Bob Blek

PROLETERI SVIH ZEMALJA OPUSTITE SE!

UKIDANJE RADA i drugi eseji o ukidanju rada sa predgovorom autora i specijalnim
antiradnim dodatkom
Prvo tampano i!danje" #ebruar $%%$&
Porodi'na biblioteka br& (
anar)ija* blok +,
II i!danje- RADNA .ER/IJA- $%%01$%%21$%((1 3
I/.4RI
The Abolition of Work an Other E!!a"! - 5oompanics- (260&
#rienl" #ire- Autonomedia- (22$&
Anar$h" After Lefti!%- 7& A& 5& Press- (228&
Anar$h"& Jo'rnal of (e!ire Ar%e- 9+:* (228- 9+,* (226&
;vi i!vorni tekstovi su objavljeni u anti)$o*"ri+ht re<imu&
Be! autorski) prava i prava na prevod i prate=e tekstove&
Prevod- priprema i prate=i tekstovi" Aleksa >olijanin ?A>@
5ektura drugog i!danja" A5EK;ANDRA .4JN4. ?obave!no velikim slovima@
Korektura i sugestije !a drugo i!danje" bata Nea
Drugo i!danje- radna ver!ija& I!mene su uglavnom unete $%%01$%%2- u! neke manje
intrervencije i! juna $%((A pravi radovi tek predstoje&
Prvo tampano i!danje" #ebruar- $%%$&
aleksa&golijaninBgmail&com
)ttp"**anar)ijaCblok+,&net(!en&com*
$
;ADRDAJ
Rekli su o Bobu Bleku- radu- ukidanju rada- itd& ,
I! predgovora i!dava'a !a prvo i!danje -
Predgovor Boba Bleka !a prvo srpsko i!danje .
Bob Blek" Jo malo o EUkidanju radaF /
Ukidanje rada 01
Nema budu=nosti !a radno mesto 20
.eliki Nacionalni Pra!nik 2,
5evaCdesna 31
Anar)i!am i druge prepreke na putu ka anar)iji 32
4dbijanje umetnosti ?o Umetni'kom trajku@ 3,
Umesto #usnota i odlomci i! drugi) tekstova Boba Bleka 34
Bob Blek" Antiradna bibliogra#ija ,-
Bob Blek ili /ato uopte radimoG ,4
Bibliogra#ija- Heb adrese- kontakt -0
;pecijalni antiradni dodatak -2
/aklju'ak -.
Prijatelji -4
:
Rekli su o Bobu Bleku- radu- ukidanju rada- itd&
Iekst !a !adnji) korica prvog i!danja- i!menjen u delu posve=enom aktuelnom premijeru
?$%%$* $%%0@
FJta =e mi ljudska prava ako moram da radimG Eto pravog pitanja nad kojim bi svaka bakica
i! #ona 5a h'%anitarno *ra6o trebalo da se !amisli posle 'itanja Boba Bleka&K L .ojin
Dimitrijevi=- direktor 7entra 5a l8'!ka *ra6a
FBob Blek je nesumnjivo !animljiv i lucidan pisac& Mnoge njegove ideje mogao bi) da
potpiem be! ikakve re!erve& Ili 'ak sve- osim jedne" ukidanja rada& Mi levi'ari smo protiv
ukidanja rada& Naime- ako nema rada- nema ni radnikaA a ako nema radnika- koga =emo
onda mo=i da #arbamoGK L Darko Kora=- bivi potpredsednik vlade Republike ;rbije ?R;@ i
predsednik ;ocijaldemokratske Unije
FIstorija rada obiluje !animljivim epi!odama& Robovlasnici sa juga ;AD insistirali su na tome
da nji)ovi robovi <ive u boljim uslovima nego radnici !aposleni u #abrikama na severu"
robovlasnik je o njima vodio kompletnu brigu- u svim okolnostima- dok su severnja'ki
kapitalisti viak radne snage jednostavno i!bacivali na ulicu&K L Bo<idar Neli=- bivi ministar
#inansija R;- i! nastupa u obra!ovnom serijalu RI; Zani%l8i6a ekono%i8a
F;vako ko ka<e da su ljudi koji %ora8' da rade slobodni ili je la<ov ili budala&K L Miroljub
5abus- bivi predsednik >(8O i autor studije S 6ero% ' 9o+a i !trani kreit
F.reme koje ste proveli rade=i jedina je roba koju nikada ne=ete mo=i da kupite- koliko god da
!araPujete&K L MlaPan Dinki=- >(8O
F4 cini!mu #aista koji su svoje logore smrti ukraavali sloganom koji je i!jedna'avao rad i
slobodu govorimo kao o ne'emu posebno odvratnom& U 'emu je ova nova ideologija- koja
i!jedna'ava rad i Qnormalan <ivotR bitno druga'ijaGK L >or'in ;tojanovi=- :'lt'ra raa- B5I7
(+& decembar $%%(& ?deo teksta odtampan specijalnom tamparskom bojom@
FNiko ne voli da radi- pa ni ja&K L Seda Jovanovi=- predsednik 5iberalno demokratska partije
FNijedan dan u !emlji ;rbiji ne sme da proPe be! Boba Bleka koji kru<i njenim ulicama u
potra!i !a novom <rtvom& /ato smo reili da drugo i!danje UKIDANJA RADA podr<mo i
#inansijski&K L .ojislav Kotunica- premijer R; ?$%%0@
T
Premijerski citat i! $%%$- sa !adnji) korica tampanog i!danja"
FSitajte Boba BlekaUK L /oran NinPi=- premijer R; i autor pam#leta Mo8 r'+; 9ob 9lek
+
I! predgovora !a prvo i!danje Ukian8a raa
?3@ A#irmacija rada danas se sprovodi na druga'iji na'in nego u vreme Engelsa ?Erad je
stvorio 'ovekaK@ ili ubica i! Auvica ?Erad oslobaPaF@& Pitanje gene!e i osloboPenja vie se ne
postavlja& >de god da krenete- 'u=ete kako nad pora<enom gomilom lebdi samo jedna
molitva" da svakodnevni- eg!istencijalni pritisak bude to manji& Iu su i oni koji apu=u" 4-
Bo<e Napretka- udeli nam i neto preko toga- nemoj da si stipsa& ;istem koji je nau'io lekciju
!na da tim skromnim !a)tevima treba nekako i!a=i u susret& Klase nisu ni ukinute- niti
stopljene u jednu" svakoj je samo dodeljen njen deo oping mola ili te!ga ispred& U svim
drugim isparenjima spektakla- svi treba da vide sebe mePu dobitnicima& Io to je i vrapcima
jasno da svaki masivni- industrijski sistem- be! ob!ira da li je re' o kapitali!mu ili o
socijali!mu- mo<e da #unkcionie samo na osnovu rada ogromne armije ve'iti) gubitnika- ne
predstavlja nereiv problem" ionako nemamo kud& 4no to su nekada morale da obe!bede
cele )orde politi'ki) komesara i kolja'a- danas se reava prostom- svakodnevnom-
ekonomskom ucenom& ;ve kota& I najve=i buntovnik mora nekako da napabir'i si=u !a svoj
burek& ;vi !loboni ljudi %ora8' da rade& Io je cena Normalnog Divota" te kratke etnje od
ta'ke A do ta'ke B- kro! prostor koji sa svi) strana !atvaraju rad- !arada i potronja&
Politi'arima ostaje da gase samo manje po<are- jer dobro !naju da =e u uslovima opteg
pristanka na tako de#inisane ciljeve svim protestima nedostajati !ama) i vi!ija& Nji)ovi
ekspertski timovi nala!e se u jo povoljnijem polo<aju" oni mogu mirno da se posvete
pronala<enju novi) na'ina !a akumulaciju mo=i i obradu ljudskog materijala- umesto da se-
kao nji)ovi pret)odnici- rvu s gomilom oko samog koncepta&
Iako je na povrini& ;vetla budu=nost !aklanja ceo vidik& Ipak- niko ne ska'e od sre=e& Jta to
govoriG
Nadam se da =e svima koji se nisu prepo!nali u ovoj posveti- a kojima je ova knjiga !aista
namenjena- tekstovi Boba Bleka pomo=i u ne'emu u 'emu su- verujem- ve= odmakli" u
odbacivanju takve ideje <ivota&
A& >& #ebruar $%%$&
,
Predgovor Boba Bleka !a prvo srpsko i!danje
Esej Ukian8e raa prvi put se pojavio u obliku govora koji sam odr<ao u klubu <orilla <rotto-
jednom od mesta !a E!abavu odrasli)F- u ;an Vrancisku (26(& godine& Iaj govor bio je deo
serije i!laganja posve=eni) nekim vrlo radikalnim temama& ;voju te!u i!lo<io sam ve= u prvoj
re'enici" ENiko ne bi trebalo da radiF i tako odma) isprovocirao one koji su sluaju=i dalje- ali
ne mnogo pa<ljivo- pomislili da je moja ambicija i!noenje moralne osude na ra'un svakog
pojedina'nog <ivotnog i!bora& .lasnik kluba- >eri .orn- koji je kasnije postao policajac-
opisao je ceo dogaPaj kao najgori per#ormans ikada odr<an na tom mestu&
Povodom postera koje sam pravio u okviru svoje Po!len8e Interna$ionale- .orn mi je
savetovao da Enogu nabijem tamo gde su mi ustaF& Ipak- stavio sam je na drugo mesto&
I!bacivanje bu'ne grupe pankera- koji su na moj podsticaj pokuali da uPu besplatno- bila je
samo jedna od diver!ija prirePeni) te ve'eriA a !avrilo se tako to je .orn naredio svojim
gorilama da me prebiju&
U leto (26,& !na'ajno sam korigovao i proirio taj govor u esej- s tim to mi je- mislim- uspelo
da !adr<im neto od originalnog du)a govora& Iekst je prvi put bio objavljen te jeseni u ;an
Vrancisku- kao pam#let& 4d tada je mnogo puta objavljivan- a nala!i se i u mojoj prvoj knji!i
The Abolition of Work an Other E!!a"! ?(260@& Postoji i mnogo prevoda" na #rancuski-
nema'ki- panski- )olandski- italijanski- portugalski- ruski- slovena'ki i gr'ki je!ikA postoji i
jedan #inski prevod objavljen na Internetu& 4d trenutka kada sam ispod teksta ispisao Ebe!
autorski) pravaF- 'itaoci su me u)vatili !a re'A mnoga i!danja pojavila su se be! mog !nanja-
verovatno i mnoga !a koja jo nisam 'uo& Ali- to je- to se mene ti'e- sasvim u redu" uvek
sam tra<io samo da mi se poalje jedna kopija svake publikacije- koje sakupljam da bi)
udovoljio svojoj tatini&
Uprkos nekim !astarelim podacima i re#erencama ?na primer- ta je ostalo od Jugoslavije koju
sam spomenuo na jednom mestuG@- tekst je u mePuvremenu pretrpeo ne!natne ispravke& /a
ra!liku od drugi) eseja na istu temu ?objavljeni) u mojoj knji!i #rienl" #ire- (22$@- ovaj tekst
je ostao prakti'no isti- be! dodatne dokumentacije& Njegov sadr<aj ionako spada u domen
opte po!natog ili lako doka!ivog& I!lo<eni principi ukidanja ?ili- ako )o=ete- trans#ormacije@
rada- slede moje viPenje toga ta je !apravo radA a to viPenje- u osnovi- ne !avisi od novi)
ilustracija i primera- iako njima mo<e biti potvrPeno&
Reakcije su uglavnom bile povoljne& 5judi najra!li'itiji) pro#ila poka!ali su interesovanje i
simpatije" anar)isti- nju ejd<eri- pisci i ljubitelji nau'ne #antastike- pankeri- liberteri- stari )ipici-
mladi !abuanti- 'ak i levi'ari- ali i mnogi radnici neoptere=eni ideologijom i subkulturom&
Kritika je bilo malo- budu=i da se ve=ina moji) neprijatelja ?uklju'uju=i tu i marksiste@
!adovoljila neobu!danim omalova<avanjem ili istresanjem kon!ervativni) kliea& Nikada
nisam tvrdio da u mojim idejama ima neto originalno ?osim mo<da u mom stilu@- ali tvrdim da
sam doprineo da rad 1 sam rad- ne samo najamni rad 1 !a anar)iste postane institucija kojoj
se treba suprotstaviti i koju- ako smo !aista saglasni- treba potpuno osporiti&
Uprkos povremenim kri!ama i EkorekcijamaF kapitali!ma- to ponekad ide i do ra!matranja
tako odbojni) opcija kao to je puna !aposlenost- i danas- kao i pre dvadeset godina- opa<am
isti antiradni trend- kako i!van tako i na samom radnom mestu& Io samo potvrPuje moje
'vrsto uverenje da svaka borba !a osloboPenje i slobodu svakog pojedinca ?kako je mogu=e
0
da se to dvoje ra!dvajaG@- mora u radu prepo!nati sutinsku i mo<da najve=u negaciju
slobode&
Bob Blek- septembar- $%%(&
8
Bob Blek" Jo malo o Ukian8' raa
I! prepiske sa Bobom Blekom- $%%,&
E3 Jto se toga ti'e- ostaje mi samo da citiram D<ord<a 4rvela- koji je rekao- RPiem kako mi
dragoR& Da nisam napisao te tekstove ?odgovor na primedbu da je uglavnom pisao polemi'ke
tekstoveA nap& A& >&@- umesto nji) ne bi) napisao neto konstruktivno- nego verovatno ne bi)
napisao nita& Ali- mogu da piem i druga'ije- kao- na primer- u slu'aju Ukian8a raa& ;amo
moram da budem u pravom raspolo<enju& Kada sam pisao taj tekst- bio sam !aljubljen3
Naravno da ne mislim da sam i!mislio ideju o ukidanju rada& Do toga sam doao na osnovu
mnogi) i!vora- uklju'uju=i i D<ona /er!ana ?stanovao sam kod njega nekoliko nedelja (286-
kada sam se preselio u ;an VranciskoA videli smo se i prole godine ovde u 4lbeniju- a onda i
marta $%%,- na Anar)isti'kom sajmu knjiga u ;an Vrancisku@& Moji kriti'ari su ponekad
govorili da to nije moja ideja& Pa ta ondaU Nikada to nisam ni tvrdio& Neku originalnost sam
pripisivao samo svom stilu&
Ali- ipak sam neto postigao& Iekst Ukian8e raa ?koji- u!gred budi re'eno- nije ni
pretendovao da bude anar)isti'ki@ uspeo je da krituku !=%o+ raa ugradi u anar)isti'ku
agendu- ali i u neke druge& Io je neto to sindikalisti i sledbenici drugi) Rradni'ki)R struja ne
mogu vie da ignoriu- osim ako ne <ele da i) pobedim be! borbe& 4ni me obi'no ignoriu- ali
to je uglavnom !ato to !naju da =e- ako se upuste u polemiku sa mnom- samo skrenuti
pa<nju na mene i pru<iti mi priliku da i) prika<em kao budale- to !apravo i jesu& .idim da i
drugi ljudi raspravljaju o radu- be! na!naka da su ikada 'uli !a moj tekst& Pustio sam tu ideju
da luduje& 4na ne pripada meni& Wo=u da ona pripada svima& 4na ve= pripada mnogima& Moj
poklon 'ove'anstvu&F
Bob Blek- (:& maj $%%,&
6
Uvod
E>odine (888& Akademija u Jalonu na Marni raspisala je nagradni konkurs na temu kako da
se rei problem prosja'enja- koje je sve vie u!imalo ma)a- tako da bude na korist kruni- a
opet i u interesu siromani)& Nagrada je dodeljena eseju 'ije su uvodne re'enice glasile
ovako" R.ekovima se tragalo !a kamenom mudrosti& Mi smo ga pronali& Io je rad& Najamni
rad je i!vor blagostanja !a siromane&R
NagraPeni sastav i! (888& godine !na'ajan je i !bog toga to poka!uje kako se u Vrancuskoj-
'ak i tako kasno- politika prisiljavanja siromani) na rad smatrala !a neto novo& Do sredine
X.III veka- osnovni princip organi!acije a!ila !a siromane u Vrancuskoj bilo je
srednjevekovnoC)ri=ansko s)vatanje da je obave!ni rad ka!na !a gre) ili !a !lo'in&F L Ivan
Ili'- Pra6o na 5a8eni>t6o- str& ($21:% ?RAD- edicija Pe'at- Beograd (26,@
2
Ukidanje rada
Niko ne bi trebalo da radi& Nikada& Rad je u!rok sve bede ovog sveta& ;koro svako !lo koje
vam mo<e pasti na pamet poti'e od rada ili od <ivota u svetu podrePenom radu& Da bismo
prestali da patimo- pre svega treba da prestanemo da radimo&
Io ne !na'i da treba da prestanemo da se bavimo bilo 'ime& Ireba stvoriti nov <ivotni stil-
!asnovan na igri& Drugim re'ima- treba nam ludi'ka
(
revolucija& Kada ka<em igra- mislim
takoPe na !abavu- kreativnost- dru<enje- !ajedni'ki <ivot- mo<da 'ak i na umetnost& Ima
mnogo vrsta igre- koje vrede bar koliko i ona de'ja& Po!ivam na !ajedni'ku avanturu u
uslovima opteg u<ivanja i slobodno isprepletani) ra!li'itosti& Igra nije neto pasivno& ;vako
od nas bi- be! ob!ira na pri)ode i !animanje- sigurno voleo da ima vie vremena !a odmor
nego to mu ina'e sledujeA ali- 'im se malo oporavimo od rada- skoro svi <elimo da radimo
neto& 4blomov i ;takanov su dve strane istog i!li!anog nov'i=a&
$
5udi'ki <ivot je potpuno nepojmljiv u postoje=oj stvarnosti& Utoliko gore po FstvarnostK- tu crnu
rupu koja u sebe usisava i ono malo toga to <ivot ra!likuje od pukog pre<ivljavanja&
/a'udo- a mo<da i ne- sve stare ideologije su kon!ervativne jer veruju u rad& Neke od nji)-
poput marksi!ma i ve=ine anar)isti'ki) struja- toliko veruju u rad da se 'ovek pita nije li to
mo<da !ato to ne veruju ni u ta drugo&
5iberali nam poru'uju da treba okon'ati diskriminaciju u !apoljavanju& A ja ka<em da treba
!avriti sa !apoljavanjem& Kon!ervativci podr<avaju Fpravo na radK& ;lede=i misao
svojeglavog Marksovog !eta Pola 5a#arga- ja se !ala<em !a pravo na lenjost& Kao i
nadrealisti- samo o!biljno- !ala<em se !a punu ne!aposlenost& Irockisti agituju u prilog
permanentne revolucije& Ja sam !a permanentno lumpovanje&
Ali- iako svi ideolo!i !agovaraju ideju rada 1 i to ne samo !ato to <ele da nekom drugom
uvale svoj deo posla 1 oni se ipak 'udno uste<u da to pri!naju& ;premni su da do besvesti
pri'aju o platama- du<ini radnog vremena- radnim uslovima- eksploataciji- produktivnosti-
pro#itabilnosti& Rado =e pri'ati o bilo 'emu- samo ne o sYmom radu&
Ii eksperti- koji se uvek nude da misle umesto nas- retko se odlu'uju da s nama podele svoje
!aklju'ke o radu- iako smo mi ti kojima rad odu!ima najve=i deo <ivota& Ali- !ato =e se i!mePu
sebe uvek rado sporiti oko detalja& ;indikati i poslodavci su saglasni u tome da svoje <ivote
treba da prodajemo u !amenu !a pre<ivljavanjeA sporna je samo cena& Marksisti misle da
ulogu ga!de treba poveriti birokratama& 5ibertarijanci
:
misle da to treba da budu poslovni ljudi&
Veministkinje ne postavljaju pitanje ko je ga!da- sve dok je ga!da <ensko& Naravno- mePu
svim ovim ideodilerima postoje o!biljna neslaganja oko toga kako bi trebalo podeliti plen
1
l''!" lat&- igra ?nap& prev&@
2
4blomov" glavni junak romana Ivana >on'arova Jean an ' ?i6ot' Oblo%o6a ?(6,2@- prototip
mlakog- bur<oaskog dembelana& Aleksej ;takanov" ;taljinov Alija ;irotanovi=- )eroj rada ;ovjetskog
;ave!a i! (2:%Ci) godina& ?nap& prev&@
3
E;amo republikanac koji u!ima droguF- makar prema Bobu Bleku& The Libertarian A! 7on!er6ati6e-
)ttp"**HHH&inspiracZ&com*black*abolition*libertarian&)tml ?Nap& prev&@
(%
vlasti& Kao to je jasno i da niko od nji) ne dovodi u pitanje sYmu vlast i da svi oni <ele da mi i
dalje radimo&
Mo<da se pitate da li se alim ili sam o!biljan& I jedno i drugo& Biti ludista nije isto to i biti lud&
Igra ne mora da bude neo!biljna- iako biti neo!biljan ne !na'i biti povran& Sesto je potrebno
da se neto na prvi pogled neo!biljno s)vati o!biljno& .oleo bi) da <ivot bude igra- ali da je
ulog u toj igri visok& .oleo bi) da ta igra traje ve'no&
T
Alternativa radu nije samo nerad& Biti ludista ne !na'i biti len'uga& Iako veoma cenim
!adovoljstvo dremanja- ono nikada nije tako prijatno kada prekida druga !adovoljstva i
ra!onode- a ne samo radA niti sam spreman da a#irmiem onaj vremenski programirani-
sigurnosni ventil !vani Fslobodno vremeK& Daleko od toga& ;lobodno vreme je nerad u #unkciji
rada& ;lobodno vreme je vreme provedeno u oporavljanju od rada- u gro!ni'avim i
be!nade<nim pokuajima da se !aboravi na rad& Mnogi ljudi vra=aju se sa odmora toliko
iscrpljeni da jedva 'ekaju da se vrate na posao i malo doPu k sebi& >lavna ra!lika i!mePu
rada i slobodnog vremena je u tome to ste na poslu barem pla=eni !a svoje maltretiranje i
umor&
Ne <elim da se ovde igram re'ima& Kada ka<em da rad treba ukinuti- onda to i mislim- samo
to taj stav sada )o=u da obra!lo<im na manje emotivan na'in& Moja minimalna de#inicija
rada je prisilni rad- odnosno prinudna proi!vodnja& 4ba ova elementa su od sutinskog
!na'aja& Rad je proi!vodnja nametnuta ekonomskim ili politi'kim sredstvima- pomo=u igre
tapa i argarepe ?pri 'emu je argarepa samo drugi oblik tapa@& Ali nije svako stvaranje rad&
Rad nikada nije sam sebi svr)a- ve= uvek ima !a cilj neki proi!vod ili neku korist koju
proi!voPa' ?a naj'e=e neko drugi@ <eli da i!vu'e i! njega& Io je rad& De#inisati ga !na'i
pre!reti ga& Ali rad je obi'no i neto gore od toga& Dinamika dominacije svojstvene radu
vremenom se ra!vijala& U ra!vijenim- na radu !asnovanim drutvima- uklju'uju=u tu sva
industrijska drutva- kapitalisti'ka i Fkomunisti'kaK- rad poprima svojstva koja dodatno
naglaavaju njegovu odvratnost&
U kapitalisti'kim !emljama- u jo ve=oj meri nego u Fkomunisti'kimK- gde je dr<ava skoro
jedini poslodavac- rad !na'i !aposlenost- tj& najamni rad- prodavanje sebe u slu<bi nekog
plana& Iako 2,[ !aposleni) Amerikanaca radi !a nekog drugog ili !a neto drugo& U ;;;R-
Kubi- Jugoslaviji- Nikaragvi ili u bilo kom drugom alternativnom modelu koji bi se mogao
navesti- taj procenat i!nosi skoro (%%[& Jedino u ve'ito u!burkanim selja'kim bastionima
Ire=eg sveta 1 Meksiku- Indiji- Bra!ilu- Iurskoj 1 privremeno je o'uvan !na'ajan broj
poljoprivrednika koji i dalje rade u nekoliko milenijuma starim- tradicionalnim aran<manima-
pla=aju=i pore! dr<avi ili !akup nekom para!itskom !emljoposedniku- u !amenu da budu
ostavljeni na miru& Sak i ovaj grubi oblik poslovnog ugovora i!gleda dobro u porePenju s
polo<ajem svi) industrijski) ?i administrativni)@ radnika" svi oni rade u uslovima koji !a)tevaju
podani'ki odnos prema poslodavcu&
Ali- moderni oblici rada imaju jo gore posledice& 5judi ne samo da rade- oni imaju Fradne
!adatkeK& Radnik je obu'en da sve vreme obavlja samo jedan- odrePeni F!adatakK& Sak i ako
taj !adatak sadr<i trunku !animljivosti ?to nije slu'aj sa sve ve=im brojem poslova@-
monotonija njegove obave!uju=e eksklu!ivnosti unitava sav njegov ludi'ki potencijal&
F/adatakK u koji bi mogla biti ulo<ena energija nekoliko ljudi- u ra!umno ograni'enom
vremenu i koji bi jo mogao biti !abavan- postaje teret !a one koji moraju da mu se posvete
+% sati nedeljno- be! prava da uti'u na na'in njegovog i!vrenja- u korist vlasnika koji sa
samim procesom proi!vodnje nema nita& Io je stvarnost sveta rada" svet birokratskog
javaluka- seksualnog maltretiranja i diskriminacije- tupavi) e#ova koji iskori=avaju i
!loupotrebljavaju svoje pot'injene- koji bi po svim racionalnoCte)ni'kim kriterijumima trebalo
((
sami da vode posao& Ali- to je upravo ono na 'emu kapitali!am u stvarnosti insistira"
podrePivanje racionalne maksimali!acije proi!vodnje potrebi da se nad proi!vodnjom ima
potpuna organi!aciona kontrola&
Degradacija koju ve=ina radnika do<ivljava na poslu predstavlja speci#i'an !bir poni<enja koji
se na!iva disciplina& Vuko je taj #enomen prika!ao mnogo slo<enijim nego to !apravo jeste
?@a5irati i ka?n8a6ati& RoAen8e 5at6ora- Prosveta- Beograd (228A nap& prev&@& Disciplina je
skup totalitarni) te)nika kontrole primenjeni) na radno mesto" nad!or- rutinske operacije-
!adati radni tempo- proi!vodne norme- !vono !a po'etak i kraj radnog vremena- itd& Disciplina
je ono to #abrika- kancelarija i prodavnica imaju !ajedni'ko sa !atvorom- kolom i a!ilom !a
umobolne& Re' je o istorijski originalnoj i nepojmljivo u<asnoj pojavi- o ne'emu to preva!ila!i
matu 'ak i takvi) demonski) diktatora i! prolosti kao to su bili Neron- D<ingis Kan i Ivan
>ro!ni& Koliko god da su bili surovi- oni jednostavno nisu raspolagali mainerijom !a tako
temeljnu kontrolu svoji) podanika kakvom raspola<u moderni diktatori& Disciplina je i!ra!ito
dijaboli'an oblik moderne kontrole- sasvim novi oblik prinude- koji bi trebalo to pre odbaciti&
Io je FradK& Igra je neto sasvim drugo& Igra je uvek dobrovoljna& 4no to bi ina'e moglo da
bude igra- 'im postane obave!no postaje rad& Io je o'igledno& Bernije de Koven je igru
de#inisao kao Fukidanje posledicaK& Io je nepri)vatljivo ukoliko treba da !na'i da igra nema
posledice& 4vde ne govorimo o takvoj igri& Ivrditi tako neto !na'i obesmisliti je& ;tvar je u
tome da posledice- ako i) ima- sti<u kao poklon& Igrati se ?aktivnost@ i poklanjati ?odnos@ blisko
su pove!ani- to su dva aspekta istog impulsa- instinkta igre& 4ni dele isti aristokratski pre!ir
prema krajnjem is)odu& Igra' <eli da neto postigne igrom- to je njegov glavni motiv& Ali-
glavna nagrada trebalo bi da bude sama aktivnost- kakva god bila& Neki druga'ije obaveteni
istra<iva'i igre- kao to je Jo)an Wojcinga ?Wui!inga- Ho%o L'en!- (2+2@- de#inie igru kao
aktivnost koja sledi odrePena pravila& Iako veoma cenim njegovu erudiciju- sna<no odbacujem
ovo ograni'enje& Ima mnogo !animljivi) igara koja se !asnivaju na pravilima ?a)- bej!bol-
monopol- brid<@- ali igra mo<e da bude jo mnogo toga& Ra!govor- seks- ples- putovanje 1
ove aktivnosti ne slede pravila- ali su svakako igra& A i sama pravila mogu lako postati
predmet igre- kao i bilo ta drugo&
T
Rad i!vrgava ruglu svaku pri'u o slobodi& /vani'an stav glasi da svi mi imamo pravo da
<ivimo u demokratiji& Neki drugi ljudi- manje sre=ni i manje slobodni- moraju da <ive u
policijskim dr<avama& Ii nesre=nici moraju da se pot'injavaju vladaju=em poretku- 'esto
potpuno samovoljnom& .last i) dr<i pod stalnim nad!orom& Dr<avna birokratija kontrolie 'ak i
najmanje detalje nji)ovog svakodnevnog <ivota& ;lu<benici koji im i!daju narePenja odgovorni
su samo pred viim instancama- dr<avnim ili privatnim& ;vaka pobuna i neposlunost se
ka<njavaju& Dounici redovno dostavljaju svoje i!vetaje nadle<nim organima& ;ve to je- ka<u-
neto veoma loe&
I !aista je tako& ;amo to ovo nije nita drugo nego opis modernog radnog mesta bilo gde u
Americi& 5iberali- kon!ervativci i liberteri- koji lamentuju nad totalitari!mom- obi'ni su
prevaranti i licemeri& U bilo kojoj umerenoj poststaljinisti'koj diktaturi ima vie slobode nego
na bilo kom radnom mestu u Americi& U kancelarijima i #abrikama naila!imo na istu vrstu
)ijerar)ije i discipline kao u !atvoru ili u manastiru& Kao to su Vuko i drugi poka!ali- !atvori i
#abrike pojavljuju se otprilike u isto vreme- a nji)ovi upravnici svesno su ra!menjivali te)nike
kontrole&
Radnik je rob na odrePeno vreme& >a!da je taj koji ti govori kada =e da doPe- kada =e da
ode i ta treba da radi u mePuvremenu& 4n ti govori koliko =e da radi i koliko br!o&
;lobodan je da svoju vlast ispoljava do poni<avaju=i) krajnosti- odrePuju=i- ako <eli- koju
ode=u mora da nosi i koliko 'esto mo<e da ide u \7& 4sim u nekoliko slu'ajeva- ima
($
pravo da te otpusti i! bilo kog ra!loga ili be! ikakvog ra!loga& Jpijunira te preko svoji)
dounika i nad!ornika- prave=i o svakom !aposlenom poseban dosije& ;vaki prigovor
proglaava se !a FneposlunostK- kao da je radnik nevaljalo dete- !bog 'ega ne samo da
mo<e dobiti otka! nego i biti ispraen na ulicu- be! ikakve nadoknade& Be! namere da ovo
po svaku cenu primenim i na nji)- treba primetiti da deca kod ku=e i u koli imaju sli'an
tretman& Io se pravda nji)ovom navodnom ne!relo=u& Jta to govori- ako se ima u vidu da su
nji)ovi vaspita'i i roditelji takoPe radniciG
4vaj poni<avaju=i sistem dominacije upravlja barem polovinom budnog vremena ve=ine <ena
i skoro svi) mukaraca- tokom nekoliko decenija- to jest- najve=im delom nji)ovog <ivota&
;istem u kojem <ivimo mo<emo- u odrePenom kontekstu- s pravom na!ivati demokratijom ili
kapitali!mom ili- jo bolje- industrijali!mom- ali ono o 'emu je !apravo re' su #abri'ki #ai!am i
uredska oligar)ija& ;vako ko tvrdi da su ljudi koji <ive u takvom sistemu slobodni ili je la<ov ili
budala&
Ii si ono to radi& Ako radi neki dosadan- glup- monoton posao- ima sve anse da i sam
postane dosadan- glup i monoton& Rad predstavlja mnogo bolje objanjenje !a narastaju=u
kreteni!aciju koju vidimo svuda oko nas- jer tome doprinosi vie nego 'ak i tako mo=ni
me)ani!mi moroni!acije kao to su televi!ija i obra!ovanje& 5judi kojima se celog <ivota
upravlja- koji se i! kole i!ru'uju pravo na posao- koji <ivot po'inju nad!irani u porodici- a
!avravaju nad!irani u stara'kim domovima- naviknuti su na )ijerar)iju i mentalno robovanje&
Nji)ova te<nja ka ne!avisnosti toliko je !akr<ljala da je stra) od slobode jedna od retki) #obija
koja je u njima racionalno !asnovana& Poslunost kojoj se 'ovek u'i na poslu- vra=a se u
porodicu- gde je obuka i po'ela- reprodukuju=i tako ceo sistem na vie na'ina- na polju
politike- kulture- itd& Kada ljude jednom liite vitalnosti u oblasti rada- oni =e se lako podvrgnuti
)ijerar)iji i dominaciji eksperata i u svim drugim oblastima& Io je ono na ta su navikli&
Ioliko smo uronjeni u svet rada da nismo ni svesni svi) njegovi) posledica& Potrebno je da se
po!ovemo na iskustva spoljni) posmatra'a- i! drugi) epo)a i i! drugi) kultura- da bismo
postali svesni krajnosti i patologije naeg sadanjeg stanja& U istoriji je takoPe postojalo doba
kada je neto poput radne etike bilo potpuno nepojmljivo& Maks .eber je mo<da u pravu kada
pojavu tog koncepta ve!uje !a religuju- posebno !a kalvini!am- koji bi- da se pojavio danas
umesto pre 'etiri veka- bio odma) i sa punim pravom proglaen !a kult& Jta god da je slu'aj-
treba samo da posluamo re'i drevni) mudraca da bismo rad sagledali u odgovaraju=oj
perspektivi& Drevni ljudi su rad videli onakvim kakav stvarno jeste i taj stav je vladao ?be!
ob!ira na upad kalvini!ma@ sve dok ga nije potisnuo industrijali!am 1 iako je i tada bilo
potrebno da nova #ilo!o#ija prvo bude !vani'no objavljena od strane svoji) proroka&
/amislimo !a trenutak da rad ne pretvara ljude u tupave podanike& /amislimo- uprkos svemu
to nam govori psi)ologija i na ta ra'unaju njegovi ideolo!i- da rad nema nikakav uticaj na
#ormiranje karaktera& /amislimo naj!ad da rad nije tako dosadan- iscrpljuju=i i poni<avaju=i
kao to svi !namo da jeste& Sak i tada rad pravi sprdnju od svi) )umanisti'ki) i demokratski)
te<nji- *ro!to 5ato >to na% o'5i%a toliko %no+o 6re%ena& ;okrat je govorio da manuelni
radnici stvaraju loa prijateljstva i postaju loi graPani !ato to nemaju vremena da se posvete
negovanju prijateljstva i ispunjavanju graPanski) obave!a& I bio je u pravu& /bog rada- kakav
god bio- mi stalno gledamo na sat& Jedino to tako!vano Fslobodno vremeK 'ini slobodnim je
to to ga!du ne kota nita& ;lobodno vreme najve=im delom koristimo da bismo se pripremili
!a posao- otili tamo- vratili se ku=i i onda se oporavljali od njega& ;lobodno vreme je
eu#imi!am !a poseban oblik rada- poseban #aktor proi!vodnje- koji podra!umeva ne samo
prevo! do radnog mesta i na!ad o sopstvenom troku- ve= i primarnu odgovornost !a vlastito
odr<avanje i oporavak& Ugalj i 'elik su toga potePeni& ;trug i pisa=a maina ne moraju to da
rade& /ato ne treba da nas 'udi kada Edvard Robinson u jednom od svoji) gangsterski)
#ilmova ka<e" FRad je !a debileUK
(:
I Platon i Kseno#on pripisivali su ;okratu i o'igledno delili sa njim miljenje o destruktivnom
uticaju rada na 'oveka kao graPanina i kao bi=e& Werodot je pre!ir prema radu ve!ivao !a
klasi'nu >r'ku- kada je njena kultura bila na vr)uncu& Mo<emo da navedemo i primer i!
starog Rima- kada 7iceron ka<e da Fsvako ko svoj rad prodaje !a novac u stvari prodaje sebe
i sputa se na nivo roba&K
4vakva otvorenost danas je retka- ali savremena primitivna drutva- na koja ovde ne=emo
gledati sa visine- imala su dovoljno re'iti) predstavnika sposobni) da prosvetle moderne
antropologe& Kapauku i! !apadnog Iriana ?Papua Nova >vineja@- prema svedo'enju
Pospisila- smatraju da <ivot mora da se odr<ava u stalnoj ravnote<i- pa tako rade svaki drugi
dan- posve=uju=i dan odmora Fvra=anju i!gubljenog !dravlja i snageK&
Nai preci su- sve do X.III veka- kada su ve= uveliko bili na putu ka naoj dananjoj sudbini-
imali barem svest o tome ta je i!gubljeno- o nali'ju industrijali!acije& Nji)ova religio!na
odanost F;vetom PonedeljkuK- 'ime je petodnevna radna nedelja bila uvedena e fa$to (,%
do $%% godina pre nego to je bila !vani'no odobrena- bacala je u o'aj vlasnike prvi) #abrika&
Nji)ovim ga!dama trebalo je mnogo vremena da i) podvrgnu tiraniji !vona- pretku dananjeg
'asovnika& U stvari- bile su potrebne jedna do dve generacije da bi se odrasli mukarci
!amenili <enama naviknutijim na poslunost i decom koja su se jo mogla prevaspitati i
oblikovati prema kalupu industrijske proi!vodnje& Sak su i napoli'ari- !a vreme starog re<ima
u Vrancuskoj- imali dosta vremena !a sebe- nakon to bi !avrili sa poslom na imanju
!emljoposednika& Prema 5a#argu ?Paul 5a#argue- Pra6o na len8o!t- (66:@ 'etvrtina #rancuskog
seoskog kalendara bila je posve=ena svetim Nedeljama i pra!nicima- a ruski seljaci o kojima
je pisao Sajanov
+
1 i! drutva koje bi se teko moglo smatrati naprednim 1 takoPe su
posve=ivali plandovanju i!mePu jedne 'etvrtine i jedne petine svi) dana u godini& Potpuno
podrePeni radu- mi se o'igledno nala!imo daleko i!a ovi) na!adni) drutava& Neki mu<ik-
i!rabljivan do besvesti- mogao bi samo da se pita !ato uopte radimo& Irebalo bi i mi&
Da bi se sagledale prave ra!mere neprestanog pogoravanja naeg stanja- potrebno je da
ra!motrimo najranije stadijume ljudskog drutva- kada jo nije bilo vlasti i svojine i kada su
nai preci <iveli kao lovciCsakuplja'i& Wobs je u par re'i !aklju'io da je <ivot tada bio Fprljav-
surov i kratakK& Drugi su pretpostavljali da je <ivot bio neprestana- o'ajni'ka borba !a
opstanak- rat protiv surove Prirode- gde su smrt i propast lako odnosili sve one koji nisu bili
dovoljno spremni da se suo'e sa svim i!a!ovima borbe !a goli <ivot& U stvari- sve je to bila
projekcija stra)a !bog mogu=eg kolapsa centralne vlasti nad !ajednicama nenaviknutim da
<ive druga'ije- kao to je to bilo u Wobsovoj Engleskoj !a vreme graPanskog rata& Wobsovi
savremenici su se ve= bili susreli sa alternativnim drutvenim modelima i druga'ijim na'inima
<ivota- posebno u ;evernoj Americi- ali su isto tako bili suvie udaljeni od nji)ovog iskustva
da bi i) pravilno ra!umeli& 5judi i! ni<i) slojeva- kojima je na'in <ivota Indijanaca bio bli<i-
bolje su s)vatali o 'emu je re'& Iokom celog X.II veka engleski doseljenici su be<ali u
indijanska plemena ili su- ako bi bili !arobljeni u ratu- odbijali da se vrate u kolonije& ; druge
strane- broj indijanski) prebega u naseobine belaca mogao bi se uporediti s brojem Nemaca
koji su Berlinski /id preskakali sa !apadne strane&
F4pstanak najsposobniji)K- glavna parola darvini!ma u tuma'enju Iomasa Wakslija- vie je
govorila o ekonomskim uslovima viktorijanske Engleske nego o prirodnoj selekciji- to je
anar)ista Kropotkin doka!ao u svojoj knji!i U!ajamna pomo=" Vaktor evolucije ?(2%$@&
Kropotkin je bio prirodnjak kome se uka!ala sjajna prilika !a terensko istra<ivanje tokom
slu<be u ;ibiru& 4n je dobro !nao ta govori& Kao i ve=ina drutveni) i politi'ki) teorija- tako
4
A& .& Sajanov" ruski ekonomista- po!nat po radovima o ekonomiji i tradicionalnoj organi!aciji ruskog
sela& U)apen (2:%& posle 'ega mu se gubi svaki trag& Na njegov rad osvr=e se i Maral ;alins
?Mars)all ;a)lins@ u svojoj knji!i Stone A+e E$ono%i$! ?(28$@- u poglavlju The (o%e!ti$ Moe of
Pro'$tion& ?nap& prev&@
(+
se i pri'a Iomasa Wobsa i njegovi) naslednika- mo<e slobodno pri)atiti kao jedva prikrivena
autobiogra#ija&
Antropolog Maral ;alins je prou'avaju=i podatke o savremenim lovcimaCsakuplja'ima sruio
ovaj )obsijanski mit u 'lanku pod naslovom The Ori+inal Affl'ent So$iet" ?Prvobitno drutvo
blagostanja- PoroiBna biblioteka br& :@& Ii ljudi rade mnogo manje nego mi- a nji)ov rad se
teko mo<e ra!dvojiti od onoga to na!ivamo igrom& ;alins je !aklju'io da Flovci i sakuplja'i
rade mnogo manje nego mi- a da je potraga !a )ranom- umesto neprestano lutanje-
uglavnom povremena aktivnost- sa dosta slobodnog vremena& MePu njima je !abele<en u
proseku najve=i broj sati dnevnog sna u odnosu na bilo koji drugi tip drutva&K
Rade u proseku 'etiri sata dnevno- ukoliko se ta aktivnost uopte mo<e na!vati radom& Nji)ov
FradK- sa naeg stanovita- predstavlja naj'e=e vrlo specijali!ovanu delatnost koja u velikoj
meri upoljava #i!i'ke i intelektualne mogu=nostiA prost #i!i'ki rad- u iole ve=im ra!merama-
ka<e ;alins- mogu= je samo u industrijskom sistemu& Iako je !adovoljena ilerova de#inicija
igre- kao jedine aktivnosti u kojoj 'ovek u potpunosti ostvaruje svoju ljudskost kro! punu FigruK
sa obe strane svoje prirode- miljenjem i ose=anjem& Igra i sloboda- to se ti'e proi!vodnje-
ovde idu ruku pod ruku& Sak je i Marks- koji je ?u! sve dobre namere@ pripadao panteonu
Proi!vodnje- primetio da Foblast slobode ostaje nedosti<na sve dok se ne prePe ta'ka u kojoj
se rad odvija pod teretom nu<de i spoljne koristi&K 4n nikada nije mogao da potpuno pri)vati
ono to ovo sre=no stanje stvari !apravo podra!umeva 1 ukidanje rada& Naj!ad- bilo bi malo
'udno u isto vreme biti !a radnike i !a ukidanje rada& Ali- ako on to nije mogao- mi mo<emo&
Ie<nja da se u odnosu na ideju o <ivotu be! rada ide napred ili na!ad- jasno se uo'ava u
svakoj o!biljnoj drutvenoj ili kulturnoj istoriji preindustrijske Evrope& Io je slu'aj sa knjigama
kao to su En+lan in Tran!ition- ?Dorot)Z >eorge- (2,:@ i Po*'lar 7'lt're in Earl" Moern
E'ro*e ?Peter Burke- (286@& Dobar primer je i esej Danijela Bela Work an It! (i!$ontent!&
Io je- verujem- prvi tekst koji je tako opirno govorio o Fpobuni protiv radaK i koji bi- da je bio
s)va=en- predstavljao !na'ajnu korekciju popustljivosti koja je odlikovala !birku radova u kojoj
se taj esej prvi put pojavio- The En of Ieolo+" ?(20$@&
Kao to Bel prime=uje- Adam ;mit je u The Wealth of @ation! ?Bogatstvo Naroda@- u! sav
svoj entu!ija!am !a tr<ite i podelu rada- bio mnogo svesniji i iskreniji povodom one druge-
surovije strane rada- nego to su to Ejn Rand- ekonomisti 'ikake kole ili bilo koji od njegovi)
moderni) epigona& Adam ;mit prime=uje"
FRa!umevanje polo<aja najve=eg broja ljudi neminovno pola!i od nji)ovog svakodnevnog
!aposlenja& Sovek koji 'itavog <ivota i!vodi nekoliko prosti) operacija nije u prilici da ra!vije
svoj du)& 4n po pravilu postaje onoliko glup i !atucan koliko je to samo mogu=e&K
4vde je- u nekoliko neuvijeni) re'i- sa<eta sva moja kritika rada& Bel je- u svom eseju
pisanom (2,0- u !latno doba Aj!en)auerove vladavine i imbecilnog ameri'kog
samo!adovoljstva- identi#ikovao ovaj poreme=aj koji i!mi'e svakoj kontroli i koji- od (28%Ci)
pa na dalje- nijedna politi'ka struja nije uspela da uklopi u svoj program& 4n se ne pojavljuje
ni u kalkulacijama neoliberalni) ekonomista- kao to su Milton Vridman- Marej Iortbard-
Ri'ard Po!ner- !ato to- re'eno je!ikom junaka /ve!dani) sta!a- Fnije i!ra'unljivK&
Ako ove primedbe- i!nete u ime slobode- nisu ubedile )umanisteprakti'are- ali ni one iskreno
!abrinute- tu je obilje drugi) koje je nemogu=e ignorisati& Rad tetno uti'e na vae !dravlje-
da po!ajmim naslov jedne knjige& U stvari- re' je o pravom genocidu& Rad je najve=i masovni
ubica& Direktno ili indirektno- rad ubija ve=inu vas koji 'itate ove redove& I!mePu (+&%%% i
$,&%%% radnika u ovoj !emlji pogine na poslu svake godine& Preko dva miliona biva trajno
onesposobljenoA $%C$, miliona biva povrePeno& 4vi podaci se !asnivaju na veoma
kon!ervativnim tuma'enjima pojma Fpovreda na raduK& /ato tu nije ura'unato ,%%&%%%
(,
slu'ajeva pro#esionalni) oboljenja godinje& Jednom sam prelistavao knjigu o pro#esionalnim
bolestima koja je imala preko (&$%% strana- a koja jedva da je !agrebala povrinu 'itavog
problema& Dostupne statistike ra'unaju o'igledne slu'ajeve kao to je (%%&%%% ruadara sa
bolestima plu=a- od koji) svake godine umre oko +&%%%& 4no to statistike ne spominju su
desetine miliona ljudi kojima rad drasti'no skra=uje <ivotni vek- to naj!ad i jeste de#inicija
)omicida& U!mimo samo primer lekara koji rade sve do smrti- u svojim kasnim ,%Ctim& Ili sve
druge ovisnike o radu&
Ako vas va posao jo nije ubio ili obogaljio- jo uvek ste na dobrom putu da vam se to
dogodi" bilo dok idete na posao- ili se vra=ate sa posla- ra!miljate o poslu ili pokuavate da
!aboravite na njega& .e=ina <rtava automobilski) nesre=a je ili bila na nekom putu ve!anom
!a posao ili je nastradala !bog oni) koji su radili neto& 4vaj sve du<i spisak <rtava treba
proiriti <rtvama automobilskog i industrijskog !agaPenja- kao i slu'ajevima alko)oli!ma i
narkomanije u!rokovani) radom& Rak i sr'ana oboljenja su moderni poreme=aji 'iji je u!rok-
direktno ili indirektno- opet rad&
Rad institucionali!uje ubijanje kao na'in <ivota& Na Kmere gledamo kao na ludake koji
istrebljuju jedni druge- ali !ar smo mi neto druga'ijiG Pol Potov re<im je bar imao vi!iju- ma
koliko pomu=enu- o nekakvom egalitarnom drutvuA a mi ubijamo ljude u ?najmanje@
milionskim brojkama samo !ato da bismo pre<ivelima prodali jo po neki )amburger ili
kadilak& +%C,%&%%% ljudi koji svake godine poginu u automobilskim nesre=ama su <rtve- a ne
mu'enici& 4ni su umrli ni !bog 'ega- ili ta'nije- !bog posla& A posao svakako nije neto !bog
'ega bi vredelo umreti&
Dr<avno kontrolisana ekonomija nije reenje& Rad je 'ak opasniji u !emljama dr<avnog
socijali!ma& Na )iljade ruski) radnika bilo je ubijeno ili povrePeno tokom i!gradnje
moskovskog metroa& Pri'e o dobro !atakanim nuklearnim nesre=ama irom Rusije- u
odnosu na koje nesre=e u Iimes Beac) i I)ree Mile Island
,
i!gledaju kao kolske ve<be i!
protivva!dune odbrane- stalno se obnavljaju&
; druge strane- od deregulacije- sada veoma u modi- ne=e biti nikakve koristi- samo jo ve=e
tete& ;a stanovita !dravlja i be!bednosti ?da ne navodimo ostale kriterijume@ rad postaje
sve opasniji to se ekonomija vie pribli<ava stanju potpune deregulacije& Istori'ar Jud<in
Penove!e ?Eugene >enovese@ ubedljivo je doka!ao da su najamni radnici u #abrikama na
severu ;AD i u Evropi bili u gorem polo<aju nego robovi na planta<ama Juga 1 na 'emu su
insistirali i !agovornici robovlasnitva u periodu pre graPanskog rata& ;a stanovita
proi!vodnje- skoro da je svejedno kakav =e dogovor i!mePu sebe posti=i birokrate& 4!biljno
podi!anje sigurnosni) i !dravstveni) standarda u ovoj oblasti- kao to to u teoriji predla<e
4;WA ?4ccupational ;a#etZ and Wealt) Administration@- verovatno bi dovelo ekonomiju u
stanje mirovanja& 4vaj pristup se na'elno podr<ava utoliko pre to niko ne predu!ima nita da
bi se najve=im teto'inama stalo !a vrat&
T
;ve to sam do sada rekao ne bi trebalo da bude sporno& Najve=em broju !aposleni) je muka
od posla& Uo'ava se sve ve=i broj slu'ajeva odsustvovanja sa posla- pronevera- kraPa-
sabota<a- divlji) trajkova- a najvie 1 !abuavanja& Io mo<da vodi ka jednoj svesnoj- a ne
samo nagonskoj pobuni protiv rada& Ipak- uverenje koje preovlaPuje- kako mePu ga!dama i
nji)ovim agentima- tako i mePu samim radnicima- jeste da je rad kao takav nei!be<an i
neop)odan&
5
Iimes Beac)- Misuri- gradi= evakuisan (26:& !bog velike koncentracije dioksina u obli<njim
deponijama- posle 'ega je usledila evakuacija stanovnitva sa jo ,% lokacija irom dr<ave& I)ree Mile
Island- Pensilvanija- najve=a po!nata nuklearna nesre=a u ;AD ?(282@A evakuisano oko $%%&%%% ljudi&
?nap& prev&@
(0
;a tim se uopte ne sla<em& Danas je mogu=e ukinuti rad i !ameniti ga u svemu gde on slu<i
ne'emu korisnom- 'itavim spektrom novi)- slobodni) aktivnosti& Ukidanje rada !a)teva akciju
na dva nivoa- kvantitativnom i kvalitativnom& ; jedne strane- u kvantitativnom smislu- mora se
drasti'no sre!ati sam obim rada& U ovom trenutku najve=i deo rada je potpuno beskoristan ili
tetan i toga se treba to pre reiti& ; druge strane 1 i to je klju'ni momenat koji predstavlja
revolucionarno novo usmerenje 1 ono malo korisnog rada to ostaje treba u!eti i preobra!iti u
aktivnost najsli'niju igri ili doma=oj radinosti- koja se obavlja kao ra!onoda- nera!lu'ivoj od
ostali) prijatni) aktivnosti- osim po tome to !a krajnji re!ultat ima neki koristan proi!vod& Io
je sigurno ne=e u'initi manje privla'nom& Iako se rue sve veta'ke barijere koje mePu
ljudima podi<u vlast i svojina& Kreacija bi kona'no mogla da postane rekreacija& A mi bismo
kona'no mogli da jedni na druge gledamo be! stra)a&
Ne tvrdim da se ve=i deo problema rada mo<e reiti na ovaj na'in& Ali- to samo !na'i da
najve=i deo tog problema nije vredan reavanja- ve= samo ukidanja& ;amo mali deo ukupnog
obima rada slu'i ne'emu korisnom- to nije odbrana i reprodukcija sistema koji po'iva na
radu i njegovoj politi'koj i !akonskoj sviti& 9raCa <'%an ?Paul i Percival >oodman;
7o%%'nita!; (2+0@ !' i5raB'nali a !6e+a -D 'k'*no+ obi%a raa E a ta8 *ro$enat bi; ako 8e
taBan; ana! %orao biti 8o> %an8i E 5ao6ol8a6a na>e %ini%alne *otrebe 5a hrano%;
oe6an8e% i !tano6an8e%F Gak i ako o6o *rih6ati%o !a%o kao akae%!k' *ro$en'; !'>tina
n8iho6e *or'ke 8e *ot*'no 8a!na& irektno ili inirektno; na86eCi eo raa !l'?i ne*roi56oni%
$il8e6i%a; *re !6e+a tr+o6ini i r'>t6eno8 kontroliF I! bud<aka u kojem se kriju slepi mievi-
ovako bismo na svetlost dana isterali desetine miliona prodavaca- vojnika- menad<era-
pandura- dilera- popova- bankara- pravnika- u'itelja- !emljoposednika- gorila- reklamd<ija i
sve one koji rade !a nji)& Na ovaj na'in- ra'unaju=i na e#ekat lavine- svaki put kada sredite
nekog od ti) veliki) trutova- oslobaPate njegove sluge i one ispod nji)& Iako se- usput- ukida
'itava ekonomija&
Pribli<no +%[ !aposleni) 'ine bele kragne- od koji) se ve=ina bavi najdosadnijim i
najidiotskijim poslovima koji se mogu !amisliti& Sitave industrije- kao to su osiguravaju=a-
bankarska- nekretnine ?da navedem samo neke@- !asnivaju se na prometu beskorisni) papira&
Nije slu'ajno da tercijarni sektor 1 usluge- neprestano raste- dok sekundarni 1 proi!vodnja-
stagnira- a primarni 1 poljoprivreda- skoro nestaje& Budu=i da rad isklju'uje sve one 'iju vlast
osigurava- radnici se sve vie pomeraju od relativno korisni) do relativno beskorisni) poslova-
to je samo jedna od mera kojima se osigurava vladaju=i poredak& Bilo ta je bolje nego nita&
Io je ra!log !bog 'ega ne mo<ete da idete ku=i kada svoj posao obavite ranije& 4ni <ele vae
vreme- da ono pripada njima- iako od toga jedva da imaju neku korist& Ako to nije istina- kako
to da je prose'na radna nedelja u poslednji) pedeset godina skra=ena !a svega neto vie od
pet minutaG
Poslu<imo se sada ovim lepim mesarskim no<em da bismo se reili i svega ostalog& Nema
vie vojne industrije- nuklearni) postrojenja- veta'ke )rane- )igijenski) de!odoransa& I
kona'no- ni pomena od automobilske industrije& Po neka ;tenlijeva parnja'a ili stari VordCI
mogli bi da poslu<e- ali to je sve& Autoeroti!am- od kojeg <ive takva legla !ara!e kao to su
Detroit i 5os AnPeles- jednostavno ne dola!e u ob!ir& I tako smo- a da nismo uradili nita
posebno- reili energetsku i ekoloku kri!u- kao i 'itav ni! drugi)- ina'e nereivi)- drutveni)
problema&
Moramo- naj!ad- da raskrstimo i sa onim daleko najrairenijim !animanjem- s najdu<im
radnim vremenom- najni<om nadnicom i ubedljivo najdosadnijim& Mislim na voPenje
doma=instva i podi!anje dece&
Ukidanjem najamnog rada i uvoPenjem pune ne!aposlenosti potkopava se seksualna podela
rada& Nukleus porodice- onakve kakvu !namo- predstavlja nu<an oblik prilagoPavanja podeli
(8
rada koju name=e moderni najamni rad& ;viPalo se to nekom ili ne- ali u poslednji) (%% ili 'ak
$%% godina smatralo se ekonomski racionalnim da mu< donosi ku=i meso- a da <ena obavlja
sve prljave i glupe poslove- da bi mu na kraju dana udelila jedino par'ence raja na koje u
ovom surovom svetu mo<e da ra'una& Jto se dece ti'e- bilo je normalno ispraiti i) u
koncentracione logore !a mlade- !vane kole- pre svega !ato da ne bi mami kvarili #ri!uru- a
da opet budu pod kontrolom- u'e=i se poslunosti i ta'nosti- neop)odnim !a budu=e radnike&
Kada bismo se otarasili ovog patrijar)alnog kliea- otarasili bismo se i nukleusa porodice 'iji
nepla=eni Frad u senciK- kako ga na!iva Ili'- 'ini sistem najamnog rada mogu=im- a koji opet-
primarno- rad u senci 'ini nu<nim& 4predeljivanje !a ovu antinukleus strategiju !na'i ukidanje
detinjstva i !atvaranje kola& U ovoj !emlji ima vie ve'iti) studenata nego radnika sa punim
radnim vremenom& Nama su deca potrebna kao u'itelji- a ne kao u'enici& Nji)ov doprinos
ludi'koj revoluciji mo<e biti ogroman- jer ona !naju bolje od nas ta je to igra& 4drasli i deca
nisu identi'ni- ali u druga'ijem mePusobnom odnosu mogu ste=i jednaka prava& ;amo igra
mo<e da premosti ja! i!mePu generacija&
Jo se nisam dotakao mogu=nosti ukidanja ono malo rada to preostaje u oblasti
automati!acije i kibernetike& ;vi ti nau'nici- in<enjeri i te)nolo!i- osloboPeni dosadnog
istra<ivanja !a potrebe vojne industrije ili i!miljanja na'ina !a br!o !astarevanje novi)
proi!voda- ima=e puno prilike da se !abave tra<enjem reenja !a eliminaciju umora- dosade i
ri!ika i!- na primer- rudarskog posla& Nema sumnje da =e prona=i i ra!ne druge !animljive
probleme& Mo<da =e kona'no instalirati neki globalni- sveuklju'uju=i multimedijalni sistem
komunikacije ili osnovati svemirske kolonije& Mo<da& 5i'no- nisam !ainteresovan& Nemam ni
najmanju <elju da <ivim u nekakvom raju na dugmi=e& Ne <elim da robotirobovi rade sve
umesto mene& Delim da to radim sam& Jto se ti'e utede ljudskog rada- mislim da bi se !a
odgovaraju=u te)nologiju moglo prona=i neko mesto- ali skromno& Istorijska i preistorijska
iskustva u tom pogledu nisu mnogo o)rabruju=a& ;a pomeranjem proi!vodne te)nologije od
lova i sakupljanja ka poljoprivredi i industriji- obim rada se pove=avao- dok su ljudsko ume=e i
samoodrePenje opadali& Dalji ra!voj industrije samo je dodatno naglaavao ono u 'emu je
Wari Brejvermen video degradaciju rada& Inteligentni posmatra'i su toga oduvek bili svesni"
D<on ;tjuart Mil je rekao da svi i!umi !a !amenu ljudskog rada nisu 'oveku utedeli nijedan
sekund slobodnog vremena& Najve=i te)no#ili 1 ;enC;imon- Komt- 5enjin- B& V& ;kiner 1 bili su
u isto vreme neskriveni autoritarci- drugim re'ima- te)nokrate& Irebalo bi da sa mnogo vie
opre!a do'ekujemo ono to nam obe=avaju kompjuterski mistici& Ii ljudi rade kao blesavi&
Ako bude po nji)ovom- sve su anse da =e tako biti i sa nama ostalima& Ali- ako su spremni
da svoje predloge iskreno stave u slu<bu ljudski) ciljeva- mo<da bi i) trebalo sasluati&
T
4no to <elim jeste da rad postane igra& Prvi korak ka tome je da se odbace pojmovi radnog
!adatka i posla& Sak i aktivnosti koje sadr<e neki ludi'ki potencijal najve=im delom ga gube
kada se svedu na rad koji su odrePeni ljudi- i samo ti ljudi- primorani da obavljaju kao svoju
isklju'ivu delatnost& U sistemu permanentnog nerada- bi=emo svedoci raPanja novog /latnog
Doba Diletanata pred kojim =e Renesansa mo=i samo da se postidi& .ie ne=e biti posla-
samo ra!ni) stvari koje ljudi rade- jer tako <ele&
Iajna pretvaranja rada u igru- kao to je to poka!ao Vurije- sastoji se u organi!ovanju korisni)
aktivnosti koje ra!li'iti ljudi- u ra!li'ito vreme- vole da obavljaju& Da bi se nekim ljudima
omogu=ilo da se bave ne'im u 'emu u<ivaju- dovoljno je ukloniti sve iracionalnosti i
i!opa'enja koje optere=uju te aktivnosti kada se svedu na rad& Na primer- voleo bi) da se
malo vie ?ali ne previe@ aktiviram na polju nastave& Ali- niti <elim da sa u'enicima budem u
autoritarnom odnosu- niti da !bog tog posla podila!im nekom bednom sitni'aru&
(6
Drugo- ima stvari koje ljudi vole da rade s vremena na vreme- ali ne previe dugo- a sigurno
ne stalno& Mo<da =e vam se svideti da 'uvate decu nekoliko sati- jer volite nji)ovo drutvo- ali
svakako ne koliko i nji)ovi roditelji& U mePuvremenu- roditelji =e tu priliku iskoristiti da se malo
posvete sebi- ali opet ne predugo jer =e ubr!o po<eleti da vide ta je sa nji)ovom decom&
Upravo ove ra!like mePu pojedincima 'ine <ivot slobodne igre mogu=im& Isti princip va<i i !a
mnoge druge aktivnosti- posebno one koje se odnose na osnovne ljudske potrebe& .e=ina
ljudi u<iva u pripremanju jela kada se time bavi u slobodno vreme- ali ne i kada to mora da
obavlja kao redovan posao&
Ire=e- ali ne i manje va<no- neke stvari koje mogu biti neprijatne- kada i) obavljate sami- u
nepovoljnom okru<enju ili po ne'ijem narePenju- postaju prijatne- barem na neko vreme- kada
se te okolnosti i!mene& 4vo- u i!vesnoj meri- verovatno va<i !a sve poslove& .etinu koja se
ina'e rasipa ljudi mogu ulo<iti pretvaraju=i u igru 'ak i one najodbojnije poslove& Aktivnosti
koje su nekima privla'ne- ne moraju uvek biti privla'ne i drugima- ali svako- makar
potencijalno- poseduje ra!li'ita interesovanja- kao i interesovanje !a samu ra!nolikost&
4tprilike kao po onoj narodnoj- Fsve po maloK ili barem jednom& Vurije je bio majstor
spekulacije na temu korisnog usmeravanja devijantni) i perver!ni) li'nosti u
postcivili!acijskom drutvu- koji je on na!ivao Warmonija& ;matrao je da bi Neron u takvom
drutvu bio sasvim pri)vatljiv da mu je kao detetu bilo omogu=eno da svoju <eP !a krvlju
!adovolji rade=i neko vreme u klanici& Deca koja u<ivaju u valjanju u blatu i praini mogla bi
da se organi!uju u Fmale )ordeK koje bi 'istile klo!ete i sakupljale sme=e- !a ta bi oni
najistaknutiji dobijali i odgovaraju=a odlikovanja& Ne insistiram na ovim primerima- ve= na
principu koji stoji i!a nji)- a koji se- po mom miljenju- kao posebna dimen!ija savreno
uklapa u emu sveobu)vatnog- revolucionarnog preobra<aja& Ireba imati u vidu da nije stvar
samo u tome da poPemo od poslova kakvi su danas i da im samo dodelimo prave ljude- koji
bi se u suprotnom ra!vili u manijake&
Ako te)nologija u svemu ovome treba da igra neku ulogu- onda je to manje na planu
automati!acije- a vie u otvaranju novi) oblasti rekreacije& Mo<da se ponovo okrenemo
!anatima- koje je .iljem Moris smatrao verovatnim i po<eljnim i!vorom komunisti'ke
revolucije& Umetnost bi kona'no bila preoteta od snobova i kolekcionara i tako ukinuta kao
posebno odeljenje !a !abavu elitne publike- a njeni kvalitet i lepota vra=eni u <ivot odakle i) je
prognala podela rada& >r'ke urne o kojima su pisane ode i koje se u mu!eju dr<e pod
staklenim !vonima- u svoje vreme bile su kori=ene kao posude !a maslinovo ulje& ;umnjam
da nae upotrebne predmete o'ekuje takva budu=nost ili 'ak bilo kakva& U svetu rada ne
mo<e se govoriti o napretku& Upravo je suprotno& Jto se ostalog ti'e- ne treba da oklevamo
da i! prolosti u!memo ono to nam ona nudi" drevni time ne gube nita- a mi smo samo na
dobitku&
T
Ponovno otkri=e svakodnevnog <ivota !a)teva da odemo s one strane granica ucrtani) na
naim mapama& U tom smislu- postoji mnogo vie podsticajni) spekulacija nego to ve=ina
ljudi pretpostavlja&
4sim Vurijea i Morisa- i nekoliko alu!ija kod Marksa- tu su dela Kropotkina- anar)osindikalista
Patoa ?Pataud@ i Pu<ea ?Pouget@- stari) anar)okomunista ?Berkman@ i novi) ?Buk'in@&
7o%%'nita! bra=e >udmen sadr<i obilje ilustracija o mogu=im oblicima drutvenog <ivota i
organi!acije- kada se drutvo okrene stvarnim ljudskim potrebama& 4sim toga- neto se mo<e
nau'iti i od !agovornika alternativni)Cprigodni)Cneposredni)Ckomunalni) te)nologija- kao to
su E& V& Juma)er- a pre svega Ivan Ili'- posebno ako isklju'imo nji)ove maine !a pravljenje
magle&
(2
Iu su !atim dela situacionista- kao to je Re6ol'$i8a !6akone6no+ ?i6ota Raoula .aneigema
i tekstovi i! antologije Sit'a$ioni!tiBke interna$ionale" uvek tako nemilosrdno lucidni i
nada)njuju=i- iako im nikada nije uspelo da prevladaju kontradikciju i!mePu !alaganja !a
ja'anje radni'ki) saveta i- s druge strane- !a ukidanje rada& Bolje nji)ova nedoslednost- nego
bilo ta od onoga to nam nude dananji levi'ari- koji se predstavljaju kao poslednji !atitinici
rada 1 jer- ako nema rada- nema ni radnika- a ako nema radnika- koga =e onda mo=i da
organi!ujuG
/agovornici ukidanja rada ipak =e morati da se oslone na sebe& Niko ne !na ta sve mo<e da
se dogodi kada se kreativna snaga koju blokira rad jednom oslobodi& ;ve je mogu=e&
I!lanPala debata o slobodi naspram nu<nosti- sa svojim teolokim pri!vukom- ra!reava se na
konkretan na'in 'im se proi!vodnja korisni) stvari spoji sa u<ivanjem u aktivnostima 'ija je
sutina u igri&
Divot =e postati igra- ili pre- svet igara- ali ne kao to je sada- igra na re!ultat koji se stalno vrti
oko nule& 4ptimalan seksualni odnos je paradigma produktivne igre& 5jubavnici u!ajamno
podsti'u !adovoljstvo- niko ne prati kako se kre=e re!ultat- a svi dobijaju& Jto vie daje- vie
dobija& U svetu igre- ono to je u seksu najbolje- natopi=e najve=i deo naeg <ivota& 4pta
igra vodi ka eroti!aciji <ivota& ;eks =e onda biti manje )itan i o'ajni'ki- vie ra!igran& Ako
dobro odigramo svoje karte- mo<emo da od <ivota dobijemo mnogo vie nego to ula<emo 1
ali- samo ako stvarno igramo&
Proleteri svi) !emalja&&& 4PU;IIIE ;EU
The Abolition of Work an Other E!!a"!- (26,&
$%
Nema budu=nosti !a radno mesto
Najbolja budu=nost !a radno mesto- kao i !a bojno polje- jeste da je ne bude uopte& Kasno
reaguju=i na kri!u- eksperti se danas gro!ni'avo bave re#ormama 'iji je !ajedni'ki imenitelj to
to i!a!ivaju malo interesovanja na samom radnom mestu& Kreirane !a radnike- ali be!
nji)ovog u'e=a- te re#orme su samo deo teku=e poslovne politike& 4ne mogu da privremeno
podignu produktivnost- barem dok se novine koje se uvode ne po)abaju- ali ra!miljanje o
tome ko- kada- gde i ta treba da radi u cilju pove=anja produktivnosti ne dopire do pravog
u!ro'nika bolesti" do pitanja !ato uopte radimoG
I!metanje radnog mesta ka mestu stanovanja isto je kao kada bismo emigrirali i! Rumunije u
Etiopiju u potra!i !a boljim <ivotom& Kli!no radno vreme namenjeno je pro#esionalcima koji-
kako to ka<e kancelarijska ala- mogu da odrade svoji) 0% sati nedeljno kad god po<ele& Ali-
u uslu<nom sektoru- gde danas radi najve=i broj ljudi- od toga nema nita" to ne=e pomo=i
kuvarima koji treba da spreme jelo !a pau!u !a ru'ak- koja pada uvek u isto vreme ili
vo!a'ima autobusa !a vreme pica& 4pet- Foplemenjivanje radnog mestaK je delom aerobik-
delom analgetik 1 najnoviji energetski napitak i aspirin& Sak je i Fradni'ka kontrolaK- koja je !a
ve=inu ameri'ki) menad<era apsolutno ne!amisliva- opet samo slu<enje u sopstvenoj-
FsamoupravnojK re<iji- kao kada bi robijaima bilo doputeno da sami biraju svoje 'uvare&
/a poslodavce na /apadu- kao i !a odla!e=e isto'noevropske diktatore- glasnost i perestrojka
u isto vreme !na'e malo i sti<u prekasno& Mere koje bi u XIX veku socijalisti'ki i anar)isti'ki
aktivisti do'ekali sa oduevljenjem ?a upravo od nji) dananji eksperti po!ajmljuju ideje@- u
najboljem slu'aju se pri)vataju sa sumornom ravnoduno=u- a u najgorem tuma'e kao !nak
slabosti& Ameri'ki poslodavci- relativno na!adni- kako u pogledu upravljanja- tako i u svemu
ostalom- stra)uju da bi novi ustupci mogli probuditi o'ekivanja koja ne mogu da ispune- to bi
samo ugro!ilo nji)ov polo<aj&
Demokratske promene irom sveta po'istile su samo prainu sa polica& Jedini pravi neprijatelj
je !ajedni'ki neprijatelj& Radno mesto je poslednje uporite autoritativne prinude& 4tpor prema
radu ovde je toliko duboko ukorenjen da se mo<e uporediti samo sa otporom prema
komuni!mu na Istoku& Jta vie- neki su toliko !gro<eni da im ne pada na pamet ni da po'nu
da rade& Semu sve toG /ato se ipak pokoravamoG /ato to nemamo i!bora&
Ima mnogo vie doka!a koji govore o pobuni protiv rada nego o pobuni protiv komuni!ma& Da
nije tako- ne bi bilo tr<ita !a sedative kao to su Fredi!ajnK ili Foplemenjivanje radnog mestaK&
Sovek koji radi je pasivnoCagresivan" solidarnost i )erojska istorija radni'kog pokreta njemu
ne !na'e nita& Ali- odsustvovanje sa posla- 'este promene !animanja- kraPa materijala i
usluga- FautoterapijaK alko)olom i drogom- !abuavanje koje ide dotle da bi se moglo tretirati
kao sabota<a 1 sve su to na'ini na koje sitne ribe pariraju onim velikim- koje na isti na'in
potkradaju drutvo i jedne druge u s#eri #inansijski) spekulacija&
Hta ako b'e *ro+la>en ne*rekini +eneralni >tra8k; ko8i ne bi i%ao nikak6e 5ahte6e; ali ko8i
bi; !a%i% ti% >to bi bio ne*rekian; 5naBio o!t6aren8e !6ih 5ahte6aI ;indikati su nekada
mogli da spre'e ovakve akcije- ali na nji) danas vie niko ne ra'una&
Budu=nost pripada Pokretu !a nulto radno vreme ?I)e /eroCHork MovementU@ 1 osim ako
njegov cilj unapred ne odbacimo kao nemogu=- !ato to verujemo da je rad nei!be<an&
Naj!ad- svi eksperti- te)no#uturolo!i i nji)ove naj#anati'nije muterije u!imaju rad !dravo !a
$(
gotovo& Jo jedan ra!log !bog 'ega im ne treba verovati& Njima nikada nije uspelo da
predvide neku budu=nost koja =e se dogoditi& PredviPali su pokretne trotoare i porodi'ne
avione- ali ne i pojavu ra'unara i rekombinovane DNK& Nji)ovo ameri'ko stole=e bilo je
japansko pre nego to se i !a)uktalo& Vuturolo!i prave uvek istu greku- !ato to se oslanjaju
na metod proste ekstrapolacije- koja neminovno ograni'ava nji)ovu vi!iju 1 iako istorija ?!apis
o pro)ujalim budu=nostima@ obiluje diskontinuitetima- u! takva i!nenaPenja kao to je isto'na
Evropa& /ato je bolje okrenuti se utopistima& Poto veruju da bi <ivot mogao biti druga'iji- u
nji)ovoj pri'i mo<da ima vie istine&
FRadK ne treba meati s naporomA igra mo<e biti mnogo napornija od rada& Rad je prisilna
proi!vodnja- neto to se uvek obavlja i! nekog spoljanjeg ra!loga- umesto !bog
!adovoljstva koje pru<a sYma aktivnost& Iaj drugi ra!log mo<e biti 'ista prinuda ?ropstvo@-
nematina ?najamni rad@ ili internali!ovana prinuda- kao to je kalvinisti'ki Fpo!ivK- budisti'ko
Fispravno <ivljenjeK ili sindikalisti'ko Fslu<enje naroduK& /a ra!liku od impulsa igre- nijedan od
ovi) motiva ne uve=ava na produktivni potencijalA rad uopte nije tako FproduktivanK- iako je
Fproi!vodK njegov jedini alibi& Io je igra'ka kojom se nai eksperti neumorno !abavljaju&
Igra mo<e- ali ne mora biti produktivna- tako da prinudni rad mo<da nije neop)odan& Radimo i
troimo na isti na'in- be! !adovoljstvaA kontejneri se pune i pra!ne- pune i pra!ne- kao ispusti
kanala& 4plemenjivanje radnog mestaG 4va #ra!a podra!umeva pret)odnu degradaciju- to
potpuno pobija mit o radu kao i!voru blagostanja& Rad obe!vrePuje <ivot- odu!imaju=i nam
tako onu najve=u dragocenost- koju nikada ne=emo mo=i da otkupimo- be! ob!ira na visinu
li'ni) primanja i dostignuti nivo Bruto Nacionalnog Proi!voda&
; druge strane- oplemenjivanje <ivota podra!umeva ukidanje celog ni!a poslova i oblika
rekreacije i nji)ovo !amenjivanje aktivnostima u kojima bi ljudi pronali !adovoljstvo 1 ako ne
svi i u svako vreme- onda neki- u neko vreme- u odrePenim okolnostima& Rad standardi!uje
ljude kao i proi!vode- ali poto ljudi prirodno nastoje da se odr<e- pro=erdana energija
kompen!uje se kro! kon#likt i stres& Igra je pluralisti'ka- ona pokre=e ceo arsenal 'ovekovi)
talenata i strasti blokirani) radom i aneste!irani) slobodnim vremenom& ;a odbacivanjem
radnog uslovljavanja- ljudi bi- poput neke sasvim nove vrste leptira- sve vie irili opseg svoji)
sklonosti i te<nji- to bi ludi'ki oblik proi!vodnje u'inilo mnogo stabilnijim od sadanjeg&
Ka<ete da volite svoj posaoG 4dli'no& ;amo napred& .aa sorta pomo=i =e nam da lake
prebrodimo prela!ni period& Mi vas <alimo- ali potujemo va i!bor- u meri u kojoj
pretpostavljamo da i!a njega stoji odbijanje 'injenice da sav napor koji ula<ete ne 'ini <ivot- a
posebno ne va <ivot- boljim& ;ve to dobijate !au!vrat je samo ose=anje da vam <ivot prola!i
br<e&
;a ukidanjem rada !apravo se ukida ekonomija& L'iBko% oblik' *roi56on8e o+o6ara
!i!te% i!trib'$i8e 5a!no6an na *oklon'F Putova=emo jedni drugima u goste u svojim
!apregama- koje ovog puta ne=e biti natovarene meovitom robom- ve= poklonima& Ge%'
6i>e k'*o6ina i *roa8aI Pre6i>e *a*irolo+i8eF Pre6i>e *o!laF
Iako su eksperti loi re#ormatori- od nji) bi se jo mogli napravti pristojni revolucionari& 4ni
uporno ra!miljaju o radu- dok radnici radije ra!miljaju o svemu drugom& Ali- potrebno je da
se prvo !amisle nad svojim poslom& Preusmeravanje lojalnosti ka radnicima ne bi trebalo da
bude previe komplikovano 1 naj!ad- to samo !na'i prikloniti se strani koja dobija& 4nda =e
mo<da s)vatiti da su pravi eksperti !a problem rada sYmi radnici& A posebno radnici koji
odbijaju da to i dalje budu&
#rienl" #ire- (22$&
$$
.eliki Nacionalni Pra!nik
Prika! pam#leta Veliki @a$ionalni Pra5nik i :on+re! raniBke kla!e .iljema Benboua ?\illiam
BenboH@- prvi put objavljenog u 5ondonu (6:$- a !atim (226- u i!danju Pelagian Press
?5ondon- pam#let- $6 str&- ] $&,%@
4vaj nekada 'uveni pam#let prvi put je objavljen u 5ondonu (6:$& godine- u i!danju
Nacionalnog sindikata radni'ke klase& Autor pam#leta je .iljem Benbou- tada u +6Coj godini-
engleski !anatlija ?obu=ar@ i dugogodinji politi'ki agitator- 'iji je istorijski doprinos radikalnoj
politi'koj misli bila ideja o .elikom Nacionalnom Pra!niku radni'ke klase 1 kasnije po!natom
kao >eneralni trajk& Benbou je po!ivao na opte- jednomese'no obustavljanje svake radne
aktivnosti- tokom kojeg bi proi!voPa'i #ormirali Kongres sastavljen od svoji) predstavnika- sa
ciljem Fda obe!bedi sre=u ogromne ve=ine ljudskog roda- 'iji daleko najve=i deo 'ini radni'ka
klasaK- na isti na'in kao to se i predstavnici elite okupljaju u svom Kongresu da bi obe!bedili
svoju sre=u&
Benbou nije bio sasvim preci!an oko toga ta bi Kongres trebalo da radi- ali njegove ideje bile
su sutinski levelerske&
0
Englesko drutvo bilo je trulo jer je Fs jedne strane mnogo dokolice- a
s druge mnogo tekog radaK& Po njemu- svakog imu=nog dokoli'ara trebalo bi Fnaterati da
radi da bi i!le'io svoju iskvarenostK& Ali- !a ra!liku od sindikalista- koji su kasnije po!ivali na
generalni trajk- Benbou 1 koliko god da je bio sklon tome da romanti!uje radnike kao oli'enje
vrline 1 nikada nije slavio rad niti poka!ivao <elju da podvrgne mase 'arima proi!vodnje& 4n
je prosto insistirao na jednakim pravima i jednakoj odgovornosti- na Fjednakom teretuK i
Fjednakom u'e=u u proi!vodnjiK& Iime je- ako nita drugo- anticipirao antiradno stanovite"
6
5evelersi- Digersi- Ranteri" Religio!ni i politi'ki pokreti i! vremena engleskog graPanskog rata (0+$C
(0+6 ?i kasnije@&
Le6eler!i" radikalno krilo antirojalisti'kog bloka- 'ija plat#orma nagovetava budu=i graPanskoC
demokratski koncept& Na!iv poti'e od Fporavnati- i!jedna'itiK- u smislu u'initi ravnopravnim pred
!akonom&
Ranteri" religo!ni pokret- naslednik ideja bratstva ;lobodnog Du)a- najsubver!ivnije )ri=anske jeresi
srednjeg veka& 4dbijali sve !akone- institucije i pravila !vani'ne 7rkve- ali i svetovni moralni ?posebno
seksualni@ kodeks tog doba&
(i+er!i- Kopa'i" pokret najsiromaniji) seljakaCbe!emljaa- koji su po'eli da nastanjuju i obraPuju javno
!emljite& Nji)ove !ajednice bile su urePene na anar)okomunisti'kim principima- nada)nute primerima
i! Novog /aveta ?/ajednica ljubavi i !ajedni'ko imanjeA Dela apostolska- +":$A i dr&@& Naj!na'ajniji
predstavnici" \illiam Everard i >errard \instanleZ& ;pisi ovog drugog- The @eJ LaJ of Ri+hteo'!ne!! i
The Tr'e Le6eller! Stanar A6an$e ?oba i! (0+2@ i danas privla'e pa<nju kao naj!na'ajniji politi'ki i
vi!ionarski dokumenti tog doba& ?nap& prev&@
Uto*ia! of the En+li!h Re6ol'tion bZ Marie 5ouise Berneri
)ttp"**HHH&ecn&org*#reedom*Hinst&)tml
I)e Diggers Ac)ive
)ttp"**HHH&diggers&org*englis)^diggers&)tm
5evellers Wistorical In#ormation
)ttp"**HHH&levellers&org*lev&)tm
$:
FAko svako u!me na sebe deo rada- rad =e onda postati tako lagan da ne=e ni biti do<ivljavan
kao rad ve= samo kao neka vrsta ve<be& Ima li ita )umanije od povoda !a na veli'anstveni
pra!nik- to jest- od <elje da se u! najmanji troak- obe!bedi najve=a mogu=a sre=a !a sveGK
Drugim re'ima- kao odgovor na kalvinisti'komarksisti'ke besmislice o radu kao !apovesti
pristigloj direktno od Boga ili od Istorije- ili o radu kao ostvarenju ljudske sutine- sti<e slede=i
odgovor" to manje- to bolje& 4vde je vidimo i nagovetaj Vurijeove vi!ije o trans#ormaciji rada
u produktivnu igru- iako je malo verovatno da je (6:$& godine Benbou bio upo!nat sa idejama
svog savremenika& Ali- neto kasnije- .iljem Moris =e svoju teoriju o trans#ormaciji rada
i!graditi upravo na suptilnoj sinte!i Benbouovi) i Vurijeovi) ideja&
Mnogo originalnija i !animljivija od predloga o Kongresu bio je njegova ideja o .elikom
Nacionalnom Pra!niku& Kao to smo videli- Benbou je smatrao da je prava svr)a drutva- koju
ono nikako ne ostvaruje osim !a Fbesposlenu- para!itku manjinuK- da omogu=i Flako=u
<ivljenja- veselje- !adovoljstvo i sre=uK& F5judiK- ka<e on Fnisu do sada ni postojali- jer nisu
u<ivali u <ivotuK& Ali- nekima je to uspelo- uvek na ra'un drugi)& F5judi nisu u mogu=nosti da
u'ine bilo ta !a svoje dobro- dok !a dobro drugi) rade sveK& A rade i dalje& .eliki Nacionalni
Pra!nik bio je po njemu pravi na'in !a i!voPenje revolucije 'iji bi cilj bio egalitarni )edoni!am-
ali i revolucionarni )edoni!am na delu& Nema smisla da se ula!i u mu'ne i morali!atorske
rasprave o tome da li cilj opravdava sredstva- onda kada su cilj i sredstvo- kao ovde- jedno
isto&
Ra!vijaju=i svoju ideju o Pra!niku- Benbou je poka!ao mnogo slu)a !a predkapitalisti'ku
)edonisti'ku tradiciju- od 'ega su njegovi sindikalisti'ki naslednici bili potpuno operisani& Nije
se ni malo uste!ao da ka<e da je Fna dan sveti dan ?)olZ daZ@ i da je od svi) sveti) dana
ovaj na najsvetijiK jer je Fproglaen da bi proglasio obilje- ukinuo oskudicu i sve ljude u'inio
jednakimUK 4n- kako ka<e !a sebe- nije inovator" F;abat je bio sedmodnevni pra!nikK- tokom
kojeg su se drevni Webreji obilato kljukali manom
8
i kada Fi!mePu ga!di i slugu nije bilo
ra!likeK& Dalje- svaka sedma godina Fbila je godina odmora- neprekidna svetkovina- se!ona
otkrovenja i veliko olakanje !a siromane du<nike&K
Benbou- )ri=anin- iako optu<ivan !a osnivanje Fneverni'ki) kapelaK u kojima su odr<avani
bogo)ulni obredi i proganjan !bog irenja pornogra#ije- jasno je podvukao i nastojao da o<ivi
protestantsku- plebejsku pobunjeni'ku tradiciju koja je se!ala sve do vremena engleskog
graPanskog rata i ranije& Njegov magloviti ekonomski program oslanja se na komuni!am
Digersa& A njegov )edoni!am- te<nja da o<ivi Fne samo religio!ne ve= i politi'ke svetkovineK-
kao i !alaganje !a seksualne slobode ?to se mo<e videti i na osnovu mekopornogra#ski)
ilustracija pridodati) ovom i!danju@ jasno ga smetaju u kontrakulturni milje Rantera&
.eliki Pra!nik bio je uvod u revoluciju- koju je Kongres- sastavljen od predstavnika radnika-
trebalo da institucionali!uje& Ali- radnici nisu morali da 'ekaju na svoje predstavnike" Benbou
je predlagao da radnici obe!bede dovoljno )rane i novca da prvu nedelju Pra!nika provedu
be! rada& A do tada bi ve= trebalo da se organi!uju i obe!bede sve to im je potrebno i !a
naredne tri nedelje&
Bogati liberali- kako je lukavo predlagao 1 isti oni koji su sebi osigurali pravo glasa !a)valju=i
podrci radnika- da bi onda svim silama nastojali da im to pravo ospore 1 sada =e mo=i da
postupaju u skladu sa svojim na'elima- tako to =e u ime ovog u!vienog cilja na
raspolaganje staviti sav svoj imetak" F;vi veliki re#ormisti oda!va=e se po!ivu- tako da vie
niko ne=e imati ra!loga da sumnja u nji)ovu doslednost& 4ni =e nas u svemu podr<ati& Niko
ne mo<e ni da !amisli koliko =e veliki) ljudi irom Kraljevine biti spremno da se !alo<i !a
jednaka prava- jednaku pravdu i isti !akon !a sve&K
7
Mana" )rana koju je Bog podario Jevrejima !a vreme nji)ovog i!gnanstva u pustinji& ?nap& prev&@
$+
to se detalja ti'e- Kongres bi se odr<ao negde u centralnoj Engleskoj- pod pokroviteljstvom
Fnekog od veliki) liberalni) lordovaK&
FIo bi trebalo da bude imanje nekog velikog liberalnog lorda u centralnom delu !emlje& Jedinu
teko=u predstavlja i!bor konkretnog mesta- jer su sva ta imanja dovoljno prostrana da prime
i ugoste sve u'esnike Kogresa- koji =e u nji)ovim parkovima prona=i najprijatnije mesto
sastanka&K
FMo<emo biti sigurni da =e na imanju po'astvovanom naim i!borom- koje bi trebalo da ugosti
predstavnike narodnog suvereniteta- biti obavljene pripreme jednako obimne i veli'anstvene
kao i !a do'ek dr<avnog suverena&K
Benbou nije bio ni teoreti'ar ni vi!ionar& 4n se dr<ao prili'no povrnog prosvetiteljstkog
uverenja da su ljudi porobljeni ne!nanjem nametnutim od strane elite ?to sigurno nije jedini
ra!log@& Benbou se kasnije uglavnom !alagao !a opte pravo glasa- !a cilj koji- iako ostvaren
jednu deceniju kasnije- nije ukinuo klasni sistem u Britaniji& U drugim kapitalisti'kim !emljama-
kao na primer u ;jedinjenim Dr<avama- nije bilo monar)a- aristokratije i klera u kojima je
Benbou video najve=e ?iako ne i jedine@ tla'itelje& Ameri'ko iskustvo poka!uje da i!rabljivanje
mo<e da bude veoma e#ikasno- a mo<da i mnogo e#ikasnije- i be! ovi) ar)ai'ni) drutveni)
ostataka&
.eliki Nacionalni Pra!nik jasno i!ra<ava neto to bi se moglo na!vati Re6ol'$ionarno%
(ile%o%&
6
Da bi i!veli drutvenu revoluciju ljudu kakvi su sada moraju po=i od !ate'enog
stanja& Re6ol'$i8a 5ahte6a kontin'itet& Ali- da bi to !aista bila Revolucija- ljudi moraju po'eti
da <ive na nov i kvalitativno druga'iji na'in& Re6ol'$i8a 5ahte6a i!kontin'itet& Rapidno i
radikalno- sve to je <ivo u postoje=em poretku- a to je moglo da opstane samo kao latentno-
prikriveno ili i!obli'eno- mora da bude osloboPeno od svega to je mrtvo& Pogrene procene
mogu da imaju katastro#alne posledice& Marks i sindikalisti su smatrali da su pojava
proletarijata- prve univer!alne klase- i ra!voj proi!vodni) snaga ono to je <ivo u postoje=em
poretku& Revolucija je !ato- po njima- podra!umevala socijali!aciju- racionali!aciju i
inten!iviranje industrijskog ra!voja- kao i generali!aciju proleterskog statusa& Danas je
svakome- osim nekolicini sektaa- jasno da ra!voj proi!vodni) snaga samo obnavlja
kapitali!am& ; druge strane- proces opte proletari!acije eliminisao je tradicionalna radni'ka
uporita i temeljno segmentirao radnu snagu na jedinke liene svake klasne svesti& Kult
proi!vodnje i radnitva poka!ao se kao sastavni deo ideologije kapitali!ma&
Nasuprot ovom- Benbou predla<e nepotpuno- ali istinski revolucionarno reenje& Ideja o
Pra!niku podstakla bi kolektivno se=anje na vrednosti !ajedni'ki) dostignu=a i !ajedni'ki)
svetkovina& 4va ideja podsetila bi svakog pojedina'no da radno vreme mo<e da bude kra=e-
da pra!nika treba da bude vie- kao i na ideju o relativnoj autonomiji u procesu proi!vodnje&
;abat kojeg su se radnici se=ali !aista je bio- kao to i) Benbou podse=a- sveti dan 1 samo
to je FsvetoK tada ve= bilo sporan koncept&
/a engleske disentere ?naslednike puritanaca@ sabat je bio dan odmora i apstinencije od
posla- ali i dan posve=en molitvi- odlasku u crkvu i u!dr<avanju od svakog u<ivanja& /a ve=inu
radnika- odmor i !abava bili su sutina svetog& Religio!ni karakter sabata bio je ra!rePen- to
je doputalo ljudima da u<ivaju u obi'nim !adovoljstvima kao to su jelo- pi=e i ples- umesto
da se ograni'e samo na specijali!ovane i diskretne aktivnosti nepove!ane sa ostalim
aspektima <ivota& Neki disenter ili metodist- kada se ne bi bavio nekim religio!nim obredom ili
obave!om- nedeljom ne bi radio nita& Radnici su pomalo aljivo na!ivali ponedeljak- svoj
ne!vani'ni pra!nik i no=nu moru svi) poslodavaca tog doba- F;vetim PonedeljkomK& Naime-
8
Bob Blek aludira na drutvenu igru F!atvoreni'ka dilemaKA reavanje paradoksalni)- Fnemogu=i)K
situacija& ?nap& prev&@
$,
ponedeljak bi obi'no prespavali ili proveli odmaraju=i se od nedeljnog lumpovanja& 4datle i taj
na!iv- jer je i ponede ljak- kao i nedelja- !a nji) bio sveti dan&
;ve do sada ideja o Pra!niku ra!matrana je kao nastavak prolosti koja jo nije bila sasvim
!aboravljena i odba'ena& Ali- ta je u tome revolucionarno- gde je tu diskontinuitetG Mo<da u
slede=em" tradicionalna !ajednica bila je pre svega stvar obi'aja- a ne svesnog planiranja- po
du)u lokalna- paro)ijska& Kao takva bila je br!o raspar'ana uka!ima o ograPivanju
2
-
pret)odno ve= na'eta klasnom podelom i religio!nim nejedinstvom& Ieko je proceniti u kom
je trenutku jedinstvena sudbina svake od ti) !ajednica- koja je generacijama mogla biti
skrivena- postala trend u nacionalnim ra!merama& U ovom smislu- Benbouovo insistiranje da
je Fne!nanje u!rok sve bede ve=ine ljudiK nije vie samo naivni relikt prosvetiteljskog
optimi!ma ?iako ovo njegovo uverenje puno duguje i jakobinstvu Iomasa Pejna i njegovog
Korespondentskog Drutva i! (82%Ci)- 'iji se uticaj jo uvek ose=ao@& Neop)odno je da
Fve=inaK- FnarodK- Fproi!vodne klaseK po'nu da ra!miljaju o sebi i da se !a svoja prava bore
na nacionalnom nivou& Iek tada =e postati ljudska bi=a" FIek kada po'nu da se bore !a sebe-
posta=e ljudiA tek tada =e po'eti da <ive- tek tada =e sa!nati ta !na'e lako=a <ivljenja-
veselje- u<ivanje i sre=a& Ali- samo ako po'nu da se bore !a sebe&K Recept je jednostavan"
Fjedinstvo misli i akcije& Mislite !ajedno- borite se !ajedno i pomeri=ete planine" planine
nepravde- tla'enja- bede i nematine&K
Pra!nik obnavlja !ajednicu na nacionalnom nivou- jedinom koji je od sada ima smisla- ali opet
tako to podra!umeva istovremenu i optu akciju na lokalnom nivou& 4n ponovo otkriva
sve'ani- u!vieni karakter sveti) dana- istovremeno otimaju=i rad kontroli neproi!vodne klase
koja je do sada jedina u<ivala u njegovim plodovima& Io je u isto vreme i generalni trajk i
<urka- najve=i FrejvK ikada odr<an- sloboda kao nu<nost- nu<nost kao sloboda- sve u isto
vreme& Benbou je takoPe insistirao na tome da Pra!nik pret)odi Kongresu" samo u uslovima
potpune oputenosti i nesputane igre mo<e se o'ekivati da ljudi !relo sagledaju svoju
budu=nost i i!aberu najbolje predstavnike&
Benbouov plan nesvesno ponavlja stanovite koje se<e una!ad barem do Platona i Aristotela-
ali i veoma blisko engleskoj vladaju=oj klasi- da najamni radnici- kao i robovi- nisu u stanju da
slobodno glasaju jer nisu ekonomski ne!avisni& Danas- naravno- ga!de ne govore radnicima
kako da glasaju- ve= je pre svega re' o tome da rad odu!ima ljudima najve=i deo vremena i
da 'esto blokira sposobnosti koje bi trebalo da krase odgovornog graPanina& Pra!nik sigurno
ne bi popravio tetu nanetu najamnim radom- a posebno radom u #abrikama 1 o 'emu je
svedo'io 'ak i Adam ;mit 1 ali bi !ato- bar na neko vreme- oslobodio radnike radne obave!e i
materijalni) briga ?!a ta bi bili !adu<eni posebni radni'ki FkomitetiK@& Iako bi Pra!nik prekinuo
!a'arani krug neprestanog obnavljanja politi'ke nekompetentnosti proletera nametane
odo!go&
Benbou nije bio samo plebejac koji je na proletersku pri'u nakalemio svoju utilitarnu doktrinu-
kao to su to radili mnogi tadanji FradikaliK& 4n se !alago !a najve=u mogu=u sre=u svi) ljudiA
raspodela bogatstva i ukidanje nasledni) privilegija bili samo deo programa& Benbou je
smatrao da kvalitativno nov na'in <ivota podra!umeva neto vie od redistribucije bogatstva i
pretvaranja radnika u male predu!etnike& Ionom koji podse=a na Fmladog MarksaK ili na neke
druge leve Wegelovce- on ka<e"
FPostojanje radnika je negativno" on je <iv !a proi!vodnju- bedu i ropstvo - a mrtav !a !a
u<ivanje i sre=u&K
9
En$lo!'re a$t!- F4graPivanjeK- proces !apo'et jo u XI. veku kojim je najve=i deo slobodnog ili
!ajedni'kog !emljita otet u korist krune- plemstva i veleposednika& Prvobitna akumulacija kapitala&
?nap& prev&@
$0
U radniku postoji neto <ivo i neto mrtvo ?kao to je to Kro'e rekao !a marksi!am@& 4no to
je u radniku mrtvo je upravo ono to ga 'ini radnikom- sam rad- proi!vodnja i nji)ova pratnja-
beda i ropstvo& A <ivo je samo ono to je uspelo da se o'uva u sve tanjoj s#eri <ivota
odvojenoj od rada& Ali- rad uti'e i na onaj deo <ivota koji nije ve!an samo !a posao" FKada
ka<emo ta ljudi rade- mi ka<emo ta oni jesu& Kada govorimo o tome ta oni mogu i moraju
da rade- mi objanjavamo ta oni mogu i moraju da budu&K U osnovi- ovde se otvara pitanje
autonomne aktivnosti kao mogu=nosti !a delovanje na individualnom ili kolektivnom planu ?ili
u bilo kojoj kombinaciji ta dva plana- to je ovde od sekundarnog !na'aja@&
Danas !namo da po pitanju ciljeva i sredstava Benbou u mnogo 'emu nije bio u pravu& 4pte
pravo glasa nikada nije vodilo ka revoluciji& Naprotiv" kao to je Prudon rekao- Fopte pravo
glasa je kontrarevolucionarnoK& Jto se ti'e redistribucije bogatstva- sa tim se nikada nije
o!biljno pokualo- osim delimi'no- na kratko i u ograni'enim oblastima- kao to je to bilo u
Rusiji- paniji i u jo nekim modernim revolucijama& Ali- do !na'ajne redistribucije bogatsva
ipak je dolo" na primer- u Britaniji ili u skandinavskim socijaldemokratijama& Benbou bi
sigurno u<ivao da mo<e da vidi potomke Fliberalni)K- ali i mnogi) kon!ervativni) lordova koje
je toliko pre!irao- koji su ostali be! najve=eg dela bogatsva i kojima je- u nekim slu'ajevima-
ostalo samo da napla=uju karte turistima !a obila!ak nji)ovi) raskoni) re!idencija& Ali- to nije
promenilo 'injenicu- koje je ve=ina Britanaca potpuno svesna- da je Britanija i dalje klasno-
kapitalisti'ko drutvo- mo<da ne posebno uspeno- ali i dalje napredno& A radnici su i dalje-
kako se to danas ka<e- FsmoreniK&
(%
T
4no !bog 'ega je Benbou danas !na'ajan svakako nije njegova proro'ka mo= 1 iako bi kao
prorok jo uvek mogao da proPe bolje nego Marks 1 ve= !bog na'ina na koji je- u svom
vremenu i prostoru- #ormulisao reenje Revolucionarne Dileme& Nikada ne=emo sa!nati da li
bi njegov plan bio uspean& Kao to njegov moderni i!dava' ;& A& Buel objanjava- 'ak je i
unutar organi!acije koja je objavila ovaj pam#let postojala sna<na opo!icija njegovim idejama&
Iako Benbouova o'ekivanja od Pra!nika i Kongresa ostaju donekle nejasna- ona jasno
uka!uju kako na politi'ku tako i na ekonomsku nepravdu- koje je radikalna vigovska
((
tradicija
uvek videla kao pove!ane& Njegove ideje i!gubile su na !na'aju u trenutku kada su radikalni i
radni'ki aktivi!am od ova dva aspekta napravili odvojene pravce delovanja ?a !atim i dalje
podele unutar nji)@& I!gleda da se u svom kasnijem delovanju Benbou bio sasvim posvetio
politi'kim re#ormama- pre svega borbi !a opte pravo glasa& Drugi su te<ili poboljanju
ekonomski) uslova <ivota kro! osnivanje sindikalni) organi!acija& Politi'ki i ekonomski
usmerene struje uskoro su se podelile na re#ormisti'ke i revolucionarne- naglaavaju=i tako
ra!liku koja !a Benboua nikada nije imala smisla- iako je ona uskoro postala #aktor od
sutinskog !na'aja&
ta je <ivo u Benbouovom 'uvenom pam#letuG Io je konkretan i jasan odgovor na
Revolucionarnu Dilemu- #ormulisan na na'in primeren njegovom dobu- ali tako da je 'ini
aktulenom i danas- iako u druga'ijem obliku& Kao to ka<e Buel- Pra!nik je neto to bi
vredelo pokuati" FMo<da bi stara ideja o trajku dobila na popularnosti kada bi je vratili
njenom i!vornom obliku&K Naj!ad- svi revolucionari i! kontrakulturnog miljea nikada nisu imali
nita protiv opte obustave radaA naprotiv- !a to su bili 'ak i vie nego sindikalisti- jer nisu
videli nijedan ra!log !bog 'ega bi takav protest uopte imao kraj& Proi!vodnja bi sigurno bila
nastavljena- ali ne nu<no i rad&
10
kna$kere" umorni- kao posle loeg seksa& ?nap& prev&@
11
U najirem smislu- britanska- ali i ameri'ka antirojalisti'ka tradicija& ?nap& prev&@
$8
Neto to je Benbou rekao o Pra!niku- neto to nijednom !agovorniku generalnog trajka
i!gleda nikada nije palo na pamet- otkriva se kao poruka od sutinskog !na'aja" Pra!nik je
prilika !a introspekciju- Fprilika da se oslobodimo svog ne!nanja i br!opletosti- da s)vatimo
ta !aista )o=emo&K
Misliti slobodno- be! <urbe& Pra!nik je sve to bi generalni trajk trebalo da bude- ali i mnogo
vie od toga& Io je ono najmanje oko 'ega bi svi antiautoritarci trebalo da se saglase- ukoliko
!aista <ele da u'ine kraj dr<avnoj i korporacijskoj dominaciji& 5judi bi onda mogli sami da vide
da li <ele da se vrate na posao pod upravom radni'ki) saveta ili #ederacija sindikata ili da se
uopte ne vrate na posao& Neki =e i!abrati jedno- neki neto drugo- ali- mo<da bi nakon
po'etne #a!e eksperimentisanja bila postignuta ira saglasnost oko toga ta je u tim ra!li'itim
pristupima <ivo& ;vako ko !aista te<i slobodi ne bi trebalo da okleva pred mogu=no=u da
isproba oblik ?ili odsustvo istog@ koji najbolje pristaje njegovoj vi!iji slobode& /ato onda ne
proglasimo Pra!nik i ne vidimo ta =e se dogoditiG
Anar$h"& Jo'rnal of (e!ire Ar%e- 9+,- ;pring* ;ummer (226&
$6
5eva1desna
U astronomiji revolucija o!na'ava kru<no kretanje i stalno vra=anje na pola!inu ta'ku&
I!gleda da je sa levicom isti slu'aj& 5evica je i bukvalno reakcionarna& Kao to se vojskovoPe
stalno pripremaju !a poslednji boj- tako i levi'ari stalno po!ivaju na kona'nu revoluciju&
/agovaraju je utoliko pre to !naju da od nje nema nita& 4ni su avangarda koja stalno kaska
!a dogaPajima& Poput svi) nesuPeni) voPa- levi'ari su posebno neprijatni kada im ostaje
samo da slede svoje sledbenike- ali ponekad istupaju napred i poma<u da sistem #unkcionie&
Ako meta#ora levicaCdesnica ima nekog smisla- onda je re' samo o tome da levica stoji levo u
odnosu na istu stvar u odnosu na koju desnica stoji desno& Ali- ta ako revolucija !na'i
naputanje te linijeG Kada ne bi bilo desnice- levi'ari bi morali da je i!misle 1 to se ve= i
dogaPalo& Primer" sra'unata )isteri'na reakcija na naciste i KKK- koja tim bednicima
obe!bePuje svu potrebnu reputaciju- makar i krajnje negativnuA ili- !au!imanje stava Moralne
.e=ine- uvek spremne da predupredi sve FnekorektneK napade na prave i!vore moralisti'ke
tiranije 1 porodicu- crkvu i radnu etiku- koju i levi'ari i )ri=ani podjednako potuju& Na isti
na'in je i desnici potrebna levica" njena operativna de#inicija je antikomuni!am- u
najra!li'itijim oblicima& Iako levica i desnica podra!umevaju i stalno reprodukuju jedna drugu&
5oa stvar sa loim vremenima je da suvie lako stvaraju opo!iciju- koja onda- kao to se to
deava upravo sada- u aktuelnoj ekonomskoj kri!i- na br!inu na!uva ar)ai'ne marskisti'ke-
populisti'ke ili sindikalisti'ke cokule& ;voju istorijsku ulogu levica vidi u re#ormisanju tog
usputnog ?iako akutnog@ !la- to samo dodatno !amagljuje sve sutinske sistemske
poreme=aje" )ijerar)iju- morali!am- birokratiju- najamni rad- monogamiju- vlast- novac& :ako
r'+aBi8e +leati na %ark!i5a% o!i% kao na na8!ofi!ti$irani8i naBin na ko8i :a*ital !a+lea6a
!a%o+ !ebeI
/adr<imo se na pri!natom epicentru sadanje kri!e" na problemu rada& Ne!aposlenost je loa
stvar& Ali- to ne !na'i da je biti !aposlen neto dobro- na ta nas stalno upu=uje desni'arskoC
levi'arska dogma& Nije& FPravo na radK je (6+6& godine mo<da bila umesna parola- ali (26$&
ona !vu'i potpuno promaeno& @a%a ne treba *o!aoF Ono >to na% treba 8e; ! 8ene !trane;
5ao6ol8en8e o!no6nih ?i6otnih *otreba; a ! r'+e; !loboan *ro!tor 5a kreati6n'; 5a8eniBk';
e'kati6n'; ra5no6r!n'; !tra!n' akti6no!tF Pre vie od trideset godina bra=a >udmen su
procenili da je svega ,[ ukupnog obima rada dovoljno !a !adovoljavanje osnovni) <ivotni)
potreba& Iaj procenat bi danas morao biti jo manji& 7ele tako!vane FindustrijeK o'igledno ne
slu<e ni'emu drugom osim !adovoljenju predatorski) ambicija kao to su pro#it i dominacija&
Io bi bio prostor na kojem bi vredelo istra<ivati mogu=nosti koje pru<a svet slobode-
!ajednitva i !adovoljstva- u kojem bi Qproi!vodnjaR upotrebni) vrednosti u isto vreme bila
FpotronjaK prava na slobodnu aktivnost& Irans#ormacija rada u igru predstavlja pravi istorijski
projekat !a proletarijat koji odbija sadanje stanje- a ne !a levi'are koji vie nemaju koga da
predvode&
Pragmati!am je klopka" dovoljan je samo jedan pogled na sve njegove posledice& U
porePenju s njim- utopija je samo najobi'niji- !drav ra!um& I!bor i!mePu pune !aposlenosti i
ne!aposlenosti- na koji nas udru<ena levica i desnica neprestano ograni'avaju- predstavlja
i!bor i!mePu >ulaga i slivnika& /ato ne treba da 'udi to su posle svi) ovi) godina ljudi
i!mu'eni radom i strepnjom siti demokratije i svi) njeni) la<i& ;ve manje ljudi <eli da radi- 'ak i
$2
mePu onima koji s pravom stra)uju od ne!aposlenosti- kao to sve vie oni) koji <ele da rade
po'inju da sumnjaju&
Na svaki na'in i svim sredstvima !a)tevajmo ve=u milostinju- smanjivanje pore!a- subvencije-
vie )leba i igara 1 naj!ad- !ato da ne gri!emo ruku koja nas )raniG Ukus je odli'anU 1 ali-
be! ilu!ija& ?Nad@realno !rno istine unutar misti'ne koljke marksi!ma le<i u slede=em"
Fradni'ka klasaK je legendarni Frevolucionarni 'inilacK samo ako oba$'8'Ci ra ukida sve
klase& VeBiti or+ani5atori; le6iBari; ne 6ie a !' rani$i oa6no Kor+ani5o6aniL i to na 8eini
%o+'Ci naBin& ' kori!t !6o8ih *o!loa6a$aF Nji)ov Faktivi!amK je !ato 'ist idioti!am- jer samo
uve=ava bogatstvo i mo= nai) neprijatelja& 5evi'ari i nji)ova ideologija- taj para!it na
otvorenoj rani nji)ovog Ja- prestravljeni su mogu=no=u da jedan novi- vil)elmCraj)stagovski
plamen proguta nji)ove partije i sindikate- !ajedno s korporacijama- vojskom i crkvom koje
danas kontroliu nji)ovi navodni neprijatelji&
Danas morate biti vrlo ekscentri'ni da biste u!vratili pravom merom& ;umorna levi'arska
ideologija- sa svojim uvek istim spiskom tema i antagoni!ama !a odstrel ?ovaj ili onaj i!am i
svi drugi i!mi- sve osim nje same@ ispra<njena je od svakog )umora i mate" !ato joj ostaje
samo te<nja ka osvajanju vlasti- umesto ka revoluciji- to je oduvek !na'ilo samo
!amenjivanje jedne la<i drugom- a nikada *ro%en' ?i6otaF
Naj!ad- potreba !a stvaranjem u isto vreme je i potreba !a unitavanjem& I !ato- levi'ari- jo
jedan napor ako <elite da postanete revolucionariU ;ve dok se ne pobunite protiv rada-
radi=ete protiv pobune&
The Abolition of Work an Other E!!a"!- (26,&
:%
Anar)i!am i druge prepreke na putu ka anar)iji
Nema potrebe da ovde dajem nove de#inicije anar)i!ma 1 bilo bi !aista teko unaprediti one
koje su jo odavno dali svi ti 'uveni i mrtvi stranci& Niti ima potrebe da se !adr<avam na
njegovim po!natim i!mima" anar)okomuni!mu- anar)oindividuali!mu- itd& ;ve to je ve=
obraPeno u obave!noj literaturi& Mnogo va<nije pitanje je !ato danas nismo bli<e anar)iji
nego u vreme >odvina- Prudona- Kropotkina i Eme >oldmanG Ima mnogo ra!loga- ali ono
'ime bi najvie trebalo da se po!abavimo jesu prepreke koje su stvorili sami anar)isti i koje
bi- pre nego bilo koje druge- trebalo ukloniti& Io je svakako mogu=e- iako ne i verovatno&
Miljenje koje sam stekao nakon toliko godina pa<ljivog posmatranja i povremeni) bu'ni)
upada u anar)isti'ki milje jeste da su upravo anar)isti glavni- a verujem i sasvim dovoljan
ra!log !bog 'ega je anar)ija ostala samo priviPenje- be! 'arobne re'i koja bi je stavila u
pokret& .e=ina anar)ista su- da budemo iskreni- potpuno nesposobni !a <ivot koji bi se
!asnivao na li'noj autonomiji i saradnji& Mnogi naprosto nisu dovoljno pametni& Uporno se
dr<e svoji) klasika i druge interne literature- potpuno !atvoreni !a ire !nanje o svetu u kojem
<ivimo& U osnovi prestraeni- pove!uju se sa sebi sli'nima u! pre=utnu saglasnost da niko ne
sudi o miljenju i akcijama onog drugog sa istinski prakti'nog i kriti'kog stanovitaA da bilo 'ija
dostignu=a ne nadmae preterano ustanovljeni nivoA i naj!ad- da tu ne=e biti nikog ko =e
dovoditi u pitanje sve po!nate lo!inke anar)isti'ke ideologije&
Anar)i!am kao milje ne predstavlja nikakav i!a!ov !a postoje=i poredak- ve= samo visoko
specijali!ovanu #ormu prilagoPavanja& Io je na'in <ivota- ili njegova dopuna- s posebnim
sistemom nagrada i <rtvi& ;iromatvo se smatra obave!nim- ali upravo !ato mo<emo da se
pitamo ta u takvom polo<aju ovaj ili onaj anar)ista mo<e da o'ekuje osim uloge gubitnika- i
to be! pomo=i svoje ideologije& Istorija anar)i!ma je istorija neviPeni) pora!a i mu'enitva 1
to anar)istima ni malo ne smeta da od svoji) pobijeni) pret)odnika prave svece- sa tako
morbidnom posve=eno=u da se 'ovek pita nije li to mo<da !ato to i oni dele miljenje da je
jedini dobar anar)ista mrtav anar)istaG
Revolucija 1 pora<ena revolucija 1 je veli'anstvena- ali je njeno mesto danas u knjigama i
pam#letima& U revolucionarnim pokretima ovog veka 1 panija (2:0& i Vrancuska (206& su
posebno jasni primeri 1 !vani'ne anar)isti'ke organi!acije su bile !ate'ene dogaPajima- u
po'etku potpuno nespremne da pru<e pravu podrku- a ponekad i gore od toga& Ra!lo!i su
prili'no jasni& Nije re' tome da su sve te ideologije bile licemerne ?neke jesu@& Posve=ene
svakodnevnom- rutinskom aktivi!mu- te organi!acije su nesvesno nastojale da istraju u
nedogled- duboko uverene da revolucija nije mogu=a- ovde i sada& /ato su- u trenucima kada
bi dogaPaji nadmaili nji)ovu retoriku- 'esto poka!ivale stra) i otpor&
Drugim re'ima- ako treba da biraju i!mePu anar)i!ma i anar)ije- ve=ina anar)ista =e radije
i!abrati anar)isti'ku ideologiju i podkulturu nego opasan skok u nepo!nato- u svet potpune
slobode- be! vlasti& Kao jedini pri!nati kriti'ari dr<ave kao institucije- ovaj od slobode uplaen
narod uvek =e te<iti da !au!me neko sigurno mesto u svakoj pobuni koja bi bila sutinski
antidr<avna& Po prirodi ve'iti sledbenici- na=i =e se u ulo!i nesuPeni) voPa revolucije koja =e
!a nji)ov polo<aj biti opasna isto koliko i !a polo<aj politi'ara ili vlasnika& Anar)isti =e uvek-
svesno ili na neki drugi na'in- sabotirati revoluciju- koja bi i be! nji) mogla da uniti dr<avu- a
da se pri tom i ne osvrne na ovaj ili onaj momenat i! 'uvene prepirke i!mePu Marksa i
Bakunjina&
:(
Anar)isti koji pretenduju na taj na!iv nisu u'inili nita da bi doveli u pitanje ideju dr<ave- i to
ne samo !a)valjuju=i svojim smuenim- ne'itljivim tekstovima- pisanim u samo njima
ra!umljivom <argonu- ve= !bog posebnog i veoma !ara!nog na'ina op)oPenja prema drugim
ljudima& Anar)isti koji vode anar)isti'ka predu!e=a su najve=i saboteri anar)isti'ki)
preten!ija& Istina- u severnoj Americi vr) F#ederalni)K sindikalni) organi!acija uruio se u
potpunu u'malost i be!idejnost- to je u osnovi dobra stvar- ali ne#ormalna drutvena
struktura anar)i!ma i dalje je i!ra!ito )ijerar)jska& Anar)isti se posluno podvrgavaju onome
to je Bakunjin na!vao Fnevidljivom vladomK- koju u ovom slu'aju 'ine urednici ?ako ne po
#unkciji- onda #akti'ki@ nekoliko najve=i) i najdugotrajniji) anar)isti'ki) 'asopisa&
Ii 'asopisi- uprkos prividno dubokim ideolokim ra!likama- imaju sli'an arogantan stav prema
svojim 'itaocima- a postigli su i d<entlmenski spora!um o tome da ne napadaju jedni druge
na na'in koji bi mogao da ra!otkrije sve nji)ove slabosti ili da podrije nji)ov !ajedni'ki klasni
interes" )egemoniju nad anar)istima i! ni<i) redova& ?Na primer- imate vie mogu=nosti da na
stranicama #ifth E!tate ili :i$k It O6er kritikujete same te 'asopise- a ne recimo Pro$e!!e
Worl@& ;vaka )ijerar)ijska organi!acija ima vie toga !ajedni'kog s bilo kojom drugom
organi!acijom- nego s ne'im to je nije organi!ovanoA a anar)isti'ka kritika dr<ave je- to
sami anar)isti nikako da s)vate- pre svega poseban oblik kritike organi!acije&
Antianar)isti mogu lako do=i do !aklju'aka da ako vlast i prinuda ve= treba da postoje- to
onda treba da bude o'igledno i na!vano pravim imenom& /a ra!liku od ti) pametnjakovi=a
?uglavnom libertarijanci i minar)isti
($
@- insistiram na opo!iciji prema dr<avi& Ali- ne !ato to
mislim da Fdr<ava nije nu<naK 1 to mnogi anar)isti tako 'esto i nepromiljeno ponavljaju&
4bi'ni ljudi odbacuju ovu anar)isti'ku tvrdnju kao 'istu glupost i to s pravom& U
industrijali!ovanom klasnom drutvu- kao to je nae- r?a6a 8e!te n'?na& ;tvar je u tome to
je dr<ava stvorila uslove koji je 'ine nu<nom- liavaju=i pojedinca mo=i i prava na slobodno-
neposredno udru<ivanje& Jo dublje- svi stubovi na kojima po'iva dr<avni aparat 1 rad-
morali!am- industrijska te)nologija- )ijerar)ijska organi!acija 1 ne samo da nisu nu<ni !a
!adovoljavanje pravi) potreba i <elja ljudi- ve= su tome direktno suprotstavljeni& Na <alost-
ve=ina anar)isti'ki) struja pri)vata ove premise- ali uporno nastavlja da laje samo na nji)ov
logi'an is)od" dr<avu&
Kada anar)isti ne bi postojali dr<ava bi morala da i) i!misli& /namo da se u nekoliko navrata
to i deavalo& Potrebni !' na% anarhi!ti o*eri!ani o anarhi5%a& Iek tada i samo tada- mo=i
=emo da o!biljno priPemo ideji anar)ije&
The Abolition of Work an Other E!!a"!- (26,&
12
Minar)isti" !agovornici ideje o minimalnoj ulo!i dr<ave& ?nap& prev&@
:$
4dbijanje umetnosti
Umetnost apstra)uje <ivot& Apstra)ovanje je brisanje& Kada je prvi umetnik naslikao urusa
?pragove'e@ na !idu pe=ine- prvi kriti'ar je to video i rekao- F>le- urusUK Ali- to nije bio urus- to
je bila slika& 4d tada je umetni'ka kritika ila samo ni!brdo&
Umetnost je- kao i nauka- iluminacija putem eliminacije& Umetnik uklanja da bi unapredio& U
tom smislu- minimali!am nije samo jo jedna umetni'ka kola ve= evoluiraju=a sutina
umetnosti- a celokupna moderna umetnost mo<e se posmatrati kao proces progresivne
autodestrukcije& Umetnici 'esto unitavaju sami sebe- ponekad jedni druge- ali tek je relativno
nepo!nati nema'ki umetnik >ustav Mecger ?Met!ger@ na najjasniji na'in artikulisao taj
umetni'ki impuls- kada je (2,2& godine objavio svoju teoriju o Fautodestruktivnoj umetnostiK&
/ato ne 'udi to je Mecger anticipirao i predlog o Umetni'kom trajku (22%C(22:&
(
Prvog januara (22% 1 ako i!vre direktivu grupe PRAXI; 1 svi umetnici =e odlo<iti svoj alat na
tri godine& Ne=e biti otvaranja i!lo<bi- predstava- tekstova& FKulturni radniciK =e- osim ako nisu
trajkolomci- takoPe obustaviti rad& >alerije- mu!eji i FalternativniK prostori bi=e !atvoreni ili =e
slu<iti !a mnogo prakti'nije stvari& Prema rukovodstvu Umetni'kog trajka- svi =e imati koristi&
Umetnici- koji =e se otarasiti tereta specijali!ovane kreativnosti- ne=e samo oda)nuti nego i
dobiti ansu da <ive i! sve snage& A od plebejski) masa- koje Ftalentovane siled<ijeK vie ne=e
!astraivati- o'ekuje se da !a u!vrat nagrnu u umetnost- kao sve< va!du) u vakuum&
Iako na prvi pogled i!gleda kao preva!ila<enje umetnosti- Umetni'ki trajk je !apravo njeno
ostvarenje 1 krajnje umetni'ko delo- kulminacija telo!a umetnosti& U Umetni'kom trajku
umetni'ko samoporicanje posti<e svoj kona'ni i!ra!" postavi nita- umetnost postaje sve&
Ako je umetnost ono to umetnici ne rae- ta onda ni8e umetnostG Iako umetni'ki trajk
postaje ve<ba i! imperijali!ma& Naime- svi ostali ljudi su odavno u Umetni'kom trajku& Ali-
Umetni'ki trajk pru<a voPama ansu da se pove<u sa svojim sledbenicima- koji pret)odno
nisu bili svesni da i%a8' voPe- kamoli da su im ovi uopte potrebni&
Walapljivo odricanje je po)lepa u svom najuvijenijem i najpodmuklijem i!danju& ;vojim bu'nim
odbijanjem umetnosti- ovi trajka'i samo a#irmiu umetnost- pa tako i sopstveni !na'ajA vrlo
sli'no alko)oli'arima- 'iji sastanci u Antialko)oli'arskim udru<enjima doka!uju snagu nji)ove
droge- ali i nji)ovu sopstvenu snagu kro! njeno kolektivno odbijanje& Ali- sli'nost se tu
!avrava& UmetniciCtrajka'i pove!uju svoj trajk sa sindikalisti'kim >eneralnim trajkom-
pridaju=i tako odgovaraju=i glamur toj preva!iPenoj taktici& Ali- 4grani'eni trajk nije i
>eneralniA a Umetni'ki trajk- samim tim to ne obu)vata odbijanje rada mePu najamnim i
1
4vaj trajk su iniciraili Mark PoHson i ;teHart Wome ?@eoi!%- Pla+iari!%- pank- situacionisti- Marks-
Isus- ;otona- Fepistemoloka dr)tavicaK- Bodrijar !a poneti- PraMi! 1 samo ne onaj koru'ulanski 1 'ovek
ima punu torbu takvi) trikova@& Prili'no detaljan i!veataj o sudbini tog predloga nala!i se u The Art
Strike Pa*er!- )ttp"**HHH&spunk&org*te_ts*Hriters*s)ome*sp%%%+,8&)tm
I!vetaj pokriva i pret)odne pokuaje" po!iv >ustava Mecgera na trajk u periodu (288C(26% i predlog
>orana NorPevi=a- i! #ebruara (282& 4dgovori +%Cak umetnika i Fkulturni) radnikaK- doma=i) i strani)-
na ovaj drugi predlog- objavljeni su u publikaciji The International Strike of Arti!t!I- :O+- Sasopis
studenata istorije umetnosti- Beograd- (26%& I pored svi) ra!lika u odnosu na inicijativu WomeCPoHson-
prilo!i u'esnika te debate dobro ilustruju mentalitet i preten!ije na koje se Blek osvr=e dalje u ovom
tekstu& ?nap& A& >&@
::
ostalim radnicima ?umetnici su uglavnom samo!aposleni slobodnjaci ili ne!avisni ugovara'i@-
nije nikakav trajk&
Jta ostaje kada se umetnici sve'ano odreknu umetnostiG Umetnici- naravno& Umetni'ki trajk
uve=ava !na'aj umetnika- iako eliminie nji)ov mukotrpni rad& 4sloboPeni obave!e da
stvaraju- umetnici vie ne=e morati da se trude da in#ormiu- agituju ili 'ak da !abavljaju&
Preten!ija da se bude od koristi drugim ljudima mo<e biti sasvim odba'ena& Ali- to ne !na'i da
=e umetnici nestati u gomili 1 ako to urade- niko ne=e !nati da je ikada bilo nekog Umetni'kog
trajka& Ne- umetnici moraju napraviti proi!vodnju od svog odbijanja da proi!vode& 4ni moraju
da skrenu pa<nju na ono to ne rade- iako je nji)ov ra!log !a neaktivnost upravo nji)ova
pret)odna umetni'ka aktivnost& Io je ono to odbijanje umetnosti 'ini elitisti'kim& Umetni'ki
trajk je avangardisti'ki pojam" samo umetnici mogu da odbace umetnostA samo oni mogu da
laskaju sebi da ba> '%etni$i stoje na putu eksplo!iji opte kreativnosti&
Ali- pravi ra!log !ato se neuke mase ne bave umetno=u nije to to i) u tome spre'avaju
Ftalentovane siled<ijeKA nji)ova kreativnost je toliko potisnuta 1 radom- pre svega 1 da svoje
slobodno vreme posve=uju kon!umaciji- a ne kreaciji& Jkola- rad- porodica- religija- desnica-
levica 1 sve to osuje=uje kreativnost& FUmetnostK koju stvara rukovodstvo Umetni'kog trajka-
sa svojim ra!li'itim proro'anstvima i objavama- kao i moderna umetnost- proleterima je
mnogo nejasnija od predstavlja'ke umetnosti i! premoderni) vremenaA ona je suvie udaljena
od svakodnevnog iskustva da bi mogla !astraiti bilo koga 1 osim svojom reputacijom- koja
=e- naravno- u >odinama Be! Umetnosti samo rasti&
Ieoreti'ari Umetni'kog trajka se kolebaju oko dometa trajka& Ako trajk predstavlja
odbijanje FkreativnostiK mePu specijalistima- onda on va<i samo !a umetnike& Ali- ako
Umetni'ki trajk namerava da !atvori mu!eje- biblioteke i galerije- onda on mora obu)vatiti i
radnike- !a koje bi to tada bio pravi trajk- !ato to je re' o slu<benicima kulturnog aparata
koji ne mogu odbaciti svoju kreativnost samim tim to se ona od nji) nikada nije ni !a)tevala&
Domar =e !amandaliti mu!ej kao nukelarnu elektranu- poto =e umetni'ki aktivisti pokuati da
odatle i!bace i njega- samo ako im se bude moglo& Iakvi radnici odavno i i! prve ruke !naju
ono to umetnici mogu da s)vate samo u! pomo= najbi!arniji) konstrukcija 1 da je rad !a
kulturnu industriju i dalje rad& Umetni'ki trajk je umetni'ko delo samo !a umetnike& 4stali
ljudi =e biti samo boja koju umetniciCtrajka'i nanose na svoja platna- statisti u umetni'kim
per#ormansima& 5judski <ivoti i !araPivanje !a <ivot kao umetni'ka sirovina3 Koji umetnik- u
najve=oj dubini svog bi=a- nije <udeo da ponovi Neronov krik" F:aka6 '%etnik '%ire ' %eni!K
Ali- poto >odine Be! Pri)oda nisu naro'ito privla'ne !a proletarijat i! umetni'ke industrije ili
njenu birokratiju- oni =e be! sumnje ostati na poslu& Posledice trajka bi=e veoma
neujedna'ene& Kuratorima i bibliotekarima bi=e drago da se otarase najte<eg dela svog posla
1 da u stopu prate nova umetni'ka dela i bajaju ta =e od toga pro=i test vremena& Umetnost
je po'ela da se skladiti jo od Bron!anog doba- 'ak i ranijeA tri godine ne=e biti dovoljne da
se prera'una- preuredi i redistribuira postoje=i inventar& Ipak- bud<etski pritisak bi mogao
oslabiti& Mu!ika- sa svojim i!lanPalim trikovima i o'ajnim omotima- koja je ionako ve=
ustuknula pred Fklasi'nim )itovimaK- posta=e prolost& U sektoru <ive svirke- prevagu =e
odneti disko- to se u velikoj meri ve= dogodilo& .e=ina ljudi gleda I.- a ne po!orine
komadeA sada =e je gledati svi& Da li umetnici kre=u u trajk !ato da bismo i) posle tri godine
molili da se vrateG Ako je nji)ova ranija po!icija bila privilegovana- s kakvi) =e nas tek visina
gledati (22:G Prava inspiracija !a Umetni'ki trajk nije- kao to se tvrdi- generalni proleterski
trajkA pre =e biti da je to neto ve= opisano u jednom '%etniBko% delu 1 generalni trajk
kapitalista i! novele AZn Rand- Atla! Shr'++e&
Ali- umetnici ne=e morati da 'ekaju tri godine da bi pro#itirali od Umetni'kog trajka& Dobit =e
biti trenutna i ra=e kao !elenaka kamata& Umetni'ki trajk lukavo cilja na ponudu- a ne na
:+
potra<nju& Postoje=a umetnost =e dobiti na vrednosti poto na tr<itu ne=e biti nove
konkurencije& Pored toga- tu je i dodatna taksa na ime misti'ne eg!istencijeA samim tim-
novija umetnost =e prednja'iti u rastu cena kao poslednja od svoje vrste& U stvari- ona ne=e
biti poslednji oblik umetnosti ve= njena kulminacija- poto je ideologija progresa toliko
!aludela !apadnja'ki um da =e glatko pri)vatiti poslednje i!danje bilo 'ega kao kona'ni oblik
navodnog evolutivnog procesa& Poslednji =e biti prvi ili =e makar biti tako vrednovan& Ne 'udi
to se neki od komercijalno najneuspeniji) savremeni) umetnika najvie isti'u u
Umetni'kom trajkuA a ne 'udi ni to i) svi ostali slede& 4ni !apravo ne predla<u 'ni>ten8e
umetni'ki) dela ?iako bi selektivno unitavanje imalo prakti'no iste posledice kao i Umetni'ki
trajk@& >odine Be! Umetnosti ne=e doneti nita od svega toga- 'ak i ako !6i stupe u trajk&
Kakva korist od trajka koji nas ne=e osloboditi ni umetnika- niti umetnostiG Umetni'ki trajk
=e stvoriti kartel 1 'iji u!or ne=e biti MePunarodno udru<enje radnika ?I\\@ ili
anar)odsindikalisti'ki sindikat 7NI- ve= 4PE7&
Uprkos proleterskom gardu- Umetni'ki trajk nema nikakve ve!e sa radni'kim pokretom- osim
ne'ega !a ta bi se od umetnika moglo o'ekivati da pokradu 1 radni'ke ikonogra#ije& Io
omogu=ava umetnicima da svojoj istroenosti pridaju neki !na'aj& 4dbijanje umetnosti daje
umetnicima licencu ekspertski) tuma'a ne'ega 'ime se ne bavi niko osim umetnika& ; druge
strane- '%etno!t obi8an8a deluje protiv onoga to svako radi- ali to niko nije ve= obavio 1
protiv rada i pot'injenosti dr<avi& U%etno!t obi8an8a 8e '%etno!t ?i6l8en8aA ona po'inje
generalnim trajkom koji se nikada ne !avrava&
#rienl" #ire- (22$&
I!mePu tampane i elektronske ver!ije ovog teksta postoje neke ra!like u detaljima- uglavnom stilske& 4vaj prevod je
kombinacija te dve ver!ije teksta& ?nap& A& >&@
:,
Umesto #usnota
i olo%$i i5 r'+ih tek!to6a 9oba 9leka
(
F; druge strane- broj indijanski) prebega u naseobine belaca mogao bi se uporediti s brojem
Nemaca koji su Berlinski /id preskakali sa !apadne strane& F L Ukian8e raa
4 sukobu kultura govorilo se i! mnogo uglova- ali njegova prava dubina mo<e se sagledati
tek kada se u njemu vidi sudar svetova koji su imali dijametralno suprotne predstave o radu&
Daleko od toga da su <iveli samo da bi se pre)ranili- Indijanci su uspevali da proi!vedu viak
1 da nije bilo tako- prvi kolonisti u D<ejmstaunu i Plimutu poumirali bi od gladi& /ato je utisak
koji su Indijanci ostavili na neke od prvi) engleski) posmatra'a bio vie nego povoljan"
kapetan D<on .ajt smatrao je da Indijanaci <ive u i!obilju- ta vie- u pravom raju i to be!
rada& Procenio je da bi doseljenicima bila dovoljna trodnevna radna nedelja- u! dodatak
ribolova- kao jedne Fvie sportskeK aktivnosti&
>odine (0+:& magistrat Masa'usets Beja je odobrio posetu dvojice indijanski) !aBe%a
?plemenski) stareina@ sa Rod Ajlenda& >uverner D<on .introp je smatrao neop)odnim da im
se Fstavi do !nanja pod kojim uslovima mogu da posete teritoriju pod naom upravom&K Iako
je Indijancima bilo re'eno Fda se na dan naeg >ospoda ne smeju baviti bilo kakvim poslom-
osim ako nije re' o ne'emu najneop)odnijem&K FBe! brigeK- odgovorili su Indijanci& FBi=e nam
lako da udovoljimo vaem !a)tevu- jer mi ionako ne radimo nita- ni tog- niti bilo kog drugog
dana&K
FKakva god da je bila rana AmerikaK- 'itamo u jednom skoranjem akademskom tekstu- Fona
je pre svega bila svet rada&K Indijanska Amerika je bila sve samo ne to- to su prvi doseljenici
i! oblasti Roanoke u .ird<iniji mogli lako da potvrde& Prema jednom takvom svedo'enju-
proi!vodnja godinje !ali)e kukuru!a !a jednog Indijanca i! dananje .ird<inije !a)tevala je
$+ sata rada& Naravno- Indijanci nisu jeli samo kukuru!" nji)ova is)rana bila je veoma bogata i
ra!novrsna- obe!bePuju=i im Fodli'no !dravljeK- jer je bila mnogo )ranljivija i manje monotona
od onoga to je kasnije postalo standard ne samo u siromanim !emljama Juga- ve= i u
bastionima industrijali!ma&
/ato ne treba da 'udi !ato su mnogi doseljenici postali FuroPeniciK- naputaju=i najranije
engleske naseobine- ostavljaju=i !a sobom samo poruku ure!anu u drvetu" F4tili mePu
KroataneK& ?Pleme 5ambi* 5umbee- ;everna KarolinaA nap& prev&@
Ii prvi begunci- koji su jedva do'ekali da jaram civili!acije !amene !a lagodan- varvarski
<ivot- nisu bili i poslednji& Iokom 'itavog kolonijalnog perioda na stotine evroameri'ki) seljaka
pridru<ilo se Indijancima& Denama i deci bilo je najlake da se prilagode indijanskom na'inu
<ivota- jer je to !na'ilo odbacivanje svi) ograni'enja koja im je nametao <ivot u svetu belaca&
Ali- ni odrasli mukarci nisu imali mnogo problema da se prilagode <ivotnom stilu be!bo<nika&
Nema sumnje da je rad bio jedan od najja'i) #aktora koji su uticali na nji)ov i!bor& U
D<ejmstaunu- guverner D<on ;mit je uveo radni re<im koji bi se mogao uporediti sa uslovima
<ivota u koncentracionom logoru& Wronike i! (0(:& bele<e da su neki Engle!i bili Fobeeni-
neki spaljeni- neki ra'ereni- neki nabijeni na kolac- a neki pose'eni ili streljani&K Nji)ov
!lo'inG Io to su Fpobegli da <ive sa Indijancima- a onda bili u)va=eni&K
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!- VriendlZ Vire- (22$&
:0
Esej Marala ;alinsa Pr6obitno r'>t6o bla+o!tan8a ?4riginal A##luent ;ocietZ@ objavljen je
kao naslov br& : Porodi'ne biblioteke&

$
FD<on ;tujuart Mil je pisao da svi i!umi !a !amenu ljudskog rada nisu 'oveku utedeli nijedan
sekund slobodnog vremena& F L Ukian8e raa
Pogledajmo kako se menjao obim rada- i!ra<en u nedeljama- koji je prose'ni engleski radnik
morao da obavi da bi !adovoljio osnovne <ivotne potrebe" (+2,& godine 1 (% nedeljaA (,0+ 1
$%A (06+ 1 +6A (8$0 1 ,$ ?EZer ` ;terling- RevieH o# Radical Political Economics- (288@&
Iako je bilo i sa ameri'kim radnikom& U X.III veku nastaje trend da robovski i najamni rad- do
tada bio uglavnom se!onski- postane stalan& Ie)noloki progres je- kao i obi'no- stvari samo
u'inio jo gorim& Evo jednog primera"
Moreplovci su nekada bili prava avangarda mePu najamnim radnicima& U X.III veku veli'ina i
nosivost brodova postaju mnogo ve=i- to je !a)tevalo jo vie rada i to veoma mukotrpnog&
Pomorci su na to odgovarali !ajedni'kim akcijama- kao to su bili trajkovi 1 ta re' poti'e od
nji)- jer su oni bili ti koji su udarali ?to !trike@ na brodove 1 !atim pobune i naj!ad piratstvo- to
jest- !au!imanje radnog mesta i proterivanje dotadanji) vlasnika& Pirati su pojednostavili
komandnu )ijerar)iju- sami birali svoje kapetane- a nadnice su !amenjivali !ajedni'kim
vlasnitvom i !ajedni'kim preu!imanjem ri!ika& Pored toga- drasti'no su smanjili obim rada-
budu=i da su nji)ovi brodovi imali posadu pet puta brojniju od posade trgova'ki) brodova koji
su bili nji)ov plen& 4dvratnost koju su ose=ali prema radu bila je nji)ov glavni motiv& /a
jednog pirata Fljubav prema pi=u i len'arenju bila je ja'i motiv od !lata&K I!vesni admiral je
pokuao da re)abilituje nekoliko !arobljeni) pirata- nude=i im vojni'ka !adu<enja- to je
!na'ilo Fnau'iti i) da rade- a to su oni na svaki na'in pokuavali da i!begnu&K FNaime- rad je
ono to ti ljudi smrtno mr!eK- rekao je guverner Ba)ama- dok je drugi stanovnik ti) ostrva
primetio je da Foni i rad nikako ne idu !ajedno&K ?Rediker- Innes- (266@
Naredni veliki preokret- industrijali!acija- doneo je radni'koj klasi jo te<i i monotoniji rad-
nego to je nji)ova klasa ikada ranije morala da trpi& U armiji Industrijali!acije nije bilo
dobrovoljaca& Radnici u prvim ameri'kim #abrikama nisu bili 'ak ni #ormalno slobodni" to su bili
<ene i deca koje su na posao slali nji)ovi !akonski vlasnici- mu<evi i o'evi& Vabrike na
;everu- kao i planta<e na Jugu- po'ivale su na robovskom radu& Mnogo kasnije radno vreme
bilo je skra=eno- !a)valjuju=i delovanju organi!ovani) radnika i drugi) re#ormatora- koji su taj
!a)tev uklju'ili u svoje programe& 4smo'asovno radno vreme- koje je danas !vani'no
pri!nato- tekovina je koju su anar)isti sa Wejmarketa ?Sikago- (660@ platili svojim <ivotima& Ali-
danas- predlog da se uvede jo kra=a- :%C'asovna radna nedelja- ne dola!i od sindikata- ve=
od ljudi kao to su- na primer- Wjugo Blek- u to vreme senator- a kasnije 'lan .r)ovnog ;uda&
/ato u poslednje vreme i radnici prestaju da ra'unaju na sindikate& Iako je i ovde !atvoren
krug&
Uprkos svom te)nolokom napretku ostvarenom u poslednji) pola veka- radno vreme ne
samo da nije skra=eno- ve= je broj godina koje provodimo rade=i pove=an& Ra!log tome je to
sve ve=i broj ljudi do<ivi pen!iju- to !na'i da sistem uspeva da i! nas iscrpi vie rada nego
ranije& Prose'ni ameri'ki radnik- mukarac- radi osam sati du<e od radnika sa po'etka veka&
U X.III veku radnik- ako bi uopte po<iveo toliko- svoje poslednje dane bi do'ekao u nekom
pri)vatilitu !a siromane& U XX veku- taj radnik 1 opet- ukoliko uopte po<ivi toliko 1 <ivot
!avrava u nekom stara'kom domu- usamljen i medicinski maltretiran& Neki to na!ivaju
napretkom&
:8
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!- VriendlZ Vire- (22$&
:
I! Anar$h" After Lefti!%- (228A kritika Mareja Buk'ina ?MurraZ Bookc)in- (2$(C$%%0@A Blek ga
ovde na!iva (ekano%- aludiraju=i na njegovu ulogu osniva'a Instituta !a socijalnu ekologiju
i! Bostona&
Dekan jednako grei i kada je re' o radu 1 i odnosu te)nologije i rada 1 u drugim oblicima
drutva& U !birci #rienl" #ire i!neo sam neke doka!e ?ima i) mnogo vie@ koji govore da s
napretkom te)nologije kvantitet rada raste- a kvalitet radnog iskustva opada ?Black- Pri%iti6e
Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!- (22$" (2C+(@& >eneralno- nema te)nologije koja smanjuje
obim rada& U najboljem slu'aju- tu je te)nologija koja rad samo preurePuje- to je sa
stanovita radnika Fisto kao kada bi emigrirali i! Etiopije u Rumuniju- u potra!i !a boljim
<ivotom&K ?@e%a b''Cno!ti 5a rano %e!to- (22$@ Kapitalisti ra!vijaju i primenjuju nove
te)nologije ne !ato da bi smanjili obim rada ve= !ato da smanje njegovu cenu& Jto je
te)nologija ra!vijenija- to su manje nadnice i manja potreba !a radnom snagom&
Kada sa parola prePemo na detalje- vidimo da Dekan otkriva svoje nepo!navanje prave
istorije rada i te)nologije& Dva primera koja i!nosi bi=e sasvim dovoljna& PoPimo od njegove
stripovske istorije ju<nja'ke poljoprivrede"
F.lasnicima planta<a s Juga bile su potrebne QrukeR robova u najve=oj meri !ato to maine !a
saPenje i branje pamuka nisu postojaleA !aista- napoli'arski rad na #armama u Americi je
nestao u poslednje dve generacije- !ato to je uvoPenje novi) maina !amenilo rad
QosloboPeni)R crni) !akupaca&K ?M& Bookc)in- The E$olo+" of #reeo%- (26$":,@
Drugim re'ima- Buk'in okrivljuje robovlasnitvo !a te)noloku !aostalost- a ne kapitalisti'ki
svetski sistem- koji je Jugu dodelio #unkciju proi!voPa'a i!vo!ni) monokultura& Ali- pamuk je
bio od sporednog !na'aja !a niskote)noloku kolonijalnu ekonomiju i! X.II i X.III veka- kada
su robovi obraPivali druge i!vo!ne kulture- kao to su duvan- pirina' i indigo ?Mc7usker `
Menard- (26,@& Kao to svaki kolarac !na- te)ni'ki progres je o8aBao robovlanitvo- koje je
bilo !amaskirano spregom maina !a branje pamuka i tekstilno orijentisane Industrijske
revolucije u Britaniji ?;c)eiber- .atter ` Vaulkner- (280" (:%C(:+@&
Ako Buk'inova pri'a o robovlasnicima ima nekog smisla- onda se !6ako8 vladaju=oj klasi
mo<e pogledati kro! prste& .lasnicima planta<a su bili FpotrebniK robovi Fu najve=oj meriK !ato
to nisu imali maine koje bi obavljale nji)ov posao& Industrijalci su Fimali potrebuK !a de'jim
radom- verovatno i! isti) ra!loga& >raPani Atine su Fimali potrebuK !a robovima- !ato to
nji)ova te)nologija nije mogla da im lepo o'isti gro<Pe- popui kako valja i !adovolji mnoge
druge potrebe tog kultivisanog graPanstva- 'ije su aspiracije bile tako u!viene da se prosto
nije moglo samo starati o sebi& FPotrebaK je drutveno i ekonomski uslovljena& Nema nikakve
sumnje da su ju<nja'kim planta<erima i atinskim graPanima bili potrebni roboviA A5I- DA 5I ;U
R4B4.IMA BI5I P4IREBNI JUDNJASKI P5ANIADERI I AIIN;KI >RANANIG
Drugi Dekanov primer je takoPe neumesan& Io je klasi'ni instrument osloboPenja <ena-
maina !a pranje vea"
FModerna radna <enaCmajka ne bi mogla da i!aPe na kraj sa svim svojim obave!ama da nije
maine !a pranje vea- koja je- makar minimalno- oslobaPa od svakodnevni) ku=ni) poslova-
pre nego to poPe na posao da bi !aradila ono to 'esto predstavlja ve=i deo pri)oda
doma=instva&K ?M& Bookc)in- The E$olo+" of #reeo%- (26$"+2@
Drugim re'ima- maina !a pranje vea poja'ava seksualnu podelu ku=ni) poslova i
omogu=ava <eni da bude proletari!ovana 1 da se pridru<i pla=enoj radnoj sna!i i to onoj na
:6
samom dnu& ?Black- Pri%iti6e Affl'en$e- (22$" $2C:%@ /a)valjuju=i te)nologiji- moderna radna
<ena uspeva i da d<abe rinta- obavljaju=i Frad u senciK ?Illic)- (26(@ i da se uklju'i u
nedovoljno pla=eno kapitalisti'ko rintanje u kancelariji- restoranu ili 'ak u #abrici& Maina !a
pranje vea i ku=na te)nologija uopte- nikada nisu utedeli <enama ni deli= radnog vremena&
Ie)nologija je samo pove=ala produktivne standarde ?s mainom Ma"ta+ nema vie i!govora
ako vae rublje nije bel8e o belo+@ ili je napor pomerila ka drugim radnim !adacima- kao to
je 'uvanje dece ?7oHan (28+- (26:@& ;umnjam da Bu'kin sam pere svoje ga=e i to ne samo
!ato to voli da mae svojim prljavim veom u javnosti&
U Buk'inovoj graPanskoj utopiji FurePaji !a utedu radnog vremena bi=e visoko cenjeni 1 bilo
da su to kompjuteri ili automatska mainerija 1 !ato to =e osloboditi ljudska bi=a od
nepotrebnog napora i pru<iti im nestruktuirano slobodno vreme !a li'no usavravanje- kao
pojedinaca i graPana&K ?M& Bookc)in- Re%akin+ So$iet"- (262" (28@
Da bi neko besvestan kao i sam Buk'in u to poverovao potreban je 'in vere& U poslednji)
nekoliko decenija ?od (2+6 na ovamo@- !a)valjuju=i visokim te)nologijama i u meri koja
daleko premauje sve to je na Dekan mogao predvideti- produktivnost se vie nego
udvostru'ila& ?;c)or (22(" (C$- ,- $2@ /a'udo- ni Fmaterijalna oskudicaK- a jo manje
Fmukotrpni radK nisu nestali& Realni pri)odi su opali- dok je u isto vreme broj radni) sati
pove=an& Sak je i Dekan primetio- doslovno na prvoj strani- Fsve ve=e siromatvo miliona
ljudiK i da Finte!itet i!rabljivanja primorava sve vie ljudi da pri)vate radnu nedelju tipi'nu !a
proli vek&K ?M& Bookc)in- Re%akin+ So$iet"- (262" (@ 4no to nije primetio je paradoks da
sve inten!ivniji progres- sve ve=a produktivnost- sve ve=e siromatvo i sve ve=i obim rada
dovode u pitanje upravo n8e+o6o- u osnovi marksisti'ko- oduevljenje ra!vojem proi!vodni)
snaga& ?3@
; druge strane- !a ra!liku do pret)odni) decenija- u <ivotima obi'ni) ljudi rad sve vie postaje
strano telo& Du<e radno vreme- ni<i realni pri)odi i nesigurnost radnog mesta sigurno nisu
nikakva kompen!acija !a sumorno i 'esto poni<avaju=e iskustvo sYmog rada& U (20%Ctim-
Buk'in- uvek spreman da nanjui revolucionarni potencijal drutveni) poreme=aja-
po!dravljao je pre!ir mladi) prema radu& Ali- dok su druge tendencije koje je odobravao- kao
to je kultura mladi)- bile rekuperirane- sve raireniji otpor prema radu postao je stalna crta
ameri'kog radnog prostora& ;pontan i van svake kontrole- taj otpor i!mi'e i ga!dama koje bi
da ga potkupe i levi'arima koji bi da ga organi!uju& Pre!aposleni i ne!aposleni 1 oni su ana!
potencijalno revolucionarna snaga&
Anar$h" After Lefti!%- F5aborCEnslavig Iec)nologZK- (228&
+
Mnogi su tvrdili da su u ve=ini drutava <ene radile vie od mukaraca i to je verovatno ta'no
?ipak- u drutvu ;an FBumanaK- mukarci rade vie nego <eneA oni obavljaju !a tre=inu vie
posla na obe!bePivanju )rane nego <ene- iako donose svega +%[ potrebni) kalorija@& U
verovatno pove!anom ra!voju- u ve=ini drutava <ene su imale manje politi'ke mo=i nego
mukarciA !apravo- naj'e=e nisu imale nikakvu mo=& Promiljena #eministi'ka taktika bi !ato
trebalo da po'iva na anar)i!mu- a ne na #anta!ijama o matrija)alnom prevratuA na ukidanju
rada- a ne na cviljenju !bog isti) nadnica !a iste poslove& Jedini matemati'ki siguran na'in da
vlast i rad u'inite ravnopravnim i rodno pravednim jeste da se otarasite i jednog i drugog& ?3@
/aposlene <ene ?ve=ina je danas !aposlena i!van ku=e@ rade vie nego ikada& 4ne i dalje
moraju da obavljaju ve=inu ku=ni) poslova- to su radile jo od po'etaka industrijali!acije i da
pored toga rade !a nadnicu& Nji)ovo silovito uklju'ivanje u radnu snagu ?one su radile sve
vreme- ali taj nepla=eni rad nije bio smatran poslom@ u poslednji) dvadeset godina samo je
:2
pove=ao nji)ov radni teret- ali i ukupnu koli'inu rada ?poto niko ne tvrdi da su mukarci u
mePuvremenu po'eli da rade manje@& Sak i kada bi seksualna diskrimancija bila potpuno
ukinuta- to je daleko od ostvarenja- ravnopravne radne <ene bi opet na svojim ple=ima
morale da nose teret onoga to Ili' !ove Fradom u senciK 1 Fpotroa'ki nepla=eni rad koji robi
dodaje novu vrednost- neop)odnu da bi ta roba bila od koristi !a sYmu potroa'ku jedinicuK
?na primer- pripremanje kupljeni) namirnicaA nap& prev&A Ivan Illic)- <ener@ /akoni o
graPanskim pravima ne mogu da prodru u doma=instvo& Istorija rada- ako se tu uopte mo<e
govoriti o nekoj ra!vojnoj logici- jeste istorija sve ve=eg nametanja mukotropnog rada
<enama& ;vaki #emini!am koji nije i!ri'ito antiradni je prevara&
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!; VriendlZ Vire- (22$&
,
Sak i se te<ak rad mo<e u'initi podnoljivijim- ukoliko se ne obavlja pod ne'ijim nad!orom&
/adr<imo se na primeru naroda Kpele i! 5iberije- koji u!gajaju pirina' 1 to je- po svim
kriterijumima- veoma te<ak posao& 4vi Fneolitski #armeriK organi!uju svoj rad na na'in
ne!amisliv !a nae eksperte& LiineeN- FradostK- mora da prati svaki posao koji Kpele obavljaju-
ina'e od posla nema nita& Rad se obavlja u grupama od koji) svaka ima svoj mu!i'ki
orkestar- koji prati ritam nji)ovi) motika i ma'eta& U odrePenim intervalima <ene odbacuju
motike i po'inju da pleu da bi !abavile ostale i relaksirale mii=e i!morene jednoli'nim
pokretima& Na kraju dana svi radnici se okupljaju da bi pili palmino vino- igrali i pevali& Ako ovo
i nije drutvo o kojem je govorio ;alins- ono jo uvek predstavlja ogroman napredak u odnosu
na rad kakav postoji u naem navodnom Fdrutvu blagostanjaK&
Antropolo!i i!vetavaju da je vlast vrila veliki pritisak na Kpele da prePu sa FsuvogK na
Fvla<noK u!gajanje pirin'a ?na navodnjenim poljima@- s ob!irom da ovo drugo donosi mnogo
ve=i prinos& Kpele su popustili- ali se nisu odrekli svog kon!ervativi!ma" pri)vatili su savet
neki) stru'njaka da u!gajaju kakao kao glavnu kulturu& Naime- rad na navodnjenim
pirin'anim poljima bio bi 'ist kuluk- lien takvi) vitalni) komponenti kao to su =askanje-
pesma i ples 1 upravo oni) tragova igre koji su u modernom radu potpuno i!brisani&
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!; VriendlZ Vire- (22$&
0
;alins je ve= primetio superiorni Fkvalitet radnog <ivotaK koji u<ivaju primitivni proi!voPa'i 1 da
po!ajmim omiljenu #ra!u pseudo)umanisti'ki) eksperata !a redi!ajn i oplemenjivanje rada&
Pored kra=eg i Fkli!nogK radnog vremena- kao i mnogo pou!danijeg Fsocijanog osiguranjaK- na
osnovu opteg pravila o deljenju )rane- rad lovacaCsakuplja'a je prijatniji nego ve=ina
moderni) poslova& Mi se budimo na !vono budilnikaA oni spavaju mnogo- danju i no=u& Mi
smo !akucani !a svoje !grade u !agaPenim gradovimaA oni se kre=u po otvorenom prostoru i
na sve<em va!du)u& Mi imamo ga!deA oni imaju saputnike& Na rad po pravilu !a)teva jednu
ili svega nekoliko )ipespecijalo!vani) radnji- 'esto ni tolikoA oni kombinuju manuelni i
intelektualni rad kro! mnotvo ra!novrsni) aktivnosti- upravo onako kao to su to !amiljali
veliki utopisti& .reme koje mi provodimo u prevo!u je mrtvo i jalovoA oni ne mogu da kro'e i!
svog kampa- a da ne F'itajuK pejsa< na neki potencijalno produktivan na'in& Naa deca su
pot'injena !akonu o obave!nom po)aPanju koleA nji)ova deca- be! i'ijeg nad!ora- kro! igru
oponaaju aktivnosti odrasli)- sve dok- skoro neprimetno- ne !au!mu nji)ovo mesto& 4ni su
tvorci i majstori svog jednostavnog- a opet tako e#ikasnog alataA mi radimo 5a maine i to
uskoro ne=e biti meta#ora- barem prema jednom ekspertu i! @ational Aerona'ti$! an S*a$e
+%
A%ini!tration ?NA;A@" FU na'elu- roboti =e raditi !a ljude- ali mogu=e je da =e- u nekim
slu'ajevima- u radnoj )ijerar)iji neki roboti biti i!nad neki) ljudi&K Poslednja re' u debati o
jednakim ansama !a posao&
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!; VriendlZ Vire- (22$&
8
Kao to prime=uje Ivan Ili'- Eekonomisti se ra!umeju u rad isto koliko i al)emi'ari u !latoF& 4ni
su'eljavaju dve bli!na'ke #atalnosti- neograni'ene potrebe i ograni'ene ?retke@ resurse- da bi
podigli !danje svoje sumorne nauke koju svaka ra!umna osoba odbacuje be! trunke
oklevanja& Na'in <ivota lovacaCsakuplja'a potpuno demaksira )obsijansku prevaru& Resursi
su obilni i Kung ;an se doslovno bakare u njima& Ali- poto je re' o racionalnim )edonistima-
a ne o askteskim ludacima- oni nala!e !adovoljstvo u pravoj meri" rade onoliko koliko je
potrebno da bi bilo dovoljno !a sve& Nomadi toliko skandali!uju ekonomiste i nji)ove vernike
da ovima kao jedini odgovor ostaju samo salve visokoparno sro'eni) predrasuda- kao u
slu'aju ekonomista Mareja Rotbarda ?MurraZ Rot)bard@ i Dejvida Rem!ija ;tila ?David
RamseZ ;teel@- koji je napisao vrlo neprijateljsku kritiku knjige u kojoj sam obra!lo<io ideju o
ukidanju rada& Maga!in Libert" ?kako voli da se predstavlja@ i!ostavio je 2%[ mog odgovora
;tilu& Do!volite mi !ato da im se osvetim tako to =u citirati samog sebe"
E;til- s ne)oti'nim )umorom- objanjava !ato lovciCsakuplja'i uglavnom ne rade nita" RAko
je le jedne <ivotinje dovoljan da pregurate nedelju ili dve- onda je potraga !a drugom 'isto
tra=enje energije& I ta im onda ostaje nego da ra!menjuju pri'eGR ?Libert"- maj (262@
Ii jadni Pavol'i=i su !'6i>e bo+ati a bi raili& Poto su okrutno lieni prilike da akumuliraju
kapital- ta drugo ostaje tim !atucanim divljacima osim da create- ra!govaraju- pleu- pevaju-
prirePuju go!be i tucaju seG
I!a ;tilovog vrite=eg etnocentri!ma krije se stra) od divljine i svega to je divlje- duboki stra)
od !ova Jume- od sYme slobode&F
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!; VriendlZ Vire- (22$&
6
;vet civili!acije- svet istorije- pre svega je- objektivno i subjektivno- svet rada& Radnici su ve=
doneli presudu o tome kako oni- subjektivno- vide rad" to je neto to i) povrePuje i to mr!e&
4bjektivno- rad se samo pogoravao- gledano u okvirima u kojima se o'ekivalo neko
poboljaanje& 4d druge polovine XIX veka- najve=i deo radni) !adataka bio je upro=en-
standardi!ovan- kreteni!ovan- ra!bijen- i!olovan od drugi) segmenata i policijski nad!iran3
Kao to prime=uje tajn ?Joel ;tein- A'to%ati$ Pro'$tion- (28,@- sa opadanjem radnog
ume=a- nivo tra<enog obra!ovanja i akademski) titula raste& Io o'igledno nema ve!e sa
radnim u'inkom& Ali- to ne !na'i da su ga!de iracionalne !ato to insistiraju na tim !a)tevima"
ra!umno je pretpostaviti da =e osoba koja je prola kro! du<i boravak u koli lake tolerisati
sva mogu=a sranja na poslu& FDete treba navi=i na rad- a gde se ta sklonost mo<e aktivirati
bolje nego u koliG ?&&&@ Deca se prvo alju u kole- ne toliko da bi nau'ila neto- ve= !ato da
bi se navikla da mirno sede i rade samo ono to im se ka<e&K ?Imanuel Kant- Obra5o6an8e@
Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!; VriendlZ Vire- (22$&
+(
2
I! kriti'kog prika!a knjige D<eremija Ri#kina ?JerremZ Ri#kin@ The En Of Work& The (e$line
Of The <lobal Labor #or$e An The (aJn Of The Po!tMarket Era ?mePutekst" A& >&@&
Vuturisti su najavljivali novu postindustrijsku epo)u skoro isto onoliko 'esto koliko i marksisti
kona'nu kri!u kapitali!ma& Pri!naju=i to- D<eremi Ri#kin insistira da je budu=nost kona'no
stigla i da je ovog puta reila da ostane& Mo<da je !aista tako& ?3@
Politi'ke revolucije su do sada uvek donosile duboke promene- ali ne i sutinske promene u
s#eri rada& MePutim- po Ri#kinu- sada je i na to doao red&K
Ri#kin- ka<e dalje Bob Blek- ispravno prime=uje da ljudski rad- u uslovima sve ve=e
automati!acije i digitali!acije- postaje sve manje va<an !a proi!vodnju& U prilog tome on
navodi ni! ubedljivi) doka!a i poka!atelja ?na primer" nikada ve=a produktivnost- nikada ve=a
ne!aposlenost@& Ali- to ne !na'i da =e ljudi raditi manje- a jo manje da treba <uriti sa
predlo!ima kako da se oni- u toj budu=nosti Fslobodnoj od radaK- uposle- to ina'e predstavlja
jednu od glavni) tema Ri#kinove knjige"
FJta nije u redu sa tom slikomG
Mo<da samo ovo& Ri#kin pogreno tuma'i ili biva !aveden implikacijama svoje ina'e ubedljive
demonstracije da rad postaje sve manje va<an !a proi!vodnju& Ali- !ato onda i dalje radimo i
to sve vieG Da li su ga!de poludeleG Ne nu<no& Iako mo<da samo intuitivno- oni jo uvek
vide svoj interes bolje nego neki slobodni- re#ormisti'ki nastrojeni intelektualci& Utoliko pre to
je sasvim o'igledno da ga!de i dalje upravljaju svetom- dok D<eremi Ri#kin samo pie knjige
o tome& Rifkin; nai%e; '5i%a 5ra6o 5a +oto6o a 8e ra !t6ar ekono%i8eO ali ra 8e '6ek bio
ne>to 6i>e o to+a E !t6ar *olitike&
Poto se !na'aj najamnog rada !a ekonomiju smanjuje- u prvi plan dola!i njegova kontrolna
f'nk$i8a& Rad je- kao i dr<ava- institucija kojom manjima kontrolie ve=inu& Rad nam odu!ima
najve=i deo naeg budnog vremena& Sesto je #i!i'ki i psi)i'ki nepodnoljiv& /a ve=inu ljudi rad
podra!umeva svakodnevno pot'injavanje autoritetima u meri koja !aostaje jedino !a onim to
moraju da trpe !atvorenici& Rad iscrpljuje ljude- ostavljaju=i im samo onoliko energije koliko je
potrebno !a !amenske aktivnosti i potronju& Io !na'i da je demokratija- ako pod time neko
jo uvek podra!umeva aktivno u'e=e ljudi u upravljanju sopstvenim <ivotima- 'ista ilu!ija&
Politika je samo jedna- i to posebno odvratna- mani#estacija podele rada ?na!iv koji rad dobija
kada proPe kro! tretman akademski) ko!meti'ara@& U takvoj FpodeliK- politika je posao !a
politikose- terapija !a aktiviste i spektakl !a skoro sve ostale&
Ako o!tane%o *ri *ret*o!ta6$i a 8e ra !'>tin!ki ' f'nk$i8i r'>t6ene kontrole; a !a%o
'5+re ' f'nk$i8i *roi56on8e- ponaanje vlasnika- koje Ri#kin smatra tako perver!no
tvrdoglavim- po'inje da ima smisla- iako samo u okvirima sopstvene naopake logike& Jedan
deo populacije je pre!aposlen& Drugi deo je ne!aposlen& Jta ove dve grupe imaju !ajedni'koG
Dve stvari" u!ajamno neprijateljstvo i potpunu !avisnost od poslodavaca&K
WhatN! Wron+ With That Pi$t're- (22,&
HHH&H)ZHork&org*ret)inking*H)ZHork*critiaue&)tml
(%
FAko !a trenutak ostavimo po strani ulitimatum kojim svetska ekonomija svakome diktira oblik
njegove proi!vodne aktivnosti- jasno je da glavni i!vor direktnog diktata- kojem su i!lo<eni
+$
!aposleni- nije Dr<ava ve= samo radno mesto& Ivoj ga!da ili e# i!daju ti vie i!ri'iti)
narePenja nego policajac !a deset godina&
FJedni narePuju- drugi i!vravaju narePenja& Io je sutina podanitva&
FAko na svet gledamo be! predrasuda- ali ipak tako da ne gubimo i! vida slobodu kao glavni
kriterijum- jasno je da najmo=niji instrument prinude nije Dr<ava ve= Rad&
FKao i tr<ite i dr<ava je akti6no!t- a ne entitet& Jedini na'in !a ukidanje dr<ave je promena
na'ina <ivota na kojem po'iva& A taj na'in <ivota- ako se to uopte mo<e na!vati <ivotom- vrti
se oko rada i svega to ide u! rad" birokratije- morali!ma- obra!ovnog sistema- novca- itd&K
The Libertarian a! 7on!er6ati6e- I)e Abolition o# \ork and 4t)er EssaZs- (26,&
((
FPotrebni su nam anar)isti operisani od anar)i!ma&K L Anarhi5a% i r'+e *re*reke na *'t'
ka anarhi8i
Anar)isti se danas !aista nala!e na prekretnici& Prvi put u istoriji anar)ija je jedini
revolucionarni pokret& Ia'nije- nisu svi anar)isti revolucionari- ali danas je nemogu=e biti
revolucionar- a da se ne bude anar)ista- ako ne po na!ivu- onda #akti'ki& ?3@
Anar)ija- osloboPena svi) levi'arski) ostataka- u po!iciji je da artikulie ne toliko neki
program- koliko odrePen broj revolucionarni) tema relevantni) !a sadanje vreme& 4na je
odlu'no antipoliti'ka- kao to je to i ve=ina ljudi& 4na je )edonisti'ka- na isti na'in kao i ljudi
koji se pitaju kako se uopte mo<e na!ivati <ivotom neto to nije okrenuto !adovoljstvuG 4na
je Qindividualisti'kaR- jer ta drugo mo<e biti prava mera dobrog drutva- ako ne sloboda i
sre=a svakog pojedincaG Postlevi'arska anar)ija je- ako ne uvek krajnje negativno
raspolo<ena- onda sigurno veoma sumnji'ava prema emancipatorskim obe=anjima visoke
te)nologije& A tu je i ono najva<nije- potpuno odbacivanje rada& ?3@
Anar$h" After Lefti!%- (228&
($
;istem je maina- Planetarna radna maina- a svi mi- u najboljem slu'aju- njeni lako
!amenljivi delovi& Boriti se protiv nje na istim organi!acionim osnovama- dovoditi u pitanje
njen monopol po!ivanjem na du<nost i <rtvovanje- !na'i svrstati se u njenu vojsku& Mi =emo
se boriti protiv nje na isti na'in na koji i <ivimo" ra!igrano- kreativno- ekstati'no- nepredvidljivo&
#rienl" #ire- (22$- naslovni tekst&
+:
Antiradna bibliogra#ija
I!bor" Bob Blek
Beec)er- Jonat)an- ` Ric)ard Bienvenu- eds& The Uto*ian Vi!ion of 7harle! #o'rier& Boston"
Beacon Press- (28(&
)ttp"**gr0&ustrasbg&#r*'ronse*7V*#ourier&)tml
)ttp"**HHH&)istorZguide&org*intellect*#ourier&)tml
)ttp"**HHH&mar_ists&org*re#erence*arc)ive*#ourier*inde_&)tm
Prevedeno" 7i6ili5a$i8a i no6i !o$i8etarni !6i8et& I5bor tek!to6a- kolska Knjiga- /agreb (26%&
Bell- Daniel& Work an It! (i!$ontent!& Boston" Beacon Press- (2,0& ?Reprinted in Bellbs I)e
End o# IdeologZ&@
Black- Bob& The Abolition of Work an Other E!!a"!& Port IoHnsend- \as)ington"
5oompanics Unlimited- n&d& ?(260@&
Black- Bob& #rienl" #ire& BrooklZn- NeH cork" Autonomedia- (22$& ?7)apter 4ne includes
dPrimitive A##luence" A Postscript to ;a)linsd and d;mokestack 5ig)tning&d@
Braverman- WarrZ& Labor an Mono*ol" 7a*ital& The (e+raation of Work in the TJentieth
7ent'r"& NeH cork" Mont)lZ RevieH Press- (28+&
7oHan- Rut) ;c)Hart!& More Work for Mother& NeH cork" Basic Books- (26:&
>oodman- Paul ` Percival& 7o%%'nita!& Mean! of Li6elihoo an Wa"! of Life& $nd ed&- rev&
NeH cork" .intage Books- (20%&
)ttp"**HHH&preservenet&com*t)eorZ*>oodman&)tml
)ttp"**dHardmac&pit!er&edu*ANAR7WI;I^AR7WI.E;*brig)t*goodman*Horks&)tml
)ttp"**recollectionbooks&com*bleed*EncZclopedia*>oodmanPaul&)tm
Wunnicutt- Benjamin Kline& Work Witho't En& Abanonin+ Shorter Ho'r! for the Ri+ht to
Work& P)iladelp)ia" Iemple UniversitZ Press- (266&
Illic)- Ivan& ShaoJ Work& Boston" Marion BoZars- (26(& ?Drugi relevantni tekstovi nala!e se
u <ener i ToJar! a Hi!tor" of @ee!&@
)ttp"**HHH&preservenet&com*t)eorZ*Illic)&)tml
)ttp"**HHH&davidtinapple&com*illic)*
Prevedeno" Pra6o na 5a8eni>t6o ?naro'ito poglavlja Ra ' !en$i i So*!t6eni ra@- (ole >kole-
S6et!ko6ina !6e!no!ti- Mei$in!ka @e%e5i!&
5a#argue- Paul& The Ri+ht to 9e La5"& 7)icago" 7)arles W& Kerr- (28,&
)ttp"**HHH&mar_ists&org*arc)ive*la#argue*Horks*la!Z*
FJe)ova- bradati i preki Bog- dao je svojim vernicima vr)unski primer idealne lenjosti" posle
est dana rada- odlu'io je da odmara celu ve'nost&K
5ee- Ric)ard Bors)aZ& The !:'n+ San& Men; Wo%en; an Work in a #ora+in+ So$iet"&
7ambridge" 7ambridge UniversitZ Press- (282&
Mann- Ernest& I Wa! Robot PUto*ia @oJ Po!!ibleQ& 5ittle Valls- Minnesota" 5ittle Vree Press-
(22%&
++
Marglin- ;tep)en A& d\)at Do Bosses DoGd in The (i6i!ion of Labo'r- ed& Andre >or!&
Atlantic Wig)lands- NeH JerseZ" Wumanities Press- (280&
Morton- A&5&- ed& Politi$al Writin+! of Willia% Morri!& NeH cork" International Publis)ers-
(28:&
)ttp"**)jem&sol&no*vals*morris&)tml
)ttp"**HHH&gutenberg&org*broHse*aut)ors*m9a(%8
)ttp"**HHH&morrissocietZ&org*
)ttp"**HHH&mar_ists&org*arc)ive*morris*inde_&)tm
P&M& 9oloNbolo& NeH cork" NeH edition- (22,&
Ric)ards- .ernon- ed& Wh" WorkI 5ondon" Vreedom Press- (26:& ?Prili'no loa antologija- ali
sa nekoliko detalja vredni) 'itanjaA nap& Bob Blek@
;a)lins- Mars)all& Stone A+e E$ono%i$!& 7)icago" UniversitZ o# 7)icago Press- (28(&
;antoro- .ictor& #i+htin+ 9a$k on the Job& Port IoHnsend- \as)ington" 5oompanics
Unlimited- (26$&
;c)or- Juliet B& The O6erJorke A%eri$an& The UneM*e$te (e$line of Lei!'re& NeH cork"
Basic Books- (22(&
;eidman- Mic)ael& Worker! A+ain!t Work& Labor in Pari! an 9ar$elona ('rin+ the Po*'lar
#ront!& BerkeleZ- 7ali#ornia" UniversitZ o# 7ali#ornia Press- (22(&
)ttp"**ark&cdlib&org*ark"*(:%:%*#t,)+nb:+)*
.aneigem- Raoul& The Re6ol'tion of E6er"a" Life& ;eattle- \as)ington" 5e#t Bank Books-
;econd- revised edition- (22+& ?Naro'ito poglavlje FI)e Decline and Vall o# \orkKA drugi
prevod- Practical Paradise Publications- 5ondon (28$&A najnoviji prevod" Rebel Press-
5ondon- $%%(- sa novim predgovorom i komentarima Raoula .aneigemaA nap& prev&@
)ttp"**librarZ&not)ingness&org*articles*;I*en*pub^contents*,
Work in A%eri$a& Report o# a ;pecial Iask Vorce to t)e ;ecretarZ o# Wealt)- Education and
\el#are& 7ambridge" MII Press- (28:&
/er!an- Jo)n& Ele%ent! of Ref'!al& ;eattle- \as)ington" 5e#t Bank Books- (266* 7& A& 5&
Press (222&
Bob Blek misli na tekstove i! drugog dela knjige- koji su najvie uticali na kasnije kriti'are
rada i te)nolokoCindustrijskog drutva ?neki od ti) tekstova su bili u opticaju jo od kraja
(28%Ci)@" In'!triali!% an (o%e!ti$ation- Who :ille @e L'I- AMi! Point of A%eri$an
In'!triali!%- The Pra$ti$al MarM- Ori+in! an Meanin+ of WW I- Ta"lori!% an Unioni!%-
Unioni5ation in A%eri$a- Or+ani!e Labor 6!F KThe Re6olt A+ain!t WorkLA !a sada je samo
ovaj poslednji tekst dostupan preko Interneta&
)ttp"**HHH&insurgentdesire&org&uk*inde_&)tm
)ttp"**HHH&jo)n!er!an&net*
\eb adrese i podaci o prevodima" A& >&
+,
Bob Blek ili /ato uopte radimoG
KUla5i 9ob 9lekF
Mno+i l8'i ne 6ole 9oba 9lekaF Mno+i% anarhi!ti%a bilo bi 6eo%a ne*ri8atno kaa bi !e 9ob
9lek o!elio ' n8iho6 ko%>il'kF S6aki iole *ri!to8an Bo6ek bio bi 6eo%a 5abrin't kaa bi
n8e+o6a %laAa !e!tra *oBela a i5la5i !a n8i%F Skoro !6ako ri5ik'8e a +a i!*ro6o$ira ili a %'
!e n8e+o6 +ne6 ra5bi8e o n8'>k'F
I to ne be5 ra5lo+aF 9ob 8e %o?a brili8antan kritiBar i l'$ian 'h; ali ne i fin %o%akF I5a
n8e+o6e ne!la6ne re*'ta$i8e !i+'rno ne !to8e o!eCa8 5a *o>ten' i+r' i 5ra6 !*ort!ki 'hFL
L D<ejson Mekvin- i! predgovora !a Anar$h" After Lefti!%- 7&A&5& Press- (228
Iakva je !aista reputacija Boba Bleka& Budu=i da su ve=ina njegovi) tekstova polemi'ki i
kriti'ki osvrti na radove drugi) autora- malo je oni) kojima se nije !amerio& Ipak- oni) koje je
takvim svojim pisanjem privukao ima mnogo vie& Mnogi ljudi- i to treba re=i- vole Boba Bleka&
4no to sledi nije pokuaj rekonstrukcije Blekove biogra#ije- koju i sam najvie voli da
misti#ikuje ili da prosto pravi sprdnju od nje- ve= samo gruba skica konteksta u kojem nastajali
ovi tekstovi&
Bob Blek je roPen (2,(- u Detroitu- F>radu ubicaK ?nadimak ste'en tokom nemira (208@- koji
nam je osim njega doneo M7,
(:
- I)e ;tooges- ali i rani #ifth E!tate i 9la$k R Re 9ook!
Vredija Perlmana& 4 neposrednim uticajima ne !nam nita- ali sumnjam da je sve to moglo da
13
M7," naj<e=i rockRnRroll cirkus koji ikada praio okolo& Nji)ova Platfor%a 9elih Pantera dobro
i!ra<ava ten!iju i du) tog vremena& .redi je pro'itati- a !atim uporediti sa tonom i re'nikom kojim mladi
ljudi danas prenose svoje poruke& Ra!lika je #rapantna- uklju'uju=i i ra!liku u samim idejama&
FI)ereRs onlZ tHo kinds o# people on t)e planet" t)ose H)o make up t)e problem and t)ose H)o make
up t)e solution& \E ARE IWE ;45UII4N& \e )ave no problems& EverZt)ing is #ree #or everZbodZ&
MoneZ sucks& 5eaders suck& ;c)ool sucks& I)e H)ite )onkie culture t)at )as been )anded to us on a
silver platter is meaningless to usU \e donRt Hant itU
3 4ur program o# rock and roll- dope and #ucking in t)e streets is a program o# total #reedom #or
everZone3\e breat)e revolution& \e are 5;D driven total maniacs o# t)e universe& \e Hill do anZt)ing
He can to drive people cra!Z 4UI 4V IWEIR WEAD; and INI4 IWEIR B4DIE;3\E ARE BAD&K
?Nov& (- (206@
)ttp"**ourHorld&compuserve&com*)omepages*rauk*mcC,&)tm
Vanovi sigurno !naju napamet 'uvenu najavu !a Ra%blinN Ro!e- sa albuma :i$k O't the Ja%! ?Are Zou
readZ to testi#ZG@&
Bob Blek nije imao mnogo ilu!ija o rokerima i! ove generacije" FKada bi smena ode=a i jo smenije
#ri!ure mogli da donesu revoluciju- onda ne biste imali pravo da na svoje )ipi matorce gledate sa toliko
pre!iraK& .erujem da ni mnogi drugi- ili 'ak svi skupa- ne bi proli mnogo bolje& Ipak- ovde se vredi malo
!adr<ati" danas- u atmos#eri opteg pripitomljavanja- ovakvi ispadi !vu'e skoro nestvarno& F5eto ljubavi
je prolo-K bele<i jedan )roni'ar tog vremena Fa neki )ipici su postali !li&&&K
4 vremenu kada je Detroit dobio nadimak F>rad ubicaK pogledati u tekstu .ejna Kremera ?\aZne
Kramer- M7,@- Riot! I Ha6e :noJn An Lo6e- $%%$- )ttp"**makemZdaZ&#ree&#r*Hk(&)tm ?A& >&@
+0
proPe be! odjeka u mladom Robertu Bleku& Neka najranija svedo'anstva govore tome u
prilog"
FKada sam imao osam godina- jedan psi)ijatar opisao me je kao Qbistro- psi)oneuroti'no dete-
s vidnom sklono=u ka nekontrolisanom ponaanju i mogu=om blagom ence#alopatijom- koja
blokira me)ani!me samokontroleR& Iokom kolovanja- bio sam i!bacivan i! tre=eg- estog-
osmog i dvanaestog ra!reda&K ?i! intervjua objavljenog u 7haotik Worl @eJ! an Ol!- 9(2*
(22%@
U vreme kada su M7, bli<ili svom vr)uncu- Robert Sarls Blek je i! rodnog Detroita !apucao u
Berkli- Kali#ornija- gde je studirao pravo i drutvene nauke& Iu negde- na pote!u od Berklija
do ;an Vranciska- Robert Sarls postaje Bob Blek& U atmos#eri opteg radikali!ma- Bob je lako
prepo!nao svoj ambijent- iako ne odma) i svoj put& Uticaji su bili brojni i 'esto kontradiktorni-
ali one najva<nije nije teko po)vatati" Nova levica ?Marku!e- #rank#urtovci- Norman 4RBraun@-
.il)elm Raj)- Pol >udman- anar)isti- brojne radikalne grupe i! oblasti ;an Vranciska i drugi)
delova Amerike ?cippies- Mot)er#uckers- \eat)ermen@& Po'etkom sedamdeseti)- s druge
strane okeana sti<e i onaj odlu'uju=i udarac" situacioni!am& Ali- da vidimo ta sam Bob Blek
ima da ka<e o tome& 4vaj malo du<i odlomak poma<e da se sagledaju barem neki od ra!loga
!a odlu'an raskid s levicom- ali i !na'aj ovog novog- kako se kasnije poka!alo- trajnog
uticaja"
FIako sam dola!io i! miljea Nove levice (20%Ci)- bio sam sve ne!adovoljniji levicom (28%Ci)&
5evica i! (20%Ci) godina je ostala nepravedno !apam=ena samo po svojim slabostima ?slepilo
!a aktuelna !bivanja- teoretska nedoslednost- istorijska amne!ija- a ponajvie kult <rtve@- dok
su njene vrline obi'no ignorisane" njen ose=aj !a pobunu protiv totaliteta- njeni entu!ija!am i
vitalnost- ali i smisao !a )umor& 5evica je !atim po'ela da obe=ava jo vie <rtvovanja i sve
manje !adovoljstva- kao da toga ljudima ve= nije bilo preko glave& Po'eo sam da se pitam da
li se ra!log !a neuspe) levice da pusti korenje u iroj drutvenoj ba!i- kao i da se odr<i tamo
gde je ve= imala neki uticaj ?uglavnom na koled<ima- mePu inteligencijom i u kontrakulturnom
miljeu@ nala!i mo<da u njoj samoj- a ne samo u nasilju vlasti i njenim manipulacijama& Mo?a
le6iBari i*ak ni!' toliko *a%etni; a %a!e toliko +l'*eI Insistiranje na ose=anju krivice mo<da
nije najbolji na'in da se obratite obi'nim ljudima- koji se ose=aju suvie be!na'ajnim da bi bili
krivi !a bilo ta& /a)tev !a <rtvovanjem u ime revolucije ne naila!i na pravi odjek kod oni) koji
su ve= <rtvovani i to ve= dugo i preko svake mere& Budu=nost koju je obe=avala levica
i!gledala je- u najgorem slu'aju kao jo gora- a u najboljem- ne vidno bolja nego !tat'! S'o&
/ato onda juriati na barikade ili- !bog istog cilja- i!la!iti na i!boreG
ManjeCvie u i!olaciji- otkrio sam pristupe koji su mi i!gledali mnogo vie oslobaPaju=i- vie
slobodarski- ali i raspusniji& I!mePu ostalog- otkrio sam i situacioniste& U Re6ol'$i8i
!6akone6no+ ?i6ota Raoula .aneigema- pronaao sam koncept raikalne !'b8ekti6no!ti koji
je obe=avao revolucionarnu preva!ila<enje morali!ma u bilo u kojem obliku& Pam#let Pra6o na
!ebiBno!t dalje je ra!vio ovu dimen!iju revolucije svakodnevnog <ivota- jedine revolucije koja
je ikada imala smisla&K ?i! predgovora !a pam#let The Ri+ht to 9e <ree"- grupe #or
O'r!el6e!- (28+- objavljenog u i!danju 5oompanics (26:&@
Ubr!o posle tog otkri=a Bob otkriva da i sam ima neto da ka<e& U to vreme po'inje da pravi i
distribuira postere i letke u okviru svoje Po!len8e Interna$ionale& Malo kasnije sti<e i
Ukian8e raa- jedan od najpopularniji) i najire distribuirani) anar)isti'ki) pam#leta ikada& U
prvoj- istoimenoj !birci nala!i se jo nekoliko !na'ajni) Blekovi) eseja- ali ve=i deo knjige 'ine
njegovi urnebesni ?i 'esto neprevodivi@ ispadi na ra'un svi) stubova modernog drutva"
morali!ma- rada- ideologije- ekonomije- te)nologije- demokratije- la<ne opo!icije- demagogije
uopte& I!dava' In!*ira$" je $%%(& godine objavio jo jedno i!danje ovog pam#leta- proireno
tekstom @e%a b''Cno!ti 5a rano %e!to ?(22$@ i revidiranom antiradnom bibliogra#ijom&
+8
T
Bob Blek je danas jedan od najpo!natiji) i najkontrover!niji) anar)ista& ;voju Fneslavnu
reputacijuK- kako to sa simpatijama ka<e D<ejson Mekvin ?urednik Anar$h"& A Jo'rnal of
(e!ire Ar%e@- duguje svom polemi'kom i kriti'kom instinktu& Da je re' o bilo kome drugom-
to bi bio siguran recept !a dosadu& Ali- sa Bobom je sve druga'ije" ra!log !a to je i!u!etna
lucidnost s kojom je- u tim ina'e sku'enim <anrovskim okvirima- uvek uspevao da prenese ni!
relevantni) ideja i programski) stanovita& /a 'itaoce sa strane sva ta imena i situacije- koji
su njemu slu<ili kao povod- uglavnom ne !na'e nita& Ali- to predstavlja sasvim malu smetnju-
u ta =e se uveriti svako koga ovi tekstovi budu podstakli na dalje istra<ivanje& Re' je o
mo<da jedinstvenom #enomenu ili makar ja ne !nam !a neto sli'no& Nikada nisam imao
strpljenja !a tu vrstu literature- ali ovde nisam osetio ni najmanji otpor& Naprotiv- radilo se o
trenutnom prepo!navanju jednog od najlucidniji) mislilaca dananjice- to je povremena
saplitanja o neka 'udna imena i pojmove u'inilo skoro neprimetnim& Naj!ad- nisu ni svi
njegovi tekstovi bili takvi- niti svi njegovi prika!i kriti'ki- to se vidi i po ovom i!boru&
Mo<da najbolji primer je njegova knjiga Anar$h" After Lefti!% ?A #areJell to the Anar$hi!%
That Wa!!A osim to godi mome u)u- sam podnaslov mnogo govori@" napad na Mareja
Buk'ina ?MurraZ Bookc)in@ 1 Fmatoro gunPaloK- 'ije =e ime- u! ime Noama Sosmkog- jo
malo pa svakom ameri'kom kolarcu biti prva asocijacija na Fanar)i!amK 1 ali i do sada
najubedljivije i!laganje Blekovi) programski) stavova& 4vu knjigu preporu'ujem i! sve snage-
a od tekstova sabrani) u tri njegove knjige i objavljeni) na Internetu- i! istog ra!loga- i!dvajam
slede=e" Pri%iti6e Affl'en$e& A Po!t!$ri*t to Sahlin!O Libertarian a! 7on!er6ati6eO
Te$hno*hilia& An Infantile (i!orer i WhatN! Wron+ With That Pi$t'reI /bog svoje du<ine ili
neto druga'ijeg usmerenja- ovi tekstovi su !astupljeni samo u odlomcima koji posebno dobro
dopunjuju glavnu temu ove !birke&
T
Kada sam prvi put pro'itao Ukian8e raa- a !atim i Pri%iti6e Affl'en$e- imao sam utisak da
sam kona'no sreo onog de'aka i! Andersenove pri'e 7are6o no6o oelo& Dodue- de'ko je
prili'no ne!godan i sada ve= u najboljim godinama- ali pitanja koja postavlja su i dalje prava&
Pitanja tipa F/ato uopte3GK
Na primer" /ato uopte radimoG
Da probamoG
4dgovor koji odma) pokuava da nas u=utka je po!nata- dobro uve<bana <alopojka" !ato to
moramo- !ato sve kota- !ato to je tako oduvek& Io bi barem trebalo da je jasno& .ekovi
patnje napravili su talog od ti) nekoliko bedni) istina svakodnevnog reali!ma- koje nas stalno
opominju da je ovaj svet dolina su!a ?naravno da jeste@& Pomiriti se s tim i i!dr<ati- uprkos
svemu- smatra se ne samo !a podvig- nego i !a !nak pravilnog odrastanja i dobrog
mentalnog !dravlja& Normalan 'ovek ne postavlja takva pitanja&
Ali- kao to vidimo- postoji i neto to nam nisu rekli" tako sigurno nije oduvek- niti je va<ilo
svuda& Ukian8e raa i drugi tekstovi i! ove !birke ?ali i druge dve knjige i! ove serije- mo<da
u jo ve=oj meri@ to ilustruju vie nego ubedljivo& U svemu drugom- ovakav odgovor samo
otvara nova pitanja& /ato uopte kota sve to kotaG Da li je cena ?ta'nije- 6reno!t@
prirodno svojstvo svi) stvariG Semu uopte slu<i taj konceptG
Na ova banalna pitanja nijedan ekspert i! >(8O ne bi mogao da vam da neki racionalan
odgovor& Proverite& Na ovome insistiram" kad god vam se uka<e prilika da to pitanje postavite
nekom ekspertu i! te oblasti iskoristite je i to nemilosrdno& ;ve to =ete 'uti bi=e demagoka
odbrana sistema okrenutog pro#itu- mo=i i drutvenoj kontroli& Ukoliko u tim ciljevima
+6
prepo!najete svoje najdublje te<nje- njegov odgovor =e vas sigurno !adovoljiti& U suprotnom-
oseti=ete neodoljivu potrebu da mu ra!bijete njuku&
Ko bi normalan reagovao druga'ijeG Eksperti =e pri'ati svata- uvek tako sigurni u sebe i u
nau'ni- objektivni i racionalni karakter svog JevanPelja& Ali- celo !danje politi'ke i poslovne
ekonomije po'iva na neakae%!ki% kategorijama" na prinudi i uceni& Ekonomija je- kao
FnaukaK- racionali!acija i apologija tog nasilja& A ekonomisti su prvi ?iako ne i jedini@ sau'esnici
u tom !lo'inu& Io- negde- !naju i oni& I naravno da =e onda u'initi sve da nam to prika<u
druga'ije- kao sastavni deo <ivota ili 'ak kao dar s neba&
/a sav ovaj u<as- opte krljanje i strepnju nad onim to donosi sutra 1 i stalno <rtvovanje !a
dobro oni) koje sutra o'ekuje ista sudbina 1 nema nikakvog ra!loga& Nikakvog ljudskog
ra!loga& /ato onda toliko istrajavamo u tomeG
Ali %i %ora%o
Problem i jeste u tom %ora%o& /atoG Jta to tako jebeno dobro mo<emo da postignemo
samo tako i nikako druga'ijeG
FI!gleda da je napredovanje !apadne 7ivili!acije od po'etka po'ivalo na dva aksioma" prvi je
da se prava drutva mogu ra!vijati samo pod okriljem Dr<ave- a drugi da 'ovek mora da radiK-
pisao je Pjer Klastr& Jta nas sve dr<i prikovanim !a tu perspektivuG ;amo ekonomska ucena i
prinudaG Ili je pod tim stalnim pritiskom dolo do jo neki) poreme=ajaG Io su pitanja koja se
ovde otvarajuA u! nji)- otvaraju se i sva drugaA bolja pola!na ta'ka od one koju nam pru<a
+la6na *ret*o!ta6ka ovog radnog logora 1 <ivi- ljudski rad 1 jednostavno ne postoji&
T
/a ljubitelje Fanar)i!maK kao ideologije i drutveno pri)vatljivog oblika neposlunosti- tu je i
tekst Anarhi5a% i r'+e *re*reke na *'t' ka anarhi8i& Nema ve!e s radom- osim s radom oni)
koji vrlo rado pote<u ovaj i!am kao 'udesan odgovor na sva pitanja i prave druge gluposti&
Preporu'ujem i tekstove The Anti)Anar$hi!t! 7on!*ira$"& An E%*iri$al Te!t ?(22(@ i To'
$anNt bloJ !o$ial relation!hi* 9't "o' $an ha6e f'n tr"in+! ?(22$@ 4vaj drugi tekst je reakcija
na po!nati pam#let jedne australijske anar)isti'ke grupe ?na 'iji se naslov Blek nadove!ao na
na'in koji je i sam poruka@ posve=en distanciranju od Fnasilni) metodaK s kojima najira
javnost 'esto i!jedna'uje anar)i!am& Pam#let je objavljen (282& godine- a !atim rei!dat i
iroko distribuiran- najvie preko Interneta& Iipi'an primer de#etisti'kog- kon#ormisti'kog
predstavljanja Fanar)i!maK kao be!a!lenog ku=nog du)a& Iako digresija u odnosu na glavnu
temu- ovaj tekst =e mo<da biti !animljiv i Fanar)istima operisanim od anar)i!maK- kojima je
ova !birka u celini i posve=ena&
Iako svi njegovi du<i tekstovi slede druga'iju i mnogo temeljniju metodologiju 1 kao ilustracija
mo<e da poslu<i i tekst Veliki @a$ionalni Pra5nik- koji u mnogo 'emu predstavlja pravu lekciju
i! istorije i primenjene drutvene imaginacije 1 oni opet ostaju otvoreni sa svi) strana& Na
primer- glavni tekst i njegov nastavak- Ukian8e raa i @e%a b''Cno!ti 5a rano %e!to- nisu
neke detaljne- sveobu)vatne- a naro'ito ne dosadne studije o radu& Da je imao takvu
ambiciju- onda bismo na kraju verovatno dobili neto poput Ukian8a Raa o 9oba 9leka '
Tri <ole%a To%a- neku vrstu Antika*itala ili ko !na ta& Ko !na- mo<da bi tu !aista bila
nagurana sva prava pitanja i svi odgovori& Ali- iskra- podsticaj !a samostalno istra<ivanje- !a
aktivan odgovor- sasvim bi i!ostali& 4vo je mo<da najve=i kvalitet Blekovi) tekstova- iako
pasivni potroa'i ideja to verovatno ne=e umeti da cene& /ato sami dorecite nedore'eno i
dovrite nedovreno& Ja mu ostajem !a)valan na svemu- na jakim i na slabim mestima
podjednako&
+2
;voja pitanja i utiske mo<ete da poaljete i Bobu Bleku li'noU ;ve adrese prilo<ene su malo
dalje u knji!i& Kako sam ka<e- uvek se trudi da odgovori na sva !animljiva pisma- Fali i na
ve=inu ostali)K&
A& >&- $%%$ *$%%0&
,%
BIBI54>RAVIJA
The Abolition of Work an Other E!!a"!- 5oompanics- (26,&
Rant! R In$eniar" Tra$t!; eF Jith Aa% Parfre"- Amok Press- (262&
ZeroWork Antholo+"- Autonomedia* ;emiote_te?e@(22%&
#rienl" #ire- Autonomedia* ;emiote_t?e@ (22$&
9eneath The Uner+ro'n- Veral Wouse- (22+&
Anar$h" After Lefti!%- 7& A& 5& Press- (228&
\EB ADRE;E
HHH&inspiracZ&com* black
4vde se- osim velikog broja tekstova- nala!e i reprodukcije postera i! Po!len8e
Interna$ionale& Iu mo<ete da vidite i kako mu stoji crni eir ?loe@& Iu je- od skora- i
kompletno i!danje The Abolition of Work an Other E!!a"! i skoro svi tekstovi i! !birke
#rienl" #ire& Blekovi tekstovi su objavljeni i na mnogim drugim adresama- ali ova ar)iva je
najpotpunija&
K4NIAKI
Bob Black
P4B :(+$
AlbanZ- Nc ($$%:C%(+$
U;A
Abobob,(Baol&com
,(
;pecijalni antiradni dodatak
?RADNA .ER/IJA@
FRad je drutvena obave!a&K L .eliki #aisti'ki savet- (2$8&
FRad je du<nost !a sve&K L Ustav ;;;R- (2$+&
FI mi )o=emo da radimoUK L plakat predu!e=a 4tpor- !ima* prole=e $%%%&
FNe ka<em da <ene i deca ne treba da u'estvuju u naoj drutvenoj proi!vodnji& ;matram da
!6ako ete i5na e6et +oina !taro!ti %ora biti 'kl8'Beno ' *roi56on8' barem neko vremeA
ali- na'in na koji su deca u postoje=im okolnostima prinuPena na rad je prosto u<asan&K L
Karl Marks- govor odr<an na !asedanju Prve internacionale $6& jula (606- na temu Po!lei$e
'*otrebe %ehani5a$i8e ' ka*itali5%'&
F7elokupna istorija 'ove'anstva je istorija organi!ovanja i edukacije 'ovekovog drutvenog
bi=a !a rad- s ciljem da se postigne to ve=a produktivnost&K L 5av Irocki- Terori5a% i
ko%'ni5a%&
FNe=e biti opijanja- psovanja- !abuavanja- nedo!voljeni) pau!a !a 'aj ili etkanja okolo kad
se kome pro)te& Nastavi=emo s radom kao da su ga!de i dalje tu&K L D<imi Reid-
komunisti'ki radni'ki predstavnik !a vreme okupacije brodogradilita U7;- >la!gov- (28(A
navedeno u 5arrZ 5aH- 9i++er 7a+e!; Lon+er 7hain!- ;pectacular Iimes 92- (268&
FDelim anar)iju sa strujom i toplom vodom& Io je 7ivili!acija& Ioga nema be! rada3K L jedan
beogradski anar)osindkalista u polemici s naim prijateljima i! MeA'narono+ *okreta 5a
n'lto rano 6re%e ?.isoko* ;arajevo@
FNe mogu da pri)vatim predlog da ne jedem banane ?GUA nap& i!d&@& Kako =e i) doneti dovde
ako nema organi!acije transportaG Nemoj samo da mi predlo<i da idem peke do A#rike da
bi) jeo banane ili da mi je to nametnuto da bi kapitalisti !aradili&&&K L jo jedan lokalni
anar)ista- veliki ljubitelj tuPeg rada neop)odnog !a planta<nu proi!vodnju i prekooekanski
transport bananaA li'na prepiska- A& >&
FPrisiljavanje na ropstvo je najbolji na'in da se 'ovek navikne na rad& Be! toga nema
akumulacije bogatstva- nema sigurnosti- nema budu=nosti- nema ose=aja !a kom#or i
eleganciju- koji 'ine sutinu nae civili!acije&K L .iljem Warper- #ilo!o# i !agovornik
robovlasnitva- (6:8&
T
F3 i taj sumorni radni dan od (, ili (0 sati- na koji se svi ljudi <ale- ipak je bolji policajac od
bilo kog eri#a i njegovi) !amenika&K L Ral# .aldo Emerson ?Ralp) \aldo Emerson@-
navedeno u Jo)n /er!an- AMi! Point of A%eri$an In'!tr'ali!%- !birka Ele%ent! of Ref'!al-
str& ((2- (266* (222&
FNiko ne bi pristao na dva sata ropstva dnevno& Da bi bilo pri)va=eno- ropstvo mora imati
mnogo du<e dnevno trajanje- jer !a%o tako %o?e a !kr>i ne>to ' Bo6ek'&K L ;imon .ej
?;imone \eil@- navedeno u Jo)n /er!an- AMi! Point of A%eri$an In'!tr'ali!%- !birka
Ele%ent! of Ref'!al- str& ((2- (266* (222&
,$
F/a veliki deo muke populacije rat je doao- pre svega- kao olakanje od besmislenog rada-
to predstavlja jedno od najve=i) i najopasniji) ne!adovoljstava civili!acijom u XX vekuK& L
Red<inald Paund ?Reginald Pound@- navedeno u Jo)n /er!an- Ori+in! an Meanin+ of WW I
?4 u!rocima i !na'enju Prvog svetskog rata@- !birka Ele%ent! of Ref'!al- str& (0+- (266*
(222&
T
FRad nije samo QotuPenR& 4va klasi'na primedba je tipi'na !a kriti'are rada koji nikada nisu
radili po #irmama& Rad je ubistven& Rad u rudnicima- cementarama i kancelarijama ne=e biti
manje ubistven ako radnici budu kontrolisali sudbinu proi!voda svog QneotuPenog radaR na
tr<itu ili nekom drugom ?imaginarnom@ sistemu ra!mene s drugim takvim Q!ajednicamaR ili
Q#ederacijama proi!voPa'aR & Io =e i dalje biti robija& Masovnu robnu proi!vodnju nije mogu=e
organi!ovati be! masovne prinude i kontrole 1 to nai levi'ari- marksisti- anar)osindikalisti-
alterglobalisti- te)no#ili i druge dobri'ine stalno gube i! vida& @a6ika6an8e ima jo te<e
posledice- ono samo dovrava proces !apo'et otvorenom prinudom& ;vo !lo ovog sveta
poti'e od ljudi disciplinovani) radom- <eljni) rada !bog onoga to sanjaju da =e im taj rad
obe!bediti ili toliko #rustrirani) radom da im 'ak i mePusobno klanje i!gleda kao bolja i
i!a!ovnija alternativa& Iu su i sve druge posledice te prinudne i sumanuto inten!ivne ljudske
aktivnosti !vane QradR- koje ubr!ano unitavaju sYmu osnovu <ivotaA sve dok ostajemo u
okvirima masovnog drutva- te posledice nije mogu=e i!be=i- niti !austaviti nji)ov
eskponencijalni rast& ;re=om- ima i oni) koji dobro s)vataju da treba dovesti u pitanje sYmu
proi!vodnju- ideju progresa- ideologiju QpotrebaR- celu tu ideju <ivota& ;ve to je ovde ot6oreno
kao *itan8e- umesto da se- kao do sada- u!ima !dravo !a gotovo&K L A& >&- i! odgovora na
pismo jednog dobronamernog 'itaoca prvog i!danja Ukian8a raa ?$%%$@
T
FNaputanje stari) centara borbe !a)teva istovremeno stvaranje novi) oblika <ivota& Kakva
korist od okupiranja #abrika 1 kao to je- na primer- #abrika automobila 1 'ija proi!vodnja
ionako mora biti obustavljenaG ;tari pokli' je glasio" Q4kupirajmo #abrike i sami upravljajmo
njimaUR Iako bi !ato'enici sistema trebalo da preu!mu !atvore i da sami upravljaju svojim
!ato'enitvom&K L Dak Kamat- Proti6 *ri*to%l8a6an8a- .I" Poprita borbe- (28:& ?Porodi'na
biblioteka br& 0- $%%:@
T
FU<asavam se svi) !anata& >a!de i radnici- sve je to sam seljak- prostak& Ruka s perom vredi
koliko i ruka s plugom& Kakav je to vek rukuU Moje ruke ne=e nikada raditiU 4sim toga-
slu<enje vodi predaleko&&&K L Artur Rembo- Zla kr6 ?Boravak u Paklu@- (68:&
FDok radi- nita ti ne vredi to si <iv&K L Andre Breton- @aAa- (2$6&
FKo radi taj i grei& A grei samim tim to radi&K L 5epi ;rPa- $%%(&
FIma li <ivota posle poslaGK L Jo)n /er!an ` Dan Iodd- letak- Eugene- (26(C6,&
FMoji mladi ljudi ne=e nikada raditi& 5judi koji rade ne sanjaju- a mudrost se objavljuje u
snovima&K L ;mo)ala ?pleme .anapam- dananja dr<ava .aington@& (rea%er Pro*het! of
The 7ol'%bia Platea'& S%ohalla R Skola!kin- BZ Robert W& RubZ and Jo)n A& BroHn&
?Norman" UniversitZ o# 4kla)oma Press- (262&
F/a vreme veliki) demonstracija u Engleskoj (26(- jedna levi'arska aktivistkinja se popela na
improvi!ovanu govornicu i obratila gomili& >ovorila je neto o dola!e=oj socijalisti'koj utopiji&
Njeno 'vrsto obe=anje da =e tada biti posla !a sve i!a!valo je sme) mePu mlaPim
demonstrantima& Dok je pokuavala da detaljno opie i druge re#orme- jedna grupa je po'ela
,:
da skandira" Q.e=i kave!Cdu<i lanac- ve=i kave!Cdu<i lanacURK L 5arrZ 5aH- 9i++er 7a+e!;
Lon+er 7hain!- ;pectacular Iimes 92- (268&
5egenda o Medvedima
?Siroki@
Nekada davno postojao je mePu Sirokima klan AniC7aC>uCWi& U jednoj od porodica tog klana
<iveo je de'ak koji je 'esto odla!io u planine i tamo ostajao po ceo dan& .remenom je po'eo
je da odla!i sve 'e=e i da se tamo !adr<ava sve du<e- tako da uskoro nije 'ak ni jeo kod
ku=e- nego je odla!io u !oru i vra=ao se tek uve'e& Roditelji su ga prekorevali- ali u!alud&
De'ak je i dalje odla!io u umu- a onda su jednog dana njegovi roditelji primetili kako svuda
po telu po'inju da mu ni'u duge- smePe dlake& Roditelji ga naj!ad upitae ta ga to toliko
vu'e u planine- da 'ak ne <eli ni da jede kod ku=e& De'ak im odgovori" FIamo ima )rane u
i!obilju- i to mnogo bolje od kukuru!a i pasulja i! sela& Uskoro =u ponovo oti=i u umu- i to
!auvek&K Roditelji po'ee da ga preklinju da ne naputa dom- ali on im re'e" FIamo je bolje
nego ovde& 4sim toga- vidite da sam ve= po'eo da se menjam i da vie ne mogu da <ivim
ovde& Ako poPete sa mnom- tamo =e biti dovoljno )rane !a sve nas- a ne=ete morati da
radite& Ali- ako odlu'ite da poPete- mora=ete da gladujete sedam dana&K
Majka i otac se !amislie nad sinovljevim predlogom- a onda se obratie stareinama klana&
4ni okupie ljude na ve=anje i kada su dobro ra!motrili celu stvar- odlu'ie slede=e" F4vde
moramo da radimo- a nikada nemamo dovoljno& De'ak ka<e da =emo tamo u umi imati sve
to nam treba- a da pri tom ne=emo morati da radimo& /ato poPimo s njim&K I tako su- posle
sedmodnevnog gladovanja- sedmog jutra svi ljudi i! klana AniC7aC>uCWi napustili svoje selo i
predvoPeni de'akom krenuli put planina&
Kada se po drugim selima pro'ulo o tome- svi su bili veoma <alosni- pa poslae svoje
stareine da ubede AniC7aC>uCWije da ostanu u svom selu i da ne idu u umu& >lasnici su i)
!atekli kada su ovi ve= bili odmakli od sela& Bili su veoma i!nenaPeni kada su videli da je
nji)ova tela po'elo da prekriva kr!no poput <ivotinjskog- jer sedam dana ovi nisu jeli ljudsku
)ranu- pa je nji)ova priroda po'ela da se menja& AniC7aC>uCWiji nisu )teli da se vrate- nego
im rekoe" FIdemo tamo gde =emo uvek imati dovoljno )rane& 4d sada =emo se !vati conva 1
Medvedi& Kada budete gladni- uvek =ete mo=i da doPete u umu i da nas po!ovete- a mi
=emo vam dati svoje meso& Mo<ete slobodno da nas lovite- jer mi =emo <iveti ve'no&K
4nda su podu'ili glasnike pesmama kojima =e mo=i da i) do!ivaju- a koje nai lovci na
medvede !naju i danas& Kada su !avrili sa pesmama- AniC7aC>uCWiji su nastavie svojim
putem- a glasnici krenue na!ad& Kada su malo odmakli i osvrnuli se i!a sebe- videli su kako
jedan 'opor medveda polako !ala!i u umu&
James MooneZ- M"th! of The 7herokee- 2%t) Annual Report o# t)e Bureau o# American
Et)nologZ (628C26- Part I& ?(2%%@
,+
Papalagi ?(@
Iuiavii ili Iiavea- samoanski poglavica
Iek po neki odrasli Papalagi ?e belac@ mo<e da ska'e i tr'i kao dete& Kada )odaju- oni vuku
svoje noge i tela kao da stalno nose neki teret& 4ni to pori'u i kriju svoju slabost govore=i da
su tr'anje- rvanje i skakanje ispod dostojanstva ponositog 'oveka& Ali- to je samo i!govor- jer
nji)ove kosti br!o postaju teke i krute- a sre=a naputa nji)ove mii=e& Nji)ov posao i)
osuPuje na smrt& ;vaki nji)ov FposaoK nosi sa sobom !it' ?kletvu@ koja unitava <ivot& Sit'
koja im apu=e slatka obe=anja- dok u isto vreme isisava krv i! nji)ovi) tela&
U Evropi ima vie ljudi sa sivim licima- nego drve=a na naim ostrvima& Ra!log tome je to u
svom radu ne pronala!e nikakvo !adovoljstvo- to im taj posao pro<dire svu sre=u i ne
doputa da urade bilo ta !a sebe- i! 'istog !adovoljstva- makar neku sitnicu& /ato u srcima
svi) Papalagija koji rade tinja mr<nja& U njima <ivi neto poput okovane <ivotinje- koja se
stalno otima- ali koja ne uspeva da se oslobodi& Ispunjeni mr<njom i !avi=u- oni stalno
uporePuju svoje poslove& >ovore o vrednim i manje vrednim poslovima- iako nijedan od ti)
poslova ne obavlja nita do kraja& Sovek nije samo ruka ili noga& 4n je sve to !ajedno& Iek
kada sva njegova 'ula i udovi rade !ajedno- njegovo srce mo<e da bude !dravo i veselo&
Umesto toga- kod nji) je samo jednom delu doputeno da <ivi- dok sve ostalo ostaje mrtvo&
Io stvara !bunjene- bolesne i o'ajne ljude&
Divot Papalagija koji rade je komar& 4ni to ne s)vataju i kada bi mogli da 'uju ta govorim
sigurno bi me na!vali budalom- jer sudim neto o njima- a da nikada nisam imao neki posao-
niti jedan jedini dan radio kao neki Evropljanin&
Ali- nijedan Papalagi ne bi mogao da nam objasni !ato treba da radimo vie nego to to Bog
od nas tra<i- to jest samo onoliko koliko je potrebno da budemo siti- da imamo krov nad
glavom i da u<ivamo u pripremanju go!bi na seoskom trgu& Na rad na!ivaju prostim- a !a
nas ka<u da nam nedostaje trgova'ka vetina& Ali- !ato svaki pravi mukarac s nai) ostrva
obavlja svoj posao s rado=u- nikada s tugom& Kada bi bilo suprotno- ne bi uopte radio& Io je
ono to nas 'ini druga'ijim od Papalagija& Kada pri'a o svom poslu Papalagi se uvek <ali- kao
da mu neki teret lomi ki'mu& Nai mladi=i odla!e na polja taroa nadpevavaju=i se sa
devojkama koje peru svoje suknje u sve<em potoku& .eliki Du) sigurno ne <eli da nae kose
posive !bog nekog posla- niti da se vu'emo okolo kao morski pu<evi i! lagune ili da se
gegamo kao <abe po suvom& 4n <eli da sve svoje poslove obavljamo ponosno i uspravno- da
ostanemo ljudi- sre=ni) o'iju i gipki) udova- !auvek&K
Prvi put objavljeno na nema'kom- po'etkom (2$%Ci)- !atim na )olandskom (2$2& i na engleskom (28(-
u i!danju Real Vree Press& 4riginalno i!danje je priredio Eric ;c)eurmann- nema'ki antropolog i li'ni
prijatelj poglavice Iuiaviia& Iekstovi se ne mogu pri)vatiti kao autenti'na ka!ivanja samoanskog
poglavice- ali opet donose !apa<anja koja dobro ilustruju neke drasti'ne ra!like u polo<aju ljudi u
industrijskim i neindustrijskim kulturama& Preu!eto i! Anar$h"& A Jo'rnal of (e!ire Ar%e- 9(8* #allC
Hinter* (266C62&
T T T
F;vakodnevno obavljanje dosadni)- iscrpljuju=i) poslova najva<niji je oblik ekolokog
!agaPenja& /ato bi radom !agaPeno telo vodilo ra'una o Qo'uvanju prirodeRGK L P& M&-
9oloNbolo- (26:&
FIomas Mor je godine (,(0& garantovao esto'asovni radni dan- Kalenba)
dvadeseto'asovnu radnu nedelju- a Andre >orc predlo<io $%&%%% radi) sati !a ceo <ivot ?Le!
,,
$he%in! ' Parai! E lNa+onie ' 7a*ital- (26:@& Posle istra<ivanja Marala ;alinsa-
objavljeni) u knji!i Stone A+e E$ono%i$! ?(28$@- na ovoj licitaciji pobePuje radni dan od $C:
sata& Ironi'no- poka!alo se da je !a posti!anje ameri'kog <ivotnog standarda i! (2+6& danas
potrebno + radna sata dnevno3 Utopija je i5a na!&K L P& M&- 9oloNbolo- (26:&
4vo- naravno- nije reklama !a ameri'ki <ivotni standard i! (2+6- jer bi 'ak i takav <ivotni
standard bio poguban po <ivot u celini kada bi bio dostupan svim ljudima ?oni na vr)u to
dobro !naju@& F;tandardK je eu#imi!am !a odrePeni stepen sagorevanja- indikator debalansa u
ra!meni sa okru<enjem& I u ovom slu'aju taj debalans je nepodnoljiv i ima katastro#alne
posledice& Drugo- taj standard i na drutevnom planu podra!umeva sve to i neki vii
standard- pre svega masovnu ljudsku neslobodu ?rad@ i to mo<da u istoj meri& 4vo je pre
svega ilustracija do koje je mere 1 'ak i po kriterijumima koje sam demagoki isti'e 1 sistem
iracionalan i lien svakog dosti<nog cilja& /ato nismo ostali na standardu i! (2+6G Iele!ivor-
#ri<ider i maina !a pranje vea- stubovi svakog pristojnog doma=instva- samo to su bili
promovisani i pripremljeni !a masovnu distribuciju& Radio aparat i gramo#on su bili tu od
ranijeA mogli smo !auvek da ostanemo na verandi i u!diemo sluaju=i melodiju i! kutije& Jta
je to jo bilo tako vredno svog daljeg rmbanja i pustoenjaG Ia nemogu=nost da se !austavi
na odrePenoj ta'ki je sutinska odlika robne proi!vodnje- prokletsvo koje je njen jedini smisao
postojanja i jedan od dva glavna ra!loga !ato i dalje toliko radimo& Drugi ra!log- kontrolni-
ve= je naveden" u ovom (oatk' i u Blekovoj kritici knjige D<eremija Ri#kina& ;ve dok radimo-
.eliki Brat ta'no !na gde smo i da posle toga uglavnom nismo ni!ata& Ielekrani i druge
komplikovane te)nologije !a ?totalni@ nad!or potpuno su i!lini& Io je ra!log !ato Fpametne
maineK nikako da odmene 'oveka- to nam obe=avaju jo od polovine XIX veka& ?A& >&@
T T T
F4d (2:0& borio sam se !a ve=e nadnice& Pre mene- moj otac se borio !a ve=e nadnice&
Danas imam I.- #ri<ider i :ortin'& Ali- ako mene pitate- od po'etka do kraja <iveo sma kao
poslednje govno&K L Radnik #ora- ;ADA navedeno u Raoul .aneigem- Re6ol'$i8a
!6akone6no+ ?i6ota- (208&
F5atinska re' labor !na'i QpatnjaR& Io smo i!gleda !aboravili& Kako to da niko nije primetio da
je princip produktivnosti samo !amenio princip #eudalnog autoritetaG
Da li je to !bog opteg uverenja da rad poboljava ljudsko stanje i da siromane spaava od
ve'nog prokletstva- makar samo ilu!ornoG Mo<da je !aista tako- ali 'injenica je da je
argarepa svetle budu=nosti danas !amenila staru argarepu spasenja na onom svetu& U oba
slu'aja- ono to biva !ga<eno je sadanjost&
Da li je to !ato to rad menja priroduG Da- ali ta mogu da uradim s prirodom kro! aktivnost
kojom upravljaju dobitak i gubitak- sa svetom u kojem in#lacija te)nika prikriva neprestanu
devalvaciju upotrebne vrednosti <ivotaG Jo neto" kao to seks stvara decu samo slu'ajno-
tako je i organi!ovani rad i!menio povrinu planete samo u!gredno- a ne svr)ovito& Raditi da
bi se promenio svetG Koje sranje& 4vaj svet je ve= i!menjen naim radom i to je ra!log !ato
je i!menjen tako loe&K L Raoul .aneigem- Re6ol'$i8a !6akone6no+ ?i6ota- poglavlje ."
4padanje i propast Rada- (208&
/AK5JUSAK
FDivot je patnja& RoPenje je patnja- starost je patnja- bolest i smrt su patnja& Neu!vra=ena
ljubav je patnja& Neuspe) u tra<enju puta je patnja& ;amo nam jo #ale ga!de i rintanje po
#irmama&K L Buda- prva od Setiri Plemenite Istine- I!tina o Vi>k' Patn8e
,0
Prijatelji
F5judi su umorni od demonstracija- klasika- besciljni) mareva- teoretskog cepidla'enja-
stalni) odlaganja- dosadni) i bedni) politi'ki) anali!a& 4ni se radije tucaju- pue- sluaju
mu!iku- spavaju- smeju- igraju- ubijaju pandure- obogaljuju novinare i di<u u va!du) kasarne&
Po<urite da unitite kapital- pre nego to neka nova ideologija od njega napravi svetinju&
Po<urite da odbacite rad- pre nego to neki novi so#isti po'nu da vas ubePuju kako Qrad
oslobaPaR& Po<urite da se prepustite igri& Po<urite da se naoru<ate&K L Al#redo M& Bonanno-
La +ioia ar%ata ?4ru<ana radost- (288A prevod A>A prevod i tampano i!danje Hto Bita>I
/agreb- HHH&stocitas&org@
Bob Black
HHH&inspiracZ&com*black*
Bob Black- radio intervju- $%%(" 7)angesur#er Radio
HHH&c)angesur#er&com*event)ori!on*s)oHs*$%%(&)tml
HHH&radio+all&net*progin#o&p)pGide:(2$
>reen Anarc)Z
greenanarc)Z&org*
Jo)n /er!an ?` Anarc)Z Radio@
HHH&jo)n!er!an&net*
Insurgent Desire" I)e 4nline >reen Anarc)Z Arc)ive ?VredZ Perlman- Jo)n /er!an- Ied
Kac!Znski* Unabomber- Veral Vaun- itd&@
HHH&insurgentdesire&org&uk*
Kevin Iucker ?;pecies Iraitor- 7oalition Against 7ivili!ation@
HHH&primalHar&org*
U pripremi" blackandgreen&in#o*
Do or Die
HHH&ecoCaction&org*dod*
Dead Irees EVU 4nline Publis)ing
HHH&ecoCaction&org*dt*inde_&)tml
5arrZ 5aH ?;pectacular Iimes@
nntk&net*main&p)pGg$^itemIde$,( ?link i! $%((- kompletna serija@
Prevod RevolutionarZ ;el#CI)eorZ- O!obna re6ol'$ionarna teori8a- Jto itaG- /agreb-
HHH&stocitas&org
;ituationist International 4nline
HHH&cddc&vt&edu*sionline*
Bureau o# Public ;ecrets
HHH&bopsecrets&org*
,8
I)e ;ituationist International arc)ives
HHH&not)ingness&org*;I*
Insurekcionisti" Al#redo Bonanno- Diavolo in corpo- \ol#i 5andstreic)er* .enomous Butter#lZ
Publications- Killing King Abacus- itd&
HHH&geocities&com*kk^abacus*
HHH&geocities&com*kk^abacus*ioaa*ioaa&)tml
HHH&omnipresence&ma)ost&org*vbp&)tm
HHH&antiCpolitics&net
Jto 'itaG
HHH&stocitas&org
I)e Anarc)ist 5ibrarZ" An arc)ive o# anarc)ist literature
t)eanarc)istlibrarZ&org*
Napomena i! $%((" neke adrese su unete jo $%%$& i mePuvremenu su ugaene& Detaljnije
a<uriranje sledi& Ako vas neto s ti) adresa !anima- tra<ite preko naslova ili nekog drugog
klju'nog pojma& Dosta toga se ponovo pojavilo u I)e Anarc)ist 5ibrarZ&
T
anar)ija* blok +, nema nikakve ve!e ni sa jednom politi'kom ili nevladinom organi!acijom-
niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu- ;rbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao
anar)isti'ka ?o levi'arima- ma ta to !na'ilo danas ili oduvek- da ne govorimo@& /a anar)iju*
blok +, ideologija anar)i!ma je be! ikakvog !na'aja& I!vesna terminoloka podudarnost je
slu'ajna i !a sada predstavlja i!vor mnogi) !abavni)- ali ponekad i vrlo !amorni)
nespora!uma&
F4va avantura nema ime& Io nikada ne treba gubiti i! vida& Koje ime- koji i!am prika'iti toj
<elji da <ivot bude Sudo- a ne samo u<as- rmbanje i patnjaG Ja ne !nam nijedno- niti sam ga
ikada tra<io& Anar)ijaG Anar)i!amG Nemojte me !ajebavati&K L PoBni%o l8'ba6 i5 *oBetka-
blok +,- $%%$&
aleksa&golijaninBgmail&com
)ttp"**anar)ijaCblok+,&net(!en&com*
,6