1

KAKO DA POMOGNEMO PELAMA

U RANO PROLJEE I KAKO DA NAHRANIMO GLADNE PELE
Iako danas mnogi vjeruju da je najvee nasilje nad pelama napravio ovjek onog
trenutka kada ih je iz njihovog prirodnog stanita prenio u konicu po svojoj mjeri. Ali ni
to nije toliko strano, straniji je onaj trenutak kada je na takav novi pelinji dom ovjek
postavio hranilicu. U najboljoj namjeri da se pelinjoj zajednici pomogne u trenucima
kada je u prirodi oskudica hrane.
Mnogi e se zapitati odakle tolika ljutnja na samom poetku? Evo zato, prilikom
susreta sa veim brojem pelara koji po mom miljenju vole da koriste stare tehnologije
a i knjige mislei da su ta saznanja sa kojim su oni odrastali jo uvijek najbolja i teto
prihvataju nove preporuke i saznanja u odgoju i radu sa pelama.
Da budem jasniji velika veina u ovo vrijeme kasne jeseni trpa eer, mislei kako su
napravili dobro djelo, a zapravo rade zloin prema pelama.
Svjestan sam da je prihrana nuna, ali kako i u kom vremenu i kojim nainom opisano je
mnogo puta, ali izgleda da su navike jae od razuma. Pokuat u skrenuti panju ili bolje
rei navesti pelare da sami razmiljaju i da shvate da se ne mogu igrati Spasitelja pela.
Moramo znatzi da je eer ista energija i nuno zlo za pele i pelara.
U ovom lanku zadratu se samo na dvije osnovne tema i to je kako da nahranimo iz
nude gladne peleu sluaju nae nesmotrenosti da imamo malu koliinu hrane za
prezimljavanje pela i pomo pelama koncem zime i u rano proljee.
Ovdije se neu mnogo baviti dokazivanjem naunim otkriima i nekim zakonitostima jer
bi tada ovaj lanak bio daleko dui i odveo bi nas u velike rasprave. Ovdije u iznijeti
neka nauna saznanja do kojih sam doao i do sada koristio.
Vijerujete u ovo ta je napisao jer iza toga stoje dosadanja nauna i praktina iskuatva
naunih radnika i pelara praktiara.
PRIHRANA PELA IZ NUDE
Koliina, kvalitet i raspored zimske zalihe hrane imaju veliki uticaj na prezimljavanje. I
nauka i praksa su definitivno pokazale da zalihe meda moraju biti najveim dijelom
prirodne, obilne i dobro rasporeene, sa dovoljno perge na bar 2 3 okvira. Apsolutni
minimum zaliha poetkom novembra nesmije biti ispod 20 kg. a najsigurrnije je da se
kree od 2530 kg meda, kada ne treba razmiljati ni o bilo kakvom proljenom
stimulativnom prihranjivanju.
Pelar u praksi koliinu meda nemoe nikada precizno da izmijeri, ve samo priblino. U
prosijenim zimama, medna kapa na ramu sa najmanje meda ne smije biti ispod 8 do
2
10 cm. Pojedinih godina, i to je nedovoljno, pa je dobra praksa onih pelara koji se
osiguraju veim mednim kapama, te mirno spavaju.
Hrana nije vana sama po sebi, ve da ima jednu veoma vanu osobinu , med je
savreni akumulator toplote. Sprovedena istraivanja su pokazala definitivnu prednost
zalihe meda od 3035 kg, u odnosu na ranije preporuke od 2025 kg.
Pele zimi troe samo onoliko hrane koliko im je potrebno, i to jaa zajednica troe
mnogo manje po jednoj peli nego slaba.
Uvijek valja imati na umu, da radilice pripremaju med, i ostalo, za sebe i svoje
potomstvo. Mi, pelari njihovi smo uljezi! Zato smo im duni, kada ve uzimamo ono
najvrijednije, osigurati kvalitetnu ishranu!
Nije udo to uveni pelar, g-din erzon kae: Najtee je u cijelom pelarstvu dobro
spremiti sve zajednice za zimu, a g-din Ehrenfals navodi: Ko zna valjano da spremi
svoje zajednice za zimu taj je vijet pelar.
Pored kvaliteta hrane, veoma je bitna i njena koliina u konici. Pelari praktiari dobro
znaju koliko jake zajednice znaju da donesu meda i drugih pelinjih proizvoda, nasuprot
onih slabih koje moraju preko cijele godine da njeguju i opet od tog rada slaba je koristi.
Zajednice koje su iz zime izala jake, lahko se razviju bez ikakve pomoi pelara do
glavnih paa a slabe to nisu ustanju. Iz ovoga se namee zakljuak koliko je vano da
pravilno pripremimo zajednice za zimu.
Prihranjivanje u svrhu nadopune zimske hrane treba zapoeti koncem jula, avgusta a
zavriti najkasnije u prvoj polovici septembra, vrlo vano je ispotovati ovaj rok poslije
ovog su nesagledive poslijedice.
Najbolje zimske pele su one koje su se izlegle u avgustu i poetkom sptembra. a nisu
uestvovale u preradi sirupa ni odgoju legla. Zbog vremena razvoja pelinjeg jajeta do
odrasle pele je 21 dan, razvoj, koji e osigurati dovoljan broj pela kako bi mogla dobro
prezimiti, matica bi trerbala intezivno da zanosi od prve dekade jula do kraja avgusta.
Tokom tog razdoblja, razvoj pelinje zajednice bi trebao biti najintezivniji.
Strunjaci su ustanovili, da pele koje nisu preraivale saharozu iz eera i u to vrijeme
nisu iscrpljene njegom legla, fizioloki ostaju mlae i po nekoliko mijeseci. To su one
pele koje zimi odravaju zajednicu u dobrom stanju i u rano proljee e odnjegovati
prve generacije novih pela.
Zalihe nisu samo med i cvijetni preh to ih vidimo u konici, zalihe su i masno-proteinsko
tkivo koje nakupe zimske pele. To tkivo je nezamjenjivo u proljetnom razvoju pele, jer
koristi za prehranu prvog proljetnog legla.
Veoma je vaan i polen koji pele donesu (za odgoj 1 kg pela potrebno je 0,128 kg
meda i 1,089 kg peluda - dakle, 8,5 puta vie peluda.)
3
Jaka zajednica, sa velikim brojem pela , mnogo bolje izdravaju zimovanje i imaju 2 do
2,5 puta manje uginulih pela i manje oboljevaju od nozemoze , nego pele srednje i
slabije snage.
Prava hrana za pele je iskljuivo njen med a u nedostatku meda onda je invertovani
sirup pa eerni sirup.
Invertovani eer je razlaganje saharoze sloenih eera pomomou enzima (kojih
ima u prirodnom medu) na dva prosta eera, fruktozu i glukozu. eer u sirupu koji
nije invertovan pele moraju prvo razloiti pa tek tada koristiti to ih jako iscrpljuje.
Invertovanje eera
Da bi se konzumni kristalni eer preradio u oblik pogodan za pele potrebno
gaje invertovati. Ovdije u navesti tri osnovna naina:
Invertovanje enzimima, ovo je nakvalitetniji nain ali i
najkomplikovaniji.
Invertovanje medom i
Invertovanje kiselinama,
Pelari najradije koriste invertovanje medom i invertovasnje kiselinama pa u ih
ovdije i opisati.
Invertovanje sa medom
Postoji nedoumica koja vlada oko koritenja medom. Primijedba zaista stoji:
medom se mogu preneti mnoge bolesti pela. Ali U praksi se to retko deava.
Kao prvo, pelar koristi med iz svojih konica. Tano je da to nije neka posebna
garancija, ali i nije da nije.
Za pripremu invertovanog sirupa (vijetaki med) koji se koristi za pripremu
pogaa i prehranu pela, potreban je: eer u kristalu, sopstveni svijei med po
mogunosti livadski, voda i siretne kiseline 3 mililitra na 10 kg. eera ili 4
mililitra esencije na 10 kg. eera (esencija je 80% siretna kiselina).
postupak invertovanja :
eera u kristalu ......................... 37 kg.
livadskog meda ............................... 4 lit.
vode ..................................... 9,5 kg.
esencie... ......................................... 15 mililitara

Upoterbljeni svijei med mora biti od zdravih pela da nebismo prenijeli zarazne
bolesti (nisam za kuhanje meda, dabi ubili tragove amerike gnjiloe i druge
bolesti jer je tetan za pele, a u njemu smo ubili sve vrijedne sastojke). U
4
pripremljeni plastini sud sipamo eer a zatim med sa toplom vodom i u tu
smijesu dodajemo esenciju razrijeena u malo vodei dobro izmijeamo.



Sl. 2 Postolje sa sijalicama
Sl. 1 Termo komora
Ovu plastinu posudu sa pripremljenim sadrajem stavimo u termo komoru a to
je kutija napravljena od tvrdog stiropora stranice izlijepljene purpijenom debljine
3 cm (sl.1) a ispod plastinog suda je postavljena sijalice jaine 80 W (sl.2) sa
termostatom koji odrava temperaturu na 34 do 36
O
C. Poslije desetak dana uz
povremeno mijeanje i pri temperaturi do 36
O
C, dobijemo izvanredan
invertovani sirup.
Invertovanje kiselinama
Izrada pogaa i prehrana pela sa invertovanjem kiselinama, obezbijeuje pele
od eventualne zagaenosti amerikom gnjiloom i drugim bolestima.
Ovdije moram naglasiti da je vitamin C- Limunska kiselina - Askorbinske
kiseline ili trgovaki naziv limuntoz. Ovo je kiserlina koja se koristi za
predloeni recept invertovanje eera.
Postupak invertovanja :

10 litara vode
25 kilograma eera u kristalu
125 gr. limunske kiseline (limuntoza) (5 gr. po kg. eera)
50 gr. sode bikarbon (2 gr. po kg. eera)
Kad voda dobro provri sipam eer unutra i uz stalno mijeanje, ekam da
smijesa pokae 110
o
C na termometru koji je unutar smijese. Tada skidam sa vatre
koja mi vie nee ni trebati.
Tada sipam 125 grama limunske kiseline (limuntoz) i nastaviti mijeati jo pola
sata, za koje e vrijeme doi do razlaganja eera.

5
U trenutku kad pjena pokrije 50% povrine, po krajevima paljivo se posipa 50 gr.
sodebikarbon. Zatim se smjesa mijea i u tom trenutku nastaje burna rakcija sa
mnogo pjene, koja se poveava skoro do vrha lonca.
Nastaviti mijeati dok se sirup ne izbistri i nestane pijene.
Ovako invertovani sirup ima boju bagremovog meda a kada se ohladi ima i
gustou meda.
Ako prilikom invertovanja sirup poprimi tamniju boju - livadnog meda upropaten
je i iskoristite ga za neto drugo a ne za pele.
Izrada pogaa sa ovim sirupom je najlaka a pogae su savrene teksture i
kozinstencije, oni koji su koristili pogae pripremljene od ovog sirupa hvale se da
nisu imali krenog legla mada su prije imali dosta problema (poznato je da
limunska kiselina povoljno dijeluje kod pojave krenog legla) .
Pogae slue iskljuivo kao stimulativno sredstvo a nikako kao nekakva nadopuna
zimnice.
Velika veina pelara u ovo vrijeme kasne jeseni trpa pogae, mislei kako su napravili
dobar posao, a zapravo rade zloin prema sebi i pelama. Istraivanja pokazaju da
prerada velikih koliina ecerarnog sirupa negativno utjece ne samo na pele koje ga
prerauju, ve i na naredne generacije pela.
Iskustvo kazuje da su pele na neki nain svijesne koliko imaju hrane u konici, a koliko
je dolazi iz prirode. Uoeno je da pele prilagoavaju svoje dnevne aktivnosti zavisno od
koliine hrane koja dolazi iz prirode ili iz onoga to joj pelar daje.
Prihranjivati slabe zajednice u ovom periodu je totalno neracionalno i treba ih to prije
rasformirati i spojiti sa jaom zajedniciom.
Svjestan sam da je prihrana nuna, ali kako i u kom vremenu i kojim nainom opisano
je mnogo puta, ali izgleda da se slabo preporuke koriste.
Ovdije u navesti neke preporuke koje bi se trebale koristi.
Na svakom pelaru i njegovoj savjesti je da krajem jula i poetkom avgusta procjeni koje
su mu zajednice sa premalim zalihama hrane. Prije poetka ikakve prehrane radi
nadopune nedostajue hrane zajrdnice se moraju pregledati i vikak nastavaka skloniti
i a zajednice spremiti za zimovanje pa tek tada poeti prihranu.
Koliina hrane za dobro zimovanje, proljetni razvoj i bezbijedno doekati slijedeu
ozbiljniju pau, bez davanja ikakvih stimulacija je 20 a jo bolje 25 kg. hrane.
Prije poetka prihrane na pelinjaku se marju leta na svim konicama smanjiti radi
eventualne grabei a slabe zajednice rasformirati i pripojiti srednje jakim.
6
Snanu zajednicu treba uzimiti u dva nastavka ili polunastavak na podnici i jedan
nastavak a slabije u jednom nastavku.
Preporuuje se iz svakog nastavka izvadi po jedan slabih i dva okvir a preostale
pomijere u sredinu.
Kod pripreme zajednice za nadopunu nedostajue hrane treba da u gornji nastvak
stavimo u sredinu 2 do 3 okvira sa leglom i veim vijencima meda uz njih okviri s
polenom te okviri sa puno meda, prema krajevima okviri sa manje meda. U donjem
nastavku preostalo leglo u sredini a do njih ostatak okvira s medom a na krajevima
prazni okviri.
Bez velike tetnosti po pele moe se dodati 6 kg. eera, kojeg e kratklo ivue
(ljetnje) pele preraditi, sloiti i blagovremeno poklopiti a koje e i onako izumrijeti
U slabim godinama kad u konici nejma dovoljno prirodne hrane preporuuje se
spajanje zajednica i tako spajanjem zajednike hrane a naroito perge iz dvije u jednu
zasjednicu i spajanjem zajednikih pela, zajednica e uu u zimu veoma jaka to je jedan
od osnovnih uslova za dobro prezimljavanje.
A ako je ipak potrebno zajednice nahraniti veom koliinom eera 12 do 15 kg. (zbog
loe pae ili zamijene meda koji je loeg kvaliteta za zimovasnje) tada se to mora ranije
zapoeti a zavriti najkasnije do polovine avgusta, dok ima legla u konici a pele su jo
aktivne i ima cijetnog praha u pripodi.
Izbijegavajte stimulativno prihranjivanje, tokom avgusta, sem ako su vam zalihe hrane
nedovoljne i to inite radi nadopune nedostajue hrane alio u velikim obrocima.
Najbolji raspored hrane naprave same pele, rijetko e one pogrijeiti, zato pelar od
poetka prehrane ne treba premijetati okvire.
Prihranu obavite koncem jula, poetkom avgusta (mnogo zavisi i od uslova gdije
pelarite) a zavrit najkasnije u prvoj polovici septembra (ako to radite kasnije znajte da
ste nanijeli ozbiljnu tetu pelinjoj zajednici) sa veim uzastopnim porcijama 2 do 5 litara
sirupa (eera : voda = 1,5 : 1) jer kod takve koncentracije pele potroe najmanje eera
, najbre ga prerade, zatvore i na takvoj hrani dobro zimuju. To se najlake obavlja
dodavanjem praznog nastavka na vrh konice u koji stavljamo posudu s kompletnom
nedostajuom hranom ili u dubokim podnicama gdije se moe staviti vea posuda sa
sirupom. Dabi ova hrana bila kvalitetnija to je nauno dokazano preporuuje se dodati
0,4 militra ESENCIJE (esencija je 80% siretna kiselina) na JEDAN KILOGRAM EERA
to povoljno utie na probavni trakt pele i na smanjenu pojavu nozemoze. Siretnu
kiselinu treba razrijediti u malo vode i dodati u prohlaen sirup i dobro umijeati.
Ne preporuuje se dodavanje bilo kakvih lijekova kao eventuelnu preventivu protiv
pelinjih bolesti u sirupu ili medenoeerne pogae, jer se time smanjuje prirodna
7
otpornost pela prema bolestima. Ako pelar misli, da e preventivno dodavajui lijek
zdravim zajednicama sprijeiti bolest, teko se vara.
Za zimu je veoma vaan i polen koji pele donesu u kasnu jesen pa je dobro da se
ujutru (od 8 do 13 sati) zajednice (bez obzira na obezbjeenost zaliha hrane) stimuliu
svaki jedan - dva dana malim koliinama (200 300 ml) rijeeg sirupa koji je
spremljen u odnosu 1 : 2 = eera : vode, jer od 100% donijetog cvijetnog praha u
jesen, 70% se koristi za deponovanje hranljivih materija u organizmu pele.
Krajem jula i u avgustu, ba u tom periodu vara uveava svoje brojno stanje, i iz dana u
dan postaje sve opasnija za nae pelinje zajednice (nema ni trutovskog legla..). Svako
jaje koje matica poloi od sredine jula i avgusta, bie zimska pela. U to leglo varoa vie
ne smije da ulazi. Zatitu od varoe treba poeti posljednjih dana jula, intenzivirati i zavriti
najkasnije do konca avgusta.
Dobro zatieno avgustovsko leglo stvorie normalne uslove za prezimljavanje.
Samo kompletan, precizno izveden cijelogodinji tretman: graevnjaci, mravlja kiselina i
oksalna kiselina imalju kao rezultat opstanak zajednice u proljee uz minimalne gubitke.



Poslije temeljitih priprema zajednica za zimu u narednom vremenu,
poetkomnovembra do nove godine, kada nema legla, zajednice se tretiraju oksalnom





U ovom preriodu, po zavretku pae-
vrcanja, zajednice je potrebno lijeiti
kako bi mlade (zimske) pele mogle
da prezime i neoteene odgoje novu
generaciju mladih pela.
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septem
Oktobar
Novembar
Decembar
Ovo je period kad se preporuuju samo
biotehniki postupci u borbi s VAROM.
(isijecanje trutovskog legla)
Kontrola prirodnog otpadanje varoe,
bez upotrbe lijekova.
Ovo je najvaniji period u borbi s VAROOM
(leglo nije prisutno) a uspijeh uz pravilnu
upotrebu Oksalne kiseline je i do 98%.

Kontrola prirodnog otpadanje varoe, bez
upotrbe lijekova.

Na ponuenoj slici moemo vidijeti kad i kave radnje treba da
poduzmemo u borbi s VAOROM
8
kiselinom protiv varoe metodom nakapavanja, na temperaturi izmeu +3 i +10
stepeni Celzijusa. Za tretman treba izabrati period visoke relativne vlanosti vazduha, jer
je efikasnost kiseline tada znatno vea.
POMO PELAMA KONCEM ZIME
I RANOG PROLJEA
U prvoj polovini januara u naim klimatskim uslovima najee poinje prvo pelinje
leglo. Od tada pa do kraja maja pelinje drutvo se uvea tri do pet puta doivljavajui
buran razvoj. Brojnost pela u januaru i februaru i istoa konice podnice pokazuje
koliko uspeno smo pripremili naa zajednice za prezimljavanje.
Produktivnost pelinjih zajednica zavisi od kvantiteta i kvaliteta pelinje hrane, nektara,
odnosno meda i peluda. Da bi pele bile bioloki spremne i aktivne u obavljaju svih
funkcija u podjeli rada, kako u konici tako i u prirodi, vrlo je vana pravilna ishrana pela.
udljivi prirodni uslovi esto ne osiguravaju optimalno kvalitetnu hranu pa je
poznavanje pela neophodno kako bi se odreenim zamjenama dopunila nedostajua
hrana.
Hrana pele se sastoji iz istih tvari kao i hrana drugih ivotinja, tj. od ugljikohidrata,
bjelanevina, masti i mineralnih tvari. Sve je to sadrano u nektru, peludu i medu, dok
vodu pele takoer uzimaju iz nektra ili meda ili posebno unose u konicu izvana. U
suprotnom, ako u pelinjoj zajednici nema odgovarajue hrane u dovoljnim koliinama,
pelar je prinuen da raznim stimulansima i dopunama, posebno kod proljetne
pripreme, nadoknadi nedostatak meda i peluda.
Za razvoj pelinjih zajednica od proljea do jeseni se moe intervenirati eernim
sirupom sa bjelanevinastim i vitaminsko-mineralnim komponentama i eerom u
kristalu, a u zimskom razdoblju vrstom hranom, tj. eerno-mednim testom.
Znamo da pele nemaju zalihu energije u tijelu, pa ako nema rezervne hrane u konici ili
ako nema unosa, zajednica veoma brzo slabi. Zato je za snaniji razvoj pelinjih zajednica
neophodno da hrana kontinuirano pritie, prirodno ili vijetaki, i time stimulie
aktivnosti pelinje zajednice. Ako pelar spravlja hranu , onda je potrebno da obrati
panju da ona mora biti uravnoteena za pele.
Prihranjivanje iz nude je spreavanje zajednica da gladuje i tedi hranu, a time
stimuliemo zajednicu da se normalno razvija do prve pae. Odgovornom pelaru to se
zapravo ne bi smelo desiti zato to pripremajui zajednicu za zimu, mora osigurati
dovoljnu koliinu hrane (20 bolje 25 kg).
Pelnja zajednica se skladno razvija u kasnu zimu - rano proljee bez pomoi pelara ako
je pravilno pripremljena za zimu. Za uspeno zimovanje i uzgoj proljenog legla
najsposobnije su pele izleene koncem jula, avgusta i polovine septembra.
9
Po pravilu zajednica norrmalne jaine nebi smijela da ostane sa manje od 8 do 10 kg.
hrane niu jednom perijodu u toku godine, odnosno, bez najmanje od 1 do 1,5 kg.
hrane po ulici pela. A ako se to desi znak je da je pelar napravio veliku greku koja se
dijelimino moe ispraviti, nadopunjujui nedostajuu hranu.
Za zimu pele od gladi spaavamo u avgustu a ne dodavanjem pogae u decembru ili
januaru .....
Kada zapoeti bri razvoj pelinje zajednice ?
Meu pelarima se esto uju suprotstavljena miljenja vezana za pitanje podsticaja
razvoja ranog legla. Jedni tvrde da podsticaj matice na rano leglo omoguava stvaranje
jakih zajednica za glavnu pau dok drugi to osporavaju.
Pelinje zajednice zapoinju leglo na osnovu svog praiskonskog instinkta za
razmnoavanje uvaavajui okolinu u kojoj ivi. Pomo pelara u tom dijelu vie teti
nego to koristi. Zbog toga je savremena pelarska praksa odbacila podsticaj razvoja
ranijeg legla kao mijeru uspijene pripreme pelinjih zajrdnica za glavnu pau.
Rano leglo iscrpi naroito slabija i srednje razvijena zajednice.
U fazi razvoja kada zapone skromniji unos polena i nektara uz znaajniji porast
temperature i mogunost unosa vode, jedna pela njeguje 1,14-1,42 larve, da bi u
slijedeoj fazi svog razvoja kad u prirodi ima obilja polena i dovoljno sveeg nektara za
razvoj, uz brojnost pela od preko 25.000, jedna pela njegovala 3 - 4 larve. Iz ovoga se
jasno vidi zato jaka zajednica koja inae kasnije kreu sa leglom i koja se ak ne
stimuliu nikakvim nadraajnim prihranjivanjem vrlo brzo nadoknade zaostatak u
razvoju i ostvare rekordne prinose.
Najkvalitetnija hrana za pele odnosno leglo je perga i sopstveni med, zatim sve polen i
nektar, pogae sa dodacima: cvetnog praha, kvasca i sojinog obezmaemo brano,
invertovani eer i na kraju eerni sirup.
U svim ispitivanjima, zajednice koje su nadraajno prihranjivane svakodnevno manjim
porcijama medenog ili eernog sirupa ne poveavaju koliinu uzgojenog legla.
One zajednice koje su dobijali eerne ili medene pogae pokazale su bolje rezultate od
onih koje su svakodnevno dobijali manje porcije sirupa. (a ovaj posao je daleko laki od
dodavanja sirupa).
Ako smo u kasnu zimu - rano proljee pri pregledu pelnje zajednice ustanovili da nema
dovoljne koliine hrane (8 do 10 kg) , tada zavisno od spoljne temperature vrimo
nadopunu nedostajue hrane.
Ako su temperature, naroito nou, jo dosta niske (ispod +10
O
C) onda dolazi u
obzir jedino prihranjivanje vrstom hranom (eerno-mednim ili eernim -
10
pogaama) ili dodavanjem okvira sa medom iz rezerve kod manjeg broja
konica.
Kad vreme otopli, priroda oivi i kad pone da cijveta najranije medonosno bilje: iva,
vrba, maslaak, kajsija, denerika i slino, to je vriijeme za poetak intenzivnog
nadraajnog prihranjivanja.
Stimulirajuu pogau treba dati u drugoj dekadi februara to zavisi od klimatskih uslova i
to na satonoe. Preko toga utopliti zbijeg sa stiropora 2 cm. Pogau treba dati jo koji
put u toku marta, odnosno do kraja marta. Naime, eer iz pogae, pele otapaju,
sekretima drijelnih i mlijenih lijezda, to ih ubrzano troi. Taj postupak indirektno
poveava e, pa valja osigurati blizu higijensko pojilo.
Prvim dodavanjem pogae, pele naputaju svoju prirodnu poziciju i klupko se pomijera
prema pogai. Stoga vrlo vano je osigurati stalnu prisutnost pogaa dok god su dani
hladni, jer u suprotnom pele nee moi doi do zaliha hrane koje se nalaze udaljene
na okvorima ispod klupka.
Pogaa se moe praviti kao neoplemenjena, za zimsko dodavanje pelama - od
novembra do januaru, i tokom bespanog perioda, a oplemenjenja, se dodaje u
februaru i martu, i ako nema cvijetnog praha u julu, avgustu te prilikom uzgoja matica.
Dabi dobili stimulirajuu pogau potrebno je standardnoj smijesi za pogae dodati neke
elemente koji pomau peli radi ozdravljenja, breg razvoja.i dr. Rekli smo da je polen
jedini koji je pelama prirodna hrana ali iz nude mogu se dodati i neki koji su pokazali da
mogu donekle da zamijene polen. Mogu se dodati i drugi sastojci kao i lijekovi koji
pomau pelama kod nekih bolesti i njihovom ozdravljenju.
ta se nesmije zaboraviti kod pogaa
Od adekvatno pripremljene hrane zavisi i stimulacija matice na noenje jaja koja je opet
u direktnoj korelacionoj ovisnosti na jainu pelinjih zajednica, odnosno broja pela u
konici.
Med se oprezom stavlja u pogae (zbog eventualne zaraenosti) , a naroito ne onaj
"skuhan" - jer je skuhani med zapravo goli eer a poto se duinom kuhanja i
temperaturom garantira unitenje amerike gnjiloe u istom se javljaju i jako tetni -
naroito za pele otrovni spojevi.
U svakom sluaju, u nedostatku polena zamijene se dodaju samo u krajnjoj nudi, jer su
sve od reda na ovaj ili onaj nain, manje ili vie, zapravo tetne za pele.
Tako je utvrdio da se najbolji rezultati postiu ako u smijesi ima:

cvijetni prah, daje se 20% a bolje i vie.
sojino brano - obezmaeno (termiki obraeno), od 50 do 100 grama na
kg./li.
11
cobalt clorid - COCL2-6H2O (24 gr kobalt-hlorida se rastvori u litru destilovane
vode, kad se izmuka odstoji procijedi se kroz filter ili vatu....i pakuje se u tamnu
staklenu bocu. Daje se na svaki kilogram EERA po 1 mlilitra ovog rastvora),
Pekarski kvasac germa najee koriten dodatak i to 5 do 10 % na jedan
litar sirupa ili 50 100 grama po 1 litru siruoa/ kg. eera.
Suhi kvasac germa uzima se 4 puta manje od sirovog kvasca (1 kg. sirovi
pekarski kvasca a 0,25 kg, suhog kvasca ili 12 grama po kg/L. eera).
Suhi kvasac se priprema tako to se rastopi u malo zaslaenoj vodi i ostavi 24
sata na toplom mijestu da odstoji i onda se koristi, (panja, treba veliki sud da
masa neiskipi.
Soli u sirupu i pogaama nesmije biti vie od 0,5 gram po kgram/litar
Vitamin H (biotina) na 1 kg

eera. dodaju se 3 tablete, otopljenog u
0,2 dl mlake vode.

Najbolji rezultati se postiu ako u smijesi ima bar 20% polena.

Pomijea se jedan dio suhog polena, tri dijela obezmaenog sojinog brana i dva dijela
invertovanog sirupa (vijetaki med), i od toga se naprave stimulirajua pogae.

U stimulirajuu pogau i sirup moe se uvijek dodavati pored ostalih dodataka i cobalt
clorid prema preporuci 1 ml. na 1 kg eera ili litar sirupa.

Preporuuju se slijedei procenti dodataka: 3 7 % polena, 5% kvasca germa, 5%
sojinog brana (obezmaeno). Ako se ovi dodaci kombinuju, ukupna njihova koliina ne
treba biti vea od 1015% mase pogae.

Tokom zime pogaa se dodaje ako pele zimuju na jednom nastavku i sa manjim
zalihama hrane.
Ovako pripremljena pogaa daje se u rano proljee i kasno ljeto, ili u bespanom
vremenu, kako bi imali kroz cijelu sezonu to jae zajednice i uvijek dovoljno legla.

Ako su dnevne temperature dosta visoke i danju i nou preko +10
O
C,
tada se moe prihranjivati i tenom hranom to jest eernim sirupom.
Najbolje rezultate daje odnos eer : voda ( 2 : 1) u veim koliinama i to 2-3 litre u
razmacima od po nekoliko dana 3 - 4 puta, odnosno dok ne popunimo minimum zalihe
od 8 do 10 kilograma hrane.
Kako je poznat poguban utjecaj temperature, na vitamine, enzime, aminokiseline,...te
zato, kao neosporna injenica, stoje podatci da se kuhanjem doslovno unitavaju
12
"skoro" svi vrijedni bioloki i vitamiski sastojci u medu , peludu , kvascu,..i dr. pa bi trebalo
ib izbjegavati velika zagrijavanja.
Noviija istraivanja su pokazala da nije potrebno izvriti inaktivaciju pekarskog kvasca
(kuhanje pekarskog kvasca) i ubijanje gljivica Sacharomyces ceravisiae.
Postoje proizvoai koji predlau, pripremu pogaa bez kuhanja i ubijanja gljivica pa je na
svakom pelaru da odlui to je najbolje za njegove pele.
Radi naprijed navedenog a pored velikog broja recepata koji se bave izradom pogaa
kuhanjem pekarskog kvasca evo jedng koji je bez ikakvog kuhanja a izrada je veoma
jednostavna.

Stimulativna pogaa sa pekarskim kvascem germa koji se ne kuha.
za pripremu pogae za stimulaciju zajednice potrebno je:
Sastav:
Mljeveni eer 25 kg.
Pekarski kvasac - germa 2,5 kg.
Cobalt hlorida 25 mililitar ( 1 ml. na 1 kg. eera)

Kvasac (bez vode i kuhanja) najprije treba izmrviti i pomijeati sa jednim do dva
kilograma eera u prahu, saekati nekoliko minuta da se ova smijesa pretvori u
tenu masu poput jogurta (opet bez dodavanja vode i bez kuhanja) zatim
dodamo odmijerenu koluinu kobalt hlorida i preostali eer u prahu uz
mijeanje do eljene gustine dok ne prestane da se lijepi za prste. (odnos germe
i eera je priblino 1 : 10 ).
A evo i jedne stimulativne pogae koja je s kuhanjem pekarskog kvasca - germom
Za pripremu pogae za stimulaciju zajednice potrebno je:
25 kg. eera samljevenog
1,5 kg. Pekarski kvasac - germa
1 litar vode.
1,25 kg. Meda ili vijketakog meda
25 mililitara Cobalt hlorida (1 ml.na 1 kg eera)
pustupak izrade :
Isitni se pekarski kvasac - germa i pomijea sa 1 kg. samljevenog eera . Ovo se
pretvori u tenu masu za 5 minuta. U rastopljenu germu dodajemo 1 litar vode i
stavimo da se kuha 3 5 minuta. U prohlaenu germu sipamo svijei med
sopstvene proizvodnje vodei rauna da nije zaraen Amerikom gnjiloom ili
13
nekim drugim bolestima ili vijetaki med, koji nemoe biti zaraen nikakvim
bolestima. U ovako prohlaenu germu i med moe da se dodaju i drugi
preporueni sastojci.
U prohlaenu masu sipamo odmijerenu koliinu cobalt hlorida, i pomijeamo
samljeveni eer (24 kg. preostala) i dobijemo izvrsne stimulacijsku pogae koje
pakujemo u polietilenske vreice.
Pogae se netrebaju stavljati na nain da pele moraju po vodu, za otapanje pogae,
izlaziti iz konice! (ovo je sluaj kada je u konici jaka ventilacija , pogae su okrenute sa
veim otvorima prema gore - to ih dodatno isuuje. Potrebno je izrezat nekoliko traka
irine 3 do 5 mm koja se odstran i okrenu dole na satonoe. ali pod uglom od devedeset
stepeni u odnosu na satonoe i ovakoko su pele u direktnom kontaktu s pogaom
(trake napraviti noem sa dvije otice napravljene od popolovljenog ileta i uvezanih na
drku debelu 3 do 5 mm) a odozgo pogau prekriti sa nekoliko slojem papira.
Kako bi pelama olakali preradu pogae, eer valja samljeti u to je mogue sitnije
estice.
Zapakovane i pripremljene pogae bi trebale koji dan da odlere prije davanja pelama.





Autror:
Popaja Demal pelar praktiar
tel. 061 257288
Sarajevo Decembar 2012 god.