe i svoje
potrebe. Imaju problema u percipiranju socijalnih situacija, uvek se oseaju ugroeno. Brzopleto
donose zakljuke i ne trae dodatna objanjenja o situaciji preterana emocionalna uzbuenost
tera ih na akciju. Vee znaenje pridaju dominantnosti i osveti nego socijalizaciji, manje ih

zanimaju posledice. Takva deca imaju izrazito nizak nivo samopotovanja i, prema
istraivanjima Kendalla (1991.g.), naroito puno potekoa u odravanju panje i pronalaenju
socijalno prihvatljivog naina ponaanja.
Vreme i okolnosti u kojima ivimo uinili su da agresija postane sve ei oblik
ponaanja. Razliiti oblici agresije toliko su prisutni da i mnoga deca ispoljavaju razliite oblike
agresije. Roditelji agresivno ponaanje dece shvataju kao problem teka kada ponaanje pree
granicu tolerancije i kada deca postanu drutveno neprihvatljiva.
Agresivno dete se lako prepoznaje, ono je prepotentno, arogantno, razdraljivo, ponekad i
napadniki raspoloeno, nametljivo, unitava sve to mu doe pod ruku. Kada roditelji primete
da je dete agresivno, treba da usmeravaju dete na samokontrolu i umerenost. Agresivno
ponaanje se menja sa uzrastom deteta:
Od roenja do estog meseca dete plae, to je jedini nain komunikacije za njega. Plae i
kada je potpuno zdravo, i kada ga ne treba presvui kada nije gladno... Dete u toj fazi poinje da
pokazuje i druge znakove razdraljivosti, nemirno je dok ga hrane, ili je vrlo nemirno dok
spava... Roditelji kada primete ove oblike ponaanja kod deteta treba da ga maze, da ga dre u
rukama, da mu priaju, da ga tite jer mamina briga i zatita umiruju decu.
Od osam do deset meseci dete prelazi u fazu nazvanu ,,ne, kada dete eli da nametne
svoju volju. Ako dete eli neku igraku, plae, vriti dok je ne dobije. U tom sluaju detetu ne
treba udovoljavati u svakom njegovom prohtevu, ne treba mu poputati samo da bi prestalo da
plae. Ako roditelji poputaju detetu, time samo pojaavaju njegovu egocentrinost.
Od prve do druge godine dete izlazi iz kruga porodice i ulazi u krug socijalizacije. U
ovome periodu dete u kontaktu sa drugima ispoljava svoju agresivnost kroz: guranje, tipanje,
udaranje nogama... U tom periodu se jednostavno radi o pomalo primitivnom nainu, vrlo
rairenom u tom uzrastu, za pokazivanje interesovanja prema nekom u elji da bude uvaeno. U
tom sluaju sa decom treba razgovarati kako bi mu se objasnilo da mora nauiti da kontrolie
sopstvenu snagu kako ne bi povredilo ostalu decu. Treba im objasniti da ivot sa drugima donosi
i neka odricanja, koja e biti nadoknaena lepotom druenja s vrnjacima.
Oko tree godine dete poinje da gradi sopstveni identitet ali njegova posebnost se jo

ispoljava instinktivnim ponaanjem. Dete reaguje na posebno agresivan nain na normalne

dogaaje, koje tumai kao izazove. Ako ga mama pozove da ugasi televizor, dete poinje da vie
i da lupa od vrata, baca na pod predmete koji su mu na dohvat ruke...
Na pojavu agresivnosti kod dece porodino okruenje ima jak uticaj. Agresivno
ponaanje posebno izazivaju tri sluaja:
Lo primer u porodici ako je dete stalno svedok agresivne komunikacije koju neguju
njegovi roditelji, ono poinje da se tako ponaa i van porodice smatarjui da je korienje
nasilnih metoda jedini nain da bide uvaeno;
Zabrane i ogranienja u situacijama kada se u vaspitanju previe koriste kazne, zabrane
i odbijanja detetovih elja i sklonosti. Kod deteta u takvim situacijama dolazi do frustracija koje
za sobom vuku i agresivno ponaanje deteta.
Preterano tolerantan stav esto su deca popustljivih roditelja agresivnija od dece
roditelja koji umereno primenjuju strogost.
Grandi, govorei o agresivnosti razlikuje nekoliko vrsta agresivnog ponaanja. Prvu
kategoriju agresivnog ponaanja ini verbalna agresivnost. Verbalnu agresivnost ima za cilj da
dete stekne oseaj nadmoi, vee vrednosti pred drugima. I ucenjivanje je oblik verbalne
agresije. Druga kategorija agresivnog ponaanja sadri fiziko napadanje drugog. Nekada se dete
sveti i tkz. prikrivenom agresivnou, kada zbog nezadovoljstva neim kvari i lomi stvari. Oblik
deje agresivnosti je i muenje ivotinja. Agresivno ponaanje prema ivotinjama najee
neguju deca koja iamju roditelje koji ih zlostavljaju. 11
Deca su esto fiziki agresivna, ona se ujedaju, grebu, grizu. Ujedanje jednogodinjaka
nije iz agresije i ako se ne ponavlja nije problem. Meutim, vea uestalost grienja moe
ukazati da dete ima emotivni ili ponaajni problem i da neadekvatno usvaja vetine kontrole
agresivnog ponaanja. Mnogo dece poinje agresivno da ujeda izmeu prve i tree godine.
Najee deca ujedanjem pokazuju snagu i ele da, iz nekog razloga, privuku panju okoline.
Deca, nekada ujedaju jer su nesrena, zabrinuta ili ljubomorna. Nekada ujedanje moe biti
rezultat prekomerne strogosti u vaspitanju, kao i nasilja u porodici. Pored ujedanja kod dece su
11

Grandi, R. (2007): Prilozi porodinoj pedagogiji, Novi Sad: Savez pedagokih drutava Vojvodine, str. 333

prisutni i drugi oblici agresivnosti, pre svega udaranje i grebanje. Deca predkolskog uzarasta se
esto tuku oko igraaka. Roditelji ne treba da toleriu tuu meu braom i sestarama. Kada su
udaranje i tue uestala, a uz to dete poakzuje i druge probleme u ponaanju: neraspoloenje,
uznemirenost, uplaenost, treba proveriti da li i sama nisu bili rtve nasilja i preduzeti odreene
mere da se agresivnost otkloni. Ovde emo ukratko navesti neke postupke kojima roditelji mogu
pomoi svom agresivnom malianu:
Ne treba fiziki kanjavati dete, jer tim postupkom roditelji i sami pokazuj da su agresivni;
-

Dete ne treba nikada vreati i poniavati;

Kod deteta treba razviti pozitivan stva prema drugima;

Dete treba podsticati da kae ta ga je naljutilo i da izbaci iz sebe agresiju tako to

e neto nacrtati ili trati po igralitu;

Kada se dete ponaa agresivno treba mu rei da to nije lepo;

Za agresivnu decu je karakteristino da iamju probleme u percepciji pa im treba

pomoi da tano zapaaju i procenjuju situaciju;

Dete treba uiti samokontroli;

U predkolskom periodu treba se usredsrediti na vebanje deje koncentracije, na

primer slagati sa detetom puzle, igrati se plastelinom i glinom...

Omoguiti detetu da se bavi timskim sportovima koji e mu pomoi da se fiziki

isprazni, ali i da veba socijalnu komunikaciju;

Detetu treba ograniiti gledanje televizije jer upravo neki sadraji koje dete gleda na
televiziji potenciraju nasilje i agresiju;

Dete ne treba preopteretiti zahtevima. Zahtevi moraju biti usklaeni sa

mogunostima deteta;

Roditelji moraju biti dobar primer i ne smeju se ni sami agresivno ponaati i ne

smeju u vaspitanju koristiti kaznu;

Detetu treba davati male zadatke kako bi se osealo vano;

Roditelji ne treba nikada da zahtevaju od deteta slepu poslunost;

Agresivno ponaanje se stie u porodici, mada je znaajan uticaj ire okoline, medija i
celokupnog drutva. Da dete ne bi izraslo u nasilnu osobu treba u porodici da dobije jasnu
poruku da nasilje i povreivanje nije dozvoljeno. Ako dete odrasta u porodici u kojoj je
agresivno ponaanje uobiajeno i samo e izrasti u agresivnu osobu. U porodicama gde je
vaspitanje popustljivo, bilo da su roditelji jako popustljivi ili zanemaruju vaspitanje, ne postoje
jasne granice ponaanja, pa dete postaje agresivno im se sretne sa nekim zabranama.
Najbolji nain da se suzbije agresija jeste topao i srdaan odnos prema detetu. Kod deteta
treba razvijati pozitivan stav prema drugima, na primer da deli svoje igrake sa drugom decom i
da ne radi drugima ono to ne eli da drugi ine njemu.

4.2.

Polne razlike u izraavanju agresivnosti

Neke agresivne reakcije imaju bioloki temelj jer mukarci i ene nemaju jednake
potencijale, ali veliku ulogu imaju i posebnosti u odgoju jer se na drugaiji nain utie na
devojice, tj. deake. Iako u prve 2-3 godine ivota polne razlike u agresivnosti nisu jae
izraene, ve u predkolskoj dobi one postaju vrlo upadljive, dok su u kolskoj dobi jo
izraenije. Devojice su sklonije verbalnoj agresivnosti i decentnim oblicima agresivnosti (npr.
izoliranje pojedinca), dok deaci pokazuju upadljive oblike agresivnosti koji su ei, glasniji i
odreeniji.

5. KAKO SE RAZVIJA AGRESIVNOST KOD

DETETA?

5.1.

Zato je dete agresivno?

Agresivno ponaanje se stie u porodici, mada je znaajan uticaj ire okoline, medija i
celokupnog drutva. Da dete ne bi odraslo u nasilnu osobu treba u porodici da dobije jasnu i
nedvosmislenu poruku da povreivanje nije dozvoljeno. To vai za celu porodicu. Svaki vid
fizikog kanjavanja treba da bude iskljuen. Ako dete odrasta u porodici u kojoj je agresivno

ponaanje uobiajeno i samo e odrasti u agresivnu osobu. To e jo izraenije biti ako je nasilje
usmereno i prema njemu. Dete rastui u strahu od nasilja odraslih, poinje da se identifikuje sa
nasilnikom, smanjujui na taj nain sopstveni strah. Takvo ponaanje mu postaje normalno i ono
obino poinje da zlostavlja slabije od sebe. U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u
ponaanju, bilo zato to su roditelji jako popustljivi ili zanemaruju vaspitanje deteta, ono moe
postati razdraljivo i agresivno im se susretne i s najmanjim zabranama. Ne moe se rei da je
agresivnost posledica samo loeg vaspitanja, jer postoji i uticaj konstitucije deteta, jaine
agresivnog nagona, kao i snage ega i superega. Na nastanak agresivnosti kod dece utie i
prekomerno gledanje nasilnih filmova i igranje takvih kompjuterskih igara.
Razvoj agresivnosti moe se pratiti kroz pojedine faze detetovog ivota. Prvi oblici
agresivnog ponaanja pojavljuje se ve pre navrenih godinu dana ivota. Smatra se da na
najranijem uzrastu preovladuje instrumentalna, direktna i fizika agresivnost. Ta prva
ispoljavanja su u obliku psihomotornih rastereenja sa heteroagresivnim obelejima (lupanje
nogama, bacanje predmeta, udaranje osoba oko sebe) i autoagresivnim obelejima (grienje,
tipanje, upanje, lupanje glavom o zid). Heteroagresivna ponaanja su upadljivija i
mnogobrojnija oko dvanaestog meseca ivota i ea kod deaka nego kod devojica. Takvi
oblici agresivnosti se postepeno smanjuju sa uzrastom i ustupaju mesto verbalnoj, indirektnoj,
interpersonalnoj, hostilnoj i osvetnikoj agresiji, koje poinju da prevladavaju na kolskom
uzrastu. U tom periodu se smanjuje ukupna koliina agresivnog ponaanja, emu u najveoj meri
doprinose razvoj samoregulacije i sa njom povezan razvoj inhibicije agresivnosti, kao i
kognitivni razvoj i razvoj socijalnih vetina.
Agresivna ponaanja su esta kod dece i omladine, ea kod muke nego kod enske
dece i ispoljavaju se u svakodnevnim aktivnostima i u igri. Dete vrlo rano ukljuuje agresivnost,
upravljenu prema spolja ili unutra, u obrasce svog ponaanja sa okolinom i isto tako rano iskusi
drutveno znaenje ovakvog svog ponaanja. Ljutnja, bes, neprijateljstvo, ispoljeni prema
drugima ili prema sebi vre odredeni i zastraujui uticaj na majku, oca i okolinu u celini i
istovremeno menjaju obrasce njihovog ponaanja prema detetu.12

12

Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2003.godina.

Dugo se vremena smatralo da je doba ranog detinjstva lieno agresivnosti, meutim to je

pogreno jer su agresivna ispoljavanja u ljudskoj vrsti oigledna od prvih dana ivota te se njihov
razvoj moe pratiti s vremenom.
Istraivai navode da beba ispoljava pozitivne reakcije prema majci kada ona
zadovoljava njene potrebe za sisanjem, ali ako su njene potrebe nezadovoljene beba e poeti
gristi majine grudi.
Razvoj agresivnosti moe se pratiti analizom pojedinih faza detetovog ivota. Ono svoje
prve agresivnosti ispoljava u obliku psihomotornih rastereenja sa heteroagresivnim (lupanje
nogama,udaranje osoba oko sebe, bacanje predmeta) i autoagresivnim (upanje, grienje,
tipanje). Oba vida agresije su normalna, jer pulzije postiu cilj u tjelesnim aktivnostima.Uslovi
ispoljavanja agresije i njihovog izazivanja kod deteta i mladih menjaju se u toku razvoja.
Najvei broj neprijateljskih oseanja zbog drutvenih tekoa i neslaganja s vrnjacima
koji postepeno prelaze u ljutnju zbog spreenosti u svojim planovima javlja se oko etvrte
godine. Sazrevanjem i razvojem dete postepeno sve vie ui kako da upravlja svojom agresijom.
Agresivna ponaanja prisutna su i kod dece i kod omladine, a ispoljavaju se u svakodnevnim
aktivnostima i u igri. Devojice i deaci su esto, ako ne i stalno, u sporu, jedni protiv drugih.
Ovde se postavlja pitanje da li je takav stav deaka i devojica prirodan ili smo mi krivi za takav
stav zbog razlike koju oseamo izmeu njih? Mi svakako zahtevamo od deaka da budu
mukarci, to bi navodno trebalo biti izraeno kroz njihovu agresivnost i snagu, dok od
devojica zahtijevamo da budu nene i poslune jer to smatramo enstvenim.
Kada govorimo o razvoju agresivnosti kod dece, nalazimo se pred dilemom kako da
razlikujemo agresivno ponaanje u ranom uzrastu od manifestacija u emocionalnoj sferi. Nivoi
agresivnog ponaanja u manifestnom obliku moemo jasno zapaati tek u razdoblju
predkolskog uzrasta. Na primer trganje papira kod jednogodinjeg deteta ne moemo
klasifikovati kao agresivnost, jer je to jedna vrsta eksperimentisanja deteta i upoznavanja
okoline, ali kod starije dece predkolskog uzrasta to moe predstavljati jednu vrstu agresije
prema stvarima. Po tome problem prilagoavanja, odnosno nesposobnosti male dece da se
prilagode deci iste dobi, postaje stvaran problem tek kad su ona na tom razvojnom stupnju da
mogu ostvariti istinske i stvarne socijalne kontakte sa drugom decom. Poetna nesposobnost

uspostavljanja saradnje s drugom decom nije agresivnost. O agresivnosti poinjemo govoriti

onda kada je dete ve sposobno da bar delimino oceni posledice svog postupka, ili kada
namerno ini zlo, i raduje se tuoj teti ili bolu.
Ovde nailazimo na dvostruku uslovljenost i to: a) prema zrelosti odnosno uzrastu i b)
prema oekivanjima odgojne sredine. Na primer okrutnost maliana oko njihove tree godine
prema ivotinjama se drugaije ocenjuje kod dece iz seoske, a drugaije kod dece iz gradske
sredine, odnosno mora se voditi rauna koliko su este te pojave, koliko se ponavljaju, koliko su
deca fiksirana za njih, kakvi su im tada oseaji. Na drugoj strani vano je koliko je takvo
ponaanje posledica stava porodine sredine u kojoj dete ivi, odnosno odgojnog delovanja
roditelja na dete.
Kada se esto ponavljaju okrutnosti koje nisu motivisane situacijom, posebno kad u
njima dete nalazi zadovoljstvo, moe se govoriti o poetku patolokog stanja, ali na koje se
veinom moe uticati poveanom odgojnom brigom i leenjem. Roditelji trebaju pomoi detetu
da potiskuje i kanalie impulse, pogotovo kod pojaano aktivne dece, a da podstiu na aktivnost
pasivnu decu.
Agresivna deca prihvataju stereotip agresivnog ponaanja, otimaju drugoj deci igrake i
nameu im svoju volju. Ovakvim ponaanjem se postavljaju temelji razvoja netrpeljivosti i
agresivnosti.

5.2.

Naini ispoljavanja agresivnosti kod dece razliitih uzrasta

U prvoj godini ivota plau i grizu. Mala deca iskazuju agresivnost kroz igrake.
Predkolci, od 2 do 5 godina, uenjem govora, uz roditeljsku podrku smanjuju nivo
agresivnosti. Bitno je i znati koje ponaanje je normalno: Normalno je da su predkolci
egocentrini i ne mogu sagledati neke neke veze i sa drugoga stajalita. Mala deca vide sve ili
nita, ne vide da neko nije skroz lo ili dobar. Ne mogu planirati budunost, trebaju konkretne
smernice, kao slike, da bi zapamtili kako se ponaati. Ne razlikuju stvarnost i matu.
Ono to je vano naglasiti pri objanjavanju agresivnog ponaanja je da je ono pre svega
KORISNO. Deca koja se ponaaju na ovaj nain, ukoliko ele privui roditeljsku panju, u tome

uspevaju roditelji se vie bave njima. Deca koja su agresivna i ele priznanje drutva, u tome
uspevaju vrnjaci ih potuju, dodue iz straha, ali agresivna deca su esto voe drutva. Deca
agresivnih roditelja mogu kroz agresivno ponaanja traiti odobravanje roditelja na
najjednostavniji nain da ih kopiraju.
Dakle agresivno ponaanja (kao i svako drugo ponaanje koje traje kod pojedinca), ima
svrhu, slui za dolazak do cilja kojeg dete moda i nije svesno, ali ga osea u sebi. U ovom se
primeru moe u potpunosti primeniti reenica Cilj ne bira sredstva.
I jo jedna stvar koja se moe primeniti na sve oblike ponaanja, pa tako i na agresivno
ponaanje je koliko ga je dugo neko uio, otprilike toliko treba i da se od tog ponaanje odui.
Ukoliko se neko dete ponaa agresivno 10-tak godina, i od toga ima koristi, nerealno je oekivati
da e se u tri nedelje promeniti. Najee dete ni ne zna kako se moe promeniti, na koji nain, a
ponekad ni ne vidi razlog zato bi se menjalo, jer ciljeve koji su njemu vani on ostvaruje i
putem agresivnog ponaanja
No dobra vest je da to god dete naui, moe se od toga i oduiti. A to ostavlja otvorena
vrata za prevenciju, ali i za reavanje problema agresivnog ponaanja. Ono to svatko moe
uiniti kad primeti da se dete agresivno ponaa jest da mu jasno postavi granice do kojih u
aktuelnoj situaciji sme ii.

5.3.

Bogat repertoar agresivnosti

Agresija se moe manifestovati na razliite naine. Moemo biti agresivni u mislima, na

reima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Agresija se moe potiskivati, a
esto smo skloni i poricati je. Kad potiskivanja traje dugo, javlja se opasnost za nae duevno i
telesno zdravlje. Depresija, suicidalni pokuaji, visok krvni pritisak, ir na elucu te mnoge
druge bolesti rezultat su naeg neuspenog ophoenja s agresijom i emocijama. Druga su krajnje
nekontrolisani izlivi agresivnosti, koji nas mogu dovesti u velike neprilike, jer svako drutvo
postavlja granice koje agresivno ponaanje ne sme prelaziti.
Agresivnost kod deteta uoavamo jo u najranijem dobu kad vriti i mlatara ruicama i
noicama, grize dojku za sisanja, zatim kad zadrava stolicu i na kraju je ispusti gde i kad to

roditelji ne ele. Kasnije e dete moda biti sklono rastavljati i trgati igrake, igrati se rata i
identificirati se s nekim "opasnim" likom. Devojice e moda biti "stroge mame" koje grde i
tuku svoje neposlune lutke. U osnovnoj koli repertoar agresivnog ponaanja dece se proiruje,
a esto postaje i suptilniji. U razrednom kolektivu agresija je est problem i moe se
manifestiovti na razliite naine. Neki od primera su: Marko i Ivan su se potukli; neko je razbio
kolski prozor; ploa nije obrisana; Mira tuaka ostale posle svakoga velikog odmora; Ivan je
zaboravio Jasmini rei ta imaju za domai itd.
Naina agresivna ponaanja dece i odraslih gotovo je beskrajno mnogo. Stvar je samo u
tome da smo ga nekad svesni, a nekad nismo. Ono to se smatra agresivnim ponaanjem su
situacije u kojima agresija prelazi odreene granice, koje bi u dotinoj situaciji bile drutveno
prihvaene. Ako se agresivna reakcija javi na pravome mestu, u pravo vreme, prema pravom
objektu i na pravi nain glede jaine i oblika, onda je zasigurno dobrodola i veina osoba je i ne
doivljava kao agresivno ponaanje. No, ako je prekren neki od tih uslova, agresivna reakcija
prouzrokovae manje ili vee probleme.

5.4.

Agresivnost se "ui"

Nijedno dete ne rodi se sa znanjem, odnosno sposobnostima da se na odgovarajui nain

nosi sa svojim nagonima, pa tako ni s agresivnim. Ono ui tokom odrastanja, u interakcijama s
roditeljima i nastavnicima te kroz svakodnevne kontakte s poznatim i nepoznatim ljudima.
Ako dete odrasta u porodici u kojoj je agresivno ponaanje lanova uobiajeno, a
naroito ako su agresivni i prema detetu, ono e se najee i samo ponaati tako. Odrastajui u
strahu od agresije odraslih, dete se poinje identifikovati s agresorom jer tako smanjuje vlastiti
strah. Uz to, od agresora poinje poprimati model ponaanja u kojem je agresivno ponaanje
samo po sebi razumljivo.
Fiziki zlostavljana deca najee su i sama agresivna prema slabijima od sebe.
Druga su krajnost porodice koje deci ne postavljaju granice u ponaanju, dakle koje su ili
preterano popustljive ili, pak, zanemaruju odgoj dece. Stoga takva deca postaju razdraljiva i
agresivna im se susretnu i s najmanjim zabranama.

Iako je agresivno ponaanje znak slaba odgoja, ne sme se zanemariti ni vanost

konstitucionalne, priroene varijacije u jaini agresivna nagona, kao ni snage ega i superega, koji
pomau pri neutraliziranju nagona.
Odreeni tipovi agresivnog ponaanja dece mogu biti izraz neke druge, osnovne bolesti,
kao to su organsko oteenje mozga, odreeni oblici epilepsije, granino ustrojstvo linosti,
psihoza, tumor na mozgu, intoksikacije (alkohol, amfetamini), afektivni poremeaji, itd.
Impulzivno, odnosno agresivno ponaanje dece esto se javlja uz hiperkinetski sindrom.
Takvoj deci vrlo je lako odvui panju i izrazito su nemirna, zbog ega nisu sposobna izdrati
uobiajen kolski dan. esto dolaze u sukobe s okolinom, pa ih druga deca izbegavaju i
proglaavaju agresivnima. Smetnje se obino postupno povlae tokom puberteta, kad sazrevaju
delovi centralnog nervnog sistema koji se smatraju odgovornima za pojavu kratkotrajne panje i
nemira.

Sve vaniji uzrok agresivnog ponaanja dece postaje neprimerena koliina gledanih
filmova te uestalo igranje kompjuterskih i konzolskih igara prepunih destrukcije.
Destruktivni sadraji ulaze neobraeni u deju podsvest, koja onda tei rastereenju, a to
najee konkretno znai da ponaanje dece postaje sve destruktivnije. Agresivnost u
adolescenciji manifestuje se kroz uporno oponiranje, kanjenje, otkaeno odevanje, opasne
eksperimente (npr. droga), brzu vonju, zaputanje kolskih obaveza, odbijanje hrane itd.
Agresivnost u adolescenciji esto je izraz svesnih i nesvesnih separacijskih nastojanja u
odnosu na roditeljske figure (odvajanje).

6. ULOGA RODITELJA

Veina strunjaka se slae da je agresivnost osobina sa kojom se raamo. Agresivno

ponaanje moe da se uoi ak i kod malih beba, a prva svesna ispoljavanja agresivnosti zarad
postizanja ciljeva javljaju se negde izmeu 2. i 3. godine ivota.
Dete uz pomo roditelja i okruenja ui da se nosi sa agresivnou i ui koji su oblici
ispoljavanja agresivnosti drutveno prihvatljivi. Deiji sukobi su neizostavan deo procesa uenja
od svae zbog igrake, do borbe za prostor za igru i drugare, uz neizostavnu borbu za svoje
mesto u drutvu, razredu, ekipi itd. Potrebno je napraviti razliku izmeu takvih deijih
sukobljavanja i ozbiljne agresivnosti i delovati shodno okolnostima.

Da bi kao roditelj bili u mogunosti da blagovremeno reagujete potrebno je pre svega da

negujete otvorenu komunikaciju sa vaim detetom gde e dete da se oseti slobodnim da vam se
poveri. Veina dece koja trpe zlostavljanje o tome ute i zbog toga je potrebno da dete u vama
ima i prijatelja i zatitnika.

6.1.
-

Kako smanjiti agresivnost kod dece

Svako dete bi trebalo da raste u mirnoj i harmoninoj porodinoj atmosferi
izbegavajte porodine sukobe i svae pred decom.

Nemojte tui decu batine nisu prihvatljiv vid kanjavanja jer izmeu ostalog ue
dete agresivnom modelu ponaanja

Nemojte vreati i poniavati dete, umesto toga koristite otvoren razgovor primeren
uzrastu, imajte strpljenja i razumevanja za deije neuspehe i nestaluke

Uite dete toleranciji, strpljenju, potovanju, deljenju. Pomozite detetu da se nosi sa

negativnim oseanjima i nauite ga da kontrolie i usmerava agresivnost

Vodite rauna da sadraj crtaa, filmova, TV emisija i igrica bude primeren uzrastu
deteta. Nasilje na televiziji podstie agresivno ponaanje kod dece

Ukoliko se dogodi da vae dete bude rtva agresije ili nasilnog ponaanja u koli prvi
korak je obavetavanje uiteljice, razrednog stareine, i u zavisnosti od sluaja psihologa i/ili
pedagoga kole koji e odluiti o daljim koracima i o eventualnim disciplinskim merama.

6.2.

Kako odgajiti nenasilno dete?

Od malih nogu dete treba uiti da agresivno ponaanje nije lepo. Kada je malo dete
nasilno prema drugom detetu, panju i nenu brigu treba pokloniti prvo rtvi, a ne nasilniku. Na
taj nain dete nee moi sebi da obezbedi negativnu panju. Zatim malom nasilniku objasniti da
postane svestan (u okviru trenutnih razvojnih mogunosti) kako se osea rtva: mnogo ga boli.

Ti nebi voleo da tebi neko to uradi.13 Na taj nain se dete ui da moe da saosea sa drugima.
Dvogodinje dete sobzirom da je po prirodi egocentrino ima ogranienu mogunost saoseanja,
ali moe da shvati da je vie panje posveeno onom drugom detetu nego njemu. Kada bude
starije, na primer sa etiri godine, shvatie koliko bola moe njegovo ponaanje da izazove.
Kod starije dece, moe da pomogne neobavezan razgovor o agresivnosti. Razgovarajte o
tome da li ima u koli nasilja. Pitajte dete ta misli zato se deca tuku, da li je to kul.
Razraujte scenarije moguih sukoba vaeg deteta sa nasilnicima. Savetujte ga da ne prihvata
sukob, da kae da to nije vredno borbe, da o tom problemu moe da se razgovara, a ne da se tue.
Nemojte fiziki da kanjavate dete, da ga vreate i omalovaavate, jer ako to inite dajete
mu model koji e kopirati. Kad se dete naljuti pitajte ga da vam ispria ta ga je naljutilo. Tako
e se uiti da izbacuje agresiju iz sebe i verbalno je izraava.

6.3.

Utvrditi uzrok i reagovati na pravi nain

Najvanije je utvrditi uzrok agresivna ponaanja deteta i, ako je mogue, ukloniti ga.
Primerice, ako roditelji zlostavljaju dete, treba pre svega delovati na njih. Promenom ponaanja
roditelja promenie se i detetovo ponaanje. U dece u prvoj godini ivota "agresivno" reagovanje
najee je identino s nezadovoljenim primarnim potrebama, pa dete postaje preterano
ekscitirano. Vano je shvatiti da tako malo dete ne treba samo jesti, piti, spavati, grejati se i biti
isto, nego ima i potrebu za privrenou jednoj stalnoj osobi, najee majci, s kojom
razmenjuje nenosti. Kroz blizak odnos majka e biti u stanju na pravi nain prepoznati koja je
od detetovih potreba aktuelna i kako je najbolje zadovoljiti.
Tokom daljnjeg razvoja (od godinu i po navie) dete "agresivnost" poinje izraavati
zadravanjem i otputanjem stolice na neprimerenome mestu. Vano je da se roditelji zbog toga
ne uzbuuju previe, nego da to vie-manje mirno podnose, a pohvaljuju pranjenje na
odgovarajuem mestu. Slino je i s kontrolom mokrenja, samo treba znati da je produeno nono
mokrenje (deca starija od pet godina) esto znak odreenih fiziolokih nezrelosti mokranog
mehura.
13

Raundalen, M.: Agresivnost: prirunik za savjetnike roditelja, Udruenje Djeca prva, Zagreb 1998. Str. 36-37.

to dete vie raste, postaje svesnije svojih agresivnih nastojanja, ali i roditeljskih reakcija
na njih. Dete poinje izgraivati odreene delove linosti, poznatije kao nad-ja ili super-ego.
Nad-ja e delovati kao internalizirani kontroliui roditelj i dete e se primerno ponaati i onda
kad roditelja nema u blizini. Neka deca, uprkos tome to su odrastala uz oba roditelja, imaju
velikih problema sa svojom agresijom.
Ono to svako moe uiniti kad primeti da se dete agresivno ponaa jeste da mu jasno
postavi granice do kojih u aktuelnoj situaciji sme ii. Veina agresivne dece nema razvijen
oseaj za granice. No, nema opravdanja za to da dete tue drugu decu, odrasle i ivotinje, nema
opravdanja ako unitava stvari, ako koristi prostake izraze, pretnje, ucene i slino, ako sebi eli
uiniti neko zlo. Ako dete radi i jednu od navedenih stvari, treba odmah reagovati jasno, glasno i
dovoljno vrsto da dete stekne dojam kako nam je jako stalo da se njegovo ponaanje promeni,
odnosno da se vrati u drutveno prihvatljive granice. Pritom e dete esto pokuavati proveriti
nau odlunost provocirajui na ovaj ili onaj nain, no na bi stav trebao ostati vrst i odluan.
U teim sluajevima katkad emo biti prisiljeni pozvati pomo i/ili primeniti neki oblik
fizike prisile. U takvim situacijama dete treba shvatiti ko je autoritet. Nakon toga e se
verovatno drati uvreenim i slino, ali u dubini due bie nam zahvalno jer smo mu pomogli
ovladati nagonskim delom svoje linosti koji je izvan njegove kontrole i stoga mu donosi
anksioznost i strah. Iza ovih vrstih, odlunih postupaka treba se nazirati stav da nam je stalo do
deteta i da to radimo iz ljubavi, a ne iz potrebe da nekoga pobedimo ili kaznimo. Jer ono to
pomae nisu samo zabrana i kazna nego to to su ti postupci izraz nae iskrene brige i ljubavi
prema detetu. Kod male dece moemo, osim eksplicitnih zabrana, koristiti i diskretno skretanje
njihove panje od destruktivnog ponaanja prema konstruktivnim sadrajima, odnosno reenjima
u datoj situaciji, kao to je igra, slikovnice, odlazak na neko drugo mesto, pokazivanja nekog
prizora u okolini i slino.
Dete ne bi smelo stei dojam da svojim agresivnim ponaanjem moe neto postii u
ivotu nego pre svega svojim trudom, umeem i brigom za sebe i svoje blinje, kao i za sva
druga iva bia. Takav stav u odgoju treba proirivati i na stvari, zatitu prirode, uvaavanje
tueg miljenja, verovanja, oseaja. Decu sklonu agresivnom reagovanju preporuljivo je
ukljuiti u sportske klubove, gde svoju agresiju, uz pomo trenera, mogu sublimirati kroz
nadmetanje. Trener je u sportskome klubu pozitivan autoritet (barem bi tako trebalo biti), s kojim

se deca rado identifikuju ispravljajui nedostatke porodinih autoriteta. U koli je telesni odgoj,
kao i svaka druga mogunost fizikoga kretanja, sigurnosni ventil koji smanjuje tenzije meu
uenicima, a time i potencijalne agresivne ispade. Ako, pak, detetovo agresivno ponaanje
proizlazi iz neke druge, telesne ili psihike bolesti, treba ga pregledati deji psihijatar i
neuropedijatar, moda ga uputiti na kranijalnu obradu (glava) i, verovatno, u tretman ukljuiti i
lekove.

6.4.

Kanjavanje deje agresivnosti

Mnogi roditelji i vaspitai, iznervirani deijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju batini

iz raja, telesnom kanjavanju, kako bi isterali te zle duhove i razmaenost iz deteta14.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je upotreba fizike kazne kao glavnog sredstva za
kontrolisanje ponaanja opasna, jeste zato to drastino umanjuje oseanje odgovornosti. Dete se
osea ponieno, osea nepravdu, to drastino umanjuje njegovo oseanje odgovornosti za ono
to je uinilo i onemoguuje mu razvoj savesti. Druga loa posledica fizike kazne je
poistoveivanje sa napadaem. To je, takoe, mehanizam za izbegavanje krivice. Dete se
poistoveuje sa roditeljem koji ga kanjava (staje na njegovu stranu), i smatra da je ispravno biti
agresivan i kanjavati. Ovaj mehanizam e, kad odraste, kanjavano dete preneti u svoje
roditeljstvo.
Niko, pa ni malo dete, ne moe da potisne gnev i da ga stalno dri u sebi. To bi bila jedna
od najtetnijih stvari na koje moemo da prisilimo malo dete. Ako detetu ne dozvolimo da ispolji
gnev na neki nain, ono mora da ga potiskuje sve dublje i dublje, to moe da izazove
destruktivne probleme kasnije u ivotu. Ako je dete kanjeno zbog ispoljavanja gneva reima ili
ponaanjem, ono nema drugog izbora osim da potiskuje gnev i da ga zatvori u sebe.
Kao posledica toga, dete nikada nee biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. To je
zamka kanjavanja. Kanjavanje nije nain pomou koga emo da nauimo decu kako da se
nose sa gnevom.

14

Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje, Jastrebarsko: Naklada Slap. Str. 91-92.

Pasivno-agresivni naini ponaanja su indirektni, lukavi i tetni, a njima dete

omalovaava sebe. Poto je ovakvo ponaanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga koristi
kao odbrambeno ponaanje. Roditelji su sami sebe saterali u oak. to vie kanjavaju ovakva
ponaanja, dete e ih sve vie upranjavati. Onda e doi kola, pa e loe ocene biti sredstvo za
pasivno agresivno ponaanje i roditelji postaju bespomoni i oajni. ta ih tek eka u pubertetu!?
Pasivno agresivno ponaanje je preduslov i za drogiranje, puenje, neprimereni seks, beanje iz
kole, nedisciplinu u koli...pa ak i za samoubistvo.

6.5.

Kako uiti dete vladanju gnevom

Uenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponaati prijatno i odluno. Prijatno

znai sa ljubavlju i ljubazno, optimistino, uzdravajui se od osuivanja i usaivanja svojih
strahova i briga u dete, a naroito sopstvenog gneva. Odluno znai dosledno istrajavati na
daljim oekivanjima vezanim za napredovanje detetove samokontrole na lestvici gneva.
Odlunost ne znai krutost i odsustvo tolerancije. Treba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i
stepen zrelosti.

ZAKLJUAK

Obeleja linosti, porodine prilike, neuspesi u koli, nain provoenja slobodnog

vremena, vrnjake grupe, dobna supkultura, ivotna okolina i ire drutvene okolnosti sve su
to faktori koji ine potencijalne uzroke drutveno neprihvatljivog i nasilnikog ponaanja, a
upravo ta sloenost uzroka agresivnog ponaanja ukazuje kako je problem nasilja teko otkriti,
kontrolisati, pa tako i leiti.
Vano je rano uoiti potencijalne oblike poremeenog ponaanja i pravilno i senzibilno se
odnositi prema njima, posebno od strane roditelja i uitelja koji su detetu u toj ranoj dobi
najblii.
kola svojim odgojnim postupcima moe puno pomoi na otklanjanju porasta
agresivnosti, stvaranjem poeljne pedagoko-psiholoke klime za zdrav rast i razvoj dece i
mladih. Davanjem vanosti i mogunosti izbora sadraja koji e zadovoljiti interese uenika

pridonee se smanjivanju agresivnog ponaanja prema sebi, vrnjacima i stvarima. Da bi

negativna energija svakodnevnog ivota pokrenula pozitivan pristup ivotu, potrebno je okupiti
celokupno drutvo i u takvom okruenju raditi na uspostavljanju ravnotee i strpljenja u
suodnosima. Sve to trebalo bi biti popraeno veim saglasjem rei i dela odraslih jer nema
reavanja problema agresivnosti dece bez reavanja celog niza pitanja kvaliteta ivota ljudi u
drutvu.
Svim tim metodama uimo kako pokazati na deci prihvatljiv nain da ih volimo i da su
nam vana. Kako se mi ponaamo prema njima tako e se ona kasnije ponaati prema nama i
svim drugim ljudima oko sebe. Kada kroz igru, druenje i razumevanje razvijamo njihovu
sigurnost i veru u sebe podstiemo psihomotorni razvoj, stvaramo preduslove da dete iskoristi
svoje sposobnosti, da bude uspeno. Istovremeno spreavamo kasnije poremeaje koji su poast
dananjice, kao to su pojava depresije, agresivno ponaanje, ovisnost, beg u kriminal i bolest.

LITERATURA

1. Vujaklija, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977.

2. Grandi, R. (2007): Prilozi porodinoj pedagogiji, Novi Sad: Savez pedagokih drutava
Vojvodine.
3. Ili, B.:

Psihodinamika agresivnosti delikvenata narkomana. Doktorska disertacija.

Filozofski fakultet, Ni. 2000.

4. Jeroti, Vladeta: ovek i njegov identitet, Ars Libri, Beograd, 2000.
5. Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje, Jastrebarsko: Naklada
Slap.
6. Krsti, Dragan ; Psiholoki renik, Vuk Karadi, Beograd, 1988.
7. Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa
kod dece osnovnokolske dobi. Zagreb: Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u
Zagrebu.
8. Nei, B. : Osnovi razvojne psihologije, Uiteljski fakultet, Jagodina, 2002.

9. Raundalen, M.: Agresivnost: prirunik za savjetnike roditelja, Udruenje Djeca prva,

Zagreb 1998.
10. Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2003.
11. Todorovi, J. : Agresivnost na dejem uzrastu i mogunosti prevencije, Ars libri, Beograd,
2006.