VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

PREDMET: RADNA TERAPIJA U HIRURGIJI
TEMA: PRELOMI PETNE KOSTI (KALKANEUSA)







Profesor: Dejan Mitrainovi
student: Mina Ili
rt 42/09


Beograd, decembar, 2012.
2

SADRAJ
Uvod
Anatomija petne kosti.............................................................................................................3
Prelom petne kosti..................................................................................................................4
Posledice preloma petne kosti................................................................................................5
Evaluacija stanja pacijenta......................................................................................................6
Ciljevi terapije radom.............................................................................................................6
Tehnike terapije radom...........................................................................................................6
Zakljuak................................................................................................................................7
Literatura................................................................................................................................8















3

ANATOMIJA PETNE KOSTI (CALCANEUS)
Petna kost se nalazi ispod skone. Ona ima oblik nepravilne kocke.Na njenoj gornjoj strani
nalaze se tri zglobne povrine na koje nalee skona kost. Zadnja, najvea zglobna povrina
odvojena je od srednje i prednje lebom, koji se prua koso upolje i napred i s odgovarajuim
lebom na skonoj kosti obrazuje kanal noja. (sinus tarsi). Obe prednje zglobne povrine
poivaju na kotanom nastavku (sustenaculum tali), koji se prua medijalno od prednjeg dela
gornje strane petne kosti. Na donjoj strani ovog nastavka nalazi se sagitalni leb, kojim klizi
tetiva m.flexor hallucis longus-a.
Na spoljnoj strane petne kosti nalaze se dva plitka leba, kojim klize tetive m.peroneus longus-a i
m. peroneus brevis-a. Izmeu ovih lebova nalazi se vrlo esto kotani nastavak (trochlea
peronealis), koji onekad moe biti jae razvijen i smeta pri noenju obue. Na prednjoj strani
petne kosti nalazi se zglobna povrina koja odgovara kockastoj kosti. Zadnja strana je ispupena
i na njenom donjem hrapavom delu pripaja se tetiva troglavog miia lista (tendo calcaneus -
Achillis).
Na zadnjem delu donje strane petne kosti nalazi se masivno ispupenje (tuber calcanei), koji se
deli u dva nastavka, spoljni,manji (processus lateralis), i unutranji, znatno masivniji (processus
medijalis). Na ovim nastavcima pripajaju se kratki miii stopala: m. abducion hallucis, m. flexor
didigitorum brevis i m. abductor digiti V.










4

PRELOM PETNE KOSTI- FRACTURA CALCANEI
Prelomi kalkaneusa su najei prelomi tarzalnih kostiju ( 1- 2% svih preloma lokomotornog
sistema). Oni su u 5-10% sluajeva bilateralni a u 10 % sluajeva praeni su prelomoma
prljenskih tela lumbalnog dela kimenog stuba.
Kalkaneus je kost stopala koja trpi velika optereenja. Po svojoj strukturi je spongiozna kost sa
tankom kortikalnom ljuskom, zbog ega je veoma podlona povredama. Oteenja zglobnih
povrina ili ligamenata, koji ga povezuju sa susednim kostima u jedinstven sistem, dovodi do
oteenja funkcije stopala, privremene a neretko i trajne onesposobljenosti.
Petna kost je dobrim delom graena od spongiozne kosti, sa tankim kortikalnim delom, dobro je
vaskularizovana, pa nakon preloma brzo sraste.
Zbog svog poloaja kalkaneus je vrlo vulnerabilan te i pad sa visine od oko 50 cm moe
prenoenjem sile teine kroz neutralni trougao dovesti do preloma prednjeg dela zadnje zglobne
glaice.
Nastajanje preloma
Prelom kalkaneusa najee nastaje padom sa visine, pri emu se povreeni doeka na jednu ili
obe pete.Prelomi mogu nastati i u saobraajnim udesima, u sudarima kad pedala gasa ili konice
udara u petom.
Lokalizacija
Najea lokalizacija je corpus kosti. Rea lokalizacija je na zadnjem delu kosti.
Dislokacija fragmenata mogua je u svim pravcima ali su plantarna i dorzalna dislokacija
najee, tako da je svod stopala sputen a zadnji fragment, usled trakcije triceps sure, bei
navie.
Klinika slika
Klinikim nalazom dominira veliki otok i bolna osetljivost pete koja se pojaava pri pokretu.
Oslonac i hod su onemogueni. Regija pete je proirena. Dijagnoza se potvruje radiografijom.
Terapija:
Nedislocirani prelomi koji ne zahvataju subtalarni zglob imaju dobru prognozu. Otvoreni ili
kominutivni prelomi centralnog dela imaju veinom lou prognozu.
Neoperativno leenje se vri kod preloma petne kosti koji ne zahvataju zglobne povrine i
nemaju dislokacije.Stopalo se stavlja u gips imobilizaciju, koja traje dva do tri meseca, dok se
oslonac dozvoljava posle etiri meseca. Kod izolovanih preloma petne kosti kao i kod preloma
bez vee dislokacije fragmenata indikovano je neoperativno leenje koje podrazumeva aplikaciju
5

elastinog zavoja ili gipsane ine, elevaciju potkolenice i mirovanje. Kada se intenzitet bola
smanji, poinje se sa fizikalnom terapijom.

Postoje izuzeci kod kojih se savetuje rana mobilizacija (bez optereenja). To su starije osobe i
osobe sa naglaenom kominucijom,gde se oekuje artrodeza, pa se savetuje mobilizacija da bi se
odrala fibrozna umesto kotane ankiloze.
Nakon 6 do 8 nedelja , kod linearnih preloma i 10 do 12 nedelja kod kominutivnih preloma
poinje sa deliminim osloncem na povreenu nogu da bi se prelo na pun oslonac.
Frakturu petne kosti lei se na vie naina. Imobilizacijom i gipsanim zavojem lee se one
frakture iji su fragmenti minimalno ili nisu uopte dislocirani. Imobilizacijom posle repozicije
leimo frakturu sa dislociranim fragmentima. Repozicija se izvodi na dva naina: po Pheleps-
Gochtu i Westhuesu.
Posle repozicije sleduje kontrola rendgenom. Ako je dobra repozicija, gipsanim zavojem
imobilie se stopalo, zajedno sa iglom, do kolena.

POSLEDICE PRELOMA PETNE KOSTI
-Ogranienje svih pokreta stopala
-Kontrakture i fibroze u predelu peronealnih tetiva
-SkraenjeAhilove tetive
-Otoci
-Bolna osetljivost
-Kasne posledice: bolne artoze u susednim zglobovima
Navedene posledice zahtevaju dugu i neizvesnu borbu za ponovno vraanje pokretljivosti i snage
stopalu to moe trajati i do godinu dana.
Prelom petne kosti esto ostavlja invaliditet, naroito kod ljudi koji zbog prirode svoga posla
moraju vie da se kreu po neravnom terenu. Treba savetovati pacijentu da koristi kvalitetnu
ortopedsku obuu, sa visoko podignutim longitudinalnim svodom, kako bi smanjio zamor u
stopalu prilikom stajanja i hoda.


6

EVALUACIJA STANJA PACIJENTA
-Mere obima pokreta u skonom zglobu
-Mere obima donjih ekstremiteta (posebno oko maleolusa i preko dorzuma stopala)
-Procena snaga miia potkolenice
CILJEVI TERAPIJE RADOM
-Prevencija komplikacija
-Uspostavljanje normalne pokretljivosti u skonom zglobu
- Jaanje miia potkolenice i stopala
TEHNIKE TERAPIJE RADOM :
-Pokretanje ivae maine
-Struga
-mirgl ajbna i slinih sprava pomou klackalice
-Hvatanje preloma sonono stopalima
-Odvajanje predmeta sa gomilice spoljnimpa unutranjim rubom stopala
-Stajanje na kosoj ravni pri radu
-Rad kroz poluuanj i uanj sa petama na podu
-Prenoenje predmeta na dorzumu stopala








7

ZAKLJUAK
Kalkaneus je kost stopala koja trpi velika optereenja. Po svojoj strukturi je spongiozna kost sa
tankom kortikalnom ljuskom, zbog ega je veoma podlona povredama. Oteenja zglobnih
povrina ili ligamenata, koji ga povezuju sa susednim kostima u jedinstven sistem, dovodi do
oteenja funkcije stopala, privremene a neretko i trajne onesposobljenosti.
Prelom petne kosti esto ostavlja invaliditet, naroito kod ljudi koji zbog prirode svoga posla
moraju vie da se kreu po neravnom terenu. Treba savetovati pacijentu da koristi kvalitetnu
ortopedsku obuu, sa visoko podignutim longitudinalnim svodom, kako bi smanjio zamor u
stopalu prilikom stajanja i hoda


















8


Literatura:
1. Stevovi D: Hirurgija za studente i lekare;Savremena administracija; Beograd, 2000.
2. Banovi M.: Traumatologija kotano zglobnog sistema;Deje novine, Gornji Milanovac,
1989.
3. Vui R, Savkovi N, Markovi P: Klinika radna terapija,NIB Alternativa;
Beograd,2001.
4. www.medicinskakg.com/download.php?nID