Komunikacija i mediji:

INFORMA-
TIKA
(RE)
EVOLUCIJA
Danas vie nema scena i nema ogledala,
postoje samo ekran i mrea.
Nema vie dubina, postoji samo imanentna povrina
na kojoj se odvijaju delatnosti,
plitka i delatna povrna komunikacija
. Bodrijar
Svet simbolike komunikacije
Komunikacija vetina
pogaanja poruka
Postojim, dakle komuniciram!
Digitalni svet Nova priroda
Rezime
Pitanja, Literatura, Linkovi
134 Informatike (re)evolucije
Svet simbolike
komunikacije
J
eziki simboli ili rei, pomou kojih
formiramo i izraavamo nae misli,
oseanja i odluke predstavljaju temelj
JJ
kominikacijskog procesa. Izraz je iri
pojam nego jeziki izraz, tj. postoji i govor
tela u vidu gestova, mimike itd. Jezik igre
je jedini univerzalni jezik. Rei su naj-
znaajniji simboli, jer se posredstvom njih
tumae svi ostali simboli. U svakom sluaju
ivimo u svetu simbola svetu znaenja.
Univerzalni jezik mitskih arhetipova zrai
iz kolektivno nesvesnog u rasponu od
zikog do metazikog. ovekov svet se
sastoji od onoga to se vidi (ulnog) i onog
to se ne vidi (nad-ulnog). Tek zajedno
vidljivo i nevidljivo ine bivstvo, koje
obuhvata ne samo ivot nego svet uopte.
Ljudska istorija se zasniva od prvih pisanih
spomenika. Kultura poinje sa sposobnou
oveka da stvara i razumeva simbole. Ceo
svet je tako postao jedna simbolika bata
simboliki lavirint. ovek je okruen
simbolima koji su sistematizovani u govoru
i jeziku, kojim se oblikuje i materijalni svet
(dogaaji, pojave, stvari) i duhovni svet (misli,
pojmovi, predstave).

tampa je zavrna faza azbune

kulture, koja dekolektivizuje o-
veka, jer njome poinje era individualizma.
Novine kao tampa su naroito dobile na
znaaju pronalaskom fotograje, telegrafa
i telefona. Vreme prenoenja poruka
se znatno skratilo, tj. ubrzalo. Podaci sa
interneta digitalno su dostupni istog trena.
Posle tampanih medija i radija, mas-
komunikacije su se ubrzale nasluenim
tempom pronalaska lmova i televizije, (tzv.
velikog i malog ekrana) da bi dostigle vrhunac
sa kompjuterskim ekranom. Mas-mediji
su danas toliko dominantni da se govori
o medijskim imperijama i medijskim
ratovima. Radio je prvi elektronski medij
mas-komunikacija i deurno uvo sveta.
Radio drama Rat svetova Orsona Velsa
bila je prekretnica za vrednovanje mas-
komunikacija, jer je najavila neverovatne
mogunosti manipulisanja publikom (O.
Vels je 30. oktobra 1939. godine jednostavno
preko radio talasa povikao Uzbuna! i najavio
invaziju marsovaca. Bio je toliko uverljiv da je
izazvao optu paniku).
F
ilm je jedan od najudesnijih medija
mas-komunikacije, koji je omoguio
ostvarenje ovekove dananje elje da
uhvati pokret i da ga reprodukuje. Tzv.
sedma umetnost stvorila je svet pokretnih
slika. Film se razlikuje od tzv. scenskih
umetnosti, jer lm koristi montau
dogaaja. Ipak zbog nemogunosti lma
da dogaaj prenosi direktno publici, on
je nuno evokativni medij. U vezi s tim
je i magino dejstvo zbog koga je lm
nazvan istorijom ili fabrikom snova.
Televizija je komunikaciono najmoniji
medij dananjice, koji se i dalje tehnoloki
usavrava u pravcu kablovske, satelitske,
digitalne i interaktivne TV. TV je
najbolji reprezent tzv. civilizacijske
slike ili vizuelne galaksije. Ontoloka
pretpostavka televizijskog medija je audio-
vizuelna prezentacija dogaaja u toku.
Televizija nije samo analogna, jer realni
dogaaj moe da se nadograuje, a ima
tendenciju da apsorbuje sve druge medije
(prisustvo lma, muzike i teleteksta na
malom ekranu). Trikom smanjivanja
(mali ekran) dolazi do iluzionizma
i fantomiziranja sveta. Svet postaje
predstava, a ivot senka, kopija kopije.
Loe utie na ljudski organizam, izaziva
pasivnost i svojevrsnu drogiranost ,odn.
sputava ljudsku kreativnost. Zbog te nar-
kotike disfunkcije, TV zavisnik postaje
zombi jer iskustvo stie posredstvom
TV-a, a ne u stvarnom ivotu. TV je novi
opijum za narod: izbegava se razgovor,
135 Komunikacija i mediji
seks i intelekualni razvoj. TV je zamrznuta
slika jue za sutra. Ne konzumiramo mi TV,
ve TV konzumira nas.
S
avremeni ovek od vremena
gledanja televizije, provede jedino
vie vremena u snu. To je, nesumnjivo,
znak za uzbunu, naroito kada su u pitanju
deca u urbanim aglomeracijama, gde je
neprekidno ukljuen televizor, nezaobi-
lazni ambijentalni uslov. Deca TV poruke
prihvataju uglavnom denotativno, a ne
konotativno, esto ne razlikuju televizijsku
i ziku stvarnost, zbog ega je neophodna
selekcija i redukcija programa. Moda bi
ljudima, a naroito deci trebalo rei: Ugasite
televizore. Nema vie neobrazovanih ljudi,
nema vie visokoobrazovanih. Televizija
sve pretvara u poluobrazovane. Tzv.
vizuelna galaksija dostie vrhunac u okviru
medija mas-komunikacija koji se obino
oznaava kao virtualno komuniciranje.
Inae, sintagma virtualno komuniciranje
potie od pisca naunofantastinih romana
Vilijama Gibsona, koji opisuje virtualnu
stvarnost (virtuel reality), dobivi inspiraciju
pri posmatranju dece, ije su oi non-stop
pripijene za kompjuterske ekrane. Za njih
spoljni svet ne postoji. Oni su uvereni da je
svet iza ekrana stvarni svet.
U
skoro emo moi da komuniciramo
sa vetakim satelitima. kole e
liiti na muzeje, u ijim e se dvoritima
okupljati deca radi druenja i razmene
informacija. Virtualni univerziteti e biti
smeteni u materijalima veliine glave iode.
Etike zajednice potiskivae nadolazee
elektronske, virtualne ili digitalne zajednice.
Neizbeno je pitanje: koliko je stvarnost
doista stvarna? Mrea svih mrea - Internet,
kao i Intranet postepeno preuzimaju Intranet Intranet
edukativnu funkciju, jer je nepovratno
prolo vreme u kome su porodica i kola bili
neprikosnoveni autoriteti u obrazovanju
i vaspitavanju. Klasina kola mora da se
prilagoava novom vremenu, tj. da jaa
svoju informacionu funkciju. Elektronski
udbenici e sve vie zamenjivati tampane
udbenike kao osnovno uilo. Virtualno
komuniciranje postaje naroito znaajno
kod tzv. obrazovanja na daljinu. Evidentno
je jedno da ceo svet postepeno postaje
dinovsko studentsko naselje globalni
kampus.
Komunikacija vetina
pogaanja poruka
K
omunikacija ini sutinu ljudskog
bia. Dominacija ljudske vrste
na Zemlji je ostvarena konstantnom
akumulacijom znanja i iskustava koje su
se prenosile kroz generacije. Ljudska bia
su u stanju da saznaju i tumae svet, da
mu se prilagoavaju, da komuniciraju sa
okolinom i vidu dostavljanja i primanja
poruka i da delotvorno ive. Norbert
Viner je ukazivao ta delotvorno znai biti
uvek dobro informisan. Tenja ka razmeni
informacija je prisutna jo od prvobitne
zajednice i za njeno zadovoljavanje je
razvijen itav niz metoda, od kojih je
internet najnovija. Tehnologija se moe
denisati kao postojee stanje znanja o
nainu izrade i upotrebi orua i opreme.
Unapreenje tehnologije predstavlja opti
poredak stvari i to jo od velike industrijske
revolucije koja se dogodila pre nekih 200
godina. Pod informacionom tehnologijom
se podrazumeva svaki oblik tehnologije,
tj. svaka oprema ili tehnika kojom se ljudi
koriste da bi razmenjivali informacije.
Prva i najznaajnija informaciona revolucija
je primena verbalne komunikacije. To je,
do danas, najepohalniji izum u ljudskoj
civilizaciji. Jezik je zamenio neverbalnu
komunikaciju pre otprilike 400.000 godina.
Pojava govora predstavljala je prvi znaajan
korak u razvoju komunikacija, poto je
136 Informatike (re)evolucije
omoguila prenos iskustva i saznanja.
Ljudsko optenje predstavlja razmenjivanje
razliitih iskustava i energije. U procesu
optenja nii oblici energije se pretvaraju
u vii: govor u misao, zika u duhovnu
i obrnuto. Kljuni korak predstavlja
pojava pisma koja je omoguila prenos
misli i iskustava kroz prostor i vreme (u
budunost, u udaljene krajeve.). Izum
pisma je denitivan iskorak oveanstva
iz ivotinjskog sveta. Pisanjem se misli i
injenice saoptavaju drugima, a najvanije
je da se pisanjem misli pohranjuju i
skladite. ovek, za razliku od ivotinje,
najznaajnije plodove svog uma, ostavlja
potomstvu. U pradoba, u zajednici, koja
jo nije bila razvila podelu rada, ljudsko
pamenje je iz generacije u generaciju
prenosilo steena iskustva (informacije)
i tako ih gomilalo, arhiviralo i uvalo za
nove generacije. U tom nastojanju najvie
su mu pomogli fonetski alfabet, papir i
tamparska maina.
P
roces komunikacija ostvaruje se
preko govora kroz est inilaca:
saoptavalac, primalac, predmetnost,
kanali prenosa, poruka i kod sistem
znakova (simboli). Poaljilac ideje prenosi je
transformacijom u formu koja je razumljiva
primaocu. Prevoenje ideje u prepoznatljiv
oblik je kodiranje kao odreujui oblik
komunikacije, odnosno in oblikovanja
informativnih sadraja u poruku (nivo
simbolike percepcije). U kodiranju najbitniji
elemetni su: jezik, znakovi, simboli i
ritam primanja signala. Momentom
primanja poruke primalac otpoinje proces
dekodiranja presudan in u procesu
komunikacije u smislu obezbeenja
povratne informacije feedback efekat.
Povratna informacija je rekodiranje proces
reciprone razmene informacija.
Ljudska LL komunikacija je vrlo raznovrsna
i moguno je razlikovati:
tradicionalnu komunikaciju, uobi-
ajenu u odreenim sredinama;
profesionalnu komunikaciju, jedno-
smerno, bez povratne informacije;
improvizovanu komunikaciju
dvosmernih ili viesmernih tokova
informacija.
N
ajbri razvoj komunikacije
omoguila je pojava raunara.
Informacione i komunikacione tehnologije
su danas odluujui faktor za poslovni,
socijalni i kulturni ivot drutva.
Doslovno nema ni jednog podruja u
kome raunar nije zauzeo vrsto mesto:
od umetnosti do edukacije, od tehnikog
crtanja do medicine, od upravljanja
saobraajem do protivgradnih radara,
od kuhinje do velikih proizvodnih i
uslunih organizacija, od upravljanja
komunikacijama do integrisanih vojnih
sistema, itd... Informaciona mrea pokriva
danas kompletnu zemaljsku kuglu, ulazi
u svaki dom, svaku fabriku i drutvenu
ustanovu, povezuje kopnena vozila,
avione, brodove i svakog pojedinca.
Istovremeno, kompjuteri se nalaze jedna-
ko kako u velikim bankarskim sistemima,
idustrijskim kompleksima u upravljanju
prometom, tako i u mainama za pranje
rublja, automobilima i dejim igrakama.
Tunija strana ove prie koja preti da
postane euforina, je nepobitna injenica
da se informacioni sistemi ne koriste tamo
gde je njihova primena najpotrebnija, a
to su poslovne komunikacije. Iz godine
u godinu razvijaju se novi naini razmena
informacija ime se stvaraju sve jae i
brojnije interakcije meu ljudima.
Ljudi LL na poetku koriste nove
tehnologije da bi radili ono to inae rade
samo bolje, odnosno bre. Postepeno
poinju da koriste tehnologiju u kreiranju
novih stvari, koje menjaju nain na koji
137 Komunikacija i mediji
radimo i ivimo. Novi stilovi rada i
ivota menjaju drutvo, a u krajnjoj liniji i
tehnologiju. Pet glavnih podruja u kojima
je informaciona tehnologija u potpunosti
promenila dosadanji ivot su:
zamena za kalkulator (Spreadsheet);
zamena za pisau mainu (Text
processor);
zamena za arhivu (Database);
zamena za televizor (Multimedia);
zamena za katalog ( za katalog za katalog World Wide
Web);
P
odruja u kojima je mogue
ostvariti znaajnu prednost nad
konkurencijom ili barem u velikoj meri
poveati efektivnost i ekasnost su:
informaciona tehnologija kao
zamena za telefon i faks (digitalizacija
informacija);
informaciona tehnologija kao
zamena za oveka (umnogome efektivnija
i ekasnija poslovna komunikacija);
I
nternet najnovija virtuelna
institucija doivljava ekstremno
brz razvoj i postaje dominantan medij
za komuniciranje i poslovanje. Internet,
intranet i ekstranet se mogu koristiti na intranet i ekstranet intranet i ekstranet
vie naina, radi sticanja konkurentske
prednosti u korporacijskom okruenju, ali
najznaajnija poslovna inovacija se danas
ogleda u doprinosu komunikaciji, saradnji
i otkrivanju informacija.
Za razliku od eleznice, mree puteva ili
elektriciteta, krajnji proizvod informacione
tehnologije je informacija, koja je osnovna
sirovina za stvaranje znanja. Zatvaranje
te slavine bi dovelo do stvaranja socijalne
pustinje. Putem komunikacije ljudi
razmenjuju i dele informacije, utiu jedni
na druge i razumeju se.
Efektivni i ekasni sistemi informisanja
predstavljaju onu presudnu kariku koja
povezuje visoku tehnologiju i delotvorno
donoenje odluka. Poto su formalne
denicije informacije i znanja prilino
zbrkane, korisno bi bilo da se istakne
sledea razlika:
informacije su podaci kojima je data
odreena struktura (poruke koje se mogu
primiti i razumeti);
znanje su one informacije kojima je
pridruen smisao (informacije u kontekstu,
kojima je pridruen neki sud).

ivimo li u dobu izobilja infor-

macija? (U poslednjih 30-tak godina
proizvedeno je vie informacija nego u
prethodnih pet milenijuma). Oaravajue
je posmatrati eksponencijalni rast Web-
a i kako se svake nedelje pojavljuju sve
novije i fascinantnije informacije. Dananji
studenti bi jednostavno trebali da odu
na neki od pretraivaa na Internetu,
unesu upit Aleksandar Koen i sve e im
biti jasno. Bogatstvo informacija ima za
posledicu siromatvo panje i potrebu
da se ta panja efektivno rasporedi na
ogroman broj izvora informacija. Poto u
informacionom dobu informacije i znanje
nisu retkost nego obilje, kvalitetan procesor
informacija postaje prava vrednost, a kao
to svakodnevna zatrpanost informacijama
pokazuje i retkost. Veiti entuzijasti su
veitim pesimistima ostali duni odgovore
na dva kljuna pitanja:
Prvo pitanje je procena stalnog
odnosa broja informacija koje su na
raspolaganju o odreenoj temi (oblasti) i
broja informacija koje su stvarno korisne.
Drugo pitanje odnosi se na dugo-
rone trendove kvaliteta i pouzdanosti
informacija na WWW-u. Da li emo
uivati u blagodetima pravih, brzih i sve
pouzdanijih informacija, ili e Internetom
preovladati multimedijalni mediokriteti?
138 Informatike (re)evolucije
Postojim,
dakle komuniciram!

ovek ivi najmanje u est dimen-

zija: priroda, drutvo, istorija,
nauka, umetnost i mediji. Ova poslednja
postaje sudbonosna za savremenog oveka
jer ga ini postojeim: dakle postojim
komuniciram. Homo novus je homo
communicans. Parafrazirajui natpis u
Platonovoj akademiji, mogli bismo rei
da na vratima savremenog sveta moe da
stoji: Neka ne ulazi onaj ko ne poznaje
mas-medije! Kultura evoluira od obrade
zemlje do obrade duha, odnosno od
rada u polju do umenosti konverzacije.
Nesporno je ovekovo linerano uzdizanje
kroz materijalnu proizvodnju (materijalna
kultura) i turbulentno uspinjanje kroz
duhovna dobra vrednosti (duhovna
kultura). Osnovna funkcija svake kulture
jeste komunikacija, a osnovno vrednosno
naelo kulture je komunikacija kao nain
ivota. Danas svetom dominira industrijska
ili masovna kultura, koju odlikuje virtualno
komuniciranje preko ekrana i mrea kroz
koje se odvijaju delatnosti i plutajua
komunikacija, od dimnih, do satelitskih
signala.
K
omunikacija je, kao proces optenja
ili sporazumevanja poiljaoca
(komunikatora) i primaoca (recipijenta).
Podrazumeva transfer informacija kao i
dvosmerni tok, povratnu spregu izmeu
primaoca i komunikatora. Osim jezika
kao najpoznatijeg sistema simbola, postoje
brojni kodovi (Morzoeva azbuka je jedan
kodni sistem znakova). Pored logikih
kodova (pojmova) postoje i estetiki
kodovi. Umetnika dela sadre sopstvene
i specine poruke i kodove za njihovo
deifrovanje. ta je kod moda se najbolje
vidi kada se od knjievnog jezika pree
na argon (bundevara ena u bundi,
truleks stari auto i sl.); pri tome ne treba
zanemariti ni ekstralingvistike kodove:
aplauz u pozoritu, zvidanje na stadionu,
paljenje svea i zastava na mitingu,
dremanje na predavanjima, itd. TV i lm
imaju najkompleksnije kodne strukture jer
kombinuju pokretne slike i zvuk.
Izdvajaju se etiri oblika komunici-
ranja: intrapersonalno, interpersonalno,
grupno i masovno. Intrapersonalno
komuniciranje su razgovori sa samim
sobom, ili sa zamiljenim sagovornikom
(razgovor samrtnih, vera u Boga).
Intrapersonalno komuniciranje ne mora
biti samo bezglasno i neverbalno, jer
se upotrebljavaju i sekundarni mediji:
belenice, diktafoni, kompjuteri. Bitno je
da se poklapaju komunikator i recipijent.
Interpersonalno komuniciranje je
najrasprostranjeniji oblik komuniciranja koji
pretpostavlja recipronu razmenu poruka
izmeu dva ili vie subjekata, neposrednim
ili posrednim putem. Moe biti spontano,
uvebano, planirano itd. U krajnjoj liniji
komuniciranje se ipak ui u drutvenim
grupama: porodica, radna grupa, grupa za
igru i sl. Pri grupnom komuniciranju i dalje
imamo mogunost ostvarenja povratne
veze izmeu komunikatora i recipijenta.
Najpoznatiji oblici grupnog komuniciranja
su: (uionica, amteatar, knjievno vee,
politiki forum), teatarsko komuniciranje
(pozorite, opera, balet, cirkus), komuniciranje
na trgu (miting, koncert), komuniciranje u
areni, hali, igralitu ili stadionu (sportski
susreti, utakmice).
M
asovnim komunikacijama ljudski
svet se zarotirao ogromnom
brzinom. Za razliku od svih ostalih vrsta
optenja, ovo je iskljuivo javno optenje.
Sutina masovnih komunikacija jeste
komuniciranje izmeu medijskih
centara i disperzivne publike. Mas
139 Komunikacija i mediji
komunikacija podrazumeva itavu
industriju proizvodaa (pisci, scenaristi,
sponzori, izdavai, snimatelji, reditelji,
montaeri, novinari, reporteri, slikari, publika
itd.) Jedna od osnovnih karakteristika
mas komunikacije je indirektnost.
Poruka se prenosti tehnikim sredstvima
i kanalima, dok komunikator i recipijent
nisu istovremeno prostorno-vremenski
prisutni. Poruka je u principu anonimna,
tj. nije usmerena nekom odreenom
licu. Mas komunikacije su proizvod
mas-kulture, a ova opet informatikog/
potroakog drutva. Raunarska
mrea kao novi medij komuniciranja
nesporno smanjuje mogunosti masovne
manipulacije ljudima, ali poveava uinak
narkotike disfunkcije. Na sceni je ekstaza
komunikacije, a obilje komunikacionih
kanala i izaziva pravu informativnu
meavu. Umesto aktivnosti u stvarnom
ivotu imamo pseudoaktivnost:
kretanje bez pokreta. Zato je budunost
potpuno (ne)izvesna, jer preti opasnost
desocijalizacije pojedinca i dezintegracije
irih socijalnih zajednica. U virtuelnom
svetu istorija, nacionalne granice, kultura
i moral postaju irelevantni. Kompjuter i
razvoj informatike evidentno sve vie
poveava ljudima slobode i konformizam
ivota. S obzirom da je izvan nacionalnih
zakonodavstava, Internet je postao i
idealno trite novih sila sveta. Sajber
kriminal i Internet vode u vrtlog koji lii
na novi Divlji Zapad 21. veka. Kljuna
opasnost da sve ovo ubrzanje i suavanje
vremena i prostora uini pojedinca da
je imobiliziran i izolovan u svojoj
elektronskoj kuici. Elementarnu opas-
nost (zlo)upotrebe podataka prati rizik od
pogreno unetih podataka. Preobraeni
su u nain zatite privatnosti podataka:
skremblovanje, korienje pseudonima i
opreznost pri korienju kreditnih kartica
i brojeva rauna.
D
uhovnost savremenog oveka
odlikuje dva divergentna procesa:
demitologizacija (gase se stari mitovi) i
remitologizacija (ubrzano se raaju novi
ili preporaaju stari mitovi). Izvorite
pseudo-mitova je masovna kultura.
Umesto na nebo, posredstvom masmedija
imaginarno se projektuje na zemlju. ini
se nezaustavljivim ameriki kulturni
imperijalizam (Coca-Cola, Microsoft,
McDonalds, Disney, Hollywood, itd.), koji
uspostavlja novu mondijalistiku religiju.
Klasini mitovi se desakralizuju i ubrzano
troe. Savremeni mit moe biti bilo ta:
npr. detalji ili delovi stvari tzv. slavnih
linosti (pisma, delovi odee, pare smrskanog
automobila i sl.). Svakodnevni ivot oveka
naeg doba koagulira u izobliavanje mita,
pri emu savremeni mitolozi posebno istiu
proces politizacije mitskog, ili bolje reeno
mitologizacije politike.
Izvorno, re manipulacija znai
nu runu obradu nekog predmeta.
Meutim, danas u komunikologiji ona
ima negativnu konotaciju: ispiranje
mozga, kontrola svesti i sl. ivimo u doba
bezlinosti. Svet je prepun velike dece,
koja nisu svesna svog identiteta i integriteta.
Uticaj i kontrola svesti su uvek vei ako se
poruke saoptavaju emocionalnim nego
racionalnim simbolima i tonom. Princip
manipulacije jeste: maksimum ekasnosti
uz minimum svesnosti. Za sadraj poruke,
je esto vanije ono ko nego ono ta. Mase
trae harizmatskog vou, ivog boga.
S obzirom da ovek ivi u sadanjem
savremenom svetu simbola, masama se
najlake manipulie (zlo)upotrebom
simbola. Poruka ne ini samo tekst ve i
kod tekst koji joj daje snagu i ubedljivost.
Poruka se obino ponavlja vie puta, da bi
se smanjio psiholoki otpor manipulaciji.
Manipulacijom se od oveka pravi rob i
robot, pri emu on to projektuje kao vlastitu
potrebu (dobrovoljno ropstvo).
140 Informatike (re)evolucije
an Bordijar upeatljivo dokazuje
i pokazuje da je medijska simulacija i
insceniranje dogaaja klju istorijskog
trijumfa Zapada. Osnovni preduslov ali i
uinak simulacije jeste gubitak reference
iluzija i haos. Zato se simulacija denie
kao ulanavanje stvari koje kao da imaju
neki smisao. To su dogaaji, koji se nisu
dogodili, ve su iscenirani, nameteni
i lairani. Dolazi do inverzije uzroka i
posledice: masmedijska slika postaje
uzrok dogaaja, a ne obratno. Mogunost
manipulacije ljudima i narodima su
stravine. Sve je vie informacija a sve
manje smisla. ovek mora da naui kako da
u plimi poruka dri glavu iznad vode jer ga
zapljuskuje ogromna koliina informacija.
Digitalni svet -
Nova priroda
K
raj XX veka bi mogao biti i kraj
vekovne konanosti, koja je guila i
nametala zakon granica. Ti okovi naprosto
pucaju i razbijaju se. oveku su najzad
na dohvatu neiscrpni izvori informacija,
saznanja i duha. Ve je najavljivan ak i
kraj predistorije u kontekstu novog doba
informatike, koje se prolama na krilima
eksplozije brzog hoda najnovijih tehnologija
kompjutera, odnosno mikroprocesora.
Digitalno doba predstavlja novu
civilizacijsku eru eksplozivnog razvoja:
raunara;
telekomunikacija;
elektronskih medija;
nove kulture;
vetake inteligencije;
Naravno, radi se o uzdizanju koje
nose nove tehnologije globalne slobode,
globalne telekomunikacije. Sve to vodi ka
ujedinjavanju analognog sveta, uz socijalne
i ekonomske tektonske dogaaje velikih
razmera. Materijalni svet (svet atoma)
nadgrauje svet digitalnih informacija
koje prodiru u sve oblasti ljudskog ivota
i rada. Radi se o prelasku iz industrijskog
doba u postindustrijsko informatiko doba.
Dok je industrijska epoha bila otkrie sveta
atoma, sada je informatika mena probudila
duha iz boce preko masovnih medija i
procvata raunara i telekomunikacijske
tehnologije. To nas ve sada ubrzano
pomera prema virtualnoj realnosti. Ono
to se zasigurno prevazilazi i uklanja su
geografska ogranienja. Novi kvalitet
uzdizanja oveka je pomeranje granica u
kretanju kroz prostor i vreme.
Digitalni svet nosi u sebi tri nova
kvaliteta:
decentralizacija,
globalizacija,
harmonizacija.
To su mega-perspektive koji oblikuju
novu ivotnu srednu Digitalnu prirodu.
Ovo nije najnovije otkrie, to je ve
sadanjost na mnogim prostorima i
sferama.
G
lobalna priroda digitalnog
sveta uinie dravne granice
nevidljivim, kao naftalinske kuglice prei
e iz vrstog stanja u gas iz zikog trofeja e iz vrstog stanja u gas iz e iz vrstog stanja u gas iz
u kulu od karata. Prostor je savladan i
osvojen u sve tri dimenzije (3D). Ono to
je relativizovano je zika blizina, odnosno
okolina.
Stvorene su ve i globalne zajednice:
nansijska zajednica,
akademska zajednica,
multinacionalne kompanije
141 Komunikacija i mediji
N
ovo komunikacijsko drutvo
zasnivae se zasigurno na potpuno
novom pristupu veitoj tajni ivota i
stvaranja, koja se esto saima u sintagmi
novog glavnog i odgovornog urednika
ivota i smrti, a to je nauka, tanije nauke.
Od svih nauka, biologija se statusira kao
veoma mona da nastavi eru elektronike
i to upravo omoguujui i potpirujui
plamenove genetskog inenjeringa. U toku
je poniranje u najdelikatnije mehanizme
biologije, odnosno deifrovanje prirodnih
sistema (pre svega sistema ovek Zemlja
Kosmos). Radikalna su pomeranja i
naprosto udesna otkria na planu: zdravlja,
proizvodnje hrane i energije. Sada je ve
sasvim oito da je eksplozija informatike
krajnje sudbonosna za svetske privredne
turbulencije i da e u biti odrediti prol
daljeg razvoja. Mikroprocesori ine slino
onome to je atomska bomba uinila
(ne)moguim - svetski rat, odnosno
najavila: Rat svetova. U tome su sadrane
glavne poluge temeljnog preobraaja ovog
nam poznatog sveta. Metafora promene
sveta sputena je sa neba na onoga koji
misli i vidi sveta. Vie ne postoji samo
jedan Svet, mogu se videti najmanje tri; ali
to nije kraj. Prvi svet ini Materija, on je
empirijski, merljiv i vidljiv. Drugi svet ini
Duh i on je apstraktan, nemerljiv i nevidljiv.
I najnoviji, Trei svet ini Informacija
pravei ga apstraktno empirijskim u crno-
belim prikazima. Tehniko doba nazvano
i tehniki humanizam je sasvim izvesno
postala stvarnost u koju smo se duboko
zapleli. Na sceni su viestruka previranja.
Izdvojiemo kao nosee stubove samo dve
strane ove civilizacijske mene:
tehnoloka revolucija,
globalna revolucija.
T
ehnoloka revolucija je ta koja
proizvodi informatiko drutvo
i danas predstavlja sasvim izvesno
drugu evoluciju. Novo drutvo se okree
savrenstvu prirodnih reenja, odnosno
mora da promeni i prirodu svoje prirode.
ovek e skrenuti sa glavnog puta ako
se ogranii samo na jedan jedini aspekt
budunosti na tehnologiju i ne uzme
u obzir drutvenosti koje se na njoj
temelje. To su znaajna ogranienja, iako
e nauka vladati budunou. Doista, to
jeste magistrala kojom se juri, ali autoput
je daleko iri. Sve to biva mora biti i jeste
u kontekstu drutava, koja se zahuktavaju.
Menja se priroda drutva i ono to je za
ovaj civilizacijski momenat sudbonosno
i neizvesno: menja se odnos prema
prirodi. Informacija nije stav iz naeg
svakidanjeg govora. Ona nije to vest, niti je
to samo poruka. Ona je jedna od tri glavne
komponente prirode: materija energija
informacija. To su kljuni ivotni elementi
civilizacije koja opstaje. Nesporno je da je
tehnologija informacije postala osnovni
inilac ljudskog drutva. Nikada do sada
u ekonomsko i ukupno drutveno tkivo
nije bio ugraen takav ferment koji e ga
iz temelja promeniti. Upravo to e usmeriti
oveka prema novim funkcijama, novoj
sudbini i stvoriti nov ivot. Denitivno je
prolo razdoblje industrijske ekspanzije,
kada su se prirodna bogatstva troila
eksponencijalnim rastom i dola do svog
kraja. Industrijskom drutvu ispreila se
sama priroda. Izvori progresa i drutva
blagostanja postali su kljuan problem.
Pokazalo se da nisu ni neiscrpni ni
neogranieni i utoliko sve to i jeste kraj
jedne istorije kraj civilizacije progresa.
G
lobalna revolucija koja u sebi
integrie i kulturnu i socijalnu
revoluciju stvorie taj Trei svet koji e Trei svet Trei svet
odrediti moda najdublje ono to je G.
Ginter nazvao svet maina. Informacija
je potpuno novi fenomen i to istovremeno
i materijalni i psihiki. Uspostavie tu
novu sferu koja nije ni ziko-materijalna
142 Informatike (re)evolucije
ni subjektivno duhovna, ali jeste prelaz
posredovanja jedne u drugu. To nije vie
samo nauna fantastika da maine misle,
da ue, pamte i doivljavaju nervne
slomove... U toku je miksovanje objektivnog
i subjektivnog, stihijskog i slobodnog,
materijalnog i psihikog. To je momenat
diskontinuiteta civilizacije na raskru. o-
vek se do sada izdvajao, odnosno opstajao
na tronu ivotinjskog carstva i ak posegao
za ulogom Boga stvoritelja ivota na Zemlji,
jer je jedini raspolagao subjektivitetom,
odnosno jedini imao samosvest. Jedini
je osvojio stvaralake porive i time bio
jedinstveno bie u svetu, potpuno slobodan
jer je mogao da prevazilazi svoj program.
Izvesno je da e te granice biti pomerane.
Odigrava se preporod cele civilizacije.
Ubrzana informatizacija drutvenog tkiva
izaziva lanane eksplozije novih potreba, a
na podruju komunikacija i saznanja nove
naine ivota i nova znanja. Drutvo koje
stasava ima sve ire horizonte sve vee
razmere eksponencijalnog rasta. Dogaa
se mutacija oblika prirode ljudskog
rada, to naravno menja i samu utrobu
civilizacije. Izdvojiemo tri kljune poluge
daljeg razvoja: individualno obrazovanje
i to aktivno; preventivna medicina
i to mnoenjem inenjera zdravlja i
informatizacija svakodnevnice - i to na
leima kunog kompjutera. Oito je da
bit informatikog drutva poiva na punoj
utilitarizaciji svakog pojedinca, prema
njegovim sposobnostima. To e otvoriti
provaliju individualizacije, drastino
ojaati line sposobnosti to e sve voditi
radikalnoj ovekovoj mutaciji. To e biti
spektakl individualizma u kontekstu Duha
koji stvara.
I
nformatizacija uspostavlja nemateri-
jalne infrastrukture. S jedne strane to
su informatike memorije u vidu svetskih
centara znanja koji su zajedniki svima
i ukljuuje svakoga na Zemlji. S druge
strane, to su telekomunikacione mree koje
ponitavaju razdaljine i zamenjuju transport
ljudi i proizvoda. Nekada su kljune poluge
bile eleznike i putne mree, a danas su
to mree telekomunikacije, informatike,
informacija, obrazovanja i sve to u
kontekstu novih najnovijih tehnologija.
To su dve strane nove prirode. Granica
ovakvom informatinom drutvu ziki
nema. ovek e se drznuti i proizvesti
sintetiki ljudski mozak. To jeste izazov
koji nosi sa sobom, ne samo opasnosti, ve
i crne take opstanka same ljudske vrste.
Ako se predistorija u kojoj smo do jue bili
oznaeni kao tiranija podsvesnog, onda
e poniranje u ljudski mozak doneti novu
slobodu u drutvu ija e pokretaka snaga
biti inteligencija, a budunost zajednika
svima. Ovo nije ni crna ni bela vizija, ali
jeste jedna od Istina da nemaju anse
takozvani zatvoreni svetovi. Na pomolu
je prva globalna ljudska zajednica i to kao
svetsko drutvo zasnovano na carstvu
univerzalizacije.
Gnu i pingvin Gnu i pingvin, ikone softverske revolucije, , ikone softverske revolucije,
odn. softvera otvorenog koda (GNU/GPL odn. softvera otvorenog koda (GNU/GPL i
OpenSource) OpenSource): znanje mora biti besplatno znanje mora biti besplatno
143 Komunikacija i mediji
Rezime
Lj
udska kultura poinje sa
sposobnou oveka da stvara i
razume
Lj Lj
simbole
Lj Lj
. Ceo svet je postao jedna
simbolika bata - simboliki lavirint svet
simbolike komunikacije.
K
omunikacija ini sutinu ljudskog
bia i predstavlja vetinu
pogaanja poruka. Ljudska bia su
sposobna da saznaju i tumae svet, da
mu se prilagoavaju, komuniciraju sa
okolinom u vidu dostavljanja i primanja
poruka i tako delotvorno ive. Mediji
su postali sudbonosni za savremenog
oveka u toj meri da postojim dakle
komuniciram! Novi kvaliet uzdizanja
oveka je pomeranje granica u kretanju
kroz prostor i vreme. Uobliava se novi
svet koji zadobija i novu ivotnu sredinu
digitalnu prirodu. Oita je predominacija
tzv.tehnikog humanizma iji su nosei
stubovi civilizacije: tehnoloka i globalna
revolucija. To je kraj jedne istorije
civilizacije progresa i poetak nove istorije
globalne ljudske zajednice zasnovane
na zakonu integralnosti i carstvu
univerzalizacije.
Pitanja
Koji su kljuni elementi sveta
simbolike komunikacije?
Koja su tri osnovna tipa -
oblika ljudske komunikacije?
Navedite karakteristike industrijske,
odnosno masovne kulture?
Koja pitanja otvara sama
priroda Interneta ?
Koje su dve kljune revolucije koje se
odvijaju u komunikacijskom drutvu?
Literatura
Miroljub Radojkovi, Branimir
Stojkovi: Informacioni i
komunikacioni sistemi, Clio, 2004.
Luis Alvin Dej: Etika u medijima,
Medija centar, Beograd, 2004.
Ed. Terrellward Bynam & Simon
Rogerson: Computer Ethics and
Professional Responsibillity,
Blackwell Publlishing, 2006.
Linkovi
Open Source Initiative,
www.opensource.org
WikiBooks - ICT4D Books,
Information and Communications
Technology for Development,
http://en.wikibooks.org/wiki/
Category:ICT4D_Books