You are on page 1of 33

ДУШАНОВ ЗАКОНИК

Oвај Законик постављамо од православнога сабора нашега, с преосвећеним
патријархом, господином Јанићијем, и свима архијерејима и клирицима, малима и
великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и са свима властелима царства
ми, малима и великима. Овима су законима одредбе.
1. О хришћанству:
Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство.

2. О женидби:
Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се
благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике.

3. О свадби:
Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита
цркве, такови да се разлуче.

4. О духовној дужности:
И за духовну дужност нека се сваки човек покорава своме архијереју и нека га
слуша. Аколи се ко нађе сагрешивши цркви или преступивши што било од овога
Законика, хотимице или нехотице, нека се покори и исправи цркви, а аколи се
оглуши и уздржи од цркве и не усхтедне испунити црквена наређења, тада да се
одлучи од цркве.

5. О проклињању хришћанина:
И епископи да не проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље двапут и
трипут ономе да га изобличи, а ако не послуша и не усхтедне се поправити
духовном заповешћу, потом да се одлучи.

6. О јереси латинској:
И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у
хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се
казни како пише у закону светих отаца.

7. О јереси латинској:
И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате
хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде
заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.

8. О латинском попу:
И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни
по закону светих отаца.

9. О полувершима:
И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у
хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће,
а он да се изагна.

10. О јеретику:
И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се
изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.

11. О духовницима:
И епископи да поставе духовнике по свима парохијама, и градовима, и селима. И
ти духовници да су они који су примили благослов на духовништво од својих
архијереја, везати и решити, и да их свако слуша по црквеноме закону, а они
духовници, које нису поставили за духовнике, да се изагнају и да их казни црква
по закону.

12. О суду:
И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњака да је
судио у духовном предмету, да плати триста перпера; само црква да суди.

13. О епископима:
И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом. И ко се нађе да
је митом поставио митрополита, или епископа, или игумана, да је проклет и онај
који га је поставио.

14. О игуманима и калуђерима:
Игумани да се не збацују без учешћа цркве. Као игумани по манастирима да се
поставе добри људи, који ће дом божји подизати.

15. О киновијском животу:
Игумани да живе по киновијама, по закону, договарајући се са старцима.

16. О монашком животу:
И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.

17. О калуђерима:
И калуђери и калуђерице, који се пострижу, а живе по својим кућама, да се
изагнају и да живе по манастирима.

18. О монашком постригу:
И калуђери , који су се постригли као земљаци из области те цркве, да не живе у тој
цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.

О управљању црквама: Црквама да управља господин цар. 21. О црквеном спровођењу: Црквама да нема спровођења (поноса) осим када иде куда цар. 24. које то учини. ослободи царство ми од свих работа. а ако буде поп на то дошао. тада да га прате. док се опет не врати у послушност. 26. да плати вражду. . да му се узме поповство. да пође сваки своме господару. О врачарима. О ослобођењу цркава: Цркве све. да се уништи. а други нико. и да се казни. О продавању хришћанина: И ко прода хришћанина у иноверну веру. који тела мртвих спаљују: И људи. да му се рука отсече и језик одреже. О црквеним људима: Властеоски људи. 25.19. који седе по црквеним селима и по катунима. те их спаљују. и патријарх и логотет. И ако се нађе црквени управник који је узео мито. који враџбинама узимају из гробова. да се држи у тамници. што се налазе у земљи царства ми. О збацивању раса: И калуђер који збаци расе. 22. 23. 20. то село.

О храни убозима: И по свима црквама да се хране убоги. 30. и ко преступи ово за живота и по смрти царства ми. или кога удари да плати седмоструко. О чупању црквенога човека: И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога. да се вежу. или од епископа.малих и великих. ако је ко што коме крив. да га тера судом и парницом. И цркве царске да се не подлажу под цркве велике. да се одлучи од сана. или од игумана не усхрани. а остали попови. О поповима: И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни. О људима црквеним: Љyди црквени. они који су разагнали људе. 28. и да је капа поповска слободна. О калуђерском животу: И калуђери да не живе изван манастира. који држе црквена села и земље црквене. а ко их од митрополита. 32. 29. како је уписано од ктитора. 31. аколи више узме од те земље. по закону. да није благословен. и да им се узме земља и људи. и да их држи црква. ако ли га почупа без суда. који немају баштине. а прогнали су меропхе црквене или влахе. да работа црквама по закону. . докле скупе људе које су разагнали. да им се даду три њиве по закону. 27.

да им суде обе цркве. О управљању црквама: И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом. ни на једну работу. О исхрани коња: И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама. ни на велику. и свим осталим. ни црквеним селима на храну. 34. према томе какав је који манастир. црквени људи да не иду у меропшине.33. нека работају само цркви. у свему да су слободни. а аколи буду парничари двеју цркава. и оглуши се о закон царства ми. да се суде пред својом црквом. какав је од баштине. . 37. 38. да их не шаљу митрополити по поповима. ни на сено. О селу меропашком: И што су села меропшине царства ми по Загорју и иначе. од свих работа ослободи их царство ми. и коњима. и овцама. и пред епископима и игуманима. томе власнику да се све одузме и да се казни. него да шаљу митрополити по два калуђера по поповима. и која су оба човека једне цркве. што је прилично. ни на малу. упутно и правично. ко ли се нађе да изагна метохију на меропшину. 36. 35. да духовно упућују и да црквени доходак узимају од попова. О суду људи црквених: Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима. ни на орање. ни на винограде. и кобилама. и како пише хрисовуљ светих ктитора. ни да воде митрополитске коње по поповима. О црквеном закону: И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима. О митрополитском упућивању: И ексарси световњаци да не буду.

42. као и ранијих правоверних царева. или под цркву дати. О хрисовуљима: И сви хрисовуљи и простагме. и што држе до свога сабора. или за душу оставити. тај да има његову баштину. што је кому учинило царство ми. О умрлој властели: Који властелин узима децу. 41. Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи. О насиљу над баштином: И да није властан господин цар. где се нађе од његовога рода до трећега братучеда. осим да дају соће и војску да војују по закону. О властеоским робовима: И робове. и те баштине да су сигурне. О баштини слободној: И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми. но роб у прћију да се не даје никада. или продати кому било. 40. што имају властела. да су им у баштину.39. и што ће кому учинити. који се налазе у држави царства ми. баштине да су сигурне. или опет и не узима децу. или заменити. 44. 45. 43. или купити. и по његовој смрти баштина пуста остане. да су слободни с њима. осим ако ко сам пристане. О властели и властеличићима: Властела и властеличићи. О баштини слободној: . или госпођа царица икоме узети баштину силом. те умре. и њихова деца у баштину вечну. или краљ.

те прође опет кроз њихову земљу. да плати сто перпера. коњ добри и оружје да се даје цару. веровати ли ћу га. и да управља епископ у тој цркви духовним послом. и рекне веруј . или жена му. и властеличић.И властела и други људи. О крајишнику властелину: Властела крајишници. што имају властела. та властела све да плате кроз којих је област прошла. О робовима: И досад робове. или продати или дати слободно. у чијој буде нурији. 47. ни други епископ подложити те цркве под Велику цркву. да су им у баштину. 46. који имају баштинске цркве у својим баштинама. а ништа друго. О умрлим властелима: Када умре властелин. да није властан господин цар. него има кћер. 51. а свиту велику и бисерни појас да има његов син. да је стим власна кћи. то да је слободно. који опсује и осрамоти властеличића. која војска отуда дође и плени земљу цареву. О цркви: И властелин који се нађе подложивши своју цркву по другу цркву. аколи не узима сина. или његов син. 50. О предавању сина у двор: И ко преда сина или брата у двор. и да му цар не узме. ако опсује властелина. О псовци: Властелин. над том црквом већ да нема власти. ни патријарх. 49. само што ће властелин опростити. да плати сто перпера и да се бије штаповима. и запита га цар. 48. осим да је властан баштиник да постави свога калуђера и да га доведе епископу да га благослови епископ.

или које било зло учини. или куће попали. О псовању властеоском: И ако властелин . аколи себар опсује властелина. што сагреши. 56. 52. и отац за сина. брат за брата. и властелину казна због престоја шест волова. његова и кућа да плати. да плати онај који га је предао. да плати сто перпера. ако тај који има дворити. О невери: За неверу. који су одељени у својим кућама од оног који није скривио. рођак за рођака. ако које зло учини. да му се обе руке отсеку и нос сареже. или властеличића. да му се та област узме и друга не да. да плати сам. за сваку кривицу. како дворе у палати царевој. да је крив. да се обеси. О позиву властеоском: Властелин на вечер да се не позива. осим онога који је скривио. да му се раније саопшти. и ако буде позван пре обеда с приставом. ти да не плате ништа. 53.колико и мени. и не дође до обеда. аколи себар узме силом властеллинку. осим да се позива пре обеда. или властеличић. 55. О насиљу: Ако који властелин узме властелинку силом. 54. да им се обома руке отсеку и нос сареже. да му се обе руке отсеку и нос сареже. да плати сто перпера и да се осмуди. О блуду властелинке: Ако властелинка учини блуд са својим човеком. О злоби: Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом. . аколи своју другу узме силом. опсује себра. 57.

што су у градовима. да остане код куће три недеље. О сиротама: Сирота кудељница да је слободна како и поп. ни купити. О цару: Цара свако да спроводи. О позиву властеоском: Властели велики да се позивају с писмом судијиним. и да им се продаје жита. град до жупе. 64.О кефалијама: Кефалије. а има једно село у жупи. ко нема баштине. куда било да иде. и меса за динар што другому за два. О пронији: Пронију да није властан нико ни продати. а остали с печатом. аколи подложи да не важи. и опет жупа до града.О смрти властеле: Који властелин умре. . томе селу сву ту злобу да плати околина.58. но грађанин то да му продаје. 61. или међу жупама. да узимају доходак по закону. од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву. О повратку (с) војске: Када дође властелин с војске кући. што се зла учини томе селу паљевином. 62. ако га ко позове на суд. 60. 63. 59. или чим било. потом да иде на суд. а други нико. и жупа до жупе. и вина. или који било војник.

свака плаћа која долази. против закона. и заманицом да му коси сена дан један. или братанци. тако и земљу да држе. 66. а они да му работају друге работе дан један. који дође од њих. 69. и архијереј да рекне ономе властелину. који седе заједно у једном селу. који су заједно у једној кући. и не сме се присилити да одговара. аколи га господар не усхрани по закону. да га даде. 70. аколи га нађе на двору цареву или судијину. или ко други. Поп. а ко нема винограда. О судском одговарању: Братанци. да му се даду три њиве по закону. даћу брата старијега на суд. а друго ништа. да дође и рекне. који год. који нема свога стаса. то све да држи. О попу: Поп. Који су у једној кући: И ко се нађе у једној кући. тај да одговара. куда му је воља. и да му даје у години перперу цареву. или отац (са) синовима. по људима. а ако се ко нађе као саборник. и што уработа меропах. О сабору себрова: Збора себрова да не буде. само да је слободан. 67. ако буде поп баштиник. када их ко позове код куће. и виноград дан један.65. како плаћу плаћају и работу работају. а да се осмуде покретачи. од свога господара никамо да не одлази. . О робовима и меропсима: Робови и меропси. 68. да га није властан одагнати. да плаћају сви заједно. да храни попа по закону. да дође свом архијереју. да му се уши отсеку. а ако онај господар не послуша. да му се не узме. да је поп слободан. О закону: Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару.

или ливаду. да пасе куда и жупа. О невољном: И ко невољан дође на двор царев. и ако буду на једном огњишту. или сродник. За попашу: А ко попасе жито. 73. аколи намерно попасе. који ће за њу одговарати. грешком. 76. брат или син. да се свакоме учини правда. осим роба властеоскога. или да даде ко је зло учинио. ономе селу нико да не забрани пасти. О братској злоби: И ко зло учини. О жупи и о попаши: Жупа жупи да не пасе марвом ништа. а оним одељени да работају као и други људи.одељен хлебом и имањем. да плати попашу и шест волова. О сироти: Сирота која није кадра парничити се или одговарати. туда и друго. куда једно село. 72. ту попашу да плати што рекну душевници. 75. који процењују. да даде заступника. осим законитих забела. или виноград. и ливаду да не пасе нико. све да плати господар куће. или властеличића. 74. 71. . а ако се нађе једно село у оној жупи у кога било властелина. или царства ми. О паши: Село са селом да пасе. или црквено село. који су у једној кући.

81. да тражи (по закону) од Светога краља. ако ко изнесе милосно писмо или рекне милосника имам у том писму. О Власима и Арбанасима: Где престоје Влах или Арбанасин на селу. што се парниче села међу собом. само да се суди по закону царства ми. да су цару. што су планине цареве. а црквене црквама. 82. даду сведоке. ако ко да милост цареву и рекне. а он половину. О земљи црквеној: О земљи и о људима црквеним. За потку: Потка међу селима педесет перпера. . по закону. аколи силом стане. О планинама: Планине што су по земљи царства ми. но увек да запитају царство ми. 79. и до тога мислосника ништа да се не држи. 78. он половину. осим црквенога. и да држи. што имају о њима суд црквени. да буде тако. О међи и о земљи: А за међе земље. а Власима и Арбанасима сто перпера. на томе селу да не стане други. како је држао мој друг пре мене. да обоје. а властеоске властелима. да плати потку и што је попасао. ако је милост царева. 80. за њим идући. и те потке цару половина а господару половина чије буде село. О међи сеоској: За међе сеоске. куда рекну сведоци. његово да је. када је умро. који траже.77. дао ми је господин цар.

87. О бабунској речи: И ко рекне бабунску реч. ко сада држи. да је крив. да плати сто перпера. него седи дома. ако се и убије. а милост да се не измени. О убиству: Где се нађе убиство. онај који буда изазвао. аколи буде себар да плати дванаест перпера и да се бије штаповима. само да се суде по закону. 88. 84. 89. ко се оправдао да не даје судијама оправдања. О хотимичном убиству: Ко није дошао хотимице. ни удаве. нити икаква оправдања. тај да је слободан од те кривице за коју је био позван. О позивању кривца: Ко позове кривца пред судије. те је учинио убиство. за земљу. 86.83. до овога доба саборнога. О властеоској парници: Када се парниче властела. 85. ко у чем изгуби. О котлу: Суда да нема за котао. и позвавши не дође на суд. силом. његова да је. да му се обе руке отсекy. да даје јемце. онај који је позван. јер онај позивач седи дома. ако ли је дошао хотимице. ако буде властелин. О милосним писмима: Где се изнесу два писма царева за једну ипотес. ако дође на рок пред судије и отстоји по закону. да плати триста перпера. на суду да нема руке ни оправдавања. .

аколи га не да село пред судије. где се нађу. тај да се убије и обеси. да га даде пред судије. или калуђера. или калуђера. тај час да дође на суд и рекне. 95. Лице је corpus delicti. пре свега на коња. не нађох пристава. 92. или у катуну. да га даде сутра до обеда. ако је за обед. О псовци: Ко опсује епископа. или попа. или у жупи. да га даде. ако рекне један од њих. . 91. О убиству: Ако убије властелин себра у граду. и позове да га даду пред судије. или попа. сама украдена ствар. а буде у гори. да се откупљују. у пустоши. Ко се нађе да је убио епископа. 94. res ipsa. ако га буде послао цар или судија на работу.90. да се постави рок. овде се мисли очевидно. да плати то село. када га потражи и не нађе онде на двору. да плати сто перпера. да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера. res manifesta. 93. О залогу: Залози. аколи себар властелина убије. којим је извршено злочинство. имам пристава овде на двору цареву. ако је за вечеру. што суд одреди. О препознавању лица: Ако ко препозна лице под човеком. да даде седам. да га поведе у најближе село и преда селу. О приставу: Када се парниче два. док онај пристав дође. О провођењу дружинскога човека: Ко проведе дружинскога човека у туђу земљу. да није онај крив који га даје. лице може значити и оруђе. да плати тисућу перпера. или на судијину. да му је рок за вечеру.

да то село да запаљивача. или добру човеку. ко ли се подјемчи за што. или сила разметљива. или да даде запаљивача. О подјемчивању: Подјемчивања да нема никоме. 97.96. . 100. О запаљивачима гумна: Аколи ко ужеже изван села гумно. или сено. а половина оному на кога су најахали. да плати околина. да плати оно село што би запаљивач платио. О убиству: Ко се нађе да је убио оца. у световним члановима. да се тому обе руке отсеку. О најезди: Силе да није никоме ни за једну ствар у земљи царској. 102. и људи најахалци да приме казну како пише у законику светих отаца. аколи кога снађе најезда. 98. или сено. 99. аколи га не да. да плати седмоструко. О бради властеоској: Ко се нађе да је почупао браду властелину. 101. или матер. или брата. да се тај убица сажеже на огњу. половина цару. да се муче као и намерни убица. О чупању себара: И ако се почупају два себра. или гумно. или сламу. да је мехоскубина шест перпера. или чедо своје. они коњи најездни сви да се узму. О запаљивању: Ко се нађе да је ужегао кућу. низашта. никаква.

која побије суд. у томе муж да није крив. О писмима царевим: Писма царева. од коња перпер.од сваког села . О дворанима: Дворани властеоски. од млина три перпера од жупе . од села три перпера. да се суде пред својим господарима.103. док му се не даде глас. или пристава. за пријем људи. за лопове. та писма да узмy судије и да их донесу пред царство ми. како им је воља за своје кривице. од винограда три перпера. да иде на суд. да захвати у котао. када није муж код куће. аколи је себар. од града коњ и свита. О суду ропском: И који су робови. 104. да се оплени и да му се узме све што има. за вражду. од кобиле шест динара. нити да се позива жена без мужа. 107. 108. 105. за крв. ко буде пронијаревић. За одбој: Ко се нађе да је одбио судијина сокалника. која се доносе пред судије за што било. но да жена даде мужу глас. 106. а побија их законик царства ми. ако учини које зло ко од њих. да га оправда очина. она писма. . О позивању: И да пристав не додијава жени. О издави: И о издави овако да буде: издава од земље приставу три перпера. што сам написао које било писмо.три перпера. а за цареве да иду пред судије. за разбојнике. од говечета четири динара. од брава два динара. дружина поротом.

од суда. ко буде побегао од јемства. да му се врати. О судијиној срамоти: Ко се нађе да је осрамотио судију. ништа не плаћају. осим поклона. то да је оному од кога је утекао. те утече на двор патријарашки. . да је слободан. О јемству: Људи који се враћају из туђе земље у земљу царства ми. и такођер на двор царев да је слободан. или црквени. а он је побегао од свога господара. 115. О отровима: Мађионичар и отровник. они јемци. О сужњима: Који човек утече из сужањства. тим да је слободан. који се нађе на делу. да није властан узети оброка силом. или властеоски. ако даде милостно писмо царево. ни што било друго. да му се све узме. 112. 111. О бегству: И ко је чијега човека примио из туђе земље.109. О судијама: Судије куда год иду по земљи царевој и својој области. да се не оспори. који су тога човека. ако ли не даде милости. 110. био царев човек. 114. 113. што му ко поклони од своје воље. аколи село. чим дође на двор царев. ако је понео што човеку коме је утекао. ако буде властелин. О сужњу: Који се сужањ држи у двору царства ми. да се распе и оплени. да се казни по закону светих отаца.

ни који било други. 121. . да не иду на тргове цареве. да носи пред цара и војводу. те да не рекне. ни мали ни велики. ни који било човек силом им сметати. или из града. О трговцима: Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљи царевој. то да се не тражи. 118. Да није властан властелин. на војсци. О тргу: Трговци. но да иде сваки слободно. 120. од тога времена. а није била земља и градови цареви. ако је прешло после преузимања господина цара. ако ко позна. да није властан никоји властелин. О налазачу: Ко што нађе у царевој земљи. који иду по царевој земљи. да плати као тат или разбојник. или из жупе. како кому трг доноси. док није било царево. да му коју робу прода у бесцење. да не узме. вратићу. а новац му силом наметнути. што је до преузимања господина цара. био човек или друго право. а што нађе у туђој земљи. коли се нађе да је силом растоварио или растурио да плати пет сто перпера. 119. или шчепати робу. него је било другога господара. слободно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да се креће са својом робом. 117. да продају и купују. О прелажењу: Што је кому прешло у цареву земљу. када је био сукоб. задржати или спречити своје људе или друге трговце.116. да се не тражи. то јест. ако ли прихвати. или узме. О цариницима: Цариник царев да није властан сметати или задржати трговца.

125. 124. да му преда коња. да им је сигурно и да им се не узме ништа. колико треба тргу. да плати све то околина. нико да не забрани Сасину гору. што имају и држе до овога сабора. ако су кому властелину без права узели земљу. оно да не обрађује и људе не смешта. 126. О приселици градовима: Грдовима да нема приселице. да му преда стањанин све што буде примио. у земљу нека имају. да се суде са њима властела по закону Светога краља. или кула. . 127. што им је записао хрисовуље и простагме. да га направе грађани тога града и жупа што је тога (града). да плати триста перпера. аколи га цариник задржи. које је заузео господин цар. све да му плати. О хрисовуљима: Градови грчки.122. што су куда посекли Саси горе до овога сабора. или мали или велики. да иде тањанину. О Сасима: О трговима. што се на њој отме или украде. да сачува стањанин са свим. а отсада унапред Сасин да не сече. то да држе. О трговцима Аколи властелин задржи трговца. 123. да расте гора. аколи му буде што нестало. само да стоји пуста. да плати триста перпера. толико да сече. а што посече. што је около града. и кад пође онај гост. О зидању града: За зидање града. и све стање. О градској земљи: Градска земља. осим ко иде да долази стањанину. где се град обори.

што рекну. ни саучесник. О куповању: Што ко купи од плена из туђе земље. аколи их ко не послуша у чему. О поклисару: Поклисар. 133. оно је моје. да се послуша. 131. да обладају војводе колико и цар. и судови мали и велики. да му се чини част. да га оправда порота по закону. а други нико од војника да им не помогне. О помоћи царској: Господин цар. што буде плењено. а није ни лопов ни проводаџија. на свакој. . аколи се два сваде. они да се убију. у друга села. 129. који су на војсци. да се бију. 132. или од господина цара своме господину. О области војводама: На војсци. да му је свега довољно. да је тима казна која и онима који цара не би послушали. а други нико. и буде му на потребу двор чинити и куће. или крштење. где било дође у чије село. јер је купио на туђој земљи. 130. да помаже мали и велики. по царевој земљи да је слободно купити од тога плена колико и у туђој земљи. аколи га ко обеди говорећи. што иде из туђе земље цару.128. аколи ко потече и помогне изазивачу. када има сина женити. па да иде напред. О свађи: На војсци свађе да није. да се убије или обеси. да им суде војводе. но да обедује или вечера. тако да држи како своје. О цркви: Цркву ко обори на војсци.

137. или властелима великим и малим. да јави царству ми. од сваког села по тридесет перпера. аколи буде таково писмо. нађу се слова исправљана и речи преудешене на друго. У години 6863. 138. што им пише. 135: О војсци: Војска која иде по земљи царевој. да не падне у томе селу. да им није властан оспорити ни господин цар. Аколи . где падне у коме селу. кому запише село. и свакоме човеку. ти хрисовуљи да се раздеру. 139. О баштини: И што записује господин цар баштине. а онај више да нема баштине. што није заповедило царство ми. што су учињени градовима царства ми. а ђаку за писање шест перпера. ни ико други. тај час да иде опет с писмом царству ми. да не може онај извршити. или госпођи царици. О лажном писању: Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно преписано. то да му работа и даје. нико да не пречује шта пише писмо царства ми. да није властан ниједан господар ишта против закона. да су хрисовуљи сигурни. О хрисовуљима: Хрисовуљи царства ми. осим што је царство ми записало у законику. или нема да даде. Књига царства ми да се не пречује где дође. О меропсима: Меропсима у земљи царства ми. друга по њој идућа. индикт 7 136. или краљу. да је логотету тридесет перпера за хрисовуљ.134. а кому жупу.

ни царица. којима је дало царство ми земљу и градове. заповеда царство ми. а да се казни као пребеглица. и други ко било царства ми. што буде оставио. или с црквом. ако је ко од њих нађен. ни цар. или с властелом царства ми. ни други који било човек да не прима ничијега човека без писма царева. О властелима који затиру имање: Властелима и властеличићима. и пљачка где год и опет се врати с пленом.му учини што незаконито. што је царство ми узаконило на сабору. да је опленио села или људе и затро против закона царства ми. О тргу: Такођер и тргови и кнезови. . да му зајемчи судија царства ми. они који то учине да се казне као издајници царства ми. да је властан сваки меропах парничити се са својим господарем. такав да се казни. или с ким било. 144. Нико ничијега човека да не прима. те устану на грабљење околна села и жупа на његову кућу и на његову стоку. или с царством ми. О разбојницима: И ако се нађе разбојник. чијега човека приме. или с госпођом царицом. и по градовима. а онај што буде сатро да све плати од своје куће. истим начином да се казне и издаду. као и издајник. како да плати господар меропху све на рок. 142. ко био. ни властелин. О примању туђега човека: Заповест царска. 141. 140. 143. ни црква. О бегунцима: Ако се наће властелин или властеличић бегунац. који прође кроз област крајишника. да му се узме имање. а ако меропах добије парницу против господара. осим да му судије суде по правди. па плаћа крајишник седмоструко. и потом да није властан онај господар учинити зло меропху. да га није властан ко задржати од суда царства ми.

или који било човек. О владалцима: Аколи су владалци известили господаре. или господари. О судијама: Судије. 148. који су над њима. или црква. ти сви да се осуде као непослушници царства ми. или за које било судско решење. него да се ослепе и обесе. а господари се направили као да не знају. ако се нађе код њих лопов или разбојник. О лоповима и разбојницима: Заповеда царство ми: По свима земљама. О разбојнику и лопову: Овим начином да се казни лопов и разбојник доказани. а лопов да се ослепи. и челници. да плаћа све што је учинио разбојник или лопов од почетка. а разбојник да се стрмоглав обеси. и владалци и престојници. за разбојника и лопове. И овакво је доказивање: Ако се само лице (corpus delicti) ухвати у њих.145. У којем се селу нађе лопов или разбојник. О лопову: . 149. и по градовима. и промићури. и кнезови. који се налазе управљајући селима и катунима. ти сви да се казне вишеписаним начином. а господар села тога да се доведе свезан царству ми. те пренебрегне писмо судије царства ми. које царство ми постави по земљама да суде. и опет да се казни као лопов и разбојник. то село да се распе. или их преда жупа или села. и по жупама и по крајиштима лопова и разбојника да није ни у чијем пределу. како је више уписано. или властелин. да се ти господари казне као разбојник и лопов. или ако их ухвате у разбојништву или крађи. 147. 146. ако пишу за шта било. 150. или властела. И овим начином да се укине крађа и разбојништво. О владалцима: Такођер. ти разбојници и лопови да се не помилују.

Светога краља. и ако се по томе оправдању нађе баш сам предмет (corpus delicti) у онога оправданога. да узме царство ми од тих поротника вражду. да им је оправдање железо. а средњим људима према њиховој дружини. ти да плаћају. осим ако се случи великога властелина стегоноше у жупи. а не буде доказа. или помањег властелина. ни злобника. Закон: Иноверницима и трговцима поротници половина Србаља. О приселици: Отселе унапред приселице да нема. тима да се верује.И ако ко потера судом разбојника и лопова. а за помању кривицу дванаест. да га узимају на вратима црквеним из огња. и више потом да се тима поротницима не верује. 151. и да није у пороти ни сродника. кога су оправдали поротници. осим да оправдају или опет да окриве. што је одредило царство ми. 155. и кога већина оправда. О закону: Како је био закону у деда царства ми. ни да се ко за њихове удаје. нити икакве пратње. О пороти: Заповеда царство ми: Отсада унапред да је порота и за много и за мало: за велико дело да су двадесет и четири поротника. и да га постави на светој трпези. . да су великој властели велика властела поротници. који само држи државу на себи. а половина њихове дружине. 152. И ти поротници да нису власни никога измирити. и у пороти камо се већина куну. по тисућу перпера. по закону Светога краља. и поп у одеждама да их закуне. 154. Закон: Који се поротници закуну. И да је свака порота у цркви. ни да се од њих жени. а себрдијама њихова дружина да су поротници. 153. и оправдају онога по закону. и немају никакве заједнице међу собом и међу својом државом. а за мало дело шест поротника.

него ако буду кефалије и судије цареви. да им плаћају од свога. штета. да им је порота веродостојни људи. да плаћају околна села. с оним поротницима. што рекну по души да су изгубили. јер их нису у село пустили. којима буде пут предан и страже предане. ако се ко опљачка или покраде. а цар да тражи кефалије и властелу. и Латинин да доходи првим стражама са свим што има и носи. рекавши. О трговцима: Купци. тај час иду кефалијама. а кефалије страже да траже и разбојнике и лопове. или која год сметња. О чувању путова: Где се налазе жупе смесне. И сваки гост. да не узимају властела приселице. 158. или крађа. ни ину коју плаћу. и стража стражи да га предаје са свим. 159. села околна. и да их чувају са стражама. аколи се догоди. 157. која су око тога брда.156. које је поставио цар. на ноћиште где дођу. на меропшинама. у пустоши. којима је речено чувати пут. те што изгубе. то да им плате кефалија и стража. О гостима и о разбојницима: Ако се где догоди којему било госту. или разбојништво. који пролазе ноћу. . О приселици: На земљи царства ми. и кефалијама да предаду путове. ако што изгуби путник. и буду смесна села. или калуђеру. и. и трговац. те му узме што разбојник или лопов. осим да плаћају од свога. што буду изгубили. да чувају стражу. ако их не припусти владалац или господар села тога. или се које зло учини. да га провађају. и владалац и село све да плате. и да. да им плати цар. да иду ти сви цару. О стражама: Ако је пусто брдо међу жупама. по закону цареву. како је у законику. и не буде над том жупом једнога господара. да поставе страже по свим путовима. да преноће у селу купци. или које зло. или трговцу. онај господар. и властеоска. аколи не ушчувају стражу. села црквена и царева. што се учини у том брду. 160.

и оптужени. да им пишу писмо. А када се сврши суд. да ако буде од пристава измена . О потворницима: Ако се нађе који било потворник и гони кога потвором. осим што пише писмо. ни за издајство. а уписавши. потом да говори с њим пред судијама царевим. аколи се нађе да су преправили суд. 166. О парничењу пред судом: На суду који се суде парничари и који се парниче за своју ствар. такав да се казни као лопов и разбојник. или ако буду преписали писма на други начин. које судије држе. и да не предузима пристав другога. 164. које су послали да исправљају по земљи. како пише у првом законику. који се буде оправдао на суду.ако буду друго учинили него што пише писмо. да се тражи првим судом. О пијаницима: . друго писмо да га даду оному. 162. зашто је окривљен. да су прави. Судије да шаљу приставе. ако што има. да иду пред судије да се оправдају. а судије да држе такођер какво су дали приставима. лажи и опадањем. 163. и ако се нађе да су свршили како стоји у судијину писмо. да им се руке отсеку и језик одреже. О приставима: Пристави без писма судијина никамо да не иду. осим куда их шаљу судије. праве и веродостојне. О пријему људи: За људе: Ко буде чијега човека примио пре овога сабора. док се парница не сврши. или без писма царства ми. осим да одговара. ни за друго какво дело. О судијама: Све судије што суде да уписују судове и да држе код себе. да није властан окривљени друге речи потворно говорити на тужитеља. а да му се не верује ни у чем што говори. 165.161.

а не досмрти. и да се опет бије и пусти. него да суде и врше како је по правди. како пише у законику. таковому пијаници. 170. или окрвави. или из милости за некога. О златарима: Златара у жупама по земљи царевој нигде да није. да се то село распе. коју реч буду говорили у првину. 169. 167. О парничарима: Парничари. 171. 172. који исходе на суд царства ми. а то писмо разара законик. тима речима да се верује и по тим речима да се суди. или из срџбе. да се златар сажеже и град да плати глобу што рече цар. да му се око извади и рука отсече. судије томе писму да не верују. како пише законик. и да се вргне у тамницу. а да не суде по . О златарима: И у градовима царевим да стоје златари. 168. и да кују друге потребе. или посече. а по последњима ништа. или капу кому скине. право. осим у трговима. да га бију. О судијама: Све судије да суде по законику. где је поставио цар новац ковати. О златарима: Ако се нађе златар у граду. а златар да се сажеже. Ако се нађе у селу. О закону: Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми. кујући новац тајно. а не окрвави. Аколи пијан задере. или другу срамоту учини. и потом да се изведе из тамнице.Пијаница откуда иде и изазива кога. или из љубави. да се удари штаповима сто пута. није по правди и по закону.

који долазе на двор царев. или продати. да је властан узети оне винограде и њиве. ако доведе са собом разбојника или лопова. да су власни од својих винограда и од земље у прћију дати. да се онај господар казни као лопов и разбојник. које је поставило царство ми. да их тужи пред судијом дворским. што имају међу собом.страху од царства ми. а други нико да се не позива на двор царства ми мимо област судија. и купљенице. 174. да им суди судија дворски. 178. да га тужи пред владалцем градским. 177. градским и пред црквеним клиром. само да иде свако пред свога судију. О баштинама: Људи ратари. земљу и винограде. О градовима: Градови сви по земљи царства ми да су на закону о свему како су били у ранијих царева. или властелин и други који било. О подвођењу: Властела и властеличићи. О судијином писму: . или цркви подложити. или Грк. 173. 176. аколи не буде работника за оно место ономе господару чије буде село. О судијама: Који судија је у двору царства ми. тима да се суди. али увек да има работника на томе месту ономе господару чије буде село. и учини се зло. а други нико да им не суди. или Немац или Србин. и пред црквом и пред клиром по закону. О дворском суду: Која властела стоје у кући царевој увек. а који жупљанин тужи грађанина. који имају своју баштину. а за судове. 175. ако их ко тужи. аколи се нађу парничари случајно на двору царства ми. да се суде пред владалцима.

да плаћа по закону. да се расуди по закону. да огледају и исправљају о убогим и сиротим. О станику: Станици цареви да иду пред судије. 182. за крв.Судије. у чијој буде области. за пријем људи. 183. сваки о том да даде свод. 184. О парничењу пред царем: Заповест царска судијама: Ако се нађе велико дело. 180. 181. или силом узето. за земљу. ако ко буде купио где било. сваки човек да није властан позивати на двор царев. и што ће кому судити судије. за разбојника. што имају суд међу собом: За вражду. како не би било некоје потворе. О кефалијама: . у чијој буду области они непокорници. да сврше за то власти што пишу судије. О судијама: Судије да проходе по земљама. и не узмогну расудити ни решити. да иде од судија један с оном обојицом парничара пред цара. О препознавању лица: И ако ко што ухвати отето или крадено. О неовлаштеном позиву: Ко је у области којих судија. да се решава по закону цареву. да пишу судије писмо кефалијама и властели. аколи не да свода. сваку осуду да уписују. ако се ко оглуши и одбије пристава. него да иде сваки пред свога судију. који било велики суд да буде. ако не сврше власти да се казне као непокорници. куда шаљу приставе и писма своја. или у земљи царевој и у другој земљи. за лопове. увек да даде о томе свод. баш лице (corpus delicti). или камо друго. куда коме је област. 179.

уписавши глобарима. И псарима и соколарима и свињарима. аколи се ко нађе и преноћи у том селу против закона и заповести цареве. да плати пет стотина перпера. 186. и уписавши. у ком селу преноће. и пси и станови цареви. О жиру: . или станови. што им се пише у писму цареву.. О суду правом и кривом: Судови који се траже и за право и за криво. те глобе да узимају глобари а што не осуде судије. и што се сад учини.Властела и кефалије цареве. што се учинило пре овога закона. ко држи тамнице цареве. што осуде судије. да им се то даде. Куда иде цар и царица. или коњи цареви. ничијега човека. 185. да никога не прими. да нису власни глобари ништа додијавати некоме. без заповести цареве. потом ниједан станик да не преноћи у том селу. ко иде. да им се ништа не даје. аколи га ко прими против заповести цареве. О коњима и псима: Куда иду коњи. који стоје пред судијама. нико од њих да не прими ничијега човека у тамницу без писма царева. 187. сваки суд. што буде сатрвено.. 190. куда иду. О тамници: Тим истим начином. све да плати седмоструко. О глобарима: Глобари. даду глобарима. онај који је старији пред становима да се даде свезан ономе селу. и не даду. а друго ништа. 189. који држе градове и тргове. 188.

како пише у хрисовуљима. 191. купих у туђој земљи. 192. да се суди свињар са жупом. и те глобе. да плати с глобом. 194. 193. за крв и за отмицу властелинке да иду пред цара. И жене да не ноћивају у цркви. 196. да оправдају душевници од глобе. а томе властелину чије је имање половина. те глобе да се узимају од црквених људи. што се осуде. како је поставио господин цар закон по земљи.за издајство.И ако у жупи жир роди. што се суде пред црквом и кефалијама. који ће сабирати те глобе и давати цркви. 195. Аколи рекне. што се отме или украде. О правоме суду: За три предмета . а цар ни кефалије да не узимају ништа. да плати свако седмоструко. да има све црква. осим госпођа царица и краљица. Свакоме човеку закон црквени. Аколи га не оправдају душевници. О постригу калуђера и калуђерице: И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене. или чега било парница. томе да даде сводника (аколи не даде). . За свод коњски и друге марве. И ако разбојник украде свиње цареве. тога жира цару половина. да плати околина. аколи се украду свиње. О глобарима црквених људи закон: И глобе на црквене људе. па што рекне суд. и да се поставе црквени људи као глобари.

а рок томе житу да се усипа на Митров-дан. где га нађе господар његов. или перпер у новцу.197. Меропах. И ако коњ липше у коме селу. 200. од сто оваца овцу с јагњетом и од сто говеда говече. властелин тај да се свеже на царском двору и да се држи докле не плати двојином. да не плате ништа. и ујемчи да је опет његов. 198. а он приселицу узео за коња. ако побегне куда од свога господара у другу земљу. Којему властелину дође да зимује човек. и изнађе се истина. или вук изеде. а други рок на Рођење Христово. а друго ништа да му не узме. а не буде га село убило ни одагнало. да га осмуди и нос распори. или цареву. но умрло од Бога. кому буде коњ умро. . или сам убио. и намет и харач да даје сваки човек: Кабао жита. И где се нађе човек у земљи. да му плати господар. чији је човек. 201. половина чиста а половина припроста. ако буде тако. седам коња. аколи соћа властелин не да на те рокове. Доходак царски соће. 199. да даје травнине од сто кобила кобилу.