PRIPREMA ZEMLJITA ZA SETVU

ta je potrebno uraditi pre setve

SETVA KUKURUZA
izbor hibrida i preporuene agrotehnike mere
KADA USEV KUKURUZA NIKNE
zatita useva od korova i navodnjavanje
HIBRID GRECALE
opravdano poverenje
ZIMSKA PREDAVANJA
tradicionalna okupljanja
HIBRIDI ZA 2008.
kukuruz, suncokret i uljana repica
PRIPREMA ZEMLJITA ZA SETVU
ta je potrebno uraditi pre setve
SETVA KUKURUZA
izbor hibrida i preporuene agrotehnike mere
KADA USEV KUKURUZA NIKNE
zatita useva od korova i navodnjavanje
HIBRID GRECALE
opravdano poverenje
ZIMSKA PREDAVANJA
tradicionalna okupljanja
HIBRIDI ZA 2008.
kukuruz, suncokret i uljana repica
Sejemo budunost
od 1856
Br. 12/2008
B
E
S
P
L
A
T
A
N

P
R
I
M
E
R
A
K
B
E
S
P
L
A
T
A
N

P
R
I
M
E
R
A
K
2 | Br. 12/2008
UVODNIK
Priprema zemljita za setvu
- ta je potrebno uraditi pre
setve
Setva kukuruza - izbor
hibrida i preporuene
agrotehnike mere
Kada usev kukuruza nikne
- zatita useva od korova i
navodnjavanje
Hibrid Grecale - opravdano
poverenje
Zimska predavanja -
tradicionalna okupljanja
Hibridi za setvu za 2008 -
kukuruz, suncokret i uljana
repica
Pred nama je nova sezona. Poee
sa prvim danima prolea, setvom
useva koji su najzastupljeniji na
naima poljoprivrednim povrinama.
Ako se uzme u obzir i to da su
povrine koje su zasejane strninama
manje u odnosu na viegodinji
prosek, jasno je da e povrine
koje e biti posejane kukuruzom
i industrijskim biljem biti veoma
znaajne. Procene govore da e biti
posejano preko 2,4 miliona hektara
koji e ukljuiti i oko 180.000 hektara
suncokreta, 160.000 hektara soje
i preko milion i etiristotine hiljada
hektara kukuruza. Razloga za ovo je
mnogo. Prvo jesenas je posejano oko
200.000 hektara strnina manje nego
to je uobiajeno. Pored toga sektori
prehrambene industrije i energetike
su poeli da konkuriu oko sirovina
poreklom iz primarne poljoprivredne
proizvodnje. Zbog sve veih potreba
proizvodnje bioobnovljivih goriva
u Evropskoj uniji sirovine, mahom
silaa i uljarice usmeravaju se u
energetski sektor, a sirovine za
prehrambenu industriju se uglavnom
uvoze sa treih trita. Na berzama
cene kukuruza, penice i uljarica
su na rekordnom nivou i stabilne
su, to daje osnova poljoprivrednim
proizvoaima da sa velikom
izvesnou planiraju proizvodnju i
prihode iz primarne proizvodnje.
Pored ovih globalnih trendova koji
se preslikavaju i na nae trite,
primetna je i orjentacija domaih
proizvoaa prema izboru kvalitetnih
repromaterijala, semena i druge
opreme. Na naim njivama sve
su prisutnije savremene maine i
prikljuni agregati, sve se vie koriste
posebne formulacije mineralnih
ubriva kao i visokokvalitetna
semena hibrida koji odgovaraju
specinim potrebama proizvoaa.
Tako se i hibrid suncokreta Barolo
ustalio kao standard u proizvodnji
ove uljarice sa znaajnim udelom
na tritu. Sve su traeniji i hibridi
kukruruza za siliranje. Mikado je
uveliko postao merilo uspeha u
proizvodnji kvalitetne silae, a hibridi
kao to je Luce ili Kermess postali su
opredeljenje onih koji ne ele rizik u
proizvodnji, ve siguran prot. Pored
ovih dolaze i novi hibridi, kao to je
hibrid Grecale, koji svojim prinosima
pomeraju granice onoga to oekuju
proizvoai koji ulau puno rada i
sredstava u proizvodnju zlatnog zrna.
I ove sezone kompanija KWS e
proizvoaima ponuditi iroku
paletu kvalitetnog semena hibrida
suncokreta, kukuruza i uljane repice.
Sigurni smo da e rezultati koje e
proizvoai ostvariti setvom KWS
hibrida uz primenu preporuene
agrotehnike doneti prinose koji e
sluiti na ponos kako domainima,
tako i kompaniji KWS koja, kako i
kae novi kompanijski moto, sejemo
budunost od 1856. godine, ve
vie od 150 godina.
Sejemo budunost
od 1856
Impresum
KWS Seme YU d.o.o.
Proleterske solidarnosti 25/18
11070 Novi Beograd, telefon: 011/301 69 65
Produkcija i prepress: media.com, Beograd
Photo: Zoran Stojanovi
tampa: MN tamparija, Beograd
S potovanjem
Suad Kumbari, dipl. ing.
Country Manager KWS Seme Yu
SADRAJ UVODNIK
Br. 12/2008 | 3 Br. 12/2008 | 3
PRED NAMA JE SETVA
ta je potrebno uraditi pre
setve?
Da bi se setvom kvalitetnog
KWS semena koje ste
odabrali za setvu u sezoni
pred nama omoguili
usevu da da dobar prinos,
potrebno je izvriti kvalitetnu
pripremu zemljita, ubrenje
i setvu, na adekvatan nain
koji odgovara tehnologiji
proizvodnje.
PRIPREMA ZEMLJITA ZA
SETVU
Osnovne radnje u
obezbeivanju optimalnih
uslova za pravilnu setvu su
pravilna obrada zemljita kao i
dobra predsetvena priprema.
Zadaci pripreme zemljita za
setvu su:
ouvanje vlage iz jesenje-
zimskog perioda
dovoenje povrinskog sloja
zemljita u optimalno stanje
za setvu, odnosno stvaranje
dobre posteljice za seme
stvaranje rastresitog sloja sa
dobrim vazdunim, vodnim i
toplotnim reimom zemljita
i stimulacija mikrobioloke
aktivnosti i pospeivanje
transformacije hranljivih
materija u lakopristupane
oblike
inkorporacija mineralnog
ubriva
stvaranje uslova za efkasnu
borbu protiv korova
suzbijanje izniklih korova
planiranje i ravnanje zemljita
i priprema za kvalitetnu setvu.
Ukoliko je osnovna obrada
zemljita odnosno oranje
obavljeno krajem leta ili
poetkom jeseni onda
predsetvena priprema treba
da zapone krajem jeseni
(novembar - decembar)
i takozvanom grubom
pripremom. Zadatak grube
PRIPREMA
ZEMLJITA
ZA SETVU
4 | Br. 12/2008
pripreme zemljita je da zatvori
neravnine koje su stvorene
tokom osnovne duboke
obrade (razori, grebeni,
brazde). U prolee kada se
povrina zemljita prosui,
pristupa se noj povrinskoj
predsetvenoj pripremi, koja
pored zatvaranja brazdi ima
za cilj da uniti korovske vrste,
kao i da povrinski sloj usitni i
omogui optimalne uslove za
setvu i nicanje. Za obavljanje
predsetvene pripreme zemljita
treba odabrati maine koje e
sa najmanjim brojem prohoda
uz najmanje gaenje i sabijanje
zemljita dati najvei radni
uinak.
Ukoliko se osnovna obrada
iz opravdanih razloga vri u
prolee trebalo bi joj pristupiti
ranije, im se zemljite prosui.
Ako se vri plugom trebalo
bi je obaviti na manju dubinu
u agregatu sa mainama
za predsetvenu pripremu ili
predsetvenu pripremu vriti
odmah iza oranja mainama
koje ovu operaciju izvode u
jednom prohodu.
Predsetvenu pripremu treba
izvriti 7-10 dana pre poetka
setve. To treba obaviti jer se
smanjuje gubitak vlage iz
zemljita usled isparavanja.
Dobro ziko stanje
povrinskog sloja je vrlo
bitno i ne treba dozvoliti da
bude upropaeno suvinim
radovima
koji ostavljaju
povrinu
usitnjenu i
bestrukturnu
ili sabijenu
kao
posledicu
gaenja
tekim
mainama.
tete
izazvane
sabijanjem
zemljita
utoliko su
vee ukoliko je zemljite loijih
zikih osobina i ukoliko je
sadraj vlage vei. Jake kie
takoe mogu naneti tete
povrinskom sloju posebno
na zemljitima nije strukture,
s niskim sadrajem organskih
materija koje nemaju mrviastu
strukturu. Povrinski sloj treba
da omogui dobre uslove
semenu da klija a potom
mladoj biljci kao i korenovom
sistemu da se nesmetano
razvija.
Do sada je napravljen veliki
broj razliitih kombinovanih
maina koje u jednom prohodu
obrauju zemljite za kukuruz
i omoguavaju bolje korienje
snage traktora kao i vei
uinak.
Najpogodnije je za pripremu
zemljita za setvu koristiti
kombinovane maine tzv.
setvospremae.
UBRENJE
Prilikom osnovne obrade
zemljita potrebno je izvriti i
osnovno ubrenje. Najbolje,
najtanije i najekonominije
ubrenje vri se uz prethodno
obavljenu analizu zemljita.
Na osnovu rezultata velikog
broja ogleda i dugogodinjeg
iskustva, moe se zakljuiti da
za prinos hibridnog kukuruza
od oko 10 t/ha u zemljite
treba uneti u vidu ubriva
sledee koliine osnovnih
hraniva:
AZOT (N)
120 - 180 kg/ha
FOSFOR (P
2
O
5
)
Br. 12/2008 | 5
Nakon kvalitetno obavljene
predsetvene pripreme zemljita
moe se pristupiti izvoenju
setve. Setva kukuruza je veoma
znaajna operacija kojoj treba
posvetiti puno panje. Pre svega
treba izabrati odgovarajui
hibrid za odreeno proizvodno
podruje, odrediti eljenu
gustinu useva u zavisnosti od
primenjenih agrotehnikih mera i
agroekolokih uslova gajenja kao
i odrediti vreme i dubinu setve
jer su sva ova pitanja veoma
vana da bi se ostvarili visoki
prinosi kukuruza i suncokreta.
Setvu kukuruza bi trebalo
otpoeti kada se zemljite na
dubini setvenog sloja zagreje na
70 - 120 kg/ha
KALIJUM (K
2
O)
40 - 120 kg/ha
Da li e se uneti vee ili
manje koliine zavisi od
brojnih faktora, a posebno
od tipa zemljita. to znai
da je potrebno uraditi analize
zemljita, makar one osnovne
na sadraj azota i drugih
makroelemenata.
U uslovima navodnjavanja
treba koliinu azota poveati
na oko 180 kg/ha ne samo
zato to se uz navodnjavanje
postiu vei prinosi i to se
usled toga vie iscrpljuje
zemljite ve i zato to su
vrlo esto i vei gubici azota
ispiranjem u dublje slojeve.
Ako se kukuruz gaji u
plodoredu posle lucerke,
deteline, soje ili neke druge
leguminoze, onda se moe
smanjiti koliina azota jer ovi
usevi obogauju zemljite
pomenutim hranljivim
elementom.
Posebnu panju treba
obratiti na vreme unoenja
pojedinih vrsta ubriva u
zemljite, odnosno o vremenu
potrebnom da se aktivne
materije ubriva u zemljitu
prevedu u biljkama pristupane
oblike.
Oranjem bi trebalo zaoravati
ubriva sa povienim
sadrajem fosfora P
2
O
5
i
kalijuma K
2
O, dve treine tih
elemenata kroz ubriva npr:
10:20:30, 8:16:24 i sl. i jedan
deo azota N kroz ureu (1/3).
Predsetveno bi trebalo ubriti
ubrivima sa izbalansiranim
sadrajem hranljivih materija
npr. 15:15:15, preostalu treinu
fosfora i kalijuma i ostatak
azota kroz ureu ili KAN.
Prihrana se obavlja KAN-
om u ranim fazama rasta
kukuruza, a moe i zajedno
sa meurednom kultivacijom.
Pored KAN-a mogu se
primeniti i sve zastupljenija
folijarna ubriva koja daju
odline rezultate.
6 | Br. 12/2008
oko 10 -12C to uz povoljnu
vlanost zemljita omoguava
nicanje za 10-tak dana. U
veem delu naeg proizvodnog
podruja optimalnim rokom za
setvu se smatra period izmeu
10 i 25. aprila. Pokazalo se da
je u pojedinim rejonima setva
kukuruza mogua i u prvoj
dekadi aprila to omoguava
da se postignu visoki prinosi,
uz raniju berbu sa manjim
procentom vlage a i da se
obrada i priprema zemljita za
penicu obavi blagovremeno.
Ali ranija setva nosi i odreene
rizike jer postoji opasnost od
kasnih prolenih mrazeva. Setvu
suncokreta bi trebalo poeti
kada temperatura zemljita
dostigne 4-5C, to u naim
klimatskim uslovima obino
predstavlja kraj marta i poetak
aprila. Kasnija setva pomera
vreme nalivanja i sazrevanja zrna
i skrauje duinu vegetacije to
dovodi do smanjenja prinosa.
U normalnim uslovima vlanosti
povrinskog sloja zemljita,
dubina setve kukuruza treba
da iznosi 5-7 cm i ne treba
ga sejati duboko pogotovu na
tekim i hladnim zemljitima,
dok na lakim zemljitima moe
da iznosi 6-8 cm. Polaganje
semena suncokreta u zemljite
trebalo bi izvriti na dubinu od
4-5 cm.
Visoki prinosi kukuruza i
suncokreta se mogu ostvariti
samo uz postizanje optimalne
gustine odnosno optimalnog
broja biljaka po jedinici povrine.
Na proizvodno pogodnijim
zemljitima i u uslovima
intenzivne agrotehnike moemo
gajiti vei broj biljaka odnosno
treba planirati veu gustinu
useva, a samim tim i vei prinos.
Oblik vegetacionog prostora
nema znaajnijeg uticaja na
prinos i kod nas meuredni
razmak iznosi 70 cm dok
razmak u redu zavisi od samog
hibrida i preporuene gustine
kao i od kvaliteta semena.
Svako smanjenje broja biljaka od
optimalnog dovodi do smanjenja
prinosa jer je gustina useva
jedan od osnovnih preduslova
za postizanje visokih i stabilnih
prinosa.
Rastojanje u
redu (cm)
Broj biljaka
35 40.816
34 42.017
33 43.290
32 44.643
31 46.083
30 47.619
29 49.261
28 51.020
27 52.910
26 54.945
25 57.143
24 59.524
23 62.112
22 64.935
21 68.027
20 71.429
19 75.188
18 79.365
17 84.034
16 89.286
15 95.238
Tabela 1. Rastojanje zrna u
redu pri setvi i gustina setve
(hiljadu biljaka po ha)
Br. 12/2008 | 7
TA NAM SLEDI
KADA USEV
KUKURUZA NIKNE
TA NAM SLEDI KADA
USEV KUKURUZA NIKNE
Posle pravilno obavljene setve
pred nama e biti period u
kome emo morati maksimalnu
panju da posvetimo nezi
useva. Nega i zatita useva
podrazumeva niz agrotehnikih
operacija u cilju zatite useva,
kao i postizanje i odravanje
optimalnih uslova za razvoj i
postizanje visokih prinosa.
Neke od mera su zatita
useva od korova i tetoina,
i navodnjavanje, dve mere
kojima emo u ovom biltenu
posvetiti prostor.
ZATITA USEVA OD
KOROVA
Suzbijanje korova je jedan od
vanijih uslova za postizanje
visokih i stabilnih prinosa
kukuruza. Uspena borba
protiv korova posebno se
odnosi na mere koje se
sprovode u raznim fazama
razvoja useva, u fazama
kada je usev najosetljiviji na
konkurenciju korovske ore.
Za uspeno iznoenje ove
mere pre svega je potrebno
izvriti analizu korovske ore na
parcelama na kojima se setva
izvodi, a pored toga od velike
vanosti je i praenje nicanja
i porasta korova i useva. Od
izuzetne vanosti je planiranje
i ciljano izvoenje tretmana
herbicidima, jer nisu sva
sredstva podjednako ekasna
na sve korovske vrste u
razliitim fazama razvoja. Samo
dobrim poznavanjem brojnosti
i vrsta korova, kao i pravilnim
odreivanjem faze u kojoj se
nalaze korovi i usev moe se
odrediti optimalni herbicid ili
kombinacija herbicida koja
e biti uspena u suzbijanju
korova.
Primena hemijskih sredstava
moe se podeliti na dve faze,
osnovno ili preem tretiranje,
kod proizvoaa poznato kao
prskanje na crno, i korektivno,
postem ili prskanje na zeleno.
Osnovno, ili prskanje na
crno ne treba zanemariti jer
esto usled loih vremenskih
uslova nije mogue u pravom
trenutku ui u njivu i izvriti
prskanje na zeleno, odnosno
usev prelazi faze razvoja u
kojima je mogue izvriti
tretman bez posledica po
sam usev. Najevidentniji
problem nepravilne primene
hemijskih sredstava je primena
hormonskih preparata iz
grupe 2,4D ili slinih, kao i
preparata na bazi dikambe
koji ako se primene u usevu
koji je prerastao graninu
fazu primene, mogu dovesti
do odreenih degenerativnih
promena na usevu koje mogu
rezultovati ak i poleganjem
useva u kasnijim fazama ili u
nekim sluajevima i izostankom
klipa.
Od velike vanosti je i zatita
od uskolisnih korova a
posebno od divljeg sirka
iz rizoma i semena koji se
slobodno moe nazvati
korovom loe agrotehnike.
Danas su na tritu prisutna
brojna sredstva iz grupe
sulfonilurea koji uspeno
suzbijaju ovaj tvrdokorni
korov koji je veliki konkurent
kukuruzu za vodu i za hraniva.
Ova sredstva se uspeno
kombinuju sa preparatima za
suzbijanje irokolisnih korova,
te se sa sigurnou moe rei
da se pravilnim pristupom u
dijagnostici i izborom sredstva
ili kombinacije sredstava moe
postii odlian efekat u zatiti
useva kukuruza od korova.
Brojne su i tetoine koje
napadaju usev kukuruza,
odnosno onih koje ga
napadaju odmah posle setve,
pre nicanja, kao to su ptice,
glodari pa do insekata koji
pored direktne tete mogu da
budu vektori zaraza pojedinim
bolestima.
8 | Br. 12/2008
Jedna od mera zatite useva
od tetoina i bolesti je
svakako i tretman semena
u procesu dorade, prilikom
koje se na seme nanose kako
fungicidi i insekticidi tako i
repelenti, sredstva koja imaju
funkciju odbijanje ptica i drugih
tetoina. Seme tretirano u
procesu dorade na deklaraciji
ima naznaku o vrsti sredstva i
koliini primene sredstva.
I jo jedna primedba autora
ovog teksta koju bi svi oni koji
ovaj lanak itaju trebalo da
najozbiljnije prihvate kao savet.
Pre primene bilo kog sredstva
PROITATI UPUTSTVO ZA
PRIMENU, tamo navedene
preporuke za primenu, doze
i nain primene, kao i mere
zatite pri radu i manipulaciji
sredstvima za zatitu.
NAVODNJAVANJE
Usev kukuruza je jedan od onih
koji daje najveu vegetativnu
masu, pa je razumljivo zato
i trai velike koliine hraniva i
vode. U ranim fazama razvia,
vodni decit se manifestuje
neujednaenim nicanjem i
napredovanjem mladih biljaka,
odnosno usporenim porastom.
Vano je istai da najkritiniji
period, poinje 14 do 21 dan
pre metlienja. Kukuruz u
ovom periodu mora da dobije
dovoljnu koliinu vode. U
suprotnom prinos e biti znatno
redukovan. Ovaj period traje
sve do poetka mlene zrelosti
kukuruza.
Primetno je da
zbog globalnog
otopljavanja
i promena
klime u naem
proizvodnom
podruju su
sve ee
sune godine
sa manjim ili
veim decitom
padavina
potrebnih za
nesmetan rast i razvoj biljaka.
Stoga je i mera navodnjavanja
zemljita dobila na znaaju i
primetno je da se poslednjih
godina na proizvodnim poljima
pojavljuje sve vie maina
pomou kojih se navodnjava
iz postojee kanalske mree i
reka.
Prvi znaci decita vode u
zemljitu su izgled, boja lista
koji se uvija (boja je esto
svetlo zelena), metlica se
prevremeno pojavljuje, svila
kasni ili se u nekim sluajevima
u uslovima dugotrajnog vodnog
decita uopte i ne pojavljuje.
Na kraju dolazi do svenua
lia. U toku toplih letnjih
dana, obino u popodnevnim
asovima, esta je pojava
prevremenog uvenua. Ovo
je posledica toga to korenov
sistem biljaka nije u stanju
da nadoknadi vodu koja se
gubi isparavanjem preko lisne
povrine i zemljita. Biljka prvo
reaguje smanjenjem povrine
listova odnosno uvijanjem lia.
Kad se temperatura vazduha
tokom noi spusti, kada
poraste vazduna vlanost, a
u zemljitu ima dovoljno vlage,
kukuruz moe brzo da povrati
dobar izgled bez posledica
po prinos. Prvi simptomi
potencijalnog smanjenja
prinosa su sparueno i uto
lie, koje poinje da se sui.
Vano je istai da ovo ne treba
da bude i signal za poetak
navodnjavanja, jer tada je
ve kasno. Pravi trenutak
navodnjavanja se odreuje na
osnovu stanja vodnovazdunih
parametara u zemljitu.
U toku vegetacije potreba
kukuruza za vodom iznosi
od 450 do 600 mm u naim
uslovima. Koliina vode za
navodnjavanje se moe
denisati kao razlika izmeu
potreba useva i koliine vode
koju je usev dobio putem
atmosferskih padavina.
Viegodinja istraivanja i
analize, kao i praenje ziologije
useva daje nam prosene
vrednosti mesenih koliina
vode potrebne za pravilan rast
useva. U mesecu aprilu usevu
treba oko 40 mm, maju 90
mm, jun 90 do 95 mm, jul
130 mm, avgust 75 mm,
septembar 30 mm (1 mm =
1 l/m2). Razliku izmeu ovih
koliina i koliine efektivnih
padavina treba nadoknaditi
navodnjavanjem.
Trenutak izvoenja
navodnjavanja u velikoj meri
zavisi od stanja vlanosti
zemljita kao i od tipa zemljita.
Kod srednje tekih zemljita
(ilovastih) sa navodnjavanjem
treba poeti kada je vlanost
16-18 masenih %, kod lakih
(peskovitih) 13 do 15% i tekih
(teko ilovasta ili glinovita
zemljita) 18-20%. Norma
zalivanja - koliina vode koja
se na polje dovede u jednom
turnusu, zavisi od karakteristika
zemljita i njegove vlanosti.
9 | Br. 12/2008
OPRAVDANO POVERENJE -
GRECALE
Protekle dve sezone pokazale
su da savremene selekcije
kompanije KWS a posebno
one u viim FAO grupama
predstavljaju pravi izbor za
one koji se intenzivno bave
proizvodnjom kukuruza. Ve su
dobro poznati hibridi kao to su
Luce, Mikado, Kermess i Klimt.
Oni su se dokazali i vrsto
zauzeli mesto u planovima
za setvu proizvoaa.
Pored ova etiri hibrida u
ponudi kompanije KWS sve
vanije mesto zauzima hibrid
GRECALE. Pripadnik je rane
sedme grupe zrenja.Ovaj
hibrid u mnogome podsea
na Kermess. Srednje visoko
stablo, izuzetno robusno, iroki
listovi, dugaak klip sa velikim
brojem zrna i redova, vrlo esto
sa preko 1000 zrna u klipu.
Ovo je od velike vanosti
jer prevelike i neadekvatne
norme navodnjavanja mogu
dovesti do erozije zemljita
i degradacije njegovih
proizvodnih osobina. Kod
zemljita srednjeg mehanikog
sastava (ernozem, aluvijalna
zemljita) zalivna norma ne
bi trebala da prelazi 60 mm
(6 l/m
2
), a kod ostalih one su
manje i trebalo bi da se kreu
u rasponu od 20 do 40 mm (2
do 4 l/m
2
). Takoe je potrebno
voditi rauna o intenzitetu
navodnjavanja odnosno o
vremenskom periodu u kome
e predviena norma biti
plasirana na zemljite. Preveliki
intenziteti takoe mogu dovesti
do erozije zemljita.
Sve ovo deluje jako
komplikovano i zamreno, pa
se postavlja pitanje kako sve
ovo izvesti. Pored savetodavnih
slubi u poljoprivrednim
stanicama, i sami proizvoai
opreme za navodnjavanje esto
daju osnovne preporuke za
upotrebu njihovih maina, pa
se ponovo pozivamo na ono
to smo govorili kod primene
herbicida: PRE PRIMENE
PROITATI UPUTSTVO ZA
UPOTREBU.
I jo jedna opaska autora
ovih redova. Proizvoai bi
stalno trebalo da imaju u vidu
da je koliina poljoprivrednog
zemljita ograniena a da je
brojnost stanovnitva sve vea
te da su potrebe za hranom i
energentima sve vee. Stoga
jedini nain za postizanje
optimalnog nivoa proizvodnje
je primena svih agrotehnikih
mera, meu kojima je i
navodnjavanje. Poveanje
prinosa i njihova stabilnost
u uslovima navodnjavanja u
svakom sluaju opravdava
ulaganje u sisteme i opremu za
navodnjavanje, pa se dilema
oko primene ove mere i ne
postavlja.
10 | Br. 12/2008
Radim oko 40 jutara zemlje,
a ovo je ve trea godina kako
sejem KWS-ove hibride. U
poetku je to bilo manje, ali sam
poveao poto sam zadovoljan i
dobro podnose suu. Ovo je bila
izuzetno dobra godina za KWS-
ove hibride da pokau pravu
vrednost.
Ja sam u ovoj sunoj godini
imao u proseku nekih 6 - 7, pa i
8 hiljada kg po hektaru.
Od KWS-ovih hibrida imao sam
najvie Kermessa. Probao sam
neke nove sorte poput Grecalea,
Klimta i Klausena. Tu sam sa
Grecaleom veoma zadovoljan.
Setva je bila oko 15. aprila.
Nicanje je, mogu da kaem,
bilo dobro i pored velike sue.
Poprskao sam ga kasnije i
prehranio preko lista, Grecale je
hibrid koji podsea na Kermess,
ima jako stablo, klipovi su iroki
sa velikim brojem redova - od 18
do 20 i sa velikim brojem zrna.
Zrno je duboko usaeno.
Razlika izmeu Kermessa i
Grecalea je ta to Grecale bre
otputa vlagu, a neke druge
razlike nisam primetio. Nije bilo
poleganja, ne samo to se tie
Grecalea, nego i drugi KWS-ovi
hibridi dosta dobro podnose
vetrove poto ovde duva
koava. Od kada sejem KWS-
ove hibride sa tim nisam imao
problema, za razliku od ranijih
godina kada je bilo poleganja,
tako da je i berba bila oteana.
Grecale inae dugo ostaje zelen.
Masa je veoma jaka, samim tim
i berba mora da se obavi malo
sporije da bi bila uraena na
zavidnom nivou. Sa Grecaleom
sam ove godine izuzetno zadovoljan
i naredne godine planiram da
poveam povrine pod njim.
Ono to istiu proizvoai
koji su se oprobali u njegovoj
proizvodnji je to da je tokom
protekle sezone koja je bila
izrazito suna, sa malim
koliinama padavina i visokim
temeperaturama, pokazao
odlinu tolerantnost na ovako
stresne uslove, to je inae
odlika svih KWS selekcija
kukuruza.
Rezultat toga je da su oni
koji su ga proizvodili za zrno
imali visoke prinose i pored
ekstremne sue doneli zaradu,
a kod proizvoaa koji su ga
proizvodili za silau omoguio
je obezbeivanje dovoljnih
koliina ove kabaste stone
hrane, vane za uspenu
stoarsku proizvodnju.
To dokazuju i rei Save Vrbajca
iz Kruedola koji kae da mu
je hibrid Grecale obezbedio
produenje roka skidanja silae
i na taj nain u kombinaciji sa
hibridom Mikado omoguio
vie vremena za kvalitetnu
pripremu silae.
10 | Br. 12/2008
Br. 12/2008 | 11
KWS hibride sejem ve
4 godine i izuzetno sam
zadovoljan. Ove godine sam na
10 hektara sejao hibrid Grecale,
a imao sam i Kermess i Luce.
Hibrid Grecale se pokazao
kao veoma kvalitetan hibrid.
Imao sam prinos od 8.5-9 t/ha
i izrazito sam zadovoljan zbog
kvaliteta zrna i kvaliteta biljke,
to znai da je od poetka
do kraja bio u veoma dobrom
stanju. imao je izrazito dobro
nicanje, otpustio je brzo vlagu i
to sam jo najvie zadovoljan
to ne pada.
Sejao sam ga u drugoj dekadi
aprila, a predusev je bio
kukuruz, to znai, kukuruz na
kukuruz. Naubrio sam 200
kg tri petnestice i 150 kg uree.
Nicanje je moda i 30% bolje
nego kod ostalih hibrida, poto
sam imao i druge hibride. U
sui je bio veoma dobar i zelen,
kao da uopte nije bila visoka
temperatura koja je ove godine
bila. Klipovi su veoma veliki i
robusni, podseaju na Kermess
i ima veoma veliki broj redova
i veoma mu je duboko zrno.
U berbi se dosta lako bere.
Izuzetno sam zadovoljan i u
narednom periodu u jo vie
poveavati proizvodnju KWS
hibrida i hibrida Grecale.
Slobodno se moe rei da su
sada ve brojni proizvoai koji
su se oprobali u proizvodnji
ovog hibrida izuzetno zadovoljni
njegovim rezultatima i da se
Grecale dobro ustalio u njihovim
setvenim planovima.
Jo jednom se potvruje
orjentacija KWS selekcija.
Vrhunske selekcije za vrhunske
rezultate.
ZIMSKA PREDAVANJA
Kao i prethodnih godina i ove godine je kompanija KWS i njen tim uz podrku mnogih
rmi i drugih organizacija organizovala zimska predavanja irom nae zemlje. Do sada je
odrano preko 300 zimskih predavanja, na kojima su razmenjena iskustva i saveti kako
se opredeliti za pravi hibrid, kako ostvariti pf i pravilno se pripremiti za predstojeu setvu.
Posebna panja je posveena i rezultatima koji su KWS hibridi ostvarili kako u ogledima
tako i u proizvodnji.
Zimska predavanja - MZ Mokrin Zimska predavanja - Feketi
Br. 12/2008 | 11
12 | Br. 12/2008
Kukuruz (lat. Zea mays) je jednogodinja biljka
poreklom iz Srednje i June Amerike. Gaji se
u umerenim i toplim delovima sveta u velikom
broju podvrsta, varijateta i sorti. U Evropu je
doneen 1493. a po nekim izvorima i 1535.
Na Balkan je stigao u 17. veku. Upotrebljava
se za ishranu ljudi ii domaih ivotinja i za
industrijsku proizvodnju skroba koji se koristi u
razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob
(Maydis amylum) koji ima razliitu primenu u
medicini i farmaciji. Od klica izvaenih iz zrelog
kukuruza spravlja se vrlo hranljivo i lekovito ulje
(Maydis oleum). U kukuruznim klicama ima oko
28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne
kiseline, belanevina, gvanidina, glutamina,
eera i drugih bioloki vrlo vanih materija,
zbog ega se klice cene kao veoma jaka,
koncentrovana hrana.Interesantno je da se
kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za
pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme.
KUKURUZNI HLEB
S LJUTIM PAPRIICAMA
Ovaj aromatian i pikantan zalogaj pripremam
ovako: pomeam 150 g kukuruznog brana,
125 g otrog brana, pola praka za pecivo,
2 velike kaike eera i pola kaiice soli.
Posebno stavim u posudu oko 300 ml kiselog
mleka i umutim jedno jaje, 80 g otopljenog
maslaca, u to nareem chilli ili feferone,
dodam 200 gr kukuruza eerca, (prethodno
skuvanog) te ulijem u smeu s branom i
dobro promeam. Smeu ulijem u namaeni
kalup peem na 200C oko 35 minuta. Kad
je peeno istresem iz kalupa i ostavim da se
ohladi. Izvrstan je za namaze i razne male
sendvie. Ide uz jela s rotilja i hladno pivo.
DESERTNI KUKURUZNI
KOLAII
Za grickanje u vikendici,
na planinarenju ili izletu s
drutvom.
Namoite dve kaike groica
u rakiji. Zagrejte 300 ml mleka
i u njemu otopite oko 80 gr
maslaca. U posebnoj posudi
pomeajte 250 gr kukuruznog
brana, praak za pecivo, so i
120 gr eera. Smesi postupno
dodajte mleko s maslacem pa
meajte dok ne dobijete glatko
testo. Na kraju u testo umeajte
namoene groice.
Kaiicom uzimajte testo i
stavljajte jednake gomilice na
namaeni pleh. Pecite ih u
penici zagrejanoj na 180 C
oko 15 minuta. Tople kolaie
pospite eerom u prahu u
koji ste umeali vanilin eer i
ostavite da se ohlade.
Kolaie posluite za doruak
uz aj ili kafu s mlekom.Umesto
groica moete staviti na
kockice narezano kandirano
voe.
Kada prou svi praznici, izgleda
nam kao da se sve primiri i
da nemamo razloga da se
astimo. Ali, dolazak prolea i
sunani dani, sami po sebi su
dovoljan razlog da poelimo da
se smejemo i pruimo sebi jo
puno berietnih godina. Drutvo
prijatelja i porodice najvie
prijaju uz neki zalogaj. Probajte
i Vi neki od mojih recepata,
slatkih i slanih, a uz svaki
garnirajte puno osmeha i lepih
elja! PRIJATNO.
Br. 12/2008 | 13
KWS 3381 FAO 300
Komercijalni hibrid
Klip srednje veliine
Dobar prinos zrna
Brzo otputa vlagu, pogodan za kombajniranje
Visok sadraj proteina u zrnu (9,56%)
Visok sadraj antocijana
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
LUCE FAO 500
Izuzetan rani porast
Srednje visokog stabla, listovi dugo ostaju zeleni
Rekordni prinosi zrna izuzetnog kvaliteta
Otporan na poleganje, adaptibilan i stabilan
Izuzetna tolerantnost na suu
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
KLAUSEN FAO 600
Visoko i vrsto stablo
Dugaak i konzistentan klip
Visok sadraj antocijana u zrnu
Visok prinos kvalitetnog zrna sa visokim
sadrajem proteina
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
KITTY FAO 400
Komercijalni hibrid
Visokog stabla, srednje veliine klipa
Dobar prinos silae i zrna
Brzo otputa vlagu, pogodan za kombajniranje
Stabilne vegetacije
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
KONSOL FAO 500
Komercijalni hibrid
Visoko stablo sa uspravnim listovima
Srednje veliine klipa, 16-18 redova zrna
Dobar prinos zrna
Stabilne vegetacije
Brzo otputa vlagu, pogodan za kombajniranje
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
KLIMT FAO 600
Robustno i visoko stablo
Atraktivna biljka irokih uspravnih listova
Dugaak klip
Konzistentan klip sa 18-20 redova zrna
Visok prinos kvalitetnog zrna sa visokim
sadrajem proteina (9,35%)
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
MIKADO FAO 500
Rekordni prinosi kvalitetnog zrna i silae
Dugaak klip, visoko i vrsto stablo
Velika lisna povrina, listovi dugo ostaju zeleni
Visok sadraj proteina u zrnu (9,0%)
Teina 1000 zrna 390-400 g
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
KERMESS FAO 600
Protno potencijalan hibrid
Robustno i visoko stablo, velika lisna povrina
Izrazito dug klip, sa preko 1000 zrna
Kompaktan klip sa 18-22 redova zrna
Visok prinos kvalitetnog zrna sa visokim
sadrajem proteina (9,42%)
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
preporuka:
KWS
HIBRIDI
ZA 2008.
GODINU
14 | Br. 12/2008
GRECALE FAO 700
Robustno i visoko stablo
Velika lisna povrina
Atraktivna biljka dugakog klipa
Otporan na poleganje
Visok prinos kvalitetnog zrna i silae
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja
BELUGA
Srednjerani uljani hibrid
Stabilni prinosi preko 4t/ha
Srednje visoka, vrsta jaka stabljika
Glava napola savijena na dole
Visok prinos i u kinim godinama
Izuzetna otpornost i tolerantnost prema bolestima
BAROLO RO
Srednjerani uljani hibrid
Stabilni prinosi preko 4t/ha
Srednje visoka, vrsta jaka stabljika
Glava napola savijena na dole
Visok prinos i u kinim godinama
Izuzetna otpornost i tolerantnost prema bolestima
Otporan na Volovod
HELIASOL
Srednjerani uljani hibrid
Srednje visoka, vrsta jaka stabljika
Glava napola savijena na dole
Sadraj ulja oko 51 %
Izuzetna tolerantnost prema bolestima
Daje stabilne prinose ak i u kinim godinama
MILENA
Srednjekasna sorta
Tolerantna na niske temperature
Stabilni i visoki prinosi
Visok sadraj ulja 42-52 %
Otporna na poleganje
REMY
Srednjerana sorta
Dobra tolerantnost na niske temperature
Visok sadraj ulja
BAROLO RM
Standard u komisiji za priznavanje sorti
Srednjerani uljani hibrid
Srednje visoka, vrsta jaka stabljika
Stabilni prinosi preko 4 t/ha
Visok prinos i u kinim godinama
Izuzetna otpornost i tolerantnost prema bolestima
Otporan na etiri soja Plasmopara spp.
TRIANGLE
Srednjerani hibrid
Standard u komisiji za priznavanje hibrida
Izuzetna tolerantnost na niske temperature
Stabilni i visoki prinosi
Visok sadraj ulja
NIGRA FAO 600
Hibrid specinog izgleda, prepoznatljive biljke
Stablo srednje visine
Dugo ostaje zelen
Visoki prinosi zrna izuzetnog kvaliteta
Visok sadraj proteina (9,41%) i antocijana u zrnu
Otporan na poleganje
Nema osipanja zrna prilikom berbe i skladitenja