RSEDP

Regional Socio-Economic
Development Programme


P Josif Pani Surdulica

Optina Surdulica



GAJENJE BOROVNICE




Brouru "gajenje borovnice" uradio je Agro-informativni centar
Surdulica ( AICS ) i namenjen je voarima koji ele da unaprede svoju
proizvodnju. Izradu broure omoguila je EVROPSKA UNIJA preko
Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog
drutveno-ekonomskog razvoja

SURDULICA SEPTEMBAR 2006



RSEDP
Program regionalnog drutveno ekonomskog razvoja
Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju

1


Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje ujedno
znai poboljanje kvaliteta ivota. Novouspostavljni AGRO-INFORMATIVNI
CENTAR SURDULICA eli da priblii nauna dostignua poljoprivrednim
gazdinstvima kao nosiocima odgovornosti za zdravu hranu i zdrav ivot.

Ova broura namenjen je proizvoaima i strunjacima koji ele da
saznaju vie o nainu gajenja visoko bunaste borovnice.

Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brouru
dobro su doli i mnogo e nam koristiti u daljem radu.



1. Uvod

Visokobunasta amerika borovnica potie
iz SAD. U divljem stanju se prostire u
istonom delu SAD-a (od Floride na jugu do
Miigena na severu). Dostie visinu od 3 -
4,5 m, a najbolje uspeva na vlanim
stanitima i veoj nadmorskoj visini. Zbog
specifinosti korenovog sistema, veoma je
osetljiva na suu. Prema poslednjim
podacima visokobunasta borovnica se u
SAD-u gaji na povrini od oko 8500 ha, sa
godinjom proizvodnjom oko 50000 tona.
Borovnica se na neto veim povrinama
gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom
Zelandu, Australiji, ileu, vajcarskoj,
Belgiji i Nemakoj. Borovnica je po mnogo
emu specifina biljka. Pripada grupi
jagodastih voaka i veoma je znaajna i
korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih
svojstava ploda. Vrlo malo je iskoriena u odnosu na mogunosti koje prua.
Borovnica je dugovena biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i
vie. Jedna je od najskupljih vonih vrsta i za podizanje 1 ha zasada kota
oko 20.000 i to bez protivgradne mree. Sa mreom cena prelazi 35.000 .
Obzirom na duinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni
period traje od tri do est godina, a najvea ulaganja su u pripremi zemljita i
podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljita, sadnice (jedna
kvalitetna sadnica kota oko 3,5 do 4 ), sistem za navodnjavanje i dr.). Od
tree do este godine prinosi se uveavaju a od sedme godine zasad ulazi u
puni rod.
2
U punoj eksploataciji najvei trokovi su u berbi koja se obavlja vie puta.
Plodovi, prvenstveno namenjeni sveoj potronji gde imaju i najveu cenu,
moraju se brati paljivo u male posudice to dodatno usporava i poskupljuje
berbu. Gajena visokobunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili
popularno nazvana amerika borovnica je vrlo malo zastupljena u Srbiji,
ispod 10 hektara. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premauje
200.000 t i ima tendenciju poveanja. Najvei proizvoai su SAD i Kanada
sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemaka, Holandija, Skandinavske zemlje,
Rumunija i dr. U svetu visokobunastu borovnicu proizvode jo Novi Zeland,
Australija, Japan ,ile (gde povrine naglo rastu) a slede ga i Argentina i
Urugvaj. Prema podacima o ubrzanom irenju amerike borovnice u svetu
preti opasnost od hiperprodukcije to e neminovno dovesti do pada cena na
svetskom tritu. umska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je
rasprostranjena u svetu a i kod nas na planinskim proplancima i visovima
Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m
nadmorske visine. Ukupno se otkupi vie desetina tona godinje a veliki deo
ubrane borovnice se koristi u domainstvima tako da se ne moe utvrditi
tana proizvodnja. Ona ima viu cenu od amerike i veu potranju ali su
njeni areali gajenja ogranieni.

Znaaj ploda borovnice: Plod borovnice je
veoma cenjeno i ukusno voe. Ima visok sadraj
eera (proseno 6,5 do 8% i vie), ukupnih
kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze
(1,5 2%), pektina (1,8%), antocijanina,
mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska
vrednost borovnice je niska svega 60 Kcal u
100g ploda tako da je vrlo korisna u dijetama
protiv gojaznosti.
Koristi se uglavnom sve, to je i najkorisnije,
zamrznut ili u obliku nekih preraevina kao to
su marmelade, voni jogurti, sokovi, elea,
slatka, kompoti i dr. U farmaceutskoj industriji
koriste se specifine terapeutske osobine
jedinjenja prisutnih u borovnici (inae retka u drugim biljnim esencijama),
najvie u spravljanju preparata za prevenciju i leenje bolesti oiju.
Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomae u prevenciji i leenju
povienog eera u krvi, skleroznih obolenja, loe cirkulacije krvi, proliva,
bolesti eludca i creva, mokranih kanala i dr. Sok borovnice iz sveeg ploda
ima blago aseptino dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijanini iz
ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih
radikala i spreavanju nastanka raznih bolesti pa i kancera kod oveka.
Borovnica je na elu liste obojenog voa i povra po sadraju antioksidanasa
pa je otuda razumljiva poveana tranja za ovim voem u svetu poslednjih
godina naroito umske borovnice.
3
U naoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokobunaste
borovnice. Od 70-tih godina prolog veka do danas injeno je nekoliko
pokuaja uvoenja u proizvodnju ove plemenite vone vrste. Uprkos relativno
povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajui, tako da je i
interes proizvoaa bio zanemarljiv. Intenzivna i profitabilna proizvodnja
visokobunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok
kvalitet ploda, kao i znatno veu vrednost proizvodnje u odnosu na druge
trokove. Obzirom da eksploatacioni vek plantano gajene borovnice iznosi
15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novanih
sredstava, zbog ega je neophodno, pre otpoinjanja investicija izvriti
detaljnu analizu agroekolokih i drugih uslova koji su relevantni za ovu
proizvodnju na odreenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove vone vrste
mogua je jedino u odgovarajuim agroekolokim i drugim uslovima.

2. Uslovi uspevanja

Gajena borovnica ima irok areal uspevanja i
svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i
zemljinih uslova. Od klimatskih inilaca za
gajenje borovnice najvei znaaj imaju toplota,
voda i vlanost vazduha i svetlost. Gajenim
sortama borovnice najvie odgovaraju umereno
topla i umereno vlana podruja, sa vegetacionim
periodom duim od 160 dana. Blizina vodenih
povina, takoe povoljno deluju na rast i razvitak
ove vone vrste.
Poloaj: Borovnica uspeva na nadmorskoj visini
izmeu 300 i 800 m a u junijim lokalitetima i do
1000 m. Iznad ovih visina plodovi visokobunaste
borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i
nakupe dovoljno eera pa je tamo gajenje rizino
i u tom sluaju iskljuivo treba birati ranostasne
sorte. U toplijim i niskim predelima visokobunasta borovnica ne nakupi
dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji
poloaji su severni i severozapadni (osojni) jer bolje zadravaju vlagu. June
ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog
jakog zagrevanja zemljita i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 3 do
5. Prirodni indikator uspenog gajenja borovnice je blizina etinarskih uma
u kojima ima crnog bora.
Zemljite: Optimalan sadraj humusa u zemljitu za gajenje borovnice je 7
do 10%. Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljita
bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega umska zemljita
bogata ostacima nastalih raspadanjem umskih sastojina, gajnjae,
deluvijalna zemljita sa puno humusa u podnoju planinskih visova,
viegodinji panjaci i sl.
4
Organske materije (humus) pomau u zatiti osetljivih korenova borovnice
tako to spreavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlanosti i temperatura
zemljita. Kiselost zemljita (pH) treba da bude izmeu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim
odstupanjima.Ona mora da se redovno kontrolie mada je svako odstupanje
veoma brzo vizuelno uoljivo na bunu borovnice. Dubina zemljita treba da
je od 30 do 50 cm a to je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju
borovnice bolji. Nivo podzemne stajae vode treba da je na 50 cm od
povrine kako ne bi ugroavao njen opstanak. Zemljite mora biti stalne
umerene vlanosti a nedostatak vlage nadomeuje se ugradnjom sistema za
navodnjavanje. Posebnu panju treba obratiti na prisustvo trulenica korena
viegodinjih kultura koje mogu izuzetno tetno delovati na simbiotsku
mikorizu korena borovnice. Prisustvo obine (umske) borovnice je siguran
pokazatelj povoljnosti nekog zemljita za gajenje visokobunaste borovnice.
S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male povrine, potrebno je
svaku parcelu briljivo odabrati i izvriti neophodnu pedoloko-agrohemijsku
analizu.
Toplota: Borovnica podnosi temperature do -
30C a oteenja su manja ako je ona u
dubokom snenom pokrivau koji nije
preterano sabijen. Pozni proleni mrazevi
mogu otetiti otvoreni cvet borovnice na -
3,1C to je ipak retko jer visokobunasta
borovnica kasno cveta (druga polovina maja)
znatno kasnije od umske borovnice. Da bi
se cvetanje i drugi bioloki procesi normalno
odvijali potrebno je da borovnica proe tokom
zimskog mirovanja odreeno vreme na
temperaturi nioj od 7,2
o
C (od 650 do 850
asova). Posle perioda zimskog mirovanja,
gajene sorte borovnice su relativno osetljive
na kolebljive zimske temperature, posebno
ako temperatura varira izmeu +6 C u toku
dana i 7 C tokom noi. Rani jesenji
mrazevi, pri temperaturi od -12 C, mogu
naneti tete nedozrelim izdancima i cvetnim
pupoljcima. Pozni proleni mrazevi po pravilu
ne predstavljaju veu opasnost zbog toga to
borovnica relativno kasnije cveta.
Temperature utiu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i
temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Nie
temperature i nedovoljna suma toplote utiu da plodovi neravnomerno
sazrevaju ili da uopte ne sazre.Visoke letnje temperature tetno utiu na
bun borovnice. Plodovi bre dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 40C
dolazi do suenja buna jer koren, bez korenovih dlaica, ne moe dovoljno
da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno i oroavanje.
5
Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlanim
letima, mogu da nanesu izvesne tete, pa ak i suenje borovnice. Optimalna
usklaenost metabolitikih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih
dana a sveijih noi, kada se proces disanja u toku noi prekida, tako da
biljkama na raspolaganju ostaje celokupna koliina akumuliranih hranljivih
materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi
neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije sluaj. Temperaturni
ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim
okolnostima (bez snenog pokrivaa u zimskim ili niska relativna vlanost
vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna oteenja na izdancima i
plodovima borovnice.
Svetlost: Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza
to direktno utie na broj i kvalitet rodnih pupoljka. Svetlost kao klimatski
faktor je veoma retko ograniavajui inilac proizvodnje, osim ukoliko se
zasadi ne podiu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled
neodgovarajue (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i
pomotehnikih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog
potencijala, to dovodi do izostanka ili veoma malog roda. U oblanom letu
plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost buna se znatno
smanjuje. Zato je veoma vana dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni
redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.
Voda i vlanost: Za uspeno gajenje borovnice potrebno je od 900 do 1400
mm vodenog taloga godinje od ega preko 1000 mm ravnomerno
rasporeenih u periodu vegetacije a relativna vlanost vazduha iznad 80%.
Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta buna (nedeljni prirast bude
i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Za
normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici povrine,
potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u
zemljitu (75%-80%) i da prosena relativna vlanost vazduha bude 75%.
Kritini periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i
zrenja plodova (jun, jul, na viim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog
potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visoko produktivna
proizvodnja borovnice mogua je jedino u krajevima sa preko 800 mm
vodenog taloga godinje, s tim da je vie od 50% istih pravilno rasporeeno u
toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale
agroekoloke i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnikih i
pomotehnikih mera. Ukoliko su nedeljne koliine padavina u toku vegetacije
manje od 20 do 50 mm neophodno je izvriti navodnjavanje sistemom kap
po kap, vetakom kiom ili vodenim kolima. Karakteristian simptom
nedovoljne koliine vlage je crvenilo lia. Usled sue mladari postaju slabi,
slabije je zametanje plodova, a lie prevremeno otpada. U ekstremnim
sluajevima dolazi do suenja mladara, pa ak i itave biljke. Do ove pojave
relativno esto dolazi zbog specifinosti grae korenovog sistema borovnice,
koji je veoma plitak. Najvea masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40
cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlaice (ile
6
sisavice), ve se biljke obezbeuju vodom i mineralnim materijama iz
zemljita uz pomo specifine mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih
korisnih vrsta gljiva). U sluajevima zemljine i vazdune sue, koje su uz to
praene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogunosti da
obezbedi dovoljne koliine vlage pa dolazi do oteenja na
biljkama.Borovnica takoe ne podnosi viak vlage u zemljitu. Nivo
podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod povrine zemljita.
Ukoliko se pojavi viak vode u zoni korena u toku vie dana, odnosno ako ista
ne otie, moe doi do stvaranja nekih jedinjenja toksinih za biljku i povoljnih
uslova za razvoj gljivinih bolesti izazivaa truljenja korena i izdanaka
borovnice. Grad nanosi znaajne tete borovnici, kako plodu i listu tako i
jednogodinjim letorastima i starijem drvetu. tete su viegodinje. bun se
teko opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u
cilju njegove obnove. U podrujima u kojima se javlja grd obavezno je
postavljanje protivgradne mree to dodatno poskupljuje investiciju.

3. Izbor sadnog materijala

Izbor sadnog materijala: Najvei broj sorti visokobunaste
borovnice je samooplodan, ali se proizvoaima, radi sigurnije
oplodnje preporuuje gajenje nekoliko koje se meusobno mogu
opraivati. Na izbor sorti utiu sledei inioci: zahtevi trita,
rodnost, vreme sazrevanja. duina berbe i otpornost prema
bolestima. Za podizanje plantanih zasada borovnice koristiti
iskljuivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih naina, u
rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom dravnih ovlaenih institucija.
Sadni materijal mora biti garantovane sortne istoe i besprekornog
zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i
grinja), odnosno mora posedovati odgovarajui certifikat. U Republici Srbiji se
uglavnom moe nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tritu zemalja sa
razvijenom kulturom gajenja visokobunaste borovnice se najee mogu
nai dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute)
sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajuim kontejnerima sa
veom ili manjom koliinom supstrata. Mogu se saditi tokom itave
vegetacije, od prolea do jeseni. Takoe, dobra osobina ovakvih sadnica je
da se mogu transportovati na velika rastojanja u duem vremenskom roku
bez opasnosti od suenja i oteenja. Balirane sadnice su stegnute u mreu u
kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mrea i supstrat se stavljaju nakon vaenja
sadnice, pre isporuke. Obino su stare tri godine i bolje su razvijene od
kontejnerskih. Posle sadnje mrea se vremenom sama raspada.
OBAVEZNO: Sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat
o sortnoj istoi i fitosanitarno uverenje o zdravstvenom stanju. Izbor zdravog
sadnog materijala je od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju. Moe
se koristiti samo sadni materijal od proizvoaa i distributera koji su
registrovani za ovu delatnost.
7
Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara
normativima, u skladu sa Zakonm o sadnom materijalu voaka, vinove
loze i hmelja ( SL.GL.RS. 18/05).

Sadnice borovnice



Opis nekih sorti visokobunaste borovnice


Bluta (Bluetta) je relativno krljava, vrlo rodna sorta, ranog
sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlane
tamno plave boje. Pogodna je za runu berbu. Slabo
podnosi transport.

Blukrop (Bluecrop): je amerika sorta stvorena u
Weyneouth-u u dravi New Jersey. bun je bujan,
uspravan, otporan prema sui, zimskim mrazevima i
prouzrokovaima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je
rastresit sa krupnim, loptastokolaastim, vrstim
bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo,
aromatian, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne
opadaju u punoj zrelosti. Dobro podnosi transport i
uvanje, zbog ega se preporuuje kao vodea sorta.
Blurej (Blueray) je takoe amerika sorta nastala u istoj
istraivakoj stanici kao prethodna sorta. bun je bujan,
uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda
povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijeni.
Bobice su veoma krupne, loptastokolaastog oblika
svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso
je vrsto, slatkonakiselo, aromatino, vrlo ukusno. Odlino
podnosi manipulaciju i transport.
8
Berkli (Berkley) je stara sorta amerika sorta, umerene
bujnosti, snane i iroke kronje. Osetljiva je na zimske
mrazeve. Obilno raa. Zri srednje kasno. Grozd sa
bobicama je srednje dug. Plod je vrlo krupan oko 2.g.,
loptasto spljotenog oblika, svetlo plave boje i sa jako
izraenom peteljkom. Meso ploda je mekano, kiselkastog
ukusa i slabo izraene arome. Pogodan je za sveu
upotrebu i zamrzavanje. Nije pogodan za mehanizovanu
berbu.Loa strana ove sorte je osipanje plodova pred
berbu naroito u sunim godinama. Prilino je osetljiva na
bolesti godroniju i antraktnozu.

Spartan ima bijan porast, uspravne izdanke i iru kronju i
zahteva preciznu rezidbu. Nije osetljiva na zimske
mrazeve. Srednjeg vremena cvetanja i srednje ranog
zrenja. Zdovoljavajue rodnosti. Plodovi su vrlo krupni,
malo spljoteni, svetlo plave boje. Meso ploda vrsto,
kompaktno, izuzetnog prijatnokiselkastog ukusa i
aromatino. Moe da se gaji i u toplim podruijma.
Pogodan je za mehanizovanu berbu i treenje. Plod je
pogodan za sve vidove upotrebe( sve, zamrznut i u vidu
preraevina).

Duke je novija amerika sorta u proizvodnji od 1986.g.
Umerene je bujnosti i jakih uspravnih izdanaka. Cveta
kasno pa se moe preporuiti za podruja gde ima poznih
prolenih mrazova. Ima srednju ali redovnu rodnost.
Sazreva rano. Plod je srednje krupan oko 1,7 g. Spljoten,
jako plave boje sa obilnim pepeljkom, prijatnog slatko
kiselkastog ukusa i arome. Odlino podnosi transport i
pogodna je za sveu potronju.
Pored opisanih sorti postoje jo rana novozelandska sorta Reka, kao i pozne
sorte Nelson (Nelson), Elizabeta (Elizabeth) i Eliot (Elliott).

4. Podizanje zasada

Parcele za podizanje zasada borovnice
potrebno je briljivo odabrati i izvriti
osnovna ispitivanja kvaliteta zemljita (pH
vrednost, sadraj humusa, N, P
2
O
5
i K
2
O),
kao i ispitivanja zdravstvenog stanja
zemljita. Odabrana parcela treba da uz
optimalnu primenu agrotehnikih i drugih
mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 t/ha
plodova dobrog kvaliteta (prag rentabilnosti). Takoe parcela mora biti u
blizini izvora vode i dobrih puteva.
9
Priprema zemljita za podizanje zasada: podrazumeva nivelisanje i
ravnanje (valovitih, neravnih) terena, unitavanje viegodinjih korova,
duboko oranje (do dubine oraninog sloja), povrinska priprema zemljita
(drljanje, tanjiranje, freziranje).
Meliorativno ubrenje: Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih
prinosa borovnica iz zemljita iznosi znaajne koliine hranljivih materija.
Pored toga, mora se imati u vidu i injenica da e zasad na istom mestu ostati
15 i vie godina. Meliorativno ubrenje je obavezna mera i ona se sastoji se
u rasturanju i zaoravanju 40-60 t/ha dobro zgorelog stajskog ubriva
(goveeg ili ovijeg, a nikako konjskog ili svinjskog) i 600-900 kg NPK
mineralnog ubriva ( NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20,
8:4:24 ). Polovinu mineralnih ubriva rasturiti po celoj povrini pre oranja i
zaorati, a drugu polovinu posle saenja oko svake sadnice (20-30 grama po
sadnici).

Povoljan supstrat se gajenje borovnice se dobija i
dodavanjem strugotine etinara, ime se povoljno
utie i na bilans vode u zemljitu. Takoe je veoma
dobar substrat treset tipa sfagnum. Ovaj tip treseta
nalazi se na Valsinskom jezeru.

Sadnja borovnice: Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljitu.
Umesto klasine pripreme cele povrine, danas se sve vie preporuuje
sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane
jame. Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: a) sadnice
se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim koliinama vlage; b) biljke
imaju raniji poetak vegetacije i bre se razvijaju. Zasadi visokobunaste
borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snane izdanke,
a ve u treoj godini mogu doneti znaajnu koliinu roda ija vrednost pokriva
trokove tekue proizvodnje. Pre poetka sadnje, ukoliko u prethodnoj
pripremi zemljita nisu unitene tetoine zemljita, potrebno je u otvorene
brazde za sadnju staviti neki od zemljinih insekticida, kao to su: Forat G-5,
Galation (Rovicid), Dotan i dr., u propisanim koliinama. Zbog najboljeg
iskorienja svetlosti, preporuuje se da pravac redova bude sever-jug.
Rastojanje izmeu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmeu redova
2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte
(Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu iroki oko
1 m, a duboki 40-50 cm. Kanal se ispuni odgovarajuim supstratom
(Klasman, Galicina). Sadnice se postavljaju na predvieno rastojanje, nakon
ega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci etinara. Potrebno je redovno
dodavati nove koliine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja.
Sadnja na lejama (bankovima) nije za preporuku. Uglavnom se na bankovima
zasadi podiu ukoliko se radi o neodgovarajuem zemljitu. Najracionalniji i
najpreporuljiviji nain, je postupak sadnje u jame, koje su dimenzija: 80-100
cm irine i 50-60 cm dubine.
10
Jame se najveim delom pune supstratom u koliini od oko 50 l kome je
poeljno dodati do 1/3 zemlje lakeg mehanikog sastava. Sadnja borovnice
se po pravilu vri runo, mada je mogue mehanizovati ovaj radni proces.
Najbolje je sadnju obavljati po oblanom vremenu ili u jutarnjim i
poslepodnevnim asovima. Sadnice se sade malo dublje nego to su bile u
rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se du istih zatee kanap, pa se
sadnice postavljaju uz njega. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom
itave sezone. Paljivo se presauju da bi supstrat oko korena ostao to
kompaktniji. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok
vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolenu sadnju obavljati na veim
nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih
prolenih mrazeva. Odmah po sadnji treba izvriti srednje obilno zalivanje
svake sadnice. Neophodan preduslov uspene proizvodnje borovnice je
postavljanje odgovarajueg sistema za zalivanje.


Priprema
sadnica





Kopanje jama Zalivanje nakon sadnje

Mladi zadad borovice
11
Nega i zatita zasada borovnice u prvoj godini: Negom i zatitom u prvoj
godini potrebno je zasad pripremiti za to veu i kvalitetniju rodnost u
godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i runo
plevljenje trave oko sadnice, navodnjavanje i zatitu od bolesti i tetoina.
Pomotehnike i agrotehnike mere u zasadima borovnice u rodu: Nega
zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnikih i pomotehnikih mera kako bi
borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinosi to: prihranjivanje
zasada mineralnim ubrivima, odravanje zemljita, maliranje, rezidba,
navodnjavanje i odravanje zemljita u stanju optimalne vlanosti i zatita od
bolesti, tetoina i korova.
Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka.
Priizvoenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne
bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, to bi imalo negativni efekat po
sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je ubrenje
organskim i mineralnim ubrivima. Svake tree godine treba koristiti stajnjak u
koliini od 30 t/ha. Borovnica dobro reaguje na azotna ubriva, ali se bolji
rezultati postiu upotrebom kompleksnih ubriva. U maju ili junu prve godine
posle sadnje treba koristiti po 50 60 g KAN-a po sadnici. ubrivo rasturiti na
25- 30 cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti
kompleksna ubriva (NPK 8:12:26 + MgO) ili vokal (NPK 8:5:24 + MgO i
gvoe) u koliini 400 500 kg/ha. ubrenje treba izvesti krajem novembra ili
poetkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u koliini od 200 do
250 kg/ha izvoditi poetkom marta i krajem maja, s tim to se u prvom
terminu koristi 100 -150 kg/ha, a u drugom terminu 100 kg/ha.

Odravanje zemljita u zasadima borovnice
se najee vri tako to se meuredni
prostor zatravi i kasnije redovno vri
maliranje. Manje je povoljno odravati
zemljite u vidu jalovog ugara jer se estim
freziranjem gube ogromne koliine
vegetativne mase. Prostor u redu se odrava
plitkim okopavanjem, vodei rauna da se ne
oteti korenov sistem sadnice.Primena
herbicida nije preporuljiva osim u sluaju
kada nemamo drugog izbora. Tada se
veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson,
Basta) u koliini 3-5 l/ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima
visokobunaste borovnice. Maliranje je postupak zastiranja zasada razliitim
materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili
folija. Dobre strane maliranja su to je zemljite ispod mala u stanju
povoljne vlanosti, nije mogu porast korova i slino. Veliki nedostatak je da
se ispod mala naseljavaju razliite vrste glodara koji mogu naneti ogromne
tete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamce.
12
Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod
veine drugih vonih vrsta. Borovnica donosi rod na
letorastima iz prethodne vegetacije, a poinje da raa
druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji
plodovi su na bujnim letorastima. Poto veina sorti
imaju sklonost da prerode, namee se potreba
uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe.
Kod sorata sa tendencijom poleganja bonih
izdanaka namee se njihovo uklanjanje ili
prekraivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim
izdancima potrebno proreivanje rodnih grana unutar
buna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i
prilagoena rodnom potencijalu i stanju svakog
buna ponaosob. Jaka rezidba koja se sastoji u
uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka buna i jakom
prekraivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, poveanja
krupnoe ploda i ranijeg zrenja.Ukoliko se eli postii kasnije zrenje rezidbu
treba svesti na najmanju meru. Uopteno govorei, otra rezidba borovnice
se ne preporuuje, sem u sluajevima jae regeneracije i obnavljanja
bunova. Bujniji bunovi daju krupnije plodove i vei prinos, te ih zbog toga
treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajuu koliinu vode u
svako doba. Jaa rezidba se sprovodi kod slabijih bunova, na loijim
zemljitima sa deficitom hrane i vlage. Sa rezidbom treba poeti tek u etvrtoj
godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakrljale grane pri osnovi buna. U
petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba to vie
reducirati na nekoliko jaih rezova u cilju utede radne snage, pri emu se
sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bone grane.
Povijene bone izdanke takoe treba uklanjati. esto je potrebno vriti
smanjenje rodnog potencijala na 3 5 rodnih pupoljaka po grani. Jaina
rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po granici, to zavisi od uslova
gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih
prolenih mrazeva. U principu rezidba se moe izvriti u svako doba posle
opadanja lia do zavretka cvetanja ukoliko je potrebno.

bun borovnice sorte Bluecrop
Pre orezivanja Posle orezivanja

13
Mnogi proizvoai zanemaruju ulogu pela u gajenju ove vone vrste.
Brojnim ogledima je dokazano da sa unoenjem pelinjih drutava u zasade
borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i
neuporedivo veeg roda. Na povrini od 0,20 ha dovoljno je unoenje jednog
jakog pelinjeg drutva.

Navodnjavanje: Navodnjavanju kao
neophodnoj meri kod plantanog gajenja
borovnice mora se posvetiti posebna panja.
Pored obezbeenja dovoljnih koliina vode
mora se voditi rauna i o njenom kvalitetu,
hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadraju
gvoa. Potrebne su este provere pH
vrednosti vode da ne bi dolo do promene
kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji.
Visok sadraj gvoa u vodi za zalivanje moe da izazove na bobicama
pojavu pega braon boje koje smanjuju trinu vrednost plodova.

Najkvalitetniji nain zalivanja se
obezbeuje sistemom ''kap po
kap''. Upotrebom ovog sistema
najracionalnije se koristi voda,
biljke se ne kvase po povrini
lia ime se smanjuje opasnost
od nastajanja i prenoenja
bolesti. Posebna pogodnost se
ogleda u injenici da se pomou
''dozatora'' kroz sistem zajedno
sa vodom mogu dodavati
potrebne koliine lako
rastvorljivih ubriva (Haifa,
Kemira i dr.). Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanika
oteenja i uticaj vremenskih uslova. Takoe, nedostatak je i ispiranje lako
pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvaenja u dublje slojeve usled ega oni
postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje vetakom
kiom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne
prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju
smetnju pri izvoenju razliitih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu
upotrebiti pri zatiti zasada od poznih prolenih mrazeva. Posebno je
znaajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu
(vlanosti vazduha koja se veoma povoljno odraava na kondiciono stanje
biljaka), to nije sluaj sa primenom sistema ''kap po kap''. Zbog ove i
injenice efikasne zatite od mraza, proizvoaima u ariljskoj optini
preporuujemo instaliranje oba sistema (''kap po kap'' i sistema za
navodnjavanje vetakom kiom).
14
Trei, nita manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se
zalivanje vri vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih
topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Prenik vodenog kola
je obino jednak preniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri
sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljanje temperature, vlanosti
zemljita ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.

Zatita borovnice od bolesti i tetoina i korova:

Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i tetoine, koje mogu naneti velike
ekonomske tete, a u ekstremnim sluajevima dovesti i do propadanja
zasada. S obzirom da se borovnica u ariljskoj optini ne gaji u blioj i daljoj
okolini smanjena je mogunost postojanja vee koncentracije prirodnih
tetoina i bolesti. Zbog toga je vrlo vano zdravstveno stanje sadnica
borovnice. Eventualna pojava bolesti i tetoina moe biti prouzrokovana i
zdravstveno neispravnim sadnicama. tete borovnici mogu naneti eriofidna
grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, titasta va i rutava
buba u vreme cvetanja. Krljavost bunova borovnice izaziva virus krljavosti
borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi bunovi treba ih odmah iskriti i
unititi i obratiti se proizvoau sadnica. Plamenjaa borovnice se javlja u
vidu pega veliine 2 20 mm na granicama, liu i zelenim plodovima.
Zaraza moe biti jaa u uslovima poveane vlanosti (kinih godina) i vie
temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi Kaptana (Venturin),
Mankoceba (Ditan) i strobilurina. Ra stabla i lia borovnice moe naneti
velike tete ovoj voki. Ispoljava se u obliku mrkih pega veliine 2 -3 mm.
Pege se postepeno ire i mogu zahvatiti itav bun. Najvea opasnost preti
krajem prolea i poetkom leta pri vlanom i toplom vremenu. Bolest utie na
smanjenje prinosa i pogoranje kvaliteta plodova. Prouzrokova ove bolesti
se suzbija istim preparatima kao plamenjaa borovnice a rokovi primene se
praktino podudaraju. Eriofidna grinja oteuje cvetne pupoljke borovnice za
vreme toplih zima. enka polae jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih
pupoljaka. U prolee kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke.
Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi galmin
zajedno sa bakarnim oksihloridom. Grinja se moe suzbiti i akaricidima
(Omite, Ortus, Demitan) im se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se
moe pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo tetoine treba postaviti
bele lovne klopke (lepljive Rebell bianco ili vizuelne, koje se do pola napune
vodenim rastvorom 1% deterdenta).
U cilju zatite borovnice u praksi se primenjuje metod integralne zatite, koji u
sutini pretpostavlja ogranienu primenu pesticida, uz istovremenu primenu
raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvoenje otpornijih sorti,
blagovremena primena odreenih agrotehnikih mera i dr).
Orijentacioni program integralne zatite borovnice, obezbeuje efikasnu
zatitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu
ostatka rezidua pesticida u plodovima.
15
Uslov uspenosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno
naglaavamo znaaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog
unitavanja korova i biljnih vai kao i pravilnog izbora sorte i parcele za
podizanje zasada, a naroito obezbeenje zdravog sadnog materijala.



Orijentacioni program integralne zatite borovnice




Vreme
tretiranja B
(faza
razvoja)
Bolesti i
tetoine
Pesticidi
Koncentracija
primene
Gram ili
ml na 100
lit vode
Napomena
Kretanje
vegetacija
(bubrenje
pupoljaka)
Prezimljujue forme
lisnih i titastih vaiju,
grinje, crveni pregalj,
bolesti izdanaka
Kupragin
SC
ili
Bakrocid
50 WP
0,6%
0,5%
600
500
Izvodi se na T
iznad 7
0
C.
Okupati
izdanke.
Listanje
Plamenjaa
borovnice(Phomopsis
spp.)
Venturin
SC
+
Benomil
0,3%
0,07%
300
70

Pojava
cvetnih
pupoljaka
Bolesti izdanaka, lisne
vai, rutava buba
Quadris
SC
+
Decis
0,075%
0,05%
75
50
Preparati se
mogu meati
Cvetanje
Bolesti stabla, monilioze
cveta
Chorus 0,03% 30
Mlaz usmeriti
u pravcu
otvorenih
cvetova
Odmah
nakon
berbe
Bolesti izdanaka, grinje,
pregljevi
-
Kupragin
SC

*Folicur
EM 50
WP

0,7%

0,15%
700

150
- uobiajena
mera
* ako postoje
uslovi za
zaraze-
prouzrokovae
bolesti
Napomena: Ukoliko postoje uslovi za razvoj zaraze - prouzrokovaa bolesti (toplo vreme i padavine)
tokom jeseni primeniti sistemine fungicide (Quadris, Folicur i sl.)






16
Bolesti :

Plamenjaa borovnice
izaziva : Phomopsis vaccinii



Monilija
izaziva: Monilinia vaccinii-corymbosi




Botritis
Izaziva: Botrytis cinerea



Alternaria
Izaziva: Alternaria
tenuissima


17
Pegavost lista i stabla borovnice
Izazivai: Septoria albopunctata, Gloeosporium minus, Gloeocercospora
inconspicua


tetoine:

Oteenja izazvana grinjama


Lisne vai



Neparazitne bolesti:

Nedostatak azota biljka desno Nedostatak fosfora

18
Nedostatak kalijuma Nedostatak gvoa


Nedostatak magnezijuma Oteenja izazvana mrazom


Zatita borovnice od nepovoljnih inilaca sredine: Zatita od kasnih
prolenih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem
za zalivanje vetakom kiom. Sistem se ukljuuje najkasnije kada
temperatura padne na 0
o
C. Neprekidnim oroavanjem se na povrini biljke
stvara ledeni film koji titi cvet od izmrzavanja. Ovaj nain je efikasan ak i
kada temperatura padne na -8,1 C. Sa oroavanjem se prekida sledeeg
jutra, u momentu kada led pone da se topi. U sluaju izbora
neodgovarajue parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi
ometaju let pela, isuuju ig tuka, hlade zemljite, usporavaju pojedine
fenofaze razvoja. Zatita se vri postavljanjem vetrozatitnih pojaseva od
bukve ili jove. Nisu pogodne smra i breza. Postavljanje protivgradnih mrea
iznad plantaa je u naim uslovima jedini efikasan nain zatite borovnice od
grada.


Zatitna mrea
19

Oteenja na plodu izazvana
pticama
Mree ujedno predstavljaju i veoma efikasnu
zatitu od ptica. Ptice predstavljaju znaajan
problem u gajenju borovnice.
Ukoliko na plantai ne postoji protivgradna ili
mrea za zatitu od ptica mera se sprovodi
pomou sprava koje proizvode zvukove
razliite vrste i intenziteta.
Za zatitu od divljih ivotinja, najefikasnije je
zasade zatititi ianom ogradom visine 1,5
m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava
ica.

5. Berba borovnice

Berba borovnice se obino protee u periodu od 6 do 8
nedelja s obzirom da postoje rane, srednje rane i pozne
sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu
od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i
vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao
plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje,
poto su crvenkasti poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se
stavljaju direktno u specijalnu ambalau zapremine 0,57
l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice
dolazi do oteenja pepeljka. Prilikom pakovanja
plodova uklanja se lie i nezreli crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan
bera za 8 asova moe napuniti 60 -80 kutijica pomenute zapremine. Kod
berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoi u vie klasa. Krupniji
plodovi postiu viu cenu na tritu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom
poveava se trajanost plodova i postie vea atraktivnost. Prinos po bunu
postepeno raste sa starou, poev od druge godine. Odrasle biljke mogu
dati 6 8 kutijica, a dobro negovani bunovi ak i 20 kutijica. Plodovi
borovnice se mogu prodati za potronju u sveem stanju, ali se takoe mogu
konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su
gotovo istog kvaliteta kao i svei.

Pakovanja borovnice



20

6. Trite i plasman

Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti-preko
95% od ubranih plodova u preraenom i sveem stanju plasira se na trite
(svetsko i unutranje). Izvoz borovnice, najveim delom u smrznutom stanju,
usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Ova trita
zahtevaju visok kvalitet prizvoda od borovnice. Zbog toga je neophodan uslov
za razvoj primarne proizvodnje ovog vrsta voa je postojanje kapaciteta za
njihovu preradu, skladitenje i isporuku. Najvei deo borovnice u sveem i
smrznutom stanju u zapadno evropskim-zemljama plasira se preko lanaca
hier-marketa gde se ostvaruju prosene cene od 1.50 USD/kg za sveu
borovnicu, odnosno 2,70 USD/kg smrznute borovnice. Veliko interesovanje
za ovu vonu kulturu dovodi do naglog irenja zasada u ileu, Poljskoj, i
Rumuniji to e sigurno dovesti do poveanja ponude borovnice na svetskom
triti i nesumljivo do pada cena.

Organizacioni aspekti gajenja borovnice: Lokaliteti koji u pogledu
pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u naoj zemlji
najee su u planinskim i priplaninskim terenima esto dosta udaljeni od
veih naseljenih mesta i bez dobre putne mree. To znaajno utie na
poveanje trokova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog
dugog transporta loim putevima. Poseban problem u gajenju borovnice u
naoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvoaa o ovoj vrsti.
Takoe, mali broj strunjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo emu
specifine vrste jagodastog voa.

















21

7. Koriena literatura :

- Apply Pesticides Accurately And Safely.www.thisland.uiuc.edu .
- Blueberry cultivat planting. http://mtngrv.missouristate.edu
- BLUEBERRY DISEASES IN MICHIGAN. Michigan State University
Extension Bulletin E-1731. By: D.C. Ramsdell Department of Botany &
Plant Pathology. Michigan State University Extension
- Blueberry Facts that Affect Crop Management. http://www.
omafra.gov.on.ca
- Blueberry Facts. Michigan State University www.blueberries.msu.edu
- dipl. ing. Aleksandar Leposavi. PROJEKAT UVOENJA
PLANTANOG GAJENJA KULTURE BOROVNICE U OPTINI
ARILJE. CENTAR ZA VOARSTVO AAK . 2005.
- Economic Analysis of Producing Southern Highbush Blueberries in Soil
in Georgia http://pubs.caes.uga.edu
- Factors used to convert purchased ounces to servings were obtained
from The Food Buying Guide for Child Nutrition Programs, U.S.
Department of Agriculture, Food and Nutrition Service, November 2001.
- Fresh blueberries. Oregon Berry Packing Company. http://www.
oregonberry.com
- Highbush Blueberry http://www.desert-tropicals.com
- J. G. Williamson and P. M. Lyrene. Florida's Commercial Blueberry
Industry. http://edis.ifas.ufl.edu
- John Strang, R. Terry Jones, Joe Masabni, Dwight Wolfe, John
Hartman, and Ric Bessin. Growing Highbush Blueberries in
Kentucky.http://www.ca.uky.edu
- Our business is Growing. Delvin Farms. http://www.delvinfarms.com
- Pest Management . University of Saskatchewan. http://www.usask.ca
- Planting Blueberries. http://byteshuffler.com
- Prof dr Mihailo Nikoli. Poljoprrivredni fakultet, Beograd. Poljoprivredni
list - Izdanje - Br.26. http://www.poljoprivrednilist.co.yu
- The Diagnosis of Mineral Deficiencies in Plants by Visual Symptoms
by Thomas Wallace, M.C., D.Sc., A.I.C. University of Bristol Agricultural
and Horticulture Research Station, Long Ashton, Bristol
http://www.hbci.com
- The Harvest Farm Blueberries. http://www.aboutharvest.org
- U.S. Highbush Blueberry Council website. www.ushbc.org.
- , .. (1989): - .
a



22
Beleke :
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
23