HRONO NUTRICIJA

Program ishrane o kome e ovde biti rei je kombinacija

najsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije,
biohemije i biofizike.
Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstven
po tome to pomae svakom oveku da ostvari idealnu teinu
istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.
Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja u najznaajnijim
svetskim centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u
mnogim oblastima nti ging !edicine, odnosno medicine koja se bavi
usporenjem procesa starenja.
"egistrovan je u #rbiji $%%&. god i patentiran pod nazivom' HRONO
ISHRANA dr GIFING
(a cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog
organizma, jer je to znanje osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti.
Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko
vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i
dobrih kombinacija razliitih namirnica, koji se mogu primeniti na svim
geografskim irinama i duinama, u svakoj prilici, u koli, na poslu,
kod kue, na odmoru ili poslovnom putovanju.
(aroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar
porodice i to se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da
imaju dug i zdrav ivot.
Oni koji su oboleli od naeih savremenih bolesti metabolizma za )%
do *% dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i eera.
Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo
pridravati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.
"ezultati pokazuju )%%+ uspeha kod svih onih koji su se potrudili da
naue osnovne fizioloke procese.
Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i
odredjivanje koliina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti.
(aprotiv, filozofija programa je u tome da svaki ovek dobije znanje
1
koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, matovitost i
snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.
, okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne
dijagnostike procedure u cilju utvrdjivanja postojeeg zdravstvenog
stanja, a zatim u toku viemesenih konsultativnih pregleda i kontrola
pratimo postignut rezutat.
Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja
takozvani jo-jo efekat .gubljenje-vraanje teine/, a metaboliki
poremeaji se trajno reavaju.
,slov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje
da se malo ui i da se znanje primeni. Onaj ko naui ove principe ima
obavezu da obui najmanje jednog oveka pravilu hrono ishrane i da
se osea dobro to je jo nekom pomogao0
#vako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se
bavi preventivom, odnosno spreavanjem nastanka bolesti.
,z program, na tim lekara preporuuje odredjenu kombinaciju
vitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema
rezultatima ciljanih dijagnostikih procedura, a preparati se nabavljaju
u svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju
jetru, uvaju pankreas od metabolikih oscilacija i omoguavaju
trajnost postignutih efekata. (ovo u programu je individualna
suplementacija prema morfotipu tela.
Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog
lekara lain 1elabosa, koji je registrovao svoj program )&23. godine.
Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a u naem centru
primenjujemo program prilagodjen naim pacijentima od $%%4.
godine.
#vako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo da
napravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj
program u potpunosti odgovara naem prosenom oveku, zato smo
ga i registrovali u ovom obliku.
!oja je preporuka, u stvari, molba je da proitate svaku stranu ovog
prirunika, jer ete sigurno promeniti neke ranije steene navike i
nauiete da je lako prihvatiti zdrave navike.
!i smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se
moe pojaviti u toku programa.
2
dr na 5ifing
Pria o masnom tkivu
#vaka masna elija naeg tkiva .koja se zove adipocit/ je perfektno
organizovana mikro fabrika sa $6-satnim radnim vremenom.
7adatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i
oslobodi rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim
energetskim potrebama.
!asno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga
imamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki
vei gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa mnogim metabolikim i
hormonskim poremeajima i bolestima.
Mehaniam na!omi"avan#a masno! tkiva
1a bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i
eere, koji se unose hranom .ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro
svakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama 8 penici,
heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom broju
povra/.
!asne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i
osetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti.
(akon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline
preuzima itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikih
molekula, poznatih kao trigliceridi.
#tvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije.
9eo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta' insulina,
hormona koga lui naa guteraa .pankreas/.
:im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne
elije dobijaju komandu' skladiti0
7nai, kad god neto pojedemo .jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu,
niclu, hleb, pire krompir ili okoladu/, svi procesi skladitenja masti se
ukljuuju, a istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavlja
svaku drugu njenu aktivnost. !asna elija zapoinje fazu stvaranja masti,
koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu.
Insu"in$ hormon od!ovoran a sk"adi%ten#e masti
3
, naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie
perfektno, sve dok je na dnevni ritam normalan.
;zmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je
ukratko sledee' budjenje do 2 asova izjutra< zaspivanje najkasnije do
ponoi< unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmedju 2h i $%h...
Nivo insu"ina u toku &' sata (i tre(a"o da norma"no )osti!ne tri
maksimuma *tk+ )ika i"i vrha,$ #edan )ri svakom o(roku- atim
nakon ./ minuta ova# nivo norma"no )oin#e da se sman#u#e$ a"i
)odv"aimo da e0ekat )ove1an#a vrednosti insu"ina tra#e do oko 2
sata nakon unosa (i"o ko#e hrane+
(akon tog odredjenog vremena, u )roseku 2 sata nakon uiman#a
hrane, kad prestane aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinje
)ri)reme a os"o(ad#an#e masti$ a ta# )ro3es se ove "i)o"ia.
Ovo os"o(ad#an#e masno1a i masnih 1e"i#a se de%ava da"eko
intenivni#e i (r4e$ uko"iko )osto#i ve1a )otre(a a ener!i#om
*kretan#e$ 0iika aktivnost,+
#tvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa * obroka dnevno.
7ato= ;li jedemo esto 8 u kraem intervalu od * sata, ili preskaemo
obroke. (i jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata0
O ovome e jo biti govora malo kasnije.
5teta od uiman#a 6!ri3ka"i3a7
7a aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan
obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo.
>ada masne elije dobijaju nalog za skladitenje. >og trenutka prestaje
oslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza,
odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.
Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obroka
prouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da
smramo do neke eljene teine.
ko elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo
unosu regularnih obroka, i to - tri u toku dana.
5lavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija
u telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno ?grickanje@
izmedju obroka.
4
(a alost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kod
savremenog oveka.
Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne
jedu slatkie, ips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se
odnosi i na bonbone, voe, kiflu, djevrek i drugo.
7ato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece=
8a%to danas )osto#e veoma !o#ana de3a9
Aelije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Ove
elije imaju ogroman potencijal za umnoavanjem.
Bedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih i
upravo ovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebe
skladitenja masti.
1eca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potreba
za skladitenjem te stvorene telesne masti je velika.
1eije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se
jednom umnoe ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije u
ivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti.
1eca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, u
glavnom u odraslom ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine,
naprotiv, deca koja su bila debeljukasta u ranom detinjstvu, skoro u 2%+
sluajeva imaju problem da odre idealnu teinu u odraslom dobu.
!asne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona i
metabolikih supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije u
ivotu imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i krai ivotni vek.
Cod ljudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti
je daleko vei nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog
poveanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremeena.
Ovi ljudi se suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vie nego
vrnjaci koji su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu .visok pritisak,
eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo/.
(aravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosno
pankreasa na izluivanje insulina, upravo prosti eeri 8 beli eer, uti
eer, med, itd .a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica,
pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole/, kao i hidrogenizovane
biljne masnoe .a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu,
posnim kolaima i dr./.
5
(apici, kao to su kafa i aj sa dodatim eerom .ili vetakim
zasladjivaem/ menjaju na ciklus skladitenja i oslobadjanja masti, voni
sokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedju
obroka... posebno dijet pia, verovali ili ne, dijet cola je izaziva broj ).
eerne bolesti u merici u deijem uzrastu, ali o tome emo kasnije.
Preskakan#e o(roka
Pored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani je
preskakanje obroka.
, naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima i
sledeih izjava' ne veeram uopte jer je to zdravije< ujutru jedem samo
voe< pojedem do $ kg voa svaki dan< nikad ne stignem da ruam< uopte
ne jedem meso, najsladje mi je da jedem uvee u )).. itd... sve ovo nije
dobro, uopte nije dobro0
-u organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je
primitivni ovek bio lovac i kad nije imao mnogo razliitih namirnica u
svakodnevnoj ishrani. #vakako je dolo do odredjenih minimalnih promena u
genetskom kodu nakon prelaska oveka iz nomadskog naina ivota .kad je
samo lovio/ u mirniji ivot sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.
Doe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli
da nabave meso. # druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su
osim mesa jeli i razno povre, itarice i voe, pa se njihov organizam pomalo
i polako prilagodio na takvu vrstu hrane.
(a ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama.
Prvi lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je dolo do promena, jer se
menjao i nain ivota i ishrana. Po to j teoriji, O krvna grupa stvara odlinu
energiju od unetog mesa, dok krvna grupa ima veliko optereenje
organizma od mesa.
;pak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. 7a
funkcionisanje srca i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Doe
je poeljno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana, a to je, po
zakonu fiziologije ljudskog organizma oko )E h, ali o tome e mnogo vie
rei biti kasnije.
:e"iki )ro("em nasta#e kod "#udi ko#i i(e!ava#u doruak *na#ve1i
(ro#,$ i"i uima#u veoma ma"u ko"iinu hrane u#utru$ ili samo voe .to
takodje esto ujemo/.
O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne )osto#i vi%e ni na#man#a
sumn#a u o)ravdanost unosa odred#enih$ veoma visokoka"ori#skih
namirni3a$ u)ravo u#utru$ u)ravo kad #e nivo kortio"a$ hormona
6
(udnosti$ u na%em krvotoku na#vi%i i kada #e "uen#e insu"ina
na#aktivni#e.
, tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. >ada se
najbolje oseamo, organizam priprema energiju za sve nae dnevne
aktivnosti.
5ta se a)ravo do!odi kad )reskoimo unos hrane u#utru9
-(ivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod
mnogih ljudi ak i vei pad eera.
-Iako mo4da i ne ose1amo nikakvu !"ad$ na% 4e"uda3 i 3eo di!estivni
sistem se s)rema da )rimi hranu$ )a )oin#e sa )redodred#enim
i"uivan#em odred#enih su)stan3i ko#e tre(a da )omo!nu u varen#u.
-ktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju
neophodne energije za rad srca, miia i mozga .i svih unutranjih organa/.
Fta mi uradimo =
>ada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom .ili jo
mnogo gore od toga 8 popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem/ i time
bukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim elijama, to jest
adipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih postojeih rezervi
neophodne energije za rad organa.
7ato je to tako=
Bedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....
U )rastara vremena$ kada ovek ni#e #eo svaki dan *a #o% man#e tri
)uta na dan,$ #edini nain da )re4ivi$ (i"a #e #edna )rirodna
karakteristika masnih 1e"i#a; iaivan#e automatsko! austav"#an#a
aktivnosti svih enima ko#i ra!rad#u#u masne reerve u n#ima+
<ada ni#e (i"o redovno! unosa hrane$ odnosno mesa$ aktivni (i
)osta#a"i samo sinteti%u1i enimi$ to #est materi#e u or!animu ko#e
su (i"e s)oso(ne da i od na#man#e (o(i3e i"i vo1ke ko#a (i se )o#e"a$
na)rave neohodne ener!etske a"ihe$ odnosno mast+
(a taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre
i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim
zadatim uslovima.
(ita se u telu oveka nije izmenilo ni sad< kad ljudi u sredinama gde ishrana
nije problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje
7
kao pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utede
energije.
7nai, nakon #edno! )reskoeno! o(roka$ sve %to )o#edemo kasni#e
*)a makar to (io i "ist sa"ate i"i #a(uka,$ vi%estruko se iskoristi$ a
ostatak sauva i usk"adi%ti$ (aa"ni meta(o"iam se us)ori$ #er #e sve
to deo )rirodno! na!ona a )re4iv"#avan#em "#udi+
Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina
ima brojne dokaze da ovi atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jer
nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima vie od 2)4 miliona
ljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili vie
gojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj
medicinskoj praksi.
Cad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modernom
vidjenju posta sa unoenjem namirnica kao to su bilji sir gauda ili biljni sir
trapist, razne pite od krompira, posnih kolaa, biljnog laga itd... moe se
rei da on predstavlja veoma dobro ienje i tela i duha.
>reba da traje 6% dana .ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu,
opravdano i u medicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim
dijetama/< )ost tre(a da )odraumeva man#i ka"ori#ski unos .nikako ne
podrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i laga -
biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim pitama
ili sojinim niclama/, konzumiranjem velike koliine posnih kolaa itd.
Post (i tre(a"o da (ude odri3an#e$ a nikako )osve1ivan#e kuvan#u i
is)ro(avan#e (ro#nih )os"asti3a+++ Ber nakon perioda posta, u praksi se
najee suoavamo sa pacijentima koji su dobili na teini, umesto da su
izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta vei od prethodno,
pre-posta izmerenog nivoa.
>akodje, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji
podrazumeva unoenje samo vode u trajanju od ) - * dana, najvie 4 dana<
posle ega treba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale namirnice,
ali ovaj post se moe obaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje od
strane lekara.
<ako se mast os"o(ad#a i masne 1e"i#e9
1ok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas,
takodje i otputa mast koju je prethodno uskladitilo.
Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskog
organizma.
8
Cao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velike
molekule, koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu
rezervoari.
1a bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove
.trigliceridi ne mogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji
nikakva magina masaa, ili supstanca koja moe dovesti do toga da masna
elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne/.
>ajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je
odgovoran za razlaganje triglicerida.
=i)aa$ enim ko#i ra"a4e masno1u se na"ai u masno# 1e"i#i$ odnosno
adi)o3itu$ a"i #e )ot)uno neaktivna$ sve dok #e hormon insu"in
)risutan u ve1o# kon3entra3i#i u krvi$ #er svo#om aktivno%1u$ hormon
insu"in direktno ("o kira enim "i)au>
7nai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na
pravljenju energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz
tih naih masnih rezervi ne funkcionie uopte. (e postoji ni teorijska
mogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, a
ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo oko $-* sata nakon svakog
poslednjeg zalogaja koji smo pojeli.
Hormoni ko#i aktivira#u i )odstiu aktivnost enima "i)ae$ u)ravo
ono! enima ko#i nam sman#u#e masne de)oite su adrena"in i
noradrena"in$ takovani stres hormoni+ Oni se ot)u%ta#u u na#ve1o#
meri )ri 0iiko# aktivnosti i"i u stan#ima stresa; to)"ota$ h"adno1a$
0iika a!resi#a$ menta"ni stres+++,+
ktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida
u manje delove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata
adipocita, te se ove, sada sasvim male partikule otputaju u krv.
Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. >e masne kiseline zapravo slue
kao miino gorivo.
Cad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative'
?i"i 1emo (iti 0iiki aktivni i na%i mi%i1i 1e sa!oreti ener!i#u
ko#a im #e )onud#ena$
-ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku,
pa e ubrzo masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove
elemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride i
uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.
9
#talnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna
ogromna koliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo
masno tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i industrijskog otpada, koji
se veoma teko uklanja.
>e naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su
tvrdokorne za uklanjanje.
Masne kise"ine de"om od"ae i u #etru$ !de se u )omo1 #etrinih
enima direktno )retvara#u u tri!"i3eride$ tada se oni naiva#u
serumski tri!"i3eridi i na"ae se u s"o(odno# 3irku"a3i#i+ <ad su
)ovi%eni tri!"i3eridi u krvi$ to #e )oudan nak da ne )osto#i 0iika
aktivnost u istovremenu )ove1anu )roivodn#u masno1a+
Svako )ove1an#e vrednosti tri!"i3erida i ho"estero"a #e
si!uran nak )atn#e na%e #etre$ kao i !u%terae$
odnosno )ankreasa+
NAPOM@NA; I8M@AJU OBRO<A MORA AA PROAJ@
MINIMA=NO 2$ OPTIMA=NO ' SATA>
Pravo vreme a ve4(an#e
Cao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energije
neophodne za rad srca i miia. A"i$ masno tkivo ne e"imi%e i or!anima
ni na ko#i nain na!omi"anu mast+ To rade na%i mi%i1i++ oni su
osnovna maina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za
kretanje.
Ne )osto#i )ose(na ta#na; osnovno #e )okrenuti mi%i1e
i masne nas"a!e 1e se )rirodnim )utem sman#ivati+
Poznato je da postoji odredjen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnu
zatitu od svih poremeaja u metabolizmu masti, to se zove !enetski
)o"imor0iam$ pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, oni
mogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a pri tom
mogu jesti mnogo i ak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikom
principu.
Ovo$ na 4a"ost$ i)ak dovodi do ranih dravstvenih )oreme1a#a$
)oev%i od 4ivotne do(i imed#u CC?./ !odina$ pa bez obzira na to
koliko se mi hvalili naim prethodnim zdravljem, uz sve loe navike, u starijoj
dobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metabolikim
poremeajima, povienim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma.
10
@0ektivne 0at?(urnin! ve4(e
Intenivne ve4(e nisu nain da se os"o(odimo vi%ka masnih
nas"a!a+
(aprotiv.
7namo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.
- Cad i kako se veba je takodje veoma bitno.
>rik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike
aktivnosti u hronobioloki ritam.
Pravo vreme a ve4(an#e #e ono kad se masne 1e"i#e
s)rema#u da a)onu )ro3es os"o(ad#an#a masti+
(e treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to
jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti.
7nai, ne ve4(amo )os"e o(roka i to na#man#e s"ede1a & sata +
#em to je potpuno neefikasno, moe biti optereujue za varenje unete
hrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko
elimo da smramo.
Iskoristimo )rirodno najaktivniji period za lipolizu, odnosno
razlaganje masnoa .nivo kortizola u#utru #e na#vi%i imed#u D i E sati ,
kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je znai i nivo aktivacije svih
naih ivotnih funkcija najvii.
(ajbolje vreme za vebu je ujutru, a )re doruka.
#tatistika kae' ljudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najvei
procenat onih koji imaju idealnu telesnu teinu. ; to bez ikakve muke.
Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka,
)o!re%no #e u#utru trati .to veina ljudi smatra veoma zdravim/, jer
naem srcu i krvnim sudovima treba najmanje * sata nakon budjenja da
postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce veim naporima u to
vreme. #tatistika kae da je procentualno daleko vei broj iznenadnih smrti
usled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo koje drugo
doba dana.
11
Ostali termini za vebanje su )re ruka i"i )re veere, ali ovo
poslednje je najgora alternativa. Na#man#e je preporuljivo
vebanje posle & sati uvee .razlozi su brojni, jedan od razloga je to
tim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a to
vodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove
prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeaju
imuniteta/.
>eke vebe .sprint, aerobik/ brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata,
odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora, koji dalje dovodi do niza
metabolikih poremeaja, koji rezultuju zakljuavanjem uvenih vrata
masnih elija i uvanjem zaliha masti .nae telo ove teke vebe prepoznaje
kao pretnju, a ne kao stimulans0/, a s druge strane, akutan pad eera
poveava potrebu za unosom hrane.
Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje
komandu da moramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i
obezbedila neophodna energija za njihov rad.
(ae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira
jeli mi tada ili ne, pokreu se svi mehanizmi za proces
stvaranja masti. ,z ovaj efekat, mi emo dobijati na teini,
ak i ako budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnog
treninga0
Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim
to mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi, koji poinju da vebaju po
savetima vidjenim na >D.
8a e"imina3i#u masti$ )otre(no #e ve4(ati du4e
od )o"a sata u kontinuitetu i to sa na#vi%e C/F
maksima"no! ka)a3iteta$ !de 1emo maksima"no
)o%tedeti u!"#ene hidrate i reervi te"a+
>eretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog
trenera. Po mnogim istraivanjima, brzi hod .4,4 do E,4 kmGsat/ je
dao najefikasnije rezultate u ouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.
Hene treba da imaju na#man#e ' sata aktivne rekrea3i#e
u toku jedne sedmice, mukarci * sata .ovo je zbog razlike u
nivou testosterona u krvi/.
12
li, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko * kmGh, znai lagana etnja
ne spada u ovu priu .etam psa svaki dan, guram kolica, etam sa
prijateljicom po gradu, ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizikoj
aktivnosti/...
8a%to su mno!e di#ete neus)e%ne9
1anas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje
preporuuju nedovoljno obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tete
nego to daju korist. Fto su restriktivnije, to su tetnije. ; to zbog vie
razloga, to mentalnih, to fizikih.
Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do $2 dana,
kako veina dijetskih reima, na alost, predlae. ;dealna je u trajanju od
najmanje 6% dana .kao to bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vreme
pravoslavnog posta/, jer se za to vreme nae telo u potpunosti prilagodi na
ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobiajeni
kalorijski unos.
Fta se dogadja' ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svih
drugih naih vitalnih organa.
Cad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 62
sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo da
funkcioniemo odlino na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak
on bio. Iazalni metabolizam je koliina kalorija koju moramo uneti u toku
dana da bi funkcionisali nai organi - srce, plua, creva, jetra,
termoregulacija itd, bez aktivnosti miia.
>ada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini .to na alost
podrazumeva smanjenje miine mase i koliine vode iz elija/, ili imamo
smanjenje obima tela .to je bolje, jer to znai da smo smanjili zapreminu
masnog tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori od
garderobe, koja postaje komotna/.
7a to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate.
7atim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom .da li smo pomenuli da su
ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija, odnosno merenje koliine unete
hrane snaan okida stresa kod oveka==/ i vratimo se veem, odnosno
prethodnom kalorijskom unosu.
li... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deava
relativno brzo u cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih
drugih unutranjih organa/, sad nam treba, umesto 62 sati, najmanje 6
sedmice da se nae telo podesi na novo stanje i da se povea vrednost
bazalnog metabolizma ...
13
7nai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u
ovom periodu< tada dolazi do uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimo
izgubljeno, ve i dodamo malo masti na onu koliinu koja je postojala pre
dijete.
Iitno je znati koje namirnice dovode do ?nagomilavanja@ masti i vano je
kako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.
(ajbolje je promeniti kompletno nain ishrane, napraviti pravu kombinaciju
hrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu.
Ovo zvui komplikovano i ini se da je jako teko, a zapravo je neto
najlake to moemo za sebe da uradimo.
#pomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zasladjivaa... spartam
i drugi vetaki zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od
prostog, brzog eera...
Fta se zapravo deava' mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem...
nivo insulina odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos
takozvanog brzog eera koji treba da se metabolie. #ad odjednom postaju
zbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do lane
uzbune...
Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno
u krvotoku to treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo
dolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na
elijama masti, pa klju ak i zaturimo na neko vreme. spartam je jedan od
najkancerogenijih poznatih zasladjivaa, a njegov indeks kiselosti je 6%,
apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo.
7nai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakim
zasladjivaem. li, zaista ,#JOD(O 0
Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj
pie 8 bez eera ili sugar free, ,DKC postoji dodatak zasladjivaa kao to su
aspartam, sorbitol, saharin, ciklamat itd.
7bog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino
fruktoza, od svih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina.
>akodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, #>KD;, to je biljni
ekstrakt, nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je
bazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta.
:esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera .takozvane loL carb diets,
odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i
drugog/, to posledino doprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera,
14
odnosno, nae elije poinju odredjene metabolike procese u cilju zatite
energije, tako da umesto da smanjimo lipogenezu, stvaranje masti, mi je
opet podstaknemo .zakljuavanje vrata adipocita/.
Takovane trans?masti
Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a
radi se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne
.margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir itd.../
(ajsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri
unosu ovih namirnica. >e masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori
i sintetska grupa.
1o skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno
mleko, pa je veliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae' mnogo
su tetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavaju
nivo takozvanog loeg .J1J/, a sniavaju nivo takozvanog dobrog .M1J/
holesterola.
, svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica
koje sadre trans masti .Canada/, u merici postoji zabrana korienja takvih
namirnica u restoranima, a u 1anskoj je odavno regulisan propis o procentu
trans masti u namirnicama .manje od $+/.
Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima
prerade namirnica biljnog porekla. Coriste se za produenje trajnosti peciva,
slatkia, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim
konzervisanim namirnicama...
(ajvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske
masnoe itd...
Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski
proizvedena i da se proveri procenat sadraja trans masti .ne sme biti vei
od $+, mada je daleko najbolje da ne postoji uopte/.
7nai' im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna
masnoa, neka to bude signal za oprez .na alost, to emo videti na veoma
velikom broju proizvoda, mi smo do sada u naim prodavnicama pronali
samo malo proizvoda na kojima pie taan procenat ovih masti/.
Proteini?(e"anevine; na%a (aina konstruk3i#a
Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje
obezbedjuju rast, odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a
takodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci' enzima, hormona, neuro
transmitera itd..
15
(ae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. ,koliko unosimo malo ili ne
unosimo uopte proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miino
tkivo, da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i
unutranjih organa, kao i imunog sistema.
,nos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko )g po kilogramu,
mada po najnovijim klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko ),3g
po kilogramu telesne teine.
, crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike
koncentracije karnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese,
razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u obliku
suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizma
kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.
# druge strane, miiima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade,
ovo se naroito odnosi na funkciju sranog miia.
(ivo karnozina se smanji za 3E+ do starosne dobi od E% godina. 1a bi srce
bilo zdravo i aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.
Bo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi
nutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani.
Mrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer
to moe da bude vie korisno nego tetno.
Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove
bolesti .ne zabranjeno, ve ogranieno/ i druga ogranienja za sada nisu
poznata.
Go#anost
5ojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su
opereenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnih
materija u crevima, oteava i remeti funkcije rada unutranjih organa .jetra,
pankreas, bubrezi/, ugroava metabolike procese, dovodi do poremeaja u
funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd.
li, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju
debljine oveka i skraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavno
malo poznatog mehanizma, kojim nae sopstvene masne elije ?jedu@ onaj
genetski materijal koji presudno odredjuje duinu naeg ivotnog veka.
(a osnovu radova doktora >im #pectora, naunika iz #t. >homas Mospital u
Jondonu, koji je prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenja
blizanaca, dolo se do zapanjujuih rezultata o ponaanju genetskih zapisa
kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.
16
"ezultati su objavljeni u strunoj periodici .Jancet !edical Bournal, pre
svega/, a kasnije studije su objasile i molekularno-bioloku strukturu
problema skraenja ivotnog veka kod gojaznih ljudi.
Kric "avussin, iz Iiomedicinskog ;straivakog 9entra u Iaton "ouge, .J/ je
sa svojim timom potvrdio rezultate iz Jondona.
Cao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na !edicinskom
,niverzitetu u (eL BerseN-ju u #1, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi
kod nekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne teine, tako i kod gojaznih.
Drednost I!; .bodN mass indeO, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno je
predstavljao pouzdan indikator za koliinu telesne masnoe/, preko *%, bila
je faktor u definisanju gojaznosti.
Bedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem
ivotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na ).)$4 ena, od kojih je preko
$%+ bilo gojaznih .imale su I!; preko *%/.
Jaboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke
analize, kao i analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnih
zrnaca, koja se zove telomera, a poznata je po tome to predstavlja periferni
deo hromozoma, molekula koji nosi na ukupan genetski materijal.
>elomera je .po takozvanoj Majflikovoj teoriji o starenju/ zasluna za duinu
naeg ivota, tako to se u momentu elijske deobe, ona skrati za odredjenu
duinu.
Cada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda
podarila .najee izmedju 62 i 46 puta/, elija dalje ne moe da se deli, jer
se telomera potpuno skratila i tada elija umire, a u zbirnom efektu, tada
dolazi do smrti organizma.
;straivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne
ene.
>elomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena
sa normalnom telesnom teinom.
Casnija istraivnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu .gojazna deca
imaju krae telomere od svojih vrnjaka/.
,brzo nakon ovih istraivanja, $%%4 godine, otkriveno je da se u krvi
gojaznih ljudi nalaze znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a
koga lue masne elije.
17
Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skrauje telomere .ovo je slian
mehanizam kao to i duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera/. Ovi
rezultati su podstakli #vetsku 7dravstvenu Organizaciju na akciju i danas se
ogromna novana sredstva ulau u terapiju gojazne dece i preventivu
gojaznosti uopte.
# druge strane, naunik sa Columbijskog ,niverziteta u ,#, "udolph J.
Jeibel kae, da su prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da
ne moraju obavezno znaiti da e svi gojazni ljudi, ili oni sa skraenim
telomerama, biti osudjeni na to da umru mladi. On ostavlja mogunost da je
vreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih ljudi
elije dele sporije, pa iako je mogunost reprodukcije smanjena, moe da se
oekuje prosena duina ivota.
;spitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili
gojazne, pa zatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizika
apsolutno ne postoji. !asno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kao
nezavisna formacija. ko ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoe
imamo u normalnom procentu, uvae nas, ako ovog tkiva imamo manje
nego to treba, opet e nam nauditi0
<o#i su )okaate"#i !o#anosti9
Cad kaemo gojazan, mislimo na to da je I!; oveka preko *%. "adi
preciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela bodN
mass indeO-a .bodi mas indeks/ po kojoj se moemo veoma brzo orjentisati
kakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lako
emo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.
Bednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledee 8 teinu u kilogramima
podelimo sa visinom u metrima .na primer, osoba ima E% kg, a visoka je
).26, da bismo odredili bodN mass indeO, podelimo vrednost E% sa
kvadratom visine, ).26O).26, dobijamo vrednost $%.3E/
5ojazna je svaka osoba koja ima I!; preko *%, a preterano uhranjena je
svaka osoba koja ima I!; preko $6,&< normalno je uhranjen svako ko ima
I!; izmedju )2.4 i $6.&, a vrednost I!; ispod )2.4 je takodje patoloka i
govori nam da je u pitanju pothranjenost.
1anas je I!; ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi
mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti
.pre svega to moe omoguiti ;nIodN analizator tela/.
(eko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moe
imati vei bodN mass indeO od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje
miine mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.
18
Bedna amerika psiholoka studija iz )&&2 godine .6.4%% veoma gojaznih
ispitanika/ otkrila je da 2$+ gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu, malo
korpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju vie
gojaznih osoba. Cada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog ispitanika na
fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, ak E&+ ispitanika odgovara
da je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu.
:esto i u praksi moemo uti izjave kao to su' oboam to sam debela,
potpuno sam srena .dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokim
ispitivanjima, da je kod gojaznih ljudi luenje hormona sree za skoro *4+
ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana.
1epresivnom raspoloenju podlegne E2.E+ gojaznih ljudi, a vie od 3%+
pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju00
7nai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi, pokuajmo da
shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teko izleiva
IOJK#>.
Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu
porodicu i radno i prijateljsko okruenje.
Prancuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. 1okazano je da
gojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe.
(ajbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem
individualnih dijeta i suplemenata koji vraaju ravnoteu u
neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem oseanja sree i
radosti .
Prin3i)i Hrono ? ishrane
, programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o
medicinskoj grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica,
iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladite, a kad se
energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija.
De samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup
ishrani i time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu,
kao i telesnoj teini koja je idealna za nas.
,jutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju
uskladitenu mast daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.
;dealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se
skladite i otputaju, je upravo ujutru.
19
>o su ugljeni hidrati .hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla 8
maslac, kajmak, sir itd/.
@"imina3i#a doruka #e na#te4i mo!u1i )rekr%a# u ishrani$ #er #edino
#utarn#i unos hrane aktivira masne 1e"i#e da (e ok"evan#a is)u%ta#u
i svo! sk"adi%ta masti i to vr"o intenivno+
ko ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da
dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona
kortizola, nae telo, naprotiv, nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to
nema novog unosa hranjivih supstanci.
,vee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo
prirodno skladiti mast.
(ae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, .kortizol, hormon
budnosti se mnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna/ i elije po
liniji manjeg otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa manje napora
uskladitile.
Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjuju
obroke 8 organizam poinje da udi za slatkiima0 (ajpre uvee, a nakon
nekog vremena i u svako doba dana0
ko uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala
naim elijama da uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae
rade, i kad je oslobadjanje masti samo simbolino, bez obzira na fiziku
aktivnost .ponavljamo da intenzivne vebe nakon & sati uvee samo mue
nae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to
jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlaemo
luenje drugih neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno
popravci elija i pravljenju zdravog imuniteta/.
(ajlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od *
puta u toku dana, .od 2h do $%h, sa pauzom od 6 sata izmedju obroka/ a
naroito je vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitih hranjivih
supstanci.
NAPOM@NA; POS=@ANJI OBRO< U TO<U AANA MORA BITI NAJMANJ@
& SATA PR@ 8ASPI:ANJA>
;dealni jelovnik=
(etolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijske
reakcije na hranu mogu se esto javiti u obliku oseaja umora, tromosti,
glavobolje itd.
20
>o je rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju je
preosetljiv.
,koliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se
gubitak dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u
zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica, astma,
depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.
(ajee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne...
;ako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnu
hranu i da je izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam
odgovara, danas je na alost, teko prepoznati ove prirodne podsvesne
signale.
(aime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnog
veka, optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom,
hranom punom konzervanasa i pesticida.... sve ovo dovodi do uspavanosti
naih prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one
namirnice koje treba da izbegavamo.
1anas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirnice
prepoznajemo kao - najsladje, jer sa dodatim zainima i bojama ove
namirnice postaju veoma primamljive. !noge namirnice nas privuku svojim
zavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti i slani dodaci.
;zbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treine
sluajeva, dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao to su povien
holesterol, visok pritisak itd.
Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi
pametnim unosom hrane.
A"i$ kako danas (iti )ametan9
!alo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza
oka.. ali isto tako itamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim
novinama.
; pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za
idealan jelovnik. 7ato=
(etolerancija na hranu je svakodnevna pojava. "ekli smo da ona ne
podrazumeva upadljive probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova u
stomaku. (aprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.
21
#vaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve
nae fizioloke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i
iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Bednom oveku je za
stvaranje energije odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom drugom,
sasvim druga vrsta. ,nutar jedne porodice ak veoma esto postoje razlike u
sposobnosti iskorienja namirnica.
!i esto imamo oseaj da neku hranu Q volimo R ili Q ne volimo R, a to je
samo ostatak drevne moi koju su nai preci imali kad su birali namirnice od
kojih mogu imati samo korist, a ne i tetu.
Ae0ini3i#a Hrono ? ishrane
Mrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim
reimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i
enzima u naem organizmu. Bednostavno reeno, svakom oveku je potrebno
da koristi odredjene vrste namirnica u razliita doba dana, da bi njihova
iskoristljivost za stvaranje energije bila najvea, a stvaranje otpadnog
materijala pri tom najmanje.
Princip hrono nutricije je osmiljen od strane dr lain 1elabos-a, francuskog
nutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je u
toku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naunika menjao oblik.
, naoj sredini je teko primeniti ovaj program, jer veliki broj ljudi ima
poremeene vrednosti holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti
jo mnoge dodatne izmene, da bi dao rezultate.
Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu
spreavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.
Mrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma
jednostavan nain, mogue ouvati ili vratiti dobro zdravlje.
Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viak
kilograma, a ukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola i
triglicerida u krvi, ovaj je reim jedini pravi terapijski izbor za postizanje
normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih
sudova i maligniteta.
22
(ije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naem
prirodnom ritmu izluivanja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to
odredjeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli
nekoliko sati ranije ili kasnije.
(a metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju u
okviru odredjenih organa, a ovo luenje je uvek vremenski odredjeno i to ne
prema naim individualnim navikama, ve po zakonu univerzalnog ritma
dana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim' izlazak sunca, podne, posle
podne, zalazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na individualni
bioloki ritam.
Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje
masnih depozita .u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranje
energetskih zaliha/ itd, a ovi intervali su fizioloki, znai prirodni, nesvesni i
odredjeni su zapisom u naem genetskom materijalu.
Mrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje
energije.
1a bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je
da se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se
tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika energije.
(eki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee.
Mormoni se takodje izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se
izluuje najvea koliina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna
lui samo uvee i nou.
Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana,
dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana, moramo da
iskoristimo sve postojee fizioloke rezerve organizma u cilju korienja te
namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa.
Cad pojedemo neodgovarajuu hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemo
nae lezde koje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimo
od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.
Cad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje
enzima, dolazi do greki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti i
gojaznost.
Cliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee.
(iti je nama voe potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga
iskoristimo na pravi nain u to doba dana. ;sto tako, testenina u veernjim ili
nonim satima .a ovo je apsolutno najea greka u ishrani/ nam nije
pametan izbor ukoliko imamo viak kilograma, jer mogunost da je
23
iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana, usled
prirodnog nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vare
ovaj oblik hrane.
Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nain
iskoristi svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je
fizioloka funkcija digestivnog sistema odgovarajua.
Pogrean izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranja
metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma.
Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne
metabolike bolesti .eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeaj
lipidnog statusa 8 poveanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao
posledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i
prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji, gojaznost itd.
(ajea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako
opte, tako i parcijalne .nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima
tela/.
<ad )o#edemo neku hranu ko#u ne mo4emo da koristimo a stvaran#e
ener!i#e$ mi #e usk"adi%timo u o("iku masnih nas"a!a$ a neku dru!u
)ri"iku+
Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim
ista, ve ona koja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabolikog
otpada. Ova masnoa se kao takva ne koristi na pravi nain ni kasnije, u
sluajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja
energije.
1odatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosom
hrane u pogreno vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad ne
iskoristi, mi dodajemo novu koliinu u skladita. (aravno, odsustvo fizike
aktivnosti je okida za nastavljanje taloenja masnoa, jer miii za svoj rad
koriste veliku koliinu energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kod
ljudi koji nisu fiziki aktivni.
ko pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilan
metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara naoj prirodnoj
konstituciji. Prirodna konstitucija oveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo i
debelo telo.
,zroci prekomerne teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem
kod oveka u svetu su raznoliki, mada je najee u pitanju skup vie faktora
.navike, psiholoka struktura linosti, kulturno okruenje itd/.
24
(asledje se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada se
svake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statistike
analize, da je ovaj uticaj ranije prilino preuvelian.
Bitna in#eni3a #e da su navike u )o!"edu ishrane unutar #edne
)orodi3e veoma naa#an uronik nastanka !o#anosti+
>akoSe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavni
proizvoSai energije. !itohondrije se nasleSuju od majke i to moe objasniti
odnos izmeSu teine deteta i teine njegove majke. ko je majka gojazna,
kasnije postoji E4+ anse da i dete kao odraslo bude gojazno.
:esto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u
organizmu, odgovornom za oseaj sitosti. ko postoji poremeaj u stvaranju
ovog proteina, osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imae
potrebu da u toku dana uzima vie hrane.
!noge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj
medicini. li, ostaje injenica da je od presudnog znaaja za razvoj
gojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, i)ak (itan i(or
hrane.
"eim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to
znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opti
ivotni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i
zdravog razuma.
U hrononutritivnom re4imu nema o!ranien#a u ko"iini namirni3a$
s"atki%ima i"i masno1ama+ Ne )osto#i (ro#an#e ka"ori#a$ nema
s)iskova re3e)ata )o danima+
Mrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme .oko 6 nedelje/, bez
ikakve muke, dovodi do upadljivog gubitka telesne teine .u praksi imamo
sluajeve od gubitka i vie od )% kg, mada je najee oko 3 - 2 kg/. Osim
gubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete, nae telo postaje
oblikovano prema urodjenoj - fiziolokoj konstituciji. ;zraen stomak, jahae
pantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj nae
konstitucije, ve posledica nepravilnog nutritivnog reima i mogu se regulisati
za izuzetno kratko vreme.
1okazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. 1a
bismo tano odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane
antropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju individualni pristup.
(a primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani .argarepa, celer,
cvekla, pakanat, boranija, krompir, itd/ dovodi do pojave irokih kukova,
suvie mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog
poveanja ramena i grudnog koa, mnogo skroba .testenine, krompir, hleb/
dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice .u zavisnosti od pola i
25
godina starosti/, itd. 1a bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara
naim pacijentima, mi obavljamo test intolerancije na hranu i ;nIodN analizu
tela pri prvom pregledu.
Prema 0ran3uskim autorima$ ve"ike se !re%ke )rave (a% unosom vrste
namirni3a ko#e ne od!ovara#u mor0o"o%ko# karakteristi3i na%e! te"a+
1o skora je bila aktuelna i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainu
ishrane i izboru namirnica, ali je naputena samim inom autora teorije, koji
se iste javno odrekao $%%E godine.
1r.Piter 1Tdamo je )&&3 godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se bave
ovom temom. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju .ovo je zapravo teorija
njegovog oca, stara pedesetak godina/ o slaganju odreSenih krvnih grupa sa
vrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrsta belanevina koje se nalazi u hrani
.lektini/ ponaa se kao izaziva hemijske reakcije u dodiru sa belanevinama
naih krvnih elija i ovom reakcijom dolazi do oteenja elija. Iudui da su
nae krvne elije razliite .razne krvne grupe IO sistema/ odreSena hrana
e bukvalno za neke ljude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra dr
1Tdamo.
7amerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi
ipak nismo svi isti unutar 6 krvne grupe. 1okazano je da je varijacija unutar
svake krvne grupe izvanredno velika. (ajvea zamerka ove teorije je
potpuno uoptavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belanevina' svi
ljudi krvne grupe bi trebalo da budu vegeterijanci. Ielanevine iz mesa za
pripadnike krvne grupe predstavljaju okida u nastanku karcinoma, na
primer, dok itarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroninih
bolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema klinikim studijama, dosledno
primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produava ivot
statistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje.
Cao to je reeno, dr 1Tdamo se javno odrekao ove svoje teorije pre tri
godine.
Pravi"a Hrono ? ishrane
Cad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie ne
dolazi do skladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik tela
za kratko vreme menja.
Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i
najee zanemarivani obroci.
O(aveno #e #esti u#utro o(rok (o!at 4ivotin#skim masno1ama i
s)orovare1im u!"#enim hidratima *3erea"i#e G h"e($ 4itari3e,
26
Imed#u svako! o(roka tre(a"o (i da )rod#e na#man#e 2$ a
idea"no #e vi%e od ' sata
Ne )osto#e o!ranien#a u ko"iini unosa hrane$ #er se samo
odred#ena hrana uima u odred#eno do(a dana
8a(ran#en #e unos svih !airanih )i1a ko#a sadr4e %e1ere i"i
ve%take as"ad#ivae *Co3a Co"a$ S)rite$ Toni3$ Co3a Co"a ero$
ener!etska )i1a$ as"ad#eni vo1ni sokovi i dru!o,
Ne )re)oruu#e se kom(inovan#e )roteina i u!"#enih hidrata a
ruak i veeru$ ovo #e mo!u1e samo u#utro a doruak
8a(ran#ene su sve vrste H !ri3ka"i3a I imed#u o(roka *S:@,
:o1e i suvo vo1e se ne #ede u#utro$ niti uvee$ kao ni s"atki%i G
%oko"ada na )rimer$ ve1 samo imed#u J. i JE asova$ )o
imskom raunan#u vremena *nai od JD do JK asova )o
"etn#em raunan#u vremena,
Testenina se ne sme #esti uvee *)aste$ )i3a$ h"e($ sendvii++,
H"e($ testenine i skro(na )ovr1a *krom)ir, se #edu na#kasni#e
do JC asova
<rav"#e m"eko ni#e hrana ko#u "#udi mo!u "ako variti$ a iako se i
da"#e oko to!a )o"emi%e danas u svetu$ hrono ishrana !a u
)ot)unosti a(ran#u#e$ ne )i#e se$ niti se stav"#a u ka0u+
Aovo"#eno #e m"eko koristiti )onekad u nekim kuvanim #e"ima$
a kise"o m"eko i sirevi su dovo"#eni
mar!arin$ (i"#ni sirevi *osim to0u G so#ino! sira,$ (i"#na )av"aka$
(i"#ni %"a!$ )ekarska )e3iva$ kao %to su )o!ai3e$ kroasani itd
su takovane trans?masti i hrono ishrana ne dovo"#ava
u)otre(u ovih namirni3a
NAPOM@NA; U<O=I<O POSTOJI :@=I<I A@FICIT MASNOLA U
ORGANI8MU I MA=A T@=@SNA T@MINA$ PRIM@NJUJ@ S@ ARUGANIJI
PROTO<O= ISHRAN@$ SA :@OMA N@STIM <ONTRO=ISANJ@M INBOAO
SASTA:A T@=A+ U :@N@RNJIM NASO:IMA S@ PR@PORUNUJ@ UNOS
C@R@A=IJA$ NAJN@5L@ PIRINNA$ <U<URU8A I INT@GRA=N@
T@ST@NIN@+
1a bi hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti
testiranje netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja
se namirnica moe iskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou bez
tetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.
, praksi nti ging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnih
testova odredjivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim
grupama, jer se zahteva individualniji pristup.
(ajpoznatiji i veoma traen je !O" biorezonantni test, a mi ga obavljamo
na aparatima !O" #uper. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen i
dizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjaa pejs mejkera,
lidera u prouavanju biopotencijala organizma, kompanije !edtronik.
27
(ije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti
vitalni, zdravi i dugoveni. (aprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee
koliine odredjene hrane, ali samo u vreme kad na organizam tu hranu lako
vari i bogato koristi. (akon nekog vremena, sam organizam zapoinje
restrikciju, tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano
prejedanje... uvek emo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tom
odredjenom dobu dana.
NAPOM@NA ; N@ TR@BA S@ BOJATI <O=ININ@ HRAN@ <OJU J@A@MO$
A<O J@ J@A@MO U PRA:O :R@M@ I U PRA:I=NOJ <OMBINACIJI
Us"ov a )ravi"an re4im
Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je
u sledeem' potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, da
bi se insulinska aktivnost normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dve
do etiri sedmice .a poeljno je i due/ iz ishrane iskljue sve vrste slatkia
.kolai, keks, okolade, voe i dr/. 7bog toga to mleko u elucu pravi
grudvice, zvane kazeinati, koje spreavaju resorpciju mnogih minerala,
mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni proizvodi
u samom poetku programa, naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrsta
alkoholnih pia.
, okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice
koje predstavljaju I8U8@T<@ '
- dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zasladjivaa, mogue
je koristiti domai upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti ni
eer fruktozu niti zasladjivae
- kiselo mleko $ - 6 puta nedeljno, procenat masnoa do *.$
- puter .maslac/ )% do $% g dnevno
- limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe
.ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remete
na metabolizam/.
OBROCI
AORUNA< ? ovo #e na#va4ni#i o(rok >>>
1oruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u
organizmu dalje u toku dana.
28
Ako niste s)remni da uvedete doruak kao o(avean i na#va4ni#i
dnevni o(rok$ vi niste )ravi kandidat a )rimenu hrono nutritivno!
re4ima$ #er ne1ete imati 4e"#ene reu"tate+
"azmislite o tome.
;dealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere
.itarice/, jer je na organizam prilagodjen da samo ujutro moe dobro variti
i iskoristiti kombinacije ove hrane.
,jutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih
namirnica .lipaze/. Od produkata metabolizma masti, kasnije se nou, u toku
sna stvaraju novi i zaceljuju oteeni zidovi elija.
,jutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za
sintezu hormona i za mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku
pomau da se sintetie kvalitetan . Q dobar R/ holesterol.
,koliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla,
poveava se produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog
loeg holesterola. Ovaj J1J, lo holesterol, umesto da uestvuje u zatiti i
obnavljanju elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogim
zapaljenskim procesima i podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa se
ubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja .karcinomi,
bolesti srca i krvnih sudova 8 visok pritisak, ateroskleroza../.
,jutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa
je i iskoristljivost proteina takodje dobra .ovi proteini iz hrane se kasnije
koriste u stvaranju sadraja naih elija/. Ovo znai da se ujutro mogu jesti
jaja, sirevi, unka i slino.
,jutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenje
insulina odgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, koji takodje
ujutro ima najviu koncentraciju u organizmu u toku dana. Cortizol svojom
aktivnou prirodno dodatno utie na poveanje vrednosti eera u krvi.
7naaj ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro iscrpljuju
pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere .med, beli eer, voe i naroito
vetake zasladjivae/.
1a bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro
unositi spore, odnosno sloene eere .integralni hleb ili cerealije/, a ne brze,
odnosno proste eere .med, obian eer, voe/. #pori eeri se ne
pretvaraju brzo u glukozu .eer u krvi/, kao to je to sluaj sa unetim brzim
eerima 8 po emu su obe vrste eera dobile svoj popularni naziv. Irzi
eeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu .eer u krvi/, pa ova pojava
izaziva novo izluivanje insulina iz guterae .pankreasa/, to vremenom
iscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinska
rezistencija i pre-dijabetes.
29
Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i iroko
rasprostranjena zabluda da su vetaki zasladjivai odlina zamena za eer.
Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zasladjivaa.
Ftavie, daleko snaniji signal za poveanje luenja insulina e dati jedna
mala jedinica aspartama nego velika kaika obinog belog eera. Pruktoza je
jedini brzi eer koji ne provocira pankreas na veliko luenje insulina. ;ako je
fruktoza voni eer, voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jo
nekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaan signal pankreasu za
luenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tie
demova bez dodatog eera, ili sa dodatom fruktozom. >ehnoloki postupak
pripreme ovog proizvoda omoguuje dobru iskoristljivost, kao i malu
tetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove demove.
#ve su redji dijetetski protokoli .sreom/ koji savetuju unos voa ujutro i
prepodne. Osim trenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije .kod
nekih ljudi voe ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu/, nikakva
korist ne postoji. #amo teta.
7a doruak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti, a koliina
nije ograniena. Mrana moe da sadri i zasiene masnoe .ivotinjske/,
mlene proizvode .puter, sir/, hleb, idealno je da to bude raani, heljdin ili
integralni penini hleb. 1obro balansiran obrok obezbedjuje kvalitetne izvore
vitamina i 1, kao i minerale 9a i !g.
!asnoe koje ujutro unesemo putem hrane e uzrokovati da se sinteza
takozvanog endogenog holesterola .u glavnom J1J, odnosno loeg/ smanji
na minimum. Ovakav dijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi i
faktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. , programu hrono
ishrane, ovaj fenomen se moe postii ve za )4 dana.
Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom, to je izvanredna
kombinacija za podizanje imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje,
bogatstva limuna vitaminom 9, ve zbog toga to limun u organizmu pravi
baznu sredinu .limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja takozvani
bazni pepeo, to je njegova najbolja osobina/, a sve to je bazno direktno
produava ivot i vitalnost. (ajkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bi
trebalo da bude 2%+ baza i $%+ namirnica kiselog ostatka.
, simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti' nizak nivo energije,
hronini umor, prekomerno stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije,
nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje,
bolni zglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, tumori,
karcinomi, ir na elucu itd...
Primer nekih namirnica koje poveavaju kiselost tela'
30
beli hleb kafa
peciva od belog brana pivo (pH od 2.4 do 1.0)
testenina od belog brana vetaki zasladjivai (asparta! sahar.)
kolai od belog brana "estoka alkoholna pi#a (pH do 0.$)
okolada gazirana bezalkoholna pi#a
sladoled br%snice
Cao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizam
nema nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izluivanja enzima koji
uestvuju u varenju voa, teko ga i varimo. ;ako mnogi nutricionisti i dalje
preporuuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas0
(ova preporuka #vetske 7dravstvene Organizacije je da se u dijetetskim
reimima voe zabrani u jutarnjem obroku0
Cliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas
polako iscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro
jedu samo voe, telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti. ;ako
kod nekih pacijenata postoji gubitak teine za vreme vonih dijeta, on je
privremen, a jo-jo efekat je drastian.
1ugotrajno konzumiranje veih koliina voa ujutro i prepodne, kod mnogih
ljudi dovodi do pojave pre- dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem
ivotnom dobu, to je danas sve ea pojava, a to Q starije ivotno doba R
se sve vie odnosi na ljude starosti od 6% godina, pa na vie.
1eca koja jedu vie voa u svako doba dana, a naroito ujutro su najee u
grupi dece sa veom telesnom teinom. #koro svako uvek zaboravlja da je
voe U slatki0 ; to sa vie vrsta razliitih eera od okolade, na primer.
1oruak bi trebalo da traje *% minuta i da ne bude kasnije od )) sati pre
podne.
,koliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje elja za veim
koliinsko 8 kalorijskim unosom hrane.
ko se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog
doruka, a znamo da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnih
popodnevnih sati, sasvim je u redu ponoviti unos hrane, slian doruku, ne
kasnije od )* asova. (a primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost sa
puterom i ureim prsima ili slino, plus kiselo mleko, moemo ponoviti do )*
asova ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina, znai
moemo pojesti tost sa puterom i kiselo mleko, ili samo urea prsa .pilea
prsa, unka, peenica, itd/ sa sveom paprikom, krastavcem i slino. ;li proju
sa sirom i kiselim mlekom.
31
P";!K"; BKJOD(;C 7 1O",:C' .ovo su primeri koji se odnose na period
nakon poetne restrikcije, a potrebno je uskladiti ove primere sa listom
namirnica po testu intolerancije na hranu/
,koliko je bodN mass indeO do *% koliine nisu ograniene00
Cod I!; preko *%, koliine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetu
lekara.
1obro je popiti povremeno sve sok od pomorande .sve cedjeni sok je
alkalan, odnosno baznog pM dok je pasterizovan kiselog pM, to je
nepovoljno za organizam, dugotrajno zakiseljavanje organizma dovodi do
slabljenja imunog sistema, a veoma esto do poveanja telesne teine/. Ovo
je jedino voe osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro, jer
ima veoma malu koliinu vonog eera, a veliku koliinu izvesnih enzima
koji olakavaju varenje .ponavljamo, ujutro je prirodna sekrecija enzima koji
uestvuju u varenju voa minimalna/.
)/ >ostiran integralni hleb .hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost kvasca
smanji ili poniti, to olakava mravljenje ili odravanje idealne teine/,
maslac, odnosno puter i kiselo mleko .jogurt treba izbegavati, jer tehnoloki
postupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloke reakcije u organizmu,
tako da je mogue stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kod
mukaraca esto i na podbratku/. >akodje je dozvoljen i tostiran hleb sa
puterom i demom bez eera .najbolji je izbor dem bez ikakvog dodatog
eera ili onaj sa dodatom fruktozom 8 ova fruktoza ne podie nivo insulina,
jer za razliku od eera iz sveeg voa, ne dovodi do aktivacije pankreasa0/.
$/ Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom, kiselo mleko.
*/ Cifla od heljdinog ili kukuruznog brana, aa kiselog mleka sa $.2 ili *.$+
masnoe
6/ Prena jaja, moe i vie jaja, a u tom sluaju treba ukloniti umanca
.dovoljno je u toku sedmice pojesti 6 umanca, dok za unos belanaca ne
postoji nikakvo ogranienje/, sa prenom ili sveom unkom, paradajz, sir,
kiselo mleko, aj ili kafa.
4/ !usli, kiselo mleko ili voni jogurt .voni jogurt se preporuuje povremeno
za doruak, iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doruak - iz
psiholokih razloga< nee nauditi ako se povremeno pojede, a moe doneti
zadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus/.
3/ >ost sa puterom i unkom, uti sir 8 kakavalj, trapist, gauda, kiselo
mleko, krastavac
E/ Cajmak, tost, tvrdo kuvana jaja .)-$ cela, ostala bez umanca/, kiselo
mleko, paradajz
32
2/ Proja sa sirom
&/ Pita na plotni .kora za gibanicu ili pitu se premae sa sveim muenim
jajima i mladim sirom, zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispi na malo
ulja/.
)%/ 5ibanica, kiselo mleko
Praka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takodje, ali bi
trebalo biti oprezan sa namirnicama kao to su patete, virle i nekim
suhomesnatim poizvodima 8 ukoliko ne znamo taan sastav i koliinu aditiva.
RUNA< G )un#en#e (ateri#a
7a ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao
izvor sporih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen
oblik deserta odmah nakon obroka.
Cako na metabolizam funkcionie u sredini dana '
#nana je sekrecija enzima koji vare belanevine 8 proteaze i enzima amilaze
koji pomae varenje skroba i glikogena .idealno vreme za unos belanevina
ili skroba/.
7apoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih
rezervi i ojaavanje imunog odbrambenog sistema .stvaranje i aktivacija
globulina/.
Cako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo
preskakati, jer se esto deava da se uvee energija neophodna za
funkcionisanje naih organa nadoknadjuje poveanim unosom hrane, to je
loe za odravanje idealne teine.
1obro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili
meso, jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi,
gvodja, cinka, selena, ali i aminokiselina tirozina i triptofana. 1a bi dolo do
dobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu na
meso lili ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus, prokelj, blitvu, spana,
kelerabu i karfiol.
Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.
33
Bedna aa crvenog vina je idealna za varenje .ukoliko nam obrok nije bio
sainjen od ugljenih hidrata/. Kventualno se moe konzumirati jedna vrsta
voa, sat vremena nakon obroka .samo kad je telesna teina stabilizovana/,
ali na svaka tri do etiri dana.
!eso je mogue zameniti proteinima iz biljaka .pasulj, soja, soivo/, prema
tanoj proceni proteinskog sastava.
;ako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovima
nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustveno
daje odline rezultate' proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom
obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Poznati svetski naunici su
objavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da se
organizam metaboliki oisti od toksina nakupljenih usled loeg i sporog
metabolisanja kombinovanih namirnica.
Bedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. >ada je
aktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih
enzima u varenju.
Combinovanje belanevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije
dobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne
poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane
drugog, pa e jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. (ajee je
ugroeno varenje ugljeno hidratnih namirnica .hleb, testenina/ pa ove
namirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodei do truljenja i oteenja
zidova creva. Darenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta
kiselost zaustavlja varenje ugljenih hidrata. Iolje je jesti samo belanevine ili
samo ugljene hidrate.
, teke kombinacije spadaju' nicla s krompirima< meso i hleb, meso i
testenina .lazanje, pagete sa mesom, musaka od krompira/ banana i jogurt<
>rebalo bi izbegavati graak s mesom. Ielanevine prisutne u mleku,
sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u
grumenima se rasporeSuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui tako
pravilno varenje.
>eke su i sledee kombinacije' riba na aru i gorgonzola< hamburger sa
sirom< meso ili riba pripremljeni na pavlaci< svinjske kobasice sa soivom<
pirina i meso< pirina i vino. Cao to je reeno, varenje skrobnih namirnica
.testenina, itarice, banane, krompir, itd/ trai alkalnu sredinu i zaustavlja se
u prisustvu kiselih materija, na primer voa, sokova od agruma, vina, limuna
i sireta.
Bela od pirina uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir,
testeninu, hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. Doe nakon testenine ili
pirina, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija.
34
>estenina i slatkii nisu dobra kombinacija takodje. Heludac vrlo brzo vari
eere - ako uz njih nismo konzumirali nita drugo. li, ako je eludac ve
zauzet varenjem hrane, eeri moraju da ekaju da doSu na red. 7ato voe i
slatkie nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. >eke kombinacije' #va
slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. #latkie i voe treba
konzumirati izmeSu glavnih obroka, a ne odmah posle njih.
Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive
teine i najverovatnije e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti
.osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa
hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama/.
Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski,
odnosno, slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo
eera u krvi posle uzimanja odreSene vrste hrane, odnosno, to je brzina
porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica.
5likemijski indeks odreSuje vrsta eera .koja se nalazi u hrani/, koliina
dijetnih vlakana u toj hrani i naina pripreme hrane.
Cuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. ,nosom kuvane
argarepe ili celera na primer, podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno i
nivo insulina. >o vremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodi i do porasta
telesne teine. :esto u praksi ujemo izjavu' jedem samo kuvano povre i
nikako da smram0 Ove je posledica velike aktivnosti insulina, koji ne
dozvoljava da se mast oslobadja iz elija, ve nasuprot, ini da se mast
nakupi u elijama.
Crompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u ishrani ukoliko elimo
da smramo. 1anas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea na
onaj od pre $% godina. Fta se izmenilo= 7amislimo da postoji u krompiru
jedna mala niska bisera, samo to se svaki biser zove amidon, a u njemu se
nalaze biljni eeri. 5enetskim inenjeringom se postiglo da, umesto jedne
male niske bisera od amidona, u jedan krompir moe da stane najmanje )%%
takvih ogrlica, a da je veliina krompira ostala ista.
Cuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju iste eere.
!oemo slobodno rei da jedui ovaj krompir, mi praktino jedemo eer.
Fto je raskuvaniji .krompir pire/ ili preniji .pomfrit/, to je eer u veoj
koliini dostupan i mi optereujemo jo vie na organizam. Crompir kuvan u
ljusci je jo i najbolji izbor.
Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i coca-cola je sigurno zloin
za nae telo0 1a ne spominjemo da je coca cola bez eera za nijansu gora
od obine, jer je zasladjena aspartamom, koji razara na pankreas.
1anas je sve vie zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskom
indeksu. 1okazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku
35
vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks, pa bez obzira na nizak
energetski unos, moe doi do stvaranja, umesto smanjenja masnoa.
Primer namirnica i glikemijskog indeksa - napomena' glikoza .groSani
eer/ ima glikemijski indeks )%% i na osnovu njega se odredjuju svi ostali
parametri.
7eleno povre
Paradajz
Jimun
Peurke
>ikvice
#oja
Pruktoza
9rna okolada
#ueni graak
#oivo
Pasulj tetovac
#vea argarepa
!ladi graak
Jima pasulj
Jeblebije
Bogurt, sir, kis. ml.
#mrznuti graak
Ioranija
#vea cvekla
;ntegr. testenina
9rveni pasulj
9edjeni sokovi bez e.
Ovsene pahuljice
Fareni pasulj
Prebranac
)4
)4
)4
)4
)4
)2
$%
$$
$*
$E
$E
*%
*$
*$
**
*4
*&
*&
*&
6%
6%
6%
6%
6$
6*
;ntegr. pirina
;ntegr. hleb
Iela testenina
Pekmez
Ianana
9vekla kuvana
Polubeli hleb
Ieli pirina
Cukuruz
Ceks, biskviti
Cuvani krompir
!le. okolada
Hitarice sa eerom
Ieli hleb
Ieli eer
Cukur. pahuljice
Cokice
Fargarepa kuvana
!ed
Crompir pire
Ieli tost
Pekarski krompir
Pakanat
(apolitanke
!altoza
4%
4%
44
44
3%
34
34
E%
E%
E%
E%
E%
E%
E%
E4
24
24
24
&%
&%
&4
&4
)%)
)%&
))%
Povre je idealno jesti presno .argarepu i celer naroito/, dok mnoga druga
povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiari
nikako ne treba da jedu. ;dealne namirnice su one iji glikemijski indeks ne
prelazi 64. 1obro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskog
indeksa.
Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokog
glikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to je
predmet koji se obradjuje u toku programa lino sa lekarima, da bi se
ostvario individualni koncept ishrane.
;dealno vreme .ali ne i obavezno vreme/ za ruak je izmedju )* i )4 asova.
36
>radicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, a
zatim dezert, treba maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju eludac i
pri tome dolazi do usporavanja varenja, usled optereenja digestivnih enzima
varenjem razliitih vrsta namirnica.
Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje .apsolutno
bez dezerta/ i to tek kad na metabolizam postane skladan, odnosno kad se
telesna teina stabilizuje na eljenom nivou.
>esteninu treba jesti u manjim koliinama nego to mi obino praktikujemo.
, danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina .i ujutro i
uvee/ da bismo omoguili to bolju energetsku iskoristljivost ugljenih
hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. >esteninu nikako ne bi
trebalo jesti dva dana za redom.
Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinaciju
sa mesom .ovo znai da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira,
pagete sa mesom, pitu od mesa i slina jela/. Obrok koji u sebi sadri
namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima e blokirati metabolizam i
funkcionisanje organa za varenje, donee nam oseaj teine, umora,
uspavanosti i usporenosti. (a elijskom nivou e doi do stvaranja velikih
koliina otpadnog materijala, to e zatrovati tkiva, u crevima e se hrana
dugo variti, nastae mikro oteenja, koja e vremenom dovesti do pojave
ozbiljnih oboljenja organizma .karcinomi/.
Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Cad
kaemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se
skrobne namirnice .krompir, sve itarice, hleb, testenina, pirina, pasulj,
graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke,
smokve, itd/ ne meaju sa belanevinama .sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi,
sirni namazi, itd/. , jajetu je umance skrob, a belance je belanevina. 7a
jutro je ova namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo
belanca.
Concentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebne
belanevinaste obroke. !oe se meati sa svim povrem osim sa krompirom,
grakom, soivom, boranijom i slinim .i cerealijama kao to je reeno, tu
spadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd/, a idealna kombinacija je sa
plodovitim i glaviastim povrem. Crompir je snana skrobna namirnica, za
razliku od graka ili pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati .nakon
postizanja idealne teine/ sa slabijim proteinima .riba/. Ielanevinasta hrana
se obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge itarice.
>akvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.
Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno.
ko elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo jesti samo jednu
vrstu belanevina .znai, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su tee
37
kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati. #a koncentrovanim
belanevinama emo uvek jesti dosta salate, koja je odlian izvor vlakana.
Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u
etiri grupe'
). korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak,
cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac
$. glaviasto .kupusasto/ i lisnato 8 kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj,
lisnati kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi,
komora, rabarbara, artioka
*. mahunasto .leguminoze/ 8 boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob,
bamija
6. plodovito 8 paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica,
tikva, tikvice
Ova podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau medjusobno.
Ponekad je dobro da se i izbor povra u ishrani slae prema navedenoj
podeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omoguava idealnu
iskoristljivost hrane.
P";!K"; BKJOD(;C 7 ",:C'
)/ Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena .na trpezu se ne iznosi
kuvana zelen/ sa dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa senfom iGili
renom, salata od svee rendane argarepe i celera, zainjena sa malo soka
od limuna
$/ Cuvani mlad kupus sa junetinom .kupus, argarepa, malo ljute svee
paprike/. , ovom obroku nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe,
jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskim
unosom. ;ako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao to je
ranije reeno, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv,
nakon ovakvog obroka imaemo u narednih $6 sata par stotina grama manje
*/ Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom .pilee belo, par enova belog
luka, nakon )% min. dinstanja dodati par crvenih babura iseenih na komade,
dinstati jo dok ne omeka/, zelena salata sa balzamikom i zainskim uljem
je odlian prilog
6/ >estenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vie
raznih salata .hrastov list, crveni i zeleni/, malo radia i malo rukole, nadev
od balzamika, pola kaiice senfa i zainskog ulja/
38
4/ !usaka od paprika .paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno meso
prodinstati na luku ili praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poredjati u
posudu red iseenih paprika, red mesa, itd, zavriti sa paprikom, naliti sa
umuenim jajetom i malo kisele pavlake i zapei u rerni/. Ovo jelo ne smeju
jesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesa
nije odgovarajua, eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasno
kiselo mleko. ;ako je kombinacija mesa, jaja i pavlake teka, ovo jelo se lako
vari zbog dodatka paprike i luka. Cad musaku ne pravimo sa pirinem i
mesom, razlika u varenju je znaajna0
3/ Fnicla sa povrem i salatom .moe i krmenadla, ako !O" test
intolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine/, na ulju se ispri
izlupana nicla, posebno se griluje meavina povra .tikvice, patlidan,
paprika, itd, ili se prodinsta neko od povra 8 brokoli, prokelj, karfiol,
spana/, paradajz salata sa krastavcem
E/ Piletina sa limunom .pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati,
izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk, prodinstati, dodati limunov sok, au
belog vina, malo pilee supe ili kocku, u dobijeni sos vratiti piletinu i jo malo
dinstati/, za one koji imaju idealnu teinu, moe se garnirati sa malo
kuvanog pirina .pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira u
potpunosti aktivnost digestivnih enzima, ali pirina svakako ne treba
kombinovati sa takozvanim jakim mesima, kao to je reeno/, odlino je uz
ovo jelo dodati brokole i prokelj, zelena salata sa zainima
2/ :orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake,
teletina sa mladim povrem .meso iseeno na krupne kocke ispei sa svih
strana, dodati so i zaliti sa belim vinom, dodati paradajz i zaine 8 timijan,
perun, majina duica, poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata,
dodati nekoliko glavica luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pa
kuvati jo )4 minuta, zatim dodati boraniju i kuvati jo )4 minuta/. Ovo jelo
je malo tea kombinacija, ali je veoma ukusno i moe biti na trpezi
povremeno.
&/ Pastrmka i kuvani karfiol .zainjen samo sa malo belog luka/, salata
)%/ #oivo u crvenom vinu .isei povre 8 crni luk, argarepu, en belog
luka, iseckati malo slanine, zeleno soivo zaliti crvenim vinom 8 na pola kg
ide oko 4 dl, dodati vode i kuvati, kad provri dodati povre i slaninu, kuvati
jo *% minuta na laganoj vatri, obavezno dodati malo zainskog bilja,
timijan, lovor, perun itd/.
))/ romatino soivo .crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti,
dodati povre i dinstati oko * minuta, umeati soivo 8 zeleno, dodati junee
supe ili vode, kuvati dalje/
)$/ junea supa .jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo/ veza zeleni,
pare junetine za supu, luk crni, zaini. !eso iz supe sa senfom, renom i
39
povrem uz salatu, u supu ne dodavati testenine, samo dosta sveeg
peruna. ,mesto kuvane argarepe, posluiti rendanu sveu sa limunovim
sokom.
)*/ !usaka od peuraka, kupus salata .pola kg ampinjona, *%% grama
krompira, na crnom luku izdinstati peurke iseckane na listie, posoliti,
pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane krompire oljutiti i isei na
kolutove, u plehu redjati red krompira, red ampinjona, preliti sa umuenim
jajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.
)6/ Punjena paprika bez mesa .)% babura, 6%% g krompira, $ paradajza,
oprati babure, izvaditi semenke i posoliti ih unutra, narendati krompir i
dinstati ga na luku dok ne omeka, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz,
malo vode i nadevom puniti babure, izmedju babura staviti drugi iseckan
paradajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko )4%
stepeni, pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom )%%
g. preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee .jaje je
kombinacija skroba 8 umance i proteina koji ne optereuje 8 belance, pa je
ova kombinacija sa krompirom dozvoljena/.
)4/ Pljeskavica, grilovano povre, salata .iseckati sitno dve glavice crnog i
dva ena belog luka, mleveno junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom,
dodati malo soda bikarbone 8 jedna kaika, so, biber, aleve paprike, ostaviti
da odstoji u friideru dva sata, od mase oblikovati pljeskavice nauljenim
rukama i pei na rotilju ili tiganju/
(e treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa
mesom i sa ugljenim hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i biftek
sa prilogom od peuraka.
Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa
mesom dinstanim na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva
poznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso0
,H;( 8 malo slatkog zadovoljstva
Cako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima' najnii je nivo
izluivanja insulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nau
ukupnu energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojava
da se fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe proteina u cilju
kompenzacije energije za pravilan metabolizam.
1a bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima
pojesti neto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze
energije, time spreavamo troenje proteina i relaksiramo organizam, a
mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.
40
ko je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega *
polinezasienim masnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju da
budemo zdravi i da funkioniemo dobro. Fto znai da je idealna vrsta
namirnica je sledea' voe, okolada .preporuka je crna, ali ko je ne voli,
moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu/,
integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik,
vona salata sa lagom od slatke pavlake itd.. #uve smokve su idealna
zakuska, jer imaju veoma visoku pM vrednost, odnosno ine nau krv
baznom, pa utiu na porast imuniteta.
#ve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa,
biljni ili voni aj..
Cratka napomena u vezi sa kafom' Cafa napravljena kao napitak ima kiseli
pM. Deoma tamna kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. !nogo kafe
moe dovesti na organizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka da
se ogranii unos ovog ukusnog napitka na najvie dve olje. Poznato je da
osobe koje imaju hronini problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe.
Cafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka u prahu, a moe
se dodati mala koliina eera fruktoze ili sojino mleko.
!leko u prahu .svaka vrsta mleka 8 kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd../
se u tehnolokom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je
potencijalno tetna za na organizam. >ehnoloki postupak pravljenja praha
se bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoa, ili direktnom uticaju visoke
temperature. Oba menjaju strukturu namirnice i u organizmu tako
preradjena namirnica podie nivo slobodnih radikala, to je potencijalni uzrok
mnogih oboljenja.
#avremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorala krajem $%. veka i
izgled oveka i njegovo zdravlje. Iroj od preko milijardu gojaznih ljudi na
planeti je vie nego alarmantan, a procenat obolelih od metabolikih bolesti
znaajno raste svake godine. >eko je u dananjoj ponudi izabrati uvek
najzdravije namirnice i potreban je veliki trud, ali se ovaj trud viestruko
isplati, jer je lake i lepe biti zdrav, nego biti bolestan.
Cad biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voe
podie nivo eera u krvi. Posebno obratite panju na glikemijski indeks
veoma omiljene poslastice, a zapravo povra 8 lubenice0 #ad pomislite ta
radimo svom organizmu kad uvee nakon dobre veere pojedemo par velikih
komada ovog slatkog otrova.
DOAK - 5J;CK!;B#C; ;(1KC#
>renje
Dinje
5rejpfrut
Fljive
Bagode
$$
$$
$4
*$
*$
41
Cruke
Babuke
Ireskve
Pomorande
Civi
!ango
Cajsije
Ianane
#uvo groSe
nanas
1inje
Jubenice
*3
*2
6*
6*
4$
44
4E
3$
34
33
36
E$ 0000
;dealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju )3 i )2 asova po zimskom
raunanju vremena, odnosno izmedju )E i )& asova po letnjem raunanju.
:@N@RA G )oin#e odmor
,vee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola,
hormona budnosti, nivo insulina je nizak, poveano je luenje nekih
digestivnih enzima.
;dealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate .kao i nekih povra,
koja nisu skrobna/, kao izvor vlakana..
Poinje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. ;muni sistem se
aktivira i zahuktava.
Deernji obrok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da
se bori sa tekom ili obilnom hranom koju pojedemo uvee.
Ovo je vreme za unos vlakana .koji e nas zasititi u toku itave noi/ i
polinezasienih masnih kiselina .masne ribe, kao to su skua, losos, tuna i
druge/, obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenim
hladnocedjenim uljima, koja su bogata polinezasicenim masnoama.
1rugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei' grilovana piletinaGuretina,
teletina, tunjevina ili kuvana jaja .samo belanca/ i mladi sir sa izborom od
dve ili vie svee salate, zainjenih balzamikom i hladnocedjenim uljima.
Coliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih
poremeaja u organizmu, toliko je akcentovanje na veeri odluujue za
neuspeh mnogih dijeta, kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovara
naoj bazinoj konstituciji .uveanje stomaka, zadnjice, jahae pantalone,
uveanje gornjeg dela ruku kod ena itd/.
42
;dealno vreme za veeru je oko )& asova, mada su mogua i vea
odstupanja na kasnije vreme, jedino treba voditi rauna da vreme izmedju
veere i zaspivanja ne bude krae od $ sata, jer se u snu usporava
metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da se lue i sva hrana ostaje
nesvarena dugo vremena, ovo dovodi do taloenja potkonih masnoa, ali i
ozbiljnih oboljenja nakon dugogodinjih greaka u ishrani.
P";!K"; BKJOD(;C 7 DK:K",'
)/ >unjevina sa meavinom salata .hrastov list, zelena salata, radi, malo
rukole, salatu preliti balzamikom, uljem i bosiljkom/
$/ "iba osli fileti, brokoli zainjeni samo sa malo belog luka, salata od blitve
*/ 5rilovano belo meso .pilee ili uree/, meavina salata, rendana
argarepa
6/ Pilea salata sa avokadom .ili dinjom/, belo meso zaliti sokom limuna
.veoma je ukusno i kad se zalije sokom od pomorande/, posoliti i pobiberiti,
ispei na grilu ili u tiganju, ohladiti i isei na tanke renjeve, zelenu salatu
oprati i isei na manje komade, dodati mladi luk iseen na kolutie, i krike
paradajza, malo iseene ljute papriice, dodati malo avokada ili dinje, koju u
manjim koliinama moemo jesti u veernjim satima/
4/ "iba list u pomorandinom soku, meavina salata .filete lista ispei i preliti
sa sokom od pomorande, dodati malo soli, na laganoj vatri prodinstati jo E-
2 minuta, servirati sa meavinom salata/
3/ Iurger od mlevenog mesa .uretina, piletina ili junetina/. !leveno meso
se posoli, pobiberi, doda se malo kisele vode da postane rastresito. "uke se
premau uljem, formira se pljeskavica i tako se pri. #ve salate su odlian
prilog.
E/ 5rilovano povre .plavi patlidan, prokelj, paprika itd/, mladi neslan sir
Primer kako se pravi izuzetno zdrava meavina salata '
7elena salata, hrastov list .crveni i zeleni/, endivija, radi crveni, rukola 8
operu se dobro, ocede, pomeaju i ostave u istoj najlon kesi u friideru.
Ovako mogu da stoje do *-6 dana i da ostanu svee. , iniju se stavi
odgovarajua koliina salate, prelije se sa balzamikom, hladno cedjenim
uljem i bosiljkom, doda se V kaiice senfa, malo bibera, nekoliko eri
paradajza preseenih na pola, nekoliko kockica avokada, pola ake semenki
od suncokreta, bundeve i sitno seckan beli luk, pola do jednog ena. #alata
izgleda izvanredno i takav joj je i ukus, a pri tom predstavlja najzdraviji
mogui obrok. , ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice,
kao to su kuvana jaja, tunjevina iz konzerve, seena piletina, uretina, riba
list ili osli ili neke vrste mladih sireva.
43
ko uvee pojedemo sendvi, picu ili testeninu, dodali smo nekoliko masnih
klobuka na na stomak, zadnjicu, butine itd.
(eki ljudi poseduju metabolizam koji moe veoma dugo tolerisati razne
greke u ishrani. !nogi mladii i devojke esto dodaju veernjem
ugljenohidratnom obroku i koka kolu ili mleko u neogranienim koliinama.
Pri tom mnogi izgledaju ak i dobro. ,vek se setite reenice jednog uvenog
fiziologa' telo pamti0 ;zgledaemo dobro i oseaemo se zdravo sve do
jednog momenta. taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugo
greio u izboru hrane i vremenu obroka.
1eklaracije, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su ture ili
napisane neverovatno malim fontovima, za koje su ponekad potrebna
pomagala i najotrijem oku.
Proitajte svaku deklaraciju, to je od ogromnog znaaja, recimo, na mnogim
proizvodima emo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu 8 tost hleb,
dvopek, integralni biskviti, supe iz kesice, biljni lag, jogurt itd... ovo tada
nije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko, a
ova intolerancija je najea u naoj praksi.
Ovde ak i ne spominjemo emulgatore i pojaivae ukusa, kao ni ostale
hidrogenizovane biljne masnoe, to sve skupa uopte nije poeljno u
ishrani0
7a poboljanje imunog sistema, birajte biljne ajeve, koji su bazni, a ne
vone ili crne, koji su kiseli, obavezno dodajte sok od limuna .koji ostavlja
bazni trag kao to je reeno/.
#uve smokve, suene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sve perun,
paradajz, krastavac, plavi patlidan, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk,
jabuke, lubenice, kajsije, kupine, ribizle, to su samo neke od namirnica koje
nam pomau u borbi protiv infekcija.
Ono to nam odmae je sledee' pivo, coca cola, kikiriki, orasi, kafa, eer,
okolada, keap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive,
kakao, senf i drugo.
;ako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znaajem holesterola u
nastanku sranih bolesti, medicinski strunjaci sve vie dolaze do saznanja
da ba nije lako optuiti holesterol za srane probleme savremenog oveka.
"ezultati mnogih savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujui.
5ta #e ho"estero"9
Molesterol je alkohol velike molekulske teine, koji se proizvodi u jetri i nekim
elijama u organizmu. 7naaj ovog jedinjenja je veoma veliki za ivot
oveka, a najbitnije uloge holesterola su sledee'
44
-obezbedjivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih elija u organizmu
-on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sintetiu hormoni
koji nam omoguavaju ivot i funkionisanje u stresnim situacijama, kao i
prekursor testosterona, estrogena i progesterona, najvanijih hormona u
reprodukciji i vitalnosti.
-holesterol je prekursor vitamina 1, vitamina rastvorljivog u mastima,
neophodnog u zatiti nervnog sistema, odravanju zdravih kostiju i miinog
tonusa, vitamin 1 uestvuje u proizvodnji insulina, metabolizmu minerala i u
imunom odgovoru organizma. Cliniki je dokazano je da vitamin 1 spreava
nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i dojke, ali i drugih
maligniteta.
-une soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola
-holesterol je neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u
mozgu ne funkcioniu bez njega.
-majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasienim
masnoama iz mleka od vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga.
5lavni razlog zato je ogroman akcenat stavljen na znaaj holesterola je
njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne - srane bolesti, iako je
podjednak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoa
holesterola i kardiovaskularnih. Ftavie, utvrdjeno je da znaajan rizik od
nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili
niske vrednosti ukupnog holesterola.
# druge strane, u mnogim zemljama zapadne Kvrope se svim mukarcima,
starijim od 44 godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno
lekova koji sniavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom od
nastanka sranih bolesti.
Praenje pacijenata u Delikoj Iritaniji .studija je obuhvatila $%.4*3
ispitanika/, dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih od
sranih bolesti u grupi koja redovno uzima statine, u odnosu na kontrolnu
grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine.
7amerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naunim
krugovima je ozbiljno poljuljala znaaj rezultata ove studije. (aime, statistika
je obuhvatila bukvalno sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima,
bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavljanja
terapije. >ako da se zapravo ne zna tano koliko se teapijom uticalo na
faktore rizika, ak ni koliko je faktor rizika iznosio u itavoj grupi ispitanika.
45
Critiari terapije statinima esto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i
fabrikovanje indikacija za primenu odredjenih lekova, pa je i ovakva kritika
nala svoje mesto u tampi i strunim asopisima.
1anas se sve vie razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra
glavnu ulogu u nastanku sranog obolenja. #tudije koje su radjene proteklih
godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova,
odnosno naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno
oteenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa raznih eera.
Pre svega unos brzih - prostih eera ili kako ih jo nazivamo 8 jednostavnih
.slatkii, med, beli eer, uti eer, voe itd/ dovodi do poremeaja
metabolizma u naem organizmu. ,nos ovih eera dovodi do poveane
aktivnosti guterae, odnosno pankreasa i nakon kraeg ili dueg vremena,
javlja se iscrpljenost ove vredne lezde. (ivo eera u krvi se podie i sve se
tee vraa na normalnu vrednost. Poveanje eera u krvi dovodi po
poveanja vrednosti J1J holesterola, poznatog kao lo holesterol.
(edavno je otkriveno da se molekuli holesterola oteuju kad se izlau
velikoj toploti i oksidaciji. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakog
oveka, ali i u prehrambenoj tehnologiji, naroito je visoka vrednost
oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u
namirnicama koje su dugo termiki obradjivane na visokim temperaturama
.prenje u fritezi/. Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnih
masnoa, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo
.margarin, biljni lag, biljni sir, grickalice, supe iz kese, pekarska peciva itd/.
#vetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost
hidrogenizovanih biljnih masnoa u tehnoloki obradjenim namirnicama, na
maksimum od $+. Cod nas se ova preporuka ne potuje, a teko da emo u
prodavnici videti i jedan proizvod na ijoj deklaraciji stoji taan procenat ovih
masnoa.
Molesterol je bitan element u reparisanju, odnosno popravljanju oteenja
elija usled raznih zapaljenja. On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se
koncentracija naroito povea na mestu oteenja nekog tkiva, kao normalan
zapaljenski odgovor organizma.
ko se u organizmu stvara vea koliina oksidisane forme holesterola .usled
uticaja slobodnih radikala/, ili se putem hrane unosi ova forma holesterola,
umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa,
dolazi paradoksalno do oteenja tkiva. >ako se stvaraju i plakovi, odnosno
naslage u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. # druge
strane, postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u
mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oteenja elija.
Molesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja
koronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi
46
nikako ne znae smanjenje rizika od infarkta ili modanog udara. 7apravo, 1r
9hristie IallantNne, sa IaNlor 9ollege of !edicine je kardiolog sa najveim
brojem objavljenih studija u kojima je glavni zakljuak da osobe koje su
imale infarkt ili modani udar, ak u preko 4%+ sluajeva nisu uopte imale
poviene vrednosti holesterola.
1anas je jo uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili
loa za organizam. Derovatno postoji veliki znaaj u genetskoj strukturi
elija. Bedan od primera je sledei' stanovnici severnog dela ;ndije jedu u
proseku hranu koja ima )E puta vie ivotinjskih masnoa, od one koju jedu
stanovnici junih krajeva ;ndije, a u proseku imaju E puta manji broj obolelih
od sranih bolesti.
Prancuzi jedu hranu bogatu zasienim mastima, ukljuujui puter, jaja,
sireve, digericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se paja i guija digerica
redovno konzumira, srani udar je zastupljen u 2% na )%%.%%% ljudi, za
razliku od recimo *)4 na )%%.%%% ljudi u merici, gde je uvedeno sistemski
smanjenje masnoa u svim prehrambenim proizvodima .uz napomenu da je
opta gojaznost u #1 rasla proporcionalno smanjenju masnoa u ishrani/.
# druge strane, dokazano je da loe navike u ishrani, a pre svega
preskakanje doruka i uzimanje grickalica izmedju obroka, direktno utiu na
poveanje vrednosti loeg holesterola.
,jutro se u naem organizmu intenzivno izluuju enzimi koji pomau varenje
masti. Ovo je idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskog porekla
.jaja, sir, kajmak, unka itd/, jer se u jetri ba ujutro sintetie holesterol.
Cada unesemo ivotinjske masnoe, mi jetri damo gorivo da ona sintetie
vie M1J, odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona sintetie
mnogo vie J1J, odnosno loeg holesterola. Ovo se dogadja usled strukturnih
razlika u pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima veliku gustinu i
jednostavno reeno, za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo, dok
lo holesterol ima malu gustinu i lako se sintetie od bilo kakvog materijala.
Osim ovoga, preskakanjem doruka, mi samo razdraujemo hormone, iji je
nivo najvii ujutro .kortizol i insulin/, pa umesto da pomaemo stvaranje
zatitnih materija u organizmu i da podiemo imunitet, mi dodatno remetimo
ovaj proces i omoguavamo stvaranje masnih skladita u odredjenim
delovima tela uz kompromitovanje imuniteta. (astali masni depoziti se
kasnije teko uklanjaju, a aktivnost hormona koje lue ove masne elije raste
i time dodatno remeti metabolizam.
(a nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smislu sniavanja ukupnih
vrednosti, poveanja M1J vrednosti i smanjenja J1J vrednosti.
#tatini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se
pokua postii normalna vrednost prirodnim putem.
47
-Obavezno bi trebalo iskljuiti iz ishrane slatkie .i voe/ najmanje dva
meseca.
-,vesti doruak kao najznaajniji obrok.
-Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sa
dodatkom eera i zasladjivaa.
-#vesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim
masnoama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni lag, biljni sir itd.
(i uz najbolji dijetetski reim, esto ipak nije mogue ove vrednosti pribliiti
idealnim. (eophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije
uvesti program suplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima
odredjene prirodne preparate koji utiu na regulaciju metabolizma
holesterola.
Pre svega su tu preparati koji olakavaju jetri rad, delujui na izbacivanje
toksina, zatim razni vitamini koji uestvuju u metabolizmu, aminokiseline
koje omoguavaju stvaranje dodatne energije, minerali koji pomau
enzimske aktivnosti i drugo.
(a osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza i
hematolokog profila, odredjuje se individualni reim, izbor i doziranje
preparata.
>erapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju
preparata kao to su Omega *, K vitamina, 9 vitamina, selena, grupe drugih
antioksidanata, aminokiseline i drugo. Obavezna je vea fizika aktivnost, jer
uz dijetetski reim i suplementaciju, a bez poveane fizike aktivnosti,
rezultati mogu biti skromni.
Irzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti.
Hene bi trebalo da imaju 6 sata nedeljno fiziku aktivnost, a mukarci * sata.
"egulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve za tri meseca. Prvog
meseca najee se vrednost smanji za jednu jedinicu .ukoliko je na pr.
ukupni holesterol E.4 mmolGJ, on nakon jednog meseca ispravnog reima
moe iznositi 3.4 mmolGJ/.
Odnos M1J i J1J sporije e se regulisati, ali pri ispravnom reimu, ve za 6
do 4 meseci, ovaj odnos moe biti idealan.
#vetska 7dravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima
holesterola i ranije postavljenu donju granicu od 4.$% mmolGJ je spustila na
6.4, pa se svaka vrednost preko ove smatra loim nalazom.
48
Iiohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti,
ali ove reference oigledno moramo shvatiti kao zastarele.
#ama vrednost holesterola nema naroito veliki znaaj u odredjivanju faktora
rizika za nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i c-
reaktivnog proteina u krvi. (aravno, dodatno odredjivanje i biokapaciteta
krvne plazme da prirodno neutralie slobodne radikale, visoko reaktivne
partikule koje razaraju nae elije, je od velikog dijagnostiko 8
prognostikog znaaja.
(ove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se
uvede obavezno odredjivanje slobodnih radikala, a definitivno, mi bez
saznanja o ovim vrednostima, ne bismo smeli da uzimamo nijedan vitamin, a
kamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. ko
uzimamo preparate, a ne znamo nivo slobodnih radikala niti na biokapacitet
plazme za njihovu neutralizaciju, najverovatnije emo vie nakoditi, nego
pomoi naem organizmu.
Ne%to o %e1eru$ ma"o o %e1erno# (o"esti
Feerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno
poveanje eera u krvi, a nastaje usled poremeaja luenja hormona
insulina.
De je reeno da je insulin veoma vaan hormon koji se proizvodi u
pankreasu, u takozvanim beta elijama. On ima ulogu kljua za proputanje
eera u sve nae elije.
Cad postoji eerna bolest, to znai da guteraa ne moe da proizvede
dovoljno insulina koji bi omoguio da sav eer koji unesemo hranom, predje
iz krvi u miie i druge elije koje prave energiju. Cad ovaj eer ne moe da
predje u elije i da se pretvori u energiju, nakuplja se u krvi. Prvi simptom
oboljenja je povien nivo eera u krvi, a nakon dueg vremena, neminovno
nastaju oteenja na nervima, onom dnu, u bubrezima, krvnim sudovima
itd.
1a bi ljudsko telo normalno funkcionisalo, potrebna mu je energija. 7a
proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Knergiju ljudsko telo proizvodi u
elijama.
7a stvaranje energije potrebni su ugljeni hidrati, masti i belanevine
.proteini/.
,gljeni hidrati su najbolji izvor energije za organizam. ;zvor ugljenih hidrata
su namirnice kao to su brano, pirina, razna skrobna povra, voe, razne
eere i drugo.
5lukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. Ona je uskladitena u jetri i
miiima u obliku supstance koju nazivamo glikogen, a koji slui kao Wrezerva
energijeW.
49
5lukoza u krv dolazi iz hrane .od ugljenih hidrata/ i iz jetre .rezerva glukoze
iz glikogena/.
Osim to skladiti. jetra proizvodi male koliine eera .proces proizvodnje
naziva se glukoneogeneza/.
(akon obroka, ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv, a putem krvi
odlaze do elija.
(ekim elijama .miine i masne elije/ je potrebna pomo da bi primile
eer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Betri je takodje potrebna
pomo za proces skladitenja eera u obliku koji se zove glikogen.
;nsulin, hormon pankreasa slui kao klju koji otvara ova pomona vrata i
omoguuje eeru iz krvi da uSe u elije.
Aelije prave energiju za svoj rad od eera koji je pomou insulina uao u
njih i ovaj proces smanjuje nivo eera u krvi, vraajui ga na normalne
vrednosti.
#vaki unos hrane podie nivo eera u krvi, zatim sledi izluivanje insulina
kao medijatora procesa iskoritavanja eera, s druge strane fizika aktivnost
smanjuje nivo eera.
#tres podie nivo eera, a alkoholna pia sniavaju nivo eera, odnosno
glukoze u krvi.
8a%to )osta#emo !"u)i kad #edemo s"atki%e9
Deoma poznati britanski naunik Patrick Molford je objavio na desetine
strunih tekstova o veoma loem uticaju takozvanih brzih eera u ishrani
.beli i uti eer, med, kolai, rafinisane cerealije 8 musli sa dodatkom meda,
eera ili voa itd/.
Bedna velika studija u Delikoj Iritaniji, radjena na nekoliko hiljada dece
kolskog uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu
slatkie i sve vrste brzih eera, u proseku nivo inteligencije nii za $4 poena
.ovo je stvarno veoma lo rezultat000/
1okazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkia, kod ljudi u
mozgu, tanije u sinapsama koje omoguavaju komunikaciju izmedju
modanih elija .time ostvarujui misaone procese/, pojavljuje takozvani
cross-linking fenomen.
Feer u krvi prolazi modanu barijeru, vezuje se za belanevine sinaptikih
veza .komunikacionih kanala/, a novonastala veza se zove proteoglikan.
Dremenom se stvara pauinasta materija izmedju vie sinapsi, belanevinasti
put postaje zadebljan, modani impuls spor, a sve to usporava misaone
tokove, smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije.
50
1okazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju
vee koliine eera, a u skoro 4%+ se javlja i upadljivo smanjenje
inteligencije, a sama izjava dr peter "ogersa, psihologa sa univerziteta u
Iristolu dobija sve vie smisla 8 eer pri mozak0
Profesor 5erald "eaven sa univerziteta #tanford u Californiji je doao do
rezultata koji daju veoma mrane prognoze. (aime, $4+ zdravih ljudi u
proseku imaju neki oblik poremeaja aktivnosti insulina, upravo zbog
nekontrolisane upotrebe slatkia. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika za
nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera. 7nai, svaki 6-ti
potpuno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna oteenja organizma usled
koritenja hrane koja sadri proste eere.
Poremeaj metabolizma eera je prozvan i kao jedan od uzronika nastanka
ili pogoranja mnogih psihijatrijskih bolesti, od depresije do shizofrenije. 1r
9arl Pfeiffer, osniva centra za istraivanje mozga u Prinstaunu, je dokazao
da je poremeaj metabolizma eera uzrok za nestabilnost pacijenata
obolelih od shizofrenije. Conzumacija eera pogorava bolest do te mere, da
terapija postaje nedovoljna. 1ovodi do agresivnog ponaanja, fobija,
psihotinih kriza i samoubilakih istupa. ;z ovog razloga je, na na poslednjem
svetskom kongresu psihijatara, dato saoptenje da je upotreba eera u
ishrani izuzetno loa za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svih
pacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremeaj.
Jeenje depresije okoladom i tortom je siguran put u jo veu depresiju000
Poznato je da eer u ishrani troi nae vitaminske rezerve i dovodi
organizam u stanje razliitih avitaminoza.
Bedna kaiica eera je ve dovoljna da iskoristi nau I vitaminsku rezervu
u procesu metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. Oni su
izuzetno znaajni za nervne aktivnosti, njihovo smanjenje remeti modane
aktivnosti.
9oca 9ola ima u svom sadraju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjiva.
merikanci su jo pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedju
ovog eera i nastanka visokog holesterola. Companija je zato pokuala da
dizajnira nov oblik 8 zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. (a
alost, dodati aspartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novih
dijabetiara u deijem uzrastu u merici. (akon podizanja ozbiljne tube i
suoena sa ogromnom odtetom, kompanija je ponovo promenila formulaciju
i sad se priprema oblik sa zasladjivaem po imenu stevia.
Pokuajte pronai podatak .bar na jednoj deklaraciji na flai/ koliko zapravo
coca cola ima eera na ) litar0
Prema nezavisnim istraivakim centrima, poznato je da mala konzerva koka
kole sadri ekvivalnet od &,4 kaiica rafinisanog eera. "aunajte dalje
51
sami0 #vaki put kad popijete malu konzervu koka kole, vi ste popili zapravo
desetak kaiica rastopljenog eera u kafeinu. Cod nas se esto pije i preko
) litar ovog pia, znai, popili ste oko *% malih kaiica rastopljenog belog
eera. 7nate li koliko je to u gramima=
Odgovor je )4%0
ko popijemo $ litra koka kole, pojeli smo *%% grama rastopljenog eera, a
da nismo ni pomenuli koliinu kofeina pri tom.
Opasna posledica slatkih otrova je pojava eerne bolesti, a kod ljudi koji
obole, postoji velika opasnost od oteenja perifernih nerava, ali i samog
mozga.
!edicinski naziv za eernu bolest je Wdiabetes mellitusW. >ermin WdiabetesW
znai preterano mokrenje, a re WmellitusW znai med.
, prolosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajui pacijentovu
mokrau. #ladak ukus urina potvrSivao je dijagnozu.
Sim)tomi di#a(etesa;
esto i obilno mokrenje
eS
glad
gubitak na teini
umorGslabost
zamagljen vid
Ti)ovi di#a(etesa
Postoje dve glavne kategorije dijabetesa'
1ijabetes tip ) se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u
leenju. ;zazvan je aktivnou imunog sistema organizma koji unitava elije
sopstvene guterae - koje proizvode insulin .beta elije/.
1ijabetes tip $ se obino polako razvija kod odraslih. (apreduje s vremenom.
, poetku se moe leiti dijetom i vebom, a u kasnijoj fazi bolesti potrebno
je uvesti u leenje tablete, pa insulinske injekcije.
52
(ajee su mnogobrojne greke u ishrani, stres i loe ivotne navike uzrok
nastanka dijabetesa tip $. 1ugotrajan unos brzih eera .slatkii, voe, med/
ujutro i uvee, prekomerna teina, alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje
pankreasa, odnosno guterae i izazivaju nastanak eerne bolesti.
"izik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje imaju masne
naslage u predelu struka i stomaka, visok pritisak i poviene masnoe u krvi.
ko pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici, rizik je ak nekoliko
puta vei.
!asne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. Ova masnoa lui
razne supstance, koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje
upalnih procesa .9"P, ;J-3 itd, itd/. Cad se kae upalni proces, ovom
prilikom se misli na razvoj patolokih promena na krvnim sudovima, u
elijama, na ubrzano starenje, nastanak eerne bolesti, pojavu malignih
bolesti 8 sve ovo, a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u
organizmu.
#manjenje teine, a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog
znaaja za svakog ko ima ovaj problem.
Preporuka je da nauimo da ne podleemo primamljivim ukusima slatkia.
Oni nam svakako mogu nauditi mnogo vie nego to smo verovali do sada.
Program Mrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do udnje za
slatkim, takozvani sugar craving sNndrom se nee javiti ukoliko smo u
regularnim razmacima imali prave obroke.
Ova udnja se javlja u svakom sluaju zbog nepravilnih obroka, estog unosa
slatkia, a naroito ukoliko jedemo uvee testo, hleb ili okoladu.
!i pogreno verujemo da e nam u trenutku kad nam drhte ruke, ili se
ponemo preznojavati, pomoi neki kolai, jer smo ubedjeni da nam je pao
eer i da je to jedini nain da nam bude bolje.
7apravo smo novim uzimanjem eera, kolaa, meda itd u tom trenutku
napravili pravu patnju za nau jetru i pankreas i pogorali smo metabolizam
glukoze.
,vek moramo pomisliti na to ta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki
put kad pojedemo neto slatko00
53