UNIVERZITET DEMAL BIJEDI U MOSTARU

FAKULTET HUMANISTIKIH NAUKA

ODSJEK ZA ENGLESKI JEZIK I KNJIEVNOST



PREDMET: KONTRASTIVNA ANALIZA
MENTOR: DOC.DR. ADI FEJZI
STUDENT: HARIS MUTAP --- 2-1311/R
TEMA: INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE


SAETAK: Int erkul turalno obrazovanje se odnosi na pedagoke pri stupe koj i se
sprovode meu ljudi ma razliit og porij ekla. Naj ee se radi o tome da se
pronau nai ni na koji se t reba ophoditi sa st ranosti odnosno drugaiji m u
kont ekstu obrazovne politike odreene drave. U nekim Evropskim dravama
interkulturalno obrazovanj e se i sprva razumjeval a kao pedagogi ja za mi grant e
(pedagogij a za speci finu cil jnu skupinu), kao to je to bio sluaj u Nj emakoj .
Polazna t aka i nt erkultural nog obrazovanja j e t eorij a kult urnog kont akt a lj udi i
njihova uloga u kult urni m razli it osti ma a i zaj ednikim osobinama i nji hovo
pravo i dunost da uestvuju u obrazovnom procesu bez diskri minacij e.
KLJUNE RIJEI: kult ura, j ezik, obrazovanj e, politi ka, dvojezinost



INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE
Pojam kulture, kao prvo, nij e statian j er samo defini ranj e kul ture kroz historij u
je dinami an proces gdje se nast oji, barem u t eoriji, da se pravazi e shvat anj e
kulture kao nej ednakog pojma izmeu razliiti h civilizacija ili drutava. Nai me ,
svat anje pojma kult ure koj e se razvilo u Evropi u 18. i poetkom 19. stolj ea
kori t eno j e u kont ekst u kolonij al nog osvajanj a prema t ome danas nastaj u
problemi u primj eni pojma kulture. Lj udi koji korist e poj am kulture kao skup
akti vnosti koji oznaavaju muzejsku umjetnost , kl asi nu muzi ku, vi soku modu i
slino, podrazumi jevaju impl ici tno aktivnosti koje nisu dost upne svima. Prema
tome shvat anj u trebali bi i mati vie kultura i t ad moemo govorit o sukobu
civil izacij a. Ovakvo shvat anj e kult ure danas nij e pri hvatljivo mada j e i danas
akt uel na t ema o diskriminaciji. Drutvena slika svij et a je danas znat no drugaij a
u odnosu na prolost , tako da poj edini di jelovi svij et a u koji ma j e nekad ivj e l a
samo j edna skupina ljudi sada ive mnoge skupi ne ist ovremeno sa cilj em
ouvanj a nj ihovog identit et a, jezi ka, kult ure i tradi cij e.
Pluralnost i het erogenost bitna su obilj eja s avremenog doba; one pripadaju
opem temelj nom ustroj stvu drutva; kao plur alni obrasci smisl a i djelovanj a
(. . . ) nedj elji vi su od stvarne demokraci je (Welsch 1997. ). Imajui u vidu tu
perspekt ivu, i u podruju obrazovanj a valj a razvij ati koncept e koj i e voditi
rauna o injenici da su ljudi razli iti na razli it e nai ne t e time pri donijet i
priznavanj u prava na razliitost a da se pri tom ne ugrozi koherent nost
drutva.
1
Da bi se odgovoril o na ovaj izazov, pot rebne su temeljit e st rukt urne i
koncepcijske promj ene, kao i pravni okvir oko ti h (razli iti h) identit et a (. . . ),
koji, s jedne st rane, j ami ljudsko pravo na razli itost, a, s druge, bdij e nad time
da ta zaj amena razli itost ostane sposobna za suivot (Assmann 1994 . ).
Zahtjev da se prizna pravo na razliit ost uveden je kraj em 1950-ih godina
put em razlii tih meunarodni h protestnih pokret a te pokreta za emancipaciju i

1

http://www.researchgate.net/publication/30530090_The_political_system_of_the_European_Union/file/32bfe51
2e4587c17e7.pdf
identit et pojedini h skupi na i u polit iku i u znanstvenu raspravu. Meu
historijsko najpoznat ije i politi ki naj dj el otvornij e soci jal ne pokret e ubraj aju se
crni pokret za graanska prava (ci vil rights movement) u SAD-u, feministiki
pokret , pokret za ljudska prava fizi ki i psihi ki hendi kepiranih osoba, pokreti
za prava homoseksual aca i skupina koje se zal au za prava autohtoni h i
alohtoni h j ezi nih, kulturni h i nacionalnih manjina. Tim je meunarodnim
soci jal nim pokret ima bil o zaj edniko t o da su pozornost najprij e usmj eri li na
jednu cilj nu skupi nu i j edno obil jeje, svojst vo drugaij eg, koj e su
identifici rali kao uzrok za diskrimi nacij u: bilo da se radilo o boji koe (crnoj ),
zdravstvenom st atusu (hendikepiranost i), nacional noj , et nikoj i j ezino-
kulturnoj stranosti , pripadnici imi grantskih manji na ili autoht onih etni kih,
odnosno jezi ni h manjina, ili o drukijoj spol noj orij ent aciji . Cilj tih razlii tih
pokret a bio j e i j o uvij ek j est da se razotkri j e di skriminacij a svake od tih
ciljnih skupina u razliitim politi kim podrujima, meu ostalim, i na podruju
obrazovanja, te da se pokae kako se te strukt ure odraavaju na ivotnu
situaci ju pripadnika tih skupina i da se ujedno upozori na skandaloznu s it uacij u
rasisti ki h i seksistikih staj ali ta, ponaanja ili j ezi nih obrazaca .
2

Svaki od spomenutih pokret a prol og desetlj ea j e pri donjeo pokret anju diskursa
o odnosu pl ural nosti , razlika i jednakosti i otvorio pit anja poboljanj a t adanje
situaci je. Ovi pokret i su dj eloval i i na prava obrazovanj a za sebnih skupi na mada
marginalno. Od 1950-ih/ 1960-i h godina u razli itim zapadnoeuropskim
zemlj ama razvi jene su mj ere i koncept i kolskog obrazovanja za pripadnike
jezino-kulturnih, et nikih i nacionalni h manjina. Diskursi nast ali kao reakcij a
na situaciju u kojoj se nal aze manjine i provedba mj era namij enjenih manj inama
doveli su u nekim zemljama do nast anka novoga znanstveno-nast avnog podruj a,
poznatog pod nazivom int erkult uralna pedagogij a. Mj ere ust anovlj ene za djecu
alohtoni h manji na usmj erene su vi e na asi milacij u nego na integraciju,
financijski i lj udski resursi potrebni za provedbu mjera ut vrenih uredbama i
zakonima nisu dost atni , a dosad nij e primij eeno da j e pedagoko osoblj e u

2
http://de.wikipedia.org/wiki/Interkulturelle_Erziehung
dovol jnoj mj eri dosl jedno pri preml jeno na jezi ne i kulturne situaci je u dj ejim
vrti ima i kolama.
3

Insti tucij e Evropske unij e sprovode pol iti ku dvoj ezinost i t ako to dozvolj avaju
da se maternj i j ezik kori sti ali zasebne zemlje sprovode politi ku asimil acij e gdj e
se j ezik zemlj e domaina koristi kao primarni il i j ezik u nast avi. Francuska i
Vel ika Brit anij a su od kraj a devedesetih godina svoj u politiku tako promi jenil e
da se int erkul tural no obrazovanj e (u Francuskoj ) i multi kult uralni , odnosno
anti rasist iki odgoj (u Uj edinj enom Kralj evst vu) u opem obrazovnom diskursu
vie i ne spominj u. U Francuskoj j e pod nasl ovom sol i darnost i j ednake anse
za sve glavni cil j j ezina i kult urna asimilacij a esto nazivana int egracijom
ueni ka s useljeni ki m porij ekl om. U Vel ikoj se Brit aniji, dodue, etni ke
manji ne spominj u u slubenim dokumenti ma, no ne u smisl u multikul tural nog
odgoj a, a gl avni j e ci lj kolskog obrazovanja nacionalna kohezija uz
ukljuenj e etnike raznolikosti. U obj ema ovim zemlj ama nast ava na jezi ku
usel jenika, ako se izuzmu pojedinani projekti i poj edine kole, ima samo
marginalnu ulogu. Usporedo sa tim sve vei di o ml adi h generacija odrast a
veej ezino i u multi kulturnim kont eksti ma.
Metode sprovedbe programa viej ezi nosti uklj uuju prel azni viejezi ni metod
koji podrazumj eva obrazovanj e dj et et a u mat ernj em jeziku, obino ne vi e od tri
godine da bi se omoguilo ueniku da ne zaost aj e u sadraj u iz obl asti
mat ematike, nauke i drut venih nauka dok ue engl eski ili bilo koji drugi jezik
zemlj e domaina.
4
Cilj je u sklopu tog vremenskog roka pomoi ueniku to bri
prel az na engleski jezik odnosno j ezik domai na. Drugi metod je dvostruki
odnosno dvoj ezini prist up uenju kroz koji se pomae domaem i st ranom
govorni ku da st ekne vjetine dvoj ezinosti. Ovaj metod se sprovodi t ako to
90% i nst rukcij e j e u manji nski m jezi cima a 10% na mat ernjem ili prevl aujuem
jeziku.


3
Jeffrey Anderson - German Unification and the Union of Europe, 1999.
4
http://en.wikipedia.org/wiki/Bilingual_education#Bilingual_education_program_models
ZAKLJUAK
Oi to j e da razli it e sprovedbe politi ke o obrazovanju u pojedinim dravama
utie na i nterkulturalno obrazovanj e. Kroz historiju smo vidi li da su se zasebni
drutveni pokreti sami izbori li izmeu ostal og za prava obrazovanja pri emu se
ne gubi njihov identitet . Sve veom int egracij om st anovni t va , bez obzira na
pori jeklo, mjenj a se stat us maternjeg j ezika te isti post aj e kul turna bati na
odreenog drutva.

Li teratura
- Gunt her Di etz - Mult icult urali sm, Int ercul turalit y and Di versit y in
Education, 2009.
- Marianne Krger -Pot ratz - Interkulturell e Bil dung: Eine Einfhrung,
2005.
- Jeffrey Anderson - German Uni ficati on and the Uni on of Europe, 1999.