FILOZOFIJA I DRUTVO XXIV (3), 2013.

23
UDK: 111.852 : 321.01
DOI: 10.2298/FID1303023D
Originalan nauni rad
KANT: POLITIKE UKUSA I SENSUS
COMMUNIS
Zoran Dimi
Departman za flozofju
Filozofski fakultet
Univerzitet u Niu
O umetnikom oblikovanju politikog zdruivanja graana
Abstrakt: Na tragu novog itanja Kantove tree kritike, koje nam u svojim
Predavanjima o Kantovoj politikoj filozofiji suenja predlae Hana Arent,
autor se u ovom radu bavi funkcijom umetnosti u uspostavljanju, ureenju
i profilisanju politike zajednice, fokusirajui se pritom pre svega na oblast
muzike. Svoju analizu on zapoinje sa antikim misliocima (Pitagorejci, Ari-
stotel, Platon), a nastavlja je problematizovanjem mesta koja se tiu umet-
nikog oblikovanja ivota graana u moderno doba (Ruso, Kant, iler). Nje-
gov cilj je pritom da pokae da se filozofija umetnosti, tj. filozofija muzike,
jednako mogu shvatiti i kao politika filozofija, upravo stoga to se u analizi
pomenutih fenomena neprestano osvedouju bliska isprepletenost politike i
estetike, tj. umetnosti i moi, odnosno, muzike i moi. Njegov zakljuak je
da, uslovno reeno, estetsko opte ulo moemo shvatiti kao svojevrsni ljud-
ski organ za javno estetiko zdruivanje graana. Muzika, pesnitvo, likovna
umetnost, itd. postaju orue politikog oblikovanja graana, odnosno, oru-
e njihovog politikog ivota.
Kljune rei: estetika, suenje, politika, sensus communis, umetnost, muzi-
ka, zdruivanje graana.
uveni pokuaj Hane Arent (Hannah Arendt) da Kantovu Kritiku moi
suenja ita kao veliko delo politike flozofje deo je jedne znatno ire
zamisli. Naime, njena namera nije bila flozofsko-istorijska, tj. nije bila
ograniena na promenu uobiajenog tumaenja Kantove tree kritike.
1

Motive za itanje Kantove Kritike moi suenja u jednom politikom
kljuu treba traiti u irem pokuaju Hane Arent da flozofski promilja
znaaj moi suenja u doba radikalnih promena istorijskih i drutvenih
uslova celine ivotne prakse, tj. u doba velikih politikih kriza koje su
zahvatile XX vek, a koje su sve zajedno dovele do stanja koje ona naziva
bankrotom zdravog ljudskog razuma. To jadno stanje u kome se naao
zdrav ljudski razum neposredno svedoi o slabosti i neuspehu odreu-
jue moi suenja. Otuda ona u sintagmi refektujua mo suenja, koju
inae smatra kljunom u celokupnoj Kritici moi suenja, nalazi alter-
nativu i reenje za tekoe i probleme u koje nas dovodi odreujua mo
1 Vidi detaljnije o tome u uvodnom tekstu Ronalda Bajnera (Ronald Beiner) u
kljunoj knjizi Hane Arent u pogledu gorepomenute teme, Lectures on Kants Po-
litical Philosophy (Predavanja o Kantovoj kritikoj flozofji): Arendt 1982: vii. Vidi
takoe Beiner 1997: 2132.
O UMETNIKOM OBLIKOVANJU POLITIKOG ZDRUIVANJA GRAANA ZORAN DIMI
24
suenja, a koji se jasno ispoljavaju upravo u doba velikih drutvenih kri-
za. To je put na kome Hana Arent zasniva svoje neobino tumaenje
slojeva politike flozofje u celokupnom Kantovom flozofskom opusu.
Meutim, sticajem ivotnih okolnosti, ona nije stigla da ove svoje ideje
razvije u jednoj iscrpnoj formi. U vreme njene smrti, 4. decembra 1975.
godine, u pisaoj maini upravo je stajao papir sa naslovom poslednjeg
dela Hane Arent, ivot duha (The Life of the Mind), odnosno, podnaslov
tree knjige Suenje (Judging). Knjiga koja slui kao osnova za rekon-
strukciju njenog potpuno drugaijeg tumaenja Kantove tree kritike,
zapravo sadri posthumno sakupljena i objavljena predavanja, odrana
u zimskom semestru 1970. godine pod naslovom Predavanja o Kantovoj
politikoj flozofji (The Lectures on Kants Political Philosophy), u Novoj
koli za socijalna istraivanja (New School for Social Research) u Njujor-
ku. Bilo je planirano da Hana Arent ponovo i na istom mestu odri pre-
davanja na ovu temu, u letnjem semestru 1976. godine, meutim, smrt
ju je spreila u tome. Prema tome, danas naalost ne raspolaemo zavr-
enim autorskim delom Hane Arent na osnovu koga moemo celovito
rekonstruisati njene ideje. Predavanja o Kantovoj politikoj flozofji su
zapravo pripremne beleke za predavanja, koje izvorno nisu planirane
za objavljivanje. Stoga ovde imamo posla sa tek naznaenim idejama, a
ne sa jednim iscrpno izvedenim teorijskim stavom. To se svakako mora
imati u vidu kada danas pokuavamo da tumaimo osnovne ideje Hane
Arent o odnosu estetike i politike u Kantovoj treoj kritici.
Temom uloge politike moi suenja, tj. znaajem moi rasuivanja za
poimanje politikih fenomena, Arentova se nije bavila samo u gorepo-
menutom delu. Takvih mesta ima veoma mnogo i u njenim drugim spi-
sima. Meutim, u sreditu autorkine panje u pomenutim predavanji-
ma stoji pojam refektivnog suda (refective judgment), za koji ona tvrdi
da je, zapravo, kljuni pojam Kritike moi suenja. Ovo je odreujua
ideja za razumevanje njene argumentacije prema kojoj je Kantova tre-
a kritika zapravo spis iz domena politike flozofje. Centralnu ulogu
u pomenutoj argumentaciji zauzima pojam sensus communis. Otvara-
jui nove puteve u promiljanju odnosa estetike i politike, Hana Arent,
izmeu ostalog, zapravo nagovetava nove mogunosti u razumevanju
moi suenja, naglaavajui pritom upravo vezu izmeu pojedinca i za-
jednice, tj. individualne i grupne refeksije.
2
Naa namera nije da se ovde
detaljnije bavimo njenom argumentacijom, meutim, u daljem tekstu
2 Vidi detaljnije o tome: Degryse 2011: 345.
KANT: POLITIKE UKUSA I SENSUS COMMUNIS
25
pokuaemo da se upravo fokusiramo na ovaj problem odnosa pojedin-
ca i zajednice.
Uprkos vrsto proklamovanom transcendentalnom karakteru svoje f-
lozofje, ini se da je Kant u treoj kritici ipak dao povoda za nove pri-
stupe u tumaenju njegovog dela. Danas je sasvim jasno da je ovaj novi
uvid Hane Arent otvorio mogunost jednog sasvim drugaijeg itanja
Kantove tree kritike. To drugaije itanje tera nas da nadalje preispitu-
jemo i svoje ukupno dosadanje percipiranje celine Kantove flozofje,
tj. razumevanje mesta koje u njoj zauzima centralni Kantov poduhvat
transcendentalna flozofja, sprovedena kroz projekat tri kritike. Me-
utim, ovo nije mesto da se uputamo u pokuaj izvoenja zakljuka
o tome kako treba razumeti tih poslednjih 14 godina Kantovog ivota,
dakle, vreme od trenutka objavljivanja tree kritike do Kantove smrti.
Moda bismo i sadraj Kantovih predavanja iz pedagogije (Pdagogisc-
he Schriften) i antropologije (Anthropologie in pragmatischer Hinsicht),
takoe mogli shvatiti kao izvestan otklon u odnosu na transcendental-
nu postavku njegove prve kritike.
3
Meutim, nije nimalo lako dati odgo-
vor na pitanje kako treba razumeti ono to je Kant u nareenom perio-
du pisao? Teko je jednostavno i jednoznano odgovoriti na pitanje: da
li momenat objavljivanja Kritike moi suenja, 1790. godine, treba shva-
titi kao taku preokreta u Kantovom flozofranju? Odgovor na gorepo-
krenuta pitanja zahtevao bi mnogo kompleksniji i produbljeniji uvid u
sve faze razvoja Kantove flozofje, pa ak i one pretkritike.
Stoga smo se odluili za jedan drugaiji pristup. Pod pretpostavkom da
je, ovde samo grubo naznaeno, tumaenje Kantove tree kritike Hane
Arent legitimno, pokuaemo da pratimo njenu sugestiju. Naime, u
kontekstu politikog itanja estetikih problema, u ovom radu emo se
baviti funkcijom umetnosti u uspostavljanju, ureenju i proflisanju po-
litike zajednice, fokusirajui se pritom pre svega na oblast muzike. Cilj
e nam biti da pokaemo da se flozofja umetnosti, tj. flozofja muzi-
ke, jednako moe shvatiti i kao politika flozofja, upravo stoga to se
u analizi pomenutih fenomena neprestano osvedoava bliska ispreple-
tanost politike i estetike, tj. umetnosti i moi, odnosno, muzike i moi.
Kao to je optepoznato, jo su se antiki flozof bavili funkcijom umet-
nosti (npr. muzike, pesnitva, likovne umetnosti, itd.) u voenju po-
litike zajednice. Filozofsko promiljanje politikih osnova i funkcije
umetnosti, odnosno muzike, u cilju oblikovanja jedne dravne paideie,
3 Vidi detaljnije o tome: Weisskopf 1970: iix.
O UMETNIKOM OBLIKOVANJU POLITIKOG ZDRUIVANJA GRAANA ZORAN DIMI
26
jasno nalazimo kod Platona (Drava, Zakoni, itd.) i Aristotela (Politika).
Ono estetsko, a naroito muzika, u moderno doba ponovo se politizu-
je preko problematizacije graanskih sloboda (. .Ruso). O poetku
specifno moderne politike flozofje umetnosti moemo govoriti kod
npr. Kanta i njegovih sledbenika, npr. Fridriha ilera (Fridrich Schiller).
U drugom planu ovakvog jednog prikaza flozofje muzike kao politike
flozofje, stajala bi razlika izmeu antikih i modernih oblika politi-
ke flozofje u kojima se meusobno sueljavaju usmerenost na praved-
ni poredak zajednice i usmerenost na meusobno sueljavanje slobode
i vlasti. Meutim, izlaganje tih specifnih razlika antikih i modernih
pristupa trenutno nije u fokusu nae panje.
Opte je mesto u razmiljanju o moi umetnosti, tj. specifno muzi-
ke, ukazivanje na njenu maginu mo i vlast nad ljudima i bogovima,
pa ak i ivotinjama i neivim stvarima: likovni prikazi biblijskih scena
kod renesansnih umetnika snano deluju na vernike, uvrujui u nji-
ma veru u hrianskog Boga, verovatno ak i jae nego to bi se to desilo
u sluaju da su ovi sami bili u stanju da itaju svete spise. Orfejevo svira-
nje navodi vladara carstva mrtvih da oslobodi Euridiku, Amfon svojom
lirom podie zidove Tebe, poetske rei grkih pesnika Mimnerma, Si-
monida, Sapfo, Homera i Hesioda deluju gotovo omamljujue na slua-
oce... Mitska magija je oduvek razliitim vrstama umetnosti iznova da-
vala podsticaj i motive za umetnika dela. Od svojih magijskih poetaka
u spiritualizmu i aroliji do njihovih modernih prelamanja u savreme-
nim umetnikim delima, pesnitvo, muzika i ostale umetnosti bili su u
bliskoj vezi sa opinjenou i zaaranou.
Oduvek je muzika bila sposobna da vodi i zavodi, te je zbog toga od dav-
nina nisu samo cenili i potovali, nego su je smatrali sumnjivom i opa-
snom. Filozof su se naroito bavili time kako procenjivati i ograniavati
mo pesnitva, pozorita i likovne umetnosti u ivotu pojedinaca i nji-
hovom meusobnom suivotu u zajednici. Kada je muzika u pitanju, o
tome nam vrlo dobro svedoi Sokrat u Dravi, gde, kao to znamo, veo-
ma precizno govori o cenzuri nad razliitim muzikih anrovima, tona-
litetima, instrumentima, itd., a sve u cilju pravednog ustrojstva drave i
ljudske due. (Platon 1983: 8083) U idealnoj dravi treba negovati pod-
sticajnu i veselu muziku, a ne tubalice i previe strastvene melodije.
Aristotel u osmoj knjizi svoje Politike radi neto slino kada govor o ra-
zliitim muzikim anrovima stavlja u kontekst uenja o dravi i paide-
i. Uslovno reeno, on svoju flozofju muzike stavlja u kontekst politike
flozofje. (Aristotel 1984: 202214)
KANT: POLITIKE UKUSA I SENSUS COMMUNIS
27
Na neki nain bismo mogli rei da su, ve na poetku zapadnoevropske
flozofje, umetnost i muzika, u svim svojim navedenim vidovima, biva-
le integrisane u klasinu politiku flozofju. Muzika, pesnitvo, likovna
umetnost, itd. spadaju u predmetno podruje flozofskog promiljanja
o tome ta je zapravo ispravno delovanje. U tom smislu, oni se koriste
kao orue politikog oblikovanja graana, odnosno, paidei-e, tj. kao in-
strumenti vaspitanja i obrazovanja ljudi. Iako moda na prvi pogled ne
deluje tako, ak i pitagorejsko promiljanje sutine muzike kree se u
istim okvirima.
Naime, pitagorejska znanja iz oblasti matematike omoguila su da se
visina i duina muzikog intervala dovede u vezu sa proporcijama dui-
ne ice. Iz istorije teorije muzike znamo da su Pitagorejci odigrali veliku
ulogu u oblikovanju prvih notnih lestvica koje uopte poznaje zapad-
noevropska kultura. To njihovo interesovanje, naravno, korespondira i
sa generalnom pitagorejskom opsednutou brojevima i harmonijom.
Oduvek je u raznim kulturama, na zapadu a pogotovu na istoku, bilo
poznato blagotvorno dejstvo muzike na ljudsku psihu. U savremenom
dobu se, u zapadnoevropskoj medicini, muzika sve vie uzima kao legi-
timno terapijsko sredstvo u leenju pojedinih duevnih bolesti. Pitago-
rejski uvid u mo muzike kao sredstva oienja due temelji se sasvim
sigurno na slinim saznanjima. Kao to vidimo iz prethodnog, neposre-
dan kontekst ovih pitagorejskih uvida nije matematiki, ve se nepo-
sredno tie njihovog uenja o voenju jednog posebnog naina ivota.
Jedan od najinteresantnijih stavova o Pitagori i njegovom uenju osta-
vio nam je Platon u Dravi. Na tom mestu on kae da su Pitagoru neo-
bino voleli jer je preneo na svoje sledbenike jedan nain ivota (ods
tis bou) koji se jo i danas naziva pitagorejskim i po kojem ovi misle da
se razlikuju od ostalih ljudi...(Platon 1983: 301). Iz ovoga, dakle, sazna-
jemo da je Pitagora ustanovio jedan poseban pitagorejski nain ivota,
prema kome i u skladu sa kojim se ivelo unutar pitagorejskog udrue-
nja. Puni smisao i znaaj ovog Platonovog stava shvatamo tek irim uvi-
dom u njegov kontekst pojavljivanja. Naime, na navedenom mestu Pla-
ton se bavi kritikom Homera i njegovog pesnitva u kontekstu izlaganja
svoje vaspitne teorije. Meutim, na osnovu Jamblihovog navoenja de-
lova Aristoksenovih spisa o pitagorovskim naelima, stiemo komplet-
niji utisak i dublji smisao znaaja muzike za Pitagorejce. Nau panju
posebno privlai sledee svedoenje: Pitagorovci su kako kae Aristok-
sen, za oienje tela primenjivali medicinu, a za oienje due muzi-
ku (Diels (2) 1983: 421). Pitagorejci su oigledno harmonijske relacije u
muzici neposredno dovodili u vezu sa duevnom harmonijom ljudskog
O UMETNIKOM OBLIKOVANJU POLITIKOG ZDRUIVANJA GRAANA ZORAN DIMI
28
ivota. Muzika se ovde shvata kao svojevrsna duevna higijena i terapi-
ja ljudskog bia. Meutim, prema uenju Pitagorejaca, muzika nema
znaaja samo za na mikroduevni svet, ve se preko odnosa sa astrono-
mijom, tj. harmonijom kretanja nebeskih tela, povezuje i sa naem uhu
nedostupnom akustikom nebeskih sfera. Tako muziku moemo shvati-
ti kao vezu koja neposredno ujedinjuje mikrokosmos i makrokosmos, te
se u tom smislu ona direktno tie ne samo naeg ogranienog ljudskog
sveta, ve i beskonanog kosmosa.
Meutim, najozbiljnija antika razmiljanja o etiko-politikim aspek-
tima muzike nalazimo kod Platona i Aristotela. Poput nekih kasnijih
mislilaca, Platon lepo zapaa gde lei najvea snaga muzike. Naime,
ona ne deluje posredno, oponaanjem (mimesis), ve upravo suprotno,
neposredno i direktno, ostavljajui neposredan trag svojim najdubljim
prodiranjem u unutranjost due (Platon 1983: 84). S obzirom da nije
optereena loim oponaanjem, muzika postaje pandan gimnastici
dok se ova prva bavi paidei-om due, ova druga je zaduena za paidei-u
tela (Platon 1983: 57).
Aristotel, takoe, podvrgava, npr. muziku, politiko-pedagokim kri-
terijumima kad iz paidei-e graana iskljuuje uenje sviranja muzike
koju smatra robovskom, kao i upotrebu odreenih etiki problemati-
nih instrumenata, tonaliteta (harmonija) i mera (ritmova) (Aristotel
1984: 211213). Osnov strogih pravila za nastavu muzike, koja bi bila pri-
merena buduem slobodnom graaninu, jeste shvatanje da se paideia
sastoji u pravom navikavanju u odbijanju loeg i u radovanju nad onim
dobrim, a time i u stvaranju i uvrivanju odgovarajuih vrlina. Aristo-
tel jasno zapaa da muzika zbog svog snanog uticaja na duevno obli-
kovanje zasluuje posebnu panju onoga ko se bavi politikom proble-
matikom: kada sluamo takvu muziku nae duevno raspoloenje se
menja (Aristotel 1984: 208). Osnov delovanja muzike na duu za Ari-
stotela je okolnost da su oseanja koja su prikazana u muzikom opona-
anju izuzetno srodna odgovarajuim realnim oseanjima.
Dok Platon na muziku gleda iskljuivo iz perspektive paidei-e, Aristo-
tel se u njenom promiljanju bavi i nekim drugim oblicima graanskog
ivota. Pomalo neoekivano, on u njima predvia odreene oblike cen-
zure. Na prvom mestu, ovde se radi o kontrolisanju upotrebe odreenih
instrumenata, tonaliteta i ritmova. Ovde imamo posla sa delovanjem
muzike na oblikovanje duhovnog ivota u asovima dokolice, oputanja
i odmora (anapausis) od radnog napora. Dok je kod paidei-e u pitanju
KANT: POLITIKE UKUSA I SENSUS COMMUNIS
29
muziko oblikovanje ljudskog karatera, dokoliarsko, zabavno bavljenje
muzikom obuhvata uivajue sluanje profesionalno izvoene muzike,
koja se pritom u potpunosti moe sluiti i etiki sumnjivim muzikim
sredstvima. Aristotel predvia i drugi politiki utemeljen nain prime-
ne muzike umetnosti u cilju duhovno-duevne regeneracije graani-
na, koja se takoe zbiva izvan paidei-e. Naime, ona se tie pojma katar-
ze. Katarziko delovanje muzike moemo shvatiti kao osobinu muzike
da odabranim harmonijama i ritmovima podstie duu na ekstremna
oseanja, ime se u konanom rezultatu dua smiruje i dovodi u stanje
relaksacije. Aristotel zakljuuje da ukupno gledano katarzini muzi-
ki oblici ljudima omoguuju nekodljivu radost (Aristotel 1984: 213).
Za razliku od svojih antikih prethodnika, Ruso i moderni evropski mi-
slioci ne polaze od nekog zadatog hijerarhijskog poretka, ve od izvorne
slobode i jednakosti ljudi kao graana koji osnivaju i odravaju drav-
nu zajednicu (citoyens). Politiko vaspitanje za graansku vrlinu (ver-
tu) nije shvaeno selektivno i diskriminacijski, kao to je to bilo u antici,
nego univerzalno. Istovremeno, meutim, moderno shvatanje politi-
kog vaspitanja nije uniformno i standardizovano. Upravo suprotno,
Ruso predvia njegovo diferenciranje prema obiajima konkretne dr-
avne zajednice. U tom smislu, graansko vaspitanje se ne oblikuje in-
ternacionalno i kosmopolitski, ve istorijski specifno, tj. lokalno, pre-
ma konkretnoj kulturi, narodu i naciji. U sluaju Rusoa je ovde naroito
zanimljivo to on sm nije bio samo flozof, nego i uspean kompozitor,
odnosno, teoretiar muzike. Tako e kod njega u kontekstu politizaci-
je graanskog ivota doi do ponovne politizacije flozofje umetnosti,
odnosno, flozofje muzike. Ono to je, meutim, u sluaju Rusoa spe-
cifno u odnosu na napred skicirane, antike politizacije muzike, jeste
da se njegova politika flozofja muzike javlja u okviru flozofje jezika
koja poeziju smatra izvornijom od proze i zagovara iskonsko melodij-
ski karakter jezika. (Rousseau 2009: 102104). Znaenja, koja nosi mu-
ziki jezik, nisu prirodne datosti, ve nastaju u kontekstu svega ono-
ga to nazivamo kulturom. U tom smislu, jezik kojim se muzika slui
nije univerzalan i singularan, ve kulturno specifan i pluralan (Ro-
usseau 2009: 108112). Ono to muziku, prema Rusoovom shvatanju,
ini odlinim medijumom meuljudske veze je njeno poreklo u jezi-
ku melodije i njen melodijski osnovni karakter kao jezike melodije.
Muzika svojim afektivnim karakterom upuuje na prisutnost i razgo-
vorljivost drugih bia koja oseaju (Rousseau 2009: 116). Kao objavlji-
vanje onog duhovnog, muzika je sredstvo sporazumevanja, razmene, a
time i oblikovanja i odravanja zajednice. Rusoov posebni interes tie
O UMETNIKOM OBLIKOVANJU POLITIKOG ZDRUIVANJA GRAANA ZORAN DIMI
30
se funkcije muzikog jezika za odraavanje dravne zajednice, koju on
pritom izjednaava sa nacijom (Rousseau 2009: 125, 143, 145). Tako se
Ruso, razmiljajui o politiki primerenim oblicima umetnosti, protivi
osnivanju dravnog pozorita u enevi, u kojoj je inae roen, ali isto-
vremeno podrava rad tadanjih pariskih pozorita. Sledei Platonovu
argumentaciju o tetnosti mimetikih umetnosti, on smatra da bi za e-
nevske republikanske sklonosti primerenije bilo odravanje javnih sve-
anosti, u kojima graani ne bi bili pasivna publika ve aktivni uesnici.
Kao to je optepoznato iz istorije Francuske revolucije, te njegove ide-
je o aktivnom uestvovanju publike u izvoenju umetnikih dela nai
e svoje plodno tle u postrevolucionarnoj Francuskoj, u obliku mega-
lomanski zamiljenih izvoenja muzikih dela koja ponitavaju razliku
izmeu posmatraa i umetnika, tj. graanina i umetnika.
Politika dimenzija umetnosti, odnosno muzike, u okviru klasinog ne-
makog idealizma neposredno je skrivena flozofskim interesom Kan-
ta i njegovih sledbenika za zasnivanje autonomnosti i samozakonitosti
estetskog u odnosu na spoznavanje i delovanje. U prvom planu esteti-
kog dela Kantove Kritike moi suenja stoji pitanje o logikom obliku
jednog specifno estetikog tipa suda, zasnovanog na oseanju zado-
voljstva, dakle, suda ukusa, pomou kojeg se neki predmet moe oceniti
i prosuditi kao lep. Kod izdvajanja suda o lepom u odnosu na druge su-
dove, koji se isto tako donose na osnovu oseaja zadovoljstva, pokazuje
se razlika izmeu isto ulnog oseaja zadovoljstva i estetikog iskustva
lepog, u koje osim oseaja zadovoljstva ulaze i delovanja refeksije u po-
gledu forme predmeta koji je prosuen kao lep. Prema Kantovoj analizi,
na nekom predmetu lepa je njegova ulna forma koja se moe iskusiti
jednim ili drugim ulom. Meutim, lepa forma nekog predmeta nije ni-
ta to bi se moglo neposredno opaziti odgovarajuim ulom. Naprotiv,
forma lepote otkriva se pomou oseaja zadovoljstva, koje se javlja u re-
feksiji o predmetu (Kant 1975: 106108).
Jedinstvenom vezom oseaja zadovoljstva sa refeksijom o ulnoj formi,
prosuivanje lepoga kod Kanta treba da se oslobodi od ogranienja na
puko privatnu valjanost, te da se proiri do mogue valjanosti u svakom
trenutku. Neko ko nalazi da je neto lepo, ne ograniava sebe na izve-
tavanje o vlastitim estetikim afnitetima, nego od drugih oekuje svi-
anje tog predmeta, te prema tome podudaranje s vlastitim estetikim
sudom. Kant moguu javnost zadovoljstva u lepom obrazlae pretpo-
stavkom jedne moi (sensus communis), koja kao meuljudska osno-
va estetike kulture utemeljuje i garantuje zajednitvo. To postulirano
KANT: POLITIKE UKUSA I SENSUS COMMUNIS
31
opte ulo nije nikakvo fzioloko opremanje oveka nekakvim poseb-
nim ulom ili ak ulnim organom za lepotu, nego normativna podloga,
ideja za moguu komunikaciju o estetikom vrednovanju (Kant 1975:
126129). Time se na estetikoj osnovi otvara perspektiva zajednitva
ili bolje: zdruivanja ljudi u estetikom pogledu i estetikim sredstvi-
ma. Ovde se, kao ve i kod Rusoa, radi o zajednitvu koje se manifestu-
je estetiki, u ulnim oblicima, ali koje se bitno ostvaruje i opstaje na
osnovu neulnih, duhovnih relacija.
Sam Kant je publicitet estetikih sudova protegnuo preko suda ukusa u
uem smislu, koji je bitno ogranien na prosuivanje prirodno lepog, te
je pritom jo snanije izloio bez izuzetaka duhovni karakter estetskog:
ukljuivanjem pojmovnih komponenti u produkciju i recepciju umet-
niki lepog (estetike ideje), upotpunjavanjem formalne doteranosti le-
pog bezoblinou uzvienog, koja duh na estetikom putu dovodi do
svesti o samom sebi (duhovni oseaj), te funkcijom lepote kao ulno-
ga reprezentanta (simbola) moralnosti. Sveopta saoptivost estetskog
iskustva, koja se zasniva na duhovnom u umetnosti, ne sastoji se ni za
Kanta samo u moguem izraavanju sopstvene estetike procene svima
drugima. Naprotiv, estetika javnost kod Kanta je duhovni prostor za
jednako argumentativno kao i afektivno uzajamno razmenjivanje unu-
tranje srodnosti oseanja zadovoljstva, opaanja forme i pojmovnih
dostignua u upoznavanju sebe i sveta. Estetsko opte ulo, tj. ukus, po-
kazuje se kao ulo za ono zajedniko, a osim toga i kao organ za njegovo
realizovanje, odranje i razvijanje.
Formalnost lepoga u prirodi i umetnosti, koja se kod Kanta esto nagla-
ava, povlai za sobom u likovnim umetnostima estetiko favorizovanje
crtea, obrisa i lika, nasuprot koloritu, sadraju i grai. U pogledu ka-
raktera forme muzike Kant na pukom tonu, za razliku od zvuka i uma,
a jo bez obzira na formalne relacije jednog tona prema drugim tonovi-
ma, osim materijalnih komponenti (oset) razabire karakter forme, koji
se sastoji u istoi (Reinigkeit) tona i koji treba svesti na jedinstvo u ra-
znolikosti titraja zvuka koji lee u njegovoj osnovi (Kant 1975: 112115).
Kod uzajamnog odnosa tonova (kompozicija) Kant taj karakter forme
ne locira u lik, kao u likovnim umetnostima, a ni u igru likova, kao u
scenskim umetnostima, nego u igru oseta u vremenu. Samo pomou
istovremeno izvrenog, a stoga i jedva primetnog prosuivanja forme u
igrajuem kretanju oseta, koje poiva na razdeobi vremena, muzika je-
ste lepa umetnost za razliku od ugodne umetnosti, koja ne moe pola-
gati pravo ni na kakvu optu saoptivost (Kant 1975: 207208).
O UMETNIKOM OBLIKOVANJU POLITIKOG ZDRUIVANJA GRAANA ZORAN DIMI
32
Nastavljajui Kantova promiljanja o ulozi estetskog u civilizovanju,
kultivisanju i moralizovanju ljudi, iler je uz dinaminu dravu pra-
va i etiku dravu dunosti stavio estetiku dravu razigrane dru-
tvenosti, te pritom dravi prava dodelio faktiko omoguavanje, dravi
dunosti moralnu nunost, a estetikoj dravi istinsko ostvarivanje po-
litike zajednice pod otvorenim nebom sensus communis-a. Kako iler
dalje objanjava, drava lepog privida, u kojoj politiki ideal jednako-
sti nalazi svoje ispunjenje, postoji po potrebi u svakoj lepo raspoloe-
noj dui. Meutim, faktiki najvie u nekim malobrojnim profnjenim
krugovima (Schiller 1860: 109118). Sam iler ovde pravi poreenje sa
Platonovom idealnom dravom, koju treba shvatiti u dvostrukom pogle-
du: kao napomenu o isto misaonom statusu estetikog uenja o savre-
noj dravi i kao upozorenje na ekskluzivne uslove njenog ostvarivanja.
Na taj nain se estetika drava, ako ne moemo rei ostvaruje, a onda
barem izvodi, i prikazuje kao moderno umetniko delo. Podloga za poli-
tiku funkciju moderne muzike, melodijski kao i harmonijski izdiferen-
cirane, jeste ciljano kroenje i kontrolisanje moi koje ona nosi u sebi.
Prema tome, na osnovu uvida koje smo upravo izneli, moemo zaklju-
iti da, poput svojih antikih prethodnika, i moderni mislioci nasto-
je da, u svojim estetiko-politikim promiljanjima, iniciraju i osmisle
zdruivanje graana umetnikim sredstvima. ini nam se da se, na tra-
gu Hane Arent, Kantovo razumevanje opteg ula (sensus communis)
moe shvatiti kao meuljudska osnova estetike kulture koja uteme-
ljuje i garantuje zajednitvo ljudi u njihovoj politikoj zajednici. Sensus
communis tako ini moguom meuljudsku komunikaciju o esteti-
kom vrednovanju. Graansko zdruivanje ljudi se neposredno oblikuje
estetikim sredstvima. U tom smislu nam se ini opravdanim govoriti
o nekoj vrsti estetike javnosti kao svojevrsnom duhovnom prostoru u
kome se argumentativno i afektivno razmenjuju oseanja zadovoljstva
i refeksije, koja se neposredno vezuju za odreeni estetiki, odnosno,
umetniki sadraj. Uslovno reeno, estetsko opte ulo moemo shva-
titi kao svojevrsni ljudski organ za javno estetiko zdruivanje graana.
Muzika, pesnitvo, likovna umetnost, itd. postaju orue politikog obli-
kovanja graana, odnosno, orue njihovog politikog ivota.
Primljeno: 15. septembra 2013.
Prihvaeno: 20. oktobra 2013.
KANT: POLITIKE UKUSA I SENSUS COMMUNIS
33
Literatura
Arentd, Hannah (1982), Lectures on Kants Political Philosophy, Chicago: The
University of Chicago Press.
Aristotel (1984), Politika, Beograd: BIGZ.
Beiner, Roland (1997), Rereading Hannah Arendts Kant Lectures, Philosophy
Social Criticism 23: 2132.
Degryse, Annelies (2011), Sensus communis as a foundation for men as politi-
cal beings: Arendts reading of Kants Critique of Judgment, Philosophy
Social Criticism 37: 345358.
Diels, Hermann (1983), Predsokratovci, Zagreb: Naprijed.
Platon (1983), Drava, Beograd: BIGZ.
Rousseau, J.J. (2009), Essai sur lorigine des langues, Paris: LHarmattan.
Kant, Imanuel (1975), Kritika moi suenja, Beograd: BIGZ.
Weisskopf, Traugott (1970), Immanuel Kant und die Pdagogik: Beitrge zu ei-
ner Monographie, Zrich: EVZ Verlag.
Zoran Dimi
On Artistic Shaping of Citizens Political Gatherings
Abstract
Following the new reading of Kants third critique, which was proposed by
Hannah Arendt in her Lectures on Kants Political Philosophy, in this paper,
the author deals with the function of art in the establishment, organization
and profling of political communities. The focus is primarily on the feld
of music. The analysis begins with ancient philosophers (Pythagoras, Plato,
Aristotle) and continues with the problems which relate to artistic shaping
of citizens lives in modern epoch (Rousseau, Kant, Schiller).
The goal of the paper is to show that the philosophy of art and the philos-
ophy of music, could be taken as a political philosophy, precisely because
the analysis of these phenomena constantly convinces a close intertwining
of politics and aesthetics, i.e. art and power, music and power. As a conclu-
sion, we might say that a general aesthetic sense can be seen as a kind of
human organ for public aesthetic gathering of citizens. Music, poetry, visu-
al arts, etc., have become tools for the political shaping of citizens, i.e. the
tools of their political life.
Keywords: aesthetics, judging, politics, sensus communis, art, music, gath-
ering of citizens.