Vladimir Aleksejevi Istarhov

UDARAC
RUSKIH
BOGOVA
Moskva, 2000.g.
Prevod
Mr Radovan Trajkovi
Birajui Bogove mi biramo sudbinu.
Drevni mnogoboaki rimski pesnik Vergilije
Uputstvo. Knjiga otkriva s!tin svih glavnih jevrejskih religija" jdei#ma, hri!anstva,
komni#ma, o$isje strktr masonskih organi#a%ija. &oka#ano je da s te jevrejske religije
stvorene kao in'orma%iono or(je #a $re#imanje vlasti i s$ostavljanje vladavine jevrejske
oligarhije i njenih satanskih gos$odara. Knjiga je na$isana sa $o#i%ije $aganstva ) iskonske
vi!ehiljadgodi!nje religije rskih i arijskih naroda. &ata je realna slika svetske istorije. Knjiga
$redstavlja arijsko in'orma%iono or(je $rotiv (idokratije. *va knjiga je ) dara% Rskih +ogova
$o (idomasonskoj ma'iji i njihovim satanskim ,ogovima.
&R-.* I/&A012 3is$ravljeno i do$njeno4. - drgom i#danj s is$ravljene i#davake i
tehnike gre!ke $rvog i#danja. Tako5e je, sklad sa italakom $o!tom, i#vr!ena manja redak%ija
sa %iljem $o,olj!anja shvatanja sadr(aja knjige $o onim $itanjima, koja s kod itala%a ostala lo!e
shvaena. Pojedini 'ragmenti knjige s $ojaani.

Vladimir Alaksejevi Istarhov

Akademik Arijsko6Rsko67lovenske akademije

2
PREPORUKA AUTORA
Knjiga je na$isana s$e%i'inim o!trim stilom, i taj stil #ajedno sa #,ijenim sadr(ajem
in'orma%ija tokom $rvog itanja mo(e da i#a#ove mno!tvo emo%ija, #,og kojih se svajanje
sadr(aja ovog rada slo(njava. 1ednim itanjem ova knjiga se ne mo(e osvojiti i shvatiti. 7avetjem
Vam da $osle $rvog itanja na$ravite $a# od 8 do 90 dana i $osle togo mirno $roitate ovaj tekst
$onovo.
Ponovno itanje vek je interesantnije od $rvo,itnog. 0ije #ald ranije $ostojala Rsiji
sledea $oslovi%a" intelektal%i ne itaj knjige jedan$t, oni ih $onovo itaj vi!e $ta. *va knjiga
je na$isana maksimalno jednostavno, iako je gstina in'orma%ija visoka i, !to je najva(nije ) ona je
na$isana sa $o#i%ija mnogo,o(a%a, koji s nestali dana!njoj Rsiji. 7igran sam da ete tokom
drgog itanja drgaije shvatiti ovaj rad i neete $o(aliti #a i#g,ljenim vremenom.
Ali ako $a(ljivo $roitate ov knjig trei $t, onda e Vam ona omogiti da $re5ete
mnogo,o(aki in'orma%ioni $rostor. *na e $romeniti Va! svest. Pomoi e Vam da $ro,dite
Va! $odsvest, va!e genetsko $amenje, $ro,die i $odii na!e rske +ogove. - nama $ostoji
ne!to vi!e, nego !to mi #namo o se,i. 0a!i +ogovi s ) nama, oni s na!im genima. - toj
in'orma%iji s skrivene ogromna snaga i energija. *ne e nam $omoi da $ostanemo hiljad $ta
jai i da do5emo do $o,ede, $ro%vata i $rave dhovne moi.
Miljenja o nji!i aljite na a"#esu$
%&%'(() *+ ,-./01/-*-234 5-34-634-7 -8.93:;)
<.96=-1:9>:) 9?@ A %B+
:
%+ UVOD
Birajui Bogove mi biramo sudbinu.
Drevni mnogoboaki rimski pesnik Vergilije
7ada mi (ivimo $eriod kosmike 2re Ri,a ) e$ohe totalne la(i i totalnih o,mana. &anas
nije te!ko doka#ati ov tvrdnj. &ovoljno je jednostavno $ogledati na svoje (ivotno iskstvo i malo
se #amisliti. ;ovek, koji se rodio i (iveo 777R do 7taljinove smrti, sea se ko je #a sovjetskog
oveka ,io 7taljin. 7ovjetska sredstava masovne in'orma%ije 3ili $ravilnije sredstva masovne
de#in'orma%ije4 na$ravila s od 7taljina treeg ,oga $osle <enjina, koji je ,io drgi ,og sovjetskog
oveka. /a $rvog ,oga se smatrao Karl Marks.
Kada ja 7taljin mro, itav sovjetski narod je to do(iveo kao kosmik katastro' i $rve
nedelje $osle te smrti ekao je najmanj rk a$okali$s. Ali ni!ta stra!no se nije desilo, (ivot se
nastavljao kao i ranije. *d 7taljina s na$ravili mmij i smestili je =sveti> ma#olej $ored
drgog =veito (ivog> ,oga ) <enjina.
Pro!lo je vreme. &o!li s ?? i ??II kongresi KP77. I is$ostavilo se da 7taljin ak nije
nikakav ,og, ve $ravi 5avo. =-naka#io> je =svetle> ideale marksi#ma, o$!te nije radio ono !to
m je #ave!tao =veliki> <enjin, $o,ijao je mas istinskih linjinista i t.d. 7ovjetski ljdi s do(iveli
drgi !ok. I# sovjetskog $anteona ,ogova ) ma#oleja jednog ,oga 37taljina4 s i#,a%ili, drgog
3<enjina4 ostavili. -d(,enike istorije s $oeli $onovo da $i!, =$o,olj!avaji> i =$ogor!avaji>
'ragmente istorije sklad sa #ahtevima teke $olitike sita%ije.
7ve to je otkrio $ravi heroj, istinski komnista6lenjinista 0ikita @r!ov, oistiv!i KP77 od
i#vrtanja i i#o$aenosti. 7redstva masovne de#in'orma%ije s $oela da #di( @r!ova, i on se
sigrno kretao sta#om svetog oveka sovjetski $anteon ,ogova. Ali #atim s odjednom i @r!ova
skinli. I t se is$ostavilo da ni novi vo5a velike kom$artije ) @r!ov nije nikakav sveta%, ve
o#logla!eni =volntarista, i#vrta lenjini#ma i komni#ma>. <jdi s o$et do(iveli !ok, ali sada ve
manji. Poeli s da se navikavaj na svrgavanja la(nih ,ogova. -d(,enike istorije s $reradili jo!
jedan$t.
-skoro je sve to i jo! vi!e oistio KP77 do nevi5ene istoe sledei $ravi komnista )
marksista6lenjinista <jonja +re(njev. Kasnije se $onovila ista $ria i sa <jonjom +re(njevim.
-d(,enike istorije s $oeli $onovo da se%kaj na komade. 0arod je, i##ev totalnih ldaka, $oeo
da shvata da ga $onovo vk #a nos. &a vlast smi!ljeno skriva od naroda istin i de#in'ormi!e
narod.
/atim je $oela gor,aovska $erestrojka. 1evrejska de%a ,iv!ih =narodnih ne$rijatelja> o$et
s $oela da iste KP77 od staljini#ma, vraaji se =svetlim> idealima lenjini#ma, #a vreme koga
s njihove voljene i =nevino> nastradale tati%e #aklale oko A0 miliona naj,oljih $redstavnika rskog
naroda. 0eki istra(ivai daj %i'r ni!tenih" do B0 miliona ljdi. 0aravno, ,roj (rtava rskog
naroda kao re#ltat jevrejske ok$a%ije nee se moi nikada tano tvrditi. *igledno je jedno, 6 ta
%i'ra je astronomska i meri se desetinama miliona ljdskih (ivota. Ali jevrejskoj de%i narodnih
ne$rijatelja ovaj $t nije $o!lo #a rkom. Rski $atrioti i na%ionalisti ra#,ili s velikog sovjetskog
,oga <enjina i $oka#ali da <enjin ne samo da nije ,og, ve je sam 5avo. /atim s =$ristali%e
$erestrojke> $ok!ale da oiste komni#am od lenjini#ma, vraaji se =svetlim> idealima
marksi#ma. To im o$et nije $o!lo #a rkom. Rski $atrioti ra#,ili s i tog la(nog ,oga ) Karla
Marksa, koji je o$et is$ao satanista.
0arod je $oeo da se $risea da se tokom itavog $erioda $ro%vata komni#ma vlast stalno
,orila sa nekakvim antisovjetistima i antikomnistima i, mada je ,ilo #a,ranjeno #nati !ta ti
antikomnisti govore i $i!, narod se $oeo doseati da s, i#gleda, antikomnisti govorili istin.
/,og toga s ih i $roganjali i #a,ranjivali. 0ije o,ave#no #a,ranjivati la(, nj je lako ra#,iti
argmentima.
A
7a take gledi!ta onih koji s imali vlast sita%ija je $ostala takva da se njome lo!e
$ravljalo. Komni#am kao in'orma%iono or(je $oeo je lo!e da radi. Cta se moglo raditiD 0ova
la(na religija #a mese% dana ili #a godin se ne mo(e na$isati.
Morali s da dostave i# $ra!njavih s$remi!ta davno i#,aenog ,oga ) Issa @rista. A ko ga
dostavljaD Pa oni isti, ona ista ,anda koja ima vlast, ona ista ,anda ,iv!ih ka$eesesova%a. *nih koji
s lagano $re$livali i# rajkoma, gorkoma i $atkoma i#vr!n i $redstavnik vlast.
Ranije s se 777R ne$restano veliale $arole =7lava KP77>. 7ada se svda veliaj
$arole =@ristos vaskrs>. Pri tom nikoga ne #,njje to !to s ti nat$isi ne#akoniti i $rotivree
-stav, kome je $ro$isano da je Rsija ) svetska dr(ava.
+iv!i kandidat #a lana $olit,iroa EK KP77 +orja 1elj%in lj,i se sa miljenikom KP77
$atrijarhom itave Rsije Aleksijem drgim samo !to ne #a$eva =+o(e na!, I(e jesi na ne,esi>.
Istog trentka je sva ,iv!a $artokratija 3<(kov, ;ernomirdin i t.d.4 $otrala %rkve 3koje je
$artokratija r!ila svih 80 godina4 i sa sveama rkama $oela da se krsti $red TV6kamerama,
o#naavaji =svetost> hri!anske vere. .l$ih ljdi narod ima mnogo, ali #ald oni misle da je
njih veina.
&eo naroda je tako5e $otrala #agrljaj hri!anskim $o$ovima tra(ei istin. A da li je
istina tamo
@ajde da ra#mislimo, !ta se #a$ravo de!avaD &a li nas ne teraj $o ,eskonanom krg la(iD
Ko i #a!to stvara la(ne ,ogove i la(ne religijeD *dgovor je jednostavan. <a(na religija je )
najmonije in'orma%iono or(je #a $ravljanje sve! i $ona!anjem ljdi interesima veoma ske
gr$e #averenika koji te(e ka vlasti $o ,ilo kojoj %eni i ka s$ostavljanj svoje vladavine. *ni
odse%aj in'orma%ij narod i ta$aj narod la(no in'orma%iono $olje, i# koga se narod ne mo(e
i!$ati.
/a!to s #a sovjetskog oveka $eriod komni#ma <enjin i 7taljin ,ili ,ogoviD /ato !to s
narod #aronili odgovaraje la(no in'orma%iono $olje i nis ga $!tali odatle. A ko je imao $ameti
da shavti t la(, kojom s ga hranili, toga s str$ali #atvor ili streljali. I to je itava metodika.
Ali ne tre,a misliti da je ta $revara koja se odvijala 777R $eriod komni#ma ) nekakav
i##etak glo,alnom istorijskom $ro%es. 0a (alost, kosmika 2ra Ri,a ) je itava takva,
#asnovana na la(i, $revari i nasilj. I ta la( traje ne samo $oslednjih 80 godina, ve nekoliko hiljada
godina. Menjaj se samo o,li%i la(i. 1edan o,lik la(i smenjje drgi o,lik la(i. 1edna ,anda nitkova
na vlasti smenjje drg ,and nitkova na vlasti. A k$na sita%ija se menja retko. I tako se
de!ava svim hri!anskim #emljama.
7a Issom @ristom i sa hri!anstvom kao sa religijom sita%ija je sasvim analogna. I sa
Mojsijem i jdei#mom je ista sita%ija. .os$odari jdei#ma i hri!anstva s $rera5ivali svoje
=svete> $rie 3+i,lij i Talmd4 ni!ta manje nego !to s komnari $rera5ivali svoje d(,enike
istorije. 1ednostavno ?? vek svi so%ijalni $ro%esi s se naglo ,r#ali, $olitike igre $ostaj
vidljive tok (ivota jednog oveka i $revara sa smenom ,ogova 3<enjinih i 7taljinih, @r!ovih i
+re(njevih, Mao Ee &ngovih i Pol Potovih4 $ostaje oevidna. 7a Issom i Mojsijem je malo
slo(enije, $o!to s $ro%esi ra#voja dr!tva vreme jdei#ma i hri!anstva ,ili mnogo s$oriji, i
$revara nije ,ila $rimetna tok (ivota jednog oveka.
A da svetska istorija kasnije ne ,i ,ila shvaena, realna svetska istorija se #atvara i
'alsi'ikje. I to je itava tehnologija. To se vr!i $rema 'ormli sjajnog romana &(ord(a *rvela
39FGA4" COnaj o ont#olie p#olost) taj ont#olie Du"uEnost+ Ko ont#olie sa"anjost) taj
ont#olie p#olostF+ To jest onaj, ko je $re#eo vlast sada!njem vremen, $rera5je istorij sa
%iljem svoje ,dnosti.
0e tre,a misliti da s se 'alsi'ikovanjem istorije ,avili samo komnisti. To nije tano. -
svim hri!anskim #emljama sveta #vanina istorija je 'alsi'ikovana. 1o! je *nore de +al#ak
=I#g,ljenim il#ijama> $isao" CPostoje "ve isto#ije$ laGna !vaniHna isto#ijaI i tajna isto#ija)
J"e se vi"e stva#ni u!#oKi "oJaLajaF+
@ri!ani ni!ta manje nis $otkresivali #nanja od komnara. Kada s hri!ani $re#eli vlast
Rimskoj im$eriji, $rvo !to s radili, 6 s$alili s do temelja ogromn Aleksandrijsk ,i,liotek,
$rethodno i#nev!i otd mas knjiga #a #ak krg $osveenih. Komnari s ,ijali i #atvarali
H
tamni%e neistomi!ljenike, a hri!ani s ih jednostavno $alili na lomaama. A jdei#am je ni!tio
7inajskoj $stinji itav narod ) drevne 1evreje ) i kao re#ltat 7inajskog eks$erimenta stvorio je
nove 1evreje vid ,ioro,ota. I eto Vam ra#like me5 religijama.
Ako ,dete o#,iljno istra(ivali $itanje ko sada realno vlada hri!anskim #emljama, lako ete
videti da itavom hri!anskom svet tako#vane demokratije, danas vlada (idokratija. Kako je to
1evrejima $o!lo #a rkom da $re#m vlastD /ahvaljji emD /ahvaljji religiji. Ali ne samo
#ahvaljji jednoj religij jdei#m, ve # $omo nekoliko religija $ove#anih jedinstven
kom$leks" jdei#ma, hri!anstva i komni#ma.
AntaJoni!aM taviN #eliJija) ao to su ju"ei!aM) N#iEanstvo i oMuni!aM) nosi Histo
"eMaJoi i p#ivi"an a#ate#+ P#otiv#eHnosti MeLu tiM #eliJijaMa se sMiljeno
p#euveliHavaju+ A u stva#i te t#i #eliJije iMaju je"ne iste o#ene i je"noJ Jospo"a#a O svetso
jev#ejstvo) a jo vie oultne 3tajne ) $rim.$rev.4 satanse Jospo"a#e+ Te religije s kao tri
markirane igrae karte jedne iste ,ande igraa koja igra svoj $revarantsk igr. 0jihov #adatak je
da sve vreme smenjj jedn $revar drgom i da ne daj mognost ovek da i#a5e i#van grani%a
in'orma%ionog $olja, koje s ga to$ili. /a t ,and sve te religije" jdei#am, hri!anstvo i
komni#am ) to je samo njihovo in'orma%iono or(je, koje je i#mi!ljeno jednoj istoj radioni%i i sa
jednim istim %iljem" $ravljati sve! i $ona!anjem ljdi i na ran toga vladati nad njima.
7lina sita%ija je igri na$rstka. - njoj nekoliko l$e(a igraj =$revar> 3sa jednim
%iljem4, igraji ra#ne loge jednoj $redstavi $red neisksnim ovekom. I tom ovek se ini da
se stvarno odvija $ro%es ,or,e, neko do,ija, neko g,i, svi imaj ra#liita mi!ljenja, s$orove,
emo%ije. A na kraj svega ovek ostaje ,e# $ara.
Tehnologija te gr$a%ije, koja je $re#ela i dr(i vlast hri!anskom svet dr(ei ljde
la(nom in'orma%ionom $rostor, #akljje se ras$irivanj $rividne ,or,e ideja i mi!ljenja
ovom $rostor. &a ,i ovek koji misli imao o em da ra#mi!lja. Ko je vi!e $rav ili nije
$ravD <enjin ili 7taljinD Tro%ki ili KatskiD @ristos ili MojsijeD Koja hri!anska %rkva je
najistinitija" katolika, $ravoslavna ili gregorijanskaD <jdski (ivot nije dovoljan da ,i se $roitale
sve la(ne knjige toga jdohri!anskog sveta, da ,i se ovek sna!ao njima i istrgao i# tog la(nog
in'orma%ionog $olja.
Pa i$ak, sada s sve te la(ne religije i#g,ile na sna#i. Is%r$ile s se,e. *ne nemaj
,dnost. Kosmika 2ra Ri,a se ,li(i kraj sa svim svojim la(ima. Ali ona okltna satanska
gr$a%ija koja danas vlada hri!anskim svetom, nema namere da $reda vlast ,e# ,or,e. /a t
gr$a%ij #adatak starih religija danas je tome da jednostavno do,ij na vremen i odr(e se sve
dotle dok ne ,de stvoreno novo in'orma%iono or(je ) la(na religija ??I veka. *na se ve $i!e
Ameri%i. Ta satanska gr$a%ija je anga(ovala #a stavranje la(ne religije strnjake veoma !irokog
$ro'ila. Cta e kod njih is$asti i da li e im $oi #a rkom ) nei#vesno je.
7ada je Rsiji ko ,ajagi demokratija i ko ,ajagi slo,oda rei. Ali to je samo jedna ni#
la(i, slo,ode rei nije ,ilo ni ranije i sad je ona strogo ograniena. Ranije #a vreme komnista ,ila
je #atvorena kritika komni#ma i one koji s se time ,avili, na#ivali s antikomnistima, 'a!istima,
ekstremistima, na njih s ve!ali drge etikete i (estoko s ih $roganjali. Te antikomniste revnosno
s (igosali na televi#iji, ne daji da se $roita to !to s oni na$isali.
I naravno, naj#a,ranjenija i najvi!e $roganjana tema ) to je #rok i koren svih $ro,lema. To
je loga svetskog jevrejstva svetskom istorijskom $ro%es. 7vih sedamdeset godina sovjetskog
komni#ma ta tema je ,ila naj#a,ranjenija i najvi!e $roganjana. +kvalno sledeeg dana $osle
$re#imanja vlasti ,olj!evi%i s svojili lenjinski #verski #akon =* antisemiti#m>. *n je $ot$no
#a,ranjivao na samo kritik delovanja svetskog jevrejstva, ve i ,ilo koje $ominjanje injeni%a
realnih $ost$aka 1evreja. Taj #verski lenjinski #akon nije imao nikakvih analoga svetskoj
#akonodavnoj i $ravnoj $raksi. /a vreme 7taljina i tako#vanog dr(avnog antisemiti#ma jednostavno
$ominjanje loge 1evreja revol%iji 9F98.g. ka(njavalo se naj,oljem slaj sa 2H godina
.-<A.6a 3&r(avna $rava logora, t.j. #atvora ) $rim.$rev.4.
&anas se otkrivanje injeni%a dovi!nih jevrejskih #lo(ina ,lokira $omo lana 2G2
Krivinog #akona RI 3$o,5ivanje na%ionalne, rasne ili religio#ne mr(nje4. 0a televi#iji vrave
d!e 3oni koji i#govaraj !!tavo =r>, t.j. 1evreji ) $rim.$rev.4 gnevno (igo! antisemite, na%iste i
B
=$roklete 'a!iste>, ali, naravno, nikome od ='a!ista> ne daj da i#ra#i svoje mi!ljenje i ne daj
narod da se $o#na sa time, !ta $i! ti =$rokleti 'a!isti>. Ve sama ta te(nja da se #atvori
in'orma%ija, da se #atvori ra#matranje te teme navodi ljde koji misle na $omisao da se vlast ,oji
istine, #ato i $roganja antisemite i ='a!iste>.
/adatak ove knjige je ) da otkrije la(n s!tin i korene takvih la(nih religija, kao !to s
hri!anstvo, komni#am i jdei#am. I da $rika(e istinske, a ne deklarisane %iljeve tih religija i
jedinstvenog gos$odara svih tih religija.
I najva(nije ) da i#vede itao%a na drgo in'orma%iono $olje, #asnovano ne na veri, ve na
#nanj drge drevne i na%ionalne 3ne samo #a Rse, ve i #a sve Arij%e4 religije ) mnogo,o!tva ili
vedi#ma ) religije, koja mo(e i d(na je 3# na!e e!e4 da $ostane osnova $rave religije ??I
veka. Tada e 2ra Vodolije stvarno $ostati 2ra oveanstva $rin%i$ijelno drgog, vi!eg nivoa.
+e# s$ostavljanja rske na%ionalne religije ) mnogo,o!tva rski narod ne mo(e da rana
na normalan i harmonian ra#voj. I vi!e od toga, dana!nje vreme, kada se $rotiv rskog naroda
vodi najsna(niji neo,javljeni in'orma%ioni i $ravljani rat, ,e# na%ionalne religije Rsija mo(e da
$adne haos i si5e sa svetske arene $o#adin oveanstva. A rski narod mo(e da do(ivi sd,in
A,oriana Ameri%i 3Indijana%a4 , koje s novi gos$odari Amerike glavnom ni!tili, a ostatke
naterali re#ervate.
7amo naj(e!i i ,eskom$romisan na%ionali#am mo(e i d(an je da s$asi rski narod. A $ravi
na%ionali#am nije mog ,e# svoje na%ionalne religije, ,e# ve#e sa svojim ro5enim Rskim
+ogovima.
8
P+ VERA IQI REQIGIRA
Vera to je sredstvo za obmanjivanje ludaka.
Bolje je znati da nita ne zna, nego verovati.
Religija i vera ) to nije jedno isto. 7ama re =religija> 3lat. religio4 ) to je ve#a. Ve#a s kimD
7a +ogovima, sa kosmikim silama. Pojam vere ne$osredno $ojam religije ne la#i. 7ve religije
ne tra(e ver. Postoje religije koje se ,a#iraj na veri, a $ostoje i religije koje se ,a#iraj na
#nanjima.
@ri!anstvo ) to je religija koja se ,a#ira na veri, a mnogo,o!tvo ili vedi#am 3od rei veda )
#nanje4, o kome emo kasnije govoriti, 6 ,a#ira se na realnim #nanjima koja se mog $roveriti.
Realnim #nanjima nije $otre,na vera. 0a$rimer, Pitagorinoj teoremi nije $otre,no da li Vi nj
verjete ili ne. Vi je mo(ete #nati ili ne #nati. 7hvatati ili ne shvatati.
Mnogo,o!tvo ) to je samo na%ionalni vid #ajednike #a sve Arij%e religije ) vedi#ma.
Mnogo,o!tvo ) to je varijanta vedi#ma, ada$tirana #a konkretni narod, #a nivo njegovog dhovnog
i so%ijalnog ra#voja. To jest sve mnogo,o(ake religije imaj jedan isti koren ) vedi#am. - ovoj
knji#i neemo ra#matrati ra#like ra#liitim varijantima mnogo,o!tva. - ovoj knji#i radi
jednostavnosti $od vedi#mom i mnogo,o!tvom emo $odra#mevati jedno isto. Veda ) to nije vera.
Veda ) to je #nanje, vedati ) to je #nati.
7am $ojam a$soltne vere nije $rihvatljiv #a oveka koji misli. Cta je to a$soltna veraD To
je sle$o $rihvatanje nekakvih doktrina ili ideja kao a$solt. +e# ra#matranja, ,e# doka#a, ,e#
$rovere, ,e# do$!tanja mognosti alternative. Vera je sle$a. Vera iskljje svest. /nanjima,
iskstv, eks$eriment nije $otre,na vera. 0e verovati, ve #nati ili $roveriti.
0ajjae $rin%i$ sle$e vere i nadmo vere nad ra#mom i#ra#io je ota% %rkve Tertlijan"
=Verjem, #ato !to je a$srdno>. &a li je moge (iveti $o ovom $rin%i$D Malomnom ovek ne
samo da je moge, ve je i $otre,no. ;ovek koji misli tre,a da se rkovodi s$rotnim $rin%i$om"
=7ve $odvrgavaj smnji>. Tertlijan je a$soltno $rav kod svog $ri#ivanja. Apsolutna ve#a O to
i jeste ve#a u apsu#"e. Kad neko enje ne ,i ,ilo a$srdno, onda, naravno, ne ,i ,ilo $otre,e
verovati njega. Ali kada se ndi a$soltna ,esmisli%a, onda se ,e# vere ne mo(e.
Vera je $ogodna ogranienim ljdima, kod kojih lo!e radi glava 3a takvih ljdi, na (alost,
ima sasvim dovoljno4. 0jima je te!ko i nemaj !ta da misle, ras5j, doka#j, da na$re( svoj
ne#natan mo#ak. Te!ko. A verovati je lako. Rekli s ti ) hajde, verj ovo, verje! ovo, rekli ti )
verj sasvim drgo, verje! sasvim drgo. 0ije $otre,no na$re#ati ra#m.
Vera je ) stra!no or(je #a varanje naroda. ;ovek koji istinski verje stra!an je #,og svog
'anati#ma i nes$oso,nosti ne samo da shvati, nego ak i da sasl!a drg tak gledi!ta. Vera
$ot$nosti $arali!e oveka. Pok!ajte da ra#govarate sa istinski vernim komnistima, #a koje je
<enjin 3taj $ravi 5avo4 sveta%. 0ikakve injeni%e, argmenti, logika ne mog da slome njihov
=svet> ver. 0jihov mo#ak je #alemljen verom i mo(e da misli samo $rav% $roga(ene $rge
njihove religije. I ako se ovek d,lje #amisli, $oinje da shvata da stvar nije tome !ta ti ljdi
verj" lenjine, hristove ili mojsijeve.
7tvar je =svetoj> veri. <jdi koji istinski verj ) to s =#om,ovi>, koji s i#g,ili ljdski
o,lik i $redstavljaj or(je koje ne misli rkama onih, koji s im nametnli ov ili on ver. ;ak
i ako ne #imamo 'anatike koji istinski i sveto verj, ve jednostavno #memo tihog hri!anina
,e# 'anati#ma, i t je lako videti da taj ovek nije $novredan. *n ne me da misli kritiki. -
njegovoj glavi ,lok kritike anali#e la#ne in'orma%ije nikada nije o#,iljno radio, njega s od
detinjstva ili da verje. I takvi ljdi s veoma $ogodni ,ilo kom des$otskom re(im.
Pogledajte konkretne injeni%e. 7taljin je $o o,ra#ovanj ,io visoko religio#no6o,ra#ovan
ovek. 92 godina je io dhovnoj !koli i ,ogosloviji. I !taD Cta, #ar je to od njega na$ravilo
oveka koji verje @ristaD 0imalo. Ali #ato je 7taljin shvatio najva(nije" religio#na vera ) to je
G
moni instrment vlasti nad ljdima. ;im je mro <enjin, 7taljin je sa daljinskim ni!anom $oeo od
komni#ma da $ravi nov religij.
7taljin je ,ilo lako da od =nanog> komni#ma $ravi ist religij, $o!to s $o svojoj
s!tini HRISTAUSTVO I KOMUUIVAM O SRODUE REQIGIRE. Komni#am je i#rastao i#
hri!anstva, $iv!i se,e sav hri!anski talog. ;ak je komni#am i $ravljen istoj tajnoj
=radioni%i>, kojoj s s$remani i jdei#am, i hri!anstvo, i islam, i masonstvo. * toj okltnoj
=radioni%i> i o %iljevima njenih gos$odara mi emo govoriti kasnije.
7ve religije se $rave ne na $ra#nom mest i ne od nle. *snovne ideje 3i $ametne i gl$e4 se
$o#ajmljj i# $rethodnih religija. 1dei#am i hri!anstvo s vein svojih ideja i $rin%i$a krali od
Arijeva%a i# mnogo,o(akih religija, smi!ljeno ih i ,eskrajno naka#iv!i. Komni#am, idi
sto$ #a hri!anstvom, svoje osnovne $rin%i$e je $o#ajmio od hri!ana sa minimalnim i#menama.
;ak osnovne ritale i o,rede 7taljin je $re#eo i# hri!anstva i tome mnogo s$eo. -
komni#am s $oeli 7V2T* &A V2R-1-. *d <enjinovog le!a s na$ravili mmij i smestili
=7V2T2 mo!ti> MA-/*<21 ) isto religio#ni o,jekat. 7ve kao !to tre,a $rilikom stvaranja
novog ,oga.
80 godina milioni ljdi s i!li da vide svojim oima 7V2T2 mo!ti <enjina i da $rime svetost
tog sataniste. Rei ete da s svi ti ljdi ,ili gl$iD Mo(e se i tako rei. A mo(e se rei i tanije.
0eko 3oni koji imaj vlast4 ih je na$ravio gl$ima ili jo! tanije ) $rogramirao ih #a odre5eni ti$
mi!ljenja $omo $ro$agande 3in'orma%ionog or(ja4. Ali ako Vi mislite da se lenjinisti neem
$rin%i$ijelno ra#likj od hodoasnika @rista i Mojsija, Vi d,oko gre!ite. 0ema nikakve ra#like.
Malomnima i jedne i drge ini njihova 7V2TA V2RA. - njoj je svo #lo.
7vaki ovek ima svoje lino (ivotno iskstvo, koje oveka koji misli tre,a neem da nai.
Koliko se $ta svom (ivot ovek ssree sa svakakvim l$e(ima i $revarantimaD Mnogo $ta. I
od ega ti $revaranti (iveD *d ljdske V2R2 ne!to do,ro. I l$e(i o,manjj te vernike, ,ogatei
se na ljdskoj $overljivosti. Kakav #akljak i# svega toga $roistieD 0e tre,a ljdima sle$o
verovati, ne tre,a ,iti lakoveran i tre,a se $rema njima odnositi di'eren%irano, ako hoe! da te ne
$revare.
7a religio#nom verom se de!ava to isto. *naj, ko sveto i sle$o verje, toga i o,manjj.
Argmenti $o$t onog da se religiji ne verje ljdima, ve ,ogovima ili njihovim $roro%ima, nis
,edljivi, jer verni%i o$!te sa mnogo,o(akim sve!teni%ima, $o$ovima, sve!teni%ima i hod(ama,
koji ist$aj ime ,ogova. 1asno je da je ist$anje ime nekoga veoma lako, $ogodno i, !to je
najva(nije, korisno. Ali sva ta ist$anja mog ,iti isto tako la(na, kao i ist$anja $revaranata.
/akljak ) tre,a ne =sveto> verovati, ve misliti.
Pogledajte kako s lako l$e(i ti$a MMM6ov%i $okrali $ola Rsije. /a!to tolikim
ra#merama i tako lakoD /ato !to smo #emlja vernika. Vera je ) veoma o$asna navika. Ranije se
sveto verovalo @rista, #atim <enjina i 7taljina, a kasnije svetl ,dnost ti$a MMM. Privikli
smo da nera#mno verjemo da. Poverovali smo da se mo(e =lako> $ostati milioner. 0a!li smo
se,i novog @rista ) 7ergeja Mavrodi ) s$asio%a =svete> Rsije. 2 on nas je sve s$asio, $ostao je
jedan od naj,ogatijih ljdi Rsiji. 0aravno, svi ti mavrodi nis $okrali Rsij ,e# $omoi
jelj%inske ma'ije, koja ih je rodila i sa kojom s morali sve da $odele. Inae ,i svi ti mavrodi
odavno le(ali #atvor.
- svet realno $ostoje do,ro i #lo, to je oevidno svakom ovek. Tako5e je oevidno da #lo
3ili drgaije satana, 5avo4 koristi la(, kao jedno od e'ikasnih sredstava #a o,manjivanje ljdi. 0e
govori se #ald da je 5avo ) la(ov i ota% la(i. 7ada hajde da ra#mislimo kako je jednostavnije i
naje'ikasnije 5avol ili satani da o,manjje ljdeD T ak nema $otre,e da se $ose,no ra#mi!lja.
7atani je jednostavnije i naje'ikasnije da odigra svoj omiljen igr =nao$ako>" da se,e na#ove
,ogom, kao kad vk odene na se,e ovj ko(, i da ,e5je ljde da sveto verj ,oga, i to
jedinog i ne$onovljivog, da ne ,i ,ilo alternative. *davde #akljak ) onaj, ko ve#uje ,oga,
mesto da po!naje +ogove, ras5je, sNvata) oseEa BoJove i ima ve# sa njima, mo(e lako da
,de hvaen na 5avolj di%.
*ni koji iskreno verj @rista ili <enjina, ne verj realni o,lik tih linosti i njihovih
religija, ve #ami!ljen i sgerisan. 0iko od tih vernika nije o#,iljno itao ni +i,lij, ni 1evan5elje,
F
ni Ka$ital Karla Marksa, ni Mani'est kom$artije, a ako je i itao, onda ni!ta nije shvatio. 7vetao lik
tih =velikih> vo5a oveanstva sgeri!e narod la(na %rkvena ili $artijska $ro$aganda. Pro$aganda
koja $ria o istoi i do,roti mnogih hrista i lenjina, 6 to je samo ovja ko(a, $od kojom se krije
#versko vje ke(enje tih stra!nih religija.
Po$ovi ,e5j da, ako je ovek iskreno verovao ne!to, iskreno se varao, na onom svet
e m se sve o$rostiti, ak ako nije verovao ono !to tre,a. To je gr,a la(. 0ikakve #a,lde
3iskrene ili neiskrene4 se ne o$ra!taj. +ogovi s Vam $oklonili ra#m i d! i dali mognost da ih
koristite. A ako ste Vi, mesto da koristite svoj ra#m i svoj d!, mesto ra#mi!ljanja, =iskreno>
verovali nek gl$ost, onda, #nai, #ald s Vam +ogovi dali ra#m. Vi taj $oklon niste
iskoristili. - sledeem (ivot neete ,iti ra#man ovek. /akon karme je $ravedan ) !ta $oseje!, to
e! i $o(njeti.
7ada emo mi skinti $ro$agandistike ovje ko(e sa hri!anstva i komni#ma i $ogledati,
!ta realno $redstavljaj te =velike> religije. A #atim emo $ogledati kome s korisne te religije, ko
ih stvara i sa kojim %iljem. Mo(e se saoseati sa $atnjama naivnih vernika $osle ovakvog itanja, ali
istina nam je dra(a. Primetimo da s $overljivost i gl$ost ) sestre ,li#nakinje. Ra#,ijaji gl$
ver, mi $o,olj!avamo sita%ij mo#g ,iv!ih vernika.
&akle, $re5imo na delo.
90
W+ APSURDI HRISTAUSTVA
Ako +i,lij ne itate jednostavno, nego se jo! i #amislite nad $roitanim, onda vidite da
radnje ,i,lijskog staro#avetnog ,oga 3to jest i jdejskog i hri!anskog4 i novo#avetnog
jevan5eljskog ,oga 3isto hri!anskog4 ne samo da nis do,re, ve s gl$e, r(ne, ne$ravedne i
veoma $okvarene.
- raj ,i,lijski gog je #ave!tao Adam" =od drveta s$o#naje do,ra i #la ne jedi, jer onog
dana, kada ga oksi!, smrtno e! mreti> 3+itisanje, 2"984.
Prvo, #a!to je ,og $revario AdamaD Adam o$!te nije mro onog dana kada je $ojeo $lod sa
tog drveta, ve je $osle toga $ro(iveo F:0 godina 3ako je verovati +i,liji4. <agati ) to je veoma lo!e
i nedostojno, tim $re #a ,oga. Ako ,i,lijski ,og la(e ) onda on nije a$soltno do,ro, on je
jednostavno la(ov. 7etimo se da je 5avo ) la(ov i ota% la(i. /nai, ,i,lijski ,iog ) to je 5avoD
&rgo, #a!to je ,og hteo ne!to da sakrije od oveka, tim $re od svoje slike i $rilikeD
0easno i nedostojno. Reklo ,i se ,og, ak i ako ,i on (eleo ljdima do,ro, tre,ao je da radi sasvim
s$rotno, da ne skriva #nanja od ljdi, ve da njima i se,i sline. Ali skrivati, !ta je do,ro i !ta je
#lo, 6 to jednostavno nije le$o. Kako ovek mo(e da se $ona!a do,ro, ako ne #na !ta je do,ro, a !ta
lo!eD /nai, ,i,lijski ,og je imao drge, lo!e namere.
/a!to je to njem ,ilo $otre,no da od oveka krije #nanja o do,r i #l. 0jem je ,io
$otre,an $ovod da istera oveka i# raja, da ga $oni#i, da m sgeri!e misao o njegovoj navodnoj
gre!nosti, da od njega na$ravi svog ro,a i da m se rga. Podlost i sadi#am. Mo(e li do,ar +og to
da iniD 0e, naravno. *$et is$ada, da je ,i,lijski ,og ) 5avo, koji se,e na#iva ,ogom i, kao vk,
o,lai na se,e ovij ko(. - nekanonskom 1evan5elj gnostika o $odloj #amisli toga ,oga
na$isano je %rno na ,elo.
Tree, #a!to je $rirodna seksalnost ljdi ) sramna, gre!na i tre,a je skrivatiD Pa Adama i
2v je takve stvorio niko drgi, ve sam ,og. /a!to ih je onda ,og stvorio seksalnim, mogao ih je
stvoriti jedno$olnimD Ali, kad ih je ve stvorio takvima, onda #a!to je to lo!e, a ako je ve lo!e,
onda #a!to ljdi tre,a da odgovaraj #a lo! rad ,ogaD
I #atim, seksalnost $ostoji ne sama radi se,e. 0jen %ilj je ra#mno(avanje i stavranje novog
(ivota. 1dohri!anski ,og 3gos$od4 se trdio da od ljdi sakrije njihov $rirodni 3$odaren od $ravih
+ogova4 o,lik ra#mno(avanja, $rod(etka vrste i ra#voja (ivota. /nai, jdohri!anski ,og ) to je
,og smrtiD
;etvrto, ,i,lijski ,og se sve vreme sklanja od svoje line odgovornosti #a svoj rad i hoe t
odgovornost ne$ravedno da $renese na nekoga drgoga, na!av!i (rtvenog jar%a. /maja je $rokleo
#,og toga, !to je naio 2v da otkine $lod sa drveta s$o#naje do,ra i #la. A !ta je lo!e radio #majD
7amo je rekao istin da od toga $loda nee! mreti, i ra#otkrio je la( toga ,oga.
+i,lijski ,og ne voli istin i ka(njava onoga ko je govori. *sim toga, svi $ost$%i #maja s
$osledi%a toga, kakvim je #maja stvorio taj ,og. 1er to je, kao i sve ostalo, stvorio ,og, a ne jo! neko
drgi. Tako da ,i,lijski ,og ni sam ne shvata, !ta on stvara i ne $ravlja sita%ijom, ili ne (eli da
snosi odgovornost #a re#ltate svoga rada. /maja je ,og $rokleo 3ni #a !ta4, #emlj je $rokleo.
Isterao je Adama i 2v i# raja. /,og egaD /a!toD Pa evo #a!to 3+itisanje :"224" =I ree
.os$od +og" 2to, Adam je $ostao kao je"an o" Uas, $o#naji do,ro i #loJ i sada da ne $rote(e on
svoj rk, i da ne #me tako5e sa drveta (ivota, i ne oksi, i da ne $one veiti (ivot>. 2vo ega se
,og ,ojao ) da ovek ne $ostane ,esmrtan kao on. 2vo #a!to je isterao ljde i# Raja. 2to Vam
njegova slika i $rilika. <a(.
;ak i ako $ret$ostavimo da je ovek radio ne!to !to nije tre,alo. Pa o$rosti m, jo!
jednom ga nai, $omo#i m da is$ravi gre!k. Pa ti si milostivi i milosrdan. Ali ne, odmah ga je
(estoko ka#nio.
Takve rei koje s ostale +i,liji $osle ,e#,rojnih $re$isivanja, kao !to s Cje"an o" UasF)
jasno doka#j, da +i,lij nije $isao ,og, ve ljdi, i#mi!ljaji monoteistik religij ne na
$ra#nom mest, ve na temelj mnogo,o!tva.
99
- navedenoj e$i#odi ,i,lijski 3jevrejski4 ,og se $ojavljje kao la(ljiva%, (estok, ne$ravedan,
koji ne me da o$ra!ta, ,oji se da i#g,i domina%ij nad ovekom, odla#i od svoje odgovornosti i
$renosi odgovornost #a svoje radnje na drge. 7amo tra(i $ovod da $oni#i oveka, da ga ini
svojim ro,om i dalje da se i(ivljava nad ovekom. Ru"oN#iEansi DoJ O to nije niaav DoJ) veE
p#avi Lavo) oji seDe na!iva DoJoM.
Cteta !to je #maj is$ao nedovoljno mdar i lkav. 0ije meo da nai ljde da $ojed $lod
sa drveta (ivota i da time samim ini da ljdi $ostan ,esmrtni kao ,ogovi.
+i,lijski $oto$. Re!io ,og da istre,i sve (ivo $omo $oto$a.
/a!to tako kom$likovanoD Pa, kako se ka(e, ,og je stvorio sav svet ni i# ega, jedino
snagom volje. Cto nije #eo i ni!tio sve tako lako snagom volje, ako on to me. /a!to koristiti
takav slo(eni i dgotrajni 'i#iki $ro%es, kao !to je $oto$D Cta, osla,io m dhD I ako je hteo da
ni!ti sve (ivo, #a!to je onda nalo(io 0oj da #me na s$lav od svakog stvora $o jedan $ar da se
$onovo ra#mno(avajD A$srd, ,esmisli%a. I ako se ka(e da je taj ,og ni!tavao ljde #,og
grehova, #a!to je onda #veri $oto$ioD /a kakve grehoveD 0ema logike.
Poto$ je ) sasvim $rotiv$rirodna radnja #a ,oga. +og ) to je s!tina niver#alne snage i
moi. +og samo snagom volje mo(e da ini sve, !ta hoe. +og ne mo(e da se ,avi takvom
gl$o!, kao !to je i#a#ivanje $oto$a radi reali#a%ije svojih (elja. Taj $ost$ak nije #a njegov nivo,
to nije ,o(anstvana tehnologija. +o(anstvena tehnologija ) to je misao i re. A to !to radi ,i,lijski
,og, 6 to je tehnologija 5avola ili jednostavno je'tina la(.
A stvari istoriji oveanstva je ,io jedan grandio#an $oto$ $osle nestanka Atlantide, koji
je $otresao ljde i na kome s $o$ovi $ok!ali da odigraj svoj igr, $ridav!i m #a njih $ogodan
mistiki smisao, mada s mogli, naravno, da smisle $ametniji smisao.
Posle $oto$a 3+itisanje G" 206294 =$riredio je 0oj (rtvenik .os$odJ i #eo je od svih
(ivotinja istih i od svih $ti%a istih i $rineo #a s$aljivanje na (rtvenik. I osetio je .os$od $rijatan
miomiris>. - em je $rijatan miomirisD - smrad od i#gorelih tela (ivih ,iaD ;dan ks ima
hri!anski ,og. I#ra# sadi#ma i nekro'ilije. ;ist 5avoli#am.
Rodio se Iss @ristos Vitlejem. Ear Irod je hteo da ga ,ije, ali nije #nao gde se nala#i,
#ato je naredio svim svojim vojni%ima da ,ij sve novoro5ene deake. @ri!anski ,og je sa#nao #a
to. I kakvi s $ost$%i ,ogaD -mesto da ra#mi ili ni!ti %ara Iroda 3snagom svoje volje o$et, ili
nekako drgaije4, on sao$!tava 1osi' i Mariji o Irodovim namerama i $redla(e im da ,e(e i#
grada. A !ta e ,iti sa drgom de%omD 0eka ih ,ijajajD 0ije m (aoD Cta, nema snage da se
o,rana sa Irodom ili m je svejedno i $o$!ta $red #lomD Mogao je, ali nije #astavio #verstvo.
Ili je jevrejskog ,oga ,a! ,riga #a ,istvo neoda,rane de%e, on se ,rine samo #a oda,rane 1evreje.
BiDlijso po#elo Hovea
*tvorimo +i,lij i $ogledajmo mit o $orekl oveka od Adama i 2ve. Prvi 3navodno4 ljdi
Adam i 2va s rodili dva sina ) Kaina i Avelja, nikakve keri nis imali, nikakve (ene i o$!te
nikakvih drgih ljdi na #emlji navodno nije ,ilo. /atim je Kain ,io Avelja, na #emlji je ostalo
svega : oveka 3Adam, 2va i Kain4, i ,og je $rognao Kaina = #emlj 0od, na istok od 2dema. I
na!ao je Kain svoj (enJ i ona je #aela i rodila 1enoha 3+itisanje A" 9B, 984.
*dakle se kod Kaina $ojavila (enaD 7a kim se to on o(enio, sa ko#om, !ta liD I itav kasniji
rod Kainov je takav, na tati%. 1enoh je rodio IradaJ Irad rodio Mehialeja i t.d. *d koga to oni
ra5ajD 7ami od se,e, !ta liD Pot$ni a$srd.
<jdi ne itaj +i,lij. A dovoljno je $a(ljivo $roitati samo jedn strani% +i,lije, i
jdohri!anski mit o $orekl oveka $%a kao mehr od sa$ni%e.
*sim toga ,i,lijska istorija ) to je istorija jevrejskog naroda. 0eka Kain ra5a od
ne$ostojeih (ena, 1evreji s lkav narod, oni e vek nai od koga da ra5aj. Ali odakle drgi
narodi vode $orekloD *dakle s se $ojavili Rsi, +elorsi, -krajin%i, Tatari, .r#ini, Kirgi#i,
Ka#ahi, Tad(iki, <itov%i, Kine#i, 1a$an%i, Tr%i i stotine drgih narodaD Kakva je istorija tih
narodaD 1a sam lino Rs $o krvi i $o dh. Mene malo interesj Kainove $stolovine i njegove
jevrejske lkav!tine, o kojima se, #gred, $retkje. 1a ho da #nam $oreklo Rsa i rske istorije.
92
Poka(ite mi, gde je to #a$isano +i,liji. Toga nema. *nda !ta e meni ta knjigaD I !ta e ta knjiga
svim drgim narodima, osim 1evrejaD /a!to mesto $roavanja rske istorije nama name
$roavanje jevrejske istorijeD &a ,i nam od,a%ili na! na%ionaln svest, $rekinli ve#e sa na!im
$re%ima, sa na!im ro5enim +ogovima.
A sa kakvom $atetikom hri!anski $o$ovi govore da njihova religija i#ava ne nekakva
sitna $itanja, ve glo,alna $itanja $o$t" =Ko smo miD *dakle $otiemoD Kda idemoD> Pa !taD Ko
smo miD *dakle smo $otekliD -mesto logike slike $orekla oveka a$soltna gl$ost i odsstvo
smisla. Takvo ne!to ne $ostoji ak ni $rimitivnim religijama.
/a!to je ,og stvorio takvog nesavr!enog ovekaD Mogao je da stvori i ne!to ,olje. A kad ve
ni!ta ,olje nije meo da stvori, onda nema $otre,e da sve vreme krivi oveka #a svoje smrtne
grehove. 0i ,o(je #akone ne is$njava, i ,oga lo!e shvata, i ne (ivi kako tre,a. Ko je kriv #,og
togaD Pre svega sam hri!anski ,og, $o!to nije meo da stvori ,oljeg oveka. Ako kom$jter koji
misli lo!e igra !ah, onda #a to nije kriv on, ve onaj ko ga je stvorio. Ako je ,og tvora% itavog
sveta, onda on odgovara #a sve !to $ostoji na svet i !to se svet de!ava.
@ri!anska ideja o slinosti ,ogova i ljdi nas tera da mislimo, da nije ,og stvorio oveka
$rema svojoj sli%i i $rili%i, ve ovek #ami!lja ,ogove $rema svom lik. 7etimo se o!tromne
$rimed,e drevnog grkog $esnika i 'ilo#o'a Kseno'ana 3VI ) V vek $re n.e.4" =Kad ,i make imale
svoga ,oga, one ,i m $ri$isale lov mi!eva>.
Mo(e se veoma dgo nastaviti sa o$isivanjem r(nog i a$srda jdohri!anstava. - ovoj
knji#i radi kratkoe #astaviemo se na i#reenom, a ko ima vremena, mo(e kao do$n da $roita
knjig <eo Taksilja =/a,avna +i,lija> 324, kojoj je ator ra#otkrio i sjajno ismejao idioti#me i
,esmisli%e jdohri!anstva. 0edostatak Taksiljeve knjige je tome, !to on osim gl$osti, ,esmisli%a
i ldorija, nije video vi!e ni!ta jdohri!anstv.
Ali jdohri!anstvo ) to nije jednostavno ldorija, to je daleko o$asnija stvar. Pa sva ta
ldorija $ostoji ve hiljadama godina. /nai, nekome je to $ogodno. I sva ta ldorija re!ava neke
konkretne #adatke. Taksilj nije shavtio da se hri!anstvo ne $i!e #a ljde koji misle kritiki i kojih je
malo. *no se $i!e #a gomil i ti o$isi ldorije s stvari $siholo!ki o,li%i, koji daraj ne $o
ra#m, ve $o emo%ijama, iskljji svest i $rogramiraji linost kro# $odsvest.
Taksilj nije shvatio da je jdohri!anstvo ) o#,iljno ideo$lo!ko or(je, ij emo s!tin mi
anali#irati, ali naj$re da $ogledamo %entraln idej hri!anstva.
9:
&+ IDERA SPASEURA XOVEXAUSTVA UV POMOT HRISTA
Eentralna ideja hri!anstva glasi" Iss @ristos je $re#eo na se,e grehove ak #a itavo
oveanstvo i samim tim je s$asio itavo oveanstvo. Cta ova ideja o#naavaD
*d ega nas je to on s$asioD *d smrti, od Pakla, od 5avola, od egaD Cta, $osle tog s$asenja
ljdi nee mirati, nee dos$evati Pakao, ve e svi otii RajD Ili e Pakao #atvoriti, ili e
ljdima Pakl ,iti veoma le$o i $rijatnoD A ako se Pakao ne #atvara i ljdi i dalje dos$evaj tamo,
gde im nee ,iti le$o, onda o kakvom s$asenj se govoriD
Koga je on s$asioD ;ITAV* oveanstvoD ;ak i one ljde koji s (iveli hiljadama godina
$re njegaD I one, koji (ive $osle njegaD
2to, mi (ivimo sada skoro 2000 godina $osle @rista. &a li nas je on s$asio ili neD &a li je
$re#eo na se,e sve grehove ili neD Pre#eo je one grehove koje mi jo! nismo s$eli da na$ravimoD
7$asio je i one koji se jo! nis rodili i koji nis s$eli da na$rave grehoveD A on je ve njihove
grehove $re#eo na se,eD -#eo je $re 2000 godina ono, ega jo! nije ,iloD A$srd.
Ideja klanjanja od individalne odgovornosti i $reno!enja itave odgovornosti na nekakvog
jednog (rtvenog jar%a 3makar i do,rovoljnog4 r(na je i ne$ravedna.
Ako je neko V2K PR2-/2* na se,e grehove ;ITAV*. oveanstva i sve je V2K na$red
7PA7I*, onda sada itavo oveanstvo mo(e da radi sve, !ta hoe" da ,ija, kolje, silje, krade,
kleveta. 7ve jedno, sve grehove je na se,e $re#eo @ristos i 7V2 je s$asio 3od neega, ne #na se od
ega4.
Primetimo odmah da se esto ,rkaj $ojmovi =$oka#ao $t s$asenja> i =s$asio>. To s
sasvim ra#liite stvari. Poa!ao je put spasenja O to je je"no O to je uHitelj+ Spasio O to je "#uJo
O to je Ne#oj) oji ne saMo "a je je"nostavno neoJa neHeMu nauHio) neJo je i neto on#etno
Ne#ojsi i o#isno u#a"io. ;esto $o$ovi govore da je @ristos ) i itelj i heroj. I ko ,ajagi neem
$ametnom i, i kao da je ne!to herojki inio. To, em @ristos i, mi emo ra#motriti kasnije 3
glavi H4 i $rika#aemo sv $okvarenost hristovog enja, a #a sada $ora#mislimo malo o tome, !ta
je @ristos inio.
-o$!te, itava ta !$ekla%ija oko hristovog s$asenja #a5je svojom gl$o!. Kad ,i
@ristos ,io o,ian ove, tada ,i ,i ,ilo jasno" on je inio nekakav veliki $odvig, #naajan #a itav
narod, i njem se $rire5j slava i $oasti. 7ve ,i ,ilo is$ravno. Ali hri!anstv @ristos se smatra
,ogom ljdskom o,lik. 7vi $odvi#i ,oga tre,a da #adivljj i nadahnjj 3ili o,rnto, da se
do(ivljj kao $rirodni4, a ne samo jedan i to neshvatljiv i ne ,a! mnogo jak.
/a!to je oda,ran nekakav jedan $odvig 3koji o$!te nije neo,ian i ra#man4 i oko njega se
$odigla tolika galama. Pa, re%imo, s$asio, $a !ta, do,ro. ;em se t naroito diviti i od!evljavatiD
7vemoni ,og je inio ne!to le$o. To je normalno i $rirodno #a ,oga, on je a$soltno do,ro. *sim
toga, ,og je mogao sve da s$asi 3 ,ilo kom smisl te rei4 lako i jednostavno jednim tre$tajem
snage volje ,e# tamo nekakvih slanja svoga sina, ,e# njegovih $atnji, menja, i(ivljavanja nad
njim, ras$ea na krst i drgih a$soltno neshvatljivih i ldakih kom$lika%ija. *n je svemoni
,og. ;em sve te i#mi!ljenje te!koeD *igledno je da s sve te te!koe ne$rirodne #a ,oga i
nimalo ne lie na $odvige ,oga, koji lako i jednostavno mo(e da ini sve, !ta hoe.
;ak i sadr(aj toga $odviga je sme!an. 7$asio. Ma kako tmaili taj $odvig, ,og ,i mogao da
tom smisl ini ne!to ra#mnije, kao na$rimer"
- ni!titi a$soltno #lo 5avola 3ako #a to, naravno, ima snage4J
- $reraditi oveka na ,oljeJ
- $reraditi itav ovaj svet na ,oljeJ
- likvidirati Pakao i t.d.
*sim toga, #ar ,og nema drgih #naajnijih $odviga od tamo nekakvog s$asenjaD +og je
itav ovaj svet stvorio 0I I/ ;2.A jedino snagom volje. +a! taj osnovni $odvig $rvom red
tre,a da #adivljje i od!evljava. 1er $re =s$a!avanja> tre,a stvoriti svet, stvoriti oveka, dati m
slo,od volje i t.d.
9A
I$ak osnovna hri!anska religio#na histerija %arje oko hristovog =s$asenja>. - hri!anstv
je osnovna $a(nja $oklonjena @rist6=s$asitelj>, a ne ,og6tvor% sveta. /a!toD /ato !to kod
o,inog vernika injeni%a stvaranja itavog sveta ni i# ega ne i#a#iva nikakve $ose,ne emo%ije. Pa
!ta, stvoren i stvoren, hvala ,og. A to, !to ovek mo(e da la(e, o,manjje, #avidi, krade, ,ija, a
#atim e ga neko s$asiti ) to #adivljje i od!evljava. To naroito od!evljava malogra5anina,
$ose,no malomnog. To je odlino. To je divno. To i#a#iva mas najjaih $o#itivnih emo%ija i
veoma se svi5a malogra5anin, i na toj trloj ideji $o$ovi mog do,ro da se $oigraj. /ato se na toj
ideji i $ravi !$ekla%ija.
Ali sva gl$ost te hri!anske ideje s$asenja samo i#gleda kao ista gl$ost. -stvari to je
veoma ve!t i 'in $siholo!ki trik. *n nije sranat #a ovekov svest, ve #a njegove emo%ije, #a
$odsvest. 0iko od vernika se ak i ne #amisli o s!tini tog =s$asenja>. A #a!toD /ato !to na njihov
mo#ak delje emo%ionalni $sdiholo!ki !ok od tog =najneo,inijeg s$asenja>, i njihov mo#ak se
$re,a%je sa anali#e na ,rne $o#itivne emo%ije. &esna mo(dana hemis'era, koja odgovara #a
emo%ije, iskljje rad leve hemis'ere, koja je odgovorna #a logiko mi!ljenje.
Kod oveka se 'ormira jasan emo%ionalni stereoti$ o toj ideji. - ,dnosti hri!anin nikada
ne mo(e da ra#mi!lja o toj ideji, on mo(e samo da je do(ivljava. 0ikada ,dnosti neete moi
da ra#matrate t idej sa hri!aninom na logikom nivo. 0jegovo logiko mi!ljenje e se vek
iskljivati i $re,a%ivati na emo%ije. To isto se de!ava i sa svim ostalim dogmama hri!anstva.
0jihova logika ,esmislenost se $rekriva $o#itivnim ili negativnim emo%ijama.
Kao glavna negativna emo%ija $omo koje hri!anstvo $rogramira linost, koristi se strah, i
strah hri!anstvo kltivi!e i nadvava do ne,esa. Ako ,dete kritikovali @rista, Va!a kritika e
naleteti na nesavladiv emo%ionalni #id straha $red antihristom.
2to tako se $rogramira i naka#je mo#ak hri!anina. Tako hri!anstvo r!i logiko
mi!ljenje oveka i na,ija glav hri!anina mas emo%ionalnih stereoti$a i emo%ionalnih
kom$leksa. /a osnovne hri!anske dogme hri!anin ostaje mno $aralisan ovek. Ponovno
$rogramiranje takvog oveka #a normalno mi!ljenje veoma je te!ko. 7ve je veoma $ragmatino i
$ro#aino. Rei ete da nis svi $odlo(ni toj $revari. &a, nis svi, ljdi sa kritikim nainom
mi!ljenja nis $odlo(ni. Ali takvih je malo, i hri!anstvo nije sranato #a njih. Svaa #eliJio!na
Niste#ija Mo#a "a se oslanja na uDotvo Miljenja i#oiN na#o"niN Masa+ Ta"a je ona
eYiasna+
O"sustvo loJiHoJ sMisla u N#iEanstvu se oMpen!i#a p#isustvoM po!itivniN ili
neJativniN ste#eotipova o sviM osnovniM N#iEansiM "oJMaMa+
Tre,a istai da ni jedna ideja ne nastaje na $ra#nom mest. 7vaka ideja ima svoje $oreklo. Ta $odla
ideja svaljivanja svoje odgovornosti na drge ima daleko drevnij tradi%ij od hri!anstva.
0astala je ta trla ideja I#rael. 0aj$re s 1evreji smislili $osle dgih ,e#o,ra#lka da
svaljj svoje grehove na (ivog jar%a, koga s demonstrativno $roterali i# grada i time samim,
navodno sim,olino istei svoj d!. *davde je i $otekao i#ra# =(rtveni jara%>. /atim je ,ila
$raksa da ne!to slino rade i sa ovekom. *da,irali s oveka, itav godin dana ga hranili,
is$njavali sve njegove (elje, a $osle toga s ga isterivali i# grada. Kao klmina%ija ra#voja te
$odle ideje je i nastala ideja @rista6s$asitelja ) do,rovoljnog (rtvenog jar%a.
&alje hri!anstv je $ristna jo! jedna ideja koja #a5je svojom ne$rin%i$ijelno! )
ideja skidanja odgovornosti $tem is$ovedanja i $okajanja. To jest do5e iakoji je" ,io, silovao ili
$okrao desetine ljdi. Is$oveda se, $okaje se, da svetoj %rkvi nova% 3!to je najva(nije4 i skidaj m
se grehovi. 0ego !ta, jeste da je sva!ta inio, ali vratio se ,ldni sin rslo =svete> %rkve,
is$ovedao se, $okajao, osvestio, oistio d!. =*$ra!ta ti se, ra,e ,o(ji, idi s +ogom, idi dragi, idi
ro5eni, kradi, ,ijaj dalje, kad nakrade! vi!e, $onovo do5i, samo ne #a,oravi da donese! vi!e
nova%a #a ,ogogodna dela>. /a5je li%emerje. Ali veoma nosno i o$et $ragmatino #a %rkv.
+e# te ideje ljdi ,i najmanje H $ta re5e i!li %rkv i ,ar 90 $ta ,i manje donosili nova%a.
I to tako5e nije gl$ost. To je tako5e $siholo!ki trik, sranat ne na intelekt, ve na emo%ije i
$odsvest.
-$oredite koliko je $ametnija, $rin%i$ijelnija i $ravednija mnogo,o(aka ideja individalne
KARM2. 7amo ti, svojim do,rim ili lo!im $ost$%ima, #ara5je! se,i svoj karm 3dhovni #,ir
9H
do,rih ili lo!ih dela4. I nikakav @ristos ti je ne mo(e oistiti, $romeniti ili $re#eti na se,e. 0i
$omo nov%a ni $okajanja je nee! skinti. 7amo tvoja individalna dela mog ne!to da $romene.
Ako ini! do,ro ) $o,olj!ava! svoj karm, ako ini! lo!e ) $ogor!ava!. <ogino i $ravedno. I ne
mo(e! svoj te!k karm da skine! trentno, kao hri!anstv" ,io si, $okajao se ) i ti si Raj.
- mnogo,o!tv to je slo(eno i te!ko. Mo(da nije dovoljno $ro(iveti jedan (ivot na$or da se
$ridigne! i $o,olj!a! svoj karm. I to je $ravedno.
7ada $ogledajmo @rista6s$asitelja, koji je #eo da s$a!ava itavo oveanstvo, ne meji
da s$ase ak ni samoga se,e. Kada s @rista ras$eli na krst, nekoliko sati s m dosa5ivali svedo%i
toga $ro%esa i ljdi sa naj#dravijim mi!ljenjem s m govorili" =Ls$asi 7e,e 7amogJ ako si ti 7in
+o(iji, si5i sa krstaL drge si s$a!avao, a se,e samoga ne mo(e! da s$asi!J ako je *n Ear I#raela,
neka sada si5e sa krsta, i $overovaemo 0jegaJ nadao se na +ogaJ naka *n sada i#,avi 0jega, ako
je *n godan +og> 3$o Matej 28" A06A:4. I !ta je @ristos radioD Pa ni!ta. Cest sati je visio na
krst i nije meo sam da si5e. *igledno s savesno $rik%ali eksere na krst. *seaji so$stven
nemo, @ristos je klono dhom 3i to Vam je +ogoovek4 i o,ratio se #a $omo drgome s$asio%
) svome +og6o%" =Loko devet sati #ava$io je Iss glasno" +o(e Moj, +o(e MojM /a!to si me
ostavioD> 3$o Matej, 28" AB4. Ali ni to nije $omoglo, oigledno +og6ota% se ,avio neim va(nijim
od s$asavanja svoga voljenog sina. Pogo5en $odlo! svoga voljenog tati%e, =Iss, o$et #ava$iv!i
glasno, is$sti dh> 3$o Matej 28"H04. 0a tome se s%ena so$stvenog s$asenja #avr!ila. /avesa,
,rni, dgotrajni a$la#i.
7ledea s%ena ) s$a!avanje itavog oveanstva. /amislimo s$asio%a na vodi koji ne me da
$liva i to #na, ali sedi na d(nosti s$asio%a, $rima $rilin $lat i d(an je da s$a!ava sve
to$ljenike. 0aj$ametnije #a njega #a vreme $ovika $omo ) jeste da $ost$i kao heroj =92
stoli%a>, to jest da istri ssret to$ljenik sa trans$arentom =7$a!avanje to$ljenika je ) stvar
rk samih to$ljenika>.
@ri!anstvo je $o!lo tim istim $tem. *no i#javljje" =&A, de%o, @ristos Vaj je sve V2K
s$asio, A<I 3dga $a#a sa vi!e #naenja4, ako ,dete lo!e $livali i ne mete da se s$asite,
$otonete i otii Pakao. Tako vam je to. A !ta se Vi misliliD Takvi s #akoni na!e s$asilake
stani%e. Amin. .l$ostD 0ema logikeD 0e svi5a Vam seD Tra(ite drg s$asilak stani%>.
9B
'+ HRISTAUSKI MORAQ+
XEMU UXI HRISTOSZ
Ne moe se iveti prijatno, ne ivei razumno,
moralno i pravedno, i obrnuto, ne moe se iveti
razumno, moralno i pravedno, ne ivei prijatno
Epikur (mnogoboac)
7veta knjiga hri!ana jeste +i,lija. *na se sastoji od dva dela" 7tarog /aveta 3re#an i
ada$tiran jdei#am #a nejevreje4 ) oko G0N +i,lije i 0ovog /aveta 31evan5elje Issa @rista4 ) oko
20N +i,lije. - ovoj glavi emo ra#motriti @ristovo enje ) 1evan5elje. - glavi G emo ra#motriti
jdei#am.
7vaka religija 'ormira norme i ideale do,rog moralnog oveka, na koga ovek tre,a da se
trdi da lii, koga tre,a $odra(avati.
- glavi A ve smo ra#matrali @rista6s$asitelja kao heroja, sada da ga $ogledamo kao
itelja. ;em je on ioD
Ponos
@ri!anin ne mo(e da ,de $onosan. .ordost je ) jedan od najjaih hri!anskih grehova.
@ri!anin tre,a da ,de smiren i str$ljiv. 7mireno da tr$i sva i(ivljavanja nad so,om. @ristos je
io" =Ako te dare $o jednom o,ra#, $odmetni i drgi> 3$o Matej H":F4. Tr$i ,ogi ovee, ti si
$rola#an, ni!tavan, RA+ ,o(ji 3i to $rema ,o(ijoj sli%i i $rili%i4. Ro,M 0a kltivisanj tih vrlina
vas$itava se jadan narod, koji sve tr$i i jo! se $onosi svojom sramnom str$ljivo!. 0ad njime se
i(ivljavaj kako hoe, a on, mesto da stane i svrgne gnsn vlast i $re#me dostojan (ivot, sve
tr$i. A hri!anski $o$ovi $evaj, da je =,og tr$eo i nama #a$ovedio>, =svaka vlast je od ,oga>
3vlast lenjinih, tro%kih, jelj%inih kod njih je od ,oga4. *vo jadno stanje na!eg rskog naroda ) to s
$lodovi hri!anskog vas$itanja. @ri!anstvo vas$itava $okorne i smirene ro,ove. /ar nije ,olje
odmah $odmetnti svoj #adnji% $od nog gos$odara ili glav ) $od sekirD
Veselje i s#eEa
@ri!anski heroj ne mo(e da ,de veseo i srean. Takav (ivot nije hri!anska vrlina. ;ovek
tre,a da $ati i da se mi. I !to vie, to ,olje. 0aj,olji hri!anski heroji ) to s meni%i, ,edni%i,
,ogi, naka#e, lda%i, koji ne (ive normalan (ivot na #emlji, ve se me. 7vim tim
velikomeni%ima i ,la(enim 3ldim4 $odigli s mas %rkava. Ti ljdi s ,ili rgo,e, itav (ivot s
se mili i (ivot drgih trovali svojim menjima. Ah, kako je to le$o. A da s oni $ro(iveli (ivot
veselo i sreno, to ,i hri!anskim $o$ovima ,ilo veoma ne$rijatno. &A li vi esto vidite $o$ove
koji se osmehh ili smejD
@ristos $ro$oveda" =Te!ko vama, koji se sada smejeteM 1er $ro$lakaete i #aridatiL +la(eni
vi koji sada $laete, jer ete se smejati> 3$o <ki B"2962A4. @ristos ne!to o,eava ,dnosti, ali
nee da se ljdi smej sada, njem je $rijatnije kada oni $la. 0jegov je #adatak da im od#me
sre sada!njem vremen, a o njegovim #losltnim $lanovima #a ,dnost $ora#govaraemo
dalje.
Intelet
Kakav tre,a da ,de intelektalni i dhovni $oten%ijal hri!anskog herojaD =+la(eni -+*.I
&-@*M, jer njima $ri$ada %arstvo ne,esko> 3$o Matej, gl.H, r.:4 ) ,olje se i ne mo(e rei. 1asno i
glasno je reeno, da je hri!anstvo sranato #a malomne ljde sa sla,om voljom. =tako e
98
$oslednji ,iti $rvi i $rvi $oslednji> 3$o Matej, 20"9B4. Komnisti, krav!i t 'orml od hri!ana,
i#ra#ili s je vid $rin%i$a" =Ko je ,io ni!ta, taj e $ostati sve>. 0aravno, veina religija koje se
,a#iraj na veri, vole malomne, intelektal%i nis $otre,ni takvim religijama, a sa malomnim je
lako i do,no.
- hri!anstv ovek se nikada ne %eni $rema sna#i intelekta, ve se %eni $rema sna#i
njegove vere. Ko ima ja ver, taj je i ,olji. 7a takvim s$ehom se mog testirati ljdi $omo
dara%a %e$ani%om $o glavi. Ko ima ja glav, taj je i ,olji hri!anin.
SMelost) st#aN) saMouve#enost
@ri!anin ne tre,a da ,de svi!e smeo. 0jegova smelost se veoma (estoko ograniava.
0ajva(nije je da on ne sme ,iti smeo odnos na vi!estojee" $rema ,ogJ $rema $redstavni%ima
,oga ) $o$ovimaJ $rema miro$oma#ani%ima ,o(ijim ) vlastiteljima 3sva vlast je od ,oga4. +i,lija i
1evan5elje s $rotkani sistemom #astra!ivanja oveka i ,ogom i 5avolom, trde se da d!i oveka
$osej neodoljiv strah da ne sme da radi ni!ta, !to m odo#go nije do#voljeno. *n tre,a da ,de
smeo samo onda, kada i#vr!ava komand vi!estojeih !e'ova.
0aravno, $la!enje ,ogom je ) logiki sasvim ,esmisleno, $o!to se hri!anski ,og smatra #a
a$soltno do,ro, #a!to ga se onda $la!itiD Pla!enje 5avolom tako5e je ,esmisleno, $o!to 5avo
hri!anstv nije $rimarna 'igra, to je tvorevina ,oga, a $o!to je tako, onda sve ono, !to je od
5avola, to je atomatski i od ,oga. Ali smisao i logika hri!anstv nis najgalvniji. 0ajglavnije je
6 osloniti se na jedno od $rirodnih i monih ljdskih oseanja ) oseanje straha, maksimalno
nadvati to oseanje i dalje igrati na tome.
@ri!anstvo je ) religija koja se ,a#ira na strah. @ri!anstvo ra#vija i kltivi!e $la!ljivost.
+e# ljdskog straha hri!anstvo ne mo(e da $ostoji. /,og toga je $ravi hri!anin ) stra!an
$la!ljivko. 0jegova $la!ljivost je takva, da se on ne samo ,oji da radi ne!to !to nije do#voljeno
odo#go, da nar!i nekakve kanone, nego Ha se Doji "a ne poMisli "#uJaHije, nego !to m je
$ro$isano, ,oji se da se ne $o#na sa nekakvim drgaijim jeretikim mislima drgih ljdi. +oji se
=5avolskog> isk!enja. +oji se svakog drgaijeg mi!ljenja.
H#iEanstvo u p#voM #e"u vaspitava st#aN o" Miljenja i na #aHun st#aNa Hini
N#iEanina uMno pa#alisaniM+
Pok!ajte da $ondite itanje ovog rada ili njem slinih istinskom hri!anskom vernik. -
$rvom slaj $rva reak%ija e ,iti strah, koji se $rikriva ra#nim reima ti$a" =Meni to nije
$otre,no, nije mi interesantno>, a realni motiv je sasvim drgaiji ) on se ,oji. I osim straha ovde
$ostoji jo! i oseanje nesigrnosti so$stvena ,e5enja.
@ri!anin se ,oji da njegova visoka =sveta> vera ne $kne kao mehr od sa$ni%e $osle
o$!tenja sa jakim o$onentom i njegovoj glavi, mesto hri!anske ka!e, nastane ne$rijatna
$ra#nina i da se ne oseti kao $ot$ni ldak, koji je $ro(iveo $rethodne godine, verji himere.
;ovek ,i rekao, $a ti si hri!anin i osvojio si mon i mdr religij, $ostao si daleko jai i ,ogatiji
dhovno, ega se ima! ,ojatiD +oje se, stra!no se ,oje. To se de!ava jo! i #ato, !to intitivno
hri!anin shvata da nikakvim o#,iljnim #nanjima i ,e5enjima on ne vlada. 7ve !to se njegovoj
glavi nak$ilo $osle osvajanja hri!anstva, to nije neki moan logiki sistem, to je ) ka!a, i on to
osea instiktivno.
I$ak hri!anin se ini da odsstvo monog sistema $ogleda njegovoj glavi ) to nije
krivi%a te =velike> religije, to je njegova so$stvena krivi%a. To je $osledi%a toga, !to on nije
dovoljno vremena $osveivao i#avanj tog =velikog ,ogatstva>, a drgi s to ,ogatstvo osvojili, i
on nee da njihovoj $o#adini i#gleda kao ldak $rilikom o$!tenja sa o$onentom. I te!ko m je da
$overje, da nije njem $ro,lem, $ro,lem je toj samoj =velikoj> religiji, iji je istinski sadr(aj
jednak nli, ,e# o,#ira na to, !to njome hrane narod 2000 godina. 0e mo(e da $overje to, da je
kod svakog hri!anina isto takva ka!a glavi.
7trah ) to je glavni #rok svih ljdskih $sihikih kom$leksa. @ri!anstvo smi!ljeno
$rogramira $omo straha ljde koji s iskom$leksirani i nesigrni se,e. ;ovek koji je sigran
se,e, mo(e da ini hiljad $ta vi!e, od onoga ko nije sigran. @ri!anstvo smi!ljeno $oni(ava i
9G
s$!ta d! oveka. ;ini oveka stotin $ta sla,ijeg. Pravi od njega ra,a ,o(ijeg. - stvari ne
,o(ijeg, naravno, ve ro,a jevrejsko, =,ogom i#,ranog naroda>, o kojem emo jo! $ora#govarati
glavi G o jdei#m.
Sesualnost
&o,ar hri!anin ne mo(e da ,de seksalan, seks ) to je navodno osnovni greh. 0aj,olji
hri!anin ) to je im$otent i kastrirani ili, najgorem slaj, ovak koji jedan$t godi!nje ima
odnos sa svojom (enom radi $rod(etka roda 3naravno, ,e# svakakvih tamo orga#ama i drgih
$olnih =nastranosti>4.
-#gred, #a ra#lik od mnogo,o(akih religija skoro sve jedno,o(ake religije nastoje da
$otisn $rirodn seksalnost ljdi, da je ogranie i #m $od (estokom kontrolom, #a ra#lik od
$la!ljivosti, koj hri!anstvo na sve moge naine ra#vija. /a!to te religije to ine, jer seksalnost
) to je najglavnija ,iolo!ka 'nk%ija #a $rod(etak ljdskog rodaD Pa evo #a!to.
7tvar je tome, !to s #a oveka seksalni do(ivljaji jai od religio#nih. *ni s $rirodni,
natralni i $rimarni, a religio#ni do(ivljaji sekndarni, i ako $o$ovi ne mog da $otisn
seksalnost, onda nikada nee moi da ine oveka ro,om svoje %rkve.
A svaka jedno,o(na religija ima svoj glavni %ilj ) vlast i gos$odarenje nad ljdskim d!ama,
i seksalnost je glavna smetnja tome, #,og ega ga i na#ivaj osnovnim grehom. 7eksalna
energija je najmonija snaga koja 'ormira linost. *slo,o5ena seksalnost ini oveka slo,odnim, a
hri!anskoj %rkvi ra#vijeni i slo,odni ljdi nis $otre,ni i o$asni s.
@ri!anskim $o$ovima s $otre,ni nera#vijeni, iskom$leksirani, ogranieni i $la!eni ljdi.
*d njih je jednostavno na$raviti RA+*V2 ,o(ije. /ato jo! od detinjstva, dok seksalnost jo! nije
stekla svoj snag, hri!ansko vas$itanje se trdi da $otisne seksalnost, da je ogranii, stegne
(estoke okvire, i samim tim $otisne i slomi sam linost oveka. -$la!iti ga, naka#iti njegov
mo#ak, tviti glav oveka ldak misao o gre!nosti naj$rirodnijih ljdskih is$oljavanja.
7eksalno nera#vijen, iskom$leksiran ovek sa siroma!nom $sihikom ne mo(e da do,ija od
(ivota #adovoljstvo i (ivot e $atiti i miti se. A to je $ravo ono, !to tre,a %rkvi, $o!to je
takvim ljdima mesto jedino %rkvi ili manastir. 7reni ljdi retko id %rkv. *na im niem ne
sl(i. 0jima je interesantniji realan (ivot.
+di religija smrti, hri!anstvo se trdi da $otisne seksalnost kao mehani#am $rirodnog
ra5anja novog (ivota. @ri!ani aktivno $ro$agiraj institt ne$rirodnog jedno$olnog (ivota )
mona!tva. Re =monah> vodi $oreklo od rei =monos> ) jedan, sam. Mona!tvo to je ) odsstvo
$orodi%e, odsstvo me5$olnih odnosa. Taj nakaradni institt jedno$olnog (ivota mo(e ,iti do,ar
samo #a degenerike6homoseksal%e i le#,ejke.
/a!to s hri!ani smislili =,e#gre!no> #aeeD /ato da ,i sgerisali misao, da je $rirodno
#aee vek ne samo gre!no, ve je ono i veliko do (ivota. *no ra5a novi (ivot. I to je divno i
velianstveno. 7amo hri!anska religija smrti mo(e da mr#i $rirodno #aee.
Tre,a istai da je seksalna energija ) veoma jaka stvar i, ako se nikako ne ograniava,
mo(e da $o$rimi i r!ilake 'orme #a 'i#iki i $sihiki #dravog oveka. /ato s ra#mna
ogranienja svrsishodna. Ako s mnogo,o(akom Rim $eriod $ada vladali neo,#dana
seksalna slo,oda i seksalni ra#vrat, to je jedna krajnost. Kod hri!ana klatno istorije se $omerilo
drg krajnost ) $otiskivanje seksalnosti i njeno $rogla!enje grehom.
Krajnosti nis $otre,ne. 7vda je do,ra #latna sredina. 0e tre,a $otiskivati seksalnost, ve
tre,a vas$itavati seksaln kltr, kojoj $ostoje i seksalna slo,oda, i ra%ionalna ogranienja.
Sesualne osoDine Rev#eja
Kod starijih 1evreja ,ile s veoma ra!ireni $ederi#am, sodomija, rodoskrnavljenje i drgi
o,li%i seksalne nastranosti. @omoseksali#am je $ristan manjem ili veem ste$en kod svih
naroda, svidelo se to nama ili ne. Ali kod svih naroda homoseksali#am ) to je sd,ina manjine.
9F
Kod drevnih 1evreja homoseksali#am je imao ne samo masovni karakter, ve je i #ahvatao itave
gradove, kao na$rimer, gradove 7odom i .omor.
- 7odom se jedino $ravednik <ot nije ,avio $ederi#mom. Pa i$ak, moral toga
=$ravednika> se mo(e svi5ati samo nemoralnim ljdima. Kada s kod <ota do!la dva an5ela i kada
s stanovni%i 7odoma sa#nali #a to, onda se ;ITAV grad sjatio i tra(io od <ota da im da te an5ele,
da ih 7P*/0A1- 3re =s$o#nati> +i,liji o#naava seksalno s$o#nati4 3+itisanje 9F"9H6H4. I !ta
je inio <otD <ot je rekao" =+rao moja, ne inite #loJ evo je imam dve keri, koje nis s$o#nale
m(aJ ,olje da vam ih i#vedem, RA&IT2 7A 01IMA, CTA @*K2T2, samo ovim ljdima ne radite
ni!taL> 3+itisanje 9F" 86G4. &o,ar je <ot, divan tati%a, #ar neD -mesto da #a!titi svoje keri, lako ih
$redaje sramoenj.
Rodoskrnavljenje kod drevnih 1evreja tako5e je ,ilo veoma ra!ireno. <egendarni Avram,
osniva jedno,o!tva i osnovne grane jevrejskog roda, o(enio se 7arom, koja m je $o o% ,ila
$olsestra 3+itisanje 20"924, i dalje, kao iskisni svodnik6#a!titnik, $rire5ivao je se,i do,ar (ivot,
$odmei svoj sestr6(en krevet 'araon 3+itisanje 92"9:69B4 i %ar Avimeleh 3+itisanje
20"24.
&ve <otovljeve keri i# grada 7odoma ne samo da s (ivele seksalnim (ivotom sa svojim
o%em, ve s od njega rodile i dale $okolenje %ele dve jevrejske lo#e" Moaviane i Amoniane.
3+itisanje 9F" :06:G4 1osi', koji se o(enio =,e#gre!nom devom> Marijom, 6 njen je ro5eni stri%. I
t.d. I to s sve $ravedni ljdi, $o mi!ljenj hri!ana.
Kod drevnih 1evreja esto se $ederi#am i rodoskrnavljenje sjedinjj #ajedno. - +i,liji
3+itije F"2062H4 je o$isano kako je @am jedan$t video svog o%a 0oja $ijanog i golog i odmah
ne!to radio sa svojim so$stvenim golim tati%om. A !ta je radioD I #a!to je +i,liji to o$isano, $a
nije +i,lija ) d(,enik seksalnih nastranosti, to je knjiga istorije jevrejskog naroda. *igledno je
ova $ria ti$ina #a 1evreje toga vremena. Po!to se is$avao $osle vina, sa#nav!i !ta je sa njim
radio @am, 0oj je sa ogorenjem $rokleoL Cta mislite kogaD @amaD 0e, njegovog sina @anaana,
koji sa time nije imao nikakve ve#e. Takva je jevrejska $ravednost. 1edni rade, drgi odgovaraj.
Isto#ija sesualniN nast#anosti i isto#ija Rev#eja veoMa se p#eseKaju) Ha Di se MoJlo
#eEi "a je to je"no isto+
7am jevrejski ,og je itav jevrejski narod na#vao sodomskim i gomorskim narodom 3Isaija
9"904. Cta se mo(e, jevrejski ,og ,olje vidi kakav je narod on stvorio.
&anas ka,inet $redsednika 1elj%ina $reko 80N s ) $ederi. 1edna od $rvih radnji toga
ka,ineta ,ila je kidanje krivinog gonjenja $edera. * vladavini $edera a$arat 1elj%ina $isao je
ak Kor(akov ) ,iv!a 1elj%inova desna rka.
;veni savremeni istra(iva (idovstva .rigorij Klimov doka#je da je homoseksali#am )
glavna oso,ina degenera%ije. @omoseksal%i ) to s degeneri%i, ,ionegativni ljdi 3G, B84. 0jihove
seksalne sklonosti o$!te nis ,e#a#lene #a normalne ljde. 0a velikom injeninom materijal
Klimov $oka#je koliko s homoseksal%i o$asni #a dr!tvo 3G, B84. Klimov o$!te doka#je da
1evreji ) nis na%ija. 1evreji ) to je dijagno#a.
Pe"e#i!aM) sa"i!aM i Ma!oNi!aM H#ista
Po#nata je istina o tome da sve ideje $re svega #avise od samog nosio%a ideja, od
karakteristika njegove linosti. 7eksalna energija je jedna od najglavnijih snaga 'ormiranj
linosti, #ato $ogledajmo seksalne oso,ine Issa @rista.
7eksalne #a$ovesti @rista s $rotiv$rirodne #a normalnog oveka. To, da je @ristos ,io ist
homoseksala%, nije voleo (ene i voleo je samo m!kar%e ) to je oevidno, to $roistie i# svih
=svetih> tekstova. - tim knjigama je vek na$isano, ko se kime o(enio, kakve s ,ile lj,avni%e,
ko je koga i od koga rodio. @rist nije imao ni (ene, ni lj,avni%e, ni de% $rema hri!anskoj ver#iji
nije imao, i t se o$!te ne radi o njegovom =,o(anstvenom> ,i ) $rema hri!anskoj ver#iji ,og
je $o(eleo da ima dete sa Marijom. 1ednostavno @ristos nije $rimeen seksalnim ve#ama sa
(enama. Istovremeno stalno je od svojih voljenih enika 3me5 kojima nije ,ilo ni jedne (ene4
tra(io (ark lj,av i sa njima se ,avio $ederi#mom, ist$aji lo#i (eniha 3aktivnog $edera4.
20
0a$rimer, to #vi ovako 31evan5elje $o Matej F"9A69H, isto 1ev. $o Mark 2"9F6204"
=Tada dola#e kod 0jega 1ovanovi eni%i i ka(" #a!to mi i 'ariseji $ostimo mnogo, a Tvoji eni%i
ne $osteD I ree im Iss" mog li da ,d t(ni sinovi OAV*<12. +RA;0*., dok je sa njima
P20I@D Ali, doi e dani, kada e im ,iti od#et P20I@, i tada e $ostiti>. Cta je to (enih i !ta
(enih radi na ,ranoj $ostelji, nije $otre,no komentarisati.
Cta se t mo(e, Iss je ,io dostojan sin svoga jevrejskog $ederskog naroda. Iss je ,io ne
samo 1evrej, ve direktni $otomak %ara &avida ) $o#natog $edera.
@ristos se trdi da svoje homoseksalne $rin%i$e nametne itavom svet. -vek tre,a
$roavati ne samo teorije, ve i $siho'i#ike oso,ine njihovih stvarala%a.
I# Irojdovog enja je $o#nato da se homoseksali#am esto $okla$a sa sadi#mom i
ma#ohi#mom. @ristos je ,io ne samo $eder, ve i strastveni sadista i ma#ohista.
0a$rimer, @ristos $ro$oveda" =Li ko se o(eni ra#vedenom, taj ini $relj,> 3$o Matej
H":24. Realni (ivot je slo(en i ne $ola#i ovek vek #a rkom da od $rvog $ok!aja na5e se,i
sa$tnika #a itav (ivot. I ako je (ena ra#vedena, #nai ona nema vi!e $rava da redi svoj lini
(ivotD Kod @rista je sasvim mranjaki, ,e#(ivotni, (enomr#aki $rila# (eni.
@ristos je govorio" =;li ste, !ta se govorilo davnim vremenima. 0e ini $relj,. A ja
vam ka(em, da svaki, ko gleda na (en sa (eljom, ve ini $relj, sa njom svom sr%. Ako te
tvoje desno oko sa,la(njava, i!$aj ga i ,a%i od se,e> 3$o Matej H" 286:04. =Ako te rka tvoja ili
noga sa,la(njavaj, odse%i ih i od,a%i od se,e> 3$o Matej 9G"G4.
=;ovekolj,lje> @ristovo ne #na grani%e" i!$aj oko, odse%i rke i noge i ,a%i sve to.
&o,ar @ristos je direktan kao dedi%a <enjin, koji je meo da ov hristov idej reali#je i $risili
jedne ljde da drgima vade oi, odse%aj rke i noge. Tako mo(e da $ro$oveda samo (enomr#a%,
homoseksalista, sadista i ma#ohista. Kod normalnog heteroseksalnog m!kar%a le$a (ena vek
i#a#iva sim$atij i seksaln $rivlanost, i to je $rirodno i normalno. Kad ,i svi m!kar%i tako kao
@ristos voleli samo m!kar%e, onda ,i ljdski rod odavno i#mro.
=Ka( m 0jegovi eni%i" ako je takva o,ave#a oveka $rema (eni, onda je ,olje ne (eniti
se> 3$o Matej 9F"904. A !ta e na to @ristosD *n ,i mogao rei" =Cta je Vama, mom%i, tre,a se
(eniti, stvarati do,r $orodi%, imati i vas$itavati de%>. Ali @ristos nije tako rekao, njem
$orodi%e i de%a nis $otre,ni. *n ja odgovor $oeo da ra#mi!lja o !ko$ljenj 3odse%anj $olnih
organa kod ljdi4. =*n im je rekao" $ostoje !ko$ljeni, koji s se i# tro,e majine tako rodiliJ i
$ostoje oni koji s !ko$ljeni od drgih ljdiJ i $ostoje oni koji s sami se,e !ko$ili radi Earstva
ne,eskog> 3$o Matej 9F"924.
Cta rei $ovodom ovih $ro$oveda hristovihD @ristos je jednostavno ) dovi!te. -mesto da
osdi taj #verski antiljdski o,red ) !ko$ljenje, on ne samo da ga ne os5je, ve ka(e da s to
ra#liiti nivoi tog herojskog $ost$ka. I najvi!i ste$en !ko$ljenja to je ) kada ovek 7am se,e !ko$i.
/a!toD Radi egaD Is$ostavlja se, radi hristovog %arstva ne,eskog.
*igledno, u N#istovoM Ka#stvu neDesoM sa oHiMa) #uaMa i noJaMa No"aju saMo
iMpotenti) pe"e#i i uopljeniKi+ <e$o je %arstvo ne,esko, #ar neD Ima li jo! onih koji (ele da
dos$ej hri!anski rajD 0e!to se ne je ent#ija#am.
0i kod jednog manje6vi!e svet $o#natog javnog radnika nemoge je nai tvr5enje, da je
kastrirani ovek ,li(i ,og od $orodinog oveka. Ako @ristos smatra da je samo!ko$ljenje najvi!i
dhovni $odvig, onda je @ristos ) ne$rijatelj (ivota. A ko je ne$rijatelj (ivotaD Oavo. 2to Vam
odgovor na $itanje ko je to Iss @ristos. I stvarno jedna od najmranijih hri!anskih sekti
=!ko$ljenika> odse%a $olne organe #ahvaljji =velikom> itelj #,og toga da ,i i#,egla
seksalne sa,la#ni.
/a ra#lik od mnogo,o(akih religija, koje $roslavljj sve !to je $rirodno kod oveka,
hristos se svojim #a$ovestima trdi da od oveka na$ravi isto takvog ma#ohist, kakav je on sam.
Trdi se da natera oveka da se,i tra(i ne$ostojee grehove, gde se $od grehovima smatra sve !to
je $rirodno i (ivotno ovek. H#iEansi J#eNovi O to je plo" DolesnoJ pa#anoia i Ma!oNiste
Isusa H#ista+
@rista s ras$eli na krst. - to vreme Rim s na krst ra#a$injali samo #a $ederi#am. 0a
$ravom krst, li%em na$red ) takve aktivne $edere, kao @ristos. 0a kosom krst, #adnji%om na$red
29
) $asivne, kakav je ,io Andrej Pervo#vani. * tome svedoe svi rimski istoriari toga vremena. 2to
!ta realno o#naava hri!anska ideja =voleti ,li(njeg svog>.
*sim hri!anske ver#ije $ostoji ver#ija $rema kojoj je @rist, ,e# o,#ira na $ederi#am, i$ak
imao de%. I $ederi mog da imaj de% 3$ose,no na$ravljen $rstom4. Prema toj ver#iji $otom%i
@rista s Merovingi 3 koje la#e mnogi (ivi i #dravi $redstavni%i aristokratskih lo#a 2vro$i4. Ta
$,lika smatra se,e ljdima $lave krvi. A ko s to $lavi, !ta je to $lava krvD Plavi ) to s $ederi, a
$lava krv ) to je krv $edera. Plav ,oj s ti $otom%i nak$ili i od @rista i od &avida.
H#iEanso i ju"ejso lju"oG"e#stvo
*sim sadi#ma, ma#ohi#ma i nekro'ilije kod ,i,lijskog 3jevrejskog4 ,oga je veoma modi
ljdo(derstvo. @ristos je svoje enike $ri#ivao" =Ako ne ,dete jeli Telo 7ina ;oveijeg i $ili Krv
0jegov, onda neete imati se,i (ivot. *naj ko jede Moje Telo i $ije Moj Krv ima (ivot veni>
3$o 1ovan B"H:6HA, isto $o Mark 9A"2262A4.
- hri!anskoj %rkvi glavni mistiki in, na kome je nastalo ritalno ,ogosl(enje, jeste
odvratna ljdo(derska tradi%ija, koja se na#iva $rie!e ) $tem $retvaranja hle,a i vina krv i telo
@rista, misaono $ijenje te krvi i jedenje njegovog tela. +e# tog misaonog kani,ali#ma nee ,iti
s$asenja, 6 tako ka(e hri!anstvo. Cta je toD Kakvo dovi!no divlja!tvo. Kakva gadost. *dakle
$otie ovaj mrani o,redD
7vaki o,red ima svoj rodoslov. *vaj o,red $otie od drevnog jevrejskog o,reda $ijenja krvi
,ejenog deteta i# drgog $lemena. @ri!anstvo je samo #amenilo 'i#iko ljdo(derstvo misaonim.
*groman $rogres, nema !ta. Ali normalnom, $sihiki #dravom ovek i misaono $ijenje krvi
drgog oveka je $rotiv$rirodno i odvratno.
Malomna $,lika mo(e da sl!a demago!ka tmaenja hri!anskih $o$ova $ovodom
=svetosti> i =velianstvenosti> smisla tog mistikog ina ljdojedstva, ali mo(e se ra#liito tmaiti.
Tmaenja ) to s naini varanja. Mog se smisliti stotine takvih tmaenja i #a!to ta tmaenja
verovatiD Koja od tih tmaenja s la(na, a koja $ravaD .de s kriterijmiD MoGe tuMaHiti ta
NoEe i ao NoEe) ali Yat ostaje Yat$ N#iEani su MistiHi lju"oG"e#i) oji Misaono je"u
lju"so Meso i piju #v+ TiMe saMiM p#e"aju svoju "uu Lavolu. I nikakva demagogija ne mo(e
$romeniti i o$ravdati ovaj 'akt.
Vaista N#iEansa K#va O to je K#va satane+
/a sad se hri!anski $o$ovi nis dosetili da $redlo(e istinskim verni%ima da jed 3misaono,
naravno4 hristov i#met i $ij hristov mokra. Predlo(ie, ,dite sigrni. Prijatan Vam a$etit, sveti
hri!aniM
Ako hri!anstvo i misaonom ljdo(derstv, onda jdei#am i $ravom ljdo(derstv.
*dnos jdeja $rema arijskoj krvi nosi mistian karakter. Arijsk krv $otre,ljavaj ne samo najvi!i
jdejski masoni, ve i o,ini lanovi sekte hasida ) najortodoksniji nasledni%i Talmda. 0e mog
da $ro5 ,e# arijske krvi ni $redstavni%i $lave $ederske krvi. Iako je 7tari /avet +i,lije ada$tirana i
mek!ana varijanta Talmda, i$ak s +i,liji savana direktna $ivanja na taj #verski o,iaj
(idova. =2to narod kao lavi%a staje i kao lav se $odi(eJ ne le(e dok ne $ojede $len i ne na$ije se
krvi ,ijenih> 3+rojevi 2:"2A4. Koliko $ostoje 1evreji, toliko se oni ,ave tim satanskim #verstvom.
* ,eskrajnim injeni%ama (idovskih #loina, koji s ve#i sa menjem, ritalnim ,ijanjem
arijske de%e i kori!enjem njihove krvi, na$isao je ,ro!r sam Vladimir Ivanovi &alj 3B24, $o#nati
nanik, ija nana o$ravdanost i savesnost ne mo(e da i#a#iva ni najmanj smnj.
Ti dovi!ni #loini Pidova o,avljaj se na dan satanskog $ra#nika skrsa. @vataj de%,
#verski me i komadaj, nasla5ji se njihovim menjima. &alje $ro,adaj itavo telo deteta
s$e%ijalnim ritalskim odvijaima, esto der ko( i $!taj njegov krv. Posle t krv koriste
ritalskim %iljevima, i $ose,no je dodaj skr!nji ma%es 3neslano jelo4 3B24. Posle toga naka(ena
i iskidana tela ,ijene de%e ,a%aj. -$ravo #,og ovih ,eskrajnih injeni%a =jadne i nesrene>
jevreje s klali i $ritiskali tokom itave ljdske istorije 3B24. -$ravo #,og ovih #loina mr#e 1evreje
antisemiti i =$rokleti 'a!isti>.
Kod hri!ana se taj satanski (idovski $ra#nik $ashe smatra =svetim>.
22
UaKionalnost i po#elo
H#ista) Ma#sa i Qenjina
Interesantno je $ogledati korene Issa @rista, njegov rodoslov. *d njega $oinje 1evan5elje.
Prva reeni%a 1evan5elja" =Rodoslov Issa @rista, 7ina &avidova 3o,ratite $a(nj" ne sina +oga,
ve sina &avidova4, 7ina Avraamova. Avraam je rodio IsaakaJ L3dalje ide jo! A0 1evreja4L 1akov
je rodio 1osi'a, m(a Marijinog, od koje se rodio Iss, na#van @ristos>.
I# tog rodoslova se vidi da Iss 3na#van @ristos4 nije ovek van na%ionalnosti, ve istokrvni
1evrej. - njegovom rod nije ,ilo ni Rsa, ni Tatara, ni <itvana%a, ni +elorsa. 7ve sami 1evreji.
0ikakve ,o(anstvenosti $orekl Issa tako5e nije ,ilo.
Kad ,i @ristos ,io ,o(iji ovek, onda ,i njegova majka ,ila Marija, a ota% ) +og 3sveti dh4.
Tada 1osi' ne ,i ,io @ristov ota%, ve ,i samo ,io 'ormalni Marijin m(. I tom slaj @ristos ne
,i ,io ni sin 1osi'a, ni sin &avida, ni sin Avraama. Ali navedenom rodoslov Issa @rista nema ni
rodoslova Marije, ni rodoslova 7vetog &ha. I o$!te, nije le$o #a ,o(ijeg oveka navoditi njegov
ljdski rodoslov. A on je naveden i is$isan #a A2 kolena. Tako da ,asna o ,o(anstvenom $orekl
Issa @rista $ot$no $rotivrei samom =svetom> 1evan5elj.
Pok!ajte da $ora#motrite $rv reeni% 1evan5elja sa hri!anima. I Vi ete shvatiti, ko s to
$ravi #om,i. @ri!anin e Vam govoriti da" =To nije rodoslov @rista, ve rodoslov 1osi'a ili da je to
rodoslov Marije> ili e i#mi!ljati jo! nekakv ,dala!tin. Vi ete m #a,adati nos t $rv
reeni% i $oka#ivati, da je na$isano %rno na ,elo" rodoslov Issa @rista. Issova% nee itati
1evan5elje. 1ednostavno e se $la!iti da gleda svoj svet knjig. I#vla!ie se, i#vlaie se,
i#mi!ljati neverovatne gl$osti, ali nee itati.
*,ratimo $a(nj na to da ,o(ijim sinom na#iva se,e jedino sam @ristos 3manija velianja4,
ali ga majka Marija nikada nije na#vala ,o(ijim sinom, ve ga je na#ivala samo svojim ili 1osi'ovim
sinom. Verovatno je ,e#gre!noj devi daleko jasnije, od koga je i#g,ila svoj ,e#gre!nost.
Ako je stvarno @ristos $otomak svih A2 1evreja, otkd onda sveti dhD @ristos tom slaj
nije ,o(iji ovek, ve jednostavno etrdeset drgi 1evrej $osle Avraama. Mrana istorija. 0e!to taj
sveti dh krije. A krije on sledee rodoskrnavljenje. Avraam se o(enio $olsestrom 7arom, ota% im
je ,io isti. I 1osi', stari ra#vratnik, o(enio se ro5enom sestriinom ) =,e#gre!nom devom> Marijom,
a ona m je rodila @rista. - @ristovom rod $ostoje i rodoskrnavljeni%i i $ederi. 0ije do !to je i
on $o!ao tim $tem. 2to odakle $otie sveti dh. Kakvi koreni, takvi i $lodovi.
- jevan5elj $o <ki 3:"2:6:G4 tako5e je na$isan rodoslov Issa @rista, koji se malo
ra#likje od $isanja Mateja. Tamo je @rist $re Avraama imao ne A2, ve HH 1evreja i jo! $ls
dvadeset 1evreja do Adama. Ali koja je ra#lika, da li je A2 ili HH 1evreja ,ilo @ristovom rod $re
AvraamaD - tom rodoslov $o <ki $ristan je i jevrejski ,og, ali je $ristan ne svojstv o%a
Issa, ve svojstv o%a $rvog oveka ) Adama. To jest @ristos je tom istom ste$en sin ,o(iji,
kao i svi ostali ljdi, i niim se od drgih ljdi ne ra#likje, sa take gledi!ta svog navodno
=,o(anstvenog> $orekla.
Po$ovi nis odmah Issa $ri#nali #a ,oga. - ,ogove s ga ,rojali tek :2H.g. na!e 2re na
Prvom Vaseljenskom sa,or 0ikeji, gde s %rkveni velikodostojni%i $o svojoj samovolji veinom
glasova 3kao na $artijskom sastank4 imenovali Issa @rista #a ,oga 329G ) =#a>, 2 ) =$rotiv>4. I
eto tako se $ojavljj la(ni ,ogovi. Tekstovi =svetih> knjiga, istina, nis korigovani kako tre,a.
Pogledajmo #gred i na rodoslov klasika svetskog komni#ma. Marks je ) istokrvan 1evrej,
$otomak jevrejskih ra,ina. <enjin ) $oljevrej, (idokalmik 3majka Marija I#raelovna +lank )
1evrejka, ota% Ilja 0ikolajevi -ljanov ) Kalmik4. Majka m je 1evrejka. To je kod 1evreja
najglavnije. A kad je majka 1evrejka, #nai i on je 1evrej, kod 1evreja se svi osnovni determinantni
geni $redaj $o (enskoj liniji 3a kod Arija%a $o oevoj4. -#gred, <enjinov deda $o majinoj liniji se
#vao I#railj +lank, a $radeda ) 7rlj Moj!evi.
Interesantno je istai, da se ota% Ilje 0ikolajevia ) 0ikolaj Vasiljevi -ljanov 3deda
<enjinov $o oevoj liniji4 o(enio kasno so$stvenom erkom Aleksandrom -ljanovom, koja je ,ila
2:
mla5a od njega 2H godina, i sa njom je imao etvoro de%e, od kojih $o$slednjeg Ilj 0ikolajevia
starosti B8 godina. Interesantan 'akt. ;itajte V. 7olohina 3F4. *$et rodoskrnavljenje. /ar se time ne
mog o,jasniti <enjinove degeneretivne oso,ine" elavost 2:.godini, $eriodini naleti nervno6
mo(dane ,olesti, $atolo!ka agresivnost, $ederi#am. <enjin je $o!ao @ristovim $tem i tako5e je ,io
$eder. <enjin je (iveo #ajedni%i sa /inovjevim i Tro%kim, o tome svedoe nedavno o,javljena
$isma /inovjeva i <enjina 3=Rski $ogled>, ,r. A, *ren,rg, 9FFB4.
Mo#alni li H#istoviN uHenia
Kakav je ,io moralni lik @ristovih enika, njegovih 92 =svetih> a$ostolaD 1da se dgo
%enjkao i $rodao @rista6s$asio%a #a $rilian nova% 3#a :0 sre,rnjaka" to vreme se mogla k$iti
manja $ar%ela #emlje ak okolini 1ersalima4.
Voljeni @ristov enik Petar tri $ta se odrekao njega, im ,i nastala neka manja o$asnost #a
njegov (ivot, mada se kleo da to nee nikada initi, kada je @ristos $redvideo njegove $ost$ke.
=Iss m je rekao" istin ti ka(em, da ove noi, $re nego !to #a$eva $etao, tri $ta e! se odrei
Mene. Petar m ka(e" makar morao da mrem sa To,om, ne se odrei Te,e. 7lino s govorili i
7VI eni%i> 3$o Matej 2B":H4. Kako s njihove visoke rei odgovarale njihovim delimaD Pa
nikako. Petar se $rilikom $rve o$asnosti odrekao svog voljenog ,oga, a itava ostala ,anda =svetih>
a$oatola $rilikom @ristovog ha$!enja $la!ljivo se ra#,e(ala. =Tada s svi eni%i, ostaviv!i ga,
$o,egli> 3$o Matej 2B"HB4. 1adni $la!ljiv%i, $rodane ko(e, la(ljiv%i i $rekr!io%i kletve. To je realni
moralni lik =svetih> a$ostola. @ristos ih je mnogome naio svom $ederskom kr(ok.
Kaav uHitelj O tavi i uHeniKi. *davde je i $otekla hri!anska tradi%ija =svetih> vo5a
hri!anske %rkve" govoriti jedno, a raditi sasvim drgo. Kleti se na vernost najvi!im idealima i
$ost$ati na najni(i nain. Komnistike vo5e s %elosti $rihvatile ov $raks od hri!anskih
$o$ova. H#iEani i oMunisti su O "voliHni lju"i sa "vojniM Mo#aloM$ "ela#isaniM i oniM
tajniM) ojiM se u stva#nosti #uovo"e.
Ka"#ovsa politia Isusa H#ista
0ije $otre,no naroito se diti nemoralnosti @ristovih sled,enika. *dakle je i kako @ristos
,irao te =velike> i#,ranikeD
- $oetk je sasvim mesno $ogledati, kako s 1evreji $ravili revol%ij Rsiji 9F98.g. i
kako s $reotimali vlast. /amislite se,e na mest $oljevreja $edera <enjina i itave njegove
jevrejske ,ande 3Tro%ki, /inovjev, Kamenjev, 7verdlov i t.d.4, koji s kidisali na vlast. Kako
$re#eti vlastD Kod <enjina je ta tehnologija $romi!ljena i is$isana veoma jasno i detaljno" tre,a
stvoriti snag #a $reotimanje vlasti vid do,ro organi#ovane i $ot$no $ravljane $artije. Ko e
,iti ljdski materijal, instrment #a t $artijD Inteligen%ijaD Trgov%iD Poslovni ljdiD 7ve!tenstvoD
;inovni%iD 7elja!tvoD 0e. T* 0I12 I07TR-M20T #a otimanje vlasti. ProletarijatM To je to, !to
tre,a. 0ajni(i deo dr!tva, neo,ra#ovani, ne$ismeni, ,e# imovine, koji nemaj !ta da i#g,e, osim
svojih lana%a.
+lgakov je =Pseem sr%> divno o$isao strktr te nove revol%ionarne snage" Jo#e su
jev#ejsi eYovi von"e#i) "ole najniGi "eo i otpa" #usoJ "#utva O a#iovi, koje s $rivkli
$arolom =Ko je ,io ni!ta, taj e $ostati sve>, i $o strani od revol%ionarnog $ro%esa inteligen%ija
vid $ro'esora Preo,ra(enskog. I $re#eli s vlast $rema lenjinskoj tehnologiji.
Pogledajte $rljav jevrejsk $arol" =Proleteri svih #emalja, jedinite seM>. /a!to 1evreji ne
(re da jedine inteligen%ij i $oslovne ljdeD /ato !to je najglavnije svakom jedinjen ) ko e
,iti gore. 0ajjednostavnije je #eti ,dale i dr!tveni ot$ad. -jedinite se, !arikovi svih #emaljaM
1evrejski !vonderi e Vam ,r#o stati na elo i dalje e Vas $ovesti kda (ele i iskoristie t mas
svojim %iljevima.
Kod 1evreja $edera @rista je $ostojao taj isti $ro,lem i a$soltno iste metode re!enja.
<enjinov%i s ) @ristovi eni%i. Prema Irojd, aktivni homoseksala% ima kom$leks vlasti.
@ristos je hteo vlast. 1evrejski narod je hteo da ga vidi kao $olitikog vo5 stanka $rotiv Rima,
2A
$od ijom vla! s se oni tada nala#ili, ali @rist nije hteo to. -#gred, $ravo #,og toga mnoge
njegove $ristali%e, kljji i 1d, s se ra#oarale njem, a kad se ve ra#oarao, 1da je re!io
jedno i da ga $roda, da makar ne!to korisno do,ije od @rista.
@ristos je nastojao da $ostane dhovni lider 1evreja. Ali kako $ostati dhovni liderD Kako
doi do vlasti nad ljdimaD Tre,a -12&I0ITI I 7TATI 0A ;2<* veine ljdske mase. Tre,a
stvoriti svoj =$artij> ili $rema religio#noj terminologiji !kol $ristali%a. 0a koga se mo(e
oslonitiD 1evrejsko sve!tenstvo i gornji slojevi jevrejskog dr!tva nis $rihvatali @rista, njem s
videli konkrenta i jednostavno s ga se ,ojali kao anarhiste i r!io%a osnova dr!tva. Prema tome,
tre,a se osloniti na donje slojeve dr!tva.
0a osnov kojih kriterijma je @ristos ,irao se,i $ristali%eD Prema visokom intelektD
Prema visokom o,ra#ovanj i d,okim #nanjimaD Prema visokoj kltriD Prema $olo(aj
dr!tvD Prema realnim #aslgamaD 0e, ni!ta m od toga nije ,ilo $otre,no.
Kadrovska $olitika kod @rista je ,ila ista, kao kod <enjina i svih !vondera 3tanije, kod
<enjina je ,ila ista, kao kod @rista4. @rist je imao samo tri kriterijma i#,ora lanova svoje $artije"
P#vi ) i#,or neo,ra#ovanih, nekltrnih ljdi koji imaj ni#ak $olo(aj dr!tv, koji
nemaj !ta da g,e, osim svojih lana%a, i na koje on mo(e da ostavi magian tisak svojim
#nanjima.
D#uJi ) $ot$na lina odanost i (arka lj,av samo $rema njem.
T#eEi ) te(nja da se #digne, ka slavi i vlasti.
&akle, p#vi #ite#ijuM ["onji "elovi "#utva\. Koga je @ristos i#a,rao #a svoje naj,olje
enikeD Proste ne$ismene ri,are, ,e# ikakvog intelekta i #nanja. 7te$en nekltre tih =svetih>
!arikovih je ,ila tolika, da oni ak ni rke nis $rali $re jela i jeli s $rljavim rkama kao svinje. -
to vreme I#rael tako skoro niko nije jeo, svi s (iveli $rema #a$ovesti" =$eri rke $re jela>.
Kada s 'ariseji stavili $rimed, @rist $ovodom neistoe tela njegovih enika, @ristos,
mesto da se slo(i i nai svoje enike elementarnim $ravilima higijene, odgovarao im je $o
$rin%i$ =sami ste lda%i>. =*k$ili se kod 0jega 'ariseji i neki od #nala%a knjiga, koji s do!li i#
1ersalima i, videv!i neke od 0jegovih itelja, koji s jeli hle, neistim, to jest neo$ranim rkama,
grdili s ih. 1er 'ariseji i 7VI 1deji, dr(ei se $redanja starijih, ne jed, ne o$rav!i PAP<1IV*
rkeJ i, do!av!i sa $ija%e, ne jed ne o$rav!i se> 3$o Mark 8"96B4.
0eistoa tela svojih enika nije nervirala @rista, $o!to je i on ,io isto takva svinja, kao i
oni, i on je tako5e jeo, ne o$rav!i rke $re jela 3$o <ki 99":G4.
D#uJi #ite#ijuM [potpuna o"anost\. @ristova srovost oda,iranj kadrova $rema tom
kriterijm ne #na grani%a. @ristos ka(e" =Lako neko do5e kod Mene i ne mr#i o%a svoga i majk,
i (en i de%, i ,ra i sestre, a # to i svoj (ivot, taj ne mo(e da ,de moj enik> 3$o <ki 9A"2B4.
Primetimo s$t, da smo 5avo mo(e da $o#iva na tako ne!to" mr#eti svoj (ivot, majk, o%a, (en i
de% radi njega. &o,ar ,og ne mo(e tako da govori.
T#eEi #ite#ijuM [teGnja "a se u!"iJne\. ;ime je @ristos $rivlaio !arikove svoj $artijD
0aravno, svojom lino!, i njem je ,ilo lako da ostavi magian tisak ne te ljde, $o!to je ra#lika
nivo #nanja ,ila vi!estrka.
Ali $re svega, naravno, ne intelektom, ve o,eanjima s$eha ) CI POSQEDURI TE
POSTATI PRVIF [CKo je Dio nita) taj Ee postati sveF\. @ristos je o,eao da e ih initi
gos$odarima nad ljdima i $o#ivao ih je da ne love tamo nekakv ri,, ve da id #a njim, i on e
ih naiti da svoje mre(e love ljde i $ostan gos$odari d!a tih ljdi. =Prola#ei ,li#ini
.alilejskog mora, video je 7imona i Andreja, njegovog ,rata, kako ,a%aj mre(e more, jer oni s
,ili ri,olov%i. I ree im Iss" $o5ite #a Mnom, i 1A K- -;I0ITI &A VI P*7TA02T2 <*VEI 0A
<1-&2. I oni s odmah, ostaviv!i svoje mre(e, krenli #a 0jim> 3$o Mark 9"9869G4. *dmah s
$otrali, od $rvih @ristovih rei, ak i ne #naji, !ta $redstavlja @ristos. 2to kakva je to $,lika
=sveti a$ostoli>, eto koji s istinski motivi njihovog $ona!anja. /ar se tre,a diti njihovom
nemoralD
@ristos ne samo da je imao $lanove, ao p#eu!eti vlast [po p#inKipu uje"initi i stati na
Helo\, ve je i $lanirao kako da $osle $re#imanja vlasti t vlast !a"#Gi [po p#inKipu !ava"i pa
vla"aj\. 7voje $lanove @ristos nije krio i otvoreno je govorio o njima" =/ar vi mislite, da sam 1a
2H
do!ao da dam mir #emljiD 0e, ka(em vam, ve deljenjeJ jer od sada $etoro jednoj ki e se deliti,
troje $rotiv dvoje, i dvoje $rotiv troje" ota% e ,iti $rotiv sina, i sin $rotiv o%aJ majka $rotiv keri, i
ki $rotiv majkeJ svekrva $rotiv svoje neveste, i nevesta $rotiv svoje svekrve> 3$o <ki 92"H94. To
isto je #a$isano i 1evan5elj $o Matej 390":A4" =0e mislite, da sam ja do!ao da donesem mir na
#emljiJ nisam 1a do!ao da donesem mir, ve ma, jer 1a sam do!ao da odelim oveka od njegovog
o%a, i ker od njene majke, i nevest od svekrve>. *$et satani#am.
0ije ,ilo s5eno da @ristovi $lanovi ,d reali#ovani I#rael. 1evrejski $rvosve!teni%i s
,r#o $ro#reli @rista i na vreme s ga ras$eli. Ali kasnije s re!ili da ne od,a%j njegov religij,
ve da je iskoriste #a slom drgih nejevrejskih naroda. &a je iskoriste kao in'orma%iono or(je.
@ristov naslednik Vladimir -ljanov6<enjin je reali#ovao hristove $lanove $ot$nosti. I
koliko je krvi $rolio RsijiM I klali s jedan drgog" ota% sina i sin o%a, i ,rat ,rata, i ro5ak ro5aka.
7ve s komnari #atrovali $rema hri!anskoj tehnologiji.
*,ratite $ose,n $a(nj na ,roj lanova hri!anskog $ederskog dr!tva. 92 enika,
mladia do 20 godina, i t#inaesti] ) :06godi!nji njihov itelj Iss @ristos. ;dno dr!tvo od 9:
3nesrean ,roj4 ljdi. 9: je ) mistian ,roj satane.
DvoliHnost N#iEansoJ Mo#ala
<i%emerje i dvolinost hri!anskog morala ne #naj grani%a. 7a jedne strane, hri!ani
navodno imaj nekakve moralne kriterijme o%ene toga, !ta je do,ro i !ta je lo!e. 7a drge strane,
svakom $ogodnom trentk mo(e se $ljnti na sve te norme i i#javiti, kao !to je #ave!tao @ristos"
=0e os5jte, da ne ,iste ,ili os5eni, jer kako sdite, tako ete ,iti i os5eniJ i kakvom merom
merite, takvom e i vas meriti> 3$o Matej 8"94. Reklo ,i se, $a moralni kriterijmi se #ato i vode,
da ,i se sdilo o $ravilnosti ili ne$ravilnosti $ost$aka i drgih ljdi, i svojih so$stvenih.
A taj hristov nemoralni $o#iv ) to je $o#iv na vanmoralnost, o$!te na odstajanje od o%ene
do,ra i #la $ost$%ima ljdi. - svakom normalnom dr!tv $ost$%i ljdi tre,a da se $odvrgavaj
moralnoj o%eni. I ako s ti $ost$%i lo!i, onda ovek tre,a da se $odrvrgava ne samo sdskoj, ve i
$re svega moralnoj osdi sa strane drgih lanova dr!tva. Inae normalno dr!tvo se ne mo(e
sagraditi. I eto, $osle svih ra#govora o novim moralnim #a$ovestima odjednom @ristos i#daje takve
,isere. I#gleda, $ot$na ,esmisli%a. I$ak smisao $ostoji. To je dvojni moral #a svoje. &a ,i vek
mogli da $o,egn od $rekora $omo ove ne$rin%i$ijelne, ali $ogodne hristove 'ormle. /amislite,
da ste Vi hvatili lo$ova, ogoreni ste njegovim $ost$%ima i okrivljjete ge da je $rekr!io
#a$ovest" =0e kradi>. 0a to lo$ov odmah mo(e da odgovori" =<jdi, em Vas je @ristos ioD 0e
os5jte i sami neete ,iti os5eni, a inae, kada Vi ,dete krali i Vas hvate, onda e i Vas isto
tako os5ivati>.
@ri!anske i komnistike vo5e s ) ljdi sa dvojnim moralom. 1edan moral ) to je
deklarisani #a gomil, drgi moral ) tajni, #a sam =elit> tih =vo5a>.
XastoljuDlje i Gelja !a vlaEu
&a li hri!anstvo vas$itava ovek #dravo astolj,ljeD 0eM
&a li vas$itava (elj #a (ivotom i (elj #a +*R+*M #a svoje <I;0* mesto dr!tvD 0eM
Pogledajte koliko s ,r#o #a G godina $erestrojke nerski ljdi 3glavnom 1evreji4 $rigra,ili sve !to
je najva(nije" dr(avn vlast, sav rski nova%, svo kljno vlasni!tvo, sva sredstva masovne
in'orma%ije, sv tako#van rsk $ravoslavn %rkv i t.d.
A masa rskih vernika 3osim manjeg ,roja realnih $oslovnih ljdi, koji s !li =nove
Rse>4, o$ijeni komnistikim i hri!anskim vas$itanjem 3i domaom votkom, naravno4, G godina
sedi, otvorenih stij, i misli o ,o(ijoj ,lagodeti, desima, volji ,o(ijoj, %ilj i smisl (ivota, o
lo#i rskog naroda 7PA7201- ;ITAV*. ;*V2;A07TVA. -$ravo ;ITAV*., ne manje,
sede i misle $o%e$anim $antalonama, misle o se,i, o svojoj $orodi%i, svojoj #emlji ) to je,
naravno, sitno, ne#natno, i najva(nije ) #amorno.
2B
1er da ,i se #a!ile svoje $o%e$ane $antalone, tre,a ne!to konkretno raditi ) sii sa le(aja,
nai igl, kona%, malo raditi ) sve je to daleko te(e, nego misliti o s$asenj oveanstva. Pose,no
ako se to misli # votk ili $ivo, $a jo! svom do,rom dr!tv, gde se mo(e, ,ri!i s#e, 7M2<*
#gra(avati nad tim, kako s lako i drsko 1evreji i =%rni> ,e# naroite ,or,e oteli sve od svetog
rskog naroda. A #a!to i da ne otm, ako narod nije s$oso,an #a ,or, #a svoja $ravaD
PIV*T ) T* 12 +*R+A i jak $o,e5je sla,og.
Tako je re5en ovaj svet, svidelo se to Vama ili ne. 0e tre,a se #gra(avati, ve, od,a%iv!i
hri!anstvo, $ostati jak i $o,editi..
PRAVEDUOST BEV SIQE RE SMESUA. To je realna istina, koj 1evan5elje smi!ljeno
skriva.
V"#av eJoi!aM) in"ivi"uali!aM i oletivi!aM
0a $oetk tako#vane $erestrojke, $ravilno odstav!i od $rin%i$a klasne ,or,e, Rsiji se
lako $overovalo hri!anski $rin%i$ =o$!teljdskih vrednosti>, na kome se navodno odr(ava sav
#a$adni %ivili#ovani svet. - stvari ) to je demagogija. 0a savremanom /a$ad hri!anstvo igra
log dekorativnog $aravana. /a$adni svet se odr(ava na s$rotnom $rin%i$ ) $rin%i$ #dravog
egoi#ma, $rimat $rava i interesa linosti nad $ravima i interesima dr!tva. I vek $rioriteti interesa
na /a$ad id tako" naj$re lini interesi, #atim $orodini, #atim kor$orativni, #atim na%ionalni i
$oslednji ) o$!teoveanski, ako, naravno, do njih do5e red.
A hri!anstv i komni#m sve je o,rnto" $oinje se od itavog oveanstva i #avr!ava se
sa konkretnim ovekom, ako, naravno, do njega do5e rad.
- sistem slo,odne trgovine $o!tovanje se ka#je ljdima koji s dostigli line s$ehe. -
hri!anstv ) velikomeni%ima i (rtveni%ima, koji sami nis (iveli, ve s se mili, ali #ato nis
mislili o se,i ve o svima i sve s =s$a!avali>. - sistem slo,odne trgovine kltivi! se"
individali#am, lina ini%ijativa, lina odgovornost. @ri!anstvo i komni#am kltivi!
kolektivi#am, mi!ljenje stada 3vaseljenski sa,ori, ogromni vrhovni saveti, komne, o$!tine, kolho#i
i t.d4 i kolektivn odgovornost 3to jest neodgovornost4. 0a /a$ad je stalno o$ti%aj mdra
'ormla =To s Va!e tekoe>. Veoma is$ravna 'ormla, koja $o#iva" re!avaj sam svoje $ro,lemeJ
ne klanjaj se od svoje line odgovornostiJ s$asavaj se samJ ne $renosi svoje $ro,leme i
odgovornost na drge.
A !ta je to lo!e #dravom egoi#m, kada ovek misli I o se,i, I o drgimaD /a!to ne tre,a
misliti o se,i, ve tre,a misliti samo o drgimaD Po em si ti gori od drgih, !ta, #ar ) ti nisi deo
itavog oveanstva, i ko e se o te,i ,rinti, ako ne, $re svega, ti samD Onaj o ne voli saMoJ
seDe) taj ne MoGe "a voli ni "#uJe lju"e.
Koliko mnogo Rsiji ima takvih vernika" golotinja i sirotinja, svoj (ivot ne mo(e da redi,
nije stanj da #a!ije svoje $antalone, a #ima na se,e da s$asava itavo oveanstvo. To s
$lodovi hri!anskog vas$itanja.
To se kod njih na#iva samoodri%anje i samo(rtvovanje. 0aravno, - IM2 nekakvih =svetlih>
3 stvari ,esmislenih4 ideala.
Kada je sledei =genije> jevrejske misli Karl Marks smislio novi $lan =s$asenja> itavog
oveanstva $od na#ivom =komni#am> i sve to i#lo(io novoj +i,liji $od na#ivom =Ka$ital>,
Rsiji s se odmah na!li 'anati%i, koji s sveto $overovali nov religij i krenli $tem
samoodri%anja i samo(rtvovanja ime =svetlih> ideala.
Ti novi verni%i s ,ili s$remni da ,ijaj drge, da $ostavljaj eks$lo#ive i organi#j
teroristike akte i sami da id na ro,ij, na g,ili!te - IM2 revol%ije. Kakve revol%ije, koji je
smisao te revol%ije, do ega ona mo(e dovesti, 6 to niko od njih $ose,no nije shvatao, a #a takva
ra#mi!ljanja mo#ak nije ni $otre,an, oni s verovali. /a ver mo#ak nije o,ave#an.
A #a to vreme (idomasonska !tam$a je #di#ala te 'anatike ,andita kao velike heroje. Koji
argmenti s isti%ani kao #a!tita tih ,andita 'anatikaD *snovni argment je jedan ) ti ljdi nis
mislili o se,i, oni s te(ili ka sveo$!tem ,lagostanj, ka o$!toj $ravednosti, oni s i!li $tem
28
samoodri%anja, samo(rtvovanja. 1ednom rej ) heroji i (rtve. =Vi ste kao (rtva $ali sd,onosnoj
,or,i>. 7ve je $ot$no isto, kao sa @ristom6s$asio%em.
*nima koji s se #gra(avali nad tim ,anditima, nis naroito do#voljavali da ist$aj
!tam$i. Ctam$ s ,ili $re#eli (idomasoni, isto kao sada. /adatak !tam$e je ,io 6 da i#a#ove
saoseanje sa ,anditima. To se kod njih na#iva =hmani#am>. Ali njihov la(ni hmani#am je ,io
nekako strogo jednostran" samo #a #loin%e, ali ne i #a (rtve.
Ti$ian $redstavnik tih =hmanista> 3satanista4 je <av Tolstoj sa svojom hri!anskom
teorijom =ne$rotivljenja #l nasiljem>. Kada s revol%ionari6teroristi ,ijali (andarme 3radnike
$ravnog sistema4, gro' Tolstoj je tao kao ri,a. Ali kada s te ,i%e hvatane i ve!ane, gro' Tolstoj
je jakao na sav glas" =0e mog da timM> /,og toga je <enjin direktno na#vao Tolstoja =ogledalo
na!e revol%ije> 3G, glavni sinovi lkavog4. Interesantno je $ostaviti $itanje" =Cta je hri!anstv
moglo da $rive tako talentovanog oveka, kao !to je ,io TolstojD> Verovatno sline $ederske
sklonosti @rista i Tolstoja. Tolstoj svom dnevnik od 2F.novem,ra 9GH9.godine $i!e" =1a nikada
nisam voleo (enL ali mnogo $ta sam se #alj,ljivao m!kar%aL /alj,ljivao sam se
m!kar%a, jo! ne #naji, !ta je to $ederi#am>.
/a ra#lik od tih hmanista6li,erala &ostojevski $i!e" =Ako neko ni!ti Rsij, onda to nee
,iti ni komnisti, ni anarhisti, ve $rokleti li,erali>.
*naj isti Pavka Koragin ) to je ti$ian hri!anski i komnistiki heroj. @eroj i# te iste
o$ere. 7amoodri%anje, samo(rtvovanje. *n nije egoista, o se,i nije mislio, mislio je o drgima. 0a
svoj (ivot je $ljvao, svoj lj,av $redao kao (rtv ,or,i 3nejasno #a !ta4, nar!io je svoje
#dravlje, svoj (ivot ni!tio. - ime egaD - IM2 novog o%a i sina i svetog dha $od na#ivom
=komni#am>. Amin. Cta je to komni#am, !ta se krije i#a tih rei ) to $avkima koraginima nije
,ilo $o#nato. 0iko od njih, naravno, nije itao svih F0 tomova ,dala!tina, koje je na$isao taj
,r#o$isa% Karl Marks. I niko nije shvatao, kakav je nakaradni model (ivota $rogramiran tankoj
knji(i%i $od na#ivom =Mani'est kom$artije>. *ni ni nj nis itali. A ko je itao ) ni!ta nije
ra#mevao. *n s 7V2T* V2R*VA<I ,dnost, i to je glavno. A najglavnije je to, !to Pavka
Koragin ) nije egoista, ve je (rtva.
0aravno, do,ar ovek ne tre,a da misli samo o se,i i da ,de samo egoista. To je odvratno,
to je jedna krajnjost. Ali do,ar ovek ne tre,a da misli ni samo o drgima, $ot$no #a,oravljaji
se,e. To je drga krajnjost. 0i ona nije le$a. 7vda je dor,ro oseanje mere. &o,ar ovek tre,a da
misli I o se,i, I o drgima. - hri!anstv i komni#m vek je s$rotstavljanje" I<I o se,i, I<I o
drgima. ;ovek koji misli tre,a da ,de svestan svoje line individalnosti i isto vreme da shvata
svoje harmonino jedinstvo sa svojim narodom, iji je on neot5iv deo.
/a $ametnog $raktinog oveka jedna od osnovnih #a$ovesti tre,a da sl(i glavna
mnogo,o(aka #a$ovest" ^IVI SAM I DAR DRUGIMA DA ^IVE.
0aravno, $ravo samo$o(rtvovanje mo(e da $osl(i kao #or veliine ljdskog dha, ali ono
tre,a da se ostvarje ime konkretnih i jasno ra#mljivih %iljeva, a ne ime il#ornih =svetlih
ideala> i ma!tanja, koja stvari $redstavljaj demago!k o,man, koja sakriva istinski, $rljav
smisao onih, koji se ,ore #a $reotimanje i #adr(avanje vlasti.
Va(no je istai $rin%i$ijeln ra#lik i#me5 individali#ma mi!ljenja i individali#ma
delovanja. Rski narod je $rekomerno $olari#ovan i esto $oistoveje krajnje $rotivrenosti.
&ana!nji navodno rski 3a stavri sovjetski4 sistem vas$itanja, sa jedne strane, ne ra#vija, ve
s$tava individalno mi!ljenje i namee mi!ljenje stada. Misli kao sviM To jest, o$!te ne misliM
7a drge strane, sovjetski sistem vas$itanja ne i narod $ametnim kolektivnim i
koordiniranim $ost$%ima. /,og toga je rski narod danas ra#jedinjen i ne voli kolektivan rad.
Postoji odvratna $oslovi%a" =moja ka je na kraj sela, ja ni!ta ne #nam>. Tako (ive veoma mnogi.
Ali ,e# kolektivnog rada nemoge je sagraditi normalno dr!tvo, koje me da #a!titi svoje o$!te
na%ionalne interese. Tre,a se iti kolektivnom rad, sagla!eno raditi sa ljdima ra#liitih, ak i
$rotivrenih $ogleda. -ite se od 1evreja. *ni mog da mr#e jedan drgoga, ali ime o$!teg %ilja
mog odlino i slo(no da rade #ajedniki. I #ahvaljji tome $o,e5j.
2G
Pat#ioti!aM i naKionali!aM
&a li s hri!anstvo i komni#am $atriotskiD 0e, oni s ,e#na%ionalni, interna%ionalni i ko
,ajagi o$!teoveanski. @ri!anstvo i komni#am $ljj na na%ionalne i dr(avne interese. Ali to se
tie samo nejevrejskih dr(ava i na%ija. - hri!anstv sita%ija odnos na 1evreje se menja $ot$no
s$rotno.
Osnovna i"eja N#iEanstva O jeste Gi"oljuDlje [ju"oYilija\ ) lj,av $rema =,ogom
i#a,ranom> narod. Ta ideja $ro(ima itav +i,lij. /a!to nama, Rsima, $reko +i,lije name
$roavanje jevrejske istorije, mesto da $roavamo svoj so$stven, rsk istorijD /a!to nas
teraj da ko$amo $o toj gnsnoj istoriji 1evrejaD /a!to nam #a,ranjj $roavanje so$stvene rske
istorijeD /a!to nam od#imaj na%ionaln svest i name $roavanje jevrejskih religijaD /ato !to
se tome i sadr(i jedan od glavnih #adataka hri!anstva i komni#ma" sr!iti na%ionaln svest,
sr!iti ve# sa na%ionalnim ro5enim +ogovima, initi ljde sle$im i ,es$omonim, a dalje je lako
$ravljati tim sle$%ima. 2to #a!to je smi!ljena ideja o$!teoveanstva.
Komni#am =s$a!ava> ;ITAV* oveanstvo $omo svetske $roleterske rtevol%ije i gradi
o$!teoveanski 3(idovski4 kon%entra%ioni logor $od na#ivom =komni#am>. @ri!anstvo
=s$a!ava> o$et ;ITAV* oveanstvo $tem $ot$nog #agl$ljivanja oveka i (idolj,lja i gradi taj
isti o$!teoveanski 3(idovski4 kon%entra%ioni logor $od na#ivom Raj, a sve neistomi!ljenike gra
Pakao.
-stvari #drav na%ionalni egoi#am, #drav $atrioti#am ) to je do,ro. &anas #a Rsij glavni
dr(avni $rin%i$ tre,a da $ostane ne o$!teoveanski $rin%i$, ve PRIUCIP VDRAVOG RUSKOG
UACIOUAQUOG EGOIVMA.
Inae Rsija e se g!iti =$rijateljskim> #agrljajima svojih #akletih #a$adnih $rijatelja.
Ideja o$!teoveanskih vrednosti je gl$a, ali nimalo nije ,e#o$asna.
Pogledajte $ost$ke te iste Amerike. - ,ilo kojoj ta%i sveta ona je s$reman da $rimeni sil
i or(je. -,iti, #ga#iti, smrviti sve one, koji smetaj njenim na%ionalnim interesima. I Amerika
$ljje na sve hri!anske $rin%i$e" ne ,ijajJ lj,i ,li(njeg svog kao samog se,eJ svi ljdi s ,raaJ
o$!teljdske vrednostiJ ljdska $rava i t.d. To s sve manje vredni $rin%i$i. 0a%ionalni intersi s
i#nad svega, i $olitika sa $o#i%ije sile ) to s njihovi glavni $rin%i$i. 0a kraj krajeva, sve gore
deklarisane $rin%i$e Amerika ra#matra samo odnos $rema gra5anima svoje dr(ave, !to se tie
svih drgih naroda, onda se svi ti $rin%i$i na njih odnose koliko6toliko.
Ideja ljdskih $rava, iako s je i#mislili masoni, veoma je $rogresivna. I$ak do,r idej
ljdskih $rava 7A& $ro$agira samo #ato, !to ona do#voljava 7A& da se me!aj sverene $oslove
drgih dr(ava. Ali $ok!ajte da iskoristite Va!e ljdsko $ravo na do,ijanje i !irenje in'orma%ije i
$onite sa !irenjem antisemitske literatre. *dmah ete realno videti, olio vrede ta ljdska $rava.
Rsija tre,a da $ostane jaka i da nai #drav na%ionalni egoi#am, ne #a,oravljaji,
naravno, ni o$!teoveanske #adatke.
/drav egoi#am ne $redvi5a da tre,a misliti samo o se,i. To je ne$ravilno i nije do$stivo
savremenom svet. Tre,a meti misliti o o$!tem, ali ne #a,oravljaji i na se,e.
O"nos p#eMa sa"anjosti
Kako se %eni sada!njost hri!anstvD Veoma nisko, kao i komni#m. I tamo i tamo ljdi
ne tre,a da (ive sada!njosti, ve radi il#orne svetle ,dnosti, samo s na#ivi te svetle
,dnosti ra#liiti ) ili raj, ili komni#am.
@ri!anstvo $ri#iva oveka da vei deo vremena svog #emaljskog (ivota $otro!i na molitve,
na ra#mi!ljanja o #agro,nom (ivot. A !ta, #ar ovom sada!njem (ivot ne tre,a (iveti radosno,
sreno, stvaralaki, $novredno, interesantnoD
2F
;ovek je $oklonjena mognost da neko vreme $ro(ivi na #emlji i, naravno, tre,a %eniti t
divn mognost i iskoristiti je naj$ot$nije $ravo ovde, na #emlji.
Ako ,de mognost (ivota na drgom svet ) (ivi i tamo, na drgom svet, naj$ot$nije.
-vek tre,a %eniti (ivot na ovom svet, na kome ti je $oklonjena mognost da (ivi! datom
sada!njem $eriod vremena.
@ri!anstvo, kao i komni#am, hoe da od#me ljdima realn sada!njost radi il#orne
sree ,dnosti. A #a!to to oni ineD /ato, da ,i $re#eli ovaj $rivremeni $eriod sada!njeg
vremena #a svoje gos$odare i #ajedno sa njima $ro(iveli svom ,lagostanj na ran vernika. A
,dnosti e se trditi da otm i ,dnost. *ni stalno te(e da nam od#m i $ro!lost. 7atanisti
hoe da nam od#m vreme o$!te. @oe da nas istisn i# vremena i itavo vremensko $rostranstvo
$risvoje #a se,e.
H#iEansa p#ave"nost
Ako je Mojsije #ave!tao =*ko #a oko, #, #a #,>, krav!i t #a$ovest od mnogo,o!tva,
onda e svaki normalni #drav ovek shvatiti taj $rin%i$ kao istinsk $ravednost. @ristos od,a%je taj
mnogo,o(aki $rin%i$ i $ro$oveda s$rotno" =A ja vam ka(em" ne p#otivi se !lu. Ako te neko dari
$o desnom o,ra#, okreni m i drgi, i ko hoe da ti #me ko!lj, daj m i gornj ode> 31.$o
Matej H":G6A04. ;li ste !ta je reeno" lj,i ,li(njeg svog i mr#i ne$riojatelja svog. A ja vam
ka(em" ljuDite nep#ijatelje vae) DlaJosiljajte one oji vas p#olinju) Hinite "oD#o oniMa oji
vas M#!e i Molite se !a one oji vas v#eLaju i p#oJanjaju> 3$o Matej H"A:6AA4.
I kako Vam se svi5a =,ora% $rotiv #la i ne$ravednosti> Iss @ristosD Koji $o#iva na
odstajanje od $rotivljenja #lD &a li =,o(iji sini> i do,rom ili lo!emD Rei ete, @ristos je
$aranoikD @ristos je stra!niji od ,ilo kog $aranoika. 0ekome je ta $aranoja veoma $ogodna. KomeD
<o$ovima i ,anditima, i nekakvim silama, koje te(e ka g!enj i $oro,ljavanj naroda. @ristos je )
njihov ovek, koji moralno ra#la(e narod i nastoji da li!i narod volje #a ot$orom. 0ikakva gomila
,andita ne ,i mogla da smisli ,oljeg $ro$agandist #a olak!anje svoje delatnosti. @ristos nije
jednostavno $aranoik. To je najo$asniji ti$. 0is ga tek tako 1evreji kod se,e ras$eli, a $osle toga
$odme njegov religij drgim narodima #a dhovno ra#laganje i kasnije $oro,ljavanje. &a se
,di ro,ovi ne ,i ne samo $rotivili nasilj i i(ivljavanj nad so,om, ve i da ,lagosiljaj i
o,o(avaj one, koji se nad njima i(ivljavaj.
@ristos demonstrira jo! jedan ti$ino (idovski metod $ravednosti. Kada je @ristos ogladneo
i do!ao do smokvinog drveta, nastojei da se #asiti njegovim $lodovima, onda" =Ldo!av!i do nje
ni!ta nije na!ao, osim li!a, jer jo! nije ,ilo vreme sak$ljanja smokava. I ree Iss drvet" od sada
$a do veka neka niko ne ok!a tvoj $lodML i smokva se os!ila do korena> 3$o Mark 99"9:69A i
204. To jest #,og toga !to @ristos i# svoje gl$osti ne #na, kada na drvet sa#revaj $lodovi,
ka(njava ne se,e samog, ve drvo. &rvo is$ada krivo i tre,a da odgovara #a @ristov t$ost. To je
veoma karakteristino #a jevrejsk $ravednost.
.lavni $rin%i$ @ristove $ravednosti ) to je ,rkanje odgovornosti. A %ilj toga ,rkanja je )
stvoriti glavama ljdi moralni haos, nejasno ko i #a !ta tre,a da odgovara. /a @ristov gl$ost
tre,a da odgovara ne on sam, ve drvo. /a ljdske grehove tre,a da odgovaraj ne oni sami, ve
@ristos, koji na se,e $re#ima te grehove, #a #loine #loina%a tre,a da odgovaraj ne sami
#loin%i, ve dr!tvo, koje ih je, navodno, tako vas$italo. 7talno jedna ista satanska igra
=s$rotnog>.
I$ak hri!anski metod =,or,e> sa #lom ima !irok mas $ristali%a od <ava Tolstoja do
veine savremenih tako#vanih hmanista.
&anas svojstv vka ovijoj ko(i ist$a tako#vani hmani#am. &ana!njim
=hmanistima> s $na sta $ene od $ro$agande kidanja smrtne ka#ne. I$ak njihov hmani#am je
nekako strogo jednostran. *ni se ne(no ,rin #a #loin%e, ali do (rtava nekako njihov hmani#am
ne dola#i. /a!to ,andit i i#rod ima $ravo da ,ija do,ronamernog oveka, a on se ne sme streljatiD
Kakvo $ravo na (ivot ima manijak i i#rod, koji je silovao i ,io deteD * kakvoj se do(ivotnoj ro,iji
mo(e govoriti takvim slajevimaD .de je t $ravednostD
:0
Kome ide na rk ovakav trli hmani#amD 1asno kome ) ma'iji, koja mo(e da ,ija koga
hoe, a njeni $redstavni%i se ne smej streljati ) hmani#am, ra#me!. .nsn i la(n $ro$agandn
kam$anje #a $ro$agiranje kdanja smrtne ka#ne #a$oela je ma'ija sredstvima masovne
in'orma%ije. I doka#je se da je %rno ) ,elo, a ,elo ) %rno. &oka#je se da, !to manje okorelih
#loina%a ,de streljano, time e manje ,iti #loina, iako je svakome detet jasno da, !to manje
,andita ,de streljano, time se vi!e i drskije vr!i streljanje do,ronamernih gra5ana. Krv
do,ronamernih gra5ana je na rkama tih =hmanista> 3satanista4. *na im je $otre,na.
Pogledajte dana!nje #akonodavstvo hri!anskim #emljama. Kome ono ide na rkD ;ije
interese ono !titi" #loina%a ili do,ronamernih gra5anaD /a vreme mnogo,o!tva svaki gra5anin je
imao $ravo da nosi or(je i da !titi samog se,e, svoj $orodi%, svoje ,liske. Ako je on ,ijao
,andita, smatrao se #a heroja. &a li danas do,ronamerni gra5anin mo(e da ,ije ,andita
samood,rani i da ne ,de ka(njen $rema tim =hmanim> #akonimaD 0e. A ,anditi mog da ,ijaj
koga hoe ,e# o,#ira na sve #akone, $a i ako ,d hvaeni, onda e masa $rodatih advokata nai
mno!tvo r$a tom hmanom #akonodavstv, samo da ,anditi ne ,d #asl(eno ka(njeni.
@iljad $ta je $rav mnogo,o(aka #a$ovest =*ko #a okoM /, #a #,M>. 7amo tako i
nikako vi!e. Inae to nije $ravednost, ve trljenje i ra#vratnost dr!tva, $o$stljivot i !irenje
#loina. A da ,i se reali#ovala #a$ovest, do,ro tre,a da ,de jako i $rimenjje svoj snag. <av
Tolstoj se na njegov trl hri!ansk idej ne$rotivljenja #l nasiljem mo(e odgovoriti samo
jedno" do,ro mora da ,de sa $esni%ama, inae ono nije do,ro. Pravednost ,e# sile je sme!na.
SaMo Jlupan MoGe "a i"e p#otiv Hopo#a Jla"niN Nijena [ili p#otiv Rev#eja\ sa t#anspa#entoM
CSvetu O Mi#F.
I$ak itava stvar nije $ravednosti ili ne$ravednosti tog =hmani#ma> 3sledeeg vka
ovijoj> ko(i4. *n je $ogodan nekakvim ti%ajnim silama. Takv sil $redstavljaj ma'ija i
masonstvo. Masonstvo je ak i sasvim nevinom i#gled kriminalna organi#a%ija. Masoni mr#e
,ilo kakve re$resivne ka#ne i ine sve !to je moge da kin smrtn ka#n ak i #a naj#verskije
,istvo. /a vreme revol%ija o,ina $raksa masona je ) da otvaraj vrata #atvora da ,i $stili
#loin%e na glave do,ronamernih gra5ana. Prvo !to je radio mason Kerenski $osle 'e,rarske
revol%ije, 6 $stio je i# #atvora sve #loin%e, istovremeno likvidirav!i %arsk $oli%ij, stvoriv!i
Rsiji $ot$ni haos. Mason 1elj%in i njegova ,anda sada ine to isto.
H#istos je O Lavo) oji t#aGi o" G#tava njiNove "ue
=Tada Iss ree eni%ima 7vojim" ako neko hoe da ide #a Mnom, neka se odrekne se,e i
#me svoj krst, i ide #a mnom, jer ko hoe d! svoj da sava, taj e je i#g,iti, a o i!JuDi
svoju "uu #a"i Mene, taj e je nai> 3$o Matej 9B"2A62H4. Tako ,og ne mo(e da govori. +og
nis $otre,ne d!e ljdi koji s jo! (ivi. *n sam daje ljdima d!e #a ovaj (ivot. A $osle smrti d!e
same odle sa #emlje i odla#e kod +oga. Ko to mo(e tako da ist$aD 1edini kome s $otre,ne d!e
(ivih ljdi jeste ) 5avo. I eto, sad je jasno ko je to Iss koga #ov @ristos. Iss @ristos ) to je samo
jedno od imena 5avola.
7atanista @ristos, kao vek, ne!to la(no o,eavaji ,dnosti, nastoji da svojim
$ro$ovedima i#a#ove kod ljdi mr(nj $rema svojoj so$stvenoj d!i" =*naj ko voli svoj d! )
i#g,ie jeJ a onaj o M#!i svoju "uu na ovom svet ) savae je venom (ivot> 3$o 1ovan
92"2H4.
Si#oMatvo ili DoJatstvoZ
Kako se hri!anstvo odnosi $rema ,ogatimaD A$soltno tako, kao i komnisti" mr#e
svakom slaj, ak i ako je to ,ogatstvo #ara5eno $o!teno i svojim radom. =Pre e kamila $roi
kro# iglene !i, nego !to e ,ogat i Earstvo +o(ije> 3$o Matej 9F"2A4. *,ratite $a(nj, +I<*
K*1I ,ogat, ne#avisno od toga da li je nova% #ara5en $ravedno ili ne$ravedno. Komnisti t idej
$evaj na sav glas, na$rimer, $rin%i$ =mir koli,ama, rat dvor%ima>. /a!to tre,a ratovati sa
:9
dvor%imaD &a ,i svda ,ila jednakost, a jednakost mo(e ,iti samo siroma!tv. I #ato s r!ili i
ni!tavali. Ali hri!ani i komnisti ne mr#e ,ogate samo #,og $rin%i$a jednakosti.
+ogati ) to nije njihova $astva, oni s ovde, na #emlji, sada!njem vremen, a ne
il#ornoj ,dnosti ne!to stekli, njima je ve ovde, na #emlji, do,ro i oni nemaj !ta da rade
%rkvi. *ni e svoj nova% ,olje odneti restoran, $o#ori!te, na kon%ert, a ne $o$ovima #a sve. I
@ristove #a$ovesti $rotivree $rin%i$ima delatnosti $oslovnih ljdi. *ni nee shvatiti @rista. *sim
toga ,ogat ovek je ) ne#avisan ovek. Cta nova% daje ovek, osim materijalnog ,lagaD UovaK
Hini Hovea sloDo"nijiM. To je glavno. /,og toga s #a totalitarne religije 3hri!anstvo i
komni#am4 ,ogati, to jest slo,odni i ne#avisni ljdi, ne$rijatelji.
Ali ne tre,a #a,oravljati da nova% ini oveka slo,odnijim, ako se on nala#i $o#natim
grani%ama. Ako ga $ostane veoma mnogo, ovek g,i slo,od i $ostaje njegov ro,. *n mora stalno
da misli kako da ga sava, kako da ga skloni, kako da $ravlja njime. A ako ga $ostane jo! veoma
mnogo, onda se ovek kla$a 'inasijski sistem i $ostaje jedan #avrtanj velikog mehani#ma, kojim
glo,al ne $ravlja on. Tako da je svda $otre,no oseanje mere.
@ri!ani (ele da #a$ale najglavniji motiv te mr(nje $rema ,ogatima ) /AVI7T. /avist
nes$elih $rema onima koji s ne!to $ostigli. Reali#a%ija kom$leksa ni(e vrednosti. I stalno jedne
iste je'tine ideje o tome, kako e siroma!ni i naka#ni dos$eti raj, a ,ogati i le$i $akao, to je samo
reali#a%ija #avisti tih siroma!nih i naka#nih $tem misaone osvete. =Aha, Vama je ve sada do,ro,
Vi ste nas $re!li, i mi ni!ta ne mo(emo da inimo i oseamo se ni!tavno, g!ei se od #avisti.
&o,ro, do,ro, videemo, !ta e ,iti ,dnosti. Tamo emo Vam $oka#ati. Vi ete goreti
$aklenom $lamen, a mi emo raj kidati ja,ke. I $oslednji e $ostati $rvi. Ko je ,io ni!ta, taj e
$ostati sve>. /avist je ) veoma mono i !iroko ras$rostranjeno oseanje ljdi, $raktino
neiskorenjivo. =/avisni%i e mreti, ali #avist ) nikada> 3Molijer4.
Mi GiviMo u ljutoj E#i RiDa) E#i totalne laGi i totalniN p#eva#a. /ato $rilikom anali#e rei
i aktivnosti ,ilo koga oveka ne tre,a tolio sl!ati, !ta on govori, ve misliti o realnim motivima
njegovog $ona!anja. I velikoj veini slajeva $ri najgoro$adnijim ,esedama realni motivi ne
samo da nis toliko visoki, ve s sasvim $rovidni ili ak niski.
-stvari hri!anska i komnistika #avist nije toliko $rirodna, koliko se ona smi!ljeno
ras$irje i kltivi!e od strane onih #averenika, koji # $omo #avisti nastoje da #a$ale niska
oseanja i mr(nj rlje $rema na%ionalnoj eliti i # $omo te o#loje5ene rlje svrgn star elit, a
da sami sedn na njeno mesto.
I najglavnije, !to tre,a rei o odnos hri!anstva $rema ,ogatstv. Kada @ristos o,javljje"
=0e sak$ljajte se,i ,lago na #emlji> 3$o Matej B"9F4, onda tre,a odmah misliti, a Kome je to
$ogodnoD 7ami 1evreji ne koriste hri!anstvo, hri!anstvo ) to je njihovo or(je otimanja i
odr(avanja vlasti nad drgim narodima. I hri!anski odnos $rema ,ogatstv i nov% veoma je
$ogodan 1evrejima. @ajde, hri!ani, odriite se nov%a, ,ogatstva, mislite na s$asenje svojih
ldakih d!aM A 1evreji e #a to vreme sav taj nova% i ,ogatstvo da $rik$e svoje rke. A onaj, ko
ima nova%, 6 on na #emlji i ima realn vlast.
%B_(+Jo"ine je"an o" najviiN u Nije#a#Niji Gi"oMasonse MaYije jev#ejsi Dana#
Rotil" O "ao je sle"eEu otvo#enu i!javu$ CMene ne inte#esuje) o vo"i politiu on#etne
"#Gave+ Dajte Mi MoJuEnost up#avljanja novHaniM sisteMoM te "#Gave) i ja Eu #uovo"iti tiM
politiHa#iMaF.
za lane re!itosti "rianski" zapovesti treba videti kome je to pogodno.
@ri!anska lj,av $rema $rosja%ima odgajila je Rsiji i#o$aen mentalitet kome,
na$rimer, ovako hvale oveka" =Ah, kako je on do,ar, on je nese,ian, $oslednj ko!lj ,i skino
sa se,e i dao drgome>. Cta je tome le$oD Po em je do,ar $rosjakD I kome je on do,arD 7vojoj
(eniD 0e. 7vojoj de%iD 0e. 7vojoj rod,ini i ,liskimaD 0e. 7vojim drgovima i $o#nani%imaD 0e.
&r!tv, kome e $rositiD Tako5e ne. /a sve te kategorije ljdi $rosjak ) to je lo! ovek. Pa kome
je onda do,arD 1asno kome, =svetoj> %rkvi i gos$odarima. 0jima ,ogati, ne#avisni i slo,odni ljdi
nis $otre,ni.
:2
- normalnom dr!tv do,ar ovek, naravno, ne tre,a da ,de deriko(a, $ohle$an i da misli
samo o nov%. To je jedna krajnost, ona je odvratna. @ri!anska krajnost #di#anja $rosjaka ) ni!ta
manje nije odvratnija. 7vda tre,a da $ostaoji #latna sredina.
O"nos p#eMa t#Jovini
Kako se hri!ani i komnari odnose $rema trgov%imaD Pre#ir ih i mr#e. =I 5e Iss hram
+o(iji i I7T2RA sve koji s $rodavali i k$ovali hram, i PR2VR0- stolove tram$a!a i kl$e
$rodava%a gol,ovaL> 3$o Matej 29"924. @ristos je trgov%e na#vao RA/+*10IEIMA, $ri em
je #rok neadekvatnosti njegove mr(nje $rema trgov%ima 1evan5elj o,ja!njen krajnje
ne,edljivo.
Karl Marks je tako5e $otro!io otrovn slin od mr(nje $rema trgov%ima i !$eklantima svih
,oja, i dok ih je @ristos jednostavno $roterao, Marks je $o#ivao da se trgovina ni!ti i# korena.
Primetimo #gred, da kod Marksa tan!noj knji(i%i $od na#ivom =Mani'est komnistike $artije>
384, gde je kon%entrisano i#lo(ena itava njegova trla ideologija, $ostoje dve kljne rei, koje
$ro(imaj itav knji(i%. Te dve rei s" -0ICTITI i 7R-CITI. Prema Irojd, 6 to je kom$leks
r!enja, a sam kom$leks je ) $osledi%a seksalnih nastranosti.
Post$%i @rista hram 7olomona ) %entralnim jdejskim svetinjama, kada je on $revrno
stolove tram$a!a i kl$e $rodava%a gol,ova, ne mog se na#vati drgaije nego hliganstvo.
Prodav%i s $rodavali gol,ove da ,i ih verni%i iskoristili kao tradi%ionaln jevrejsk (rtv ,og.
Tram$ai s menjali ra#liit nova% koji je dola#io i# ra#liitih krajeva sveta. /amislite da sada do5e
%rkv nekakav mang$ i istera one koji $rodaj svee, %rkven literatr i ostalo. Kako e se
$rema njem $onetiD 0a,ie m 'i#ionomij.
Prirodno je !to s @ristovi $ost$%i hram o#lojedili $rvosve!tenike i oni s, do!av!i kod
njega, #ahtevali da im o,jasni, s kojim $ravom on to ini. @ristos im je odgovorio ti$ino
jevrejskim manirom" $itanjem na $itanje. I to $itanjem i# drge o$ere" =*dakle je ,ilo kr!tenje
1ovanovoD> Prvosve!teni%i s odgovorili" =0e #namo>, na !ta im je @ristos rekao" =Pa i ja Vam
ne rei, sa kojom voljom to inim> 3$o Matej 29"2:6284. &o,ar je @ristos, #ar neD ;isto
jevrejska drskost i $revrtljivost.
%( !apovesti
[Cne uDijF) Cne #a"iF) Cne Hini p#eljuDuF i t+"+\
@ri!anske #a$ovesti glavnom se mog $odeliti na tri gr$e. Prve gr$a ) to s #a$ovesti
drevnih $roroka, jo! $re Mojsija. *ne la#e +i,lij. &revni $roro%i ) to s $ravo mnogo,o(aki
$roro%i. 1dei#am je $re#eo njihove #a$ovesti, neke ,e# $romene, neke je malo $reradio, a neke
i#vrno do s$rotnosti.
&rga gr$a ) to s #a$ovesti Mojsija, to jest #a$ovesti jdei#ma, ada$tirane #a goje. *ne se
daj 7tarom /avet +i,lije. /a$ovesti $rve i drge gr$e s 'ormalno tako5e i hri!anske
#a$ovesti, $o!to je +i,lija #a hri!ane sveta i osnovna knjiga, na koj se hri!anstvo oslanja.
Trea gr$a ) to s isto #a$ovesti Issa @rista. *ne se daj samo 0ovom /avet )
1evan5elj. /a$ovesti @rista svojoj veini $rotivree #a$ovestima Mojsija i #a$ovestima drevnih
$roroka. To je, #gred, veoma $ovoljno #a $o$ove. -vek se mo(e i#vi ona #a$ovest, koja je
$ogodna datom vremenskom trentk. Mo(e se i#vi =ne kradi>, a mo(e se i#vi i =ne sdite
da ne ,iste ,ili s5eni>, ako je $o$ i sam ,io hvaen kra5i.
;isto hri!anskih #a$ovesti mi smo se ve nagledali dovoljno. Pogledajmo #a sad jednim
okom na 90 #a$ovesti drevnih $roroka. 1deistike #a$ovesti Mojsija mi emo ra#motriti gl. G.
*snovne #a$ovesti drevnih $roroka s $o#ajmljene i# mnogo,o!tva, ali s sortirane i
$romenjen im je i#gled.
- 90 #a$ovesti drevnih $roroka =ne ,ij>, =ne kradi>, =oko #a oko, #, #a #,> i t.d. $ostoji
realna vrednost, i$ak jdei#m one se $rika#j kao a$solt, to jest moraj se i#vr!avati
,e#slovno ,ilo kojim (ivotnim sita%ijama.
::
*igledno je da nikakvih a$soltnih #a$ovesti ne mo(e ,iti, $o!to je (ivot veoma
ra#novrstan. I odre5enim, $ose,no vanrednim sita%ijama, ,ilo koje #a$ovesti se mog i tre,aj
kr!iti. 0a$rimer, va! $orodi% s na$ali naor(ani ,anditi, koji Vas mog ,iti i o$ljakati, silovati
Va! (en i de%, i(ivljavati se na Va!im ,liskim. Kakvi tre,a da ,d $ost$%i do,rog oveka
tim slovimaD *n je d(ana da !titi se,e i svoje ,liske na svaki nain, kljji or(je. I ako
tim slovima ,ije ,andita, onda to nije greh, to je do,ar $ravilni $ost$ak, #,og koga se ne tre,a
kajati. To je $odvig. - toj sita%iji #a$ovest =ne ,ij> se ne sme is$njavati.
Kada s drevni 1deji krali mnogo,o(ake #a$ovesti od Arijeva%a, onda ih nis
$o#ajmljivali ,e# $romene, ve s im $ri!li =stvaralaki>, negde s ih menjali, =$o,olj!avali> i
naka#ivali, ak s i#,a%ivali veoma va(ne i##etke. *na ,i,lijska #a$ovest =ne ,ij> o" A#ijaKa
!vuHi ovao$ Cne uDij De! #ajnje nuG"eF. Kod Arija%a to je daleko mdrije, mada je, naravno,
tom o,lik #a$ovest slo(enija i tra(i da se misli so$stvenom glavom kada s nastale te krajnje
okolnosti, a kada ne. Po!to 1evreji nis ranali na $ametne, oni s re!ili da nes $ot$n jasno.
- njihovoj varijanti =ne ,ij> ima $ot$n jasno, ne tre,a misliti, ali je sadr(aj gl$lji.
A$soltnosti s jednostavnije i odre5enije, ali (ivot je slo(en i ne mog m se ,ri#gati
a$soltnosti, tre,a nekako osmisliti kontekst. *sim toga, realnom (ivot, koliko ljdi (ive, toliko i
kr!e ov #a$ovest.
- $ogled drgih #a$ovesti slika je $ot$no ista. -vek se mo(e stvoriti takva vanredna
sita%ija, kada je nemoge i nije $otre,no is$njavati te #a$ovesti.
Kod svih #a$ovesti tre,a da $ostoji jedan o$!ti $rin%i$" postupKi Hovea t#eDa "a Du"u
a"evatni Givotnoj situaKiji. Ali to je veoma o$!teni, lo!e odre5en i te!ko ra#mljiv $rin%i$ #a
gl$og oveka. /a o,ian narod njega tre,a $isati #a sve osnovne sita%ije.
Opta oKena N#iEansoJ Mo#ala i p#opove"i H#ista
7meli, $ametni, jaki, sigrni se,e, odlni, $o!teni, ini%ijativni, ,ogati, radosni, seksalni
ljdi, koji do,ijaj #adovoljstvo od ovog (ivota, 6 to nimalo nis hri!anski heroji. @ri!anstvo mr#i
takve. @ri!anstvo mr#i sve naj,olje ljdske oso,ine i nastoji da ih ni!ti ovek.
7ve !to je jako, (ivotno, $rirodno, #emaljsko hri!anstvo hoe da gasi d!i vernika.
0aka#e i oni koji se itavog (ivota me ) to je ideal hri!anskog oveka. @ri!anstvo ) to
nije religija (ivota, ve satanska religija smrti.
&ivno je rekao Veliki rski kne# 7vjatoslav 3ota% Vladimira, koji je korenio hri!anstvo
Rsiji4" =VERA HRISTAUSKA O TO RE UASTRAUOST>.
I kakav narod mo(e da vas$ita takva religijaD Kakav o!tar kontrst sa mnogo,o!tvom, gde i
+ogovi i @eroji i#a#ivaj sim$atij, od!evljenje i te(nj #a $odra(avanjem.
Isus H#istos uDija u Hoveu sve Givo) i p#e sveJa volju !a Givot) potovanje p#eMa seDi)
siJu#nost u sopstvenu snaJu) potenje) oseEanje lju"soJ "ostojanstva+ Ko je on tom slajD
/a!to on to iniDDD
Reenje !aJonete Isusa H#ista je je"nostavno+ Isus H#istos O to je saMo je"no o"
iMena Lavola+
@ri!anstvo ) to je antireligija. To je satani#am.
Ako je @ristos ) 5avo, onda antihrist, kojim nas $la!e $o$ovi, 6 to je ve $ola do,ro. Pola
do,ro, #ato !to osim odri%anja jedne la(i tre,a $onditi ne drg la(, ve istinski konstrktiv.
Sluajte H#istove !apovesti i postupajte sup#otno] *n Vas $o#iva da $ostanete siroma!ni
) $ostanite ,ogati. *n Vas $o#iva da svoj imovin $odelite siroma!nima ) #mite so$stvenost
svoje rke i nikome je ne dajte. *n Vas $ri#iva da $re#irete nova% i da ,dete van nov%a ) trdite se
de $ravljate nov%em, idite ,anke, 'inansijske kom$anije, stanite na njihovo elo i moi ete da
reali#jete sve Va!e naj,olje (elje korist se,e i svoje na%ije. Kada ste siromah ) Vi ste ,es$omoni
i Va!a slo,oda volje ne mo(e da ,de reali#ovana $nom ste$en.
H#istos p#opove"a) "a je Dolje Diti si#oMaN i Dolestan) neJo !"#av i DoJat+ -mesto
ldakih #a$ovesti @rista tre,a #a$amtiti da je ,olje ,iti #drav i ,ogat, nego siromah i ,olestan.
:A
Re!ultat N#iEansoJ Gi"oljuDlja [ju"oYilstva\ jeste potpuno !aJlupljivanje nejev#eja i
JuDita njiNove sposoDnosti naKionalne svesti) naKionalnoJ "uNa i naKionalnoJ oseEanja sveta+
I$ak glavno #lo hri!anstva se ne sadr(i gl$osti. @ristos nije o,ian $aranoik i nastran
ovek. - njegovim $ost$%ima lako se vidi svrsishodni #ao $redmi!ljaj. H#iEanstvo O to je
#eliJija "uNovnoJ #a!laJanja) nea v#sta "uNovne SIDE) inYo#MaKiono o#uGje) oje
#a!o#uGava !atitne snaJe na#o"a p#e" naletoM tuLiN i nep#ijateljsiN snaJa+ O#uGje oje
sloMljuje volju na#o"a !a otpo# i Hini lju"e #oDoviMa De! iave Do#De. @ri!anstvo ) to je $rvi
e!alon idealo!kog or(ja $oro,ljavanja, jedan od instrmenata $reotimanja vlasti i s$ostavljanja
svetske vladavine.
/amislimo se, #a koga radi Iss @ristosD Kome on $ri$rema tloD
@ri!anstvo ne radi nasamo. To je samo $rvi e!alon #a nejevreje. @ri!anstvo $ri$rema tlo
#a s$oljnj agresivn religij ) jdei#am. 1dei#am emo ra#motriti glavi G.
:H
`+ IDERA HRISTAUSKOG RARA I PAKQA
Prema hri!anstv ovek (ivi na #emlji svega jedan$t i $osle #emaljske smrti dos$eva
veiti raj ili $akao. Ideja dolaska rano ili kasnije nekakva vremenski ,eskonana sta%ionarna
stanja 3raj, $akao4 jednaka je ideji $ot$ne smrti. 1er !ta je to (ivotD To je stalna smena stanja, to je
ne!to !to ima $oetak i kraj. ;ime se ovek ,avi rajD &o,ija #adovoljstvo od neeg, re%imo, od
,li#ine +oga ili od +o(ije lj,avi. Ali to se ne odvija jedan dan, jedn godin, jedan milenijm, ve
veito. +eskonano jedno isto ) do,ija! #adovoljstvo od neega. 0ikakvih $atnji, $re(ivljavanja,
strahova, ,or,e, $relaska drge svetove, ni!ta. 1edno isto, veito. 0ema smene stanja, nema smrti
tom svet, nema nikakve $rin%i$ijelne dinamike. Veito mrtvilo. To nije (ivot oveka, to je
movara. Kakav je %ilj i smisao (ivota rajD Pivot raj je ,es%iljni i ,esmislen.
- $akl je isto tako. Vremenski ,eskonana menja. Koji je smisao njimaD /a!to s
hri!anskom +og $otre,ni veiti $akao i veita menjaD - tome nema smisla.
Ideja hri!anskog $akla #a$anjje svojom gl$o!. 7a jedne strane, hri!ani jasno
ra#dvajaj telo oveka i njegov d!. I tvrde da je d!a oveka, #a ra#lik od tela, nematerijalna. I
t $riaj ,asne o tome da $akl gre!nike 5avoli $ek na tiganj, kvaj ki$em kotl,
$lamen vatre i t.d. .l$o do ne$ristojnosti. 1er miri ovek se rastaje od 'i#ikog tela, ostaje
samo d!a, a ako ona nije materijalna, onda ona ne mo(e da osea $atnje od nekakvih 'i#ikih
$ro%esa ti$a $eenja na tiganj.
*igledno je da s svi ne$ristojni o$isi (ivota hri!anskom $akl sranati #a ljde sa
$rimitivnom ma!tom i iamj jedan jedini %ilj ) da $la!e oveka koji (ivi na #emlji.
A i #a!to ,i ovek te(io ka hri!anskom rajD Pa ovek je jednom ve ,io tom raj, i
jevrejski ,og ga je otd isterao, isterao ne$ravedno i nemilosrdno. /nai, mo(e o$et da ga istera ni
#a !ta. Ako $ojede! nek $ogre!n ja,k kod njega ) =do,ri> ,og te hvati #a !ij i i#,a%i.
Kad ,i raj i $akao ,ili $rivremena $ristani!ta oveka, onda ,i tome mogao ,iti neki
smisao. - slaj vremenske ,eskonanosti $akla i raja g,i se smisao.
Mnogo,o(aka ideja vi!ekratnog (ivota, $retvaranja 3reinkarna%ije4 i $rela#a i# jednog sveta
drgi ne samo da je $ametnija ve je i interesantnija od hri!anskog ,eskonanog raja i $akla.
*naj ko se o#,iljno ,avi jogom, mo(e se veriti istinost te ideje na so$stvenom iskstv.
Kao #akljak, $odsetimo i# $rethodne glave, da s hri!anskom raj normalni m!kar%i
svi ,e# oij, ,e# rk i ,e# nog, a sa oima, rkama i nogama samo s im$otenti, $ederi i
!ko$ljeni%i.
&ragi hri!aniM Prijatan Vam odmor Va!em hri!anskom rajM
:B
B+ REDUOBOSTVO [MOUOTEIVAM\
I MUOGOBOSTVO [POQITEIVAM\
Ko#eni je"noDotva i oMuni!Ma
Ra!ireno je mi!ljenje da s 1evreji $rvi i#mislili jedno,o(ak 3monoteistik4 religij.
-stvari jedno,o(ak religij nis i#mislili 1evreji, ve je ona i#mi!ljena #a 1evreje. Istorijski $rvi
monoteista je ,io egi$atski 'araon Amenhote$ IV 39:GF69:HG.g. $re n.e.4, koji je svoje ime
$romenio 2hnaton 3onaj koji je godan ,og Aton4. 2hnaton je ,io revol%ionar i s$roveo je
grandio#n revol%ij religio#nom, svetovnom i ekonomskom (ivot 2gi$ta. Kao svi
=$ro'esionalni revol%ionari> 2hnaton je, $rema Klomov 3G4, imao sve oso,ine 'i#ikog i#roda"
'igr herma'rodita 3veoma !iroke (enske kkove i istrene grdi4J ne$ravilan, iskrivljen i i#d(en
o,lik glave, koj je on skrivao is$od s$e%ijalne ka$eJ veoma tanak i sla, vrat. *igledno je da to
degenerativno ro5eno telo 2hnatona nije moglo da vodi $oreklo od dvoje 2gi$ana iste krvi.
Ako $ogledate +a'ometa ) sim,olian satanistiki lik 5avola i $oredite +a'ometa sa
2hnatonom, slinost e ,iti vi!e nego oigledna. Prema savremenim $oda%ima 2hnaton i njegova
sestra6(ena 0e'ertiti ,ili s $redstavni%i van#emaljske satanistike %ivili#a%ije i# sa#ve(5a 7irijsa.
2hnaton je ,io o(enjen ro5enom sestrom 0e'ertiti, koja je imala isto tako i#ro5en glav 3sakriven
is$od s$e%ijane ka$e4 i tanak dg vrat. I sve njihove keri s imale iste oso,ine degenerika.
0aravno, 1evreji s $ro$agirali 0e'ertiti kao sim,ol (enske le$ote. 7ve je tako, kako je $rihvaeno
kod 1evreja" naka(eno tre,a da se smatra le$im.
2hnaton je #a,ranio #nanja o mno!tv +ogova i #a,ranio je glavnog +oga 2gi$ta ) +oga
sn%a Amona. -mesto Amona 2hnaton je $ro$agirao jednog jedinog ,oga ) ,oga snevog diska
Atona. 2hnaton ne samo da je $ot$no #a,ranio $ominjanje +oga Amona, ve je i #a,ranio da se
i#govara i $i!e na $a$irs i kamen samo ime Amona. Ali to m je ,ilo malo. 2hnaton je jedan od
$rvih $oeo da $rera5je istorij. =*n je naredio da se na hiljadama s$omenika kltre o,ri!e i
ni!ti ime Amona. 0a #idove, na st,ove, d,in gro,ni%a ) svda se $iralo o!tro oko
2hnatonovih ljdi da nemoljivo o,ri! ime +oga Amona i +oginje Mt, njegove s$rge. Ra#,iti
ime +oga ) #nailo je ,iti njegov d!, svesti na nl njegove $o,ede i osvajanja> 3B0, s. AF4. To
je $redstavljalo $rerad i 'alsi'ika%ij itave istorije 2gi$ta. 7vetili!ta drevnih egi$atskih +ogova
,ila s oskrnavljena i o$ljakana.
2hnaton nije tr$eo drgaija mi!ljenja, slo,od in'orma%ije, te(io je ka kon%entra%iji vlasti,
,io je jedan od $rvih ideologa komni#ma. 2hnaton nije mogao dgo da se i(ivljava nad 2gi$tom.
0akon 9B godina je svrgnt i na vlast je do!ao Ttanhamon. Atonovi hramovi s tako5e sr!eni, a
ime 2hnatona ne samo da je $odvrgnto ismejavanj, ve je i #a,ranjeno da se $ominje. 0a#ivali s
ga =svrgnti #loina% Ahetaton> 3B0, s. B:4.
Ali na o$!t (alost, delo =svrgntog #loin%a> 2hnatona, nije mrlo. &hovni eni%i i
nasledni%i 2hnatona $ostali s drevni 1eseji, koji s (iveli komnama. Kod drevnih 1eseja kasnije
je sta(irao satanista Iss @ristos.
Prin%i$e drevnih 1eseja #eo je #a osnov osniva +avarskih Ilminata Adam Vajsha$t i
ra#radio strogo $overljiv dokmenat $od na#ivom =0ovi #avet satane> 3B9, s. 2:4. Pre#ev!i od
Vajsha$ta osnovne $rin%i$e H godina $re i#laska komnistikog Mani'esta, Teodor &e#ami je
i#dao knjig =Kodeks #ajedni!tva>. 7atanisti i masoni :9.ste$ena Karl Marks i Iridrih 2ngels
$a(ljivo s $re$isali od &e#ami sve komnistike $rin%i$e i sve to i#lo(ili svom Mani'est
komnistike $artije. -$ravo #,og te knji(i%e s $rolivene reke krvi. I#a svega toga nevidljivo stoji
2hnaton. A i#a 2hnatona stoji satana <%i'er 3,kvalno #naenje =nosila% svetlosti> ili =jtarnja
#ve#da>4. <%i'er ima jo! jedno ime ) *#iris. Prema verovanjima drevnih 2gi$ana *#iris je ,ila
#ve#da koja je $ala na #emlj. A *#iris 3<%i'er4 je do!ao i# sa#ve(5a 7irijsa. To s sve
$redstavni%i rase 7irijsa. I sve egi$atske $iramide i 7'inga s smerene $rema 7irijs.
Tako da svetska istorija nije $oela je i ima daleko d,lje korene, nego !to se to ini na
$rvi $ogled.
:8
Monotei#am 3jedno,o!tvo4 je ka$italno #atvorio #nanja i naka#io ra#no,ojn, vi!e$olarn,
vi!esna(n slik sveta.
Prema +i,liji ota% monotei#ma je Avraam. Avraam, kao i 2hnaton, je ,io rodoskrnavljenik,
o(enjen so$stvenom sestrom 7arom 3+itisanje 20"924. Rodoskrnavljene je kod satanista ) sveta
stavr. Ali Avraam je $o!ao jo! dalje. *n ne samo da je iskoristio svoj sestr, ve je i $ostao njen
svodnik, koji je organi#ovao se,i do,ar (ivot, $odmei svoj sestr6(en 7ar krevet 'araon
3+itisanje 92"9:69B4 i %ar Avimeleh 3+itisanje 20"24.
/a!to je i#mi!ljen monotei#amD Prvo, radi odse%anja #nanja kod naroda i #agl$ljivanja
rlje sa %iljem $ro!avanja $ravljanja tom rljom. &altonisti tako5e ne mej da vide ra#liite
,oje, #a njih $ostoji samo jedna ,oja ) %rna, tako je re5ena njihova glava. Ideolo#i monotei#ma s
nastojali da $rogramiraj ljdsk svest tako, da oni ne vide i ne shvataj svet $noj meri,
$nom o,im. &a na$rave od njih dhovne daltoniste. -#gred, kod jevrejskog =genija> <enjina
tako5e s nakon $osmrtne o,dk%ije otkrili da m je leva mo(dana hemis'era trla i veliine oraha.
Interesantna oso,ina jevrejske genijalnosti.
1edno,o!%i s re!ili da $roste slik sveta do naj$rimitivnije i#gleda" jedan ,og, jedna
religija, jedna jedine istina, jedan ,ogom i#,ran narod, jedna $artija, jedna vlast nad itavom
#emljom. 7vda na #emlji jedinstveni #akoni, svda ni'i%irane misli i jednak $oredak. Prosto, t$o
i lako.
Ali nije tome najglavnije. .lavni #adatak monotei#ma ) to je o,jediniti i stati na elo svih
naroda. &a li je do,ro ) jediniti itavo oveanstvoD - neem je do,ro, ali je neem i veoma
lo!e. To je nesmnjivo do,ro #a one koji te(e ka svetskom gos$odstv. -12&I0ITI I 7TATI 0A
;2<* ;ITAV*. ;*V2;A07TVA. /a oveanstvo %elini $ro%esi integra%ije i se$arati#ma
imaj i $lseve i minse #avisnosti od konkretne geo$olitike sita%ije. 0aravno, #amisliti itav
#emljin kgl kao jedn svetsk dr(av, sa ni'i%iranim #akonima, ni'i%iranim tradi%ijama i
$ore%ima, sa jedinstvenom ni'i%iranom religijom, sa jednim jevrejskim ,ogom na el, sa
jedinstvenom vla! (idokratije nad itavim svetom, # odsstvo $rin%i$ijelne ra#novrsnosti ) to je,
naravno, ko!marna slika.
&rga krajnost ) da svaki narod ima svoj dr(av, kod svih ra#liiti #akoni, ra#liite religije,
ra#liit moral, ra#liite tradi%ije, sve ra#liito. Tako5e nije do,ro. &o,ra je #latna sredina, koja se
'ormira $ro%es istorijskog ra#voja, # vi!evekovno $raktino iskstvo, nastalo #,og $olitike
,or,e i $olitikih kom$romisa.
Pre jedno,o!tva na #emlji mnogo hiljada godina je dominiralo mnogo,o!tvo i #ajednika
vedska religija 3od rei V2&ATI, to jest #nati4. Primetimo da s terminom =mnogo,o!tvo> 1evreji
na#ivali ne jedn religij, ve sve one religije, koje nis ,ile jevrejske. 7am termin =mnogo,o!tvo>
3na rskom =je#iestvo> 6 $rim.$rev.4 dola#i od rei =je#i%i> i o#naavao je religije naroda koji
imaj drgaije je#ike, religije drgih naroda.
-stvari mnogo,o!tvo ) to je na%ionalna ra#novrsnost vedi#ma ) jedinstvene religije #a sve
mnogo,o!%e. Ali 1evreji se trde da ne ra#likj o$!ti koren vedi#ma i na%ionalne ra#novrsnosti )
mnogo,o!tva. /a njih je sve to jedno isto ) mnogo,o!tvo. I stvarno, vedi#m i svim
mnogo,o!tvima ,og nije jedan, ,ogova je mnogo.
I$ak 1evreji nis dosledni svom jedno,o!tv. Prvo, hri!anski +og ) to nije
o$!teoveanski +og, to je isto jevrejski ,og, koji se ,rine samo o 1evrejima, a drgim narodima
ini svakakve gadosti. A ko e se onda ,rinti o drgim narodima, njima s tako5e $otre,ni svoji
+ogovi, $o!to je jevrejski +og hteo na njih da $ljje.
&rgo, +i,liji jevrejski +og 1egova 31ahve4 se ,ori sa +ogom Vaalom i +ogom Astartoj i
$o,e5je ih. I$ak, ako je +og jedini i drgih +ogova nema, s kim se onda on ,orio, i koga je to on
$o,edio, i odakle s oni do!li, ti drgi +ogoviD Ako je jevrejski ,og $o,edio mnogo,o(ake
+ogove, to ne #nai da ih je on ni!tio. +ogovi s ,esmrtni, i jevrejska $o,eda nosi $rivremeni
karakter. Pivot je $romenljiv.
Po,e5eni mnogo,o(aki +ogovi 2ri Vodolije $onovo e se is$niti $rvo,itnom arijskom
snagom i davie jevrejskog 5avola.
:G
Tree, ako tokom itavih svih svetih $isama 1edinstveni +og gnevno $ri#iva da se ne verje
drge +ogove, onda #nai #a njegov lj,omor $ostoje ra#lo#i ) drgi +ogovi realno $ostoje,
inae #a!to ,i se on tako tr#ao.
;etvrto, sama re =2lohim> kojom se na ra#liitim mestima na#iva ,og, ,kvalno ne
o#naava ,oga, ve ,ogove mno(ini.
I dalje" $eto i deseto.
@ri!ani, 'ormalno $ri#navaji samo jednog +oga, i$ak %ivili#a%ij +ogova ne $o$njj
samo jednim ,iem. Postoji kod njih i 5avo, koji ima snag da se ,ori sa samim ,ogom.
/atim, odnekd ne$o#nato $ojavljj se an5eli. *dakle s oni do!liD Ko s oniD Kakve s
njihove mognostiD +i,lija na takva $itanja ne odgovara. 1asno je jedno, ta ,ia s i#nad ljdi ) to
je i# sveta ,ogova. +og, 5avo, an5eli, arhan5eli, sera'imi, hervimi, a$ostoli, ,ogorodi%e, $roro%i,
sve%i i t.d. ) to s sve ,o(anstveni stvorovi ra#liitog nivoa. I eto, o$et smo se snovratili
mnogo,o!tvo, gde $ostoji mno!tvo van#emaljskih ,ia i me5 njima jedan glavni. I ,ilo kom
mnogo,o!tv me5 +ogovima nema jednakosti, $ostoji s,ordina%ija. 0a$rimer, grkom i
rimskom mnogo,o!tv /evs 31$iter4 ) to je vrhovni +og, a @era, Venera, Mars, A$olon, 2ros i t.d.
) s +ogovi drgih nivoa.
To da je jedno,o!tvo ) 'ik%ija i je'tina demagogija, 6 to je jasno svakom ovek koji misli.
0i jednoj religiji istog monotei#ma nikada nije ,ilo. Ali vek kada neka demagogija dgo
$ostoji, tre,a $ostaviti $itanje" =Kome je to $ogodnoD>.
Cta je to hri!anstvo 3i sve drge jedno,o(ake religije4 glo,alD To je tvrdnja da je +og )
jedan. Ako komni#m ni!tavaj $rivatno vlasni!tvo, onda se monotei#am trdi da ni!ti sve
$rivatne, $ose,ne, ra#liite +ogove kod itavog oveanstva.
Ra#lika je samo tome !to, od#ev!i od naroda njegove +ogove, monotei#am $re#ima
vlast nad narodima $reko ljdskih d!a, a komnisti, od#ev!i $rivatno vlasni!tvo, #imaj vlast
$reko ljdskog (el%a.
1o! jedan veoma va(an momenat. Ako je +og kod svih ljdi jedan, a oni s njem slini,
onda s, $rema tome, svi ljdi od ro5enja 12&0AKI jedni drgima. 2to odakle je $onikao $rin%i$
jednakosti ljdi.
Kod komnista i masona ideja jednakosti #vi kao =jednakost i ,ratstvo>. Komnisti s
sa5ivali t jednakost (estokom silom, trdei se da likvidiraj nejednakost, da i#jednae siroma!ne
i ,ogate, ni!te ra#lik i#me5 grada i sela, i#me5 mnog i 'i#ikog rada, i#me5 m!kar%a i (ene.
Reke krvi s $rolili radi tog $oronog $rin%i$a =jednakosti>. I $or!ili s itav vi!evekovn
so%ijaln strktr dr!tva i ra#r!ili itav ekonomij, itav kltr, svo ,ogatstvo (ivota, $o!to
jednakost mo(e ,iti samo siroma!tv. 2to do ega dovodi $orona ideja 1edinog +oga.
- mnogo,o!tv nema niakakve jednakosti. &r!tvo je imalo kastinsk, a kasnije stale!k
organi#a%ij. +ogova ima mnogo, i ra#liite so%ijalne gr$e imaj svoje ,o(enske $okrovitelje.
-mesto $rin%i$a jednakosti gos$odari $rin%i$ =7vakome svoje>.
Kada 1evreji j $rin%i$ =svakome svoje>, oni $oinj da vi" =Ia!isti, 'a!isti. Ta $arola je
,ila na$isana na ka$iji kon%entra%ionog logora +henvald>. Pa !ta, ako je ta $arola ,ila negde
na$isanaD /ar se istinitost $arole odre5je time, gde je ona na$isana ili nije na$isanaD &a je na
ka$iji +henvalda ,ilo na$isano =2 Q 2 R A>, #ar ,i to ,ila netana tvrdnjaD
Vidimo da je kod ra#liitih religija odnos $rema ljdskoj jednakosti s$rotan. Kakvo istinski
stoje stvariD 0a to $itanje odgovara naka, koja o,lasti svoje kom$eten%ije vek ima $rioritet nad
religio#nim mi!ljenjem. 7avremena naka odgovara nesmnjivo ) $rin%i$ jedankosti ljdi nije
is$ravan.
SVI QRUDI SU OD ROaEURA UEREDUAKI+ To nije pa#ola) to je nauHna HinjeniKa+
0is jednaki ni $o mnim, ni $o 'i#ikim, ni $o $sihikim, ni $o moralnim s$oso,nostima.
To je makar doka#ala genetika, koja je sahranila $rin%i$ jednakosti, jasno doka#av!i da svi ljdi od
ro5enja imaj ra#liit genoti$.
:F
I dija$a#on te nejednakosti je dosta veliki. 2to em je realna istina ne#avisno od toga da
li nam se ona svi5a ili ne. 7ada je ve genetika doka#ala nejednakost ne samo ljdi, nego i na%ija i
rasa. Kod ra#liitih na%ija i rasa ra#liit je genoti$.
Kada s komnisti $roganjali genetik, na#ivaji je 'a!istikom i rasistikom la(nom
nakom, onda oni to nis inili i# gl$osti i ne #ato !to nis imali !ta da rade. Ti njihovi $ost$%i s
,ili $ot$no dosledni i nei#,e(ni. .enetika je r!ila osnov komni#ma, i#,ijaji m %entralni
,lok, 6 $rin%i$ jednakosti. /ato s hri!ani i komnisti shvatali da je genetika #a njih ne$odno!ljiva.
I morali s da ,iraj" ili genetika sahranjje hri!anstvo i komni#am kao la(ne religije, ili
komni#am i hri!anstvo o,javljj genetik la(nom nakom. 0aravno, oni s oda,rali $oslednje.
-stvari $ravedna je samo jednakost mognosti, a ona #a ljde koji s nejednaki od ro5enja
atomatski dovodi do nejednakosti re#ltata, do so%ijalne i ekonomske nejednakosti, do $ojave
siroma!nih i ,ogatih i t.d. I to je normalno, to odgovara realnoj, a ne i#mi!ljenoj $rirodi oveka.
*vde je najglavnije to, da so%ijalna nejednakost ne ,de $rekomerna i da najni(i nivo (ivota ,de
dostojan, #a ra#lik od sita%ije koj s 1evreji i masoni ve!taki stvorili oi revol%ije Rsiji
9F98.g. i na kojoj s 1evreji $ametno odigrali svoj igr.
@ri!anaski =jedinstveni> +og je stvorio (en navodno od re,ra m!kar%a. Mo(e li se
verovati toD 0e. /a!toD Pa #ato !to to $rotivrei na%i, $ose,no geneti%i koja jasno doka#je da
svi ljdi imaj ra#liit genetski 'ond. A re,r ,ilo kog m!kar%a geni s a$soltno isti kao kod
m!kar%a %elini. *dakle $otie ta genetska ra#novrsnost ljdiD *sim toga re,r Adama s geni
m!kar%a, to jest 2va ,i tre,ala da ,de m!kara%. Ili je taj mit ) la(, ili i$ak +ogova ima mnogo, i
+ogovi s genetski ra#liiti. *nda s, naravno, i ljdi od tih +ogova ra#liiti, sa ra#liitim
genetskim 'ondom.
;ak i osnovnih ,oja ima 8" %rvena, narand(asta, (ta, #elena, tamno $lava, svetlo $lava,
lj,i!asta. *dakle $otie ta ra#novrsnostD
Po!tovani itaoeM @ajde da $ogledamo na svet i #amislimo se nad nekoliko jednostavnih
$itanja. &a li $ostoji jedan jedini ovekD 0e, ne $ostoji, ima mnogo i ra#liitih ljdi. &a li $ostoji
jedna jedina (ivotinjaD 0e, ne $ostoji, (ivotinja je veoma mnogo. &a li $ostoji jedna jedina ,iljkaD
0e, ne $ostoji, ,iljaka je veoma mnogo. I tako dalje. 2to, tako je re5en na! svet. Pa kako je onda
odjednom moge $ret$ostavljati $ostojanje jedinog ,ogaD
Pitanje o tome, da li je +og jedan ili je +ogova mnogo, ima ne samo religio#no ve i nano
#naenje. -#mimo re%imo 'i#ik. Cta je to +og sa take gledi!ta 'i#ikeD To je $re svega neka
o,jektivna svetska sila. /a vreme Ajn!tajna nana slika 'i#ikog sveta je ,ila veoma ra#novrsna.
0ekoliko teorija je o$isivalo ra#liite sile, koje se ne mog svesti jedna na drg. Po!to je Ajn!tajn
,io 1evrej i vernik jedno,o(nik, onda je on $rvi istakao idej stvaranja jedinstvene teorije $olja, gde
s sve sile ra#liita is$oljavanja jedne, niver#alne sile. Ajn!tajn je radio na toj ideji oko :0 godina
i ni!ta nije $ostigao. 0jegovim $tem id i drgi 'i#iari6teoretiari. I !taD Pa ni!ta. 7am $rila#
tra(enj jedne niver#alne sile je ,e#i#la#an. 0a dana!nji dan 'i#ikom svet $ostoje etiri 'i#ika
+oga koji ne #avise jedan od drgog"
- sila te(eJ
- elektromagnetne sileJ
- sla,a #ajamana dejstvaJ
- jaka #ajamna dejstva.
I sve to saMo u Yi!iKi neGive p#i#o"e+ Kolio jo BoJova MoGe "a i!#o"i YenoMen GivotaZ
O toMe naua !a sa" Malo !na+ O toMe !na MnoJoDotvo+
0aravno, stavr nije samo koliini +ogova. Ako mesto jednog @rista i#misle hiljad istih
takvih nitkova, onda religija od toga nee $ostati ,olja. Uije svaa MnoJoDoGaHa #eliJija "oD#a.
Mnogo,o!tvo ) to je $otre,an, ali nedovoljan slov #a do,r religij. To jest, ako je religija
jedno,o(aka, onda je ona vek lo!a. Ako je religija do,ra, onda je ona vek mnogo,o(aka.
-o$!te ako se $ogleda d,lje, onda se $ro,lem jedno,o!tva ili mnogo,o!tva $ire odnos
$rema I7TI0I. 1edno,o(ake religije tvrde da $ostoji jedna a$soltna istina, mada nikako ne mog
da 'ormli! t istin. Maksimm na !ta s jedno,o!%i s$oso,ni, kada ih $ita! da 'ormli! njihov
jedinstven istin, 6 to je ,esmislena 'ra#a ti$a" =Istina ) to je ,og>. Koji je to ,og, i# koje religije,
A0
kojih je hiljad, !ta kljje se,e ta sasvim nekonkretna i nein'ormativna tvrdnja, na ta $itanja
neete do,iti ra#mne odgovore. Re%imo, $ostoje konkretne istine, na$rimer Pitagorina teorema,
koja je stvorena HH0 godina $re nastanka hri!anstva. Ta istina se ne sadr(i tvrdnji =istina ) to je
,og>, ona je samostalna. I takvih istina ima mnogo, na$rimer 0jtnovi #akoni, 2klidove teoreme,
Ke$lerovi #akoni i mnogo, mnogo drgo.
-stvari nikakva jedinstvena a$soltna istina ne $ostoji. ISTIUA) ao p#vo) b je viest#ana)
ao "#uJo) b on#etna) ao t#eEe) b #elativna. 0a$rimer, #mimo nek istinit tvrdnj. 0a$rimer,
2 Q 2 R A. Ta li je to istinita tvrdnjaD &a , naravno. A da li je to jedina tvrdnjaD 0e, naravno. Postoje
i drge istine" H Q H R 2HJ : Q : R F i t.d. Istina ima mnogo, kao +ogova. To, kao $rvo.
Kao drgo.&a li je ta tvrdnja 32 Q 2 R A4 a$soltnaD 0e, naravno. *na je konkretna i
relativna. *na je $ot$no ve#ana #a s$oljnji kontekst. To je tako samo de%imalnom ranskom
sistem. - etvornom ranskom sistem 2 Q 2 R 90, trojnom sistem 2 Q 2 R 99, dvojnom R
900. /a neara$ske %i'arske sisteme 3na$rimer, rimske %i're4 ti i#ra#i 2 Q 2 s o$!te ,esmisleni,
tamo nema ni takvih #nakova.
Kao #akljak mo(e se rei sledee. 1edinstvena istina ne $ostoji. Istina je mnogo, one s
konkretne i ve#ane #a kontekst. 7ve istine ne $ostoje odvojeno jedna od drge, ve 'ormiraj
7I7T2M istinskih vedskih #nanja. 1dohri!anski svet osea svoje neshvatanje sveta i nastoji da to
neshvatanje kom$en#ira tako#vanim $lrali#mom. - sistem vedskih #nanja nema $lrali#ma, on
nema smisla. 0a $rimer, jednom od la(nih sistema #nanja 2 Q 2 R :, drgom" 2 Q 2 R 8, a
treem" 2 Q 2 R 0. Takvih la(nih sistema #nanja je ,eskrajno mnogo i, ma kako ih sa,irali, nikakvim
$lrali#mom la(nih #nanja shvatanje sveta se ne mo(e $o,olj!ati. - vedskom sistem #nanja 2 Q 2
R A i to je sasvim dovoljno #a $ravilno shvatanje sveta. Plrali#am jednostavno nije $otre,an.
Primetimo dalje da a$solti#a%ija nije korektna. Ista ona hri!anska a$solti#a%ija do,ra i #la
nema smisla. &o,ro i #lo nis a$soltni, ve relativni. -#mimo jednostavniji $rimer. Maka je
hvatila i $ojela mi!a. &a li je taj $ost$ak do,ar ili lo!D To #avisi od take gledi!ta. /a nekoga je
do,ro, a #a nekoga i lo!e. 7a take gledi!ta mi!a ) to je #lo. 7a take gledi!ta make ) to je do,ro,
ona mo(e da nahrani i se,e i svoj de%. 0ikave ni =o$!te(ivotinjske>, ni o$!teljdske vrednosti
neete nai.
1edno,o(ake religije sve vreme govore o jedinstvenom %ilj i smisl (ivota. Pa em je
on ) taj jedinstveni %ilj i smisao (ivotaD 0i!ta ra#mno ne mog da odgovore. 0jihov smisao (ivota
je s!tini ) odri%anje od realnog (ivota. 1edno,o(ake religije ) nis religije (ivota, ve smrti,
religije mrtvih.
-stvari $rav je veliki 0ie, koji ka(e 3kada se malo ra#vij njegove ideje4" (ivot sam $o
se,i nema nikakvog %ilja i nikakvog smisla. Pivot je netralan i nema samostaln slo,od volje. *n
je ) samo arena ,or,e #a one koji imaj slo,od volje. .lo,alne ili lokalne %iljeve (ivota
samostalno ,iraj oni koji imaj slo,od volje, ,ilo da s to ljdi ili +ogovi. I #avisnosti od toga
koje %iljeve ,ira konkretan ovek, i #avisnosti od re#ltata reali#a%ije tih %iljeva (ivot datog
oveka do,ija jedan ili drgi smisao. Tra(i svoj sklonost i ,iraj sam se,i %iljeve (ivot.
&a li tre,a sagla!avati svoje %iljeve sa %iljevima +ogovaD Kao $rvo, naj$re tre,a shvatiti
+ogove, oda,rati svoje ro5ene +ogove i meti ra#likovati svetle +ogove od %rnih. +e# shvatanja
+ogova i s$ostavljanja ve#e sa +ogovima, %iljevi +ogova e nam ,iti ne$o#nati. Kao drgo, ne
mo(e! shvatiti samog se,e, ako ne #na!, od kojih +ogova $otie!. Koji +ogovi s ti $oklonili d! i
$oklonili slo,od volje. Posle toga (ivi svojim mom i svojom save!. Tvoji %iljevi e se sami
sagla!avati sa %iljevima tvojih ro5enih +ogova. Mo(e li se $rilikom reali#a%ije svojih #emaljskih
%iljeva o,raati #a $omo +ogovimaD Mo(e, ne o$tereji +ogove gl$ostima, ali samo svojim
+ogovima. 0ikada ni!ta ne tra(i od t5ih +ogova, oni ti nikada nee $omoi. RsiM 0ikada se ne
o,raajte jevrejskim ,ogovima. *ni e Vam vek initi #lo.
_+ STA SU TO RUDEIVAM I CIOUIVAMD
A9
KO SU TO BOGOM IVBRAUI REVRERID
#idovi e unititi $usiju
F.M.Dostojevski
+ilo koja o#,iljna anali#a komni#ma i hri!anstva atomatski se $ir jedne iste korene )
svetsko jevrejstvo. *datle se sve $rote(e. A dalje se $rote(e do gos$odara 1evreja, a jo! dalje do
satane.
@ajde sada da $ogledamo jdei#am, !ta on $redstavlja.
Mnogi narodi imaj sklonost ka !ovini#m. Covini#am i rasi#am 1evreja je nikalan. 1evreji
s ) jedini narod na svet koji ima takv religij, kojoj s oni ) najvi!i ,ogom i#,ran narod, a svi
drgi nrodi ) to s ni(e (ivotinje, sa kojima se mo(e $ost$ati kako kako god i ne sme im se
o,raati kao se,i ravnima.
1dei#am je tvr5en jdejskoj svetoj knji#i ) Talmd. Talmd se sastoji od H2 toma, od
kojih je na gojske je#ike, i to skraeno, sa odse%anjem najne$o(eljnijih mesta, $revedeno samo B
tomova. *stalih AB tomova je $o#nato samo vrh <evita visokih ste$ena $osveenosti i to ne svi
odmah. * $o#navanj sa takvom, na$rimer, tajnom knjigom, kao =I,,r>, ma!taj mnogi ra,ini i#
ni(ih ste$ena. /a nas nema smisla da anali#iramo itav Talmd. 0ajglavnije je ) shvatiti njegov
s!tin.
-#mimo nekoliko %itata i# =Talmda> 39B4"
=7lino onome, kako ovek nadma!je (ivotinj, 1evreji nadma!j sve narode na #emlji>.
=7amo s 1evreji dostojni na#iva ljdi, a .*1I 3nejevreji, Arijev%i4, vode $oreklo od #lih
dhova, imaj $ravo da se na#ivaj samo svinjama>.
=/a,ranjeno je odnositi se sa sa(aljenjem $rema onima, koji nemaj ra#ma 3$rema gojima4>.
=Imovina nejevreja je kao na$!tena stvar, njen $ravi vlasnik je 1evrej, koji je $rvi $reotme. I to
je $ravedno, jer +og je dao 1evrejima vlast nad (ivotom i imovinom drgih naroda>.
=0jihov (ivot 3goja, joga6arjeva%a4, o, 1evrej, tvojim je rkama, jo! vi!e njihov nova%>.
=+og je naredio 1evrejima da daj gojima nova% #ajam, ali da daj nikako drgaije, ve samo
# kamat, $rema tome, mesto da im time $r(amo korist, mi im inimo !tet, ak ako nam taj
ovek mo(e ,iti od koristi, dok $rema 1evrejima mi ne tre,a da $ost$amo na taj nain>.
=<i%emerje je do$stivo tom smisl, kada 1evrej tre,a da i#gleda lj,a#an $rema gre!nima,
naka im ka#je $oast i govori" =1a vas volim>. To je do#voljeno samo tom slaj, ako je
1evrej $otre,an gre!nik ili ima ra#loga da ga se ,ojiJ s$rotnom slaj to je greh>.
=/a,ranjeno je vraati goji ono !to je on i#g,ioJ onaj ko vraa goji i#g,ljeno nee nai
milosti kod ,oga>.
=Tamo gde je na$isano =0e ini #lo ,li(njem>, ne govori se =0e ini #lo goji>.
=I#govaraji kletv, se,i se mog i#govoriti oni slovi, $od kojima kletva nee ,iti va(ea.
Talmd do#voljava da se $ost$a na taj nain svaki $t, kada neka gojska vlast tra(i od 1evreja
da da nek #akletv>.
=1evrej ini do,ro delo kada ,ija slo,odomnog, nevernika, koji odrie enje I#raela, kao i
onog ko je $ostao goj>.
=Cto se tie Talmda, onda mi $ri#najemo njegov ,e#slovn nadmo nad Mojsijevom
+i,lijom>.
=1evrej mo(e da ,a%i komad mesa $s, ali nikako da ga $okloni hri!anin, $o!to je $as ,olji
od hri!anina>.
=Prola#ei mimo ra#r!enog hrama goja, svaki 1evrej je o,ave#an da i#govori" =@vala ti,
gos$ode, !to si iskorenio ovaj dom idola>>.
=1evrej vek ima $ravo da na$ada hri!anina i da ga ,ije naor(anom rkom. 1evreji koji,
#ahvaljji $olo(aj koji #a#imaj, imaj takv mognost, neodlo(no s o,ave#ni da
$redaj javnom $og,ljenj hri!ane, $od jednim ili drgim i#govorom>.
A2
=0aj,olji od goja dostojan je smrti> 3A,oda #ara, 2B, Tosa'ot4.
=M!kara% mo(e da ini sa svojom (enom sve, !to m se svi5a, kao sa komadom mesa i#
mesare>.
=*naj ko ignori!e re ra,ina, $odle(e smrti> 3traktat 2r,in, 29"24.
I tako dalje i tome slino.
U!J#e") i "anas u sav#eMenoM I!#aelu [J"e su navo"no #eali!ovani "eMo#atija i
lju"sa p#ava\ nejev#ej) to jest Joj) ne MoGe Diti ni "eputat Kneseta) ni p#eMije# Minista#+
<ako se vidi da je ju"ei!aM O !loHinaHa i"eoloJija. To nije dno. 7am je#ik ivrit ) nastao
je od ara$skog drevnog (argona #loinakog sveta. A ra =1evrej> lo$ovskom (argon ivrit
o#naava ) l$e(, #loina%.
Mo(e se ,e# $reterivanja rei da je jdejsko $ravo ,ilo tokom milenijma i nastavlja i danas
da igra log glavne svetske kovani%e itavog s$ektra kriminala, koji samo $ostoji svet.
Rev#ejse sinaJoJe O to nisu saMo K#ve) to su ole i Kent#i p#ip#eMe #iMinalaKa)
Kent#i MeLuna#o"ne MaYije+
@ri!anska +i,lija nije daleko oti!la od Talmda. Isti onaj jevrejski !ovini#am. Ista
$ro$aganda !ovinistike teorije ,ogom i#,ranog naroda. Isto (idolj,lje i $re#ir $rema drgim
narodima ) nejevrejima. +i,lija je $ro(eta #a,ranama jevrejskog ,oga sme!anih ,rakova 1evreja sa
drgim narodima. *davde, #gred, od velikog rodoskrnavljenja i nedostatka nove krvi mnogi
genetski i $sihiki $ro,lemi 1evreja. +i,lijski +og tako5e ljdima smatra samo 1evreje, a drgi
narodi #a njega s isto !to i (ivotinje.
-#mimo nekoliko %itata i# 7tarog /aveta +i,lije.
1evreji se o,raaj ,og" =* drgim narodima, koji s $otekli od Adama, ti si rekao, da oni
nis ni!ta, "a su sliHni pljuvaHiL te narode si #a nita $roglasioL> 3: 1e#dre, B"HB6H84.
+i,lija 7tarom /avet stalno $ro$agira jevrejsko svetsko gos$odarstvo i jevrejski
$atrioti#am. =Vi 31evreji4, ovladaete narodima koji s ,rojniji i jai od vasJ svako mesto na koje
st$i noga va!a, ,ie va!eJ niko se nee odr(ati $rotiv vas> 3&rgi #akon 99"2:62H4.
=-ve!e te,e 3jevrejski narode4 ,og tvoj, on #emlj, #a koj se on kleoL da e ti je dati
sa velikim i le$im gradovima, koje ti nisi gradio, i sa kama, na$njenim svakim do,rom, koje ti
nisi $nio, i sa i#vorima, isko$anim kamen, koje ti nisi ko$ao, sa vinogradima i maslini%ima,
koje ti nisi sadio, i ti e! jesti i nasititi se> 3&rgi #akon B"906994.
Ideje svetskog gos$odarstva jevreja nad drgim narodima $reko nov%a i 'inansijskog kredita
7tarom /avet s iste, kao i Talmd" =L i ti e! davati #ajmove mnogim narodima, a sam
nee! #imati #ajmoveJ i gos$odarie! nad mnogim narodima, a oni nad to,om nee gos$odariti>
3&rgi #akon 9H"B4.
=&a drge ljde #a te,e i narode #a d! tvoj> 3Isaija A:"A4.
Kada je Avraam ostario, on je #atra(io od svog ro,a da se #akne da =ti nee! #eti sin
mojem Isaak (en od @ananejevih keri, me5 kojima ja (ivim, nego e! otii moj #emlj,
moj domovin kod mog $lemena, i odatle e! #eti (en sin mojem Isaak> 3+itisanje 2A":6A4.
Kada je taj ro, sa ,ogatstvom od deset kamila do!ao da k$je Isaak (en Revek, on ka(e
njenom ,rat <avan" =.os$od je sasvim ,lagosiljao moga gos$odina, i on je $ostao veliki" *n m
je dao ov%e i volove, sre,ro i #lato, #oDove i #oDinje, kamile i magar%e> 3+itisanje 2A":H0. I# ove
e$i#ode se vidi da ,i,lijski 3jevrejski4 +og ne samo da nije $rotiv ro$stva, ne samo da nee da
oslo,odi ljde od ro$stva, ve i svom lj,im% daje ro,ove i ro,inje. A to s ljdi. Ali #a ,i,lijskog
,oga ) to nis ljdi. *ni se na,rajaj #ajedno sa ov%ama, volovima, kamilama i magar%ima. /a
+i,lij nejevreji s ) isto !to i (ivotinje, kao Talmd.
- toj istoj glavi jevrejski ,og i 1evreje" =7edme godine ini $ra!tanje. Pra!tanje se sastoji
tome, da svaki davala% #ajma, koji je dao #ajam svoMe DliGnjeM, o$rosti dg i ne na$laje ga od
DliGnjeJa svoJa ili od ,rata svoga, L o" ino!eMKa na$lati, a !to ,de tvoje kod tvoga ,rata,
o$rosti> 3&rgi #akon 9H"96:4. I to vam je o$!teljdski $rila#. Trli !ovini#am. *dnosi $rema
1evrejima i $rema nejevrejima s sasvim s$rotni. -#gred, ovde, kao i svda +i,liji i 1evan5elj
vidi se, o je to DliGnji svoj+ To nije Hove uopte) veE saMo Rev#ej. Tako da, kada je na$isano
A:
=<j,i ,li(njega svoga kao samoga se,e>, to o$!te ne #nai voleti sve ljde na #emlji. To
$revod sa jevrejskoga #nai" =0eka lj,i 1evrej 1evreja>.
- glavi 9A drgog #akona +i,lije jevrejski ,og i 1evreje kako se tre,a hraniti, i t se vidi
njegov $rljav !ovini#am, stih 29" =0e jedite nikakv mrtvainJ daj je ino#em%, koji se #adesi
tvojoj ki, neka on jede, ili m je $rodaj, jer ti si sveti narod kod .os$oda +oga tvojega>. &o,ar je
to =sveti> narod, koji $rodaje mrtvain nejevrejima. A jo! je ,olji taj $ogani jevrejski ,og, koji i
1evreje takvim gadostima.
7tari /avet tera 1evreje da se nala#e stanj stalnog rata sa drgim narodima" =0emojte
davati svoje keri #a #a njihove sinove, i njihove keri ne #imajte #a va!e sinove, i ne t#aGite Mi#
sa njiMa !a sva v#eMenaL> 32 1e#dri G"G96G24.
Patolo!ko #verstvo 1evreja ne #na analoge svetskoj istoriji. Pre laska /emlj *,ean
Mojsije !alje i#vidni% Iissa 0avina i @aleva 1e'onnina. Vrativ!i se, oni s $oeli da $o#ivaj
1evreje na osvajanje sledeim i#ra#ima" =L ne ,ojte se naroda ove #emljeJ jer on e nam ,iti $redat
na je"enje> 3+rojevi 9A"F4.
/a vreme %ara &avida 1evreji s #verski i sa $atolo!kim sadi#mom ni!tili itavo
stanovni!tvo Rave Ammonitske, ,a%iv!i (ive ljde $od testere, $od gvo#dene maljeve, $od
gvo#dene sekire i u peEi !a spaljivanje 32 Earstvo 92":94. I $osle toga 1evreji ist$aj $rotiv
@itlera, koji ih je s$aljivao $eima krematorijma. A @itler je ,io samo instrment reali#a%iji
/akona Karme ) #akona $ravedne osvete.
0a kakve je sve gadosti s$reman jevrejski narod naj,olje se vidi i# $rie jednog
=,lagoestivog> <evita, o$isan knji#i 7dija 3gl.9F4. Taj <evit je noio jedan$t grad .ivi, i
njegovi stanovni%i 3sinovi Venjiaminovi4 s re!ili da ga silj. <evit im je mesto se,e dao svoj
lj,avni%, i oni s se i(ivljavali nad njom. I(ivljavali s se sv no, i (ena je do$#ala do knog
$raga i t odle(ala do jtra 37dije F"2262B4. <evit je tek jtr $ri!ao svojoj lj,avni%i i video da je
ona mrtva. *n je #eo no(, ra#re#ao njeno telo na 92 delova i $oslao sve krajeve I#raelove 37dije
F"2F4. Kakva oseanja kod normalnog oveka mog da i#a#ov $ost$%i ovog svetog levitaD 7amo
odvratnost. &ivlja gnsnost, mranja!tvo i sadi#am. I sva ta odvratna #lodela 1evreja o$isj se
toj svetoj +i,liji.
I tako dalje i tome slino. Vi!e ne (elim da %itiram +i,lij, a i nema $otre,e. 7lika je i tako
jasna.
@ri!ani $nom o,im ne $ri#naj Talmd. I$ak ada$tirana varijanta jdei#ma ) 7tari
/avet, koji kljje $et knjiga Mojsijevih 3Tor4, jeste osnovni deo +i,lije ) svete knjige #a
hri!ane. /a svakog oveka koji ima $rirodno moralno naelo +i,lija je $rava gadost. A kod
hri!ana ta odvratna knjiga se smatra #a svetinj. -$rkos svojoj (elji, hr!ani ne mog da i#,a%e i#
+i,lije 7tari /avet i da ostave samo 0ovi /avet 31evan5elje4. - 7tarom /avet data je jedna, makar
i #amr!ena, slika sveta. A 1evan5elj slika sveta odsstvje. Tamo se o$isj samo avantre Issa
@rista i njegovo enje.
;esto hri!anski $o$ovi linom kontakt govore da je 7tari /avet, naravno, gadost, a
1evan5elje ) to je sasvim drgo. To je tako5e la(. U stva#i sup#otstavljanje Sta#oJ i UovoJ
Vaveta O to je jeYtina "eMaJoJija.
REVAUaEQRE [UOVI VAVET\ O RE ISTO TAKO KAO I STARI VAVET) KURIGA
REVRERSKOG SOVIUIVMA.
7ve te knjige s $isali 1evreji. 1na%i tih knjiga s ) 1evreji. - tim knjigama je o$isana
istorija isto jevrejskog naroda. - svim tim knjigama se $ro$agira odvratna !ovinistika ideja
nadmoi 1evreja nad drgim narodima i $re#ir 1evreja $rema drgim narodima.
0a$rimer, 1evan5elje $o Matej, glava 9H, stihovi 2262G" =I evo, (ena @ananejanka, i#a!av!i
i# tih mesta, vikala je" smilj se, .os$ode, &avidov sine, moja ki je stra!no $o,esnela. Ali on joj
neije odgovorio ni re. I 0jegovi eni%i, $ri!av!i, molili s ga" $sti je, #ato !to vie #a nama. *n
je odgovorio" 1a sam $oslat 7AM* kod ginlih ova%a doma I#raelovog. A ona, $ri!av!i, klanjala
se 0jem i govorila" .os$odeM Pomo#i mi. *n je odgovorio" nije le$o #eti hle, od de%e i ,a%ati ga
P7IMA. *na je rakla" &a, .os$odeM Ali i $si jed mrve, koje $adaj sa stola njihovih gos$odara>.
Tek $osle tih rei Iss joj je rekao" =Velika je tvoja vera> i i#leio je njen ker.
AA
- em je velika vera te (ene $rema gledi!t rasiste @ristaD 0jem se svidelo !to je ta (ena
$ri#nala svoje ni(enje, $ri#nala i $overovala da je ona slina $sima, i moli samo mrve sa
jevrejskog stola. Cta e, takvoj (eni se mo(e ,a%iti kost sa stola I#raelovog. 2to kakva vera je
$otre,na !ovinist @rist.
I# ove e$i#ode se vidi "a je Isus H#istos) taoLe ao i Mojsije) Histo jev#ejsi #asista i
ovinista) !a oJa su "#uJi na#o"i je"nai psiMa.
Isto kao 7tarom /avet, @ristos $ro$oveda #a svoje enike isti takav jevrejski
$atrioti#am" =1a sam Vas $oslao da ekate ono, nad ime vi niste radili" drgi s radili, a vi ste !li
$lod njihovog rada> 3$o 1ovan A":G4.
@ri!anstvo ) to je vek jdohri!anstvo.
*davde i $oti koreni antisemiti#ma. - svim vremenima, svim #emljama $ostojao je
antisemiti#am, koji 1evreji tako ne vole. Ah, kako nis do,ri ti antisemisti, ti $rokleti 'a!isti, koji
vre5aj =jadne>, =nesrene>, =do,re> 1evreje. A em s osnovni #ro%i antisemiti#maD 1evreji se
trde da $rika( antisemiti#am kao #avist drgih naroda $rema genijalnim i talentovanim 1evrejima
) nadljdima, iako s vrhn%i glo,alne jevrejske misli ) +i,lija Mojsijeva i Ka$ital Karla Marksa,
sa logike take gledi!ta remek dela t$oglavosti i doka#j, da kod 1evreja nije sve red sa
glavom.
-stvari antisemiti#am je ) $rirodna #a!titna reak%ija drgih naroda od jevrejskog !ovini#ma.
Ali 1evreji lie na svoga ,oga, koji #a svoje gre!ke okrivljje drge. 0is 1evreji krivi #a to, koliko
s #la oni naneli drgim narodima, ve sami ti ni(i narodi.
*ni koji na#ivaj antisemiti#am !ovini#mom ) drsko la(. Antisemiti#am ) to ne samo da
nije !ovini#am, ve je on s$rotnost !ovini#m. Antisemiti#am ) to je $rotest $rotiv jevrejskog
!ovini#ma.
- jevrejskoj en%iklo$ediji daje se sledea de'ini%ija antisemita" =Antisemit ) to je ovek
koji ne voli 1evreje>. Cta se mo(e, do,ra je to de'ini%ija. A #a!to i #,og ega tre,a da volimo
1evrejeD 7vaki ovek je slo,odan da voli ili ne voli onoga ko m se svi5a ili ne svi5a. 1evreji,
$roganjaji antisemiti#am, (ele da silom nametn lj,av $rema se,i. Takav $ost$ak se
krivinom #akon na#iva silovanjem. Tako da ,or%e $rotiv antisemiti#ma tre,a $o#ivati na krivin
odgovornost #,og $ok!aja silovanja.
1evreji ne vole re =Pid> i trde se da doka( da je kori!enje rei =Pid> ) oso,ina
nekltre. I$ak veliki A.7.P!kin nije se stideo da 1evreje na#iva Pidovima 3na$rimer, del =Ckrt
vite#>4. Tako da ova jevrejska ver#ija ne odgovara.
1evrejska sredstva masovne de#in'orma%ije i ona koje s k$ili 1evreji, $ro$agiraj misao da
je antisemiti#am ) $oka#atelj neo,ra#ovanosti. Ali da ,i se ra#,ila ta jevrejsna ,asna, dovoljno je
navesti makar nekoliko ne jednostavno o,ra#ovanih, ve genijalnih i istakntih ljdi antisemita"
Oordano +rnoJ VolterJ KantJ .eteJ CilerJ @enri IordJ istoriar 7tra,onJ Ei%eronJ 7enekaJ Ta%itJ
0a$oleonJ Co$enhaerJ 0ieJ &(ord( Va!ingtonJ +i#markJ &aglas RidJ @er,ert Vels, ;erilJ
istaknti istoriari 2gi$ta, Rima, .rke, AleksandrijeJ Rsi ) &ostojevskiJ P!kinJ &aljJ ;ehovJ
.ogoljJ 7altikov6CedrinJ MendeljejevJ +lokJ Ro#anovJ kne# 7vjatoslavJ kne# Vladimir IIJ Petar IJ
kne# .orakovJ Katarina IJ Im$eratorka 1eli#aveta PetrovnaJ 0ikolaj I.
A0TI72MITI/AM ) T* 12 P*KA/AT2<1 VI7*K*. I0T2<2KTA.
Kao $rimer mo(e se navesti nekoliko i#java svetski $o#natih ljdi o 1evrejima.
DGo#"G VainJton 39.$redsednik 7A&, 98:2 ) 98FF4, i# njegove knjige =Maksime
Va!ingtona>4" =7asvim je (alosno !to ih ni jedna dr(ava, starija od ove, nije $okorila kao kg
dr!tva i svog velikog ne$rijatelja, ijim je $risstvom sreena Amerika>.
MuNaMe" 3osniva mhamedanstva, H80 ) B:2, i# Korana4" =0e mog da shvatim da sve
do sada niko nije i#gnao te (ivotinje, ije je disanje slino smrti. /ar ne ,i svako ni!tio divlje #veri,
koje jed ljde, ak ako one imaj ljdski o,likD &a li 1evreji $redstavljaj ne!to drgo, osim
ljdo(dereD>
Ma#tin Qute# 3%rkveni re'ormator, 9AG: ) 9HAB4" =7trastvena (elja va$ijih sr%a 1evreja
nada se da e doi onaj dan, kada e oni moi da se odnose $rema nama tako, kao !to s $ost$ali
vreme 1es'iri Perisji. I koliko je 1evrejima ,liska knjiga 1es'ir, koja o$ravdava njihov
AH
krvolonost, osvetolj,ivost i a$etite ra#,ojnikih nadaM. 0ikada sn%e nije svetlelo narod,
krvo(ednijem i osvetnikijem, koji se #anosi idejom ni!tenja i g!enja ljdi drge vere>.
Peta# P#vi 3rski im$erator, 9B82 ) 982H4" =Vi!e volim da vidim mojoj #emlji
mhamedan%e i mnogo,o!%e, nego 1evreje. Poslednji s $revaranti i l$e(i. *ni nee do,iti
odo,renje da se nasele i organi#j svoj $osao. +e# o,#ira na moja nare5enja, oni nastoje da to
ostvare $otk$om mojih inovnika sa %iljem da $ostan ravno$ravni>.
^an c#ansoa Volte# 3'ran%ski $isa%, 9BFA ) 988G4" =1evreji nis ni!ta drgo nego $re#ren i
varvarski narod, koji je tokom dgog vremena s$ojio odvratno koristolj,lje sa (asnim
$redrasdama i negasivom mr(njom $rema narodima, koji ih tr$e i na kojima se oni o,ogaj>.
Ben"GaMin c#anlin 3ameriki nanik i dr(avni radnik, 980B ) 98F04" =Ma gde ,ilo,
#emlji, kojoj se naseljavaj 1evreji, ne#avisno od njihovog ,roja, oni sni(avaj njen moral,
komer%ijalno $o!tenje, i#olj se i ne do$!taj da se asimilj. Ako ih mi $tem -stava ne
iskljimo i# 7A&, onda #a manje od sto godina oni e navaliti velikoj koliini, #ee vrhna%,
$rogtae #emlj i $romeniti o,lik na!eg $ravljanja. Ako ih n eiskljite, onda #a manje od dvesta
godina na!i $otom%i e raditi na $oljima, i#dr(avaji njih, dok e oni trljati rke svojim
kan%elarijama. -$o#oravam vas, d(entlmeni, ako jevreje ne iskljite #avek, Va!a de%a e vas
$roklinjati Va!im gro,ovima>.
Uapoleon Bonapa#ta 3im$erator Iran%ske, 98BF ) 9F294" =1evreje tre,a ra#matrati kao
na%ij, ali ne kao religio#n gr$. *ni s na%ija sredini na!e na%ije. 7o$stvenost itavih sela
otimaj 1evreji, oni s s$ostavili kmetstvo, oni s $rava jata gavranova. 7iroma!tvo koje i#a#ivaj
1evreji, ne $otie od jednog individalnog 1evreja, ono je s!tina itavog tog naroda. *ni s kao
gseni%e ili skakav%i koji jed Iran%sk. 1evreji s na%ija s$remna na naj(asnije #loine>.
c#anK Qist 3ma5arski kom$o#itor, 9G99 ) 9GGB4" =0astae momenta kada e sve hri!anske
na%ije, me5 kojima (ive 1evreji, $ostaviti $itanje da li ih dalje tr$eti ili de$ortovati. I to $itanje je
$o svome #naaj isto tako va(no kao i $itanje o tome da li mi (elimo (ivot ili smrt, #dravlje ili
,olest, so%ijalni mir ili stalne nemire>.
Hen#i co#" 3ameriki atoritet atomo,ilske indstrije i $isa%, 9GB: ) 9FA84, =0jjork6
Tajms> G.marta 9F2H.g.4. =Podvrgnite kontroli H0 naj,ogatijih jevrejskih 'inansista, koji 'inansiraj
ratove radi so$stvenog $rihoda, i ratovi e nestati>.
Vinston Xe#Hil 3engleski dr(avnik, ist$anje $redstavnikom dom H.novem,ra 9F9F.g.4"
=0ema $otre,e $reveliavati log, koj s odigrali interna%ionalni 1evreji6ateisti stvaranj
,olj!evi#ma i njihovog e!a rskoj revol%iji. Vi!e od toga, glavna ins$ira%ija i $okretaka
snaga dola#e od jevrejskih vo5a. - sovjetskim instit%ijama domina%ija 1evreja vi!e je nego
$ora(avaja. I glavni deo s$rovo5enj sistema terora, koji je tvrdio ;K, i#vr!ili s 1evreji i
nekim slajevima 1evrejke. Takv 5avolsk slav 1evreji s $ostigli vreme terora, kada je
Ma5arskom vladao +ela Kn>.
*vakve i#jave se mog nastaviti veoma dgo. Ali nije samo elita shvatala s!tin =,ogom
i#,ranih>. *,ian rski narod je odlino shvatao 1evreje. Mo(e se #eti nekoliko rskih $oslovi%a i
i#reka"
=Oavoli i 1evreji s ) de%a satane>.
=Pidov verovati isto je !to i vod sitom meriti>.
=Pidov je sit #ahvaljji $revari>.
=Pidov se ,oji istine kao #e% ,,nja>.
=0ema ri,e ,e# kosti, ni Pidova ,e# $akosti>.
=&a se ne naljti +og ) ne $!taj Pidova na $rag>.
=Pidov $osl je ) kao $ijavi%a tel>.
=Ko Pidov daje na volj, taj samog se,e $rodaje>.
=Ko sl(i Pidov ) nee i#,ei nevolj>.
=&a ,i i#vkao koristi ) Pidov je vek s$reman da se krsti>.
AB
I tako dalje. 0aravno, jevrejska %en#ra se $otrdila da i#,a%i ove $oslovi%e i# ri#ni%e
narodnih mdrosti. *ve $oslovi%e i i#reke mo(ete videti samo starim $redrevol%ionarnim
i#danjima.
Primetimo da s gos$odari Pidova #ainteresovani #a mereni i $ravljani antisemiti#am. 0a
takvom antisemiti#m oni dresiraj Pidove, #,ijaj ih, teraj da se dr(e #ajedno, ine ih #lim,
agresivnijim i %elini $rave $d Pidova ,ia kojima $ot$nosti $ravljaj. Pidovske gos$odare
$la!i samo antisemiti#am o,li%ima kojima ne mog da $ravljaj njime.
-nikalnost jevrejskog !ovini#ma se sastoji tome, !to 1evreji svoj !ovini#am ve!to sa5j
glave drgih naroda $reko religije ) jdohri!anstva. *ni koji $ro$ovedaj hri!anstvo ) vre5aj i
ni(avaj so$stveni narod. Tre,a omalova(avati, $re#irati i mr#eti so$stveni narod, da ,i se
$rihvatala i $ro$ovedala ideja ,ogom i#,ranog drgog ) jevrejskog naroda.
@ajde da malo ra#mislimo o ,ogom i#,ranim 1evrejima. Cta taj narod $redstavlja sam $o
se,iD * seksalnim nastranostima 1evreja mo(e se govoriti $ose,no, %ilj ovog rada reeno je
dovoljno.
+liskost =,ogom i#,ranih> 1evreja sa ,ogom mo(e se $rika#ati na jednom $rimer. Kada s
re!ili da ra#a$n @rista, naj$re s ga odveli kod rimskog vladara Pilata, i on je, nastojei da shvati
#a !ta hoe da ga ,ij, stanovio da =s ga i#dali #,og #avisti>. Posle toga on je $ok!ao da
odvrati jevrejski narod od toga. To m nije s$elo. Tada je re!io da iskoristi $ra#nik skrsa, gde je
,io o,iaj da se jedan od $rest$nika $omilje. Tada je ,io jedan #atvorenik, $o#nati ,andit i ,i%a,
koga s #vali Varava, i Pilat je $redlo(io narod da jednoga od njih 3Varav ili @rista4 $ste.
1evrejski narod je tra(io da $ste Varav, a @rista da ra#a$n 3$o Matej 28"9962B4. I eto Vam
,ogom i#,rani narod, njegova lj,av $rema hri!anskom ,og. /a njih je o#logla!eni ,andit i ,i%a
Varava ,olji od =voljenog> Issa @rista.
Prema tome hri!ani ,i tre,ali da smatraj 1evreje ne kao ,ogom i#,ran narod, ve kao
satanom i#,ran narod. /ar se mo(e taj narod smatrati ,ogom i#,ranimD A hri!anstv je #a$isano
da s 1evreji ) ,ogom i#,rani. Koliko je stravina ta religija ) hri!anstvoD R(na do ,e#o,ra#lka.
- njoj je sve s$rotno, a igra =s$rotnog> ) to je omiljena igra 5avola.
Pogledajmo $a(ljivije taj =,ogom i#,rani> narod. 1evreji s s$e%i'ian narod. Ti$ian 1evrej
) to je ovek $atolo!ki nesrean, 'anatik i des$ot, ovek nemerene (estine, idejni ro,ovlasnik.
0e sl!ajte la(ne $esme 1evreja o demokratiji i slo,odi rei. 1evreji mr#e slo,od rei. Pod
slo,odom rei oni ra#mej samo slo,od svoje rei. 7lo,od t5e rei mr#e. 1evreji imaj #versk
netr$eljivost $rema drgaijem mi!ljenj. &a li sada Rsiji mo(ete slo,odno k$iti %entralnim
knji(arama makar =Moj ,or,> Adol'a @itlera, ne govorei o o#,iljnijoj literatriD * kakvoj se
onda slo,odi rei mo(e govoritiD Ako s knji#i @itlera o$isani ,nilo i gl$ost, onda #a!to se
1evreji toga ,ojeD .l$ost nije stra!na. 7ama ta injeni%a tera na smnj da je knji#i @itlera i$ak
o$isano ne!to istinsko i o#,iljno. A knjiga @itlera ) to je samo jedna od knjiga i o$!te nije najjaa.
0e govori #ald #usa posloviKa$ C^i"ov se Doji istine) ao !aK DuDnjaF.
7ada s se svi 1evreji $isali demokrate. Veoma je sme!no sl!ati ,ajke o lj,avi 1evreja
$rema demokratiji. Ideal #a 1evreja je ) ro,ovlasniki $oredak, gde 1evrej mo(e ne samo da vara i
nemilosrdno eks$loati!e drge narode, ve i slo,odno da ,ija ro,ove onda kada $o(eli.
-#mimo kao $rimer <ej, &avidovia Tro%kog 3$ravo $re#ime +ron!tejn4 )
najkarakteristinijeg jevrejskog komnistikog vo5e. Proitajte kasnijeg Tro%kog 3kada je ostao
manjini4 ) koliko je tamo demokratije, koliko slatkih $esama o slo,odi rei, o #a!titi $rava manjine.
A evo #aniji T#oKi$ CMi t#eDa "a p#etvo#iMo Rusiju u pustinju) naseljenu DeliM
K#nKiMa) ojiMa EeMo "ati tavu ti#aniju) oju nia"a nisu ni sanjali najst#aniji "espoti
Istoa+ Ra!lia je saMo u toMe) to ta ti#anija neEe Diti !"esna) veE sleva) ne Dela) veE K#vena+
U DuvalnoM sMislu te #eHi K#vena) je# Mi EeMo p#oliti tave #ee #vi) p#e" ojiMa Ee
!a"#Ntati i poDle"eti svi lju"si JuDiKi apitalistiHiN #atova+ UajveEi Dana#i p#eo oeana Ee
#a"iti u najDliGeM ontatu sa naMa+ Ao "oDijeMo #evoluKiju) !Ja!iEeMo Rusiju) a na njeniM
poJ#eDniM #uevinaMa EeMo uHv#stiti vlast Kioni!Ma i staEeMo sa tavoM siloM) p#e" ojoM
Ee Hitav svet pasti na olena+ Mi EeMo poa!ati) ta je to p#ava vlast+ PuteM te#o#a) #vaviN
A8
sauna Mi EeMo "ovesti #usu inteliJenKiju "o potpunoJ otupljivanja) "o i"ioti!Ma) "o
GivotinjsoJ stanjaI A "o su nai Mla"iEi u oGniM janaMa O sinovi HasovniHa#a i! O"ese i
O#e) GoMelja i ViniKe uMeju "a M#!e sve to je #uso] Sa aviM !a"ovoljstvoM oni Yi!iHi
unitavaju #usu inteliJenKiju O oYiKi#e) aa"eMie) pisKeIF [%B\+
0e detaljno da o$isjem odvratne oso,ine =,ogom i#,ranog> naroda. &ovoljno je
$roitati do,r antisemitsk literatr 39969G4. Tamo s 1evreji o$isani #d( i $o$reko. Ali mo(e
se $ogledati jo! d,lje. 1evreji s ) dirigovana ,ia. *ni s ) ,ioro,oti, vojni%i nekog kne#a,
njegovo or(je i ni!ta vi!e od toga. 0is oni i#mislili algoritam svog neoveanskog $ona!anja. *ni
se njime jednostavno koriste, on im odgovara.
@ajde da $ogledamo injeni%e. 1evreji veoma mnogo $osti( ,or,i #a vlast i $olo(aj
dr!tv. To je injeni%a. /a!to se to de!avaD /ato !to s oni navodno $ametniji od drgih narodaD
0e, to ne odgovara injeni%ama, makar $rema sastav genijalnih i istakntih ljdi oveanstva.
0jihova snaga je jevrejskom vas$itanj, koje se ,a#ira o$et na njihovoj religiji ) jdei#m.
Pogledajmo ra#lik i#me5 hri!anstva i jdei#ma. I jedna i drga religija s logiki ,oge,
gl$e i nakaradne. Ali ako od,a%imo logik stran jdei#ma, njegov $rimitivn slik sveta,
jevrejske gadosti i $ogledamo samo na $ragmatin stran jdei#ma, onda je jdei#am #a nijans
jai od hri!anstva.
1dei#am ) to je sistem na%ionalne organi#a%ije 1evreja, koji ne tra(i #a se,e nikakve okvire
$olitikog (ivota. *n je $ogodan #a (ivot 1evreja me5 svim narodima i svim dr(avama.
1dei#am je ) agresivna religija, smi!ljena radi $re(ivljavanja 1evreja ,ilo kojim slovima, radi
re5enja njihovog (ivota na #emlji, ra#voja volje i ,or,enih oso,ina 1evreja, astolj,lja i te(nje
1evreja ka vlasti, kljji i svetsk vlast. 1dei#am ) to je #a 1evreje $atriotska, na%istika
religija 3ak i vi!e od toga, rasistika i !ovinistika4 koja ih orijenti!e $rema $o,edi ,ilo kojim
slovima i ma $o kojoj %eni.
@ri!anstvo je s$rotno. To je anti$atriotska, antina%ionalna religija. To je religija
ra#laganja, odstajanja od ,or,e, odvo5enja oveka i# (ivotne realnosti, religija $ora#a i
demorali#a%ije. Kod @rista, #a ra#lik od Mojsija, nema ni jedne #a$ovesti #dravo misleeg oveka.
Kada vidite 1evan5elj nek $ametn #a$ovest koj i#govara @rist, onda #najte" to nije #a$ovest
@rista, to je #a$ovest Mojsija 3koj je Mojsije $o#ajmio i# mnogo,o!tva4. Tra(ite njen analog
7tarom /avet +i,lije. 7ve !to je lino rekao @rist, 6 to je $aranoja i satani#am, ni!ta vi!e od toga.
Religio#ni dogmatiari jdei#ma ogromnim ,rojem svojih #a,rana $ot$no i#olj
ntra!nji dhovni (ivot 1evreja od s$olja!njih ti%aja i ine taj dhovni (ivot $ot$no #atvorenim.
1dei#am ,eskrajno %arje nad movima 1evreja i ne daje im mognost da se organski slij sa
onim narodom sa kojim 1evreji (ive i, vi!e od toga, tera ih da se vek oseaj t5im ,ilo kom
narod i ,ilo kojoj dr(avi. 7vda, svim vremenima istorije 1evreji naj,oljim i naj(asnijim
slovima (ivota oseali s se t5im ,ilo kojoj #emlji. 7amim tima jdei#am je var jevrejske
na%ionalne svesti slovima ne$ostojanja sao$stvene dr(ave.
Ru"ei!aM i jeste oDli jev#ejse "#Gave u Dilo ojoj "#Gavi+ D#Gava u "#Gavi) a Rev#eji O
to je Cpeta olonaF u Dilo ojoj "#Gavi+
- tome je koren ne$omirljivog ne$rijateljstva $rema 1evrejima sa strane svih drgih naroda.
To ne$rijateljstvo se ne mo(e $oistoveivati sa me5na%ionalnom mr(njom, kakva $ostoji
manjem ili veem ste$en me5 ra#nim narodima sveta. To $rin%i$ijelno nije ono ne$overenje i
mr(nja koj gaje, na$rimer, Iran%#i $rema 0em%ima ili 2ngle#ima. - mr(nji $rema 1evrejima
$ostoje $ose,ni motivi, koji imaj mesto samo odnos $rema 1evrejima.
Istorijska je injeni%a da ljdi svih na%ija" Iran%#i, 2ngle#i, Polja%i, Rsi i t.d., naseliv!i se
na teritoriji t5eg naroda, treem ili etvrtom $okolenj se lako integri! vladajoj na%ionalnoj
sredini. 1evreji se tokom nekoliko hiljada godina svda oseaj kao strano telo, nes$oso,no da se
integri!e i asimilje sa starosedelakim narodom.
Psedoli,erali esto savetj vladi da likvidira sam $ojam =1evrej>. Kao da se radi o
termin. /ar e 1evrej, i#g,iv!i svoj vekovni narodni termin, #ahvaljji tome $ostati RsD
Re%imo da Rsi $oinj da na#ivaj 1evreja Rsem. /ar e #,og toga on $restati da ,de d!i,
AG
svojim verovanjima i svom $ogled na svet $ravi 1evrejD Ako se 1evrej tako lako slo(i da se
rastane od rei =1evrej>, onda e on jo! lak!e da se rastane od rei =Rs>.
1o! je Co$enhaer $oka#ao da je jdei#am ) materijalistika religija, koja o,eava svojim
$ristali%ama korist i jednostran $rednost na !tet drgih naroda. Pro$ovedji !ovini#am,
jdei#am i 1evreje da ,d #,ijeni i solidarni. Co$enhaer je $isao" =Ako Moskvi 1evrej stan
na nog, onda e svi 1evreji od Moskve do 7an Iran%iska da #aja od ,ola>.
- $oetk hri!anstvo je ,ilo samo nova grana 3jeres4 jdei#m. 1evrejski ra,ini s ,ili
dovoljno mdri da ,r#o shvate, da lda $ro$ovedanja @rista ra#la( narod i da je njegova religija
smrtonosna #ara#a. @rista s ,r#o ras$eli i odstali od njegove jeresi.
Ali kasnije glavama jevrejskih $rvosve!tenika 3levita4 je $onikao novi satanski $lan. *ni
s re!ili da jednostavno ne ,a%aj hri!anstvo, ve da iskoriste t religij svojim %iljevima i,
$reradiv!i enja @rista $rema svom #amisl, ra#,a%ali s t #ara#n religij $o drgim #emljama,
#a drge narode. 0eka hri!anstvo ra#la(e arijske narode i ini ih sla,ijim. Tada je lak!e ra!iriti
svoj jevrejsk vlast itavom hri!anskom svet i sasvim doi do svetskog gos$odarstva.
1evreji, skriveno i aktivno $ro$agiraji hri!anstvo, sami #a se,e ne koriste hri!anstvo.
*ni koriste hri!anstvo #a drge =ni(e> narode, #a #agl$ljivanje tih naroda, #a sa5ivanje njih
religio#ne vere nadmo 1evreja, #a odvo5enje drgih naroda stran od re!enja realnih (ivotnih
$ro,lema, #a $oni(avanje dha Arijeva%a i $retvaranje arijskih d!a d!e ro,ova.
Mislite, hri!ani, o s$asenj svojih d!aM Mislite vi!e, dok #a vreme Va!ih ldakih
ra#mi!ljanja 1evreji $reotm vlast, nova%, so$stvenost, sredstva masovne in'orma%ije i sve ostalo.
Cta e Vama nova%D *ni e Vam ni!titi d!. 7l!ajte @rista" =0e mo(e se sl(iti +og i Mamoni
3nov%4>. @ri!anstvo je #a 1evreje jako or(je ,or,i #a svetsko gos$odarstvo.
To da je hri!anstvo $otre,no $re svega Eion i to, da se Eion najvi!e $la!i $re$oroda
mnogo,o(ake religije, naj,ole je rekao vodei %ionista6sovjetolog M.Agrski" =Pivot $oka#je da
je antihri!anstvo istovremeno i $re svega antisemiti#amL 7ve mi to daje $ravo da se o,ratim sa
$o#ivom, kao jevrejskim verni%ima, tako i hri!anima, da se jedine ,or,i $rotiv novog
mnogo,o!tva>. I to Vam je kraj ,ajke o 20006godi!njoj mr(nji jdeista i hri!ana.
CIOUIVAM
Cta je to %ioni#amD Cioni!aM O to je saMo politiHi o#Jani!aKioni oDli ju"ei!Ma+
Ru"ei!aM je O "uNovni sa"#Gaj Kioni!Ma.
7avremeni %ioni#am ) to je sistem mno!tva organi#a%ija svim #emljama sveta, a dr(ava6
metro$ola I#rael ) ,a#a i taka oslon%a tih organi#a%ija.
1edan od rkovodila%a jevrejskih komnistikih sek%ija $ri EK RKP3,4 7.&iman!tejn
9F9F.g. je $isao" =Eioni#am je ra#nolik. *n le$i na se,e ,ilo koj teorij. *n je ,io so%ijalno6
revol%ionarni, marksistiki ) svih nijansa. Mogli smo ga videti $od ,ilo kojom ,ojom. I# ovoga se
vidi kako jevrejski na%ionali#am mo(e da se $rilago5ava, kakav je on majstor tom smisl. 0i
jedan drgi na%ionali#am ,ilo kog naroda nije do!ao do toga, #a to s s$oso,ni samo %ionisti> 3H:4.
&anas se me5narodni %ioni#am sastoji od velikih i malih, otvorenih i tajnih organi#a%ija.
0ajvea i najti%ajna od svih otvorenih je ) 7vetska Eionistika *rgani#a%ija 37E*4, koja ima svoje
'ilijale B0 #emalja. - BF #emalja delje %ionistika organi#a%ija $od ne%ionistikim na#ivom )
7vetski jevrejski kongres. 0joj je $overeno da $rodire tamo, gde je javnim %ionistima la# ote(an ili
ne$o(eljan. 2000 masonskih lo(a A2 #emlje ima velika organi#a%ija =+naj ,rit> 37inovi #aveta4,
koja o,jedinjje oko $ola miliona ljdi.
&alje id stotine omladinskih, (enskih, do,rotvornih, kltrno6$rosvetnih, sindikalnih,
so%ijalistikih, religio#nih, nanih, stdentskih, radnikih i drgih 'ondova, komiteta, institta,
kor$ora%ija, organi#a%ija, dr!tava, kon'eren%ija, saveta, liga. &rgaije reeno, $ostoje sve moge
$olge i mehani#mi #a sve slajeve (ivota. Eionistiki !ta,ovi, $ovlaei jedne ili drge $olge,
stavljaj $okret odgovaraje organi#a%ije, koje i#vr!avaj $ostavljeni #adatak.
0eshvatanje ra#nolike s!tine %ioni#ma dovodilo je do toga, da je vreme sovjetskog
komni#ma ,ilo mnogo kritike %ioni#ma. Ali nije va(no samo to, !ta se kritikje, glavno je ) sa
AF
kojih $o#i%ija se kritikje. /a vreme 777R kritika %ioni#ma je i!la vek sa $o#i%ija komni#ma.
Ti$ian $rimer je ) knjiga 1.Ivanova =*$re#no" %ioni#am> 3HG4 ili knjiga =EIA $rotiv 777R>,
i#data tira( od 2H miliona. Atori slinih knjiga nis shvatali oevidne stvari. 0is shavatali da
je komni#am ) deta i tvorevina %ioni#ma. * tome emo govoriti glavi 9F 3nastanak marksi#ma4 i
glavi 9H.
0ije do !to itava slina sovjetska komnistika kritika %ioni#ma nije delovala na mislei
deo naroda. Mislei deo naroda je hvatala mka od komni#ma, i svaka kritika =$rotivnika
komni#ma> sa $o#i%ija komni#ma i#a#ivala je osmeh. I ne samo osmeh, ve ak i sim$atij
$rema ne$rijateljima komni#ma. -stvari te sim$atije nis ,ile o$ravdene, $o!to je $rividna ,or,a
%ioni#ma i komni#ma ) samo jevrejska igra.
Cto se tie metoda %ionista, onda ne $ostoje takvi #loini, na koje ne ,i $o!li %ionisti radi
svog svetskog gos$odarstva.
*snovna $arola %ioni#ma glasi" =0aj,olji anti%ionist ) to je mrtvi anti%ionist>. Cta mo(emo,
na to mo(emo samo da odgovorimo" =0aj,olji %ionista ) to je mrtav %ionista>.
H#iEanso K#veno DoJosluGenje
@ri!anstvo se o,ino trdi da se s$rotstavi jdei#m i esto $oredi jdei#am sa smradom,
a hri!anstvo ) sa aromatom, iako se taj smradni aromat nala#i jedinoj =svetoj> +i,liji i $ove#an
je jedinstven %elin. I$ak $ogledajmo na hri!ansko %rkveno ,ogosl(enje. Cta ono $ro$agiraD
1deistiki smrad ili @ristov aromatD
1emeljanov 39H4 je o,avio do,r anali# svih hri!anskih sl(,i" $onona sl(,a, jtrenja,
itanja svakog sata, litrgija 3 $odne4, veernja, $oveerje, kr!tenja, molitve, venanja, o$ela,
o$evanja $okojnika. 0ema smisla $onavljati t anali#.
/akljak te anali#e. Vei deo vremena svih tih ,ogosl(enja $osveen je slavljenj
jdeistikih $ersona(a" I#rael, I#rael, ,og I#raela, ,og 1evreja, ,og Avraama, ,og Isaaka, ,og
1akova, 1ersalim, reka 1ordan, Isaija, Mojsije, Adam, 0oj, Iiss 0avin, 7olomon, &avid, 7arra,
Revekka, Rahilj i t.d. i sve !to je ve#i sa tom dr(inom6,ratijom.
Va(no je istai da sama #eH CI!#aelF u stva#i o!naHava Coji se Do#i sa BoJoMF 3+itisanje
:2"2G4. A ko se ,ori sa +ogomD 7atana. 2to ko je ,og I#raela, o kome vole da $evaj hri!anski
$o$ovi. @ri!anstvo ) to je ist satani#am.
I sva ta odvratnost sa kojom Rsija nema ni!ta #ajedniko, svo to (idolj,lje i (idomdrost
svakog dana se sa5j rske mo#gove. 0aravno da svi oni koji id t hri!ansk satansk
%rkv g,e i na%ionalni $ogled na svet, i ra#m, i volj, i d!.
0a$rimer, #a vreme $ro%edre venanja rskog $ara $o$ i#rie sledee rei" =-#digni se,
mlado(enjo, kao Avraam, ,lagosiljaj se, kao Isaak, i mno(avaj se, kao 1akovL i ti, nevesto,
#digni se, kao 7arra, veseli se, kao Revekka, i mno(avaj se, kao Rahilj>. Rskom mladom $ar se
daj kao $rimer (idovki $ersona(i sa svim njihovim odvratnim oso,inama. Cta mo(e ,iti
$oni(avaje #a na%ionaln samosvest mladihD
@ri!anska %rkva svakog dana vodi !irok %ionistik $ro$agand.
Intelet i talenat Rev#eja
Pogledajmo na intelekt 1evreja ) tog =naj,oljeg> od svih naroda. &a li $ostoje 'ilo#o'i
svetskog nivoa me5 1evrejimaD 0e, ne $ostoje. .lo,alna 'ilo#o'ska jevrejska misao je neverovatno
oskdna i svet ni!ta, osim la(i, demagogije i o,mane, nije dala. =0ajjai> jevrejski 'ilo#o' Karl
Marks sa logike take demonstrira remek dela t$omlja, a sa take gledi!ta istinske namene
njegove 'ilo#o'ije ) jednostavno je l$e( 3$rimetimo da je on ,io marioneta i njime s $ot$no
$ravljali jevrejski ra,ini4. Ko jo!D Me5 $o#natijim na svetskom nivo ostalo je svaga jo! troje"
+ergson A., +,er M. i 7$ino#a +. /naaj $rve dvoji%e jednak je nli.
@olandski 'ilo#o' 7$ino#a ) je najra#mniji od njih. 0ajinteresantnija je njegova misao, koja
je dostojna %itiranja jer se kla$a tem ovog rada" =7lo,odan ovek ni o em tako malo ne misli
H0
kao o smrti, i njegova mdrost se satoji ra#mi!ljanj ne o smrti, ve o (ivot>. +ravo 7$ino#a, to
je njegov mdri $rila# sada!njem i ,dem vremen. 0jegov $rila# nije ,io ti$ian #a jevrejsk
'ilo#o'sk misao, i amsterdamski ra,ini s ga mr#eli #,og tako#vanog ,ogohlstva, =odvojili ga i
od,a%ili od naroda I#raela> i dgo s ga $roganjali na sve moge naine. Ali i 7$ino#a ) tako5e
nije 'ilo#o' ni $rvog, ni drgog i ak ni treeg nivoa. Vi!e nikoga od 'ilo#o'a nema. -$oredite sa
ogromnom $lejadom genijalnih 'ilo#o'a .rke, 0emake, Iran%ske, 2ngleske i Rsije.
*d 1evreja nanika ima mnogo nat$rosenih ljdi. Ali na log genija $retendj samo
troji%a" Al,ert Ajn!tajn, 7igmnd Irojd i 0or,ert Viner. &a li s ta troji%a stvarno ,ili genijiD &a li
to nije jedna od jevrejskih $revaraD @ajde da $ogledamo Ajn!tajna, od koga 1evreji nastoje da
na$rave genija svih vremena i jednog naroda.
A !ta stvari $redstavlja Ajn!tajnD - detinjstv Ajn!tajn je dgo io da govori, sedmoj
godini je mogao da i#govori samo kratke 'ra#e 38A, s. 9224. ;ak F godini je govorio veoma s$oro.
- $olitehnikm je ,io sla, i o,ian enik. Prosena o%ena =genija> je ,ila i#me5 : i A.
&oktorska 3magistarska $rema rskim normama4 diserta%ija Ajn!tajna =0ova de'ini%ija
dimen#ija molekla>, $osveena ,ronovskom kretanj, $rogla!ena je $ogre!nom 38A, s. 92A4.
Radei od 9F02.g. $atentskom ,iro, Ajn!tajn je do,io mas najnovijih aktelnih nanih
in'orma%ija, akmlirao je i koristio na$redna #nanja drgih nanika. 7voj s$e%ijaln teorij
relativnosti on je stvorio 9F0H.g. Ali nije stvorio od nle. *snovn idej je $re#eo od Pankarea,
matematiki a$arat je $o#ajmio od <oren%a. Po!ten nanik je o,ave#an da se $o#iva na svoje
$rethodnike, takva je nana etika. - svom rad Ajn!tajn nije dao ni jedan %itat i time samim je
t5a otkria o,javio kao svoja. - nanom svet to se na#iva $lagijatom, to jest intelektalnom
kra5om. To je ti$ian dr#ak jevrejski manir.
Posle $,lika%ije s$e%ijalne teorije relativiteta Pankare, ssrev!i se jedan$t sa Ajn!tajnom,
okrivio ga je #a $lagijat i nano ne$o!tenje. 0aivni Pankare nije shvatao da #a 1evreje na $ostoji
$lagijat. 1dei#am tvrdi da svo vlasni!tvo goja 3kljji intelektalno4 ) to je vlasni!tvo 1evreja
koji ga $rvi $reotme. U#asti tuLe i oDjaviti ao svoje O to je tipiHna Meto"a jev#ejse
Jenijalnosti. Ajn!tajn je mnogome naio 1evreje. 7ada s svi $atentni ,iroi sveta $ni 1evreja.
-loga Ajn!tajnove slovenske (ene ) Mileve Mari 3sr$kinje $o na%ionalnosti4 stvaranj
s$e%ijalne i o$!te teorije relativiteta $ot$nosti se $retkje. I$ak Mileva Mari je ,ila jak
'i#iar, i njena loga, ,la(e reeno, nije mala. &ovoljno je $odsetiti da s svi ti Ajn!tajnovi
=e$ohalni> lan%i $ot$isani sa Ajn!tajn6Mari 38A, s.92G4.
*$!t teorij relativiteta Ajn!tajn je =stvorio> 9F9H.g. na ,a#i 'ndamentalne teorije Poljaka
Minkovskog o etvorodimen#ionalnom $rostor6vremen. A Minkovski je samo ra#vio idej
etvorodimen#ionalnog $rostora Pankarea. Indamentaln 'orml 2RME
2
nije smislio Ajn!tajn,
ve njegova $rva slovenska (ena Mileva Mari. Tako da osnovi ak najveih jevrejskih =genija>
le(e kradene t5e ideje, i#date kao svoje. Ajn!tajn je, naravno, lo(io i svoj rad i ne!to $ostigao.
Ali !ta je is$aloD *$!ta teorija relativiteta $na je a$srda i logikih $rotivrenosti, i Ajn!tajn nije
mogao da se i#,avi od tih $rotivrenosti. Primetimo da je ve 9F9B.g. Ajn!tajn ostavio svoj (en
Milev sa troje de%e. 7hvatio je da m ona vi!e nije $otre,na. I o(enio se 1evrejkom 2l#om
3njegovom sestrom od jaka $o maj%i i sestrom od tetke $o o%4.
Posle toga, :0 godina radei nad o$!tom teorijom $olja, Ajn!tajn nije $ostigao nikakav
re#ltat. 0ije s$eo ni od koga da krade ni!ta o#,iljno, i nova jevrejska (ena m nije ni!ta
$omogla. Kvantn mehanik 0ilsa +ora Ajn!tajn o$!te nije meo da savlada. 0edostajao m je
intelekt. 2to kakva je istinita slika dostigna oveka, koga 1evreji $ro$agiraj kao genijalnog
nanika ,roj jedan.
Kao !to je $o#nato 9GF8.g. je odr(an $rvi %ionistiki kongres. Tom $okret je ,ila $otre,na
#astava. Tre,alo je stvoriti i $reveliati klt neke genijalne jevrejske linosti ) genija svih vremena
i jednog naroda. - slovima $ot$ne jevrejske intelektalne sla,osti nikoga, osim Ajn!tajna, 1evreji
nis s$eli da na5. Cta e, re!ili s da lo(e nova% njegovo ime i =ra#vij> to ime do nevi5enih
visina. - sredstvima masovne in'orma%ije koja $ri$adaj, kao !to je $o#nato, glavnom 1evrejima,
$oela je masovna kam$anja ra#voja novog =Issa @rista> 'i#i%i. Kam$anja je nosila, i sada nosi
H9
sasvim ,estidan i dr#ak karakter. 7vi najsna(niji e$iteti koji s $evali o slavi jevrejskog =genija>
svih vremena i jednog naroda sa svih strani%a novina i aso$isa, $oleteli s na glave itala%a.
*d 9F90.g. %ionisti s sa kolosalnom $orno! isti%ali Ajn!tajna #a 0o,elov nagrad.
Posle vi!egodi!njeg %ionistikog $ritiska i, naravno, ='inansijske $odr!ke> 9F22.g. 0o,elovski
komitet je i$ak dodelio Ajn!tajn 0o,elov nagrad. Pok!ajte sada da $itate ,ilo kog a$solventa"
=/a !ta je Ajn!tajn dodeljena 0o,elova nagradaD>. *dgovor e ,iti skoro jednoglasan" =/a
stavranje teorije relativiteta>. A kako je stvari ,iloD - stvari, i $ored svog jevrejskog $ritiska
0o,elovski komitet nije mogao da i#da takv 'alsi'ikovan ver#ij i dao je slede 'ormla%ij"
=/a otkrie #akona 'otoelektrinog e'ekta i #a radove o,lasti teorijske 'i#ike>. Iormla%ija je
#animljiva. A kako je ona odgovarala realnostiD 2vo kako.
7am 'otoe'ekat otkrio je 9GG8.g. @.@er%. 9GGG.g. 'otoe'ekat je ,io eks$erimentalno $roveren
od strane rskog nanika A...7toletova i on je otkrio =$rvi #akon 'otoe'ekta>, koji se #ove #akon
7toletova. Prvi #akon 'otoe'ekta se 'ormli!e na sledei nain" =Maksimalna 'otoelektrina strja
direktno je $ro$or%ionalna $adajem sno$ #rakova>. 7toletov, naravno, niko nije dodelio
0o,elov nagrad. Ajn!tajn je otkrio =drgi #akon 'otoe'ekta> ) =Ajn!tajnov #akon>"
=Maksimalna energija 'otoelektrona linearno #avisi od 'rekven%ije $adaje svetlosti i ne #avisi od
njegove inten#ivnosti>. I to je sav =e$ohalni> sadr(aj =velike jevrejske genijalnosti>. Ajn!tajn se
$ri$isje tako5e i o,ja!njenje mehani#ma 'otoe'ekta na osnov kvantnih $redstava o $rirodi
svetlosti. Ali kvantn teorij #raenja stvorio je stvari M.Plank 9F00.g.
I to vam je itava slika jedne od ni#a velikih jevrejskih $revara. 1evreji s, naravno,
najnat$roseniji narod o,last $revare. 0i jedan narod sveta nikada nije tro!io toliko snage i
energije #a t svet jevrejsk stvar.
Ajn!tajn je ,io aktivan %ionista i ,ora% $rotiv antisemiti#ma. 0jegov %ionistiki $ogled na
svet se mo(e i#ra#iti na jedan jedinstveni nain" ako 1evrej do,ija na is$itima iste o%ene, kao i
nejevrej, i o,a se ne $isj na 'akltet, onda se smatra da se nejvrej nije $isao #,og so$stvene
gl$osti, a 1evrej ) #,og antisemiti#ma.
Karakteristino je da je Ajn!tajn aktivno $odr(avao homoseksal%e i $ostavio svoj $ot$is #a
kidanje #akona $rotiv nemorala.
Irojd. - #a$adnom svet je $rihvaeno da je =genijalni> Irojd otkrio ne!to =genijalno>
novo $sihologiji i $sihoanali#i. - tom novom glavna Irojdova ideja se sastojala tome, da je
dominantna snaga $ona!anj i motiva%iji oveka seksalna energija. - stvari ni!ta novo Irojd nije
ni otkrio. 7ve njegove otr%ane misli s $o#nate mnogo,o!tv ve mnogo hiljada godina. Pose,no
tantri#m Indiji, starim &ravidima i nekim ,distikim !kolama te istine ne samo da s $o#nate
$nom o,im. Te mnogo,o(ake !kole imaj ne samo ta #nanja, ve i ogromno hiljadgodi!nje
iskstvo konkretnoj $raksi, koja do#voljava da se koristi seksalna energija ra#liitim %iljevima.
Irojd je samo #a$adni inter$retator mnogo,o(akih #nanja.
- $sihoanali#i Irojd je nastojao da jevrejskim na%ionalnim $siholo!kim kom$leksima i
seksalnim sklonostima da svetski i o$!tenarodni karakter. - stvari to ne odgovara stvarnosti. 7vi
s narodi ra#liiti. /a arijske narode jevrejski $siholo!ki kom$laksi nis karakteristini. 7am Irojd
je stajao na el ra#vratnog $okreta.
1edini $ravi nanik od te troji%e jeste 0.Viner. Ali ni on nije ,io sam svojoj nanoj
delatnosti. - 777R to vreme te iste ki,ernetske $ro,leme s$e!no je re!avao rski nanik
Kolmogorov, koji je radio ne#avisno od Vinera, i oni s $raktino $aralelno i!li ka svojim
otkriima.
7ada s se $ojavili radovi koji $oka#j realn log Ajn!tajna i Irojda. - njima se
ra#ra5je te#a o tome da, dok je Marks vkao #a nos ljde so%ijalnoj o,lasti, dotle je Ajn!tajn
radio to isto o,lasti 'i#ike, a Irojd ) o,lasti $sihologije 3:G, :F4.
+e# o,#ira na mno!tvo jakih nanika 1evreja, me5 njima se nikada na $ojavljj
'ndamentalni mislio%i takvog nivoa, kao !to s rski giganti misli" <omonosov, Eiolkovski,
Mendeljejev, <o,aevski, Vavilov, Vernadski, ;i(evski, <osev i drgi. 7vaki od tih giganata ) to je
revol%ija na%i. Mi!ljenje tih ljdi nije neos$orno, mog se i oni #,og neega kritikovati, ali
!irine mi!ljenja slinih ljdi 1evrejima $rin%i$ nis dost$ne.
H2
Primetimo da oni jevrejski nani%i, o ijim imenima se $ria, ,ili s $re svega organi#atori
i rkovodio%i nanih kolektiva. A nanom kolektiv veoma je lako i#davati kolektivna
dostigna gr$e nanika kao otkria samog rkovodio%a. =To je nana !kola toga i toga> ) to je
omiljena 'ormla jevrejske $ro$agande. A !ta je toj !koli lino radio 1evrej6rkovodla%D +io je
!e'.
Talentovanih i istakntih m#iara me5 1evrejima ima mnogo, mo(da ni jednoj drgoj
na%iji ih nema toliko. A velikih kom$o#itoraD *d 1evreja6kom$o#itora $ostoje jedinani slajevi
3dno, #ar neD4, a od $o#natih na svetskom nivo mog se samo i#dvojiti" Mendelson, .er!vin i
*'en,ah. Cta oni $redstavljajD &o,re kom$o#itore ) i to je sve !to se o njima mo(e rei. 0i!ta
vi!e. 0iko od njih ne mo(e da se $oredi sa takvim, na$rimer, genijalnim rskim kom$o#itorima,
kao !to je ;ajkovski, Rahmanjinov, Msorski, 7krja,in, Rimski6Korsakov, ne govorei ve o
nemakim gigantima kao !to s +ah, Mo%art, +etoven.
Veliki nemaki kom$o#itor Riard Vagner svojoj knji#i =1evrejstvo m#i%i> 3BA4 i#vr!io
je anali# jevrejskog m#ikog stvarala!tva, kljji stvarala!tvo Mendelsona. /akljak je
veoma interesantan" jevrejskom stvarala!tv $ot$no odsstvj" iskrenost, srdanost, #,5enje,
strast, ne(nost, istananost ksa. 1evrejsko stvarala!tvo ) to je vek $odra(avanje i #a,ava. I samo
to. Kastrirana metnost o,re#anih ljdi. To vam je re#ltat o,re#ivanja akri, koje s #a 1evreje
smislile njihove egi$atske ga#de 3o tajni jevrejskog o,re#ivanja emo govoriti glavi 904.
Kod tog istog .er!vina, od koga 1evreji $rave velikog d(a# kom$o#itora, $ostoje svega tri
stvari, dostojne visoke o%ene" =<etnje vreme>J =;ovek koga volim> i =*seam ritam>. 7ve ostalo
je ) sasvim o,ina m#ika koja ne $redstavlja o,jekat interesovanja #a oveka sa ra#vijenim
m#ikim ksom. =<etnje vreme> je stvarno divno delo 3da otkrijem tajn, ja sam lino veoma
volim t tem i esto je $evam4. Ali ko je ator te temeD .er!vinD 0i slajno. =<etnje vreme> ) to
je ista %rnaka na%ionalna tema. .er!vin je samo na$ravio njen aran(man. -#gred, ni sam .er!vin
se nije trdio da t tem $risvoji. *na je ,ila jedna od tema njegovoj o$eri =Porgi i +ess> ) o$eri
o (ivot %rnakih kvartala, kojoj s osnovne teme ,ile $re#ete i# %rnakog 'olklora. Ali danas
1evreji $ri$isj t tem .er!vin. - svim notama stoji ime .er!vina. Takva je istinska jevrejska
genijalnost.
Postoje li genijalni $esni%i me5 1evrejimaD 0i jedan. Me5 1evrejima $esnike s$adaj
svega etiri linosti" Pasternak, @ajne, Mandelj!tam i +rodski. Pesnika takvog nivo svakom
#a$!tenom rskom gradi ima na desetine. 0a#ivati ove o,ine $esnike velikim mog samo
1evreji i njihove slge koji, nemaji ni!ta ,olje, nastoje da veliaj svak jevrejsk osrednjost.
0ajinteresantniji je ,io Pasternak. Ali i$ak, $o em je interesantanD Po svojim $esnikim
$revodima. Prevodi nis lo!i. Pasternak je $revodio sa engleskog, nemakog i 'ran%skog je#ika
naj,olje #a$adnoevro$ske $esnike i nastojao je da $o#ajmi od njih $esnike likove i da ih i#da kao
svoje. 7linim $revodima i $o#ajmljivanjima se ,avio i +rodski. -krasti t5e i i#dati kao svoje ) to
je ti$ian metod jevrejske genijalnosti. Ali, ,e# o,#ira na sva $o#ajmljivanja, i $oe#ija Pasternaka, i
$oe#ija +rodskog ostavljaj ,edan tisak. 0ema kod 1evreja +o(ije iskre. 0ije do !to je jevrejski
komitet #a 0o,elove nagrade dodelio =Cno,elove> nagrade i Pasternak i +rodskom.
0aravno, ni!ta slino takvim rskim genijima, kao !to s A.7.P!kin, M.1.<jermontov,
7.A.1esenjin, A.A.Iet, I.I.Tjtev, =,ogom i#,rani> 1evreji nis imali i nee ni imati.
- svoje vreme #a $o#natog sovjetskog jevrejskog $esnika 7.1.Mar!aka, koji je gotovo jedan
kro# jedan ko$irao stil engleskog $esnika Ro,erta +ernsa, smislili s sledei e$igram"
Pri svem tome, $ri svem tome,
Pri svem tome, $ri tome.
Mar!ak je ostao Mar!ak,
A Ro,ert +erns $esnik.
*vaj e$igram je veoma karakteristian #a sv jevrejsk metnost.
- svoje vreme sovjetsko i svetsko jevrejstvo s #di#ali takvog sovjetskog jevrejskog
glm%a, kakav je ,io 7moktnovski. 0jega s #di#ali kao najveeg sovjetskog glm%a, glm%a
me5narodnog nivoa. 7vakom lj,itelj metnosti je jasno da je 7moktnovski osrednji glma%,
H:
# to $sihiki ne sasvim #drav. Kod ljdi sa visokim ksom njegovo stvarala!tvo ni!ta osim
odvratnosti nije moglo da i#a#iva.
Pogledajte istaknte rske glm%e toga vremena" Parov, Krjkov, Pgovkin, Andrejev,
Tihonov, Ri,nikovJ +elov, +atalov, Pa$anov, -ljanov, 7amojlov, Matvejev, +ikov, 1evstignjejevJ
.ri,ov, <eonov, 7olomini, Ta,akov, <anovoj, 0iklin, Ck!in, Iili$ov, P(enov, 0evinnij,
Porohov!ikov, Iilatov i mno!tvo drgih. *gromna armija divnih talentovanih i originalnih rskih
talenata. Ali oni koji imaj nova% i sredstva masovne in'orma%ije, name dr!tv svoje kriterijme
i svoje o%ene" is$ostavilo se da je najgenijalniji glma% 7moktnovski.
- naj$ametnije %areve 1ersalim je s$adao %ar 7olomon, koji je, kao $rvo, ,io
mnogo,o(a% i $oklanjao se $aganskim +ogovima. Kao drgo, 7olomon je imao 800 (ena i :00
lj,avni%a, me5 kojima nije ,ilo ni jedne 1evrejke 3: Earstva 99"969:4, a, kao tree, sam %ar
7olomon nije ,io 1evrej, ve @i,er 3to je jedan od semitskih naroda4 3284. A, kao etvrto, ota%
7olomona ) %ar &avid ,io je vojs%i Iilistimljana i hteo je da ratje sa I#raelom 39 Earstva 2F" 96
994.
/a!to 1evreji nemaj genijalne, ili $rosto jake 'ilo#o'eD ;itava stvar je jevrejskom
vas$itanj. 1evreje od detinjstva e da vole itanje, i to veoma do,ro ra#vija intelekt. Ali veoma je
va(no, od ega dete $oinje da ita. 1evreji $oinj da e itanje $raktino vek od Talmda, Tore,
+i,lije i tome slinih jdeistikih gl$osti. /,og toga se, sa jedne strane, jevrejske gleve kao
kola% #a,ija generalna !ovinistika ideja ,ogom i#,ranih 1evreja, jevrejska nadmo, s$rotstvljenost
drgim narodima, $re#ir, mr(nja $rema njima, te(nja ka gos$odarstv i te(nja da drge narode
ine svojim ro,ovima. Vas$itavaj se jaka volja i ,or,ene oso,ine #ajedno sa sa5ivanjem
$sihologije l$e(a, lo$ova, la(ova i tirana.
7a drge strane, itanje jdeistikih knjiga naka(je mo#ak, $ose,no o,lasti
o$!te'ilo#o'skog mi!ljenja, $o!to i a$srdima i ,esmisli%ama i stvara kaleidosko$sk sla,o
$ove#an ,a# #nanja. Posle takvog enja 1evreji $ostaj intelektalni invalidi ili, jo! tanije,
,ioro,oti, to jest ,ia, nes$oso,na #a samostalno ra#mno mi!ljenje. *$!ta 'ormla $rogramiranja
svesti 1evreja6,ioro,ota je jednostavna" CAo p#ouHava TalMu") s#o! si i!JuDio Mo!a) ao si
se u BiDliju !aljuDio) paMet si sasviM i!JuDioF.
/a!to se to de!avaD Predla(em slede !em i 'orm analogije.
Kako je i#gra5en i kako radi ljdski mo#ak ) taj neverovatan ,iokom$jter, naka #a sad
#na malo. Po#nato je da mo#g $ostoje neroni i nervna vlakna koja $ove#j nerone slo(en
mre(. Predla(em sledei model. Kada se ljdske misli vi!estrko kre 3=tek>4 jednom istom
$rav% 3kretanje misli ) to je kretanje sla,ih elektrinih im$lsa $o mre(i nervnih vlakana4,
mo#g se =ta,aj> nekakve odre5ene =sta#e> ili =,ra#de> 3s$ostavljaj se i vi!e se treniraj
konkretne ve#e me5 neronima mo#ga4. Tim samim 'ormiraj se staljeni stereoti$i mi!ljenja, a na
drgim sta#ama 3drgim ve#ama me5 neronima4 =#arasta ,rjan> 3g,e svoje s$oso,nosti,
degradiraj ili ak odmir4. 0e govori se #ald =$onavljanje je ) majka enja>. Vi!estrki
trening kretanja jednih istih misli vr!ava $amenje i stvara staljene stereoti$e.
*naj ko se ,avio dr(anjem $redavanja ili je ,io vodi ekskr#ija, taj #na, koliko je te!ko
dr(ati $redavanje $rvi $t. Kada se $redavanje dr(i stoti $t, ono se odvija kao =na atomat>.
&o,ar vodi ekskr#ije svoje ekskr#ije tako5e vodi na atomat i ak mo(e $aralelno da misli o
neem drgom.
/a!to se to odvijaD Radi se o tome, !to strktra ,a#e ljdskih #nanja i ljdskog $amenja
ima hijerarhijski i trans'ormiraji karakter. 7trktra $amenja i strktra ,a#e #nanja oveka
#avisi, $rvo, od sistema o,ra#ovanja i vas$itanja 3$ose,no detinjstv i mladosti4, drgo, od
'rekven%ije kori!enja konkretnih misli i, tree, od #rasta oveka. =-ta,ane>, esto kori!ene
strktre mi!ljenja 3'rejme i stereoti$i4 s$!taj se temelj $amenja i ine mentalitet. &alje ovek
gleda na svet kro# $ri#m svog mentaliteta. Vi!e oko ne vidi toliko, koliko ra#m.
*,ratite $a(nj, na$rimer, na tehnologij $osveivanja kri!naitsk religij. *snovni metod
o,raanja novajlije t ver ) to je $onavljanje hiljadama $ta jednih istih #akletva. Ako ovek
itavog dana ,de hiljad $ta $onavljao jedno isto"
=@are Kri!na. @are Kri!na.
HA
Kri!na, Kri!na, @are, @are.
@are Rama. @are Rama.
Rama, Rama, @are, @are>,
onda na kraj dana njegov mo#ak nee ,iti takav kakav je ,io jtr. - njegovoj glavi e se
$rotegnti d,oke =,ra#de> i one e se s$stiti d,inske nivoe $amenja. Pamenje e se
restrktirati. /ahvaljji toj metodi%i ove #akletve se $ro,ijaj ,a#ne strktre $amenja, i to
menja ,a# #nanja i mentalitet. To je sa jedne strane. 7a drge strane, ta metodika vodi oveka na
nivo $odsvesti, i, ako ovek oseti da s to +ogovi" Kri!na i Rama ) to s m ro5eni +ogovi, to e
m omogiti da i# $odsvesti $rima in'orma%ij i $oimanje sveta, koje je ranije #a njega ,ilo
nedost$no.
Ako ovek (ivi sa idejama jedno,o(ja, jedno#nanosti i jedinstvene is$ravnosti 3na$rimer,
jedan ,og, jedna istina, jedna istinska religija4 i ne trenira alternativno mi!ljenje, onda on $oste$eno
g,i gi$kost, !irin i d,in mi!ljenja i s$oso,nost da smisli o$!te ne!to $rin%i$ijelno novo. I to se
tie ne samo religio#nog, ve i ,ilo kog mi!ljenja, kljji i nano. To lii na mi!ie
ljdskom tel. Ako se ra#vija samo jedna gr$a mi!ia, a drga se ne ra#vija, onda ovek $ostaje
=nesimetrian> se nenormalnom koordina%ijom kretanja.
&gotrajno i stalno religio#no jedno,o(ako mi!ljenje 3jdei#am, hri!anstvo, islam4 nanose
!tet intelekt oveka. Kod oveka degradiraj i odmir ve#e me5 neronima koje nikada nis
radile, ovek $ostaje intelektalni daltonista i tada je veoma te!ko vratiti ga ka !irokom
=vi!e,ojnom> mi!ljenj. Ako je ovek mlad i glava m je jo! sve(a, to se mo(e nekako s$ostaviti,
ako je on starijem #rast ) to nije moge. Pok!ajte da ov knjig date sedamdesetogodi!njem
,e5enom hri!anin ili komnisti. - F0N slajeva re#ltat e ,iti jednak nli, ne#avisno od
kvaliteta date knjige. I#g,ljena je gi$kost, glava je ve #alemljena. .lava, kako se ka(e, vi!e ne
radi.
*sim toga na mentalitet 1evreja najvei ti%aj ima o,red o,re#ivanja. * njem emo
govoriti glavi 90.
I naj#ad, sve te religije" jdei#am i hri!anstvo, tako $rogramiraj ovekov mo#ak $omo
emo%ija, da misli koje nis $ogodne tim religijama o$!te nikada ne tek ne$otre,nim $tevima.
0a tim $tevima se $ostavljaj emo%ionalne $regrade vid jakih emo%ija, i $re svega emo%ija
straha. To jest ogroman i vei deo mo#ga jdeiste i hri!anina ,lokiran je emo%ionalnim ta,ima i
nikada ne radi. Kako se to ini, $ogledaemo glavi 9B 3$rogramiranje svesti emo%ijama4.
Videli smo da s jdei#am i hri!anstvo ) religije koje se veoma ra#likj. I$ak, one s
$ove#ane #ajedniki in'orma%ioni sistem. 7tari /avet 3ada$tiran jdei#am #a goje4 i 0ovi /avet
31evan5elje4 o,jedinjeni s jedinstven =svet> knjig #a hri!ane ) +i,lij 394.
Kako je to mogeD Cta $ove#je te religijeD Ko, i najva(nije #a!to ih $ove#jeD
Pro$ovedi @rista o,ino se vode $o sledeoj !emi" =;li ste, !ta s rekli drevniL a 1a vam
ka(em>. To jest njegovo enje kao da je s$rotstavljeno enj Mojsija i enj drevnih $roroka.
Ali i po#e" sve vi"ljive sup#otnosti uHenja Mojsija i H#ista) oni su Hlanovi je"ne iste Dan"e)
oji iJ#aju #a!liHite uloJe u je"noj lupeoj iJ#i) Hiji je Kilj uspostavljanje svetsoJ
#oDovlasniHoJ u#eLenja. @ristos i Mojsije, ako ve koristimo $revarantsk terminologij, =igraj
se t(i,a,a>, ili igraj igr do,rog i lo!eg islednika, ili, ako #memo analogij i# igre na$rstka,
igraj $redstavi sa ra#liitim logama, ali sa jednim %iljem.
- 1evan5elj se o tome govori sasvim otvoreno 3$o Matej H"9869G4" =0emojte misliti da
sam 1a do!ao da $rekr!im #akone ili $roroke" 1a nisam do!ao da $rekr!im, ve da i#vr!im. 1er
stvarno vam ka(em" dok ne $re5e ne,o i #emlja, ni jedna jota ili ni jedna %rta nee $rei i# #akona,
dok se ne is$ni sve>. Veoma s va(ne ove rei" =dok ne $re5e ne,o i #emlja>. *ne $oka#j
$eriod dejstva vlasti satane ) $eriod kosmike 2re Ri,a, koja se sada ,li(i kraj.
1dei#am i hri!anstvo ) to s dve strane monog ideolo!kog or(ja #a $oro,ljavanje naroda
koje se #ajamno do$njj, instrment $re#imanja i odr(avanja svetskog gos$odarstva najvi!e
jevrejske oligarhije i njenih satanskih gos$odara.
Ru"ei!aM i N#iEanstvo O to su "ve st#ane je"ne Monete !a va#anje na#o"a+ H#iEanstvo
O !a va#anje nejev#eja) Ru"ei!aM O !a va#anje Rev#eja.
HH
1evreji i masoni se $onose time, !to njima navodno $ri$ada tajna i javna vlast nad svetom. -
stvari oni s samo instrment te vlasti 3istina, visoko $laene4, a vlast $ri$ada 3dok ne nast$i 2ra
Vodolije4 ) kne# ovog sveta, ije oko gleda svet sa $ole5ine novani%e od 9 dolara 7A&. Ime toga
kne#a je ) Oavo, 7atana, <%i'er.
Da li su Rev#eji lju"iZ
7a take gledi!ta arijskih naroda, koje 1evreji na#ivaj gojima, 1evreji nis takav narod, kao
!to s drgi. Arij%e #a$anjj kod 1evreja neke s$e%i'ine oso,ine" odsstvo savesti 3#a 1evreje
takve rei, kao !to s gri(a savesti, jednostavno s ,esmislene4J odsstvo stida, $ravednosti,
ljdskosti, do,rote, saoseanjaJ sklonost ka la(imaJ ne$rirodna $ohle$aJ li%emernostJ te(nja ka
l$e!tvJ sklonost ka #loinstvJ $ara#iti#amJ krvo(ednost, ,eskrajna te(nja ka vlastiJ niim ne
ograniena te(nja ka ,ogatstv, koje realno ne mog da iskoristeJ $re#ir i mr(nja $rema drgim
narodimaJ odsstvo oseanja &omovine ,ilo kojoj #emlji (iveJ te(nja ka $olnim nastranostimaJ
te(nja ka nastranim o,li%ima metnosti.
Sve se to MoGe i!#a!iti je"noM #eHju O neHoveHnost. ;ime s i#a#vane te oso,ineD
Tako5e nastaj $itanja" #a!to Arij%i $i! sleva desno, a 1evreji #desna nalevo, #a!to s svi
levi $olitiki $okreti ) $okreti 1evreja, #a!to re =Arij> 3Arija%4, ili na mnogo,o(akom =jog>,
1evreji itaj vid o,rntog satanskog =goj>D
@ajde da $ogledamo da li s 1evreji ljdi ili oni $redstavljaj ne!to drgoD Ko s to 1evreji D
*dakle s se oni $ojavili i ko je inio da oni $ostan takviD Tre,a otvoriti +i,lij.
Eentralno mesto #a ra#mevanje toga $itanja #a#ima $ria o isterivanj 1evreja i# 2gi$ta
$reko 7inajske $stinje. Mojsije je vodio 1evreje $o 7inajskoj $stinji A0 godina. /a!to tako dgo,
jer da je on starno hteo da ih odvede od ro$stva @anaan, onda ,i do njega maksimalno tre,alo ii
tri nedeljeD /a!to je on kr(io $o $stinjiD Ko je to MojsijeD /a!to s se oni stalno ,nili $rotiv
njega, nastojei da ga svrgnD /a!to je Mojsije vek, ak Mikelan5elovim skl$trama,
$redstavljen sa rogovima na glaviD
Ra,ini o,ino na ta $itanja odgovaraj ovako" =Mojsije je hteo da odmr dve genera%ije sa
ro$skom $sihologijom i da se &omovin vrate navodno slo,odni ljdi>. - tom odgovor je
$olistina. Istina je to, da je Mojsije hteo da odmr dve genera%ije sa odre5enom $sihologijom 3i
sa ro$skom, ali i sa ljdskom4. Ali to, da je Mojsije hteo da ini 1evreje slo,odnima ) to je la(. 7a
jedne strane, Mojsije je stvorio nove 1evreje sa rasistikom i ro,ovlasnikom $sihologijom. 7a
drge ) Mojsije ih je inio svojim ro,ovima. I #oDovlasniKi iMaju svoje Jospo"a#e. ;ak vi!e od
toga, gore nego go,ove. Veoma interesantno je o$isan Mojsijev $ohod list =/nanje6vlastM> ,r. :
lank =7inajski tristiki $ohod> 3:24.
- 7inajsk $stinj je !ao jedan narod, a i#a!ao drgi. 0is i#a!li ljdi, svi ljdi s mrli
$stinji. I# $stinje s i#a!li ljdi $romenjenog i#gleda, =,ioro,oti> sa $rogramiranim algoritmom
$ona!anja. Cta je sa 1evrejima radio Mojsije tih A0 godinaD * tome se mo(e na$raviti nekoliko
hi$ote#a. I$ak $ored svih hi$ote#a, +i,lija daje sledee injeni%e"
- svi 1evreji, koji s !li $stinj, i# nje nis i#a!li i mrli s njoj ili s ih $o,ili <eviti 3kasta
i# roda <evija4J
- i# $stinje je i#a!ao novi narod sa novim algoritmom mi!ljenja i $ona!anjaJ
- 1evreji s oseali da Mojsije radi ne!to lo!e $o njih i ne$restano s stajali $rotiv njega, a
najvi!a kasta ) <eviti, s ne$restano klali ne$okorneJ
- $rva $ohranili!ta #aveta od ,oga ra#,io je Mojsije 3I#la#ak :2"9F4J
- nova $ohranili!ta #aveta Mojsije je do,io od ,ia, koje je se,e na#ivalo ,ogom, ali koje
istovremeno nije re!ilo da $oka(e Mojsij svoje li%e 3I#la#ak ::.206294. 7etimo se da je lik
satane (asan i ovek ne mo(e da ga $odnosi. 2to #a!to satana nije $oka#ao Mojsij svoje li%e,
eto ije #avete je Mojsije s$rovodio (ivotJ
- $stinji Mojsije je stvorio strktr $ravljanja 1evrejima vid etvoroste$enog ra,inata, a
nad njim je on sam. Pri tom ra,in 3$astir 1evreja4 mogao je da $ostane samo <evit ) $redstavnik
roda <evita.
HB
Primetimo, da se jo! $re i#laska 1evreja i# 2gi$ta njihov legendarni 1osi' nije o(enio
o,inom 2gi$ankom, ve Asene'om ) kerkom $aganskog sve!tenika Ilio$oljskog, i ona je rodila
od njega dva sina 3+itisanje A9"H04. To jest $otom%i 1osi'a ) to s $oljevreji, $olegi$ani i
najva(nije 6 $otom%i egi$atskih $aganskih sve!tenika ) sl(itelja klta ,oga Amona. 7a take
gledi!ta jdei#ma, osnovne jevrejske genetske oso,ine $renose se $o (enskoj liniji i, $rema tome,
1osi'ovi $otom%i se ne mog smatrati 1evrejina. Ear 7olomon 3$o na%ionalnosti @i,er4 tako5e se
orodio sa 'araonom 3: Varstva :"94, i njegovi $otom%i od 'araonove keri se na mog smatrati
1evrejima i $ri$adali s klanovima egi$atskih $aganskih sve!tenika.
*ti!av!i #ajedno sa Mojsijem $stinj, ti $otom%i egi$atskih $aganskih sve!tenika,
naravno, nis $restali da ,d sl(itelji svoga klta i igrali s svoj igr tom 7inajskom
=tristikom $ohod>. *ni s stajali i#nad <evita i Mojsija, ali njihova aktivnost je imala skriveni i
tajni karakter, kao kod svih okltista.
A jo! ranije vreme 8 glednih godina 1osi' je $ot$nosti $oro,io 2gi$ane, oteo im svo
vlasni!tvo i stvorio $rv na svet totalitarn dr(av 3ist komni#am4, gde je svim vlasni!tvom
$ravljala ska kasta $aganskih sve!tenika 3+itisanje A8"206294. *,ini 2gi$ani s mr#eli 1osi'a,
ali on je samo odigrao on log koj s m odredili egi$atski $aganski sve!teni%i. 0jem s
$odmetnli t $rljav log, i kasnije, kada im 1osi' vi!e nije tre,ao, $aganski sve!teni%i s ga
jednostavno ,ili, kako o tome sao$!tava Koran 37ra A0":B4.
0ije iskljeno da je i Mojsijeva sd,ina ,ila slina, i on je na!ao svoj smrt od rk tih
istih sve!tenika. 1er Mojsije je negde nestao ,e# traga, i njegov gro, nigde ne $ostoji. I in'orma%ija
o njegovoj daljoj sd,ini je #atvorena.
Ma kako gledali na 7inajsk $ri, hajde da ra#mislimo, ko je mogao realno da ,de
gos$odar novostvorene religije ) jdei#maD 1edini $retendenti s $otom%i egi$atskih sve!tenika
+oga Amona. *ni s, te(ei ka svetskom gos$odarstv, ne samo stvorili nov religij, ve i $rvi $t
istoriji ra#radili i gradili t religij metod $reotimanja vlasti $omo hladnog in'ormativnog
rata. Takvi ratovi s $ostali neshvatljivi i nevidljivi #a o,ino stanovni!tvo. -$ravo #,og toga sve
do sada ta ska okltna gr$a vlada hri!anskim svetom i skoro je sasvim do!la do svetskog
gos$odarstva.
Primetimo da je Mojsija jo! kao dete $re#ela ker egi$atskog 'araona. Mojsije je
vas$itavan $orodi%i 'araona. *n je stekao sve!teniko o,ra#ovanje i sve!teniko vas$itanje.
/igmnd Irojd rad =;ovek Mojsije i monoteistika religija> 3H24 ka#je na egi$atsko
$oreklo imena Mojsije ) Mose. Irojdova istra(ivanja do#voljavaj da se na$ravi #akljak, da je
Mojsije ) visokorodni 2gi$anin, sve!tenik, $osveen sve mdrosti egi$atskih sve!tenika. <evite
Irojd smatra ili 2gi$anima, ili $olkrvnim srodni%ima i nesmnjivo =ljdima Mojsija>, njegovim
a$aratom. 0ajverovatnije <eviti s ) $otom%i egi$atskih sve!tenika $o 1osi'.
Pers$ektivno $laniranje na koje smo mi navikli 777R #a vreme H6godi!njih i 86godi!njih
$lanova, ro5eno je daleko ranije 2gi$t, jo! #a vreme gra5enja $rvih $iramida. *ne s esto
gra5ene tokom itavog (ivota 'araona.
Posle 7inajskog tristikog $ohoda i ,a%ivanja novih 1evreja Palestin, 1ersalim je
$ostao s$oljnje $redstavni!tvo hijerarhije sl(itelja Amona. Pri tom #naaj 1ersalima je ,ila daleko
i#nad #naaja istorijskog %entra ) drevnog egi$atskog grada Tiv 3@elio$olj4, $o!to je Tiv stajao na
svetskoj $eri'eriji, a 1ersalim je to vreme ,io jedan od glavnih %entara trgovakih i in'orma%ionih
$teva 7redo#emnomorske %ivili#a%ije.
Idejno6$olitiko $ers$ektivno $laniranje #a mnoge milenijme na$red $ri$isje se
i#raelskom %ar 7olomon. 7olomon je sastavio svoj $lan #a :000 godine na$red. Konaan %ilj
toga $lana je da <eviti i njihovi okltni gos$odari $re#m svetsko gos$odarstvo 2000.g. Pre
$oetka nove 2re Vodolije, ne$ovoljne #a te sataniste.
Kakav je to jdejski 3satanski4 algoritam $ona!anja, koji je gra5en 1evreje tokom
7inajskog eks$erimentaD Talmd i +i,lij smo ve $ogledali. Tamo je #adat o$!ti mentalitet i
stvoren o$!ti $rogram $ona!anja 1evreja ) de%e 5avola. Taj o$!ti algoritam $ona!anja 1evreja se
detalji#je i ra#vija #avisnosti od vremena. Tokom vremena $ojavljj se detaljnije i konkretnije
H8
verijante aktivnosti 1evreja. 1edna od varijanti toga $ona!anja jes itavom svet $o#nati
=Protokoli %ionistikih mdra%a>, koji s i#a#vali tolik ,k. Mi ih ovoj knji#i neemo
ra#matrati, $o!to s oni ra#matrani dovoljno. -$jem Vas kod @enri Iorda 39:4. Pogledajmo
kasniji i manje $o#nati dokment, koji $redstavlja dalji ra#voj tog istog o$!teg algoritma $ona!anja
sinova Mojsija.
HG
d+ KATEHIVIS [PRAVIQA POUASAURA\
REVRERA U SSSR
%zdato u &el'(vivu )*+,.g.
-renosi se sa neznatnim skraenjima.
Rev#eji] Volite je"ni "#uJe) poMaGite se u!ajaMno. Poma(ite jedni drgome, ak i ako se
#ajamno mr#iteM 0a!a snaga je 6 jedinstv, njem je garan%ija na!ih s$eha, na! s$as i $ro%vat.
Mnogi narodi s ra#,a%ani i#mrli #ato !to nis imali jasan $rogram delovanja i oseanja lakta. Mi
smo, #ahvaljji oseanj kolektivi#ma, $ro!li kro# vekove i narode, ovali se, mno(ili i ojaali.
1edinstvo ) to je %ilj, ono je i sredstvo $osti#anja %ilja. Poma(ite jedan drgome, ne ,ojte se ako Vas
$roglase na%ionalistima. 0a! na%ionali#am je interna%ionalan, i #ato je veit. - njega s otvorena
vrata 1evrejima svih na%ionalista, svih verois$ovesti, svih $artija. Istinski interna%ionali#am je samo
onaj koji je krvnim ve#ama $ove#an sa jevrejstvom, svi ostali s ) $rovoka%ija i o,mana.
co#Mi#ajte svoje naKionalne a"#ove. Kadrovi re!avaj sve. Kadrovi danas ) to je na!e
stra. 7vaka la,oratorija, svaka katedra, svaki 'akltet tre,a da $ostan kovani%a na!ih na%ionalnih
kadrova. 7$remajte jevrejsk omladin da $rihvati t !ta'et genera%ija. 0eka se svaka genera%ija
nejevreja sdari sa na!om d,oko e!aloni#iranom od,ranom. /a to je $otre,no !to je moge ranije
isti%ati na rkovodee d(nosti na!e mlade ljde, doka#ji njihov #relost i genijalnost. 0eka #a
sad to i nije tako, oni e sa#reti na d(nosti. - naslednosti genera%ija je 6 na!a snaga, na!a
sta,ilnost, na!a ,esmrtnost.
7vet je srov, njem nema mesta #a 'ilantro$ij. 7vaki narod je ) kova svoje sree. 0ije
na!a d(nost da se ,rinemo o rskim na%ionalnim kadrovima. Ako oni ne misle o se,i, #a!to mi
tre,a da mislimo o njimaD 0e #imajte #a $rimer Rse i Ara$e, koji (ive ne mislei, ri#ikji. 0e
oekjte milosti od $rirode ) na! #adatak je da ih $re#memo.
7tvarajte svoje kolektive i tim kolektivima istiskjte nejevreje. Imajte na m" sve visoko
$laene, ti%ajne d(nosti koje donose do,it ) sve je to na! na%ionalni dohodak. Imajte na m da
svaki nejevrej, koji je dorastao do na!eg nivoa, mo(e da #a#me mesto koje ,i moglo da $ri$ada
svakome od na!ih.
Rusi nisu sposoDni "a "uDoo Misle, anali#iraj i $rave d,oka o$!tavanja. *ni s slini
svinjama, koje (ive #a,iv!i nj!k #emlj, ne sltei da $ostoji ne,o. *ni shvataj sve $ojave
svi!e $ovr!no, svi!e konkretno, oni ne vide injeni%e njihovim redosledom, ne vide njihove ve#e,
nis s$oso,ni da misle, o$!tavaj i a$strahj. /a njih je svaki slaj ) samo slaj, ma kako se on
esto $ojavljivao.
7ve !to #naj i mej oni, memo i #namo mi. *no !to #namo i oseamo mi, oni ne smej
da #naj i oseaj. 7ve !to oni imaj, 6 to je njihova grani%a. 7ve !to imamo mi, 6 to je na!e sredstvo
#a $osti#anje vi!eg. 7ve !to oni imaj danas, 6 to je na!e koje se nala#i kod njih na $rivremenom
kori!enj. 0a! #adatak je da #memo od njih ono, !to nam je #ave!tao ,og.
Rusi su tv#oJlavi, ali oni nemaj dovoljno $ornosti #a dosti#anje %ilja. *ni s lenji, #ato
vek (re. 7ve $ro,leme oni nastoje da re!e odjednom. *ni #anemarj sitni%e radi velike odlne
$o,ede. Mi $ro$ovedamo taktik malih $o,eda, mada nismo ni $rotiv velikih. Mala $o,eda je )
tako5e $o,edaM
Rusi su !avi"ljivi, oni mr#e svoj ,ra kada se i#di( i#nad sive mase. &ajte im
mognost da ni!te te #dignte ) i oni e ih sa #adovoljstvom #i!titi. +dite vek ar,itri,
#a#mite $o# mirotvora%a, !titite =nesrene>, $rotiv kojih staje rlja, ali samo toliko koliko je
$otre,no da se $roslavite do,rotom i o,jektivno!. Malo str$ljenja i vi ete #a#eti mesto onoga
koga tek !to s komadali.
Rusi ne uMeju "a Mole, oni to smatraj $oni(enjem, a sami s ,e# toga ni(eni i jadni. Mi
ka(emo" =7vako ni(enje je ,lago, ako ono daje koristi>. 0ema amoralnih stavri, ako one $oma(
jaanje i $ro%vat na!eg naroda. Eilj o$ravdava sredstava.
HF
Rusi su Jlupi i J#uDi. 7voj gl$ost i gr,ost oni na#ivaj $o!tenjem, estito! i
$rin%i$ima. 0es$oso,nost $rilago5avanja i menjanja svog $ona!anja #avisnosti od sita%ije,
odsstvo 'leksi,ilnosti ra#ma oni na#ivaj =,iti originalan>, =$rin%i$ijelan>. .oji s toliko gl$i i
gr,i da ne mej ak ni da la(.
7talno imajte na m grani%e koje $ostavljaj se,i goji, njihovo mi!ljenje je ogr,elo tim
grani%ama. *ni nis s$oso,ni da i#a5 i# njih. - tome je njihova nesrea, tome je na!a $rednost.
.ovorite i $ost$ajte onako, kako ne do#voljava njihov moral, kako ne do#voljava njihovo
$oimanje. ;inite ono !to njima i#gleda nemoge, neverovatno. *ni nee $overovati da ste vi
s$oso,ni na rei i $ost$ke, na koje oni nis s$oso,ni.
Govo#ite i postupajte siJu#no, odlno i agresivno, o,eshra,rje i i#nena5je. Vi!e
galame i la(nih rei, vi!e nera#mljivog i $sedonanog. 0eka ra#,ijaj glave tra(ei ra%ionalna
#rna na!im idejama, neka tra(e i nala#e njima ono, ega tamo nema. 7tra emo mi dati nov
hran njihovom $rimitivnom mo#g.
Uije vaGno ta vi Jovo#ite O vaGno je ao Jovo#ite. Va!e samo$o#danje e ,iti
$rihvaeno kao verenost, am,i%ije ) kao #dignta $amet, manir $oavanja i is$ravljanja ) kao
nadmo. -vijajte im mo#ak, ra#dra(jte nerveM .!ite volj onih koji vam se $rotive.
Kom$romitjte lakta!e i galamd(ije, h!kajte samolj,lje gomile $rotiv ske$tika. - ra#govorima i
ras$ravama koristite retorske ve!tine koje se nala#e na grani%i $ristojnosti. Rsi to ne mog da
i#dr(e dgo. I#,egavaji skandale, oni odla#e, oslo,a5aji vam mestoL /a njih je $ose,an !ik da
#al$e vrata i od. &ajte im t mognostM QjuDa!na "#sost O to je naa "evi!aM
O#ivljujte !DoJ antiseMiti!Ma one oji nastoje "a vas #a!oDliHe. Prile$ljjte im etiket
antisemita i videete, sa kakvim #adovoljstvom ostali goji $rihvataj t ver#ij. -o$!teno reeno
svi s Rsi antisemiti, ali im jednome od njih $rile$ite t etiket ) on $ostaje ne#a!tien, jer svi
ostali nam ga ,a%aj kao (rtv i ni!tavaj svojim rkama. A mi emo $rile$iti etiket sledeoj
(rtvi.
IJ#ajte na a#tu #usoJ s#"oljuDlja. I#igravajte siroma!ne i nesrene, i#a#ivajte $rema
se,i (alost i sim$atij, !irite glas o narod ) veitom $aenik, o $roganjanjima $ro!losti i
diskrimina%iji sada!njosti. Tatia Cja"noJ jev#ejaF p#ove#ena je MilenijuMiMaM 0eka Rsi
imaj manje od vas, svejedno e nam $omoi da imamo vi!e. Rsi vole da ,d do,roinitelji i
$okrovitelji. -#mite od njih ono, !to mog da daj" od !gave ov%e makar $ramen vneM
In'ormi!ite jedni drge o svem, !to mo(e da nam $redstavlja !tet ili korist. In'orma%ija )
to je svetinjaM UovaK) a"#ovi i inYo#MaKija O su t#i ita na ojiMa se !asniva nae DlaJostanjeM
7veta o,ave#a, d(nost svakog 1evreja je da in'ormi!e drgog 1evreja o tome, !ta nameravaj da
rade goji. &anas si ti $omogao meni, stra ja $omoi te,i ) tome je na!a snaga.
BoJ naM je !avetao "a vla"aMo svetoM O Mi vla"aMo njiMe+ Ua je !a"ata O "a
o"#GiMo svet u naiM #uaMa. &r(ite svojim rkama sredstva $ro$agande i in'orma%ije"
!tam$, radio, televi#ij, 'ilm. Tre,a i dalje $rodirati a$arat $artijskog i dr(avnog $ravljanja.
*ko svakog $itanja 'ormirajte dr!tveno mnjenje, vodei rana o na!im na%ionalnim interesima.
*d svake sitni%e se mo(e na$raviti $ro,lem, a od $ro,lema ) sitni%a. 0i jedan dr!tveni $ro%es se
ne sme $stiti da tee sam. Ako nam on ne donese korist, s$stite ga na koni%e ili smerite $rotiv
na!ih ne$rijatelja ) goja. 0a el svakog $oinjanja tre,a da ,demo mi, da ,ismo mogli da ga
smeravamo $otre,nom $rav%.
- svakom kolektiv #imajte vlast svoje rke i $ravljajte njome na!im interesima.
Administrativni i stvaralaki deo $roi#vodnog $ro%esa tre,a da i#vr!avamo mi. 0eka goji
o,e#,e5j te!k, materijalno6tehnik ,a# na!eg stvarala!tva. 0eka oni vode rana o istoi
na!ih $rostorija i vaj $lodove na!eg rada. 0eka oni ne ,d vi!e od vratara ili istai%e.
Ue "ajte "a se Rusi Dave stva#alatvoMM To e nam vek ,iti $rekor. - vid i##etka
mo(e se do#voliti gojima nerskog $orekla. I ne ,ojte se da se $roslavite kao na%ionalisti" il#ij
interna%ionali#ma e nam o,e#,editi li%a me!ane na%ionalnosti sa $rimesom jevrejske krvi ili,
najgorem slaj, $redstavni%i na%ionalnih manjina. Ako imate slo,odna radna mesta ) #mite
samo 1evrejina. Ako ne mo(ete da inite to, likvidirajte d(nost. Ako ne mo(ete da radite ni jedno
B0
ni drgo ) #mite A#ij%a. Ako takvoga nema, #mite Poljaka, -krajin%a ili, najgorem slaj,
+elorsa ) oni imaj svoje rane sa Rsima. Posle manje o,rade oni e $ostati va!i save#ni%i.
UeMojte otvo#eno #uiti spoMenie #use sta#ine, ali ih i ne o,navljajte. Proi e godine i
oni e se sami sr!iti. A hligani i =lj,itelji starine> e ih ra#gra,iti %igl $o %igl. 0arod ,e#
istorije je kao dete ,e# roditelja, i od njega se mo(e i#vajati sve, !to je $otre,no.
D#Gite po" stalnoM ont#oloM svai o#a utiKajniN i pe#spetivniN Rusa. Ako ne
s$ete da ,lokirate i =os!ite> mlade i $ers$ektivne Rse, inite ih takvima da se njima mo(e
$ravljati. Anga(jte ih svoje kom$anije, stvarajte oko njih jak $rsten jevrejskog okr(enja,
li!avajte ih kontakata i $o#nanstava mimo vas. Terajte ih da se (ene jevrejskim (enama i tek $osle
toga im otvarajte =#elen li%>. Poma(i takve Rse, dajete $rilog o$!toj stvari na!e jevrejske
#ajedni%e. *d sada je njihova $lata ) na! na%ionalni $rihod. Radi svoje de%e oni e i#g,iti svoja
=gra5anska $rava>, oseanja i ra#m, svakom slaj, ne mog da ,d antisemiti. /ajedniki
(ivot sa jevrejskom (enom ) to je jedan od naina vlaenja talentovanih Rsa s'er na!eg ti%aja
i s'er na!ih interesa.
I $oslednji savet. +dite o$re#ni, !$anska inkvi#i%ija i nemaki 'a!i#am se ne smej
$onoviti. .asite iskre svakog $ok!aja da nas s$rotstave dr!tv, ni!tavajte antijevrejske
tenden%ije na samom $oetk, ma kom vid one $onikle. Ia!i#am ) nije slajna $ojava, on
nastaje tamo gde mi ne o%enjjemo dovoljno te(nj lokalnog naroda da ,de ga#da na svojoj
#emlji. Ia!i#am $otajno #ri svim narodima. 0a na! sre ra#liiti narodi $rila#e njem ra#liito
vreme i $od ra#liitim na#ivima.
Kupujte) otiMajte i unitavajte) ne "o!voljavajte ponovna i!"avanja "ela) oja
ot#ivaju nau tatiu i st#ateJiju, koja $redstavljaj 1evreje lo!em svetl. 0arodi goji ne tre,a
da $amte ni da #naj stvaran #rok jevrejskih $ogroma i $roganjanja. Po tim $itanjima oni tre,a da
#naj samo na!e tmaenje.
PoseDnu paGnju posveEujte nepoo#niM, tvrdoglavim, koji ne (ele da saginj glave $red
na!im $revashodstvom, nee da rade #a nas i s$rotstavljaj se na!oj $raksi i $oliti%i. *d takvih
ljdi $re ili kasnije 'ormiraj se antisemiti. 0e do#voljavajte da od malih antisemita i#rast veliki
$ogroma!iM 0eka oni kli%i ven sa njihovom tvrdoglavom idejom na%ionalnog dostojanstva.
Ra#o,lijte ih, kom$romitjte $od ,ilo kojim i#govorom, ,ilo kojim $ovodom, naor(ajte se
$rotiv njih svim mogim sredstvaima. &ok s oni sami, oni nee odoleti na!em kolektivi#m,
na!em $ritisk. 0eka s hiljad $ta $rav svojim sitni%ama ) svejedno oni s krivi, smetaji
nam. Po#ivajte ih dr!tvo i administra%ij, v%ite ih $artijske komitete, mili%ij, ako mo(e ) na
sd. Ako ste stariji, okrivite ih da ne $o!tj starije, ako ste istog #rasta ) okrivite ih da kr!e
$rin%i$ ,ratstva i o,ave#no interna%ionali#ma. 2'ikasnost ovih metoda je $roverena od strane
mnogih genera%ija. Glavno je O optuGiti+ Uea se op#av"avaju. *naj ko se o$ravdava, 6 ve je
$ola kriva%M
Ili na po#e"a) ili potpuna "e!o#Jani!aKija. Tamo gde (ele da ,d ,e# nas, tre,a da
,de haosM ;inite tako da se nered nastavlja sve dotle, dok nas i#meni goji, oajni, ne #amole da
#memo vlast svoje rke i o,e#,edimo im miran (ivot. .oji tre,a da rade $od na!im
rkovodstvom i da nam donose korist. *naj ko nam ne donosi korist, tre,a da ,de $roteran. Van
na!ih interesa nema dr!tvene koristi. *naj ko nije sa nama, 6 taj je $rotiv nasM *ko #a oko> /, #a
#,M Tako je io Mojsije, tako s (iveli na!i $re%i. Tako emo (iveti i mi. *sveta je ) sveto
oseanje, ona vas$itava karakter, $otvr5je oveka. Istrgnite i# se,e oseanja $okornosti i
smirenosti $rema gojima.
Pa#ole N#iEansoJ Milos#La) poniGenja i saMoo"#iKanja ostavite JlupiM JojiMa ) oni
s dostojni $ravo toga. Me5 gojima $ro$ovedajte, sa5jte ver da ste vi hri!anski
=do,roinitelji>, a sami ostanite d!i ne$omirljivi i tvrdi. +dite d!i ne$omirljivi $rema na!im
ne$rijateljimaM Ako im danas o$rostite mal vred, stra e vam naneti jo! ve. 7ami ne
navikavajte na vrede i ne ,ijajte drgima (elj da vam ih ine.
0eka goji nagovaraj jedni drge da ,d o$re#ni, mereni i 'leksi,ilni $rema vama. 0eka
oni o$re#no #dr(avaj na! $ritisak. Mi tre,a da deljemo odlno i ,r#o, stavljaji ih vek $red
svr!en in. 0ikada ne osla,ljjte $ritisak. Cto je (e!i ot$or goja, time s vei na!i tro!kovi, time
B9
vei tre,a da ,de na! $rihod i na!a akmla%ija. 0a! dana!nji $rihod tre,a da isk$i eventalne
g,itke ,dim $ogromima, koji se $ovremeno doga5aj svakoj #emlji. 0aka goji danas $late
#a ono, !to e $onegde #eti svoj deo na#ad.
-vek tre,a da ,demo s$remni da $o,egnemo od gneva i mr(nje goja, da odemo tamo gde
e nas #eti, mislei da emo o(iveti ekonomij na!im ka$italima. Periodina $romena #emalja
tra(enj $ovoljnijih slova eg#isten%ije jeste deo na!e strategije. - tome se sastoji sim,ol =veitog
(ida> ) Agas'era ) neis%r$nog o$timiste i veitog $tnika. Ali mi tre,a da odemo, ako ,de
$otre,no, ne siroma!ni i ,olesni, ve #dravi i ,ogati. 0ova% ) to s na!e noge. Mi $omeramo svoj
%entar te(e tamo, gde je $rethodno $renet na! nova%, na! ka$ital. *jaav!i materijalno #emljama
rasejanja, $ok$iv!i njima sav danak, $ovremeno se ok$ljjemo #emlji svojih $redaka da
,ismo ojaali na! dh, na! snag, na!e sim,ole, na! ver i jedinstvo.
*k$ljjemo se #ato da ,ismo se $onovo ra#i!li. I tako svim vekovima.
Prvo tre,a ra#misliti o originalnosti ovog dokmenta. 1evreji nikada ne ra#matraj s!tin ni
=Protokola %ionistikih mdra%a>, ni ovog dokmenta. *ni t odmah $re,a%j ra#matranje na
drgo i ka(" =Taj dokment je ) 'alsi'ikat>. I $oinj doka#ivanja da nije 'alsi'ikat, a oni doka#j
da je 'alsi'ikat, i ta doka#ivanja mog da traj ,eskrajno dgo, odvodei ljde stran od
ra#matranja s!tine dokmenta.
Metoda $re,a%ivanja teme ra#matranja i $revo5enja ra#matranja drgi tok ) to je
standardni metod demagogije. 0emojte m se $redavati.
Primetimo da oni, koji $ravljaj 1evrejima, o$!te nis ,dale i dokmenta takvog ti$a se
ne $ojavljj na svet tom o,lik, kada nekakav ra,in donosi slian dokment sinagog i ka(e"
=@ajde, drgovi, $roavajte i dejstvjteM>. To je svi!e $rimitivno. 7ve se radi daleko lkavije.
Takva dokmenta se $ojavljj na svet na taj nain, da se kasnije vek mo(e tvrditi, da s ta
dokmenta ) 'alsi'ikat. &a nikada niko jasno ne isko$a, ko je ator slinih dokmenata.
Ali hajde da se ne $redajemo $rovokativnim odvo5enjima stran i setimo se jednostavne
istine o tome, da je kriterijm istine $raksa. Pogledajte =Protokole %ionskih mdra%a> i =Katehi#is>
i $oredite ih sa svojom $raksom. &a li se 1evreji $ona!aj tako ili neD I t vi!e nee ostati nikakva
smnja originalnost tih dokmenata. -#gred, tajna $orekla =Protokola %ionskih mdra%a> je
otkrivena. Protokoli imaj star istorij, koja $otie od okltnih sve!tenika. Ali onom vid,
kome s oni dos$eli rke rskog $ro'esora 7.0ilsa, oni s nastali $osle njihove $rerade od strane
Rot!ilda 3B9.s.204.
Pa(ljivo $roitajte =Katehi#is> nekoliko $taM Taj dokment je vredan toga. *n je ,io
na$isan $re A0 godina. &anas Rsiji mi ,iramo $lodove tog satanskog $lana. Kod svakog do,rog
oveka o$isani algoritam $ona!anja i#a#iva oseanja ga5enja i odvratnosti. 1evreji se o,ino
od!evljavaj mdro! i lkavstvom toga $lana. I radj se #,og toga, !to im $ola#i #a rkom da
hiljadama godina o,manjj ostalo oveanstvo i $ara#itiraj na njegovom vrat. Ah, kako s
lkavi i $ametni ti 1evreji. Ali to im se samo ini tako.
Taj algoritam nis i#mislili 1evreji, 1evreji nis s$oso,ni ni!ta novo da i#misle. 0jihov
mo#ak je naka(en Talmdom, Torom i $ro%esom o,re#ivanja. 1evreji s 6 samo intelektalni
invalidi. Taj algoritam 3ili $rogram delovanja4 se nedrje njihov svest $reko njihovih =$astira>
) ra,ina, #a koje s 1evreji ) samo stado ,ioro,ota. Primetimo #gred, da s ra,ini 3leviti4 ) ne
samo elita 1evreja. To s njihovi $astiri, genetski drgi ljdi. <jdi drgog genoti$a. <eviti s )
$otom%i okltnih drevnoegi$atskih sve!tenika. I nema koristi o,raati se njihovoj savesti. *ni #naj
ko s oni i kome sl(e. A sl(e oni <%i'er, satani, 5avol.
Mo(e li do,ar ,og da $ro$oveda slian moralD &a li je jevrejski ,og stvarno ,og ili je to
satana, koji se,e na#iva ,ogomD Pa ne ka(e #ald @ristos 1evrejima, da je njihov ota% 5avo 3$o
1ovan G"AA4. -#gred, re =satana> ) nije jevrejska re, ve haldejska i o#naava =mr(nj>. Mr(nja
nejevreja $rema 1evrejima ) to je reak%ija na satansko $ona!anje 1evreja ) vojske satane.
0iko od 1evreja ne ra#mi!lja o tome !ta taj, nesmnjivo veoma do,ro smi!ljen algoritam
$ro$ovedanja, ini sa njima. Cta oni do,ijaj radei $o njemD 0ova%, so$stvenost, vlast. A !ta se
de!ava sa njihovim d!amaD Koga od njih 02K* $rogramira i koga od njih $raviD Prevarante,
B2
la(ove, nemilosrdne $ara#ite, dvoline, neljdske, ne$ravedne, nesavesne ljde ,e# &omovine,
svda t5e, koje svda mr#e. I radi egaD 7amo radi nov%a i vlasti. A da li te vrednosti vrede koliko
g,i%i, koji se odvijaj sa njihovim d!amaD I !ta e sa njima ,iti sledeem (ivotD Kakv karm
e oni #araditiD 1evreji ne mog da se #amisle nad tim $itanjima. 0jihov mo#ak je odseen od
kretanja misli tim $rav%ima.
Postavlja se $itanje, da li s svi 1evreji ) $o#nati nevaljal%i ili me5 njima tako5e ima
normalnih $o!tenih ljdiD 0aravno, ne svi. 7vda $ostoje i##e%i. Ali ti i##e%i nimalo ne menjaj
o$!t sita%ij i o$!te $ona!anje 1evreja %elini. 1evrejski moral i sistem vas$itanja teraj 1evreje
da smatraj t5om ,ilo koj dr(av i ,ilo koji narod kome oni (ive. I a$soltno ,ilo kojoj
dr(avi 1evreji $oinj da grade svoj isto jevrejsk dr(av dr(avi, ija je $olitika ne$rijateljska
#emlji kojoj (ive i starosedeo%ima. &o,ar 1evrej tre,a ili da ode I#rael, ili da se integri!e sa
narodom, gde on (ivi. I da ne smatra se,e 1evrejem, ve $rirodnim delom toga naroda. A #a to se
tre,a odrei od jevrejskog morala i i#a,rati drgi moral. &a li 1evrej mo(e to da iniD
0ad $itanjima o%ene morala mo(e da ra#mi!lja samo neo,re#an 1evrej. *,re#an 3odseen od
+oga4 1evrej ne mo(e da misli o takvim $itanjima, oni s van njegovog $oimanja. 0jem ona
i#gledaj gl$a ili sme!na. Kakva je ovde loga o,re#ivanjaD Cta je toD &o!li smo do odgonetanja
tajne nekoliko hiljada godina.
B:
%(+ TARUA REVRERSKOG OBREVIVAURA
Cta je to 1dejD - $rin%i$ 1dej i 1evrej ) to nije jedno isto. 1dej ) to je 1evrej, na$njen
jdei#mom. Postoje, naravno, i 1evreji ,e# jdei#ma, ali, $rvo, to je krajnje retko, drgo, nikada
nam nije $o#nato, kojom religijom je stvari is$njen 1evrej. /ato ovoj knji#i i#me5 $ojmova
=1dej> i =1evrej> neemo $raviti ra#lik.
1edan moj $o#nanik 1evrej je rekao" =1evrej ) to je stanje dha>. To je veoma tano. To je
$ogodak desetk. A !ta je to stanje dhaD To je neki sistem stereoti$a mi!ljenja i $ona!anja. Ili,
drgim reima, neki o$!ti algoritam $ona!anja. A odakle $otie taj o$!ti algoritam $ona!anjaD
*igledno je da je 1evrej ) ,ie iji je o$!ti algoritam $ona!anja #adao neko s$olja. Ili, drgim
reima, 1evrej ) to $rogramirani ,ioro,ot koji nema glo,alno, samostalno $ona!anje. Ili, drgim
reima, 1evrej je ) ovek ije samostalno $ona!anje ne i#la#i i# okvira o$!teg algoritma $ona!anja,
koji je #adao neko s$olja. *snovna masa 1evreja nije svesna svoje $rogramiranosti.
Primetimo radi $ravednosti da 1evreji ) nis jedini ,ioro,oti me5 ljdima. Veina ljdi se
isto tako lako $rogramira i nema samostalno mi!ljenje i $ona!anje. 0jima lako mani$li! oni koji
im $ne glave onim in'orma%ijama, koje s im $ogodne.
-o$!te $ona!anje ,ilo kog oveka, njegova realna ili il#orna slo,oda volje odre5eni s
onom in'orma%ijom, koja se nala#i ntar datog oveka. *na, ta in'orma%ija, i samo ona, odre5j
$ona!anje oveka %elini i $ot$nosti. I ako neko s$olja mo(e da $ravlja in'orma%ionim $oljem,
kome se nala#i ovek i njegov so%ijm koji ga okr(je 3ograniavati in'orma%ij, 'alsi'ikovati je,
davati $o i#,or odre5ena $otre,na #nanja4, i sa5ivati $otre,n in'orma%ij glav konkretnog
oveka, onda on mo(e ,e# strktre da $ravlja $ona!anjem datog oveka i so%ijma %elini. A
sam taj ovek esto nije svestan da njima $ravljaj i njem se ini da on misli i $ost$a
samostalno. A on je samo ,ioro,ot. Instrment t5im rkama. 0jem niko ni!ta ne nare5je
javno, ve on ini ono, !to je $otre,no onome, koji njime $ravlja.
- ovek in'orma%ija glo,alno ima tri i#vora"
Prvi ) genetskiJ
&rgi ) so%ijalniJ
Trei ) kosmiki ili ,o(anstveni.
*,im genetske in'orma%ije ovek je ogroman, i ta in'orma%ija dola#i od svih $rethodnih
genera%ija oveka, od svih njegovih $redaka. Ali t in'orma%ij ovekov ra#m ne $rima ,e#
kori!enja $ose,nih metoda. - mnogo,o(akim religijama te metode s $o#nate. Postoje metodike
i tehnike s$!tanja oveka d,ine $odsvesti i i#la(enja na nivoe genetske in'orma%ije i jo! dalje.
Ali mi ovoj knji#i neemo govoriti o tim metodikama. /a to $ostoje $ose,ne knjige.
.enetska in'orma%ija $ravlja ovekom na moleklarnom i ,iolo!kom nivo = atomat>,
,e# e!a na!e svesti. I stvarno, mi ne ra#mi!ljamo, kako radi na!e sr%e, $la, jetra, (elda%,
mokrana ,e!ika. Kada i koliko tre,a $roi#vesti krvi, (eldanog soka, kada i kako tre,a o,noviti
elije i t.d. 7ve se to radi atomatski. 0a tom nivo svaki ovek je ne samo ,ioro,ot, ve $ot$n
atomat. Algoritmi toga $ravljanja nama javnom vid nam nis jasni. 0ismo ak ni o,ave#ni da
mislimo o tome. *sim toga genetska in'orma%ija #adaje osnovne stereoti$ove $sihe.
Kosmiki, ili ,o(anstveni i#vor do,ijanja in'orma%ije otvoren je #a i#,rane ljde, o,inom
ovek on $raktino nije dost$an, $ose,no na!em vremen ) vremen degrada%ije oveka.
0ekada nije ,ilo tako.
7o%ijalni i#vor in'orma%ije ) to je o,ra#ovanje i vas$itanje od roditelja, !kole, !kolskih
stanova, religio#nih instit%ija, dost$nih knjiga, dost$nog o$!tenja sa ljdima, sredstava
masovne in'orma%ije 3de#in'orma%ije4. Me5 tim ,lokovima in'orma%ija religija je ranije imala $rvi
$rioritet, $o!to ona #adaje osnovne grani%e i osnovne stereoti$e mi!ljenja. 7ada $rvi $rioritet
o,radi mo#ga stanovni!tva imaj 7MI 3sredstva masovne in'orma%ije4, $ose,no televi#or. Ko vlada
7MI, taj $rogramira i dr!tveno mi!ljenje i, $rema tome, dr!tveno $ona!anje. Cto je totalitarnije
dr!tvo, !to je vei mono$ol na in'orma%ij, time s jai o,li%i $rogramiranja svesti naroda. Time
BA
narod vi!e lii na ,ioro,ote, naroito ako se sistematski love i teraj #atvore oni, koji se ne
$redaj $ro$agandi, kao !to je to ra5eno 777R $eriod ra##danosti komni#ma.
7amo ne tre,a misliti da tako#vanom slo,odnom svet gomila ne misli na nivo ,ioro,ota.
I Ameri%i gomila je ) gomila. I Amerika je ) totalitarna #emlja. 1ednostavno ste$en totalitarnosti
Ameri%i je #a sad manji, nego ,iv!em 777R.
Pa i$ak 1evreji #a#imaj $ose,no mesto me5 drgim ,ioro,otima. - njihovom
$rogramiranj $ored takvog tradi%ionalnog mehani#ma $rogramiranja, kao !to je religija, va(n
log igra jo! jedan sna(an mehani#am ) o,red o,re#ivanja.
Pre nego !to shvatimo s!tin o,re#ivanja, $ogledajmo o$!t strktr oveka.
Cta je to ovekD *d ega se on glo,al sastojiD
GloDalno Hove se sastoji o" t#i "ela$ tela) #a!uMa i "ue) i sve to je pove!ano u je"nu
Kelinu. Cta je to telo ) jasno je. Ra#m ) tako5e je jasno ) dve hemis'ere mo#ga, kimena mo(dina i
nervni sistem. &!a. <jdska d!a ) to nije i#mi!ljotina $o$ova, to je realna s$stan%a. Veina ljdi,
ra#vijenih dhovnom smisl, svoj d! jednostavno oseaj i oseaj da je imaj. *ni ne tre,a
to da verj ili ne verj. *sim toga dana!nja naka je ak naila da meri d!. <jdska d!a je
materijalna. Ali se sastoji od materije drgog ti$a ) od 'ine materije. Ali, ,e# o,#ira na 'ino te
materije, njena masa nije jednaka nli. I kada ovek mire i njegova d!a na$!ta telo, samo telo
$ostaje malo lak!e. 7avremena tehnologija je ak s$oso,na da meri t mas.
;ovek ima svom tel 8 dhovno6energetskih %entara, koji se na#ivaj osnovne akre.
;akra $revod sa sanskrita o#naava toak. ;akre imaj vrtlo(n strktr i $redstavljaj
energetske vrtloge 'ine energije i imaj i#gled s$iralnih konsa. Preko akre se odvija
in'orma%iono6energetsko #ajamno dejstvo ljdske d!e sa okolinom. Ta #nanja o $rirodi oveka
jdohri!anstvo je vek skrivalo od naroda. A sami gos$odari jdohri!anstva 3$otom%i egi$atskih
sve!tenika4 #naj ne samo to. *ni #naj veoma mnogo. Ta #nanja s oni $rimili od Atlanta. Ali sva
osnovna #nanja oni dr(e rkama $osveenih, skrivaj od naroda i koriste ta #nanja #a so$stvene
%iljeve.
7ada, $eriod kraja kosmike 2re Ri,a, odvija se dehermeti#a%ija #nanja, i ona $ostaj
dost$na narod.
7trktra osnovnih akri je sledea, odo#do $rema gore"
Ta,ela 9. *70*V02 ;AKR2 ;*V2KA
B#+
Ha#e
G"e se
nala!i
Ua!iv Osnovne YunKije
9 *ko mara Mladhara Pre(ivljavanje, $rijem energije kndalini
2 Polna 7vadhistana Ra#mno(avanje, orga#am
: *ko $$ka Mani$ra Kontrola, $ravljanje, volja, vlast, ego
A 7rana Anahata <j,av, $ravednost, oseanje do,ra i #la
H .rlena Vi!dha 7tvarala!tvo
B Tree oko Ad(na Vidovitost
8 Temena 7ahasrara Ve#a sa kosmikim silama 3+ogovima4
Cta je to o,re#ivanjeD /a!to 1evrejima vr!e o,re#ivanje osmog dana $osle ro5enjaD /a!to
,a! osmog, a ne $etog, ne stotog, ne hiljaditogD 0a istok neki narodi vr!e o,re#ivanje dea%ima
92 ) 9A godini, kada se mladi $ot$no 'ormirao i st$a $eriod $olnog (ivota. - tom o,red se
mo(e videti medi%inski ra#log. /a!to 1evrejima vr!e o,re#ivanje tako rano, osmog dana $osle
ro5enjaD &ete se tek rodilo, tek se kla$a svet oko se,e, trdi se da se njem ada$tira i
$rilagodi. I odjednom tom odgovornom $eriod sa njim vr!e nekakve krvave i ,olne
mani$la%ije, remetei $rirodni tok ra#voja deteta, r!ei ono !to s $riroda i +ogovi dali detet.
;ak maii $osle ro5enja odmah ne mej da vide i $oinj da vide tek kro# 90 ) 9A dana. - em
je stvarD
BH
7tvar je okltnim #nanjima, kojima vladaj leviti i njihovi gos$odari, koji sami se,i ne
vr!e o,re#ivanja. 7tvar je tome !to se tom $eriod, tokom $rvih 9A dana, otvaraj akre oveka,
s$remi!ta ljdske d!e, to jest ovek se 'ormira kao ,ie slino ,og i s$ostavlja se ve#a oveka sa
kosmosom, odakle on mo(e dalje da %r$e nova #nanja o do,r i #l i do$nske snage.
Tokom $rvih osam dana kod oveka s$evaj da se otvora samo tri donje akre" Mladhara,
7vadhistana, Mani$ra. 7ve gornje akre, $oev od srane, ostaj kod o,re#anog 1evreja
nera#vijene. To jest, o,re#ani 1evrej ) to je $olovek, ovek sa re#anom d!om i sa o!teenim
radom mo#ga. 2to !ta rade leviti ) slge satane. -$ravo time, $od rkovodstvom Mojsija i
okltista, oni s se ,avili 7inajskoj $stinji.
-# $omo o,re#ivanja leviti $rave od 1evreja konane ,ioro,ote, koji dalje ne $odle(
re$rogramiranj. +ioro,ote, koji dalje nis s$oso,ni da shvate, !ta je do,ro, a !ta #lo. <eviti
$rekidaj mognost ve#e 1evreja sa vi!im kosmikim silama 3+ogovima4, #emljj ih i $rave od
njih $osl!no or5e svoje volje. *,re#ivanje kod smene $okolenja vodi ka genetskim $romenama.
Pogledajte vernog 1deja. Cta o#naava %rna ka$i%a na temen, koj on stalno nosiD Kakav
je to sim,olD 7im,ol veoma jak. 7tvar je tome, !to je #a ve# sa kosmikim silama odgovorna
najvi!a sedma akra oveka ) 7ahasrara. *na se nala#i $ravo na temen. I ona je kod o,re#anog
1deja #atvorena. *n je odseen od kosmosa. Primetimo, #gred, da je kod katolikog $a$e ka$i%a
,ela. *n se,i ne vr!i o,re#ivanje, kao i leviti ) najvi!a kasta koja $ravlja 1evrejima.
&o ega dovodi nera#vijenost gornjih akriD 0era#vijenost 7ahasrare dovodi ne samo do
odse%anja od kosmosa. *na remeti normalan rad mo#ga. Pravi od oveka 'anatika i dogmatika. Ako
$ok!ate da $ora#govarate sa o,re#anim 1dejem o o$!te'ilo#o'skim temama, sdariete se sa
takvim 'anati#mom, da ete videti da se $red vama ak ne nala#i ,ioro,ot, ve isti #om,i.
;akra treeg oka kod savremenih evro$ljana o$!te nije ra#vijena, #ato njena nera#vijenost
ni!ta ne menja. Atlanti s $omo nje mogli da vide ak kro# #idove. 7ada je to dato samo
i#a,ranima.
1edna od glavnih akri oveka je ) srana akra 3Anahata4. 0j oseaj $raktino svi
normalni ljdi. Mnoge i veoma va(ne stvari ovek osea sranom akrom, ili, kako se o,ino ka(e,
sr%em. 0e !ima i oima, ve sr%em. *no mo(e da osea nesre, da $re(ivljava, $ati, osea gri(
savesti, da se stidi, ,oji, voli, mr#i, saosea, (ali, ono osea do,ro i #lo. I svoj d! normalni ljdi
realno oseaj 3a ne verj nj4 makar kro# t akr. +e# ra#vijenosti srane akre ovek nije
$novredan, ve je tvrd i ,e# sr%a. *,re#ani 1evreji s svi takvi. I ako o,re#anome $riate o
oseanjima toga ti$a, on Vas nee ra#meti. I smatrae Vas ldakom i li%emerom. Isto kao da
$riate daltonisti o #elenoj, %rvenoj i (toj ,oji. *n Vas jednostavno ne ra#me. *n nema te
ra#no,ojne oseaje.
Ako je #a normalnog oveka la( ne$rijatna sama $o se,i, kod o,re#anog 1evrejina la( ne
i#a#iva nikakve emo%ije, to je jednostavno sredstvo koje daje ili ne daje e'ekat konkretnoj
sita%iji. I ni!ta vi!e od toga. *,re#anom 1evrejin Vi ne mo(ete o,jasniti da svi algoritmi
jevrejskog $ona!anja, $oev od Talmda, +i,lije, Eionistikih $rotokola i Katehi#isa 777R, 6 to
s satanistiki algoritmi, algoritmi #la i ne$ravednosti. *,re#ani s van o$!tih $oimanja do,ra i #la.
/a njih je jedinstveni kriterijm do,ra i #la ) lina $rektina korist. 7ve !to im je lino korisno ) to
je do,ro, !to im je !tetno ) to je #lo. I ni!ta drgo #a njih ne $ostoji. Takve s ih na$ravili jo!
7inajskoj $stinji $re mnogo hiljada godina. 0jihov gos$od 3satana4 toj $stinji je nedvosmisleno
i#javio" =7amo de%i 1evreja, koja s ovde sa mnom, oja ne !naju ta je "oD#o) ta !lo, svima
maloletnima, oji nita ne MoJu "a sMisle, da nov #emlj> 3+rojevi 9A"2:4. =A ostali e ltati
$stinji A0 godina, dok njihova tela ne istrn $stinji> 3+rojevi 9A":26::4.
Primetimo da je Iss 0a#areanin, koji je se,e na#ivao @ristom, tako5e ,io 1evrej, o,re#an
osmog dana 3$o <ki 2"294.
BB
%%+ MODEQ QRUDSKOG DRUSTVA$ EQITAbRUQRA
Cta $redstavlja ljdsko dr!tvoD Karl Marks je delio dr!tvo na klase i $odsti%ao jedne klase
$rotiv drgih" siroma!ne $rotiv ,ogatih, $roletere $rotiv ,r(ja, eks$loatisane $rotiv eks$loatatora.
/a!to je on to radio i !ta to i kome daje, $ora#govaraemo kasnije. 7avremeni so%iolo#i vole da dele
dr!tvo na so%ijalne gr$e, na strate. - svim tim $odelama $ostoji odgovaraji smisao. Ali kakavD
2vo em je stvar. 0a dr!tvo se mo(e gledati sa ra#liitih taaka gledi!ta. A najva(nije ) sa
ra#liitim %iljevima.
&o,ar o$is strktre ljdskog dr!tva dat je kon%e$%iji dr!tvene ,e#,ednosti Rsije
=Mrtva voda> 3::, :A4. -kratko emo ga i#lo(iti sa nekim i#menama i do$nama.
Pivei sovjetskom komni#m, mi smo ,ili ronjeni la(no in'orma%iono $olje
marksi#ma6komni#ma. Marks je tvrdio da se ljdski rad deli na mni i 'i#iki rad. To je la(, i to
smi!ljena la( radi sakrivanja realnog stanja stvari. I stvarno, ako #memo ,ilo kog radnika
tako#vanog 'i#ikog rada, na$rimer ,ravara ili strgara, onda !ta, #ar on ne misli glavom, kada
ne!to radi. Misli, jer svaki rad tra(i rad glavom. 0e $ostoji rad ,e# ra#mi!ljanja. A #mimo radnika
mnog rada, na$rimer ,ilo kog konstrktora, koji smi!lja nove $roi#vode. Cta, #ar on ne radi 'i#iki,
lemili%om, odvijaem, alatomD Radi. 7vda $ostoje elementi 'i#ikog rada.
- stvari ljdski rad se deli na $ravljaki i i#vr!ilaki. To jest dr!tv $ostoje rkovodio%i,
koji $ravljaj drgim ljdima, i $ostoje i#vr!io%i, koji i#vr!avaj odlke rkovodila%a.
Is$ostavlja se da se glo,alnom istorijskom $ro%es raslojavanje dr!tva odvijalo $o
kriterijm $odele ljdskog rada na $ravljaki i i#vr!ilaki. I to raslojavanje se odvijalo $re svega
odnos ljdi $rema #nanjima. *naj ko $ravlja drgima, tre,a da #na vi!e od njih. Inae dr!tvo
to nee $rihvatiti. 0i takvo $ravljanje nee ,iti s$e!no. -#mite ,ilo kog $remijer6ministra i
$o!aljite ga se !ma. *n e sa tim $oslom i#ai na kraj. 0aj$re e na$raviti (ljeve, ali e i#ai
na kraj. A #mite naj$ametnijeg drvose i $ostavite ga 'otelj $remijer6ministra. *n nee moi
da radi. /a!toD 0ema dovoljno #nanja.
&akle, sva ljdska dr!tva od najstarijih vremena do dana!njeg dana mog se $redstaviti
vid hijerarhijske $iramide ili modela" elita ) rlja.
Piramida $ravljanja 3vlasti4 Piramida vladanja #nanjima
Svetentvo
Potpuno !nanje [onKptualno)
Meto"oloJija) YatoloJija\
Elita
OJ#aniHeno i
isaGeno !nanje
[YatoloJija\
GoMila
c#aJMenta#no i
isaGeno
!nanje
C#t+ %+ Mo"el "#utva$ elita b #ulja
B8

Model dr!tva" elita ) rlja mo(e se detaljisati $o nivoima. 0a$rimer, elita sa svoje strane
ima ima strktr, $rika#an na %rte( 2.
Elita
Iinansijska oligarhija
0ajvi!i dr(avni inovni%i
@manitarno6stvaralaka inteligen%ija,
Intelektalna elita, nano6tehnika inteligen%ija,
Privredni rkovodio%i, $red#etni%i
C#t+ P+ St#utu#a elite
7vaki model ) to je $ro!avanje. - realnom dr!tv sita%ija je slo(enija, ali taj model
veoma do,ro $oka#je s!tin.
Model dr!tva" elita ) rlja $oka#je $odel vlasti. Cta je to vlastD Vlast ) to je $ravo na
$ravljanje. 7a take gledi!ta $odele vlasti 3$rava na $ravljanje4, !to se vi!e $o $iramidi #di(e
ovek, time on ima vi!e vlasti.
Cta je to rljaD Pojam =rlja> ima nekoliko smisla. Rlja ) to nis samo donji slojevi
dr!tva. Postoji do,ra de'ini%ija Visariona +eljinskog" =Rulja O to je sup lju"i oji Give po
p#e"#asu"i i #asuLuju po auto#itetu>. To jest ovek rlje ) to je ovek koji nije s$oso,an da
samostalno logiki misli i samostalno se $ona!a. *n ne misli sam, on vek ,ira se,i atoritete i
idole, a dalje gleda na to, kako misle njegovi atoriteti, i dalje nastoji da #a$amti te misli i $onavlja
te t5e misli kao magneto'on, kao ,ioro,ot.
;ovek rlje se trdi da ima mi!ljenje veine. *n nikada ne mo(e da i#dr(i stanja, kada
njegovo mi!ljenje deli mali ,roj ljdi, a jo! manje, kada on ima sam svoje mi!ljenje $rotiv svih. -
$raksi se to nikada i ne de!ava, $o!to ovek rlje nije s$oso,an #a originalno mi!ljenje. *n se trdi
da misli 3stvari $retvara se da misli4 KA* 7VI.
;ovek rlje ) to je ovek sa jasno i#ra(enim mi!ljenjem desne mo(dane hemis'ere, to jest
njegovo mi!ljenje 3emo%ije4 desne hemis'ere $ot$no dominiraj nad mi!ljenjem 3logikom4 leve
hemis'ere. Kod oveka rlje logiko mi!ljenje 3leve hemis'ere4 je ne#natno ra#vijeno, #ato on sla,o
mo(e samostalno da misli i ras5je. Kod oveka rlje glavi 3 levoj hemis'eri4 je veoma
siroma!na ,a#a #nanja. 0jime je lako $ravljati $omo emo%ija, on lako menja svoje $oglede,
$o!to ne $osedje nikakav sta,ilan sistem $ogleda i nije s$oso,an da samostalno i o#,iljno
ras5je.
-o$!te ti$ mi!ljenja kada dominiraj emo%ije, smatra se (enskim ti$om mi!ljenja. Ti$
mi!ljenja kada dominira logika, 6 smatra se m!kim ti$om mi!ljenja. /ato rlja ima karakter (ene. I
ako neko $ok!a da $ravlja rljom $omo logike, 6 njem je o,e#,e5en nes$eh. Rljom tre,a
$ravljati $re svega $omo emo%ija. To je odlino #nao i shvatao @itler.
<jdima rlje $ot$no $ravljaj sredstva masovne in'orma%ije 3de#in'orma%ije4. 0a oveka
rlje magino delj takvi !a,lonski o,rti, kao !to s" =;ITAV* PR*.R27IV0*
;*V2;A07TV* smatraL>, =- 7VIM EIVI<I/*VA0IM /2M<1AMAL>, =PR2MA
MIC<1201- V*&2KI@ 0A-;0IKA 7V2TAL> i t.d. ;ovek koji misli shvata ,esmislenost i
la(nost svih tih !a,lonskih o,rta. &a ,i se to ra#melo dovoljno je $ostaviti se,i samome nekoliko
$itanja. Cta je to =itavo $rogresivno oveanstvo>D Ko je to re!io, koje je to $rogresivno
oveanstvo, a koje nije $rogresivnoD Po kojim kriterijmima je to ra5enoD Koliko vrede ti
kriterijmi $odeleD Kome s oni $ogodniD Ko je i kako is$itivao itavo to $rogresivno oveanstvo,
na koji nain se vr!ilo to is$itivanje, i da li je o$!te vr!eno is$itivanjeD
Praktino ljdi elite, koji #a#imaj visoke $olo(aje dr!tv, sami $o svom mi!ljenj
mog da $redstavljaj ljde rlje, iako od se,e $rave elit i #a#imaj visoke elitne 'otelje. Iotelje
ljdi koji $o ideji tre,a da ,d lideri i vo5e naroda. Ali jedno je tre,a, a drgo realno ,iti. Rlja
BG
akademika sovjetskoj Akademiji naka malo se ra#likje od rlje na li%i. - svakoj rlji se
smanjje lina odgovornost i $oveava o$orstvo.
Kvalitet realne elite #avisi $re svega od algoritma njenog 'ormiranja i od toga ko i sa kojim
%iljem 'ormira t elit 3ili $sedoelit4. 0a$rimer vreme sovjetskog komni#ma sam algoritam
'ormiranja $artijske elite ,io je negativan, to jest ,irani s amoralni ljdi sa nesmnjivo negativnim
kvalitetima, i #a svakoga od njih je otvaran i van kom$romitji materijal. /ato je, na$rimer,
o,ian komnista mogao $rin%i$ da ,de i do,ar ovek, ali ljdi koji s do!li do EK KP77, a jo!
vi!e oni koji s do!li do Polit,iroa ) to s ,ili atomatski amoralni ljdi. To $roistie i# samog
algoritma 'ormiranja te elite ili, tanije, $sedoelite.
Va(nost rlje #a one koji danas imaj vlast je i#vanredno velika, $ose,no slovima
demokratije, gde ovek rlje ima isti glas kao i akademik. 0ajvi!i koji imaj vlast 3sve!tenstvo,
'inansijska oligarhija i njihov a$arat4 odlino mej da $ravljaj rljom. Psihologija rlje im je
$o#nata do detalja 3H04. 0a njoj se ,a#ira sistem $ro$agande i ,irake tehnologije. *ni koji danas
$ravljaj hri!anskim svetom, #ainteresovani s #a $ogor!anje kvaliteta ljdi, $oveanja dela ljdi
rlje. Rlja ) to je njihov elektorat, a #a $ogor!anje kvaliteta ljdi ih nimalo nije ,riga, #ato !to je
glavni %ilj satanista ) vlast i ni!ta vi!e.
;ovek dos$eva oveka rlje i# dva ra#loga. Prvi ) #,og ro5enog sla,og intelektalnog
kvaliteta 3to jest #,og genetskih $oka#atelja4. &rgi ) #,og i#o$aenog sistema o,ra#ovanja i
vas$itanja. Prva gr$a vek $ostoji #,og $rirodnih ra#loga, a osim toga nj smi!ljeno veavaj
jdohri!anski sve!teni%i. 0jima tako odgovara. 0a ran ega je veavajD 0a ran smi!ljenog
geno%ida na%ije. - metode geno%ida la#e" o$ijanjeJ $!enje i narkoti%i#a%ija naroda i sistematsko
streljanje ili ni!tavanje #atvorima 3ili na hri!anskim vatrama4 naj,oljih $redstavnika naroda.
&rg gr$ ljdi rlje stvaraj jdohri!anski sve!teni%i tako5e smi!ljeno, ali na ran
o,re#ivanja i 'alsi'ikovanja #nanja, iska(avanja istorije, $oronog sistema o,ra#ovanja i vas$itanja.
*ni koji danas vladaj hri!anskim svetom, sistematski tokom nekoliko milenijma
naka(j i $ogor!avaj ljdsk vrst. 0jima tako odgovara. 0jima je lak!e da $ravljaj
sla,omnima.
*'i%ijelna istorija $ro%es osvajanja #nanja od strane oveanstva vek o$isje $rema
sledeoj la(noj !emi. - nekom $eriod itavo oveanstvo navodno nije #nalo ne!to, a #atim,
#ahvaljji nano6tehnikom $rogres $oelo je da do,ija nova #nanja. A stvari nije ,a! tako.
;itavo oveanstvo se deli na dva dela" sve!tenstvo, koje ima jedan sistem #nanja, i ostalo
oveanstvo, koje ima drgi sistem #nanja. 7ve!tenstvo je i $re nekoliko milenijma imalo sistem
#nanja, nedost$an i danas. I nikome sve!teni%i tako jednostavno svoja #nanja nis $oklanjali i ne
s$remaj se da ih $oklanjaj. /nanja ) to je njihova sila, to je njihova mo, to je njihova vlast. Vi!e
od toga, sve!teni%i ne samo da s skrivali svoja #nanja, ve s i smi!ljeno !irili i sa5ivali la(ni
sistem #nanja, koja je la#io i deo istinitih #nanja. 2to tako s oni vladali hiljadama godina. Tako
oni vladaj i danas. Tako oni (ele da vladaj i stra, ako im to $o5e #a rkom.
0ajvi!i nivoi (idomasonske $iramide vlasti se,e na#ivaj Ilminatima 3$rosveenim,
#najim4 i imaj #nanja, nedost$na #a ne$osveene, na ran ega i $osedj ogromn vlast.
Rlja ima kljn log svrgavanj stare elite i $re#imanj vlasti od strane nove elite.
/amislite gr$ #averenika koji (ele da $reotm vlast nekoj #emlji. Kako da $ost$eD
1ednostavno da sedn na vlast niko im nee dati. /nai, t star elit tre,a svrgnti. Ali kakoD
Rkama rlje. Tre,a $osejati ra#dor me5 slojevima dr!tva i ras$iriti mr(nj rlje $rema staroj
eliti. A kako ras$iriti mr(nj rlje $rema svojoj na%ionalnoj elitiD 0a ran in'orma%ionog or(ja )
nove ideologije.
;itava stvarna 3a ne deklarisana4 ideja jevrejskog marksi#ma6komni#ma $rimitivna je do
kraja. /aroniti narod in'orma%iono $olje nove la(ne ideologije. 0a ran te ideologije $odstai
niske instinkte rlje, njen #avist i mr(nj $rema na%ionalnoj eliti, ,a%iti t rlj na elit,
is$rovo%irati revol%ij i gra5anski rat i na kimi lde rlje na mesto stare na%ionalne elite $ostaviti
interna%ionaliste 3to jest Pidove4. I to vam je sav komni#am glo,al.
- =Protokolima %ionistikih mdra%a> 3$rotokol :4 #a$isano je" =Pomo siroma!tva,
#avisti i o$!teg ne$rijateljstva koje ona ra5a, mi mo(emo da $ravljamo rljom, da je $odstiemo
BF
$rotiv onih koji se s$rotstavljaj na!im #amislima. Kada do5e vreme krnisanja na!e svetske
dr(ave, ta rlja e da smete sve $re$reke na njenom $t>.
1evreji6hri!ani s $ost$ali a$soltno isto tako kao i 1evreji6komnari. 0a ran la(ne
ideologije 3hri!anstva4 i jedinog ,oga 1evreji s sadili glave $le,eja%a la(n idej jednakosti i
ras$alili #avist i mr(nj $le,eja%a $rema $atri%ijima. @ri!anska $arola =I $oslednji e $ostati $rvi>
identina je komnistikoj $aroli =Ko je ,io ni!ta, taj e $ostati sve>, ona kodira svest, $odsvest i
emo%ije rlje. Posle toga (idohri!ani s rkama $le,eja%a svrgli $atri%ije, a sami seli na njihovo
mesto. Posle toga ideja jednakosti i ,ratstva se ,a%a na 5,ri!te. 0emojte gledati deklarisan, ve
realn jednakost hri!anskom svet. .de je onaD Mo(da ste Vi i $a$a Rimski jednaki $o svojim
$ravimaD Ili se Va!a $rava mog $orediti sa realnim $ravima (idovske 'inansijske oligarhijeD
Mo(da s Va!a $rava, $o!tovani itaoe, i $rava Rot!ildovih jednakaD I to Vam je svo hri!anstvo.
&ana!nji sve!teni%i jdohri!anskog sveta ) to s satanski sve!teni%i, $otom%i onog
okltnog dela egi$atskih sve!tenika, koji s $o!li satanskim $tem. Ti satanski sve!teni%i, vladaji
okltnim #nanjima, do,ijenim jo! od atlanata, skrivaj ta #nanja od ljdi, $o!to se na mono$ol tih
#nanja ,a#ira njihova vlast. *sim sakrivanja #nanja $ravo oni smi!ljeno hiljadama godina
iska(avaj sistem #nanja, dost$an !irokim slojevima dr!tva. I sa5j masovn svest smi!ljen
la(ni sistem #nanja. To je njihova osnovna metoda $ravljanja 3vlasti4.
-#mimo jedan $rimer. &o nedavnog momenta hri!anskim #emljama itava 'i#ika i
'ilo#o'ska slika sveta o$isivana je $ola#ei od etiri $rimarne, 'ndamentalne kategorije" materijaJ
energijaJ $rostor i vreme. A gde je takva 'ndamentalna $rimarna kategorija, kao !to je in'orma%ijaD
*na je ,ila #atvorena #a osvetljavanje. Pola#ei od toga, svi 'ilo#o'ski, religio#ni sistemi $ogleda na
svet jdohri!anskog sveta ,ili s od samog $oetka $oroni i nis do#voljavali da se shvate
mehani#mi #ajamnog dejstva i $ravljanja $ro%esima.
Rska inteligen%ija do 9F98.godine nije $o#navala narod i neadekvatno ga je o%enjivala.
0aje!e se narod $ridavala ,o(anstvenost i smatralo se =.las naroda je ) glas +o(iji>. I sada
$ostoji itava armija $ro$agandista sa,ornosti. A !ta je to sa,ornostD To je samo o$ornost. -5ite #a
vreme $ra#nika hri!ansk %rkv i Vi ete videti stado.
- ve#i toga interesantno je $ogledati, koliko je mdriji ,io Adol' @itler, koji je shvatao
istinsk stran !irokih narodnih masa i metoda e'ikasne $ro$agande. - svojoj knji#i =Moja ,or,a>
3994 on $i!e 3glava 924" =Ciroke mase naroda se ne sastoje od $ro'esora i di$lomata. 0arodne mase
$osedj samo mal koliin a$straktnih #nanja. /a njih sve re!ava o,last oseanja. Po#itivan ili
negativan odnos narodne mase $rema jednoj ili drgoj $ojavi vi!e se odre5je emo%ijama, nego
logikom.
Masa je osetljiva $re svega $rema is$oljavanj sile. 0joj tre,a rei &A ili 02, drgaije ona
ne ra#me. Ali $ravo #ato !to masom $ravlja oseanje, nj je te!ko $okole,ati. Pokole,ati ve#u je
te(e, nego $okole,ati !nanjeJ ljuDav je vr!a, nego potovanjeJ oseanje M#Gnje je jae, nego
jednostavno ne#aspoloGenje. Pokretaka snaga najsna(nijih $revrata na #emlji vek se sastojala u
Yanati!Mu masa, koji je $onekad dola#io do histerije, ali nikada se ta $okretaka snaga nije sadr(ala
nekakvim nanim idejama, koje s i#nenada ovladale masamaL
Osetljivost Masa je O veoMa oJ#aniHena) #a!uMevanje O ne!natno) !ato je !aDo#avnost
veliaL 7amo onoga ko ,de $onavljao hiljadama $ta najjednostavnije $ojmove, masa e
#a$amtitiL Ako se ve la(e, onda tre,a lagati ,e# stidaJ $re e $overovati velik la(, nego
malL <jdi i sami $onekad la( kod sitni%a, ali $revi!e velike la(i se stide. /ato im ne ide
glav da ih tako drsko o,manjj>.
/ato hri!anima ne ide glav misao da ih tako drsko o,manjj hiljadama godina.
Koliko je istakntih ljdi $ot$alo $od t kolektivn hi$no#.
Mo(e se @itler o%enjivati na ra#liite naine, ali njegovo d,oko shvatanje narodnih masa i
metoda e'ikasne $ro$agande doka#ano je $raksi. @itler je $o!lo #a rkom da $otini svojoj volji
jedan od najistakntijih naroda sveta, koji s dali ogroman do$rinos svetskoj %ivili#a%iji. To o
mnogome govori.
80
1ak svetovn dr(avn vlast, $ose,no samodr(avn, kao kod %ara 7olomona, jevrejski
sve!teni%i 3<eviti4 vek s ra#matrali kao kr!enje njihovog so$stvenog a$solti#ma nagd 1evrejima.
/ato najva(nijoj jdejskoj =<egendi o Adoniram> stalno je $ristna kritika klta linosti
7olomona, ,e# o,#ira na to !to je on s$rovodio volj <evita. /a <evite je idealan onaj vladar, koji
se $ostavlja i koga je svakom trentk moge skinti $o njihovoj (elji.
Ta shema je sada $ot$nosti reali#ovana #a komer%ijalne 'irme #akonodavstv svih
hri!anskih #emalja, kljji Rsij. To jest, ako #mete ,ilo koji $ravni o,lik komer%ijalne
'irme, na$rimer ak%ionersko dr!tvo 3A&4 ili dr!tvo sa ogranienom odgovorno! 3&**4, onda
Predsednika ili .eneralnog direktora A& ili &** $ostavljaj i skidaj gos$odari tih A& ili &**.
.os$odari s osnivai 'irmi, to jest oni, koji s lo(ili nova%.
Tom $rilikom, dok Predsednik ili .eneralni direktor snose administrativn ili ak krivin
odgovornost #a delatnost 'irme, osnivai snose samo materijaln odgovornost i to samo i#nos
osnivakog ka$itala.
To omogje ne samo da se klone od odgovornosti, ve i da se ,ave 'inansijskim a'erama,
#a koje gos$odari ne snose odgovornost. To je idealan o,lik #a levitske sve!tenike.
A'ere se $rave $rema sledeoj shemi. 0a$rimer, osniva se ,anka sa osnivakim ka$italom
od 90 miliona dolara. 1edn godin ta ,anka radi odlino i $rivlai sredstva stanovni!tva, $ravnih
li%a i drgih ,anaka i#nos, re%imo 900 miliona dolara. Posle toga $o komandi gos$odara nova%
se =sliva> la(ne 'irme i ,anka ,ankrotira. .os$odari koji s krali 900 miliona dolara, snose $o
#akon odgovornost i#nos 90 miliona dolara i to je sve. 0jihova do,it toj a'eri i#nosi ) F0
miliona dolara. Vi!e oni ni #a !ta ne odgovaraj. Maksimm oni mog da =$odmetn> $od
odgovornost administra%ij. Po#vati na krivin odgovornost takve gos$odare hri!anskim
#emljama $raktino je nemoge. Tako je smi!ljeno #akonodavstvo hri!anskom svet.
Svo "ananje N#iEanso Cp#avosuLeF #a"i !a MaYiju+ Vaono"avstvo je napisala
MaYija i u inte#esiMa MaYije. Pro%edre $ravos5a tako5e rade #a ma'ij. Advokati i $ravni%i s se
odavno $retvorili sasvim amoralne ljde. /a njih $ojam $ravednosti ne $ostoji. Ko $laa nova%,
toga i tre,a !tititi, ne#avisno od njegove realne krivi%e ili nevinosti. *snovni $rin%i$ advokata je"
=$ravda nije nikome $otre,na> /a njih je $ro%es $ravos5a ) samo igra, a #akoni ) to s $ravila te
igre, i ta $ravila, i moralne as$ekte niko ne ra#matra. @ri!ansko $ravos5e je ) nemoralno, kao i
sam Iss @ristos.
&anas satanski okltni sve!tei%i oseaj nesavladive te!koe oko vanja in'orma%ije samo
#a $osveene. 0ije vi!e to vreme, #avr!ava se la(na 2ra Ri,a. 7a $oetkom 2re Vodolije odvija se
dehermeti#a%ija #nanja i stari $rin%i$i dost$a ka $iramidi #nanja $restaj da rade, a to #nai,
$oinj da se menjaj i $rin%i$i 'ormiranja $iramide vlasti" elita6rlja. /nanja i in'orma%ija $oinj
da se $ro,ijaj, a sa novom kom$jterskom tehnologijom i in'orma%ionim mre(ama $raktino
$ostaje nemoge #adr(ati in'orma%ij.
*sim toga satanski sve!teni%i sada imaj te!ke $ro,leme sa genetikom. Radi se o tome, !to
s ti sve!teni%i vali i $redavali samo $osveenima in'orma%ij i to ne samo so%ijaln, ve i
genetsk. *ni s vek skla$ali ,rakove i ra#mno(avali se samo me5 $redstavni%ima svoga roda.
0a$rimer, najvi!i <eviti skla$aj ,rakove samo sa <evitima. 0ikakve strane le$oti%e ili le$otani ne
mog i $orodi% <evita. /ahvaljji tome, $o njihovom mi!ljenj, oni s tre,ali kro# vekove
da re$rodkj same se,e i# genera%ije genera%ij i time odre5enom smisl o,e#,e5ji se,i
,esmrtnost. Kao !to je $evala Pgaova" =7ve mog kraljevi, sve mog kraljevi, ali ma !ta govorio,
da se (eni i# lj,avi ne mo(e ni jedan, ni jedan kralj>.
Ali sada #ahvaljji dgotrajnom rodoskrnavljenj satanisti s genetski sasvim istrnli i
sdarili se sa $ro,lemom genetske degenera%ije. *ni sada $ok!avaj da re!e taj $ro,lem
#ahvaljji genetskoj in(enjeriji, a genetski materijal 3$re svega krv4 krad od Arijeva%a. Svi
#ituali pijenja #vi a#ijse "eKe) ojiM se satanisti o"avno Dave) iMaju Histo Jenetse Kiljeve.
7a nast$anjem nove ere Vodolije, sa $oetkom dehermeti#a%ije #nanja sita%ija sa
strktrom dr!tva e $oeti da se menja. To ne #nai da e strktra dr!tva $restati da ima i#gled
hijerarhijske $iramide. *$!ti i#gled $iramide kakav je ,io, takav e i ostati. Tre,a da se $romene
89
$rin%i$i i $ro%edre 'ormiranja sve!tenika i elite. - hri!anskom svet ljdi se retko nala#e $ravo
na onom mest hijerarhije, koje $ot$no odgovara njihovim $rirodnim s$oso,nostima i re#ltatima
rada. Veoma esto osrednji ljdi #a#imaj visoke $olo(aje #ahvaljji ne svojim talentima, ve
#ahvaljji ve#ama sa strktrama vlasti i (idomasonskim strktrama, koje 'ormiraj strktre
vlasti.
*sim toga tre,a da se smanji deo ljdi rlje. /ahvaljji novom sistem o,ra#ovanja,
vas$itanja i do,ijanja novih #nanja #natni deo ljdi, koji s ranije ,ili os5eni da imaj sd,in
rlje, $rei e mislei deo naroda.
82
%P+ OPSTA SREDSTVA UPRAVQRAURA
QRUDIMA) VRSTE VQASTI I SIMBOQI
/a $ravljanje ljdima dr(avi ili #a vo5enje =vrih> i =hladnih> ratova i#me5 ra#liitih
dr(ava $otre,ne s ne samo metode $ravljanja, ve i sredstva toga $ravljanja. &o,ra anali#a
sredstava $ravljanja dr!tvom data je 3::4 i ovoj knji#i ona je #eta #a osnov, ali je i#menjena
i dora5ena.
7ama sredstva se $o svome sadr(aj jedinjj gr$e sredstava ili o$!tena sredstva
$ravljanja. 7redstva $ravljanja ra#liitih gr$a nis me5so,no jednaka $rema o,lasti $rimene,
sna#i i e'ikasnosti svog delovanja. *na me5so,nom odnos 'ormiraj hijerarhijski sistem ili
sistem $rioriteta o$!tenih sredstava $ravljanja, $rika#anih ta,eli 2.
Ta shema se mo(e detaljisati ili, o,rnto, kr$njavati, ali va(an je o$!ti smisao.
Cto je vi!i $rioritet o$!tenih sredstava $ravljanja, time je !ira o,last i mo delovanja tih
sredstava na dr!tvo.
Prioriteti 92, 99, F, B i H ) to je materijalno or(je. Vi!i $rioriteti od 9 do A, kao i 8, G i 90 )
to je in'orma%iono or(je.
In'orma%iono or(je, $ose,no $rioriteti od 9 do A, je e'ikasnije, nego materijalno. /a!toD
/ato !to ono glo,alno $rogramira svest i $odsvest ljdi, $a $rema tome, i njihovo $ona!anje.
0a$rimer, $omo do,re $ro$agande mog se ljdi $revesti i# sastava ne$rijatelja sastav drgova,
i o,rnto. - Rsiji #a vreme gra5anskog rata ,elih i %rvenih, kod %rvenih je demago!ka $ro$aganda
,ila ,olje $ostavljena, nego kod ,elih, !to je %rvenima davalo $rednost. ;esto je ,lagovremeni
dola#ak do,rog $ro$agatora $revodio itav $k na svoj stran. Tim $re, !to je ne$rosveeni narod
,io neo,ave!ten o metodama $ro$agandistike demagogije. Posle toga kori!enje o,inog or(ja
o$!te nije ,ilo $otre,no.
/a!to se svi $olitiari igraj sa metnikim stvarao%imaD /ato !to je metnost ) mono
sredstvo delovanja na $odsvest ljdi. ;ak m#i%i $ostoji takav $ojam ) m#iko #om,iranje.
Ta,ela 2. -*PCT20A 7R2&7TVA -PRAV<1A01A <1-&IMA
P#io#iteti Uopteno srestvo upravljanja ljuima
9 Meto"oloJija 3sim,oli, religija, in'orma%ija o $ogled na svet, o$!te'ilo#o'ska, koja
do#voljava da se vide i shvate o$!ti i $ojedinani $ro%esi svet, koja do#voljava da se
do,ije nova in'orma%ija i energija i# kosmosa i od +ogova4
2 catoloJija i H#onoloJija 3in'orma%ija 'aktikog i istorijskog karaktera4
: I"eoloJija 3$ojedinane religije, 'ilo#o'ije i ideologije4
A UMetnost 3$rava visoka metnost ima ,o(anstveno $oreklo i $ojaava ve# sa
+ogovima ili s$ostavlja te ve#e, ako s one i#g,ljene4
H Ua""#Gavno up#avljanje 3tajna i okltna dr!tva, svetski 'inansijski sistem4
B D#Gava 3organi vlasti, dr(avni #akoni, dr(avna $olitika4
8 SisteM oD#a!ovanja i vaspitanja 3deija literatra, !kola, 'akltet, !kolske stanove.
Pose,no je $rioritetno $redavanje logike, matematike i istorije4.
G 7redstva masovne in'orma%ije
F EonoMija 3nova%, vlasni!tvo, ekonomske strktre i odnosi4
90 7istem ra#onode i #a,ave
99 O#uGje JenoKi"a 3alkohol, narkoti%i, dvan, $sihotro$na sredstva, genetska
in(enjerija4
92 ODiHno o#uGje !a unitavanje lju"i 3no(, $i!tolj, atomat, to$, avion, raketa, atomska
,om,a i t.d.4
8:
/a vreme sovjetskog komni#ma itava sovjetska metnost ,ila je $ot$no ideologi#irana.
;itava metnost je ,ila $od (estokom komnistikom %en#rom i $rovodila je (ivot $olitik
KP77. - ta vremena sovjetskoj 1deji metnost je stvorila ogroman svet virtalne realnosti,
$ot$no $ro(et la(nim $rika#ivanjem i istorije, i realnosti. I$ak taj svet je $rika#ivan kao $rava
realnost, i veina ljdi ga je $rihvatala #,og odsstva alternative. 7istem sa5ivanja komnistike
ideologije ljdske glave, sistem komnistikog #al5ivanja i #om,iranja ,a#irao se $re svega ne
na knjigama Karla Marksa i <enjina. 0jih je malo ko itao. *n se ,a#irao $re svega na sovjetski
'ilm.
In'orma%iono or(je ima kolosalni #naaj jo! i #,og toga, !to se # njegov $omo vr!i
nestrktrno i skriveno $ravljanje ljdima. To $ravljanje ljdi ne vide i nis svesni njega.
7trktrno ili javno $ravljanje ljdima veoma je $rosto. &o5e kod te,e !e' i ka(e" =-#mi
lo$at i idi ko$aj jamM>. I $otinjeni nehoti%e ide i $od $ali%om ko$a jam. Kod nestrktrnog
3tajnog4 $ravljanja ne vide se nikakvi !e'ovi. 0iko ne i#daje nikakve nared,e, ve ovek sam
#ima lo$at i sam ide da ko$a jam. I njem se ini da on to radi $rema so$stvenoj volji. I taj
ovek ak nije svestan da je on marioneta t5im rkama, da njime $ravljaj nevidljivi !e'ovi.
7etite se romana 0.*strovskog =Kako se kalio elik>. Ko s to ,ili Pavli Koragini #a
%rvenog# jevrejsk olo!, koja je sedela komnistikim rajkomima i gorkomima 3rejonskim i
gradskim komitetima ) $rim.$rev.4D /a njih konkretni ljdi nis $ostojali, #a njih s $ostojale klase,
a te klase s #a njih samo ,ile materijal, $esak, ljdska $ra!ina, sredstvo #a i#gradnj neega
3komni#ma, na$rimer4. Kako se ti ljdi hrane, kakvi s slovi njihovog rada, koliko e ih $o%rkati
) to je %rvenog#im komnarima ,ilo svejedno.
Ali #ahvaljji i#vanredno $ostavljenoj $ro$agandi nove la(ne religije 3komni#ma4 masa
'anatika ti$a Pavke Koragina do,rovoljno je i!la i divljim slovima ko$ala nekakve
komnistike jame i g,ila svoje (ivote radi tih himera, koje s ,ile sa5ene njihove ,oge glave.
0.*strovski se do kraja (ivota $onosio svojim ,ogim (ivotom i nije ni shvatio da s od njega
na$ravili $rimitivnog ,ioro,ota. A na njegovim ldakim knjigama vas$itavala s se mnoga
$okolenja sovjetskih ljdi, $ravei od njih sledee ,ioro,ote, #a ko$anje sledee komnistike
jame.
0e tre,a misliti da se samo $rimitivni ljdi $redaj nestrktrnom $ravljanj. To je gl$a
gre!ka. Pre je o,rnto, veoma mali ,roj ljdi shvata da njime $ravljaj ili ne $ravljaj. 7vaki
grani%ama svog $oimanja onoga, !ta se de!ava, misli da radi #a se,e, #a svoj idej, a grani%ama
svoga ne$oimanja radi #a onoga, ko #na i shvata vi!e. Kako se i!$ati i# toga krgaD Tre,a
$oveavati grani%e svog $oimanja.
-#mite ,ilo kog talentovanog oveka. *ko njega se vek o,ra#je gr$a ti%aja, koja te(i da
iskoristi talenat toga oveka svojim %iljevima. 0a koji nain se vr!i nestrktrno $ravljanjeD Kod
nestrktrnog $ravljanja niko nikome ne ka(e, !ta tre,a raditi. 0estrktrno $ravljanje se vr!i
tako !to onaj ko $ravlja $risstv onoga kojim $ravlja o#vava odre5ene moderne i navodno
$rogresivne ideje. To jest #ahvaljji stvaranj odre5enog in'orma%ionog $olja oko oveka.
0aj,olji $rimer je V.V.Majakovski. 0esmnjivo, talentovani $esnik. I kako se njegov talenat
na!ao kand(ama komnaraD Veoma $rosto. 7tandardna is$itana jevrejska metoda ) to s jevrejske
(ene. Postojao je takav 1evrej ) *sim +rik. *n ne samo da je jednostavno dao svoj (en <jilj
+rik kao lj,avni% Majakovskome. *n je $o!ao jo! dalje. 0ovator. *n je $stio svoj (en <jilj
na #ajedniko seksalno kori!enje. Tako s oni mnogo godina (iveli troje ) dva m!kar%a, jedna
(ena 3Majakovski, *si$ i <jilja +rik4. -jedno s $roveravali komnistik idej o #ajedni!tv (ena
i m(eva. * tom #ajednikom (ivot istra(ivai Majakovskog ne vole $ose,no da ras5j. Ali nis
ni s$eli da #atvore t in'orma%ij.
Pivela je ta =sveta> troji%a i nije se dosa5ivala. *si$ i <jilja s ,ili agenti *.P-. - to
vreme rkovodstvo *.P- je ,ilo $ot$no jevrejsko. *sja je ,io okoreli 1evrej 3<jilja, naravno,
tako5e 1evrejka4. A ako je 1evrej, #nai da je =levi>. *si$ je, naravno, ,io =$rogresivan> ovek )
marksistiki komnista. I # veernji aj, $osle #ajednikih seksalnih ve(,i, *sja je $riao
Majskovskome o osnovnim idejama komni#ma. *n nije govorio" =@ajde, $i!i o komni#m>.
/a!to tako gr,oD *n je jednostavno $riao, a Majakovski je samo sl!ao. I to je sve. Ali
8A
#ahvaljji svim tim $riama, Majakovski je, nala#ei se tom in'orma%ionom $olj, $io svoj
mo#ak trl idej komni#ma.
*si$ je $riao Majakovskome o =desnoj> ideji komni#ma, kada e sve ,iti #ajedniko,
svi e ,iti jednaki i svi e misliti i raditi kao jedan. A #atim je Majakovski $isao svoje drvene
,olj!evistike leve $esme stil =Ko tamo koraa desnomD <evaM <evaM <evaM> Majakovskog s,
naravno, hvalili, od!evljavali s se njegovim genijem, klanjali m se. I Majakovskom nije moglo
doi glav da to ne $i!e $esme on, ve neko $reko njega, $reko njegovih $esama $ro$oveda svoj
komnistik la(n religij.
Kada je nastala $otre,a stvaranja novog ,oga lik <enjina, Majakovski je $rvi $oeo da
li(e #adnje noge <enjina. - svojoj $oemi =V.I.<enjin> on se i#jasnio #a stvaranje klta novog ,oga"
=Mi ka(emo <enjin, $odra#mevamo $artija, mi ka(emo $artija ) $odra#mevamo <enjin>.
Majakovski je otvorio vrata i novi svet =svete> metnosti ) svet =komnistikog slganstva>, kda
je $osle njega $ohrlila masa drgih slga od metnosti.
I$ak i#a sve te trle komnistike $oe#ije Majakovskog stoje ideje onog ko ga je
$rogramirao 3*si$ +rik4, a i#a *si$a stoji onaj ko je njega $rogramirao 3Marks4, a i#a Marksa
jevrejski ra,inat, a i#a njega drevni 1eseji i tako dalje sve do satane ) glavnog $rogramera
jdohri!anskog sveta.
Kada je vremenom Majakovski $oeo da se ra#oarava idejama komni#ma i kada je njime
$ostalo nemoge $ravljati, njega s jednostavno ,ili njegovi naj,olji jevrejski $rijatelji. Tre,a
$a(ljivije ,irati $rijatelje.
@vala rskim +ogovima, !to je kod Aleksandra 7ergejevia P!kina sita%ija ,ila s$rotna.
*n je od detinjstva $ao $od ti%aj $otomka rskih mnogo,o(akih sve!tenika ) njegove dadilje
Arine Rodionovne. Ta neo,ina (ena nije slajno $onikla $ored P!kina, koji je sam ,io $otomak
etio$skih sve!tenika. 0ije slajno Petar Prvi oteo njegovog $retka. Arina Rodionovna, ,avei se
vas$itavanjem mladog P!kina, is$riala m je ,eskonaan ,roj starih rskih ,ajki, legendi, $ria,
$esama, $oslovi%a, i#reka. 0jen mo#ak je vao ne#amislive koliine seanja $redaka i rskih
+ogova.
Mladi P!kin je sa #anosom sl!ao $rie i ,ajke oveka mnogo,o(ake kltre. P!kin je
,io o$injen, $okoren i #a$re$a!en tim $riama. Taj rasko!an mnogo,o(aki svet od!evio je
mlad P!kinov d! i ostavio d,ok otisak na itavo njegovo ,de stvarala!tvo. P!kin je $io
i #avek savao ,eskrajn le$ot rske mnogo,o(ake religije. ;itava njegova ,da $oe#ija je
is$njena mnogo,o(akim likovima, $aganskim do(ivljavanjem sveta. -$ravo #,og toga je ona
tako divna i $rivlana #a rskog oveka.
0ikada vi!e #relom #rast tmro, t(no i mno hri!anstvo nije moglo da gasi
P!kin radostan mnogo,o(aki $lamen strasti i (e5 #a realnim (ivotom.
Arina Rodionovna ne samo da je $rogramirala P!kina. *na ga je dovela ve# sa rskim
kosmikim +ogovima. *d njih je P!kin do,ijao ,o(anstveno osvetljenje. P!kin ) nije samo rski
$esnik. To je $rorok. 0jegova $oe#ija ) nije samo $oe#ija. *na nosi mistian karakter, iji istinski
smisao nije ,io jasan ak ni samome P!kin. - stanj o#arenja, %r$ei in'orma%ij i# kosmosa,
genije je samo $rovodnik te in'orma%ije, nesvestan njene d,ine $nom o,im.
Interesantni s $ok!aji gr$e =Ka +o(anstvenoj dr(avnosti> 3!i'ra =Mrtva voda>4 da
inter$retira P!kina 3:H, :B4. Te inter$reta%ije ostavljaj do,ar tisak, ali i$ak s $rilago5ene
kon%e$%iji =Mrtve vode>. A sama kon%e$%ija =Mrtve vode>, na (alost, %elini je $orona #,og
svoje komnistike ideje, odsstva rske na%ionalne religije i ekonomske ne$ismenosti.
Po!to metnost, kao sredstvo $ravljanja, #a#ima veoma visok A.$ri$ritet o$!tenih
sredstava $ravljanja, koji veoma sna(no delje na svest i $odsvest naroda, oko talentovanih ljdi
se vek mvaj nekakve linosti, koje nastoje da i#vr!e ti%aj na talentovanog oveka.
- na!e vreme, kada se $ojavio takav svetao talentovani $eva, kakav je ,io Igor Taljkov,
oko njega s odmah $oeli da se $ojavljj ljdi, koji s nastojali da $ravljaj njime. 1edan od
njih, neki Clja'man, vrstio je svoj $o#i%ij, stekao njegovo $overenje i $ostao skoro naj,olji
$rijatelj Taljkova. Taj 1evrej Clja'man dgo je nastojao da $rogramira Taljkova i $ravlja njime, ali
m to nije $ola#ilo #a rkom. *n je $ok!avao da sadi Taljkova (idovsk $ro$agandistik idej
8H
o tome da je Rsija ) #emlja ldaka. Ali Taljkov je svojim velianstvenim $esmama $rovodio
$ot$no s$rotn misao, da Rsija ) nije #emlja ldaka, ve #emlja genija. Patriotske i rske
na%ionalne $esme Taljkova imale s ogroman ti%aj, $ose,no na omladin. 0emoge je $re%eniti
ste$en njihovog delovanja na narod. Clja'man je ,io nemoan, i ra,inat m je dao komand da ,ije
Taljkova, !to je Clja'man i radio. Posle toga Clja'man je s$okojno oti!ao I#rael i od jevrejske
'inansijske oligarhije #a to do,io nekoliko miliona dolara.
Venaja $amjat i vena slava heroj Rsije Igor TaljkovM
0eka ,d $rokleti i ka(njeni 1evreji %eloga sveta #a to ,istvoM
7vi $ok!aji rskih $atriota da ti na rsk vlad sa %iljem da #ahteva i#renje
Clja'mana, nis dali re#ltata. *va jevrejska vlada koja danas $ravlja Rsijom, ne samo da se ne
trdi da ostvari i#renje Clja'mana, ona nastoji da gasi seanje na to ,istvo, da savim #atvori t
tem. A gro, Taljkova 1evreji sistematski skrnave. Va(no je istai da s #akoni I#raela takvi, da
I#rael ne $redaje svoje #loin%e svetskoj #ajedni%i, ako s oni dr(avljani I#raela.
7lian je ,io %ilj ,istva velikog $esnika Rsije 7ergeja 1esenjina. 0jega je ,io Pidov
1akov +ljmkin, jedan od i#vr!ila%a $rljavih naloga Tro%kog. A sam Tro%ki je mr#eo 1esenjina
ljtom mr(njom ) =tog $reteranog na%ionalist> 3list =Rski Vesnik>, ,r. H2, 9FFB.4.
7taljin je dgo ote#ao sa Maksimom .orkim i hteo je da ga .orki o$eva i #di(e svojoj
knji(evnosti. Ali ta 7taljinova igra nije s$ela i .orkog s ,ili.
/,og visokog $rioriteta takvog sredstva $ravljanja kao !to je kltra, $ravljanje kltrom
je vek kon%entrisano odre5enim rkama. Posle 9F98.g. i do na!ih dana kltra se nala#i
rkama Pidova, koji $ritiskaj i ne $!taj talentovane rske ljde i daj $rola# glavnom samo
osrednjim 1evrejima. 7MI se stalno od!evljavaj i #di( kao genije jevrejske osrednje ljde, a o
realnim rskim genijima in'orma%ija $ot$no odsstvje.
Eioni#am stalno $ro$agira degenerativne o,like metnosti sa %iljem da $oni#i arijsko
oseanje sveta i time samim da $oni#i njihove ve#e sa $aganskim +ogovima, da $oni#i arijske
dhovne i intelektalne snage. 1edan od naj,oljih sim,ola te (idovske metnosti jeste $o#nato
$latno Maljevia =Erni kvadrat>. *nima koji nis imali sre da $osmatraj to jevrejsko =remek
delo> sao$!tavam, da ono $redstavlja ,elo $latno sa %rnim kvadratom sredini, i to je sve. Time se
itavo =remek delo> #avr!ava.
7ita%ija sa slikom Maljevia je ti$ina #a dana!nj %ionistik $olitik metnosti. T
metnik kastra%ij Maljevia stotine $laenih teoretiara metnosti #di( kao remek delo
svetske metnosti. I $ro$isj, kako se ta ldorija mo(e shvatati i tmaiti. Koliko je tona $a$ira
is$isano tim tmaenjima, koliko je (idovske mdrosti $rosto na glave $,like. *nima i# $,like
koji ka( da je to remek delo ) !arena la(a i ni!ta ne vredi, i#javljj" =Vi ni!ta ne ra#mete, Vi jo!
niste dorasli do tog remek dela. *no je jo! van Va!eg shvatanja. +olje $o!tjte mi!ljenje
s$e%ijalista. ;itajte $a(ljivo i do Vas e doi>. A ta slika Maljevia je samo !arena la(a i ldorija.
/adatak te ldorije je da Vas natera da verjete to, da Vi ni!ta ne ra#mete, i Vi tre,a da
verjete ono, !to Vam govore =s$e%ijalisti>. To je ona ista igra kao sa +i,lijom. Ako $ri5ete $o$
sa $itanjem o nekom hri!anskom a$srd, on e Vam rei" =Vi jo! ni!ta ne ra#mete. To je jo! van
Va!eg shvatanja. Tre,a vi!e verovati, sine moj, vi!e verovati i do vas e doi>.
Erni kvadrat Maljevia ) to je ta ista +i,lija, samo metnosti. 0jen #adatak je ) da kod
ljdi isklji njihovo so$stveno estetsko oseanje, so$stveno mi!ljenje, da natera ljde da ne verj
se,i, svojim oima, svom oseanj le$og i da ih natera da V2R-1- nekakvim navodno
s$e%ijalistima. To jest i slika Maljevia i +i,lija imaj jedan isti #adatak ) da nateraj ljde da
verj a$srde. &a nateraj da verj da je %rno ) ,elo, da je rgo,no ) le$o, da ,esmisleno ) ima
najd,lji smisao. I najva(nije ) odvii ih da samostalno misle, oseaj i ras5j.
- metnosti jedno od najjaih sredstava 'ormiranja linosti ) to je m#ika. 0ajsatanistikija
m#ika 'orma ) to je $rava% =te!ki metal> ili =$ank6rok>. To je m#ika #a degenerike, m#ika koja
r!i $sih i od normalnih ljdi $ravi degenerike. M#ika takvih $rava%a $o svome delovanj slina
je narkoti%ima i $oma(e o$!tenje oveka sa svetom $alih dhova. 0ajvei deo solista te =m#ike>
s ) narkomani ili otvoreni satanisti. Mak &(ager ) lider gr$e =Roling 7tons> se,e smatra #a
ova$loenje <%i'era. 0jegove tri $esme" =7im$atije $rema 5avol>, =0jihovim satanskim
8B
velianstvima> i =/akletve moga ,rata demona> ) to $otvr5j na naj,olji nain. 0a tim kon%ertma
stalno $risstvj satanski sim,oli.
7a %rkvom satane $ove#ane s najvee 'irme #a $roi#vodnj $loa 7A&, iji s vlasni%i
jedni od naj,ogatijih ljdi $lanete. *ni s ve $oeli da koriste metode m#ikog #om,iranja,
snimaji na diskove s$e%ijalne $oslani%e na ltravisokim 'rekven%ijama, nedost$nim svesti, ali
koje ti na $odsvest.
Veoma aktivna ,or,a se vodi na 8.$rioritet ) sistem o,ra#ovanja i vas$itanja. *na je i#nad
7MI, jer ako se ovek nai da misli samostalno i $ravilno, njega je veoma te!ko #al5ivati $omo
7MI. 7ada Rsiji na tih nain !kolama sa5j jdohri!anstvo $tem $roavanja +i,lije, iako
je $o -stav Rsija ) svetovna dr(ava. Pidomasonski 'ond 7orosa $redlo(io je da se #a Rsij
i#daj a$soltno novi d(,eni%i ) najjae sredstvo #a $rogramiranje svesti ljdi.
0a dana!njem /a$ad itav sistem !kolskog o,ra#ovanja $ot$nosti kontroli! Ilminati.
Va"ata IluMinata je O "a o"uHe lju"e "a saMostalno Misle) saMostalno #asuLuju) "a iN o"uHe
"a saMostalno t#aGe !aonitosti i "oDijaju nova !nanja+ Da o" Hovea nap#ave ne liHnost) veE
Hovea #ulje) Givotinju i! sta"a+ Da Mo!a tavoJ Hovea MoGe "a #a"i saMo u #eGiMu
MaJnetoYona$ sniMati u Mo!Ju De! #itiHe oD#a"e i asnije eMitovati+
SMI "anas O to je sisteM Masovne "e!inYo#MaKije) sisteM ispi#anja i o"i#anja
Mo!Jova u p#avKu) nuGnoM satanistiMa+
7lin ,or, vode satanisti sa #dravomisleim ljdima na nivo svih $rioriteta o$!tenih
sredstava $ravljanja i# ta,ele 2.
0e tre,a misliti da se mo(e $ravljajti samo gl$im i sla,im ljdima. Velikim delom ljdi
moge je $ravljati. ;ak i onim najtvr5im diktatorima sa najjaom voljom ,ilo je moge
$ravljati. Kako se to vr!iD 0estrktrno, in'orma%ionim $tem. Kako, narimer, $ravlja #emljom
nekakav diktataorD &a ,i donosio $ravne odlke, on tre,a da #amisli sita%ij. A kako on mo(e da
je #amisliD *n sam lino ne mo(e sve da vidi svojim oima i sam lino da sak$i sv in'orma%ij.
*n $o#iva one koji m re'eri! o sita%iji. I ti tihi ljdi, njegovi $otinjeni, imaj mognost da
$ravljaj diktatorom. *d toka kakv in'orma%ij i na koji nain s m je $odneli, mnogome
#avisi reak%ija diktatora i njegove odlke. I diktator esto nije svestan da njime $ravljaj. 0e
$ostoji tek tako i#reka =svita ini kralja>.
A samim tim tihim $otinjenim, koji $rogramiraj diktatora, $raktino vek neko $ravlja.
Provodei vreme masonskim kl,ovima, vilama, $ansionatima, oni j od nekoga neke
moderne =$rogresivne> ideje, moderne misli, o%enem, $rogno#e. 7l!aj i to je sve. A te misli
menjaj njihov ,a# #nanja. A oni, koji o#vj nove moderne ideje, sami s ih od nekoga li i
tako dalje. To jest lana% $rogramera mo(e ,iti veoma dgaak i #avr!ava se okltnim strktrama,
odakle se i vr!i realno $ravljanje svetom.
0a$rimer, 7taljin je ,io des$otski diktator, ali njime s $ravljali i on je ,io marioneta
rkama svetskog jevrejstva. *n je naj$re $ao la(no in'orma%iono $olje komni#ma i, mada
7taljin nije ,io dogmatiar i mnogome se kritiki odnosio $rema marksi#m, menjao je i ra#vijao
$ravo komni#am. &rgim glo,alnim kon%e$%ijama on nije vladao.
Idej kolektivi#a%ije i idej kolho#a $rvi nije istakao 7taljin, ve Tro%ki. 7taljin je mr#eo
Tro%kog i meo je da ga odstrani i# vlasti, ali dalje je re!io da t idej kolho#a 3ki,%a na
jevrejskom4 $o#ajmi od Tro%kog i njome se naor(a. &o$ala m se ideja kolho#a ) da seljake ini
ro,ovima, da ih natera da rade #a dr(av 3to jest #a se,e, kao gos$odara dr(ave4 i ni!ta selja%ima da
ne $laa. I 7taljin je s$roveo t idej Tro%kog (ivot. A idej kolho#a, naravno, nije smislio Tro%ki,
i#a Tro%kog s stajali %ionisti, a #a njima s stajali satanisti, a ko e reali#ovati njihove ideje"
Tro%ki, 7taljin, jevrejskim satanistima je ,ilo svejedno.
Tako da svetom realno ne vladaj oni ljdi koji se smatraj vladarima. ;ak i# o'i%ijelnih
7MI se vidi ogromna loga ra#nih timova, 'ormalno $otinjenih vladi, ali koji s stavri dovoljno
ne#avisni i najglavnije ) igraj svoj igr. A #a svetsk 'inansijsk oligarhij, kao !to je $o#nato,
dr(avne grani%e ne $ostoje.
88
Ako anali#irate sve #akletve i o,eanja $ro%es rskih =re'ormi>, koje je narod davao
1elj%in 3da e lei na (ele#nike !ine, ako %ene $orast nagloJ da nee do$stiti nagl in'la%ij r,lje
i t.d.4, onda ete videti da 1elj%in ne $ravlja $ro%esom. Pro%es ne ide $o njegovoj (elji i
$rogno#ama. Realno $ravljaj svakojaki gajdari, ,ajsi, ,ere#ovski, kirijenki, liv!i%i, a,ramovii
i t.d.
A i#a le5a svamogih ,ere#ovskih, gajdara i ,ajsa stoji svetska 'inansijska ma'ija. A i#a
le5a te svetske ma'ije stoje tajna dr!tva, a i#a njih ) njihovi okltni satanski gos$odari.
I drgim #emljama je isto tako. 1edan$t je kardinal Ri!elje rekao, da ,i se mnogi #adili,
kad ,i sa#nali, ko stvarnosti vlada Iran%skom. - tim reima Ri!elje nije imao vid se,e, ve
jo! nekoga, jer je svima ,ilo oigledno da je njegova lina vlast ,ila jaa od kraljeve vlasti.
*,ini rski ljdi esto (ive il#iji i verj da je tamo, na /a$ad, narod slo,odniji, vi!e
in'ormisan, vi!e individalan i te!ko se $redaje $rogramiranj i $ro$agandistikom #al5ivanj. To
s il#ije. 0ema nikakvih $ose,nih te!koa $rogramiranj tih #a$adnih =individala%a>.
Pogledajte sa kojom lakoom se namee i !iri nova moda. A ono !to je tano #a mod, to je tano i
#a drge $ojave. Moda kod d(ine sknje i moda kod $olitikih ideja i $arola $odjednako se !iri.
7vakog .oj, koji je dostigao elitni nivo $ravljanja, odmah okr(j 3 vid $rstena4
1evreji i masoni. Cto vi!e stoji .oj sistem $ravljanja, time se vi!e (idomasona okree oko njega
na svojim or,itama. Ce'ovi najveih ka$italistikih dr(ava se =o,avijaj $rstenom> $o sistem 2A
asa dnevno ,e# $ra#nika i neradnih dana. 7vaki njihov korak, svaka njihova misao, svaka njihova
(elja, svaka njihova ve#a je $od kontrolom. Kod $ers$ektivnih .oja =o,avija se $rstenom> sva
rod,ina, ,liski i $o#nani%i. 7vi kni $rijatelji, lj,itelji skijanja, ri,olova i t.d. estvj tom
$ro%es.
VRSTE VQASTI
Kakva je realna strktra vlastiD Ta in'orma%ija je tako5e #atvorena i iska(ena #a dr!tven
javnost. - =demokratskim> #emljama je $rihvaeno mi!ljenje da $ostoje tri grane vlasti" i#vr!na,
#akonodavna i sdska. To je la(na ne$ot$na slika. *na #atvara drge va(ne grane vlasti. * etvrtoj
vlasti ) vlasti 7MI se govori otvoreno. Ali $ostoje i drge vrste vlasti. *ne s sve $ove#ane sa gore
o$isanim ra#liitim gr$ama i $rioritetima o$!tenih sredstava $ravljanja, $rika#anih ta,eli 2.
Postoji $eta vlast ) vlast nov%a, vlast 'inansijske oligarhije, koja je =demokratskim>
dr(avama daleko jaa i od i#vr!ne, i #akonodavne, i sdske vlasti, #etih #ajedno. Veina
$redstavnika tih vlasti se elementarno $otk$ljje. Postoje vrste vlasti i i#nad vlasti nov%a. To je
ideolo!ka i kon%e$talna vlast.
Cta je to ideolo!ka vlast, kakva je njena logaD @ajde da ra#mislimo, kako #akonodav%i $i!
stav i drge #akone. *dakle oni #imaj te #akoneD I# va#dha ih smi!ljajD I# $rsta isisavajD 0e.
-stav i #akoni ) nis $rimarni. *ni s sekndarni odnos na ideologij 'ormiranja dr!tva. Kakve
se ideologije $ridr(ava #akonodava%, takve #akone on i hoe da s$rovede. A odakle se #imaj
ideologijeD Ko ih smi!ljaD /akonodav%iD 0e, #akonodav%i ne. /akonodav%i s samo $rivr(eni%i ove
ili one ideologije. Ideologije smi!ljaj ideolo#i. Karle marksove mo(emo na,rojati na $rstima. A
i#a marksova stoje njihovi gos$odari. - ijim rkama i jeste ideolo!ka vlast. Ali i ti gos$odari nis
$oslednja karika vlasti. Postoje i Jospo"a#i tiN Jospo"a#a. Mo(e da $ostoji i nekoliko ideologija, a
kon%e$%ija ra#voja, to jest o$!ti #amisao je jedan isti. 0a$rimer, $ostoji nekoliko ra#liitih
ideologija" jdei#am, hri!anstvo, komni#am, a kon%e$%ija im je jedna ista ) satanska i gos$odar te
kon%e$%ije je jedan ) satana, kne# itavog sveta.
Kon%e$talna vlast $o svojoj $rirodi je atokratska i nosi skriveni karakter. Ali ta vlast
realno $ostoji. I ne samo totalitarnim #amljama, ve i #emljama, koje se smatarj
demokratskim. &(o#e' Kenedi, ota% $redsednika &(ona Kenedija, govorio je o tome, da na
glo,alnom nivo Amerikom $ravlja svega H0 ljdi 3A04. Pitaete, a !ta je sa $olitikim $artijama,
senatorima, kongresmenima, $redsednikomD 7vim tim ljdima neko $ravlja veem ili manjem
ste$en. Mno!tvo ti%ajnih lanova kongresa i senata, lidera $olitikih $artija jes tako5e lanovi
8G
masonskih organi#a%ija ili organi#a%ija masonskog ti$a, a oni se dalje s$ajaj se kon%e$talnom
vla!. I to je sva demokratija.
Re%imo $ar laskavih rei o demokratiji o$!te. Cta je toD Ako veina glasa da ,i od#ela
so$stvenost od manjine, kako se to na#ivaD To se na#iva demokratija. Ako svi ljdi na #emlji
odlino shvataj da je #emlja ne$okratna i da se sn%e okree oko #emlje, a tamo nekakav Ko$ernik
ka(e s$rotno i njegovog enika Oordana +rna $o odl%i veine s$aljj na vatri, kako se to
na#ivaD To je demokratija. Ako se odlke veine, ne#avisno od njihove $ravilnosti ili ne$ravilnosti,
name kao o,ave#ne #a manjin, !ta je toD To je demokratija.
-stvari veina ili manjina ne odre5j $ravilnost ili ne$ravilnost neega. Pravilnost ili
ne$ravilnost $ostoji sama $o se,i. Ako je 2 Q 2 R A, onda ta istina ne #avisi od glasanja veine ili
manjine.
2vo kako je de'inisana demokratija =Pokama #a ,or,en $ri$rem armije 7A& 9F2G.g.>"
=Vladavina masa. Vlast s$ostavlja masovna sk$!tina ili drga 'orma direktnog i#ra(avanja.
&ovodi do vlasti rlje, odnos $rema so$stvenosti jeste komnistiki, 6 $rava so$stvenosti se
negiraj. *dnos $rema #akon je takav, da volja veine $ravlja ne#avisno od toga, da li je ona
#asnovana na $romi!ljenosti, ili njome rkovode strast, $redrasda ili $olet, neo,#dano i ne videi
$osledi%e. &ovodi do demokratije, ras$!tenosti, #nemirenja, ne#adovoljstva i anarhije> 3A04.
Kasnije je ta de'ini%ija demokratije ,ila iskljena i# armijskih $oka.
1edini realni dgotrajni o,lik $ravljanja tokom itave istorije oveanstva ,ilo je
$ravljanje manjine. Ali stvar nije toliko tome, !to vlada manjina. .lavno je ) kako se 'ormira
manjina i !ta ona $redstvalja. Postoji manjina vid aristokratije, to jest vladavina naj,oljih
$redstavnika naroda, a $ostoji manjina vid =djermokratije> 3=dj,rekratije> ) $rim.$rev.4, to jest
vladavina gorih. Kako vlada ta manjina, na kojim se $rin%i$ima #asnivaD Koj glo,aln kon%e$%ij
ta oligarhija $rovodi (ivotD
&ana!nji gos$odari kon%e$talne vlasti jdohri!anskog sveta vladaj, oslanjaji se na
metod koja se mo(e na#vati =$ravljani kon'likt>. To jest oni ve!taki stvaraj kon'likt, kri#,
nesta,iln sita%ij i dalje $ravljaj tim svetom, sdaraji ,or,i ra#liite strane tog kon'likta.
&rgaije oni ne mej da $ravljaj. /ato oni i jes istinski #rok $raktino svih revol%ija i
ratova. Koristei svoje ogromne resrse, $re svega 'inansijske, oni nastoje da $ravljaj tokom
kon'likta , #a se,e $ovoljnom, $rav%, staji i#nad kon'likta i igraji dvostrk igr,
nai#menino $oma(i as =%rvene>, as =,ele>. 0e$osveen ovek ne mo(e da ra#a,ere, na ijoj
s oni strani, $o!to ima $revi!e injeni%a $r(anja $omoi ra#liitim stranama kon'likta.
Vidljiva ,or,a ra#liitih religija i ideologija ) to je samo sredstvo $ravljanja #a gos$odare
kon%e$talne vlasti. .os$odari ideologija jdei#ma, hri!anstva i komni#ma s ra#liiti i ideolo!ka
vlast je ra#liita. A gos$odari tih gos$odara s jedni isti i kon%e$talna vlast je jedna ista. I
kon%e$%ija ra#voja je jedna ) satanistika, #asnovana na la(i,o,man i nasilj.
SIMBOQI
/na0i i simboli upravljaju svetom, a ne re! i ne zakon.
!ineski "ilo#o" !on"ucije
*snovno #naenje grke rei =sim,ol> ) to je #nak, #namenje, %ilj, ne,eska $ojava.
7ve religije $osvej kolosalni #naaj sim,oli%i. A #a!toD /ato !to je sim,ol ) nain ve#e
oveka sa odgovarajim egregorom i dalje 3$reko egregora4 i#la#ak na odgovaraje ,ele ili %rne
kosmike sile 3+ogove4. Pod egregorom se $odra#meva in'orma%iono6energetska s!tina, koj
o,jedinjje o$!te ideje i misli. 2gregor ) to je sredina, kojoj se odvija #ajamno dejstvo oveka sa
+ogovima.
7im,ol dr(i #atvor oveka koji je njega dos$eo. 7im,ol ) to je sredstvo #imanja
oveka o,last ti%aja odgovarajih +ogova.
8F
7im,oli ) to je jedna od metoda ve#e oveka sa kosmikim silama. /ato s sim,oli ) jedna
od metoda $ravljanja ljdima.
Moskva je nakljkana jevrejskom i masonskom sim,olikom. * masonskoj $etogaonoj
#ve#di 3$entagram4 nije $otre,no ni govoriti, ona se nala#i svda, $oev od e$oleta vojnih li%a do
kla Kremlj.
0ave! manje $o#nati $rimer 39H4. 1o! sovjetsko vreme, kada je sagra5en Kalinjinski
$ros$ekt, o,ini Rsi nis ra#mi!ljali o tome, !ta o#naavaj tih $et visokih #grada vid otvorenih
knjiga. A smisao, koji s jevrejske arhitekte, saglasnosti sa .lavAP-, gradili t sim,olik, je
mistian.
Tih $et #grada vid otvorenih knjiga ) to s sim,oline knjige Mojsija 3+itisanje, I#la#ak,
<evit, +rojevi, &rgi #akon4. A #di#anje tih #grada i#nad Moskve ) to je sim,ol vlasti jevrejskog
jdohri!anstva nad Rsijom. 7vaka od tih #grada ima 22 s$rata 3ne ranaji %rni =$odmeta> 2
trgovinska s$rata4. 22 ) to je ,roj slova jevrejskoj a#,%i, kojom s na$isane knjige 7tarog
/aveta. 22 ) ,roj knjiga 7tarog /aveta na ivrit. 7vaka strana #grade im a$o 92 $ro#ora $o !irini. 92
) ,roj kolena I#raelovih.
I sve to je gra5eno $re svakih =$erestrojki>. Tako da ne tre,a graditi il#ije $ovodom toga,
da $re =$erestrojke> navodno nije ,ilo (idokratije. Menjaj se samo njen ste$en i o,li%i.
*tkrijmo smisao jevrejske !estogaone davidove #ve#de. Prvo,itno !estogaona #ve#da je
svoje magino #naenje $o#ajmila i# egi$atskih hijerogli'a, kojima se ogroman #naaj $ridaje
$eto6 i !esto6krakim #ve#dama.
*kltisti6ka,alisti, #ev!i #a osnov !estokrak #ve#d, na$ravili s od nje &avidov
#ve#d i gradili taj sim,ol satanistiki smisao. I $ravo tom satanistikom smisl !estokraka
&avidova #ve#da je $ostala o'i%ijelni sim,ol dr(ave I#rael.
Prema jdejskoj Ka,ali, magian sim,ol ima 88 #naenja, od kojih je 8B la(nih i samo jedno
) istinito. Ali i ta la(na #naenja jednom ili drgom ste$en rade #a me5narodni Eion.
/avr!ni 88.smisao &avidove #ve#de daje se tmaenj Talmda koji je #atvoren #a .oje.
/a rske ljde o tom tmaenj je $isao 1.0.<kin 3HA4 i nanik6ara,ist, kandidat naka Valerij
0ikolajevi 1emeljanov svojoj venoj knji#i =&e%ioni#a%ija> 39H4, #a koj je on odle(ao
s$e%ijalnoj ldni%i B,H godina.
- 88.#naenj &avidove #ve#de gra5ena je ideja svetskog gos$odarstva 1deja nad svim
nejevrejima 3.ojima4 sveta. 7vojevrsni a$straktni sim,ol jahaa 31deja4, koji sedi na konj 3.oji4,
$ravlja konjem 3.ojima4 i ja!e na le5ima tog konja 3na le5ima .oja4.
Ra#rad sim,ola svoje !estogaone #ve#de ka,alisti s $oeli, krav!i od mnogo,o(a%a
sim,ol trojedinstvenog ,oga 3Triglava4, koji je sim,olino $rika#ivan vid trogla sa vrhom gore.
Trogao sa vrhom dole ) to je sim,ol 5avola6satane. Ako otvorite nek od jevrejskih knjiga, tamo
ete se nagledati tih troglova. 0a$rimer, 9FF2.g. Moskvi je i#a!la knjiga =Po#nati 1evreji>, i na
kraj o$isa svakog 1evreja stoje satanski troglovi vrhom dole. Ali 5avo voli igr =o,rnto>, voli da
se,e na#iva ,ogom, a ,oga ) 5avolom. /ato nastoji da $romeni $rava% vrha svog trogla $rema
gore, a +oga dole.
- mnogo,o!tv ovek je slian ,og i $rika#ivan je vid trogla i njegove tri strane s
o#naavale delove oveka" materij ) =m>, energij 3ra#m, svest4 ) =e> i dh 3volj4 ) =d>.
1dejska !estogaona &avidova #ve#da 3Magen ) &avid4 nastaje kao #,ir dva trogla. 1edan
o#naava 1deje, drgi o#naava .oje. 0a %rte( : slova o#naavaj" i ) 1deji, g ) .oji. 0a$rimer,
d.g. ) to je dh .oja, e.i. ) energija 1deja, a m.i. ) materija 1deja.
"+i+ e+J+ M+J+ e+J+ "+i+ M+J+

G0
e+i+ M+i+ "+J+ e+i+ "+J+ M+i+
C#teG W
7misao &avidove #ve#de je sledei. Arijeva%a ima vi!e, i kod Arijeva%a 3.oja4 genetski
$oten%ijal je vi!i nego kod 1evreja. Ali ovek ,e# ra#vijenog dha 3volje4 ) to nije ovek, ve
$olovek. &a ,i se dh Arij%a o,orio dole, tre,a od Arij%a od#eti arijsk mnogo,o(ak religij,
koja 'ormira njegov dh, od#eti m #nanja i $omo hri!anstva ni#iti i o,oriti njegov dh.
0a$raviti od Arij%a 3.oja4 svoj s$rotnost ) .oja ) oveka ro,a. *digrati omiljen satanistik
igr =o,rnto>. Prevrnti trogao Arijeva%a dole i na$raviti od njega trogao .oja.
Kod 1deja sita%ija je s$rotna. 1deja je manje i njihov genetski $oten%ijal je ni(i, ali
njihova religija ) jdei#am $odi(e njihov dh, njihov volj do ne,a. 0a ran toga 1deji tre,a da
$o,ede .oje. 0a ran te $revare 5avo e $o,editi +oga i sam e $ostati ,og i njegov vrh trogla e
$romeniti svoj $rava% o,rnto $rema gore, a ,oga dole. I to je sav smisao, %ilj i metodika %ioni#ma.
7ve je gra5eno jednom satanistikom sim,ol ) &avidovoj #ve#di.
Masonska $etogaona #ve#da ) to je samo re#ana varijanta &avidove #ve#de. 0joj
odse%aj $oslednji donji gao ) dh .oja 3%rte( A4. -o$!te li!avaj .oje samostalne volje i
samostalnog dha. .oji masoni do,rovoljno $redaj svoj dh, svoj volj 1evrejima i id ka njima
da ,i sl(ili kao slge, koje s $rodale interese svoga naroda.
d.i.
e.g. m.g.

e.i. m.i.
C#teG &+
C#teG '+
0a %rte( H se vidi da hri!ansko kr!tenje ) to je $ro%edra %rtanja na se,i i stavljanja na
se,e $etogaone #ve#de ) to jest $ro%es #agl$ljivanja, #al5ivanja, od#imanje volje, $retvaranja
Arij%a 31oga4 svoj s$rotnost ) .oja.
Pro%es kr!tenja ) to je stavljanje negativne karme na se,e i njeno vr!ivanje svoje mesto
i#,avljanja od nje. 0ije slajan i#ra# =nositi svoj krst>. To ne o#naava sren, ve te!k sd,in.
*naj ko se krsti, 6 skraje i $ogor!ava svoj (ivot, ini ga manje srenim, manje #dravim i svoj
negativn karm $redaje svojim $otom%ima. Te $etogaone #ve#de omogj satani da sisa i#
oveka energij i d!e, i tela, i ra#ma.
Kada $o$ovi $ok!aj da Vas krste svojim 5avolskim #namenjem vid krsta, %rtaji na
Vama svoj satanistik $etogaon sim,olik, Vi im kao odgovor $oka#jte !i$ak. To je na!
$aganski sim,ol. Tako s radili na!i rski $re%i. Prosean $aganski 1a$ana% (ivi 92 godina d(e od
$rosenog 2vroljanina i (ivi srenije od njega. To nije medi%ina, to je drga religija, drgaije
oseanje sveta.
1evreji vole da govore .ojima da sva ta igra sim,olima nema naroit #naaj. Ali #a!to s
onda oni i!arali itav Moskv $etogaonim #va#dama #d( i $o$reko, kad to nema nikakvog
#naajaD Pok!ajte da im $oka(ete kkasti krst. Videete kakav e #verski rlik $odii 1evreji, ta
satanska de%a. I odmah e se odnos $rema sim,olima $romeniti do s$rotnosti. I neete ni moi da
im is$riate o smisl kkastog krsta i o tome da on $otie sa Istoka. I da je on ) sim,ol sn%a.
G9
1evreji Vas nee sl!ati. *ni sve i tako #naj odlino. 7atanistima sim,ol sn%a ne samo da nije
$otre,an, on im je stra!an.
SiMDoli O to je naHin ve!e sa BoJoviMa+ PoaGi Mi svoje siMDole i ja Eu ti #eEi ojiM
BoJoviMa [K#niM ili DeliM\ ti p#e"aje sile svoje "ue+
&a li neko od hri!ana ra#mi!lja o smisl hri!anskog krsta sa ras$etim IssomD 7vaki
sim,ol ima svoj smisao. Cta taj krst o#naavaD Kad ,i se hri!ani mesto t$e vere makar malo
#amislili, njima ,i $ostao jasan istinski smisao toga krsta.
0a krst je ,ijen hri!anski ,og ) @rist. K#st sa #aspetiM H#istoM O to je siMDol uDistva
BoJa+ Kao se MoGe voleti taj siMDolD To je isto !to voleti ,istvo ,oga. @ri!anski krst je )
sim,ol krvave (rtve. .de kao (rtva nije $rineto jagnje, ve ovek. *naj ko nosi krst sa ras$etim
@ristom ne voli (ivog @rista, ve voli $ro%es ,istva ,oga. Takve krstove mog da nose samo
lda%i i mranja%i. Klt smrti i ,istva ) to je satani#am. Ali njih nose i nose $raktino svi hri!ani.
Kako $osle toga okarakterisati hri!anstvoD 0ikakva drga re se ne mo(e oda,rati nego satani#am
i mranja!tvo.
&a je @rist ,ijen Ameri%i na elektrinoj stoli%i, !ta, #ar ,i onda tre,alo nositi oko vrata ne
krst, ve elektrn stoli%D A da s @rista ,ili 'ran%skoj na giljotini, onda svi hri!ani ne ,i
nosili krstove sa ras$etim @ristom oko svojih vratova, ve male giljotine. 7ve kao !to je hri!anski
$redvi5eno" voleti ne samo $ro%es ,istva +oga, ve i or5e tog ,istva.
Kao sim,oli ne sl(e samo #na%i, ve i m#iki o,li%i. Komni#am, kao i hri!anstvo, jeste
religija smrti, #ato s veoma karakteristine i sim,oline komnistike himne. - jednoj od
omiljenih komnistikih himni se $eva" =7melo emo $oi ,oj #a vlast sovjeta i kao jedan emo
mreti ,or,i #a to>. *,ratite $a(nj, #a !ta se $redla(e vojevati toj himni. 0e #a slo,od, ne #a
&omovin, ne #a rski narod, ne #a samog se,e. /a vlast nekakvih sovjeta, kojima sede Pidovi. I
najva(nije ) ne $redla(e se da se $re(ivi i $o,edi, ve mreti kao jedan. 2to tako religije smrti
#om,iraj svest ljdi. Vi ete danas rei, da s ti $o#ivi ) isto ,nilo. &a, ,nilo, ali to ,nilo je
mnogo godina $evala jedna !estina ko$na. ;itav sovjetski narod je $evao t himn.
A onim =#a$adnja%ima>, koji ,d okrivljavali sovjetski narod #,og =sovkovosti>
3sovjetskog komni#ma ) $rim.$rev.4, #,og idioti#ma, ,ilo ,i do,ro na$omenti, da itav /a$ad,
svi do jednog nose oko svog vrata masonski sim,ol smrti ) om #a davljenje vid m!ke
kravate. I ne samo da nosi t gadost, ve je i kra!ava na svakojake naine. Kravata je ) jedan od
glavnih o'i%ijelnih krasa m!kar%a. I svi nose taj $rotiv$rirodni elemenat odei. I niko i ne
ra#mi!lja, !ta ta kravata o#naavaD /a!to je nose sviD Ko je i#mislio t modD 0iko ni!ta ne
ra#me. 7vetom je moge $ravljati. 7vetom je veoma moge $ravljati. I, na (alost, veinom
ljdi ne samo da je moge $ravljati, nego oni nis ni svesni da njima $ravljaj. Pive i ne samo
da ne shvataj sim,ole, ve ih i ne vide. Me5tim, oklti#m nema nieg #atvorenog. 7ve je,
a$soltno sve, dost$no #a $regled, ali nije dost$no ra#m ne$osveenih.
Posle =$erestrojke> Moskvi, mesto da radi ne!to korisno, (idokratija je o,novila hram
@rista6s$asitelja 3@@74, koji s svoje vreme komnisti digli va#dh. Koliko je desetina miliona
dolara ,ilo kradeno na toj gradnji ) to je $ose,na tema. Ali !ta je interesantnoD Pogledajte krstove
na k$olama @@7. Kakve se to #ve#de nala#e tamoD 0a svakom krst je sme!teno $o 92
!estogaonih &avidovih #ve#da, #ve#da t5e dr(ave ) dr(ave I#raela. +roj 92 je ) ,roj kolena
i#raelovih. I to Moskvi, $restoni%i Rsije, na glavnoh hri!anskom hram.
To je sim,ol vlasti 1evreja Rsiji, sim,ol toga da s Rsij $retvorili kolonij I#raela.
0ikada ranije na hri!anskim hramovima Rsiji nije ,ilo !estokrakih &avidovih #ve#da. 0ikada.
1edina #ve#da $ravoslavnom hri!anstv koja je do#voljena to je osmokraka #ve#da Andreja
Pervo#vanog. &rskost Pidova, $ol(idova $atrijarha itave Rsije Aleksija drgog 3Ridigera4 i
itavog najvi!eg rskog hri!anskog rkovodstva, i#dajnika rskog naroda, jednostavno #a$anjje.
0e #a5je, ve #a$anjje.
/a5je $ot$na ti!ina rskih ljdi. 0iko ni da $isne. ;ak se ni !m ne je. 0i!ta ne
shvataj, !ta se de!ava. 0i!ta. Kao da je mro rski narod. I id taj @@7, t +ogom $roklet
sinagog id ljdi ,e# na%ionalnosti 3iako im je $aso! #a$isano da s Rsi4 i nose svoj $oslednji
nova% tim $rokletim $o$ovima, koji s $rodali Pidovima rsko na%ionalno dostojanstvo. Kakva
G2
sramotaM Koji ste$en na%ionalnog $oni(enjaM Koje $ljvanje li%e rskom narod. I niko ni!ta ne
shvata.
0a%ija ,e# so$stvene na%ionalne religije $ostaje a$soltno sle$a i a$soltno ,es$omona.
0iko od Rsa ni da se #amisli, $od kakvim sim,olima (ivi, odakle s se $ojavili ti sim,oliD
Cta sve ti sim,oli o#naavajD Koja imena nose li%e i gradoviD Ko stanje ma#olej na
Ervenom trgD ;iji s$omeni%i stoje na trgovimaD Rsi s i#g,ili na%ionaln svest i dok se ona ne
o,novi, ni!ta se i ne mo(e o,noviti.
Pogledajte kako s Pri,alti%i $osle ot%e$ljenja od 777R jednom tren sr!ili sve
s$omenike <enjin. +ravo, mom%iM Mi Rsi tre,a od njih da naimo. 1evreji s sredstvima
masovne in'orma%ije $odigli ,k ) vandali#am, varvarstvo. To nije vandali#am, to je sasvim
$rirodna te(nja da se oiste od komnistike #ara#e. 0e mo(e normalno da se ra#vija #emlja,
kojoj na trgovima stoje s$omeni%i <enjin i drgim komnjarama i# njegove ,ande. - takvoj #emlji
odsstvje ra#lika i#me5 do,ra i #la, o$!te odsstvj ,ilo kakvi moralni $rin%i$i. &ok ti
jevrejski sim,oli ne ,d ni!teni, Rsiji ni!ta nee ,iti do,ro. Rsija i njeni narodi e se stalno
nala#iti #oni dejstva ne$rijateljskih sim,ola, $a $rema tome, i ne$rijateljskih ,ogova. -ni!titi te
satanistike sim,ole ) je na! najva(niji #adatakM -ni!tavaji satanistiki sim,ol, Vi smanjjete
$rostor delovanja satanskih sila.
0akon !to je (idomasonska svetska ma'ija $reotela vlast 7A& 9F:0.g., $o ini%ijativi
tada!njeg vi%e6$re#identa, $o#natog masona @enri Volesa, ,io je $rihvaen novi %rte( novani%e od
jednog dolara ) sim,ola nov%a i 'inansijske moi 7A&. I odjednom se na $ole5ini dolara $ojavila
egi$atska $iramida. A i#nad nje trogao sa svevideim okom jdeistikog ,oga. I#nad oka nat$is od
9: slova =A00-IT E*2PTI7> 3on je $okrovitelj na!e #avere4 3HH4. Primetite, nije $okrovitelj +og,
ve on. Ko je to onD 7etimo se da je jdeistiki ,og <%i'er6satana. 2to ko je on.
Kakve ve#e ima egi$atska $iramida sa 7A&D Cta ona tamo radi na novani%iD Po!tovani
itaoe, da li ste se nekada #amislili nad tim $itanjemD
0a $ole5ini novani%e od jednog dolara svda dominira mistian masonski satanski ,roj 9:.
9: ste$eni%a na egi$atskoj $iramidi. Ameriki orao dr(i !tit sa 9: $rga. - njegovoj desnoj kand(i )
sim,ol masonstva ) ,agremova grani%a sa 9: listova i 9: %vetova. - levoj ) sim,ol rata ) ve#i%a
od 9: strela. - kljn orla ) traka sa masonskom $arolom =jedinstvo ra#nolikosti>. 0ad orlom
%arje !estokraka &avidova #ve#da od 9: masonskih $entagrama 3$etokrakih #ve#da4.
Te iste 9F:0.g. egi$atska $iramida se $ojavila i Moskvi vid novog kamenog ma#oleja
#a %rvenog 'araona <enjina $o $rojekt A.V.Cseva.. To, da i#a svih tih sim,olinih $ost$aka
stoje $otom%i okltnih egi$atskih sve!tenika, lako se vidi. - svojoj vi!e $ta i#davanoj knji#i
=<enjinov ma#olej> glavni ,alsamista <enjina +.I./,arski sa $onosom $i!e" =Kod 2gi$ana
,alsamovanjem s se ,avili $ose,ni ljdi, koji s $redstavljali kast i dr(ali tajnosti svoje naine
,alsamovanja>. - itavoj istoriji Rsije, naravno, nikada nije ni ,ilo takve $rakse ,alsamovanja, ni
takvih tajnih #nanja o toj tajnoj tehnologiji, ni takvih okltnih kadrova.
- veoma interesantnom lank V.Avdejeva =Tajna mmije <enjina> 3list =/a rsk stvar>
,r. A, 9FFG.g., 7ankt6Peter,rg4 ator otvara mistin tajn <enjinovog ma#oleja. -kratko smisao
je sledei. Kult leeva O to je je"an o" oultniN #ituala satanistiHe #eliJije sM#ti. +oravak
<enjinovog le!a 3#gred, ,e# mo#ga, mo#ak se va odvojeno4 %entr Moskve ) to nimalo nije
,e#a#lena stvar. Taj le! ne le(i jednostavno ma#olej, on tamo (ivi. Kada je komnistika
$ro$aganda sao$!tavala, da je <enjin i sada (ivlji od svih (ivih, to nije alegorija. To tre,a shvatati
doslovno. To je o,ina %rna magija. <enjinova mmija, na$ravljena $rema s$e%ijalnoj egi$atskoj
okltnoj tehnologiji ) to je energetski vam$ir, koji sisa i $amet, i energij, i volj, i dhovne snage
i# naroda Rsije i trje (ivotne sile Rsa svojim le!inarskim i#metinama. Taj le! (ivi na ran na!ih
(ivotnih sila. Ta naj$rostija #nanja metode %rne magije ,ila s $o#nata jo! $rimitivnim dr!tvima.
I samo materijalisti, naivni svojoj =$rogresivnosti>, ne shvataj takve oigledne stvari.
- krgovima rske $ravoslavne dr!tvene javnosti krajnje je $o$larna $ria o tome da,
kada s ko$ali $rv jam #a ma#olej, ,ile s $okidane kanali#a%ione %evi i mesto #a ,d
$osmrtn sal <enjina ,ilo je $oto$ljeno 'ekalijama. Patrijarh itave Rsije Tihon $ovodom tog
sim,olinog doga5aja mdro je i#rekao" =Prema mo!tima i jelej> 3,al#am ) $rim.$rev.4. 0i kod
G:
jednog naroda, ni jednoj religiji svetinje se nis $odi#ale na kanali#a%ionoj magistrali. Mesto #a
ma#olej je ,irao 1evrejin V.&.+on6+rjevi.
Po!tovani itao%i, mnogi od Vas s ,ili <enjinovom ma#olej. 7etite se svojih oseanja.
&a li ste oseali dhovno #di#anje $osle o$!tenja sa =svetim mo!tima> <enjinaD Ili o,rnto, $osle
toga =o$!tenja> Vam je $adalo ras$olo(enje i ostajala te!ka i mna oseanjaD Ako se toga setite,
shvatiete da je ta satanistika mmija sisala i# Vas energij. A kro# t mmij je $ro$!teno $reko
80 miliona ljdi. /amislite, koliko s (ivotnih sokova kro# t mmij satanisti isisali i# Rsa. 2to
kako radi nestrktrno $ravljanje. Redovi is$red <enjinovog ma#oleja ) to nis redovi #a $risilno
davanje krvi. To s redovi #a =do,rovoljno> davanje energije svoje d!e. A ni!ta se ne odvija $red
%evima atomata. Potre,na in'orma%ija, sa5ena mase $omo 7MI, nestrktrno i nevidljivo
$ravlja tim $ro%esom davanja energije satanistikim vam$irima.
&ana!nji hri!anski $o$ovi, oseaji da <enjinovoj mmiji nije ostalo dgo da (ivi, nastoje
da joj na5 dostojn #amen. - svojstv #amene ist$aj mo!ti 0ikolaja II. +e# klta le!eva i
mrtvih mo!tij hri!anstvo ne mo(e da $re(ivi.
Mi, Rsi, tre,a da s$alimo vam$irsk mmij <enjina i njen $e$eo da rasejemo dalje od
Rsije, naj,olje i#nad vode. Voda e s$rati t #ara#. Ma#olej i svo stono gro,lje ne$rijatelja
Rsije, koje se nala#i $ored njega, tre,a iskriti i oistiti Erveni trg od te neisti. Masonske
$etogaone #ve#de sa Kremlja tre,a skinti i ra#,iti. Pidomasonsk sim,olik ni!titi i #a,raniti.
Tek $osle toga e $oeti $ro%vat Rsije.
7r$ i eki ) s tako5e masonski sim,oli. 7r$ ) sim,ol smrti, ,istva, neminovne $ogi,ije.
0e $rika#je se slajno smrt sa kosom ili sa sr$om. ;eki ) to je #nak vlasti nad kamenom, nad
ovekom 3kamen ) sim,ol oveka4, koga tre,a otesati i dati m $otre,an nain mi!ljenja.
7vaka religija, ##imaji nek teritorij, akmlira se,i ideje i sim,ole sr!enih
na%ionalnih religija. @ri!anstvo je Rsiji $ost$ilo isto tako. Moralo je da #me $aganski na#iv
=Pravoslavlje>, $o!to s rski ljdi $amtili i nis hteli da #a,orave, da s oni $ravoslavni. Pojavio
se r(an na#iv =$ravoslavno hri!anstvo> Pravoslavno hri!anstvo je $oelo da $redstavlja
neorgansk sme! rskog $aganstva i hri!anstva. Ideja trojedinog +oga ) to je, naravno,
$o#ajmljeno i# rskog mnogo,o!tva. To je trojedini mnogo,o(aki +og ) Triglav. Trojedinog +oga
nema ni katoli%i#m, ni kojim drgim granama hri!anstva.
0ave! jedan i#ra#it $rimer i# o,lasti sim,ola. Cta mislite, koji sim,ol imaj $ravoslavne
k$ole ) osnovni arhitektonski sim,ol rskih %rkavaD Cta te k$ole o#naavaj i i#ra(avajD 0e
#nateD /ar Vam nije dno, $o!tovani itaoe, !to je ta tema #atvorena #a ra#matranjeD -stvari,
odgovor je veoma $rost. Ruse p#avoslavne upole O to je a#Nitetonsi oDli i!#aGavanja
MuoJ Yalosa. Ialistiki sim,ol. 7im,ol m!ke snage, oseajnosti, lj,avi, nasla5ivanja,
$lodnosti, $rod(etka ljdskog roda. -$ravo #,og toga le$ot $ravoslavnih hramova svi
do(ivlavaj na nivo $odsvesti. Ako $ogledate Moskvi, na Ervenom trg, hram Vasilija +la(enog,
videete sasvim jasno da ti 'alosi nis o,re#ani, is$od glavi%a stoje sim,olini na,ori ko(e. To isto
ete videti na #vonik Ivana Velikog Kremlj, %rkvama Ki(i i t.d.
Pa !ta, Mui Yalos) oji ponosno pa#a neDo) nije najJo#i polon N#iEaniMa o"
MnoJoDoGaKa. 1o! jedan 'alistiki sim,ol hri!ani s $o#ajmili od mnogo,o(a%a ) venani $rsten.
7am $rsten oliava (ensk vagin, $rst ) oliava m!ki 'alos. 7tavljen na $rst, $rsten o#naava da
s m!kara% i (ena na!li jedno drgog i od sada (ive #ajedno jednoj $orodi%i. Prele$ sim,ol.
&voglavi orao je 6 tako5e drevni sim,ol, koji o#naava jedinjenje dve grane vlasti )
dhovne i svetovne. - srednjevekovnim hri!anskim $redanjima ) to je Kralj67ve!tenik. - Indiji )
Cakra, ili =Vaseljenski $ravitelj>. - 7tarom 2gi$t ) Iaraon, koji istovremeno $redstavlja i
svetovn i dhovn vlast.
Ako s #a religij sim,oli ) kljna in'orma%ija, onda sim,oli nis nimalo manje va(ni #a
na%ionaln samosvest. Pogledajte sa kakvom lj,avlj i sa kakvim i#a#ovom 1evreji nose svoj
satanistik &avidov #ve#d. A !ta nose RsiD 0i!ta na%ionalno ne nose. 0ose $ogane
jdohri!anske krstove, (ive $od t5im sim,olima. A mi smo imali i imamo na%ionalne sim,ole.
0ajro5eniji sim,ol #a rske ljde jeste drevni mnogo,o(aki sim,ol =7VA7TI A7TA> koji
se svakodnevnom (ivot na#iva =svastika> 3kkasti krst ) $rim.$rev.4. 7vastika je 6 veoma stari
GA
sim,ol, koji je ,io #ajedniki sim,ol #a ra#liite #emlje. 7vastik, naravno, nije i#mislio @itler.
7vastika je starija od @itlera mnogo desetina i stotina hiljada godina.
-osude sa kalendarskim zna0ima iz 1mele %r. &jasmin.
1kitsko vreme. i Balti!kog -rimorja
7matra se da s svastiu lju"iMa polonili BoJovi i "a je na VeMlju "oneta sa UeDa.
&revne religije je o$isj kao =gomil #nakova s$eha>, koja ima desetak hiljada ,lagotvornih
oso,ina. - naje!em smisl Svastia O to je siMDol sunKa) !na svetlosti i "a#eGljivosti.
0ajraniji o$is koji je do!ao do nas dat je na sanskrit. CSvasti AstaF na sans#itu O CUaa
Du"e DlaJo sviMaF. 7n%e svetli svima. Klanjanje svastiki $rvo,itno je o#naavalo klanjanje sn%
) i#vor itavog (ivota na #emlji. - Rsiji tako5e svastika ima drevn istorij. 0j s Rsiji
na#ivali =K*<*VRAT> 3solsti%ij4, sn%e se tako5e kree $rav% kretanja ka#aljke na sat
-&270*, ili =P*7*<*01> 3sejanje, #asejavanje $olja vr!i se ,a%anjem rke -&270*4. Veoma
le$ i $redivan sim,ol.
QEVOSTRAUA SVASTIKA O TO RE SIMBOQ ^ETVE 3%rte( B4. Posle 'e,rarske
revol%ije $rivremena vlada je nastojala da kltivi!e svastik i ak je !tam$ala na nov%, koji je ,io
o$ti%aj do 9F9G.g. Komnisti s #a,ranili svastik i skinli je sa nov%a. Prin%i$ijenlo s ra#liiti
egregori kod komnista i mnogo,o(a%a.
7vastika je $ristna i drevnim jevrejskim sinagogama, na$rimer sinagogi Ajn Pedi
I#rael. Tamo je svastika savijena levo.
DESUOSTRAUA SVASTIKA O TO RE SIMBOQ ^IVOTA I STVARAURA 3%rte( 84.
&esnostranih svastika kod 1evreja nema. 0jima se vi!e svi5a da ne stvaraj, ve da (anj $lodove,
$ose,no t5e. I o$!te 1evreji s ) vek $olitika levi%a, leva%i.
7marna svastika je $rika#ana na %rte( G.
C#teG `+ C#teG B+ C#teG _+
Povodom toga koj svastik je is$ravnije smatrati desnom, a koj levom, vode se s$orovi.
1a lino te s$orove ne smatram $rin%i$ijelnim. 0a kraj krajeva, desna ) leva, #avisi od toga,
sa koje strane se gleda.
GH
7vastika nije jedini rski sim,ol, njih je mnogo. 1ednostavno svastika je ) najglavniji
sim,ol. Postoji rnski al'a,et 3$ismo starih germana ) $rim.$rev.4, gde svaka Rna ima svoj
'ilo#o'ski smisao 3H84. 0a$rimer"
Rna =#a!tienost, (ivotna energija, ve#a sa +ogovima>.
Rna =Plodnost, novi $lodotvorni $oe%i>.
Rna =2nergija i dh Ratnika. Poten%ijal $o,ede>.
C#teG d+
Ideolo#i namakog na%i#ma tako5e nis ,ili nimalo gl$i ljdi i nis tek tako #eli
mnogo,o(ak svastik. *ni s rano shvatili jevrejske igre i jdei#am, hri!anstvo i komni#am i,
nastojei da o,nove svoj arijsk religij, oti!li s na Istok i #a osnov #eli najstarije
mnogo,o(ake religije" Indi#am, /oroastri#am, +di#am, +on, rsko mnogo,o!tvo. *datle s
0em%i i $o#ajmili svastik, i mnoge mistine ideje i $rin%i$e. *datle s oni #eli sistem
samomo,ili#a%ije, energetske do$ne, kon%entra%ije volje i energije. Kro# te mnogo,o(ake religije
oni s meli da o,nove snag arijskih +ogova, a ti $aganski +ogovi s $odigli dhovne snage
namakog naroda do nevi5ene visine. &a nije ,ilo @itlerovih gre!aka, svetska istorija ,i $o!la
sasvim drgim $tem. 7ovjetska vojska $rilikom #a#imanja +erlina 9FAH.g., na svoje veliko
i#nena5enje, videla je veliki ,roj le!eva Ti,etana%a ni'ormi 77.
Prema @itler se mo(emo odnositi na ra#liite naine. Mo(emo m se diviti ili ga mr#eti.
Ali jedno se ne mo(e. 0e mo(e se manjivati njegova veliina. I to, !to je @itler koristio svastik,
ne#avisno od odnosa $rema njem, ne mo(e i#meni $redivan smisao tog #naka. 0e govorei o tome
da je svastika starija od @itlera mnogo desetina hiljada godina.
Svastia Ee se jo MnoJo puta po"iEi i !asijati na" !eMljoM+ Tavi siMDoli ne uMi#u]
7vastika ima kolosaln energetik.
- ideologijama dana!njih na%ionalnih i $atriotskih organi#a%ija Rsije %arje stra!an haos. I
to nije dno, odvija se najte(i $ro%es $reosmi!ljavanja vrednosti (ivota. I$ak na#ir se #na%i
rasvetljavanja. 0a$rimer, R02 3Rsko na%ionalno jedinstvo ) $rim.$rev.4 je $oniklo i# dr!tva
=Pamenje> i #a sad nije melo da i#a5e i# okvira hri!anske klo$ke, ali je kao svoj sim,ol #elo
svastik. To je veoma jak iskorak is$ravnom $rav%. To je $ogodak desetk. *stalo je samo da
do5 do mnogo,o!tva i ,a#a #a na%ionaln ideologij $ostoji, i to na najvi!em $rvom $rioritet.
Cto se tie one jevrejske sinagoge Moskvi $od na#ivom hram @rista6s$asitelja, njena
sd,ina nee ,iti #avidna. Pre ili $osle o$et e je ili dii va#dh, ili e je $reraditi ne!to korisno.
&rga varijanta je ,olja. I$ak ako, ne daj +o(e, komnari $onovo do5 na vlast Rsiji, onda e ili
dii va#dh t ,ogomolj, ili e je $reraditi ne!to !to je $o njihovom vi5enj korisno #a
$roletarijat, na$rimer, neko tre#nili!te sa %rvenom #astavom koje nosi ime Klare Eetkin i Ro#e
<ksem,rg.
Kada $re ili $osle na vlast Rsiji do5 $ravi rski mnogo,o!%i, onda je naj,olje $reraditi
taj hram @ram $aganskih i vedskih religija i m#ej istorije religije. To e ,iti konstrktivnije. A
mesto krstova na k$olama emo $ostaviti svastikM
GB
%W+ STA RE TO MASOUSTVOZ
2 svim vremenima, a sada vie nego bilo kada,
svetom vladaju pre svega tajna drutva.
2 politi0i se nita ne doga3a slu!ajno.
(ko se neto desilo, onda je to tako i bilo zamiljeno.
$reesenik %u#velt
Masonstvo je ,ilo stvoreno kao odre5en mehani#am $ravljanja dr!tvom $omo nekih
3veim delom tajnih4 organi#a%ija. 7a take gledi!ta $ravljanja ljdima, nejevrejsko masonstvo )
to s donji nivoi (idokratije.
Masonstvo ima tri osnovna #adatka" $rvi ) to je sakriti isto jevrejski !ovinistiki karakter
$ravljanja svim hri!anskim #emljama. &rgi ) $rivi donj strktr jevrejskog $ravljanja
slge i# redova nejevreja. Trei ) o,e#,editi skrivenost i tajnost jedinstvenog $ravljanja.
Kad ,i stvarno svim #emljama svi najvi!i !e'ovi ,ili 1evreji, ni jedan narod to ne ,i
i#dr(ao. 1evreje ,i $rega#ili. A kada narod vidi i#nad se,e na%ionalnog lidera, kod njega se ne
$ojavljj negativne emo%ije. A to !to je taj na%ionalni lider samo marioneta rkama masona
kojom oni $ravljaj, to se ne vidi. I vi!e od toga, esto nestrktrno $ravljanje liderom nosi toliko
skriveni karakter, da se ni sam gojski lider ne osea kao marioneta. /ahvaljji masonstv
jevrejska ok$a%ija svih naroda hri!anskog sveta se javno ne vidi i nije shvatljiva !irokoj
dr!tvenoj javnosti.
Pored sve ra#novrsnosti masonskih organi#a%ija i njihove navodne ne#avisnosti, sve
masonske organi#a%ije s jedinjene jedno %elo, jedinstven $iramid $ravljanja.
Masonske organi#a%ije mog da nose najle$!e na#ive, mog da deklari! najhmanije i
najljdskije %iljeve, ali istinska s!tina masonstva je vek jedna. Masonstvo ) to je vek ma'ija.
7amo od donjeg 9.nivoa do ::.nivoa ) to je me5narodna ma'ija, od 9.nivoa do BB. ) to je jevrejska
ma'ija, a od 9.nivoa do 9:2. ) levitska ma'ija. A jo! vi!e ) okltne satanistike strktre.
7trktra savremenog masonstva slina je strktri drevnog egi$atskog sve!tenstva i
$nom vid ima i#gled sledee $iramide 39H4.
7vevidee oko
<%i'era67atane

22 jero'anta *kltne sile
7tvarni %ar jdejski 2000.g.
/latna *d B8 do FF tajnih <eviti6 <evitska ma'ija
Piramida ste$eni%a $osveenja Ra,ini
*d :: do BB 1evreji 1evrejska ma'ija
Rasna ,arijera 3gore .ojama nema $rola#a4
:: 7veren .eneral Veliki Ins$ektor Me5narodna
:2 Prin% Kraljevske tajne ma'ija
:9 Veliki ins$ektor inkvi#itor komandor
:0 Kado! ili vite# kado!
2F Veliki vite# sv.Andreja Ckotskog
2G Kne# Ade$t i Vite# 7n%a
28 Veliki Komandor @rama
2B Kne# Milosti
2H Vite# ,ron#ane #mije
2A Kne# Ta,ernakli 37kinije #aveta4
2: .os$odar Ta,ernakli 37kinije #aveta4
22 Vite# Kraljevske 7ekire
29 Patrijarh 0oj
G8
20 &o(ivotni majstor Venera,l
9F Veliki Ponti'aks ili Velikole$ni Ckotlan5anin
9G Ro%enkroj%er
98 Vite# Istoka i /a$ada
9B Prin% 1ersalimski, veliki Kne# 1ersalimski
9H Vite# Istoka
9A Veliki Prevashodni I#a,ranik i Vi!i Mason
9: 7te$en Kraljevskog 7voda
92 Veliki Majstor Arhitekta
99 Vi!i i#a,rani Vite# i dostojni I#a,ranik
90 Majstor, i#a,ran me5 &evet
F 7vetli, i#a,ran me5 *samnaest
G 0ad#ornik gradnji
8 Porotnik i 7dija
B Tajni sekretar
H Prevashodni Majstor
A Tajni Majstor
: Majstor
2 Pomonik
9 -enik
0 @ri!ani ra#liitih tmaenja i sekti, kr(o%i %ioni#irane joge, s$iriti#ma i oklti#ma, kr(o%i
je#ika es$eranto, $a%i'isti i t.d.
C#teG %(+
@ri!anstvo i drge gr$e 0 nivoa nis deo masonstva. *ni sl(e kao masovna ,a#a #a
vr,ovanje masonskih kadrova.
Masoni vi!ih ste$ena mog da estvj lo(ama ni(ih ste$ena, ali ne i o,rnto.
- #avisnosti od lokalnih karakteristika $ostoji velika ra#novrsnost na%ionalnih o,lika
masonstva. - konkretnim o,li%ima na#ivi masonskih st$anja 3ste$ena4 se mog ra#likovati i
strktra $iramide mo(e ,iti odseena.
Masoni mog da estvj organi#a%ijama koje s najra#liitije $rema na#iv i $rema
$rin%i$ima koje deklari!. ;esto se koriste takvi nat$isi, kao !to s na$rimer, dr!tva #a ,or,
$rotiv $ijanstva, i drgi naj$lemenitiji na#ivi. 0eke od tih organi#a%ija mog ,iti otvorene, neke
tajne, ali realna delatnost masona vek je tajna i sakrivena i nikada ne odgovara njihovim
deklara%ijama.
Prema jdejskoj #amisli .oji6masoni tre,a da igraj me5 ne$osveenim .ojama ili lai%ima
log nevidljivih ideolo!kih vo5a, koji #a ostale .oje tre,a ne$rimetno i $oste$eno da 'ormiraj
njihov svest i dr!tveno mnjenje $rav% koji odgovara (idokratiji.
Xitava Masonsa pi#aMi"a se "eli na ' J#upa+
4rupa 1tepeni %stupnji. Naziv Boje
9 0 @ri!anstvo i njegove sekte +ela
2 96: 1ovanovo masonstvo Plava
: 968 Andrejevo masonstvo Ervena
A 96:: Ckotsko masonstvo Erna i ,ela
H FF st$njeva
#latne $iramide
1dejska $iremida /latna 3Pta4
Pro%edra $osveivanja masone mo(e da ,de ra#liita. Prema $noj !emi ta $ro%edra
$redstavlja mistian s$ektakl na osnov jdeistike =<egende o Adonirami>.
1edan od osnovnih $rin%i$a masonstva ) to je $rin%i$ nevidljivih !e'ova, kojima svaki
mason daje #akletv o ,es$ogovornom $otinjavanj. To jest masoni ,ilo kojih st$njeva nikada
GG
$ot$nosti ne #ami!ljaj svoje mesto masonskoj hijerarhiji. *ni #naj samo ono !to je dole i
ne$osredni gornji nivo.
0a $rvim st$njevima masonstva ni!ta $ose,no se ne de!ava, i sve $rie o masonskim
#loinima i masonskom satani#m mason novajliji i#gledaj kao ,ajke. * $ot$noj strktri
masonske $iramide masoni koji s dole se i ne doseaj, i njima se ini da oni igraj so$stven i
$lemenit log. &o,ronamerni gl$a%i i# donjih ste$ena tra(e masonstv demokratij, slo,od,
jednakost i ,ratstvo i tome sline himere. Ma !ta oni tra(ili, oni nesvesno rade #a (idokratij i
satan.
0aravno, ne tre,a $ro!avati sita%ij, ona je slo(enija. 0ije sve o,mana !to s i#mislili
masoni. - donje ste$ene masonstva dos$evaj i normalni ljdi, koji ni !ta ne smnjaj i koji
nastoje da reali#j svoje ideje. &ivn idej ljdskih $rava i#mislili s masoni, ali ona ne $ostaje
lo!a #,og toga. 7ad nastoje da je iskoriste #a me!anje ntra!nje stvari drgih dr(ava. Ali,
naravno, ideja ljdskih $rava dana!njem vid nije dovoljna, ona je $olovina. Ideja ljdskih $rava
tre,a vek da se $okla$a se idejom o ljdskim o,ave#ama. 0e $ostoje i ne tre,a da $ostoje $rava
,e# o,ave#a.
- sklad sa tim kako se $enj # masonske ste$eni%e masoni se sve vi!e $rljaj #loinima.
I#la# i# masonstva, $ose,no i# gornjih st$njeva, #a (ive nije $redvi5en. - masonstvo $ostoji samo
la#.
Mistini ritali masona #avise od nivoa $osveenosti i od karakteristika lo(a. 0a gornjim
nivoima se koristi $rino!enje ljdskih (rtava i kori!enje ljdske krvi glavnom nevine gojske de%e.
&ok hri!ani samo misaono $ij krv i jed ljdsko telo 3samo se $rie!j, dhovno se ra#la(4,
dotle masoni gornjih ste$ena to ine 'i#iki.
*,ino masoni ljtito odri $risstvo $ost$ka $ijenja krvi njihovim ritalima. I$ak
na$itak od krvi masonstv $ostoji ak na takvim =nevinim> nivoima, kao !to je 1ovanovo
masonstvo, o em svedoi nemaki mason Mer%dor' na strani%ama masonskog aso$isa
=+aQite>, 9G8F., 7.9:. Krv novajlije koja tee i# $osekotine na $al%, ka$lje a! sa vinom, i#
koje #atim $ij svi $ristni. Talog se va $ose,noj $osdi do sledeeg $osveivanja, i na taj
nain se me!a krv svih $rethodnih masona. Te kani,alistike $ro%edre ) to je ist satani#am.
0eki elementi masonskog ritala s $re!li masovni svetovni rital. 0a$rimer, $rilikom
$osveivanja masona vode sa $etljom oko vrata, kao sim,ol njegove smrti, ako sme da otkrije
masonske tajne. &ana!nja m!ka kravata ) to je taj isti sim,ol, ta ista $etlja oko vrata. Taj isti
sim,ol je ,io oko vrata sovjetskih $ionira. Pionirska #naka je, naravno, ,ila masonska $etogaona
#ve#da. 0a le5ima $ionira $ionirska marama je $ravila trogao sa vrhom dole ) sim,olom satane.
1edan od omiljenih sim,ola masonstva jeste lo,anja i kosti kao sim,ol smrti. Taj sim,ol
smrti hri!ani nose na svom krst.
Masonstvo ima mno!tvo sim,ola, ali najglavnija s dva. *$!ti sim,ol svetskog masonstva je
) $etogaona #ve#da 3$entagrama4. I veliki dr(avni $eat svetskog masonstva ) !estogaona #ve#da
sa %i'rama B svakom #rak te #ve#de. Te !esti%e dva $ta $rave ,roj #veri BBB 3*tkr. 9:"9G4.
Masoni se,e smatraj elitom, a sve ne$osveene ) lai%ima i rljom, ali i$ak oni sami s lai%i
i $revareni ljdi. 7a $omeranjem navi!e $o $iramidi, #nanja, koja im se daj na novom nivo, esto
s s$rotna onima koja s im davana dole. I ta satanistika igra =o,rntog> nikada se ne #avr!ava.
0a taj nain masoni se vek nala#e stanj la(nog #nanja, stanj ldaka. 0e govori se #ald da
je njihov najvi!i gos$odar <%i'er6satana ) la(ov i ota% la(i. /a visok nivo masonstva svi ni(estojei
masoni s ) lai%i i rlja, ali i oni sami s #a one i#nad se,e ) isto takvi lai%i i ista takva gomila
ldaka. 2to tako vlada satana ) $omo ,eskrajne la(i, o,mane i nasilja, ak $rema svojim
slgama. F0N masona nema ni najmanj $redstav o #amislima njihovih najvi!ih rkovodila%a.
Ilminati s najvi!i deo #latne $iramide.
<av Tro%ki je 7A& st$io isto jevrejsk masonsk lo( #latne $iramide, koja se na#iva
Mi%raim 3 $revod sa ivrita o#naava 2gi$at4 i ,io je mason visokog ste$ena $osveenosti 39H, B9,
s.H24. Tro%ki je ,io osniva =Ervene armije>. 0a#iv nije slajan. Ervena armija ) to je armija
Rot!ilda 3%rven nat$is4. Tro%ki je veo sim,ol #a t armij vid $etogaone masonske #ve#de.
Ervena armija $od $redvodni!tvom Tro%kog ,ila je smrtonosno or(je me5narodne (idokratije.
GF
Karl Marks i Iridrih 2ngels s ,ili masoni :9.ste$ena 3H94 i satanisti. - svojoj $esmi
=Violinista> Marks $i!e" =Adska is$arenja se $odi( i $ne moj mo#ak, dok ne $oldim, i dok se
moje sr%e koren ne $romeni. Vidi! ovaj maD Kne# tame mi ga je $rodao>. *vi redovi do,ijaj
$ose,no #naenje kad se #na da rital najvi!eg $osveivanja satanistiki klt kandidat se
$rodaje #aaran ma, koji m garantje s$eh. *n #a njega $laa, $ot$isji krvlj, #etoj i#
njegovih vena. To je dogovor $o kome e njegova d!a $ri$adati satani $osle smrti 3B9, s.:A4.
+aknjin ) Marksov saradnik organi#a%iji I Interna%ionale ) ,io je tako5e o#logla!en
satanista. *n je naroito $isao" =- toj revol%iji emo morati da $ro,dimo Oavola ljdima, da
,ismo $okrenli najni(e strasti.
Kerenski je ,io mason :2.ste$ena.
Maksim .orki je ,io ,li#ak masonstv $reko svog $osinka /.A.Pe!kova 3,rata 1.7verdlova4
) istakntog 'ran%skog masona.
Tajne Masonse o#Jani!aKije i njiNovi Jospo"a#i su istinsi u!#o sviN #evoluKija i sviN
svetsiN #atova. * tome se mo(e $roitati, na$rimer, 3A06A2 i B94.
- kritinim sita%ijama $o komandi odo#go masoni svih nivoa $oinj jedinstven
kam$anj. 0a$rimer, ist$aji na miting Moskvi okto,ra 9FF8.g., hra,ar rski general Al,ert
Mihajlovi Maka!ov je $o#ivao da se =i# Rsije $rognaj svi Pidovi>. Istog trentka s $rotiv njega
$okrenli srov kam$anj hajke.
1edan od $rvih $rotiv Maka!ova je ist$i$ .osdmi mason najni(eg nivoa 'ilmski re(iser
7tanislav .ovorhin 3masonski kl, =Me5narodni rksi kl,>4. Taj .ovorhin je dotle od se,e
$ravio rskog $atriota i #a!titnika Rsije. 7vi 'ilmovi tog =$atriota> nose destrktivan i
demorali#ji karakter. I taj =$atriota> je #,og neega vek tao kada s Rsij, rski narod
$oni(avali i $olivali ,latom kad god s mogli. Ali taj #a!titnik =jadnih 1evreja> je trentno reagovao
na $ok!aj ist$anja $rotiv 1evreja. 2to #a!to s 1evrejima $otre,ni masoni ti$a .ovorhina.
Me5 masonima ni(ih ste$ena ,ilo je i $ristojnih ljdi, ali svi s oni manjem ili veem
sta$en radili #a (idoktkratij. ;ak i ako ni!ta lo!e nis radili, oni s donosili !tet, $ravei
masonstv $o#itivan imid(.
+ilo je i slajeva namernog st$anja $ristojnih ljdi masone sa %iljem da iskoriste
masonstvo radi $o#navanja i $o#itivnih %iljeva i sa %iljem da $o,ede masonstvo i#ntra. Ti
$ok!aji s se naje!e #avr!avali ,e# re#ltata. Masonska organi#a%ija je savr!avana hiljadama
godina i $raktino je nemoge $o,editi je i#ntra. 7a njom se tre,a ,oriti s$olja. 1edine snage koje
s $ostavile #a %ilj kori!enje masonstva radi svojih na%ionalnih interesa i imaj !ans na s$eh, 6
to s ja$anski i kineski masoni. *ni imaj ogromno iskstvo, koje nema niko.
7a %iljem da $o#na i iskoristi masonstvo njega je st$io rski %ar Petar I. Ali to m ni!ta
nije dalo. 0i on nije meo da shvati s!tin i o$asnost masonstva. 0jem s $oka#ali masonstvo
onom vid, koji je odgovarao masonstv, i Petar I je %elini stakao $o#itivno mi!ljenje o
masonstv. Petar I je $rihvatio dr(avn #astav Rsije sa masonskim ,ojama 3kao 7A& i
Iran%skoj4 ) ,elom, $lavom i %rvenom, sa ,elom 3!kotskom4 ,ojom gore. Kada s komnjare
#amenili t masonsk #astav sa %rvenom, to nimalo nije #nailo da s oni #amenili lo!e sa do,rim.
Ervena #astava ) to je #astava Rot!ildovih. Rot!ild $revod #nai =%rveni nat$is>. Komnjare s
samo #amenili jedan o,lik #la sa drgim o,likom #la.
Konaan %ilj masona jeste r!enje na%ionalnih dr(ava i s$ostvaljanje vlasti svetske
(idomasonske s$erdr(ave.
*snovni $rin%i$i me5narodnog masonstva 3do ::.ste$ena4 ) s materijali#am, atei#am i
kosmo$oliti#am. I#nad ::.ste$ena 3 jevrejskoj #latnoj $iramidi4 ) naj$re s jdei#am i jevrejski
!ovini#am, a jo! vi!e i#nad B8.ste$ena ) ist satani#am.
+or,a me5narodnog masonstva sa hri!anstvom ) to je o$et s$e%ijalno stvoren i $ravljan
kon'likt interes (idokratije.
1edna od omiljenih devi#a masona jeste ) =slo,oda, jednakost i ,ratstvo> 3te $arole emo
ra#motriti glavi 9H4. 1o! jedna devi#a masona je ) =,di s$reman>. Tom devi#om s 777R
dresirali $ionire 3mlade komniste4. Kod njih s i#gra5ivali slovni re'leks i terali ih da na $o#iv
=,di s$reman> vek odgovaraj =vek sam s$reman>. /a !ta s$reman ) nije va(no. /a !ta ka(,
F0
#a to i tre,a da ,de s$reman ,ioro,ot. -$tstvo lanovima masonskog ordena =Visoke Vente>
glasi" =*stavite star%e i odrasle, ,avite se omladinom i, ako je moge, ak i de%om>. Ko vlada
omladinom, taj vlada ,dno!.
Metoda masona je ) ra#la(i, #agl$ljj i vladaj.
*#,iljno istra(ivanje masonstva i njegovih #loina dato je knji#i 0.+ogolj,ova =Tajna
dr!tva ?? veka> 3B94. 0a (alost, ator vidi i#la# hri!anstv, ne shavatji da je hri!anstvo 6
jo! jedna markirana karta !$il satanista.
Cto se tie okltnih sila, o njima je malo $o#nato. Po $redanj, one s i#a!le i# 2gi$ta. I#a!la
s 22 jero'anta 3$redska#ivaa sd,ine4, $odelila se na dve eki$e $o 99 ljdi i ra#i!li se $o itavom
svet. A igraj jedn ist igr. Analog te igre je $ostao 'd,al ) dve eki$e $o 99 ljdi !tiraj
nogama #emljin kgl. 7dei $o svem, jero'anti s ) $otom%i $re(ivelih okltnih sve!tenika
nestale Atlantide. Ta de%a <%i'era6satane s dovela do $ogi,ije %ivili#a%ije Marsa i Atlantide 3A:4, i
snani vatreni +ogovi s ni!tili te %ivili#a%ije. 7ada nastavljaj da rade to isto sa na!om
%ivili#a%ijiom. I mi tre,a da ih #astavimo, ako ne (elimo sd,in Marsa i Atlantide.
*dmah i#a <%i'era i okltista id Ilminati. 0jihova strktra je na%rtana na $ole5ini
novani%e od jednog dolara. Taj najvi!i deo #latne $iramide se sastoji od 9: nivoa.
T#iDunal Rotil"a
Savet %W
Savet W(
KoMitet W((
Bnaj B#it
Velii Isto
KoMuni!aM
Sotsi K#uJ
Rota#ijanKi
Qavovi
Roniti
Masoni De! #avate
HuMani!aM
C#teG %%+
9F9:.g. +naj +rit je re!io da stvori so$stven ,or,en organi#a%ij #a aktivna dejstva $rotiv
svega i svih, koji s se osmelili da ometaj jevrejsk ok$a%ij. To je Antide'ama%iona liga )
gigantska organi#a%ija %ene i terora. T organi#a%ij 7A& na#ivaj =jevrejski .esta$o>,
$ri$isji joj dgaak s$isak $olitikih ,istava.
%&+ STRUKTURA VQASTI
F9
TARUE SVETSKE VQADE
HRISTAUSKOG SVETA
=Mnoge stvari nam nis shvatljive ne #ato !to !to s na!a shvatanja sla,a,
ve #ato !to te stvari na la#e krg na!ih shvatanja>.
Ko#ma Prtkov
1o! se &ostojevski doseivao ve#i $ostojanja nekakve tajne vlade, koja $ravlja svetskim
$ro%esima nevidljivom rkom.
*$!ta strktra masonske $iramide, $rika#ana na %rte( 90, sada $ostoji konkretnim
o,li%ima.
Oultna svetsa vla"a+
Uajvii stepeni !latne ju"ejse pi#aMi"e O to su sle"eEi nasle"ni lanovi$
Rot!ild Var,rg *$enhajm Cteri Koen .ol!mit
Monte'jore +lajhrode Valen,erg 7asn @ajne
Mendel Morgan Kr$ Iord Rok'eler
&i$on Melon Ili$
IMa & Jlavna taDa$
*snovni komandni $nkt ) Cvaj%arskaJ
Re#ervni komandni $nktovi ) 7A& 37olt6<ejk67iti4J
C$anijaJ
Cvedska.
Sle"eEi nivo$
/aksi, Tejneri, +arsi, Ii!eri, A,rahami, +al!tejni, &rej'si, @ajdel,asi,
&oji, Vejneri, <imeni, Vor,er#i, Kalmani, @genhajmi, Morgento, .itenvi#ori,
<e,i, Mejeri, <a#ari, Mordosi, .oldmani, /eligmani, Vajn,er#i, Ro#envaldi,
Kni, 7trasi, Pejneli, +ojeri, +roa#eri, Ka'mani, +lmentali, 7l%,ergeri
Kani, 7mgi, 7ki'i, Ci'si, <a#arsi, .arimeni, Mortimeri.
&alje masonske organi#a%ije $ravljaj masom drgih otvorenih organi#a%ija. *snovne s"
KonYe#enKija Milione#a 3i#vr!ni komitet je 0jjork i Va!ington, 7A&4.
SCO ) 7vetska %ionistika organi#a%ija 3osnovana 9GF8.g.4J
RAVI ) jevrejska organi#a%ija #a I#rael 3osnovana 9F2F.g.4J
SRK ) 7vetski jevrejski kongres 3osnovan 9F:B.g., radi B8 dr(ava4.
UajveEe inte#naKionalne [po" jev#ejsoM ont#oloM\ Dane$
Kredit <ione 3Iran%ska4J &oje +ank 30emaka4J 0ej!nl Vestminster 32ngleska4J
07R7 @olding 3Velika +ritanija4J Iest +oston +ank 37A&4J Kredit Agrikol 3Iran%ska4J
7iti Kor$orejj!n 37A&4J Cvis Kredit 3Cvaj%arska4J @V0 +ank 3@olandija4.
;ej# menhetn 37A&4J &(.P.Morgan 37A&4J
UajveEe inte#naKionalne o#po#aKije+
MeLuna#o"ne jev#ejse o#Jani!aKije+
con"ovi" Rok'elera, 7orosa, Taer, &(ojd(a, =7vetska la,oratorija>, =Eentar $rimenjenih
istra(ivanja> i drgi.
Me5narodne organi#a%ije i save#i"
*-0 MMI 7+72 0AT*
-027E* 2+*R .ATT
F2
%'+ STA RE TO KOMUUIVAM
0ekih as$ekata komni#ma smo se doti%ali s$t $rethodnim glavama. - $rin%i$
komni#am i hri!anstvo s ) naj,li(oj rod,inskoj ve#i. GloDalno #eHeno oMuni!aM
[soKijali!aM\ O to je isto to i N#iEanstvo) saMo De! DoJa. Pa i$ak, ima smisla rei $ar laskavih
rei o komni#m $ose,no.
Ma gde se reali#ovala komnistika ideja 3Rsija, kina, Koreja, Mongolija, Vijetnam, K,a,
1goslavija, Al,anija, Ma5arska, Poljska i t.d.4 ) svda je ta reali#a%ija nosila karakter krajnjeg
mranja!tva. Reklo ,i se da $rakse ima vi!e nego dovoljno da se mog i#vesti #aklj%i o
komnistikoj ideji %elini.
I$ak $ostoji masa komnistikih demagoga, koji te(e da oiste =svetle> ideale komni#ma
od ,re(njevi#ma, od staljini#ma, od lenjini#ma, od maoi#ma, od $ol$oti#ma, od marksi#ma naj#ad.
Ali svi ti demago#i govore da s svi ti komni#mi ) i#vrtanja i i#o$aenja, a da je sama ideja
komni#ma navodno odlina i $ravedna. To je la(, i to smi!ljena.
/adatak tih la(ova je ) da ne $ste ljde i#van grani%a la(nog komnistikog in'orma%ionog
$olja i da ,eskrajno ganjaj narode $o komnistikom ,es$. A stvari ,ilo koji komni#am ) to
je gadost, #ato !to je ideja komni#ma odvratna i $rest$na sama $o se,i.
/vanina 'ilo#o'ija 777r je vek o$isivala tri i#vora marksi#ma" @egelov dijalektikJ
Iojer,ahov materijali#am i to$ijski so%ijali#am 37en67imona, *vena, Irije4. 7ve je tako. Ali to je
vrhna%. A o $ole5ini se nikada nije $ominjalo.
A $ole5ina je sledea. satanista i mason :9.ste$ena Karl Marks je osnovne $rin%i$e svog
Mani'esta komnistike $artije $o#ajmio i# knjige Teodora &e#ami =Kodeks #ajedni!tva>, koja je
i#a!la $et godina $re $ojave komnistikog Mani'esta. 7am &e#ami je sve svoje $revelike mdrosti
$re$isao od drevnij 1eseja, kod kojih je svoje vreme ,io na sta(iranj Iss @ristos. Teodor &e#ami
i Karl Marks s o,oji%a na#ivali 1eseje $rvim komnistima 32, gl. 2H4. A ideolog 1eseja, kao !to smo
ve ra#matrali glavi 8, ,io je 'araon 2hnaton.
&etaljno $oreklo marksi#ma emo ra#motriti glavi 9F, tamo emo $oka#ati da je
oMuni!aM O tvo#evina Kioni!Ma i KionistiHiN MasonsiN st#utu#a. Verovatno je svi!no
$odseati da je sim,ol komni#ma $etogaona masonska #ve#da. A sada emo ra#motriti osnovne
ideje i $rin%i$e komni#ma.
Klasna Do#Da
Marksi#am svodi itav istorijski $ro%es na ,or, klasa i odrie na%ionalno i dr(avno
jedinstvo naroda. -stvari lako se vidi da je istorijski $ro%es ) ne samo klasna ,or,a, koliko $ro%es
ra#voja i ,or,e rasa, na%ija, dr(ava, tajnih dr!tava, te(nje ka svetskom gos$odarstv i ak ,or,a
+ogova.
Ali Marks smi!ljeno kida na%ij na delove. - Mani'est taj 1evrejin $i!e" =Radni%i nemaj
otad(,in> 38, s.AA4. Marks te(i da $okida ne samo na%ij, ne samo dr(av, ve i $orodi%. -
Mani'est on $i!e" =+r(oaska ,le,etanja o $orodi%i i vas$itanj, o ne(nim odnosima i#me5
roditelja i de%e $o,5j odvratnostL> 38, s.A:4. =Komnisti nema $otre,e da vode #ajedni!tvo
(ena, ona je skoro vek $ostojala... Komnisti se mog $rekoriti samo #,og toga, !to navodno oni
hoe da ved mesto li%emerno skrivenog #vanino, otvoreno #ajedni!tvo (ena> 38, s.AA4.
/a!to Marks sve to $i!eD /ar je on toliko gl$D 0e, Marks nimalo nije gl$, taj $avi 1evrej
je imao drgi #amisao. 0jegov #adatak je da nah!ka jedan deo na%ije $rotiv drgog. &a ,a%i rlj
na na%ionaln elit. 7vrgnti na%ional elit, slomiti sve strktre dr!tva, kljji $orodine, i
na le5a $roletarijata mesto na%ionale elite $ostaviti Pidove.
Kada sam $roavao marski#am, $itao sam $redavae" =Kako je to moge, o$isivati
slo(eno dr!tvo samo $omo dve klase 3$roletarijat i ,r(oa#ija4D>. A koj klas se mog
svrstati, na$rimer, lanovi EK KP77D - $roletarijatD - ,r(oa#ijD *igledno je da oni nis ni
jedno, ni drgo, to je $ose,na klasa. A vojna li%a ) koja je to klasaD Proletarijat, ,r(oa#ijaD 0e,
tako5e $ose,na klasa koja ima nekoliko ra#liitih $otklasa 3generali, o'i%iri, vojni%i4. <ekari,
F:
in(enjeri, $ravni%i, gra5evinari, taksisti, $rodav%i ) jes li to $roleteri ili ,r(jiD 0is ni jedno ni
drgo.
7va ta marksistika teorija klasa je ) te!ko ,nilo, nametnto dr!tv. 0emoge je o$isati
slo(eno dr!tvo $omo nekakve dve klase 3$roletarijat i ,r(oa#ija4. A !ato to Mi MisliMo "a je
Ma#s stva#no teGio "a a"evatno opie "#utvoZ O"ale to potiHeZ O"ale p#oistiHe "a je
Ma#s stva#no iMao "oD#onaMe#ne nauHne Kiljeve) a ne "a je Dio nauHni aYe#istaZ 0ajslo(enije
je ,ilo ta $itanja 'ormlisati i im se o#,iljno #amislimo nad tim $itanjima, onda istinski Marskovi
%iljevi $ostaj jasni. 0aravno, dve klase #a o$isivanje dr!tva s sasvim nedovoljne. /ato s #a
o$isivanje klasne ,or,e dve klase sasvim dovoljne. A $ravo to je i ,ilo $otre,no Marks. Pot$aliti
mr(nj i nah!kati jedan deo na%ije $rotiv drgog. &aviti nejevreje rkama samih nejevreja. I
iskoristiti t ,or, svom jevrejskom interes.
* neijim istinskim %iljevima vek se mo(e samo naga5ati, dok ne ,de jasan re#ltat
$ro%esa koji je on $okreno. A $rema re#ltat tog $ro%esa $oslednjeg dana %iljevi se vide golim
okom. Kako i #a!to s 1evreji $re#eli vlast RsijiD Pa tako je i ,ilo is$lanirano marksi#m.
0i!ta ne is$ada samo $o se,i. Marksisitika teorija klasne ,or,e ) to je teorija smi!ljenog h!kanja
jednog dela naroda $rotiv drgog.
Ditatu#a p#oleta#ijata
Cta daje satanistima marksistika teorija klasne ,or,eD *na skriva model elita6rlja, skriva
sistem $ravljanja dr!tvom. 7kriva nivoe toga $ravljanja. 7kriva t injeni% da 'nk%ije
$ravljanja svejedno neko tre,a da i#vr!ava. Ma ko da svrgne ,ilo koga, 'nk%ije $ravljanja
svejedno ostaj.
Posle tog skrivanja Marks je lako da istakne $rin%i$e =diktatre $roletarijata>. Cta taj
$rin%i$ o#naavaD Prvo, on je a$soltno la(an. Proletarijat ) to je onaj koji je siroma!an, ,es$ravan.
&iktator ) to je onaj koji ima a$soltna $rava. To jest diktatra $roletarijata je ) ,esmislena gr$a
rei, gr$a rei ti$a okrgao kvadrat. Komnari galame o tome, da vlast tre,a da $ri$ada radni%ima
i selja%ima. ;ista la( i demagogija.
0e mo(e vlast da $ri$ada radnik i seljak. Radnik ) to je jedna 'nk%ija, direktor 'a,rike )
to je drga 'nk%ija, vo5a dr(ave ) to je trea 'nk%ija. Ako neki radnik $ostane direktor 'a,rike,
onda time on $restaje da ,de radnik. *n e $romeniti svoj 'nk%ij $ravljanja. Ako kvadrat
$ostaje okrgao, onda on $restaje da ,de kvadrat. /a!to Marks istie t idej ,nilaD
- na!oj 2ri totalne la(i nikada se naivno ne sme verovati deklarisane =svetle> ideale i
svetle $rin%i$e. To s samo di%e, na koje Vas $e%aj 1evreji i njihovi gos$odari. Marks samo
$rogramira rlj ldaka. Proletarijat, rlja, gomila !arikova ) to je or(je #a $reotimanje vlasti i
ni!ta vi!e od toga. Ko je ,io ni!ta, taj e $ostati sve, diktatra $roletarijata je ) divna $arola #a
$rogramiranje naivnih i onih koji verj svetle ideale.
Ko se na!ao na vlasti Rsiji 9F98.g. $osle svrgavanja stare na%ionalne elite
=eks$loatatora> $omo rljeD &iktatra $roletarijata. A ko je to konkretnoD +ravar ika Vasja i
istai%a teta ManjaD 0e, drgovi moji, Vi ne$ravilno shvatate $rin%i$e Marksi#ma.
&iktator i vo5a svetskog $roletarijata $ostaje neki (idokalmik 3Pidov i# Kalmikije )
$rim.$rev.4 -ljanov6<enjin, ovek koji ne samo da nikada nije ,io $roleter, nego se nikada o$!te
nije ,avio nikakvim $roi#vodnim radom. A #a tim <enjinom id ostali $roleteri" Tro%ki, /inovjev,
Kamenjev, 7verdlov, sve sami, ma kako to ,ilo dno, 1evreji 3dna oso,enost tih $roletera4. 0iko
od te ,ande =$roletera> tako5e nikada (ivot nije radio ni kao radnik, ni kao seljak. &alje ide
=interna%ionala> 3to jest G0N 1evreja i 20N jevrejskih slga ra#nih na%ionalnosti4. I to Vam je sva
diktatra $roletarijata. To je sva istinska vlast radnika i seljaka. 2to #,og ega je sve to i#mi!ljeno.
-o$!te kod svih $arola 1evreja $ostoji d$lo dno, to jest istinski smisao. 0a$rimer, deklari!e
se =diktatra $roletarijata>. A stvari !ta je toD Ditatu#a p#oleta#ijata O to je "itatu#a ^i"ova
poMoEu JlupoJ p#oleta#ijata. Cta je to sovjetska vlastD 7ovjetska vlast ) to je diktatra
(idomasonske ma'ije, gde kao dekorativni $aravan ist$aj sovjetski de$tati ) a$soltna
FA
marioneta, koja $o komandi $odi(e svoje $la!ljive ri%e, $osl!no glasaji tako, kako odgovara
ma'iji.
Kasnije je na mesto <enjina i Tro%kog istaknt novi =$roleter> ) 1osi' 7taljin. Ko je onD
Kakvo je njegovo $orekloD To je, naravno, $okriveno tajnom. *'i%ijelna istorija $ria ,asn o tome,
da je 7taljin navodno ,io sin o,ara. Veoma sme!no. 7in o,ara dos$eva $resti(n dhovn
!kol, a kasnije ,ogoslovij, gde i 92 godina i ne #na se od kog nov%a. - to vreme
,ogoslovije s se $isivala samo de%a visokostojeih roditelja. In'orma%ija o $orekl i na%ionalnosti
7taljina i dan danas je #atvorena.
Verovatno naj$ravednija ver#ija tvrdi da 7taljin nije ,io o,ian .r#in, ve gr#ijski
1evrejin, kao i +erija. Ta ver#ija ima mnogo osnova, $oev od isto jevrejskog i #a 1evreje
mistinog imena 7taljina ) 1osi'. Takvim (idovskim imenom nee na#vati svoga sina ni Rs, ni
.r#in. Pravo $re#ime 7taljina je ) &(ga!vili. 0a gr#ijskom !vili ) to je sin, d(ga ) to je
1evrejin. &(ga!vili ) 1evrejinov sin.
I, naravno, komnistikom $okret na najvi!im mestima vek s dr(ali samo Pidove ili
makar $oljevreje. &a je 7taljin ,io ist .r#in, nikada ne ,i dos$eo najvi!i sastav komnara
#ajedno sa <enjinom, Tro%kim, /inovjevim, Kamenjevim, 7verdlovom i t.d.
0ije svi!no $odsetiti na jedn #agonetn e$i#od i# (ivota mladog 7taljina, o kojoj
$retkj svi njegovi ,iogra'i" stdent ,ogoslovije 1osi' 7taljin je jedn godin $roveo Rim na
o,%i kod 1e#ita 3A94.
Posle $re#imanja vlasti od strane =$roletera> sva kljna in'orma%ija se #atvara i
'alsi'ikje. I odmah se i#daj #akoni koji #a,ranjj da se ta in'orma%ija otkriva. Takvi #akoni s
kod komnjara ,ili" o ,or,i $rotiv antisemiti#ma i ras$irivanja me5na%ionalnih kon'likata 3to je,
naravno, #a jevrejsk ma'ij $rvi #akon4J o ,or,i $rotiv antisovjetske i antikomnistike
$ro$agande. A one koji $ok!aj da otkrij t in'orma%ij i ra#o,lie la(, teraj #atvore.
-stvari sve me5na%ionalne kon'likte $ot$aljj interna%inalisti, to jest 1evreji. Re =inter>
o#naava me5. Re =interna%ionali#am> o#naava me5na%ionali#am. Interna%ionali#am
3me5na%ionali#am4 ) je jedan od osnovnih jevrejskih metoda ) #avadi $a vladaj.
Vi mislite da je #atvaranje in'orma%ije ,ilo samo 777RD &,oka #a,lda. To se odvija
svim hri!anskim #emljama. -#mite sada ,ilo koj hri!ansk #emlj. 7vda je #akon o ,or,i
$rotiv antisemiti#ma i =ras$irivanja> ) jedan od kljnih #akona. Pri tom lako mo(ete da $olijete
,latom ,ilo koji narod $lanete" Rse, 0em%e, Poljake, koga hoete. Taj #akon o =ras$irivanj> nee
delovati. *n delje samo interes svetske (idovske ma'ije. Pidovska ma'ija ne voli kada se njene
metode o,elodanjj i kada je #,og neega okrivljj. I to Vam je slo,oda rei, slo,oda !tam$e i
ljdska $rava #emljama demokratije 3itaj (idokratije4. 7lo,oda in'orma%ije je veoma jasno
o,re#ana.
&a ,i se jo! jedan$t ,edili da je Marks imao $odle #amisli svojoj $rljavoj igri, dovoljno
je $ogledati lin $re$isk Marksa i 2ngelsa, gde nis morali naroito da se $retvaraj #a!titnike
radnika i ideje jednakosti 37a,rana dela, tomovi 2962A4. - tim $ismima Marks i#liva ski$el
mr(nj na sve i svakoga, $ose,no na $roletere, radnike i $artij%e. 0a$rimer, $ismo Marksa 2ngels
od 90.0G.9GBF" =Kakav #naaj ima =$artija>, to jest ,anda magara%a koji nam sle$o verj, #ato !to
nas smatraj jednakim se,iL>. Marks 2ngels od 2H.02.9GHF." =0as nikada nee voleti
demokratska, %rvena ili ak komnistika sirotinja>. 2ngels Marks od 9:.02.9GH9." =L $rava
gl$ost je to da je $roletarijat $rin5en da me !titi od te ,esne mr(nje, koj $rema meni oseaj
radni%i 3to jest gl$ani4>.
DijaletiHa loJia
&a ,i se glavama ljdi stvorio haos i da ,i se oni odili da misle logiki, marksisti s
$oveli na$ad na sam nak o $ravilnom mi!ljenj ) logik, koj je osnovao jeo! Aristotel.
-mesto <ogike oni s $redlo(ili tako#van dijalektik logik, $od kojom s komnjare
shvatale i#o$aen varijant @egelove dijalektike logike. Marksisti s $oeli da doka#j da s,
navodno, i#vor ra#voja misli logike $rotivrenosti i a$srdi. Posle slinih =doka#a> ,ilo koja
FH
ka#ivanja o$onenata na a$srde marksi#ma lako s se ,ranili $omo demago!kih i#java"
=A$srdiD Pa !taD A !ta Vi hoeteD To je dijalektika>. Ako se #a vreme Eara logika $redavala
svakoj !koli, 777R logika se nije $redavala o$!te. 1evrejskom komni#m nis $otre,ni oni koji
mej da misle $ravilno.
Re"naost i D#atstvo
0e tre,a misliti da oni, koji $odi( masonsk $arol =jednakost i ,ratstvo>, istinski verj
nj. <enjini i Tro%ki svih ,oja nis nimalo ,ili idioti. Prirodna nejednakost ljdi im je ,ila $o#nata
do tanina. Knjiga .stava <e +ona =Psihologija rlja> 3H04, i#data jo! 9GFG.g., ,ila je kod <enjina
na stol kao $rirnik.
Parol jednakosti isti samo radi toga da ,i rkama rlje svrgli star elit i seli na njeno
mesto. Posle toga novi vlastodr!%i, koji s isti%ali $arol jednakosti, ,a%aj t $arol na smetli!te.
SloDo"a volje
Ra#matraji slo,od volje, Marks doka#je da kod oveka navodno nikakva slo,oda volje
ne $ostoji, i navodi 'orml" =7lo,oda ) to je svesna $otre,a>. +esmislenost te 'ormle je oevidna
svakom misleem ovek. Potre,a ) to je $ot$na #akonomernost, odsstvo slo,ode. 7lo,oda ) je
ne!to s$rotno, neka ne#avisna samostalna sila. Kada sam io na 'akltet, a kasnije na
niver#itet marksi#ma6lenjini#ma, mnogo sam itao marksistika dela, $a i na ov tem. I dgo
sam mislio" =Kakav je Marks ideiot. Kod njega sasvim odsstvje logika. Kod njega sa glavom nije
sve red>. Tek sam kasnije $oeo da shavtam da Marks nimalo nije idiot. *n nastoji da drge
ini idiotima. Marks je ) l$e( i ima drge #lonamerne %iljeve.
Marksov #adatak je ) da $arali#je kod ljdi slo,od volje, ,lokira samostaln aktivnost
ljdi, li!i ljde sigrnosti so$stvene snage i od njih na$ravi $osl!ne ro,ove ) ,ioro,ote.
Kada je vreme sovjetskog komni#ma neko ist$ao i tra(io slo,od, njem s govorili"
=Vi ne ra#mete, !ta je to slo,oda. 7lo,oda ) to je svesna $otre,a. To je klasika, to #na svaki
$ametan ovek. Radite ono, !to Vam ka(. To je $otre,no 3 interes #emlje, $artije, naroda,
svetske revol%ije i t.d.4. A ako ,dete gajili antikomnistik $ro$agand, oteraemo Vas
#atvor>.
SpeulaKija
Pre#iranje !$eklanata, tvljivano glave tokom 9000 godina Rsiji, veoma je te!ko
i#,iti i# rskih mo#gova. =C$eklant> je $ostala $ogrdna re. Ali C$ekla%ije se me5so,no
ra#likj. Postoje ra#liite vrste !$ekla%ija" radna i l$e!ka. Ako ra#mislimo, videemo da je radna
!$ekla%ija ) o#,iljan i te(ak rad, sasvim dostojan $o!tovanja.
Pogledajte realan rad trgovine 3!$ekla%ije ro,om4. To je te(ak rad. &a ,i se ne!to $ovoljno
$rodalo tre,a nai dostojnog is$orio%a i s$ostaviti sa njim $oslovne odnose 3!to nimalo nije
lako4. *tii $o ro,, oda,rati, $roveriti i $re,rojati ro,, tovariti trans$ortno sredstvo, $revesti,
istovariti, $revi na skladi!te. Tamo sve slo(iti, #atim stalno t ro, vi trgovak sal, raditi
sa k$%ima, raditi sa $rodav%ima, voditi knjigovodstvo, tano voditi 'inansijske o,rane sa
is$orio%ima. *dr(avati $rostorij normalnom stanj i mnogo, mnogo drgo. 7ve to o$!te nije
lako, te!ko je stalno raditi i glavom i rkama, a vrlo lako se mo(e ,ankrotirati.
Te te!koe mo(e da shvati samo onaj ko je to realno radio. I$ak svi ti hristovi, marksovi i
lenjini, koji se nikada nis ,avili realnim $raktinim radom, ve s samo mleli je#ikom i ,avili se
$ederi#mom, mog samo da $ot$aljj #avist $rema $raktinim ljdima, koji mej da re5j
realan (ivot ovde na #emlji.
Ako se $a(ljivo ra#misli, onda je #drava !$ekla%ija ) osnova itavog (ivota i $raktino je
$ristna svda, ne samo trgovini. /ar $roi#vodnja nije !$ekla%ijaD C$ekla%ija, naravno.
Proi#vedeno tre,a $rodati i to $rodati tako da ostane do,it. To jest $roi#vo5a k$je sirovin,
FB
materijale, kom$onente, tro!i sredstva #a radn snag, #a eks$loata%ione tro!kove i do,ija %en
ko!tanja, a $rodaje, naravno, $o $rodajnoj %eni koja je vea, to jest !$ekli!e, sa %iljem sti%anja
do,iti. I to je normalno, to je do,ro. To se ne svi5a samo karlovima marksovima.
Cta je to o$!te !$ekla%ijaD To je samo rad #a sti%anje do,iti. I to je sve i ni!ta vi!e. -
najveem del slajeva to je normalno i do,ro. /a vreme sovjetskog komni#ma svaki samostalni
rad #a sti%anje do,iti ka(njavan je $o #akon, $o lan =$rivatno $red#etni!tvo>.
A !ta je to o$!te do,itD Cta je to, i#mi!ljotine =$rokletih> ka$italistaD 0e, do,it je )
$rirodni (ivotni $ro%es. 0jega nis ljdi i#mislili. 0jega je i#mislilia sama $riroda. Tamo, gde
$osmatrate $ro%es (ivota, 6 tamo je svda $ro%es do,iti. Tamo, gde $osmatrate $ro%es smrti, 6 tamo
je $ro%es ,ijen. Pogledajte, kako raste drvo. I# malog #rna semena i#raste veliko drvo. To i jeste
do,it.
Vi sadite vre krom$ira i negjete $olje. Kao re#ltat Vi do,ijate 90 vrea krom$ira. F
vrea je ) do,it. I tako tre,a da ,de vek, kada se ,avite ,ilo kojom korisnom i stvaralakom
delatno!. Kada radite ne!to korisno, onda se kao re#ltat va!eg rada $ojavljje dodatna vrednost,
ili, kako je navi#ao Marks, vi!ak vrednosti. I to je do,ro. Ako ne do,ijate do,it, #nai, Vi radite
$osao koji nikome nije $otre,an.
Ali slomiti odnos Rsa $rema !$ekla%iji i ,editi ih da je #drav 3radni4 !$eklant ) do,ar
ovek, veoma je te!ko, ,e# o,#ira na to, !to u Rusiji ne postoji ni je"an Hove) oji saM u Givotu
nia"a nije peulisao. 9000 godina hri!anskog i 80 godina komnistikog #agl$ljivanja dovelo
je do ka$italnog sakaenja mo#ga.
A #a!to s komnisti toliko energije smerili na kom$romitovanje #drave !$ekla%ijeD /a!to
je Marks ras$irivao mr(nj $rema trgoviniD To kom$romitje njihovog glavnog ne$rijatelja )
sistem slo,odnog $red#etni!tva. -dara $o glavnom ne$rijatelj komni#ma ) srednjoj klasi. &a ,i
se narod nametno sistem $ot$nog %entrali#ovanog $laniranja, ,ilo im je $otre,no ni!titi tr(i!te.
1er tr(i!te ) to i jeste sistem de%entrali#ovanog $laniranja, gde k$%i k$ji, svakog dana, svakog
minta, glasaj svojom r,ljom #a to, !ta i koliko tre,a $roi#vesti. 0i jedan .os$lan 3dr(avno
$laniranje ) $rim.$rev.4 takvo o$erativno i e'ikasno $laniranje ne mo(e da ostvari $rin%i$.
EsploataKija Hovea o" st#ane Hovea
Kako se hri!ani i komnari odnose $rema tako#vanoj eks$loata%iji oveka od strane
ovekaD 7matraj da je to ogromno #lo ,e# svakog ra#matranja. - stvari $od =eks$loata%ijom> se
$odra#mevaj veoma ra#liite stvari. Postoji #drava eks$loata%ija oveka od strane oveka ) ili,
tanije reeno, ra#liiti nivoi $rava na $ravljanje i ras$odel resrsa. Taj o,lik je ) $rirodni $ro%es.
To je $osledi%a nejednakosti ljdi, nejednakosti ljdskih s$oso,nosti, nejednakosti lo(enog rada i
nejednakosti odgovornosti.
&ana!nja so%iologija govori o tome, da ak #a$adnim #emljama, gde se od detinjstava
kltivi!e $red#etnika ini%ijativa, samo oko 90N ljdi je s$oso,no i (ele da ,d $red#etni%i ili,
drgim reima, gos$odari i rkovodio%i $rvog nivoa 3tako#vani eks$loatatori4. Rad $ravog
savesnog $red#etnika ) to je veoma te(ak, slo(en i ri#ian rad. 0jegov slo(enost s$oso,an je da
shvati samo onaj ko se time nekada ,avio.
0aravno, $ostoje i drgi o,li%i eks$loata%ije ) gra,ljivake ili jednostavno otimake. 0jih
tre,a $rese%ati. *ne se javljaj $re svega tamo, gde nema konkren%ije, gde $ostoji mono$ol jednog
gos$odara. - normalnom dr!tv dr(ava ne mo(e da stoji $o strani od eks$loata%ije, ne regli!i
je i ne dr(ei $od svojom kontrolom. Ali o,ino se vek tako i radi dr(avama sa ra#vijenim
sistemom slo,odnog $red#etni!tva.
-stvari mr(nja rkovodila%a komnara i hri!ana $rema eks$loata%iji ) to je ista la(,
$ro$agandistiki $aravan. *ni ne samo da nee da ni!te eks$loata%ij oveka od strane oveka.
0is oni takvi gl$ani da ne shvataj da to $rin%i$ nije moge. *ni hoe jedan $rirodni mek!i
o,lik eks$loata%ije da #amene drgim o,likom eks$loata%ije ) srovijim. *ni hoe da #amene
$rirodn eks$loata%ij najamnog radnika od strane gos$odara daleko srovijom eks$loata%ijom
najamnog radnika od strane ogromne i ne#asite dr(ave. A gos$odari dr(ave e $ostati komnari. To
F8
s njihovi istinski %iljevi. Posle toga e najamni radnik da $rima 90 $ta manje ili o$!te ni!ta nee
$rimati, osim ro,ovkse $or%ije.
- svoje vreme diktator jgoslovenske komnistike vlade mar!al Tito se otvorio i rekao"
=KoMuni!aM je je"nostavno "#Gavni apitali!aM) u oMe "#Gava iMa apsolutno p#avo
vlasnitva na" sviMe) uljuHujuEi napo#e lju"iF.
&ok slovima slo,odnog $red#etni!tva $ostoji realno tr(i!te rada, $ostoji mno!tvo ra#nih
gos$odara, koje najamni radnik mo(e da ,ira, doktle je komni#m gos$odar jedan ) dr(ava. I taj
gos$odar 3dr(ava4 li!ava najamnog radnika svakog i#,ora i ima mono$olsk mognost da m
diktira sve slove, koje ovek jednostavno ne mo(e da ne $rihvati. To jest, dok slo,odnom
$red#etni!tv, gde nema mono$ola, ve $ostoji konkren%ija, ste$en eks$loata%ije ne mo(e da
,de veoma visok 3radnik e otii kod drgog gos$odara4, dotle komni#m ste$en eks$loata%ije
mo(e da ,de (estok koliko hoete. Komni#am ) to je a$soltno ro,ovlasniko re5enje.
&rgim reima, komnjare eks$loata%ij oveka od strane oveka #amenjj daleko (e!om
eks$loata%ijom oveka od strane <1-&I $reko dr(ave. To jest mesto jednog eks$loatatora
$ojavljje se gr$a eks$loatatora 3gos$odara dr(ave =radnika i seljaka>4 i $ls sama dr(ava
3ogromna armija inovnika4.
Kao $rimer se mog navesti neke %i're. /a vreme %ari#ma s$ahije, $o!to s ,ili vlasni%i
#emlje, davali s #emlj selja%ima $od arend $od slovima desetine, to jest seljak je davao s$ahiji
90N svoje letine, F0N je ) ostavljao se,i. /a vreme sovjetskog komni#ma osnovna masa radnika
je $rimala minimaln $lat i jedva sastavljala od $late do $late. Ali najinteresantnije %i're ) to s
komnistike #arade istakntih ljdi. 0a$rimer, #a vreme sovjetskog komni#ma $ronala#ai i
ra%ionali#atori s do,ijali svega 2N od ekonomskog e'ekta svojih $ronala#aka. - $raksi ni toga nije
,ilo. - $raksi realan ekonomski e'ekat je manjivan $o $ravil najmanje 90 $ta, a onda s od toga
#imali 2N. To jest, $ronala# je do,ijao svega 0,2N od toga, !to je dao njegov $ronala#ak, a
dr(ava je do,ijala FF,GN od t5eg $ronalaska. To je istinska s!tina ,or,e $rotiv ekso$loata%ije
oveka od strane oveka.
Komnistika $arola =Ko ne radi, taj ne jede> $oka#je a$soltno #verski i ravnod!an
odnos komni#ma $rema ovek. *stareo si, ra#,oleo se, ne mo(e! da radi!D 0a smetli!te. Kao !to
se ,a%a stara mati%a, tako se ot$isj drga sredstva $roi#vodnje, ak ako s to ljdska ,ia. Ali
stvar nije ak ni tome. - toj $aroli se $retkje najglavnije" K* #a koga ne radiD * tome se ne
govori. A stvari otvoren smisao te $arole jeste sledei" =Ko [VA URIH I POD URIHOVIM
USQOVIMA\ ne #a"i) taj ne je"e>. /adatak komnistike ma'ije jeste ) ni!titi ne$okorne
gladom.
Tre,a jo! jednom istai, da je nep#ijatelj D#oj % !a oMuni!aM s#e"nja lasa O lasa
sitniN i s#e"njiN vlasnia O p#e"u!etnia. /a!toD /ato !to #a oligarhij najmanji radni%i nis
stra!ni. 0ajamni radnik je navikao da i#vr!ava odlke drgih. A $red#etni%i ili samostal%i ) to s
#a oligarhij konkrenti. To s ne#avisni ljdi, koji s sami navikli da donose odlke i (ive $o
so$stvenoj volji i so$stvenom ra#m.
Mi
1edno od monih sredstava #al5ivanja naroda jeste igra reima. 1edna od najomiljenijih
komnistikih rei jeste #ameni%a =MI>. *na $redivno i#ra(ava s!tin komni#ma. 7ve o,jediniti
jedn gomil, jedan o$!ti tanjir, stvoriti haos, #,rk i toj mtnoj vodi%i loviti ri, svojim
jevrejskim ri%ama.
Pomo =MI> se mo(e vi #a nos i #ama#ati sva s!tina onoga, !to rade ne nekakvi
ne$o#nati MI, ve konkretni nitkovi, kojih je veoma mnogo. =MI> #vi ne$restano sa televi#ora i
drgih 7MI. Pomo =MI> se $rogramira stil nekonkretnog mi!ljenja. Pomo =MI> se vek odla#i
od odgovornosti.
0edavno sam sl!ao ist$anja Aleksandra I7A12VI;A 7ol(enji%ina $reko televi#ora. I !ta
ka(e IsajeviD *n ka(e" =MI smo ni!tili na%ionaln indstrij. MI smo doveli ekonomij do haosa.
MI smo ra#vili nevi5eni kriminal. MI smo do#volili $revlast dolara na!oj #emlji> i t.d.
FG
Ko s to ti njegovi ) MID Ko je toD 1aD ViD +ravar ika VasjaD 1e li to on sr!io ekonomijD
1e li to on $revodi nova% i# Rsije I#rael i 7A& $o :0 milijardi dolara godi!njeD
0e. 0ikakvi MI ne $ostoje $rirodi. To je sve komnistika demagogija. Eilj te demagogije
jeste ) $rema#ati i ra#vodniti realne $ro%ese. *tii ili odvesti od odgovornosti, $re,a%iti t
odgovornost na sve, na sav narod. Is$ada da je sav narod kriv #,og toga !to vladaja jevrejska
ma'ija krade #emlj ra#merama koje do sada nis vi5ene istoriji oveanstva.
0e MI, ve *0I namerno ni!tavaj ekonomij, 0ismo MI, ve *0I s ra#vili kriminal i
haos. I ti *0I imaj konkretna $re#imena, to s konkretni ljdi i njihov ,roj nije velik.
7ol(enji%in se #di(e kao ,e5eni antikomnista, a on govori komnistikim stereoti$ima.
&a li njegove rei donose ljdima istinD 0e, one #atvaraj, gase, ra#vodnjavaj realne $ro%ese.
Posle toga Isajevi nas $ri#iva da se vratimo hri!ansk interna%ional jdo'ila 3(idolj,a4. @teo
,ih da se nadam da 7ol(enji%in to radi i# gl$osti, a ne #le namere.
7ol(enji%in nije sam. 7koro itava Rsija redom je otrovana komnistikim sistemom
mi!ljenja. 7menjivanje tog sistema komnistikog mentaliteta je ) #adatak ogromne slo(enosti i
dgotrajnog vremena. Ako je te!ko nametnti narod nove ideje, onda ni malo nije lak!e ni!titi
stare.
<ako se vidi da komnistiko MI i 1edini ,og ) to je jedno isto sredstvo. 0jegov #adatak je )
#atvoriti strktr, likvidirati s$oso,nost ra#likovanja, #agl$iti i namagariti ljde.
D#Gava
Prema teoriji komni#ma dr(ava navodno $ri$ada narod. To je a$soltna la(, i to smi!ljena.
Ustva#i "#Gava nia"a nije p#ipa"ala) ne p#ipa"a i neEe ni p#ipa"ati na#o"u. 7vaka dr(ava ima
realne gos$odare, i njihov krg je veoma #ak.
Ako krg tih gos$odara ima ist na%ionalnost, kao i sav narod, onda e ta dr(ava misliti o
narod $onekad 3i to ako narod ,de is$oljavao aktivnost4. Ako gos$odari arijskih naroda $ostan
1evreji, onda je njihov #adatak ) $ritisnti, o$ljakati i ni!titi starosedelako stanovni!tvo.
Parola =dr(ava radnika i seljaka> ) to je vek ,ila drska $revara. &r(ava radnika i seljaka )
to je vek vlast ske ,ande nitkova. 7!tina te realne vlasti se #atvara $aravanom ogromnih
Vrhovnih sovjeta, gde me5 de$tatma sede m#ilje, kvari%e, vari jelena, akademi%i, glm%i i
drge slge re(ima. Po komandi sva ta kom$anija de$tata6slga slo(no $odi(e svoje ri%e i
jednoglasno glasa #a one odlke, koje je ve odavno donela ,anda nitkova. 0a taj nain odlke
nitkova $ostaj navodno legitimne odlke naroda. 2to !ta je to dr(ava radnika i seljaka.
Prilikom o%ene ove ili one dr(ave najglavnije je ) shvatiti istinske %iljeve te dr(ave. Kod
totalitarne dr(ave %ilj je ) $ro%vat dr(ave, narod je ) sredstvo #a dr(av. Kod rske na%ionalne
dr(ave, koj nam $redstoji sagraditi, kod kormila $ravljanja tre,a da stoje rski na%ionalisti, koji
vole svoj narod. - tom slaj %ilj ) to je $ro%vat rske na%ije, dr(ava je ) sredstvo #a na%ij.
Po!to s komni#am i#mislili 1evreji, onda je taj la(ni =,ogom i#,ran> narod s$okojno i
drsko #amenio %iljeve i sredstva n(nom vremenskom trentk. - $oetk komnistike
$ro$agande Marks je $isao da je komni#am ) sredstvo #a $ro%vat naroda. Kad ,i to ,ilo tako, onda
,i naj$re tre,alo $ro,ati to sredstvo, $roveriti da li je ono do,ro ili ne, i tek $osle tega #asa5ivati to
sredstvo masovno ili i#,a%iti ne$otre,ljivo sredstvo na smetli!t istorije. -stvari istinski %iljevi
(idokratije s ,ili sasvim drgi, #ato niko i ni!ta nije hteo da is$ro,a.
Vi!e od toga, trentno i drsko %ilj i sredstvo s $romenili mesta. /a vreme sovjetskog
komni#ma na svakoj ogradi se nala#ila glavna $arola sovjetske 1deje =0a! %ilj je ) komni#amM>.
2to tako lako i drsko komni#am s od sredstva #amenili sa %iljem. Istog trentka s ljde, narod
$retvorili od %ilja sredstvo #a i#gradnj komni#ma. 0e komni#am #a narod, ve narod #a
komni#am. 7va sovjetska $ro$aganda, sav sistem o,ra#ovanja i vas$itanja od jtra do veeri s
govorili da ovek tre,a da se (rtvje radi komni#ma, da mre #a komni#am, da da sve #a
komni#am. 0astaje $itanje, a !ta e rskim ljdima taj $rokleti komni#amD 0arod, naravno,
komni#am nije ni $otre,an, ali on je veoma $otre,an nekome drgome.
FF
Kada se ssreemo sa tim komnistikim o$!tavanjima =Mi>, =7av sovjetski narod>,
=na!> i t.d., onda tre,a odmah vr!iti anali# i otkrivanje tih mtnih o$!tavanja. ;iji je to =na!>
%iljD Ako se o#,iljno #amislimo nad tim =na!>, onda e $ostati jasno, da $arola =0a! %ilj je )
komni#am> je sasvim iskrena i tana. 7amo tre,a t $arol $ravilno $roitati. A itav jevrejski trik
se sastoji tome, !to rski narod to =na!> ne la#i. T $arol svetska (idokratija $i!e svoje ime.
Komni#am je 01I@*V %ilj, i oni o tome glasno i drsko i#javljj ok$iranom narod" =0a! %ilj je
) komni#am>. 7amo #al5en narod ne shvata te jevrejske igre. 0e shvata smisao, reklo ,i se,
naj$rostijih $arola. U oulti!Mu je apsolutno sve "ostupno !a Jle"anje) ali nije "ostupno
#a!uMu neposveEeniN.
7etite se sovjetske komnistike $ro$agande. Koji s ,ili kriterijmi $rogresa i ra#voja
dr!tva i dr(aveD Ra#voj i savr!enstvo ovekaD 0i kom slaj. ;ovek je #a 01I@ ,io samo
sredstvo. .lavni $oka#atelji s ,ili milioni tona na'te, milioni tona sirovog gvo(5a i elika, milioni
tona glja i t.d. ;oveka s lako (rtvovali radi na'te i elika. ;ovek je ,io sredstvo, a na'ta i elik )
instrment dr(avne moi. 01I@*V2 dr(ave. *0I s ,ili gos$odari dr(ave. *0I s gos$odari Rsije
i danas.
Cene
Pro(ivev!i 80 godina slovima #al5jeg dejstva jevrejske komnistike ideologije,
sovjetski ovek $ri svoj svojoj (elji ili ,e# nje $ostaje nesvesni komnista. ;ak oni koji glasno vi
o svom antikomni#m, nis svesni svog komnistikog mentaliteta. Ali $ostoje do,ri testovi #a
komnistinost mi!ljenja. 1edan od njih je ) odnos $rema 'ormiranj %ena.
/amislite ovakav $rimer. 1edan $red#etnik $roi#vodi, na$rimer, ka!ike. 0eka je %ena
ko!tanja ka!ike ) 9 r,lja, %ena na veliko ) 2 r,lje, malo$rodajna ) : r,lje. Kako o%eniti
$ravednost ovog $roi#vodnog $ro%esaD I#gleda kao da je sve normalno, $ose,nih ra#loga #a galam
nema. A sada drgi $red#etnik koji je namio da $roi#vodi sline ka!ike, imaji %en ko!tanja ne
9 r,lj, ve 90 $ta manje ) 90 ko$ejki. Veliko$rodajn %en je odredio 9 r,lj i H0 ko$ejki,
malo$rodajn ) 2 r,lje. Kako o%eniti ovog $red#etnikaD ;ovek sa komnistikim mentalitetom
e odmah $ovikati da je taj $red#etnik nak$a%, !$eklant, lo$ov, dere sa naroda sto ko(a i t.d.
;ovek koji ra#me tr(i!te e rei da je taj ovek ) odlian ovek, da je na!ao nek na$redn nov
tehnologij koja smanjje %en ko!tanja 90 $ta. +ravo. Ko je $ravD
*%ena $ravednosti 'ormiranja %ena $roistie i# toga, kako to 'ormiranje %ena tre,a da se
vr!i. Prema marksi#m, %ene se 'ormiraj od tro!kova $ls neka renta,ilnost. Pristali%a slo,odnog
tr(i!ta ra#me, da je %ena ) re#ltat odnosa $onde i $otra(nje, shvata, da se slovima tr(i!ta %ena
ne sa,ira 3kao kod Marksa4, ve se ra#la(e. To jest %en ro,e ne tre,a ni i# ega sa,irati, %ena ro,e
je ve $o#nata i# tr(i!ne konjktre. Va(no je ra#lo(iti t %en na tro!kove, tako da tro!kovi 5
t %en. I !to manji deo %ene #a#imaj ti tro!kovi, time je vea do,it, time je ,olje. Ako ne 5 )
mo(e! ro, i da ne $roi#vodi!, niko tvoje tro!kove nee da sla(e. *ni nikoga ne intersj. 0eko ve
radi e'ikasnije.
Kod Marksa %ene s tro!kovne, i $ravo je to jedan od kljnih ra#loga nee'ikasnosti
sovjetske ekonomije. Postoje korisne %ene, to jest %ena ro,e se ne odre5je time, koliko je ega
$otro!eno, ve koliko je ro,a korisna #a $otre,. 1er $otro!a je svejedno, koja je %ena ko!tanja
ro,e, njega ta #nanja ne interesj. 0jem je va(an re#ltat, konana vrednost i korisnost ro,e. -
na!em $rimer k$% e se do$asti ka!ike drgog $roi#vo5aa, $o!to s $otre,na svojstva skoro
jednaka, a %ena jedan i$o $ta manja.
7tari i novi staljinosti sa dirnto! $riaj, kako s se #a vreme staljini#ma svake godine
smanjivale %ene. =Ah, kako je to ,ilo divno, kako je ,ilo le$o>, 6 ,ri!i s#, $riaj staljinisti. A
kome je ,ilo le$oD 7eljak, od koga je 7taljin =otk$ljivao> mleko is$od %ene ko!tanjaD 1e li njem
,ilo le$oD 1e li ,ilo le$o seoskom ga#dinstvD ;ija je renta,ilnost #,og haosa sa %enama
komnistike dr(ave ,ila oko nle. 7amo je oko 20N ga#dinstava moglo da i#dr(i taj $ritisak na
%ene, a ostali s (iveli slovima hronine nerenta,ilnosti. &a li je ,ilo le$o dr(avnom ,d(etD
-lagati ,eskrajne 'inansijske resrse nerenta,iln $oljo$rivred. Cto vi!e la(e! nerenta,ilan
900
$ro%es, time vi!e g,i!. &a li je ,ilo do,ro Rsiji, koja je #,og takve $olitike %ena i#g,ila
$rehram,en ,e#,ednostD Kome je tada ,ilo le$oD +ilo je takvih. 7vim $ara#itima je ,ilo le$o.
Komni#am je vek ) $ara#iti#am, jednih na ran drgih. Pa i 7A& je ,ilo le$o $rodavati #a
devi#e (ito Rsij i dr(ati je #avisnosti. /a!to je 7taljin $omo niskih %ena g!io
$oljo$rivredD &a li je 7taljin ,io maloman ili je imao $odl #amisaoD * tome se mo(e samo
naga5ati.
0iske %ene ) to nije vek do,ro, naje!e je o,rnto ) to je #lo. /amislite, $o!tovani itaoe,
kad ,i %ena mleka ,ila oko nle i mlekom ,d $rali trotoar. /ar je to le$oD Uisa Kena #oDe O to
je p#e sveJa nisa Kena #a"a oniN oji tu #oDu p#oi!vo"e) to je nisa #entaDilnost p#oi!vo"nje)
to je sManjenje inte#esovanja !a p#oi!vo"nju "ate #oDe+ PoMoEu nisiN Kena se MoGe uJuiti
svai p#oi!vo"ni p#oKes.
7eate li se koliko s ko!tale daske $re $erestrojkeD 0i!ta nis ko!tale, ko$ejke. I !ta je ,ilo
sa daskamaD 0ije ,ilo dasaka, de'i%it. Koliko sada ko!taj daskeD 7k$o. Kako stoji stvar sa
daskamaD Ima svakakvih, koliko hoe!. Koliko s ko!tali ekseri $re $erestrojkeD 0i!ta nis ko!tali.
Kako je stajala stvar sa ekserimaD 0ije ,ilo eksera, de'i%it. A sadaD 2ksera koliko hoe!, svakakvih.
I tako #a svak ro,.
0aravno, dr(ava ne mo(e da ne regl!e %ene. *vde je va(no ko regli!e %ene i sa kakvim
%iljevima regli!e. Pre 1elj%ina 777R %ene s ,ile toliko $o,rkane, da nije ,ilo ni jedne %ene, koja
je o,jektivno odra(avala %en ro,e. +io je komnistiki haos sa %enama, i on je nekome odgovarao.
*dgovarao je svima onima koji s sedeli na de'i%it i na ras$odeli. Kada je .ajdar, slovima tog
haosa sa %enama, jednom moment $stio sve %ene, onda ,i svaki ovek tr(i!nog $ogleda takav
$ost$ak o%enio kao haos ili ne$ismenost. +io je $otre,an dgotrajan $eriod dr(avnog dovo5enja
%ena nekakv norm, i tek $osle toga je ,ilo moge $!tati %ene, i to ne sve. .ajdar je $o!ao od
!ok6tera$ije. 0ije njem stalo do rskog naroda, koji je od te !ok6tera$ije do,io stra!an dara%.
.ajdar ne $ri$ada rskom narod. *n je =,ogom i#,ran>.
UeMa#sistiHi oMuni!Mi
0eki demago#i, nastojei da ne $!taj oveka i#van grani%a komni#ma, tvrde da je
komni#am ) stvarno ne!to lo!e, ali $ostoji ko ,ajagi jo! nekakav nemarksistiki komni#am. *n je
navodno $redivan.
@ajde sad da ra#mislimo, !ta je to komni#am o$!teD Re =komni#am> vodi $oreklo od
latinskog %ommnis ) o$!ti i o#naava =o$!tavanje>.
To jest komni#am %elini ) to je ideja da se svi hrane i# #ajednikog tanjira. 7vi tre,a da
stavljaj re#ltate svoga rada taj #ajedniki tanjir" radnik i neradnik, talentovan i ld, jak i sla,.
*d konkretnih ljdi na$raviti amor'no MI. 7lomiti sve strktre i stvoriti haos i $ometnj.
Kome odgovara ideja #ajednikog tanjiraD RadnikD TalentD Pred#etnikD 0anikD
Ra%ionali#atorD 0e.
Ta ideja odgovara =Kvar> i njegovoj sviti, koja stoji oko #ajednikog tanjira sa ktlaom i
deli, koliko kome tre,a naliti. Kvar shvata, da =*PCT20AR*&0*> 6 to je =012.*V*>
vlasni!tvo. /ato, naravno, komnistiki kvar $oinje da deli i# tog #ajednikog tanjira od samoga
se,e, ,iraji ksnije komade. /atim naliva svojoj $orodi%i. /atim drgovima i ,liskima. /atim
drgovima i# $artije. /atim $o$ovima komnistike $arohije, koji o,ja!njavaj narod sv
desnost te =svete> ideje komni#ma. /atim stra(i koja taj #ajedniki tanjir va od gladnog
naroda, kome $oslednjem daj ostatke i# tog #ajednikog tanjira.
/a vreme sovjetskog komni#ma narod se teoretski nasl!ao o tome, da krasti i#
=o$!tenarodnog> tanjira ) to je isto !to i krasti od samoga se,e. Prema komnistikoj teoriji dr(ava
ko ,ajagi sl(i narod, a #ajedniki tanjir ko ,ajagi $ri$ada svima. Ali narod je ,e# svakih teorija
oseao da je ne!to lo!e sa tim =#ajednikim tanjirom>, i njegova $raksa je $oka#ala, da ako krade!
od =samoga se,e> $ostae! sitiji, a ako ne krade! ) %ri e! od gladi. /ato je sovjetski narod vkao
i# #ajednikog tanjira kako je mogao, i stra(a je morala da ne s$ava noima, vaji velik idej i
veliki komnistiki tanjir od gladnog naroda.
909
Tre,a #a$amtiti jednostavn istin" komni#am ) to je vek $ara#iti#am, i to $ara#iti#am
gorih $rema ,oljima. I naravno, komni#am ) to je $ara#iti#am veitog $ara#ita ) svetskog
jevrejstva.
7ama ideja =o$!tenarodnog> vlasni!tva ) je ista $revara. 0e mo(e $rin%i$ $ostojati
=o$!tenarodno> vlasni!tvo nad sredstvima #a $roi#vodnj, $a $rema tome, i sva ideja komni#ma )
je $revara. &a ,i se to shvatilo, tre,a $oi od de'ini%ije $ojmova. - jdohri!anskom svet sve s
#agadili i i#o$aili 1evreji, kljji jednoje#ine renike6tmae. Ako otvorite ,ilo koji
jednoje#ini renik jdohri!anskog sveta, onda ete videti da je re =vlasni!tvo> de'inisana na
najnejasniji nain. 0j $oistovej sa imovinom, !to nije tano. Imovina je ) materijalni $ojam,
vlasni!tvo je ) $ravni $ojam. Ali $ostoji i mnogo,o(aki svet. Postoji rimsko $ravo. -
mnogo,o!tv vlasni!tvo se de'ini!e na sledei nain" =Vlasni!tvo ) je k$nost p#ava vladanja,
kori!enja i ras$olaganja imovinom>.
I# ove de'ini%ije vlasni!tva atomatski sledi, da =o$!tenarodno> vlasni!tvo nad sredstvima
#a $roi#vodnj na mo(e da $ostoji. /a!toD /ato !to je vlasni!tvo ) tom slaj i $ravo
ras$olaganja imovinom. 0e mo(e itav narod da ras$ola(e nekom 'a,rikom, na$rimer. 0e $ostoje
mehani#mi takvog ras$olaganja. Ras$ola(e vek ska gr$a li%a" direktor i njegovi #ameni%i. I
$ravo oni, svakog dana donosei $ravne odlke, ras$ola( imovinom, ni!ta ne $itaji narod. *ni
s i vlasni%i.
Komnisti se trde da s$rotstave individali#am i kolektivi#am. -stvari to s$rotstavljanje
je isto tako la(no, kao s$rotstavljanje materije i svesti.
7vaki ovek ima i individalne i kolektivne $o,de. Ali slo,odnom dr!tv ovek sam
se,i ,ira kolektive, kojima (eli da se nala#i. 7am ,ira se,i drgove i sa$tnike. - komni#m
individali#am se $otiskje, i ovek silom name drgove i kolektive kojima on tre,a da se
nala#i i da radi 3sve moge komne, kolho#e, o$!tine i t.d.4.
Komnisti vole da govore 'ra#e i misaone o,like ti$a" =Mi>, =;itavo oveanstvo>, =7ve je
jedinstveno>, =7vest jedinstva>, =7vet je jedinstven i %elovit> i t.s. Pola#ei od tih misaonih o,lika,
oni nastoje da ra#r!e i #atvore strktr i stvore $rivid amor'ne ka!e. 7vet je, stvarno, jedinstven i
%elovit, ali jedinstven i %elovit svet se sastoji od delova, od mnogo ra#liitih delova, iji je ste$en
$ove#anosti sa drgim delovima veoma ra#liit. A dr!tvo se ne sastoji od klasa, o$!tina i komna,
ve od konkretnih i ra#liitih ljdi, koji imaj ra#liite s$oso,nosti, ra#liite %iljeve i ra#liite
karaktere. - ljdima $ostoji i o$!te i ra#liito. MnoJoDoGaK uMe i "a #a!liuje) i "a uoptava+
Va"ata oMunista je O "a livi"i#aju sposoDnost #a!liovanja.
Karl Marks Mani'est komnistike $artije 38, gl.2, s.:F4 $i!e" =KoMunisti MoJu "a
i!#a!e svoju teo#iju je"noM o"#e"DoM$ unitenje p#ivatnoJ vlasnitva>. Veoma kratko i veoma
tano.
Ako $ok!amo da i#dvojimo osnovne deklarisane $rin%i$e svih komni#ama, videemo da
ih je malo"
9. -ni!tenje $rivatnog vlasni!tva.
2. 1ednakost svih ljdi.
:. -kidanje $rava nasledstva.
A. &r!tveno vas$itanje de%e.
H. Potiskivanje individalnih %iljev aoveka.
B. Eentrali#a%ija $ravljanja ekonomijom rke dr(ave.
8. *,ave#a rada #a sve. 7tvaranje indstrijsle armije sa vrstom dis%i$linom.
G. *sda slo,odnog $red#etni!tva, tako#vane eks$loata%ije oveka od strane oveka i
svakog rada #a do,it, koji se na#iva =!$ekla%ija>.
&a ,i se shvatilo !ta je d,inska s!tina komni#ma, tre,a se odvojiti od svih deklarisanih
$rin%i$a, $arola i ideja komni#ma i shvatiti #a!to i kome je on $otre,anD
*ne le$e komnistike $arole =slo,oda, jednakost i ,ratstvo, so%ijalna $ravednost, hmano
dr!tvo> ) samo s $aravan, i#a koga realno tek nevi5ene reke ljdske krvi, i oveanstvo gr%a od
,e#mnog #verstva i nevi5enih $atnji.
902
-stvari s!tina komnistike ideje veoma je (estoka. KoMuni!aM O to nije Do#Da
si#oManiN p#otiv DoJatiN+ KoMuni!aM je O !ave#a supe#DoJatiN p#otiv HitavoJ sveta) i p#e
sveJa p#otiv s#e"nje lase+ KoMuni!aM O to je JloDalni Kilj satanista.
Komni#am ) to je #avr!en s$er(estoki o,lik vlasti #a veoma sk gr$ #averenika, koji
s #a %ilj $ostavili $osti#anje svetskog gos$odarstva. ;ovek koji $roava komni#am, veoma s
dne injeni%e ne$restanog 'inansiranja komnistikih $okreta od strane najvi!ih krgova svetske
'inansijske oligarhije. I#gleda kao da e komni#m od tih s$er,ogatih sve oteti i sve $odeliti
siroma!nima. Ali to samo i#gleda.
0ajvi!a svetska 'inansijska oligarhija ne$restano 'inansira komnistike organi#a%ije. Tih
injeni%a sada ima vi!e nego dovoljno. * tome se mo(e $roitati 3A04. /a!to oni to ineD
Komnistiki o,lik vlasti i jeste njihov ideal. A to, da e na vrh te komnistike $iramide sedeti
oni, i samo oni, to je a$soltno oevidno. Pre#ev!i vlast, oni e $oka#ati jednakost i ,ratstvo,
so%ijaln $ravednost i eks$loata%ij. *ni e $oka#ati sve.
7vi ra#govori o s$rotstavljanj komni#ma ka$itali#m s ) ,le' i demago!ka jevrejska
igra #a laike. I jedan i drgi sistem s se nala#ili jednim istim jevrejskim rkama i radili s #a
o$!ti %ilj. I#a le5a svih komni#ama nevidljivo stoji %ioni#am.
Komni#am ) to je jedna od tvorevina %ioni#ma.
Komni#am ) to je sredstvo i konaan %ilj %ioni#ma.
Pogledajte #roke svih revol%ija i svetskih ratova. *'i%ijelni #ro%i se $ot$nosti
'alsi'ikj. A realni #ro%i se ne osvetljavaj. 7ada je $ro!lo vi!e od H0 godina od dana $oetka
&rgog svetskog rata, a tajne arhive MIP 7A&, 2ngleske i 777R s #atvoreni do dana!njeg dana.
/ato da !iroka dr!tvena javnost ne ,i sa#nala realne #roke &rgog svetskog rata i on #aklisn
igr, koj je igrala ska gr$a rkovodila%a velikih dr(ava.
Kad ,i se otkrili istinski #ro%i velikog dela ratova, onda i#a svih tih ratova, tim $re i#a
svetskih ratova, nevidljivo stoji #versko li%e %ioni#ma i komni#ma. To i#gleda $aradoksalno i
ne$rirodno, ali to je $ravo tako. Cta e komni#m ratoviD Is$ostavlja se da ratovi o,avljaj
veoma va(n 'nk%ij #a komni#am.
Kao re#ltat rata odvija se nagla %entrali#a%ija $ravljanja #emljom, $ojaanje loge dr(ave,
smanjenje $rava i slo,oda linosti, i mir, samim tim, $ostaje totalitarniji i jo! vi!e komnistiki.
- svoje vreme 0orman &od ) ,iv!i rkovodila% Komiteta Palate $redstavnika 7A& #a
$roavanje delatnosti Iondova, oslo,o5enih od $ore#a, $roavao je $rotokole Karnegijevog
Ionda #a Me5narodni Mir. &od je i#javio" =7taratelji Ionda s ra#matrali osnovno $itanje. Ako se
(eli $romena (ivota %elog naroda, da li $ostoji sredstvo koje je e'ikasnije od rata. *ni s ra#matrali
to $itanje tokom godine i do!li do #akljka, da ne $ostoje $o#nata sredstva, koja ,i ,ila e'ikasnija
od ratova, ako se #a %ilj $ostavi $romena (ivota itavog naroda. I# tog #akljka kod njih se
$ojavilo drgo $itanje" Kako vi 7A& ratD To se de!avalo 9F0F.g.> 3A0, gl. 2:4. 2to ime se
realno ,ave jevrejski 'ondovi =,ora%a #a mir>.
Kao re#ltat ratova, osim do,ijanja ,asnoslovne do,iti i $ojaanja totalitarne dr(ave, javlja
se mognost stvaranja naddr(avne svetske vlade. To jest mognost re!enja glo,alnog #adatka
svetskog gos$odarstva sa strane jevrejske oligarhije i njihovih okltnih gos$odara. To jest $ravi
#rok svih svetskih ratova ) to je stvaranje svetske komnistike vlade.
28.maja 9F9B.g. $redsednik Vilson, tajno s$remaji st$anje 7A& rat, otvoreno je
$redlo(io stvaranje $rvog o,lika svetske s$ervlade ) <ige 0a%ija. Idej <ige 0a%ija odmah s
$odr(ale sve masonske organi#a%ije, $oev od lo(e Veliki Istok Iran%ske.
I$ak ameriki narod je ist$io $rotiv <ige 0a%ija i na i#,orima 9F9B.g. glasao $rotiv Vilsona
#a .ardinga, koji je ist$ao $rotiv <ige 0a%ija. Iinansijska oligarhija je organi#ovala kam$anj
$rotiv .ardinga, ali on nije do(iveo do njenih re#ltata. *n je mro 2.avgsta 9F2:.g. Postoji
ver#ija da s ga otrovali.
Prvi svetski rat nije re!io svoj glavni #adatak stvaranja svetske s$ervlade. +ilo je $otre,no
organi#ovati &rgi svetski rat. Kao re#ltat tog rata 'ormirana je svetska vlada vid *rgani#a%ije
-jedinjenih 0a%ija 3*-04.
90:
&anas ve 'nk%ioni! organi svetske jevrejske vlade. 0a#ivaj se oni nekako komnistiki,
o$!teoveanski, na$rimer Me5narodni Monetarni Iond, ili 7vetska +anka. <e$i na#ivi #a !irok
dr!tven javnost. +a! =o$!tenarodno> vlasni!tvo. *$et =#ajedniki tanjir>. 7amo nemojte misliti
da e neko od Vas imati nekakav dost$ kormil tog tanjira. Taj #ajedniki tanjir sa le$im
=o$!teoveanskim> na#ivima ima veoma #ak sastav realnih gos$odara 3vlasnika kontrolnog
$aketa ak%ija4.
Ma koga sl!ali, ma kakve ,ajke Vam $riali o nekakvim nemarksistikim, nejevrejskim,
do,rim, $ravednim, i#vanrednim komni#mima, tre,a #a$amtiti jedno"
KoMuni!aM je O najveEi nep#ijatelj HoveHanstva]
KoMuni!aM O ne saMo "a je #oLeni sin Kioni!Ma+
KoMuni!aM je O !av#na etapa Gi"o#atije+
90A
%`+ METODE HRISTAUSKE)
KOMUUISTIXKE)
CDEMOKRATSKEF DEMAGOGIRE
I MAUIPUQUSAURA
(ko mi, $usi, ne postanemo svesni da 5evreji protiv
nas vode in6orma0ioni rat, mi emo kao na0ija nestati.
Mo(e se dgo nastaviti s$isak a$srda i $oroka hri!anstva, ali ono !to je gore reeno, vi!e
je nego dovoljno.
A sada $ok!ajte da ra#matrate $oroke hri!anstva sa hri!anskim $o$ovima. To je veoma
interesantan $osao. 7dariete se sa standardnim kom$letom demago!kih $o$ovskih metoda. *d
njih tri s osnovne"
P#va [na!vati i postaviti etietu\ ) o,javljivanje ovakvih misli #a jeres, svetogr5e,
,ogohlstvo, skrnavljenje, 5avolsko isk!enje i t.sl., $ot$no klanjanje od odgovora i te(nja da Vas
mesto odgovora na#ov i $rikae Vam nak #vn etiket i da Vas okrive #a sve smrtne grehe.
A !ta je to svetogr5e, jeres i t.d. $revod na svakodnevni je#ikD To je samo etiketa, kojom
se na#ivaj ona ras5ivanja, na koja ta religija ili taj $o$ nis s$oso,ni ili nee da odgovore. 1er kad
,i ta religija mogla logiki da ra#,ije ta ras5ivanja, onda ne ,i ni ,ilo $otre,a da se na#ivaj
nekakvim etiketama. Ali kada nemaj !ta da odgovore, tada je jedini i#la# ) sve to nekako na#vati i
otii od odgovora.
0a ast rskih hri!anskih $o$ova tre,a $ri#nati, da ov metod oni retko koriste i to
najgl$lji i najnemoniji $o$ovi. 0ije kao kod veine drgih sekti, gde s o$!te sva $itanja i
ras5ivanja #a,ranjena, a one, koji $ok!avaj ne!to da $itaj i ras5j, jednostavno se isterj.
Tre,a rei da s rskim ,ogoslovijama kltra rei i kltra demagogije $ostavljene veoma
do,ro, $o$ovi mog mnoge da nad,r,ljaj.
D#uJa [s#enuti teMu i na"D#Dljati\. 0egodno $itanje nikada nee da ra#matraj
s!tinski. *dmah e Vas odvesti na stran ra#matranja drgih $itanja okolo naokolo i #ase Vas
mno!tvom rei, a $o$ovi mej da govore i to do,ro, jer i$ak je#ik je ) njihov instrment, kao
sekira kod drvosee.
T#eEa [tuMaHiti ili inte#p#eti#ati\. Tmaenje ) to je najra!irenija metoda. Ra#mni $o$ovi
shvataj, da je svim =svetim> knjigama sakljeno sa svih strana mno!tvo svakakvog ra#novrsnog
materijala, kljji gl$osti i a$srde. Te knjige s $isane odavno, sortirane, $re$isivane i
=e!ljane>. - $ro!losti o,ini ljdi s ,ili manje $ismeni i vi!e $rostod!ni, #ato s njima te knjige
$osle $oslednjih =e!ljanja> odgovarale.
&anas ,i sve to tre,alo $onovo $re$isati malo $ametnije 3ali kako sve to #ae!ljati, kod svih
,ogoslova s ra#liita mi!ljenja4, ali sve te +i,lije s i#date tako velikom tira(. Cta raditiD
TmaitiM To jest, na$isano je A, tmai ga kao + ili E, i sve e ,iti normalno. *dmah se ,ijaj
dva #e%a" $rvo, od ,ilo kog teksta se mo(e $rotmaiti sasvim drgiJ drgo, odmah se $ojavljje
novi, do,ro $laeni $osli ) tmaenje i $ojavljje se $otre,a #a $ro'esionalnim kadrovima )
tmaima. Tmai, i ,e# $osla nee! ostati, i od gladi nee! mreti.
I#vanredno je'tina metoda ) tmaenje, sranata je #a malomne. - o,inom govor to se
na#iva =vi #a nos>. ;im se $o$ovi sdare sa nere!ivim $ro,lemom, oni tvrde da ne tre,a shvatati
tako, kako je na$isano =svetim> knjigama ) %rno na ,elo, ve sasvim drgaije. 2to tako, onda
$re$i!ite te va!e lde =svete> knjige, kojima ni!ta nije na$isano tako, kako tre,a shvatiti, drge
$ametne =svete> knjige, kojima je sve na$isano %rno na ,elo, $ravo tako, kako tre,a shvatiti, a te
stare knjige i#,a%ite na smetli!te.
&o,rim knjigama nije $otre,no tmaenje, njih tre,a lako da ita i ra#me desetogodi!nje
dete. &ajte nam t do,r +i,lij. .de je onaD Ali $o$ovi nikako ne mog konano da se dogovore
oko toga, !ta i kako tre,a tmaiti. Koliko tmaa ) toliko i mi!ljenja. Pa i nemoge je sv t
hri!ansk ,esmisli% oe!ljati tako da se do,ije ne!to ra#mno. I tako ostaje ) =svetim>
knjigama je na$isano jedno, a shvatati tre,a sasvim drgo.
90H
Tmaiti +i,lij veoma je lako jo! i #ato, !to se svaka la( ne $odnosi sama istom vid,
ve se me!a sa istinom. Tako da, #ev!i sa jedne strani%e +i,lije =ne kradi>, lako ete ne drgoj
strani%i nai =ne sdite, da ne ,iste ,ili s5eni>. 7ve je smi!ljeno.
Kada Vi, ra#govaraji sa hri!aninom, ka(ete da on $ije ljdsk krv i jede ljdsko telo #a
vreme $rie!a, onda e on $oetk dgo tre$eriti oima, a #atim e $ok!ati da na5e tmaenje
koje o$ravdava taj satanski in.Ako m neko smisli nekakvo $o#itivno tmaenje tog ljdo(derstva,
onda e se issova% miriti. Ali on i ne ra#mi!lja da mog da $ostoje i sasvim drga tmaenja te
injeni%e $ijenja krvi i jedenja ljdskog tela. * tome issova% nije s$oso,an da misli, njegov mo#ak
je $rogramiran ne #a mi!ljenje, ve #a ver.
Kada je! te ra#govore o tome, da je +i,lija !i'rovana, da s joj $otre,na tmaenja, da je
ona dost$na $osveenima, $rirodno je $itati" =Mom%i, #a!to ste Vi t knjig #a i#,rane i#dali
mnogomilionskim tira(imaD Vi je ostavite #a takve $ametne, kao !to ste Vi, jedno H00 komada, a
nama dajte da $roitamo de!i'rovan. .de je ta de!i'rovana +i,lijaD Poka(ite nam je. I#dajte nj
mnogim tira(ima>.
Ova njiJa se sa isto tolioM op#av"anoEu MoGe sMat#ati ao C"eiY#ovanaF BiDlija+
0e tre,a misliti da s gore o$isane metode demagogije svojstvene samo hri!anstv. *ne s
svojstvene a$soltno svim demago#ima, la(ovima i l$e(ima.
Komnisti, masoni i =demokrati> koriste iste te metode sa minimalnim i#menama, samo na
nivo #amene na#iva i etiketa.
0a$rimer, koristei $rv metod =na#vati i $ostaviti etiket>, komnisti Vas nee na#vati
,e#,o(ni%ima, antihristima, svetogrdni%ima, jereti%ima, ve e Vas na#vati =antikomnistima>,
=antisovjetistima>, ='a!istima>, =ekstremistima> i t.sl.
1evrejske =demokrate> e Vas na#vati =antisemitistima>, ='a!istima> 3to im je
najomiljenije4, =na%ionalistima>, =ekstremistima> i t.sl.
7va ta ,anda l$e(a e nastojati da se sakrije i#a etiketa, da $re,a%i ra#matranje na drgi
kolosek i da Vas nad,r,lja i nikada nee sa Vama ra#matrati s!tin $itanja. 1evreji o$!te nikada ne
ra#matraj s!tin $itanja koja njima ne odgovaraj. 7etimo se marksistikog Mani'esta
kom$artije" =*krivljavanja $rotiv komni#ma, koja se isti sa religio#nih, 'ilo#o'skih i o$!te sa
ideolo!kih taaka gledi!ta, ne #asl(j detaljno ra#matranje> 38, s.AA4. 0e #asl(j ) i to je sve.
Kratko i jasno.
7tandardna metoda ideolo!kog i $ro$agandistkog o,manjivanja, koja se koristi a$soltno
vek, jeste metoda me!anja istine i la(i. To jest kvali'ikovani $ro$agandista, koji nastoji da Vam
sgeri!e nek gomil la(nih ideja, nikada nee $ro$ovedati i $ro$agirati samo te la(ne ideje. *n e
me!ati la( sa istinom i ak mo(e da Vam is$ria vi!e istine, nego la(i. 7amo da ,i i#a#vao oseanje
$overenja, $osle ega se $rotrje la(.
QaG se uve aMuYli#a istinoM, ne istrje se s$olja, i la(ne ideje ko ,ajagi o$!te nis
glavne, ve drgoste$ene. 0eka ,de 80N istine, a :0N la(i. 0ije im ni (ao, samo da istina
$omogne da se njeno $akovanje #atvori la(. I najglavnije, da Vas $ravedna in'orma%ija ne
$o,5je da radite ne!to, !to oigledno ne odgovara $ro$agator, koji Vas $rogramira, i njegovim
gos$odarima, ve da vas tiha la(na in'orma%ija $o,5je na neko $ona!anje, koje odgovara eki$i
$ro$agatora.
Tako i =svetom> 7tarom i 0ovom /avet +i,lije nemaj sve ideje ,esmislen i la(ni
karakter. Kad ,i te knjige sadr(ale samo takv in'orma%ij, one ne ,i ,ile do,ro in'orma%iono
or(je. /ato +i,liji $ostoji mno!tvo do,rih i mdrih misli, $o#ajmljenih, #gred, $ot$no i#
mnogo,o(akih religija. Kao re#ltat toga na svak kritik la(nih hri!anskih doktrina $ismen $o$
mo(e odmat lako da i#ve i# =svetih $isama> nekakve s$rotne misli i, $okrenv!i disksij, da
nad,r,lja ,ilo koj kritik. 2to #a!to je =svetim> knjigama na jednoj strani%i na$isano ) =,elo>,
na drgoj strani%i ) =%rno>, a ve na sledeoj strani%i je na$isano ) =#eleno>.
90B
Cto se tie hri!anskih $o$ova, onda $itanje da li s svi oni lda%i ili neko od njih
ja#,inama hri!anstva tra(i istin, to je, naravno, interesantno $itanje. 0a njega je naj,olje
odgovoriti analogijom.
- sovjetsko vreme ,ilo je more $o$ova marksistike $arohije. &a li s svi ti mom%i ,ili
lda%i ili je neko od njih !ikarama marksi#ma tra(io istinD Mo(da je i tra(io, #a!to da ne $otra(i,
sedei mekim 'oteljama $artijskih komiteta. Ali jo! vi!e s oni tra(ili do,r $lat i nala#ili s je
tim $artkomima, ma kako to ,ilo dno. 0ala#ili s tamo i vlast i $rivilegije. 7ve s nala#ili,
$aralelno sa =aktivnim tra(enjima istine>. Tako i hri!anski $o$ovi. 0aravno, tra(e i hvataj istin,
tra(itelji. Ali tre,a #nati, gde je tra(iti. &o,ro je tra(iti istin tamo, gde je do,ra $arohija. Tamo je #a
vreme dosade $rijatnije loviti istin. Po$ovima s dra(i interesi njihove ko(e, nego visoke istine. A
!ta se mo(e oekivati od onih koji s #avoleli Pidove vi!e od samih se,e, vi!e od svog naroda, koji
s $rodali i ast, i d!, i interese svog naroda.
0e tre,a #a,oravljati da %rkva ) to nije samo idejni institt. Erkva ) to je $olitika
organi#a%ija koja se ,ori i #a vlast, i #a nova%.
*sim toga, $ostoji s$e%i'inost dana!nje $ostkomnistike hri!anske %rkve. Kadrovi te
%rkve s ,irani jo! #a vreme sovjetskog komni#ma. Pron%i$e kadrovske $olitike naj,olje je i#lo(io
knji#i =0omenklatra> Mihail Voslenski" =0omenklatra 777R, kao i drgim so%ijalistikim
#emljama, 6 to nije nomenklatra dr(avnih organa koji 'ormalno imenj, ve ,iroa i sekretarijata
rkovodeih $artijskih komiteta koji 'aktiki imenj. Takvo je a$soltno $ravilo. 0jega tre,a
do,ro shvatiti, da se ne ,i $ravile gre!ke i shvatiti sledee" Pat#ija#N Mosovsi i Hitave Rusije)
oJa Di#a SaDo# Ruse P#avoslavne C#ve) nala!i se u noMenlatu#i CK KPCC>.
* $rin%i$ejelnosti svih $o$ova sveta $ostoji do,ra anegdota. 7sre se hri!anski $o$,
islamski mla i jevrejski ra,in. I ka(" =Mom%i, hajde da (ivimo slo(no. &osta smo se $re$irali,
koja je religija ,olja, koja gora, #ar je to glavno. @ajde da tra(imo ono !to nas o,jedinjje.
0a$rimer, hajde da ra#menimo iskstvo oko ras$odele %rkvene ,lagajne. Konkretno i (ivotno va(no
$itanje. 7vi smo mi ljdi i mi tre,a i o se,i da mislimo, ali i na ,oga da ne #a,oravimo. Koliko i#
%rkvene ,lagajne #imati se,i d(e$, a koliko davati #a ,ogogodne stvariD
Po$ ka(e" =1a $ost$am $ravedno. Cta je to ,ogD To je a$solt, a a$solt je vek $rika#ivan
vid krga. I tako ja na $od hrama na%rtam manji krg i kas sa $rilo#ima ,a%am vis. *no !to
$adne krg ) to je ,og, van krga ) to je moje>.
Mla ka(e" =/amisli, i ja radim skoro isto. 7amo krg ) nije ,og, ve ovek. +og je
,eskonaan, to je ono, !to je i#van krga. 1a isto %rtam krg, ali vei, ne tre,a oveka i#nrivati" on
je slian ,og, i ,a%am $riloge. *no !to $adne krg ) to je moje, !to je i#van krga ) to je
,o(ije>.
Ra,in ka(e" =2to vidite, mom%i, is$ada da ra#lika i#me5 na!ih religija nema $rin%i$ijelan
karakter. I ja radim $ri,li(no isto. Ali ja sve $ro!avam. /a!to %rtati krgoveD To je svi!no. Kako
ja ra#mi!ljamD +og je na ne,, a mi smo ovde, na #emlji, njegove slge. 1a tako5e ,a%am $riloge
va#dh i gledam. *no !to je $alo na #emlj ) to je moje, !to je odletelo na ne,o, to je ,o(ije>.
Pogledajte te je'tine metode $o$ova #a $odi#anje svog imid(a. 0jima ne $ola#i #a rkom da
imaj visok imid( #ahvaljji svojoj mdroj rei i svojoj monoj energiji, #ato oni $odi( #naenje
svojih rei $omo $siholo!kih trikova. 0iko od njih se ne o,lai kao o,ini ljdi. Po$ovi navlae
na se,e nekakkve ne#amislive haljine, iji je %ilj da $oka( da oni nis o,ini ljdi, da nis sa ovog
sveta. 7o$stvena imena hri!anski $o$ovi tako5e ne koriste, samo dhovna imena. Tre,a $oka#ati
da $red Vama nije A,ram Ivanovi Cmseljson, ve nekakav Aleksij, $a jo! drgi.
P#oJ#aMi#anje svesti eMoKijaMa i tajno p#oJ#aMi#anje
908
Kako se $rogramira ljdska svest $omo religija, sistema o,ra#ovanja, 7MI i t.d.D - osnovi
$rogramiranja svesti le(i $ost$ak stavranja sistema ,a#nih vrednosnih stereoti$a. Taj sistem
'ormira ta,el i, !ta je to, naj,olje je shvatiti na $rimer nekoliko redova i# ,a#nog sistema
vrednosti hri!anina.
TaDela &+ BAVUI SISTEM VREDUOSTI HRISTAUA
Br. -ojam, etiketa, simbol 7oralna o0ena 8mo0ija
9 +og Veoma do,ar 7trah
2 Oavo Veoma lo! 7trah, (as
: @ristos *dlian <j,av, #ahvalnost, divljenje
A Antihrist -(asan 7trah, (as, mr(nja
H Interna%ionalista &o,ar Po!tovanje
B 0a%ionalista <o! Pre#ir
8 Ia!ista Veoma lo! Pre#ir, mr(nja, strah
G C$eklant <o! 0e$o!tovanje, #avist, #lo,a,
mr(nja
F /elena!, ,ankar Veoma lo! Mr(nja, #avist
90 Pred#etnik 0ije do,ar /avist, mr(nja
99 7kromnost &o,ar *do,ravanje
92 Ponos <o! 0e$rijateljstvo
*va ta,ela se mo(e nastaviti dgo, ona je dgaka, ali mi to neemo raditi. 0ajva(nije je )
shvatiti njen smisao. A smisao je tome, !to se svaki ,a#ni $ojam 3etiketa, sim,ol4 vek daje
vrstoj ve#i sa moralnom o%enom i emo%ijom. *va ta,ela stvara 'ndament mi!ljenja, $ravilnog ili
ne$ravilnog. Posle #avr!etka $rogramiranja oveka svaki $ojam 3etiket, sim,ol4 ovek nikada ne
$rihvata odvojeno, ve vek sa moralnom o%enom i sa emo%ijom.
7av kasniji $ost$ak ovekovog mi!ljenja $osle ni#a logikih koraka se oslanja na te ,a#ne
stereoti$e. To jest sva in'orma%ija, koja dos$eva ljdsk glav, osmi!ljava se i o%enjje $omo te
ta,ele ,a#nih vrednosti.
*ni koji $ravljaj rljom #naj da se rlja ne rkovodi logikom, ve emo%ijama. 0a tome
je i #asnovana svaka demagogija i mehani#mi $ravljanja i mani$lisanja ljdima. Pritiskaji
$otre,no vreme na dirke etiketa 3$ojmova, sim,ola4 i i#a#ivaji odgovaraje emo%ije, lako je
$ravljati dr!tvenim mnjenjem rlje.
0a$rimer rlji kojom $ravljaj demago#i, $ojavio se jak orator, sa kojim demago#i ne
mog da i#a5 na kraj logikim $tem. &ovoljno je da demago#i $ovikaj" =*n je $rovokator>.
Rlja e odmah $odr(ati, i orator e ,iti netrali#ovan. 0jega vi!e nee sl!ati, on e morati da se
o$ravdava, doka#je da on nije $rovokator, da je do,ar, ali rlja e to smnjati, i sva $a(nja rlje
e ,iti $reneta na drgi kolosek.
Ako rlja $rima nekog oratora kao ne$rijatelja i osea $rema njem negativne emo%ije, onda
sve ono !to taj orator ,de govorio, ,ie $rihvatano negativno, ne#avisno od istinskog govora
oratora.
Kod $redstavnika ra#liitih religija i ideologija ra#liiti s sistemi vrednosti, to jest #naenja
toj ta,eli s ra#liita. I svaki vernik smatra #naenja svojoj ta,eli istinitim i nikada ih ne
$odvrgava smnji. I o,rnto, istinitost svake drge in'orma%ije se o%enjje $omo ta,ele ,a#nih
vrednosti. Te #eliJije) oje sMo #a!Mat#ali [ju"ei!aM) N#iEanstvo i oMuni!aM\) sMiljeno
postavljaju laGni sisteM Da!niN v#e"nosti.
Kod hri!anina je glav sa5ena ta,ela, kojoj $reko H0N redova ima la(na #naenja. A
kako je do toga do!loD Kako s hri!anin neli glav la(na ,a#na #nanjaD Kako im je $o!lo #a
rkom da ga ,ede =istinitost> la(i i =la(nosti> istineD
7vi religio#ni ltkari s ) odlini $siholo#i, oni ne tre,a da $roavaj knjige i# $sihologije.
*ni s ih odavno $roili. Kako naterati oveka da $overje $ravilnost @ristovih $ro$ovedaD
90G
Mogla ,i se anali#irati logika @ristovih $ro$oveda i njihovih $osledi%a 3to, ime se ja ,avim ovoj
knji#i4, ali tada e $o$ovi ,iti os5eni na nes$eh. *ni $ost$aj drgaije. Programiranje
hri!anina se ne vr!i kro# #akljke logikog ra#ma, ve kro# emo%ije.
- $oetk $o$ovi ka(" =7vi ste Vi gre!ni, mnogo o,manjjete, mnogo $ravite gre!aka
(ivot, kr!ite #a$ovesti>. Kod ljdi se i#a#ivaj emo%ije krivi%e. /atim $o$ovi ka(" =Ali, ,e#
o,#ira na sve na!e grehe, @ristos Vas svejedno voli, i on je $re#eo sve Va!e grehe na se,e, @ristos
Vas je sve s$asio, on je mesto Vas $rihvatio smrt, on je heroj, on je stradao mesto Vas>. Kod rlje
se $ojavljj emo%ije #ahvalnosti, radosti 3#ato !to s svoji gresi svaljeni na nekoga4, $o!tovanja
$rema @rist, divljenje njegovom =herojskom> $ost$k. <ogiki smisao tog $ost$ka vi!e niko ne
ra#matra. <ogik ,esmislenost ovog =herojskog> $ost$ka niko ne shvata. Mo#ak je $re,aen na
emo%ije. <eva hemis'era mo#ga se iskljje i radi samo desna hemis'era. Posle toga datoj ta,eli
red =@ristos> st$% =moralna o%ena> se atomatski #a$isje #naenje =odlian>. I to je sve,
stavr je ra5ena, ,e# svake logike ,a#na la(na vrednost je sa5ena glav vernika.
&alje taj red i# ta,ele A ve radi #a to da Vas natera da $overjete to, da je sva odvratnost,
koj @ristos $ro$oveda ) istinita. 0ego !taD Po!to je @ristos odlian, $o!to Vas voli, $o!to je heroj,
$o!to nam (eli do,ro, #nai da sve ono !to on $ro$oveda, jeste istina. 2to #a!to se i#mi!ljaj
svakakvi trikovi ti$a hristovog s$asenja. To s $siholo!ke metode. 7ve je veoma $ismeno smi!ljeno.
A to, !to to ne delje na intelektal%e, to $o$ove ne $la!i. Intelektala%a je malo, a ljdi rlje )
mnogo.
A da ,i se netrali#ovali svoji o$onenti, koji mog logiki da ra#,ij hri!anstvo $ra!in,
$o$ovi tre,a glav hri!anina da grade emo%ionaln $regrad na $t logikog $oimanja
kritike @rista. To se radi $omo ideje antihrista i sa5ivanja emo%ije straha i (asa $red
antihristom. Programiran tom najjaom emo%ijom hri!anin jednostavno nee ti kritik
hri!anstva. *n e se $la!iti i rei i misli.
Ako Vam ne $o5e #a rkom da gasite i odolite emo%ije hri!anina, onda e Va!a logika
kritike hri!anskih ,esmisli%a stalno darati armiran ,etonski #id straha, (asa, divljenja, mr(nje i
drgih emo%ija. 7ame emo%ije. <ogiko mi!ljenje o$!te nee raditi. <ogiko mi!ljenje kod
hri!anina je $arali#ovano i njegovo s$ostavljanje ) nije lak #adatak. To je glavni #adatak satanista
) iskljiti rad leve mo(dane hemis'ere.
P#oJ#aMi#anje svesti se nia"a ne v#i javno. Vi nikada i nigde neete videti takve ta,ele
,a#nih vrednosti, kao ta,el A ili ta,el H javnom vid. 0a$rotiv, javni sadr(aj ta,ela takve vrste )
to je tajna is$od sedam $eata. @ri!anstvo $rogramira mo#ak ljdi ne javnom vid, ve na nivo
$odsvesti, a one, koji $ok!avaj da i#vk s!tin hri!anskih vrednosti na $ovr!in svesti,
$odvrgavaj $rogonima. &o,ar $rimer je ) <.0.Tolstoj. *n je dgo $roavao +i,lij, odlino je
shvatio sv gadost 7tarog /aveta i na#vao jevrejskiog ,oga divljim $oldovi!tem. I$ak Tolstoj je
$rihvatio 0ovi /avet i stvarno shvatio s!tin hri!anstva, ali istina, nije shvatio da je ta s!tina
$orona. Kada je on istakao generaln idej =ne$rotivljenja #l nasiljem>, njega s i#,a%ili i# %rkve
i $redali anatemi.
Ali <av Tolstoj je a$soltno $rav. -$ravo ta i"eja Cnep#otivljenja !lu nasiljeMF i jeste
Da!na i"eja N#iEanstva. 7amo hri!ani je ne s$rovode javno, ve na nivo $odsvesti, a Tolstoj j
je 'ormlisao javnom vid i i#vkao na o$!te $oka#ivanje. *n je otkrio samo jedan red i# ta,ele
,a#nih vrednosti, otkrio jedn od tajni hri!anstva, i najvi!a $o$ovska hijerarhija je $oela da ga
mr#i.
Posle 'ormlisanja jedne od glavnih ideja hri!anstva =ne$rotivljenja #l nasiljem>
javnom vid, svakom misleem ovek je odmah $ostalo jasno, kome hri!anstvo odgovara.
@ri!anstvo odgovara #l 3satani4, koje ne (eli da sretne jak ot$or i hoe da ra#or(a svoje
$rotivnike.
0a ta,elama ,a#nih vrednosti lako je videti javnom vid, koga ova religija $rogramira.
*tvorimo tajne religija i, kloniv!i radi jednostavnosti st$%e emo%ija, $oka(imo nekoliko redova
hri!anstva, jdei#ma i mnogo,o!tva $ore5enj.
Ta,ela H se mo(e nastaviti i dalje, ali navedeni redovi s sasvim dovoljni da ,i se shvatile
osnovne vrednosti tih religija i ra#melo kakve d!e te religije $rogramiraj.
90F
I# ta,ele H lako je videti da je 1dei#am, kao kasnija tvorevina, #eo i# Mnogo,o!tva sve
naj,olje, energine, odlne, jake, o$timistike vrednosti i dodao im satanistike vrednosti" la(,
$odlost, !ovini#am, drskost, lo$ovlk, l$e!tvo, nemereni des$oti#am, nemeren volj $rema
vlasti i nov%.
@ri!anstvo od,a%je sve energine, o$timistike vrednosti mnogo,o!tva, s$!ta d!
Arij%a na najni(i nivo i $ravi od njega .oja.
TaDela '+ BAVUE VREDUOSTI TRI REQIGIRE
B#+
PojaM) etieta)
siMDol
HRISTAUSTVO RUDEIVAM RUSKO
MUOGOBOSTVO
Moralna o%ena
) 9 : ; +
9 ;astolj,lje <o! Veoma do,ar Veoma do,ar
2 Ponos <o! Veoma do,ar Veoma do,ar
: 7igrnost se,e <o! Veoma do,ar Veoma do,ar
A 7mirenost, $okornost,
str$ljenje,
samoodri%anje
&o,ar <o! <o!
H Pla, stradanje &o,ar <o! <o!
B Veselje i srea na #emlji <o! &o,ar Veoma do,ar
8 7iroma!tvo &o,ar Veoma lo! <o!
G +ogatstvo <o! Veoma do,ar
3neogranieno4
&o,ar 3mereno4
F Vola ka vlasti <o! Veoma do,ar &o,ar
90 Te(nja ka so$stvenosti <o! Veoma do,ar Veoma do,ar
99 Te(nja ka $osedovanj
nov%a
<o! Veoma do,ar &o,ar
92 Pred#etnik <o! Veoma do,ar Veoma do,ar
3ako je $o!ten4
9: +ankar 0ije do,ar Veoma do,ar Veoma do,ar
3ako je $o!ten4
9A <j,av $rema ljdima &o,ar 3$rema svima4 &o,ar 3$rema
1evrejima4, lo!
3$rema
nejevrejima4
&o,ar 3$rema
do,rima4, lo! 3$rema
lo!ima4
9H Mr(nja $rema
ne$rijatelj
<o! &o,ar &o,ar
9B -,istvo ne$rijatelja <o! &o,ar &o,ar
98 *sveta <o! &o,ar &o,ar 3$ravedan4
9G 7rovost <o! &o,ar 3ako je
korisno4
&o,ar 3ako je
$otre,no4, lo! 3,e#
ra#loga4
9F Pidolj,lje &o,ar Veoma do,ar Veoma lo!
20 <j,av $rema sirotinji Veoma do,ar Veoma lo! <o!
29 <j,av $rema
naka#ama
Veoma do,ar &o,ar 3$rema
jevrejskim4
Veoma lo!e
22 0a%ionali#am <o! Veoma do,ar 3ako
je jevrejski4
&o,ar 3,e#
!ovini#ma4
2: Covini#am <o! Veoma do,ar 3ako
je jevrejski4
<o!
990
2A Istina &o,ar &o,ar ili lo!
#avisnosti
&o,ar
2H <a( <o! &o,ar 3kao
sredstvo4
<o!
2B 7a(aljenje &o,ar <o! 3 odnos
$rema .ojima4
<o!
28 7amilost &o,ar <o! 3 odnos
$rema .ojima4
&o,ar 3mereno4
2G <$e!tvo Veoma lo! &o,ar 3 odnos
$rema .ojima4
Veoma lo!
2F Kra5a Veoma lo! &o,ar 3 odnos
$rema .ojima4
Veoma lo!
:0 Podlost <o! &o,ar 3ako je od
koristi4
<o!
:9 &rskost <o! Veoma do,ar <o!
:2 ;ast 0ema takvog sim,ola 0ema takvog
sim,ola
Veoma do,ar
:: @omoseksali#am 0etralan Prirodno *so,ina
degenera%ije
;esto se mo(e ti da Rsi tre,a da e od 1evreja njihov aktivnost, $red#etni!tvo i volj
#a (ivot. /a mnogo,o!%a je veoma sme!no da je sline iska#e. Ko od koga tre,a da i D 1deji s
naili do,ro od mnogo,o(a%a, samo s # do,ro dodali svoje jevrejske gadosti. Arijev%i ne tre,a
da e od 1evreja, ve da e od svoje so$stvene $aganske religije. *na nije sla,ija, ve je $o!tena i
le$a.
1dei#am $rogramira $sihoti$ aktivnog gos$odara (ivota, ro,ovlasnika, l$e(a,
nemilosrdnog des$ota i tiranina. @ri!anstvo $rogramira $sihoti$ ro,a, $okornog slge. Paganstvo
$rogramira $onosn, jak, aktivn, $o!ten i slo,odn linost, gos$odara samog se,e.
Ta,ela H $redstavlja $ro!eni model. To jest, navedene moralne o%ene nis date #a svih
900N slajeva (ivota, ve #a vein realnih (ivotnih sita%ija. Pa i$ak, dola#i do $ose,nih
vanrednih sita%ija, gde e o%ene ,iti drgaije. -stvari moralna o%ena nije $ove#ana sa $ojmom,
etiketom, sim,olom, ve sa $ojmom, etiketom, sim,olom $ls sita%ija. To jest, detaljnije tre,a dati
jo! jedan st,a%, kome ,i ,ile o$isane konkretne varijante sita%ija, ntar kojih se odvija doga5aj
i vr!i o%ena. To je $rvo $ro!avanje. &rgo" mnogo,o!tvo nije ne!to jedinstveno. &anas svet
$ostoji mnogo ra#liitih $aganskih tradi%ija, koje imaj mnogo #ajednikog, ali mnogo i ra#lika.
*vde je data o%ena ve#i se rskim mnogo,o!tvom. Ali #adatak ove knjige nije da detaljno $i!e
naveden ta,el. Istovremeno navedena $ro!avanja do#voljavaj da se lako, jednostavno i
$regledno $rika( o$!te i ra#liito ra#matranim religijama.
2to Vam, $o!tovani itaoe, i slika religija javnom vid na jednoj strani%i i nikakve +i,lije
i Talmde nije o,ave#no itati. A #a!to je na$isana +i,lijaD +i,lija je na$isana #ato, da ,i se glav
hri!anina sadila ta ista ta,ela $omo alegorija, $ria, #a$ovesti, svakakvih $siholo!kih trikova, i
to tako da hri!anin ne shvata i ne vidi t ta,el javnom vid.
/a!to Arij%i tr#aj na hri!anstvo, t religij i#o$aenosti i dhovnog ras$adaD /ato !to se
mnogo najva(nijih vrednosti kod hri!anstva i $aganstva $okla$a" istina, la(, kra5a, l$e!tvo,
$odlost, drskost. Pravilnost tih vrednosti Arij% ne tre,a doka#ivati, on t $ravilnost osea na
genetskom nivo, na nivo $odsvesti.
/a 1deja $ojmovi istina i la( nemaj nikakv samostaln moraln o%en. *n ih o%enjje
samo sa take gledi!ta korisnosti. Ako 1evrej odgovara da ka(e istin, on e rei istin. Ako m
odgovara da sla(e na najdrskiji nain, on e slagati na najdrskiji nain. I jedno i drgo on e raditi
sasvim ,e#oseajno, ne oseaji nikakve emo%ije, a jo! manje gri( savesti.
0a toj $oddarnosti i ra#li%i se i #asniva itava jevrejska igra hri!anstva #a Arij%e.
Vrednosti koje se $okla$aj sa $aganstvom, hri!anstvo $ro$oveda javnom vid. &rge vrednosti
999
dhovnog ras$ada, s$rotne $aganskim, hri!anstvo sa!je ljdske glave tajnom vid $tem
emo%ija i $odsvesti. I to je sav trik. Ali trik veoma smi!ljen.
Ali te vrednosti, jedinstvene #a hri!ane i $agane ) to s samo vrednosti, "ela#isane #a
rlj. 7ami hri!anski $o$ovi tim vrednostima se ne rkovode. *ni ih $ro$ovedaj #a drge, ali ne
#a se,e same. A stvari hri!anske vo5e se rkovode s$rotnim vrednostima, takvim, kao i
jdejstv, $o!to $o$ovi i ra,ini igraj jedn ist jevrejsk igr $od na#ivom =svetsko
gos$odarstvo>. 7amo o,ini hri!anski $o$ovi (ive nekakvim il#ijama. 0ajvi!e hri!ansko
rkovodstvo nema il#ija. *no se oko G0N sastoji od 1evreja, svakakvih Aleksandrova Mena i
Aleksejeva drgih 3$ravo $re#ime Ridiger4 i jevrejskih slga, koje $ro$ovedaj (idolj,lje i
$roslavljj =,ogom i#,ran narod>. 7vo to najvi!e hri!ansko rkovodstvo ) je neverovatno
,es$rin%i$ijelna i nemoralna $,lika.
Kada hri!anski $o$ tiho i ravnomerno $eva o tome da je =#a sve volja ,o(ija, svaka vlast je
od ,oga, ,og je tr$eo i nama je rekao da tr$imo, mi smo svi gre!ni, mi smo svi mali ljdi, $od
,ogom idemo>, 6 onda to o$!te nis tihe $esmi%e. To je otrov #a telo, koji trje d! i ra#la(e
ovekov ra#m, to je tajno $rogramiranje $sihoti$a ro,a.
+ilo ,i veoma interesantno sve te ta,ele is$isati detaljno i na$raviti d,ok $oredn
anali#, kljji komni#am i drge religije, ali to je veliki i $ose,an rad. - ovoj knji#i mi se
neemo ,aviti time. - %ilj ove knjige sasvim je dovoljno to !to je reeno.
Kao se stva#aju #eliJije) !asnovane na ve#i [oDManu\
7vaki sistemski tehniar #na, da $rojektovanje slo(enog sistema $oinje od kraja, to jest
naj$re se o$isje stanje sistema koje (eli! da $ostigne!, a #atim se tra(e sredstva i naini dosti#anja
tog stanja. Tvor%i jdei#ma i hri!anstva s $oinjali od ra#rade ta,ele H, $omo koje s oni hteli
da $rogramiraj svest i $ona!anje ljdi. Ta $oetna ta,ela se $i!e svega na H68 listova. A #atim s
tra(ili naine kako da glave ljde sade t ta,el, ali tako da niko ne samo ne shvati t ta,el
javnom vid, nego i da ne shvati kako je ona dos$ela njegov glav. Taj #adatak je ,io daleko
slo(eniji. *ni s morali da sak$e sav religio#ni materijal 3glavnom mnogo,o(aki4 koji im je ,io
$od rkom i tako da ga sortiraj, da odgovara njihovoj #amisli.
Kao re#ltat toga is$ale s de,ele6$rede,ele i #a$letene knjige" +i,lija i Talmd, koje
gleve ljdi sa5j kratk ta,eli% H, ali niko ne ra#me t lkav tehnologij.
=7vete> knjige tako5e nis odmah is$ale do,ro. 0jih s nekoliko $ta $re$isivali i e!ljali. I
sada s tim =svetim> knjigama savani trgovi tog titanskog rada. 0ije sve tim =svetim>
knjigama is$alo isto i glatko, ali $osao je veoma slo(en, tako da je is$alo kako je is$alo. 0i!ta
stra!no, to in'orma%iono or(je radi ve hiljadama godina i do,ro radi.
7ada se 7A& Kali'orniji stvara nova la(na religija #a ??I vek. Tehnologija njenog
stvaranja vi!e nije ona koja je ,ila starini. -kljeno je nekoliko 0II 30ano istra(ivakih
institta ) $rim.$rev.4, eki$a veoma kr$nih nanika. 0ova ta,ela H je odavno na$isana. Te!koa je
tome, kako je tajno saditi glave savremenih ljdi $omo novih =svetih> knjiga, koje se ve
$i!. - njihovom $isanj je i sva slo(enost. Ti satanistiki nani%i s ve sak$ili $o %elome svet
sav religio#ni materijal i# svih religija, sve mitove, sve ,ajke, sve legende. 7ve s neli kom$jter
i dalje nastoje da od toga materijala oda,er ono, !to im mo(e #atre,ati, i da sve to $rilagode svojoj
#amisli ) novom sadr(aj ta,ele H.
Cta e im od toga is$asti ) ne #na se, ali oni (re. 0ova 2ra Vodolije je $red vretima.
%B+ MO^E QI SE PROTI BEV REQIGIRE
Ako te(imo ka $novrednom (ivot, na $ostavljeno $itanje tre,a odgovoriti negativno. +e#
religije se ne mo(e $roi. Atei#am je ) tako5e vera. Vera to, da ,oga nema. Pitanje =mo(e li se
$roi ,e# religije> jednako je $itanj =mo(e li se $roi ,e# ve#e sa kosmikim silama, ,e# ve#e sa
+ogovima>. Van te ve#e ovekov (ivot nije $no vredan.
992
<jdima je svojstveno religio#no oseanje. *no $rati ljde tokom itave ljdske istorije.
Ako se to oseanje ne smeri konstrktivan tok, oveanstvo ne mo(e normalno da se ra#vija.
Ako se ljdima ne $redlo(e ra#mne religije, onda e oni $ostati so$stvenost takvih satanistikih
religija, kao !to s hri!anstvo, ili njem slinih.
Koliko je talenata, koji s imali jako religio#no oseanje, koliko iskrenih, istih d!a koje s
tra(ile istin, istrnlo rskim manastirima, gde s dola#ili do dhovne, mne i 'i#ike
is%r$ljenosti, sledei $oke hri!anske $aranoje.
Religija je $otre,na $re svega #a %elovito $oimanje sveta. 0ijedno nano mi!ljenje ne
o,hvata itav svet, on je veoma velik. &ana!nja naka ima hiljad $ta manj o,last
kom$eten%ije, nego !to s #nanja o %elom svet %elini. /ato ,e# %elovitog $oimanja sveta ,e#
religije se ne mo(e $roi. 0aka i religija tre,a da do$njj jedna drg. 0aravno, o,lasti svoje
kom$eten%ije naka ima $rioritet is$red religije. Ali mnoge kljne ideje $ostojanja oveanstva
imaj isto religio#no $oreklo.
*,last svog nanog ne#nanja ljdi (ele nekako da $redstave, makar i najo$!tijim
modelima. 7vi ti modeli s religio#ni, i i# njih se mog #imati ideje ogromne va(nosti.
Ideja ogromne va(nosti ) to je ideja ovekove SQOBODE VOQRE. Ta ideja nije nana,
ve je isto religio#na. +e# te ideje se ne mo(e sagraditi adekvatna slika sveta.
Mnogi istaknti nani%i, te(ei da se oslanjaj samo na nak i $ot$no od,a%ji
religij, od,a%ivali s i konstrktivne religio#ne ideje ti$a slo,ode volje i #,og toga do,ijali
i#o$aeni model sveta, veoma dalek od realnosti. 0ajdosledniji nani%i s ,e# slo,ode volje
dola#ili do materijali#ma i dalje do la$lasovskog determini#ma, to jest do kon%e$%ije $ot$nog
#akonomernog odre5enog ra#voja sveta, gde sva kasnija stanja sveta $ot$no $roisti i# dana!njeg
stanja ili i# ,ilo kog $rethodnog stanja sveta.
*va kon%e$%ija je $roi#ti%ala i# $ogre!nog $rin%i$a #rono6$osledine ve#e, gde ne $ostoje
$ojave ,e# #roka i svaka $ojava je $osledi%a nekakvih drgih $ojava. I sve je ovom svet
$otinjeno #akonitosti ne#avisno od toga, da li Vi $o#najete te #akone ili ne. I sve se ra#vija $rema
gvo#denim #akonima, koje nikome nije dato da ih menja. Ta taka gledi!ta je la(na.
0a! realni svet nije takav, i materijali#am ne mo(e da ga o$i!e adekvatno. - na!em svet
nema vrstog determini#ma i 'atali#ma. ;ovek ima slo,od volje, to jest samostaln snag, koja
mo(e ,iti reali#ovana ovom svet. To je injeni%a koja $roistie makar i# so$stvenog iskstva.
Pok!ajte da #a#mete $asivn (ivotn $o#i%ij, ranaji na #akone, slo,od, na volj +ogova i
t.d., 6 (ivot e $otei jednom $rav% 3$o $ravil ne onom, kome ,iste Vi hteli4. Ako #a#mete
aktivn $o#i%ij ) (ivot e $otei drgom $rav%, i kod Vas e se $ojaviti !anse da inite (ivot
takvim, kakav Vi hoete.
0ikakvog 'atali#ma (ivot nema. 0ikakve ,e#slovne sd,ine tako5e nema. Pivit se
$ravi. Prave ga oni koji imaj slo,od volje. I (ivot je varija,ilan. Mo(e $oi jedn stran, mo(e
$oi drg.
Uei!DeGna su"Dina i sloDo"a volje su O p#otiv#eHni pojMovi+ U oM stepenu postoji
sloDo"a vole) b u toM stepenu o"sustvuje nei!DeGna su"Dina. 7d,ina ) to je nemoljiva
#akonitost. ;ovekova sd,ina ) to je re#ltiraja trajektorija, koj odre5j #,ir re!enja ovekove
volje i re!enja volje drgih s,jekata 3kljji +ogove4, koji imaj svoj so$stven slo,od
volje. I !to je jaa kod oveka slo,oda volje, time #a njega manje $ostoji nei#,e(na sd,ina. 1ak
ovek sam $ravi svoj sd,in, ma !ta $redska#ivali ,r,ljiv%i ra#nih ,oja. I ne $ostoje nikakvi
nei#,e(ni o$!ti #akoni dr!tvenog ra#voja ti$a onih koje je =otkrio> Karl Marks. I slo,oda volje je
) $rin%i$ijelno vi!e, nego slo,oda i#,ora.
/a!to s materijalisti od,a%ivali slo,od voljeD /ato !to okvir materijali#ma nije jasno
odakle $otie ta slo,oda volje i kakva je njena $rirodaD *na oigledno nije materijalna i ne#avisna,
a materijali#am $rin%i$ijelno negira $ostojanje ovom svet nematerijalnih i ne#avisnih $ojava.
/a!to kamen nema ni volj, ni tim $re slo,od volje, a ovek ima i volj i slo,od da je reali#jeD
Materijali#am nije s$oso,an da odgovori na ovo $itanje.
99:
Komnistika 'ilo#o'ija je smatrala da je osnovno $itanje 'ilo#o'ije $itanje !ta je $rimarno"
materija ili svest. Postavljanje ovog $itanja je ,esmisleno jer smi!ljeno kida materijalno i
in'orma%iono jedinstvo sveta. Materijalistika dogma =materija je ) $rimarna, svest ) sekndarna>
ni!ta ne i#ra(ava. To je sve jevrejska o,mana. 0jen %ilj je ) da $or!i %elovito $oimanje sveta, da
stvori haos glavama ljdi.
-stvari jedno od najglavnijih $itanja 'ilo#o'ije i religije jeste $itanje o slo,odi volje" da li se
ona $ri#naje ili ne i kakve s njene grani%e. 7vest i slo,oda volje ) to nije jedno isto. Mo(e se imati
svest, ali nemati volj. Mo(e se imati volja, ali nemati slo,od volje, to jest s$oso,nost da je
reali#jemo.
- #avisnosti od $ri#navanja ili ne$ri#navanja slo,ode volje sve religije i 'ilo#o'ije se dele na
dva dela. G"e se p#i!naje sloDo"a volje) taMo$ neMa Yatali!Ma) neMa st#oJoJ "ete#Mini!Ma)
neMa st#oJe !aonitosti) svest ativno utiHe na DiEe) neMa nei!DeGne neo"oljive su"Dine)
postoji sloDo"a) Hove je O MiniDoJ+ TaMo J"e se ne p#i!naje sloDo"a volje O taMo je
Yatali!aM) neo"oljiva su"Dina) st#oJa !aonitost) DiEe o"#eLuje svest) neMa sloDo"e) Hove je O
DoGiji #oD ili oMunistiHi #aYHiE.
0i# nanika ka(e da ovek ima slo,od volje, ali nj nis $odarili +ogovi, ve se ona
$ojavila sled nekih slo(enih evol%ionih $ro%esa. Ali oni ne mog jasno da o$i! te $ro%ese.
0aravno, slo,oda volje kod oveka nije ,e#granina. ;ak vi!e od toga, ona je veoma
ograniena i, naravno, nije slina +o(ijoj. ;ovek ne mo(e da stvori novog +oga ili ni!ti starog. 0e
mo(e kao +og da stvori novi svet ili nove ljde ili glo,alno $romeni #akone ovog sveta. Pa i$ak,
ovek je $odarena slo,oda volje, i njen dija$a#on #a #emaljski (ivot je dovoljno !irok.
Po!to ovek ne (ivi sam, (ivot $redstavlja aren sdara mno!tva volja, #ato mognost
reali#a%ije svoje volje #avisi od odnosa snaga toj areni ,or,e i od snage so$stvene volje. Ako
ovek me da se sna5e me5 +ogovima, da na$ravi $ravilan i#,or svojih +ogova i s$ostavi sa
njima ve#, onda e se njegova slo,oda volje 'ormirati od slo,ode volje ro5enih +ogova, i on e
$ostati jai hiljadama $ta. Mo(e se $redlo(iti aktivna analogija. &o!li ste $ristani!te i re!avate #a
koji ,rod da k$ite kart" #a onaj koji odla#i Amerik, Astralij ili A'rik. I#gleda malo tre,a
re!iti" k$iti jedn od tri karte. Ali Va!a (ivotna sd,ina e se veoma jako ra#likovati od toga,
nai#gled linog re!enja..
7naga volje kod ljdi se ra#likje veoma velikom dija$a#on. Postoje ljdi sa kolosalnom
snagom volje ti$a @itlera, 7taljina, 0e$oleona, <enjina, @rista, Mhameda, +de i t.sl. Ti ljdi
glo,alno menjaj (ivot %elih naroda, od!evljavaji i gasei ih svojom voljom i reali#ji svoje
3$ametne ili gl$e4 ideja, tanije, ideje, koje s im nametnte i samo im i#gledaj svoje.
Mo#al
+e# moralnih $rin%i$a, koji odre5j $ravila do,rog $ona!anja oveka dr!tv, normalno
dr!tvo se ne mo(e i#graditi. I$ak etike norme odnekd tre,a #imati. /a!to je lo!e krasti, a do,ro
,iti $o!ten ovekD Rei ete da to $roistie i# $raktinog iskstva ljdiD 0e lii na istin. To tre,a
da $roistie i# religio#ne doktrine, koja, naravno, sama tre,a da ,de $ragmatina.
*sim toga (ivot je ) ,or,a, ali ,ilo kojoj %ivili#ovanoj ,or,i tre,a da $ostoje $ravila" i
do#voljena i #a,ranjena. *na tre,a da ,d na$isana, i ljdi tre,a da ih $o!tj. *sim toga o,li%i
,or,e mog ,iti veoma ra#liiti. Mo(e ,iti rat svih $rotiv svih. A mo(e ,iti i saradnja, lj,av,
jedinjenje. To je tako5e o,lik ,or,e #a $re(ivljavanje, #a ,olji (ivot.
Veoma je va(na ideja voleti ljde i meti $ra!tati. &a, ljdi s nesavr!ena ,ia, njima je
mnogo lo!eg, ali drgih ljdi na #emlji nema. I tre,a meti voleti ih takve kakvi oni jes, i meti
$ra!tati im gre!ke i lo!e $ost$ke. To je veoma va(no. Ali odakle ta ideja mo(e da $otekneD *$et i#
religio#ne doktrine. I, naravno, t idej nije i#mislio @rist.
0aravno, ne tre,a graditi il#ije. 0ikada 7VI ljdi na #emlji nis (iveli, ne (ive i nee (iveti
$rema o$!tem oveanskom moral. Vlastodr!%i, ,anditi i l$e(i svih ,oja e vek (iveti $rema
drgim #akonima. 0ikada nikakvog idealnog Raja na #emlji nee ,iti. Pa i$ak, $ostojanje
99A
$o#itivnog morala dr!tv smanjje koliin l$e(a i nitkova, olak!ava (ivot na #emlji i ini (ivot
#a oveka veoj meri $rijatnijim.
I$ak, samo od lj,avi $rema ljdima ne mo(e se organi#ovati normalan (ivot. U Givotu sve
iMa svoje Mesto$ i ljuDav i M#Gnja+ T#eDa uMeti voleti ono to se MoGe voleti i t#eDa uMeti
M#!eti ono) to se ne MoGe voleti) ono to t#eDa M#!eti.
Religije, osim 'nk%ije o$isivanja sveta, is$njavaj jo! jedn #a oveanstvo veoma va(n
i $raktin 'nk%ij ) 'nk%ij $siholo!ke mo,ili#a%ije i $odr!ke linosti.
/a vreme vi!evekovnog $ostojanja %rkve sve!teni%i s veoma $ismeno oda,rali sve
elemente $o#itivnog $siho'i#ikog delovanja na linost"
- le$ota hramova i %eremonijaJ
- $lamen #a$aljenih sveaJ
- %rkvena #vona 3ili #vk gonga na Istok4J
- %rkveno $evanjeJ
- monoton #vk ljdskog glasa koji ita molitveJ
- miomiris 3tamjan ) to je velianstveno sredstvo koje $o#itivno delje na oveka, na
Istok s$ektar miomirisa je daleko !iri, $oev od divnog sredstva ) santala4.
Ua#avno) sve to jao i po!itivno "eluje na lju"e) "ajuEi njiNovoj psiNi "o"atne snaJe i
ene#Jiju+
0ema t niega nat$rirodnog. Mehani#am delovanja na linost je dovoljno jasan. 1edna ista
$ro$oved mo(e vr!iti na ljde najjae delovanje. <jdska re ) to je velika snaga. Pomo rei se
mo(e $odii i i#leiti ovek, $omo rei se mo(e $otisnti i ak ,iti ovek, ako se on nala#i
kritinom stanj. -#mite one iste =$sihotera$ete> ti$a Ka!$irovskog ili ;maka. *ni nis +ogovi,
nis sinovi +o(iji, nis $roro%i, $a i$ak mog da vr!e na ljde jako dejstvo, kljji
,lagotvorno, #ahvaljji svojim sna(nim voljnim i $sihikim kvalitetima.
/a!to se to de!avaD 2vo #a!to. Cta je to reD To je neki konkretan redosled kole,anja. To je
in'orma%ioni, emo%ionalni i energetski im$ls od jednog oveka $rema drgome. I tom drgom
ovek $rimao% mog da se odvijaj #vratni $ro%esi $osle $rijema tog im$lsa. Mog ,iti $!teni
#vratni $ro%esi emo%ionalnog ,ljeska koji delj na %entre samoregla%ije, a oni sa svoje strane
mog da ti na itav organi#am %elini. To, da se rej mo(e leiti, 6 to je injeni%a.
7naga ljdske rei, $ose,no smene, mo(e da ,de kolosalna. 0aj,olji $rimer ) to je
smena re najveeg oratora istoriji oveanstva ) Adol'a @itlera. 0jegova smana ist$anja s
ostavljala magian tisak, o$injavala s ljde, $rihvatana s kao do i otkrovenje, i#a#ivala s
kod ljdi ,r emo%ija, ,liskih ldil, mnoge (ene s na njegovim ist$anjima do(ivljavale
orga#am, m!kar%i s oseali dotok energije kao od najsna(nije eletro%entrale. Posle njegovih
ist$anja njegovi $rotivni%i s $ostajali njegove $ristali%e. Iantastika.
*sim smene rei tako5e jaka metoda delovanja na $sih jeste $ost. Post je ) isto 'i#iki
$ro%es, a re#ltat njegovog delovanja i#la#i daleko i#van okvira reak%ije (el%a i %reva.
*d,a%ji hri!anstvo i komni#am na smetli!te istorije, tre,a im nai naj,olj #amen.
Veliki $rotivnik hri!anstva ) 0ie ne samo da je ra#,io hri!anstvo $ra!in, ve, trdei
se da na5e ,olj religij, nije na!ao ni!ta konstrktivno, osim religije $redsokratovske .rke.
7vda" i islam, i ,di#m, i #akonodavstv Man on je otkrio la(. 0ie je ak $oeo da $ravi
klasi'ika%ij religija $rema tome =radi ega se la(e svakom konkretnom slaj> i =do ega ta la(
dovodi kasnije>. 0ieova kritika je jaka i velika, mada nije vek neos$orna. I$ak glavna sla,ost
0iea je ) sla,a konstrktivnost, $ot$ni nihili#am. 0ieovo negiranje nema grani%a. *n je do!ao
do negiranja svakog morala i svake istine. Vrhna% 0ieovog negiranja je ) njegova te#a =0i!ta nije
istinito, sve je do#voljeno>. 0aravno, sa takvim $rila#om se ne mo(e sagraditi normalno ljdsko
dr!tvo.
0a @itlera 0ie je i#vr!io veliki ti%aj, ali @itler je $o!ao dalje od 0iea. Hitle# je, odlino
shvataji istinsk vrednost hri!anstva, $isao" =Bilo "a se #a"i o Sta#oM ili UovoM Vavetu)
neMa niave #a!lie$ sve je to je"na ista sta#a jev#ejsa p#eva#aI 0e mo(e se ,iti
99H
istovremeno 0ema% i hri!anin. Tre,a oda,rati jedno. 0ama s $otre,ni slo,odni ljdi, koji oseaj
i #naj da se +og nala#i njima samimaL> 3994.
Istovremeno @itler je ,io svestan da $ot$no ,e#religio#no dr!tvo nije $novredno, #ato
nije hteo jednostavno da od,a%i hri!anstvo, ve se trdio da m na5e #amen. @itler $i!e =Mojoj
,or,i> 3994 3deo 2, gl. 94" =Religija #di(e oveka i#nad nivoa isto (ivotinjskog ,itisanja i time
samim $oma(e jaanje i o,e#,e5ivanje samo $ostojanje oveka. *d#mite savremenom ovek
religio#no6moralna verovanja kojima je on vas$itan i, ao Mu ne "ate punov#e"nu !aMenu,
skoro ete se ,editi da se #,og toga $okole,ala sama osnova njegovog ,ia. <jdi $ostoje #,og
toga da ,i sl(ili visokim idealima, ali istovremeno imamo $ravo da ka(emo da ,e# visokih ideala
nema ni samog oveka>.
Primetimo #gred, da je @itler mnogo toga odlino shvatao i istovremeno $ravio najgr,lje i
nedo$stive gre!ke. Pro$ovedao je $o,ed arijevske rase i nije #nao da s arijev%i svi
indoevro$ej%i, kljji Rse. /a te jednostavne stvari on je sa#nao tek $osle $oetka rata sa
777R nakon merenja lo,anje rskih ratnih #aro,ljenika. I $red kraj rata se od!evljavao Rsima i
njihovim arijevskim oso,inama. Iako je #a takva =otkria> sasvim dovoljno imati najelementarnija
#nanja i# o,lasti lingvistike.
0ekakav temeljni sistem $ogleda na svet %elini se mora dati ovek kao ,a#a #a njegovo
dalje mi!ljenje. Mi!ljenje je nemoge ,e# $ove#ivanja sa nekim sistemom koordinata, sa nekim
sistemom temeljnih vrednosti, sa nekom sistemom sredstava o%ene, sa nekim sistemom osnovnih
ideja i stereoti$a. Ta,ela H tre,a da ,de #adata sa drgim $ravilnijim vrednostima.
7lava na!im +ogovimaM Mi Rsi, i ne samo Rsi, ve i svi Arijev%i, ne tre,a da i#mi!ljamo
ve!take religije. Mi imamo svoj religij. Prirodn, sna(n i le$. 0ama s #atvorili #nanja o njoj.
Ali sada ta #nanja $onovo i#,ijaj na $ovr!in dr!tvenog (ivota Rsije.
%_+ MAQO O RUSKOR REQIGIRI
$eligija to je ogledalo due svakog naroda.
<snovni uzrok svi" nesrea ruskog naroda je u tome,
99B
to je on zaboravio svoje na0ionalne Bogove.
-ravoslavlje to nije "rianstvo, to je paganstvo.
+ilo ,i r(no ignorisati gigantsko religio#no iskstvo na!ih $redaka i $orno insistirati na
t5em #a Rse hri!anstv ili komni#m, nametntih Rsiji silom i ogromnom krvlj.
*,ratite $a(nj na to, !ta se de!ava sa $redavanjem istorije Rsiji. Proavaj se sve
istorije i religije" jevrejska, grka, rimska, ali #vaninoj rskoj istoriji neverovatno malo mesta je
dato $roavanj rske na%ionalne religije. 0e samo da se trde da je ne $roavaj, ve se trde da
je ne $ominj ili je $ominj samo negativnom smisl. /avera $retkivanja i namernog i#vrtanja
iji je %ilj ) li!iti narod na%ionalne istorije i na%ionalne religije, na%ionalne samosvesti i nametnti
m t5e. -initi da narod $ostane sle$ i ,es$omoan. -#mite ,ilo koj knjig i# istorije religije
=najatoritartnijih> rskih 3jevrejskih4 istoriara. - njima ili o$!te nema nieg o rskoj religiji, ili
s rska istorija i religija $ot$no 'alsi'ikovane.
&a ,i diskreditovali $aganstvo, hri!ani na $rvom mest $riaj ,asn o tome, da $aganstvo
navodno tra(i $rino!enje ljdskih (rtava. To je la(. Rsko $aganstvo ne tra(i $rino!enje ljdskih
(rtava. *ne injeni%e $rino!enja (rtava, koje s stvarno $ostojale ) to je namerna $rovoka%ija
1evreja6$sedo$agana sa %iljem da diskreditj $aganstvo. * njoj emo govoriti glavi 20
3hristijani#a%ija Rsije4.
0ajsme!nije je !to te ,asne o $rino!enj (rtava $riaj hri!ani, koji s s$alili na lomaama
$reko 9: miliona ljdi. I to s s$alili jedne od naj,oljih. Pre svega s s$aljivali tako#vane ljde
=leve hemis'ere>, to jest one kod kojih radi leva hemis'era mo#ga, odgovorna #a logiko
ra#mi!ljkanje. @ri!anima nis $otre,ni $ametni, $otre,ni s im malomni i de,ili.
Povodom $rino!enja (rtava $aganskoj knji#i Velesa, tekst da!i%e ,r. A doslovno je
#a$isano" =Rski +ogovi ne #imaj ljdske (rtve ni (ivotinjske, jedino $lodove, $ovre, %vee,
(ito, sireno mleko 3srtk4, odstajalo travi, i med i nikada (iv $ti% ni ri,. &ok Varja#i i Alani
daj ,ogovima drg (rtv ) stra!n, ljdsk, to mi ne tre,a da radimo, jer mi smo &a(d6,ogovi
n%i i ne mo(emo ii t5im sto$amaL>.
Prema $oda%ima #vanine nake ovek sa svojim dana!njim i#gledom $ostoji na #emlji :
miliona godina. 7loveni ) $redstavljaj vrst Arijeva%a ili Arija%a. 7loveni, kao i#dvojena
samostalna arijevska grana, $ostoje $reko 20000 godina. @ri!anstvo ima svega 2000 godina, a
Rsiji hri!anstvo ima svaga 9000 godina. To jest hri!anstvo #a#ima ak ne arijskoj, ve
slovenskoj istoriji samo jedan dvadeseti deo. Ali na!i $re%i s nekako (iveli i $re hri!anstva i ne
samo (iveli, ve s meli da $re(ive i da se mno(e #a tih 20000 godina. 0jihove (ivotne snage s
mele da savladaj sva najte(a isk!enja tokom tih 20000 godina. To o mnogome govori. To govori
o njihovoj telesnoj, intelektalnoj i dhovnoj sna#i. A dhovna snaga ,e# +ogova ne $ostoji. 7amo
+ogovi darj ljdima dhovn snag. I krv svih na!ih $redaka se nala#i nama samima, na!im
genima. 0jima mi tre,a da #ahvalimo #a svoje $ostojanje. 0e $o!tovati svoje $retke i svoj istorij
mo(e samo krajnje maloman ovek.
0a Kavka# $aganstvo je $ostojalo sve do ?I? veka. @ri!anstvo je na Kavka# tako5e
nametnto silom i krvlj. Prema tome itava na!a osnovna arijevska i slovenska istorija ) to nije
hri!anstvo i, naravno, ako se ta istorija ne $o#naje, ovek mo(e jednostavno ostati sle$ rkama
(idomasona, koji skrivaj od ljdi njihov istorij i njihov $rav religij.
/,og ogranienosti o,ima #adatak ovog rada ne la#i detaljan o$is rske $aganske
religije. * tome se mo(e $roitati $ose,no kod atora koji s se s$e%ijalno ,avili o,navljanjem
rske religije 32A62G, BG, 884. Rad na o,novi rskog $aganstva $oeo je relativno skoro, i slo(enost
tih radova naila#i $re svega na nedovoljnost $rimarnih i#vora, od kojih mnogi nis dost$ni
istra(ivaima sve do sada i vaj se tajnim arhivama. &anas s javnosti dost$ne" =Knjiga
Velesa>, =7lovo o $olk Igorovom>, =Povest vremennnih let> 0estora, =+ojanova himna>, neki
drgi $rimarni i#vori i, $rirodno, itav narodni e$os" legende, mitovi, ,ajke, $oslovi%e, i#reke i t.d.
;itav taj materijal nije dovoljan da ,i se o,novila rska religija $ot$nom o,im, #ato se moraj
$aralelno $roavati i drge $aganske religije" Indi#am, /oroastri#am, +di#am, +on. To je
998
korisno #ato !to # sv ra#lik tih $aganskih religija, mno!tvo ideja i $rin%i$a ima ra#liite 'orme,
ali jedn s!tin, $o!to s sve te religije i#rasle i# jednog religio#nog korena ) Vedi#ma.
Imaji vid navedeno knjige o rskom $aganstv i sadr(aj ove glave s daleki od
savr!enstva i vremenom, nakon do,ijanja novih $rimarnih i#vora, mog se korigovati.
/ato se ovoj glavi ne $!tati detalje i #astavi se samo na osnovnim momentima
rske na%ionalne religije.
Paganstvo ) to je na%ionalna varijanta vedske religije koja je #ajednika #a sve Arijev%e. To
jest sve $aganske religije imaj o$!ti koren, o$!t religio#n osnov ) Vedi#am, jedinstven #a sve
varijante $aganstva 3kljji i Indi#am, i /oroastri#am4.
Vedi#am je ) velika religija i o,im njenih #nanja je ne$orediv sa jdohri!anstvom, koje
mo(e stati jedn knjig. Vedi#am $redstavlja o,im #nanja, #a$isan hiljadama tomova, koje
o,ini ljdi ne mog lako da $roitaj i $roe. /ato s stvarani i $ro!eni i na%ionalno
orijentisani o$isi Vedi#ma #a konkretan narod. Postoje ra#ne 'orme $aganstva" i $ro!ene
$ore5enj sa Vedi#mom, i ra#vijene, i odre5enom ste$en daljene i i#o$aene od o$!teg vedskog
korena.
7ve $aganske religije ) to s na%ionalne varijante Vedi#ma koji je jedinstven #a sve
Arijev%e.
Rsko $aganstvo ) to je rska na%ionalna varijanta Vedi#ma. Prema tome rska vedska
kltra ) to je rska na%ionalna varijanta o$!te vedske kltre.
Vedi#m nije $otre,na =sveta>, =sle$a>, =istinska> ili =a$soltna> vera. Slepa ve#a O to je
s#e"stvo !a oDManjivanje lu"aa. Vedi#am nije vera ) to je religija. - nj ne tre,a verovati, nj
tre,a $o#navati i ra#meti. Re =Veda> ne #nai vera, ve #nanje, od rei vedati, to jest #nati,
ra#meti. Rsko $aganstvo o$isje realne svetske sile koje $ostoje kosmos. *d $ojma =Vede>
$roisti rei" =vedati>, =is$ovedati>, =svedenija> 3$oda%i ) $rim.$rev.4, =$ro$oved>, >#a$ovest>,
=ve5ma> 3ve!ti%a ) $rim.$rev.4, =vedn> 3aro,njak ) $rim.$rev.4, =$ravednik>.
- $aganstv $ostoji odre5eno mesto #a ver, $o!to ovek ne mo(e sve da $roveri, ali ta vera
nije sle$a i nije a$soltna. *na se ,a#ira i na ra#m, i na sr%. 0a!i rski +ogovi nis i#mi!ljeni i
nis isisani i# $rsta. /nanja o na!im +ogovima se vaj i (ive na!em rskom je#ik. Tre,a samo
$odii i ra#meti ta #nanja.
- ovoj knji#i radi jednostavnosti emo ra#likovati Paganstvo i Vedi#am.
Re =religija> o#naava ve#. Ve# sa ime, sa kimeD 7a kosmosom, sa odre5enim realnim
njegovim silama. - Vedi#m te kosmike sile nis sle$e i ,esmislene. Vedi#am tvrdi da kosmike
sile imaj svoj ra#m i svoj slo,od volje. To jest Vedi#am tvrdi da $ostoji kosmiki ra#m, da
$ostoje ra#mni +ogovi.
.lavna odlika hri!anstva od $aganstva se sastoji tome, !to hri!anstvo smi!ljeno #atvara
ljdima #nanja o svet %elini, o kosmos, o vasioni i odvodi ljde na stran o$isa avantra
nekakve linosti Issa @rista, gde je on ,io, !ta je radio, kome je i !ta govorio. Paganstvo, na$rotiv,
ne ,avi se o$isom neijih avantra, ve se ,avi o$isom sveta %elini, o$isje vasion i o$isje
realne kosmike sile. Paganstvo $oka#je da je #emlja ) samo mali deo velikog sveta, i one
kosmike sile, koje $ostoje tom svet, vr!e najjai ti%aj na (ivot #emlje i ljde na #emlji.
- hri!anstv Vi tre,a da verjete $ostojanje Issa @rista, to, !ta je on radio ili nije
radio, !to je on stvarno govorio ili nije govorio.
- $aganstv ne tre,a verovati $ostojanje, na$rimer, +oga sn%a Ra, njegov mo i
(ivotn sil. &ovoljno je $ogledati na ne,o, videti sn%e, osetiti njegov energij i videti ti%aj
sn%a na (ivot. Vi ne tre,a da verjete ili ne verjete $ostojanje +oga vatre 7imargla ) sa vatrom
se stalno ssreete (ivot.
Paganstvo daje ljdima astronomska, kosmika i najo$!tija #nanja o svet.
PaJanstvo O to su !nanja o svetu) po"aKi o Givopisnoj i siMDoliHnoj Yo#Mi. Ta 'orma
$oma(e o,inim ljdima da shvate slo(ene stvari $omo (ivotne analogije.
0a$rimer, kada se ka(e da se +og 7varog o(enio +oginjom <adom i ona m je i#rodila
de%, onda to stvarnosti o#naava da se odvija neki drgi, slo(eniji $ro%es. Ali taj drgi $ro%es
99G
$rin%i$ je analogan onome, !to se de!ava i#me5 m!kar%a i (ene. I (ivo$isna analogija $oma(e da
se lako shvati s!tina toga $ro%esa
Ko s to rski +ogovi i ko s to rski ljdiD @ri!anski ,og je =na$ravio> se,i oveka6ro,a"
m!kar%a od #emlje 3+itisanje 2"84, (en od m!kog re,ra 3+itisanje 2"224. /a ra#lik od
hri!anstva drevni Rsi nis =$roi#vodi> ni svojih +ogova, a tim $re nis ro,ovi +ogova, ni veliki
gre!ni%i $red +ogovima.
7loveni s ) $otom%i svojih +ogova. Rusi BoJovi O to su nai p#eKi. /,og toga je
karakter #ajamnog odnosa drevnih Rsa i njihovih +ogova ,io $rin%i$ijelno drgaiji, nego
hri!anstv. /a ra#lik od hri!anstva Rsi se nis $oni(avali $red svojim +ogovima. 0ikada nis
stajali $red njima na kolenima, nikada nis kao ro,avi saginjali svoja le5a, nikada nis lj,ili rke
sve!teni%ima. *ni s, shvataji sv nadmo svojih +ogova, istovremeno oseali da s sa njima
$rirodnom srodstv.
*,ratite $a(nj na to da s Rsi ) jedan od najle$!ih naroda sveta. A le$ota je ) ,o(anstven
#nak. I o,rnto, $ogledajte $rosenog 1evreja ) $red Vama s sve oso,ine i#roda. To je #nak 5avola.
*snovno oseanje hri!ana $rema +ogovima jeste ) strah, kod starih Rimljana ) $o!tovanje,
kod 7lovena ) lj,av. 7loveni nis %vileli i nis molili od +ogova #a o$ro!taj #,og ne$ostojeih
grehova, milostinj ili s$asenje. Ako s 7loveni oseali svoj krivi%, oni s je isk$ljivali ne samo
molitvama, ve konkretnim delima. 7loveni s (iveli $o svojoj volji, ali s se i trdili da saglase
svoj volj sa voljom svojih +ogova.
/a vreme molitve 7loveni s vali $onos i hra,rost. Molitva 7lovena ) to je $re svega
$ohvala i hvalos$ev +ogovima, koji o,ino ima karakter himne. 7loveni s slavili svoje +ogove,
odavde i $otie $ojam =7loveni>. Pre molitve se vr!ilo mivanje istom vodom, $o(eljno itavog
tela ili minimm li%a i rk.
Rsko 3kao i grko, i rimsko, i ,ilo koje drgo4 $aganstvo #a ra#lik od hri!anstva
vas$itavalo je $onosne, hra,re, radosne ljde, jakog dha, ne#avisne linosti, ljde asti i
dostojanstva, koji ne $odnose i(ivljavanja nad so,om i koji mej da #a!tite se,e. 7vaki rski
m!kara%, ne#avisno od sklonosti, $re svega je ,io d(an $o dh da ,de vojnik, s$oso,an da
koliko je $otre,no #a!titi samog se,e, svoj (en i de%, svoje ,liske, svoj &omovin.
1dei#am vas$itava ljdima $siholo!ki ti$ ro,ovlasnika, hri!anstvo vas$itava $siholo!ki
ti$ ro,a, a $aganstvo vas$itava $siholo!ki ti$ slo,odnog oveka, gos$odara samog se,e.
@ri!anska dogma jednokratnog (ivota ra5a strah od smrti. Pagani s %enili i voleli (ivot, ali
se nikada nis $la!ili smrti. *ni s shvatali da nikakva a$soltna smrt ne $ostoji. 0e $ostoji
slajno svakom je#ik $ojam =na onom svet>. To jest $osle smrti $ostojanje se odvija $ravo
svetl, a ne tami ili ne$ostojanj. 0a onom svet $ostoji i svetlost, i sn%e, i svoj (ivot.
- $aganstv smrt ) to je kraj jednog o,lika (ivota i istovremeno $oetak ra5anja novog
o,lika (ivota. 0ave! analogij. Kako se ra5a ovekD 0aj$re se ovek #amee i (ivi majinoj
tro,i. Tamo je svoj drgaiji svet ) tamo nema svetla, drgih ,ia, #vkova, va#dha, ogranien je
$rostor, ograniena slo,oda i t.d. I tom drgom svet ljdski em,rion (ivi oko F mese%i. *n se
navikava na taj svet, njem je tamo do,no i ,e#,edno.
/atim nastaje ra5anje. Taj momenta je ,olan i man. &ete $rela#i i# jednog sveta sasvim
drgi. 7tari svet ga od,a%je, i (ivot se $retae drgi svet. - $ro%es ra5anja dete osea strah,
njega i#,a%j i# $rvo,itnog i do,nog sveta. 0jem se ini da se (ivot #avr!io, da ono mire.
Prilikom ra5anja dete sa mkom $rola#i kro# materi% i vagin, kao kro# tnel la#i novi svet.
7va svedoenja onih ljdi koji s $re(iveli klinik smrt s analogna tome. 7vi o$isj kretanje
kro# nekakav tnel, %ev, hodnik, ,nar i t.sl. - do,roj $orodi%i dete koje se ra5a ve oekj i
doekj na ovom svet njegovi ,liski, koji s na ovaj svet do!li $re njega. Kada ovek mire na
ovom svet i $rela#i na onaj svet, tamo ga tako5e ve oekj i doekj njegovi ,liski, koji s
tamo oti!li $re njega.
Ii#ika smrt $redstavlja samo ) vrata #a $rola# ka drgim o,li%ima (ivota. <jdska d!a
#ajedno sa karmom koj je ovek nagomilao $rela#i drgi svet. @erojski (ivot i herojska smrt ) to
je $rela# drgi vi!i nivo (ivota.
Telo $aganina ) to s kori%e #a o!tri% dha.
99F
1a nemam itelja,
Pivot je moj itelj.
1a nemam gos$odara,
Karma je moj gos$odar.
1a nemam or(je,
0e$okole,ljiva volja je ) moje or(je.
1a nemam tvr5av,
0e$okole,ljiv dh je ) moja tvr5ava.
I ja mirem $onovo
&a ,ih se rodio onakav, kakav ho.
3@imna i# Rigvede ) svete vedske k,jige4.
Pene, o$!tei sa $aganinom, oseale s njem ne samo m!kar%a kao m(jaka, ve i
m!kar%a kao $otomka +ogova ) i#vor sna(ne dhovne sile, hra,rosti, sigrnosti i lj,avi. /ato se
lj,av (ene $rema $aganin odlikovala daleko jaim o,li%ima strasti, koji se ne mog $orediti sa
lj,avlj (ene $rema dhovno nemonom hri!anin.
SQIKA KOSMIXKIH SIQA+ RUSKI BOGOVI
SVEVISURI ) Kosmiki A$solt koji o,jedinjje sve +ogove i itav kosmos jedn %elin.
Ime 7vevi!njeg je ) *-M. 7vi ostali +ogovi s ) mani'esta%ije 3hi$ostasi4 i s,linosti 7vevi!njeg.
Cta je to hi$ostas, naj,olje je o,jasniti analogijom. 2to, re%imo, ovek i jeste ovek. Ali eto, ovek
je #eo $lg ) $ostao je ora, ne $restaji da ,de ovek. Poeo je da seje ) on je seja, $oeo je
da kje ) on je kova, svira na gitari ) on je gitarista, ita knjig ) itala%. *ra, seja, itala% ) to
s hi$ostasi jednog istog oveka.
@i$ostas je ) odre5ena 'nk%ija 3loga4 odre5enom interval vremena. Tako i svi +ogovi )
to s hi$ostasi 7vevi!njeg. Ra#lika je samo tome, !to ovek ne mo(e istovremeno da o,avlja sto
$oslova i da ,de istovremeno i ora, i ,ravar, i $ekar, a 7vevi!nji mo(e.
Cta s to s,linosti 7vevi!njegD To je tako5e naj,olje shvatiti $rema analogiji sa
s,linostima oveka. Mi esto govorimo i jemo 'ra#e ti$a" =+ilo me je strah, ali sam savladao
svoj strah>. Cta ova 'ra#a o#naavaD Koga je to ,ilo strahD Ko je savladao strahD Kao da se radi o
dva ra#liita oveka, iako se govori o jednom istom ovek ) o samome se,i. =0ije mi se htelo
ni!ta da radim, ali sam naterao se,e da radim taj $osao>. Ko to nije hteoD Ko me je nateraoD
=Rekao sam samome se,i da sam d(an da radim to>. Ko je rekaoD Kome je rekaoD
Ako so$stveno =1a> nema strktr, onda s sve navedene 'ra#e ,esmislene. Ali stvari sve
one imaj sasvim jasan smisao. /a!toD /ato !to na!e =1a> ima strktr i sastoji se od mno!tva
malih ra#liitih =1a> ) s,linosti na!eg velikog =1a>. -ntar nas (ivi mno!tvo s,linosti )
ra#liitih ,ia koja imaj ra#liit karakter, ra#liite interese i ra#liite %iljeve" $la!ljiva% i herojJ
lenjiva% i radnik" o$timista i $esimistaJ $ragmatik i romantiarJ sigran i nesigranJ aktivan i
$asivanJ $ohle$an i dare(ljivJ do,ar i #ao i t.d. ) stotine ra#liitih s,linosti. I sva ta armija ,ia
(ivi ntar na!eg =1a> i $redstavlja deo na!eg =1a>. Kada smo rekli" =+ilo me je strah, ali sam
savladao svoj strah>, onda to o#naava da je s,linost =heroj> na!eg =1a> $o,edila s,linost
=$la!ljiva%> na!eg =1a>. Kod svih ljdi s,linosti svoga =1a> s ra#liite, $a ak i $o dimen#ijama.
Kada #a nekoga ka(emo da je hra,ar, #nai da s,linost =heroj> #a#ima njegovom =1a>
na$rimer AN, a s,linost =$la!ljiva%> njegovom =1a> #a#ima 0,HN. Kod $la!ljiv%a taj odnos
s,linosti je s$rotan.
Analogna je sita%ija sa 7vevi!njim. 7vevi!nji nije a$soltno do,ro. *n jedinjje sve" i
do,ro i #lo, i lj,av i mr(nj, i (ivot i smrt, i gra5enje i r!enje, i sve, !to $ostoji, itav kosmos, sve
,ogove. *n je a$solt. *n je i#nad $ojmova do,ro i #lo. &o,ro i #lo s #a njega ) samo s,linosti,
njegova sredstva $ravljanja. /a 7vevi!njeg #lo je ) nei#,e(an elemenat ,e# koga nije mog
harmonian ra#voj. Ali on sledi #a odnosom do,ra i #la i %iklino regli!e to stanje.
7vi +ogovi ) to s =rke> ili =instrmenti> 7vevi!njeg, $omo kojih on $ravlja tim
svetom. Ali te =$olge> nis $asivne, one imaj svoj so$stven slo,od volje, one s s,linosti
920
7vevi!njeg. /ato je nemoge $oklanjati se 7vevi!njem, ne ka#ji $t $rema njem, $o!to to
o#naava $oklanjati se odmah svim +ogovima, kljji i 7atan. Moge je $oklanjati se
7vevi!njem samo konkretnim $tem $rema njem, na$rimer $tem svetlih +ogova" 7varoga,
Perna, Velesa. Me5tim $rema 7vevi!njem je moge ii i $tem #la, $tem 5avola. A to #nai
g,iti svoj d!, do,iti odre5en karm i odgovaraje mognosti reinkarna%ije.
Prin%i$ijelno je va(no !to 7vevi!nji ) nije jedinstveni +og, to je svevi!nji A$solt.
1edinstveni +og ) to s la(ne i#mi!ljotine satanista6jedno,o(a%a, koji te(e da od ljdi sakrij
#nanja, da $oka( da je +og jedan, nedeljiv i da nema ntar se,e strktre. 7vevi!nji ima
strktr, i ljdima se daje mognost da i# te strktre i#a,er ,ele ili %rne sile. 1edinstvenim
,ogom se,e na#iva 5avo ili satana, da ,i od ljdi sakrio $ostojanje drgih svetlih +ogova.
1o! jedna analogija ) ovek kao organi#am. ;ovek sa s$olja!nje strane $redstavlja jedan
organi#am, jedn %elin. 7a drge, ntra!nje strane, ovek ima strktr ) to jest ima ra#m, sr%e,
$la, jetr, %reva, tanko %revo, #ajedno sa njegovim sadr(ajem. Ako se nala#ite ntar organi#ma i
imate slo,od i#,ora, onda Vam je dato da ,irate gde vam je ,olje da se nala#ite" sr%, glavi ili
jo! negde.
ROD 3 Indi#m +rahma4 ) $rvo,itno is$oljavanje 7vevi!njeg A$solta, tvor%a itavog
sveta. &o njegove $ojave itava vasiona se nala#ila stanj =ne$ostojanja> 3 Indi#m to stanje se
na#iva Para,raman4, to jest nije ,ilo ni +ogova, ni materije, ni $rostora, ni vremena, ni vidljivog ni
nevidljivog sveta. Rod je ) dvo$olni +og, koji ima se,i i m!ki i (enski $oetak. Rod je ) ota%
+ogova, Rod i majka +ogova. /atim je Rod i#dvojio i# se,e odvojen m!ki $oetak +oga 7varoga i
(enski $oetak +oginj <ad.
I# svog lika Rod je i#rodio +oga sn%a Ra. Rod je i#rodio tako5e svet Krav /emn i Ko#
7edn, i i# njihovih sisa se ra#lilo mleko i $ostala na!a galaktika. - astronomiji na!a galaktika se
na#iva =Mleni $t>. 2to #a!to se re =mleni> astronomiji ne o,ja!njava. Rod je i#rodio i
7vetsk Patk, koja je i#rodila mnogo +ogova ) demona. *snovna 'nk%ija Roda je ) ra5anje.
-estvje svim ra5anjima, kljji ra5anje svakog oveka.
*davde $oti rei" =roditelji>J =rod,ina>J =Rodina> 3domovina4J =narod>J =$riroda> 3$ri
Rod4, =$lodorod> 3$lodovi roda4J =ro(aj> 3letina4J =rodnik> 3i#vor4J =rod> 3o!teen rod4J
=$oroda> 3rasa4J =vodorod> 3vodonik4J =gljerod> 3gljenik4J =kislorod> 3kiseonik4.
Kada se ra5a svaki ovek, njegova namena se $isje knjig Roda. Ta knjiga se ne nala#i
na jednom mest, ona je ra#deljena, ona je #a$isana samom ovek, svakoj njegovoj eliji
vid genetskog koda. Kada Rod #a novoro5enog oveka $i!e t knjig, onda $olovin genetske
in'orma%ije on #ima od o%a deteta, drg $olovin od majke 3genetiari to na#ivaj nasledstvom4.
A $onekad Rod dodaje ne!to i od se,e 3genetiari to #ov $romenljivo!4. Kada se kod oveka
$ojavljj $o#itivne oso,ine, kojih nije ,ilo ni kod o%a, ni kod majke, onda ka(" =To je od +oga>
3a mo(e ,iti i od 5avola4.
.enoti$ oveka odre5je grani%e, kojima $ostoje s$oso,nosti i slo,oda volje oveka. 0e
$ostoji slajno kod Rsa $oslovi%a" =Cta je Rod #a$isano, to se ne mo(e $reskoiti>. Ali i$ak te
grani%e slo,ode volje nis male, one s dovoljno velike #a #emaljski (ivot oveka.
*sim toga, ako ovek me da na$ravi $ravilan i#,or i#me5 do,ra i #la i s$ostavi ve# sa
,elim +ogovima kosmosa, onda on mo(e i#ai i#van svojih linih genetskih grani%a i %r$sti sile i
#nanja od tih ,elih sila. Ako $ogre!i, onda e on ,iti igraka rkama %rnih sila" Ernog +oga i
7atane. Primetimo da $ro,lem i#,ora do,ra i #la 3ili $ro,lem i#,ora konkretnih +ogova4 nije
jednostavan. 0e mo(e se i#a,rati sam 7vevi!nji. To je isto !to i o$!te ne vr!iti i#,or, $o!to je
7vevi!nji ) sav kosmos, sve njegove sile i ,ele i %rne. 7vevi!nji daje mognost ovek da i#a,ere
i#me5 do,ra i #la, to jest i#me5 konkretnog svog is$oljavanja ntar kosmosa.
Veoma je va(no !to ve#a ljdi sa kosmikim silama nije jednostrana 3samo od +ogova
$rema ljdima4, ve je dvostrana" i od ,ogova ka ljdima, i od ljdi ka ,ogovima. Mi mo(emo da
dajemo snage sile svoje d!e ,elim ,ogovima, a mo(emo i %rnim, #avisnosti od na!eg shvatanja i
i#,ora +ogova.
Prilikom $ravilnog i#,ora +ogova i s$ostavljanja ve#e sa njima 3$reko egregera4 ovek
i#la#i i#van mognosti linosti i %r$e in'orma%ij, #nanja i sile i# kosmosa. 7va genijalna otkria
929
oveanstva ) to nis otkria konkretnih linosti, ve $redaja #nanja +ogova $reko tih genijalnih
linosti. Kada ka(emo da je 0jtn otkrio #akon te(e, to s!tini ne #nai da je 0jtn otkrio #akon
te(e, ve s +ogovi $reko 0jtna $redali oveanstv #nanja. 0jtn je samo $omo svog talenta i
rada meo da s$ostavi ve# sa svetlim +ogovima kosmosa. - tome je njegova veliina i njegova
genijalnost. To nije dato svakome. .enijalni Mo%art, kada je $isao m#ik, vek je nesmnjivi
i#javljivao da to ne stvara m#ik on, ve +ogovi $reko njega $redaj m#ik ljdima.
Ideja indijskog +oga +rahme $otie i# ideje rskog +oga Roda i ona je njena analogija.
TRIGQAV ) Trojedini +og. *,jedinjje jedn %elin tri hi$ostasije ,ia" 1avJ 0av i
Prav. Triglav oliava $rostor kome se nala#i i (ivi ovek. ;ovek se daje slo,oda volje i
mognost da sam ,ira svoj $t ) $ravilan ili ne$ravilan. Kao re#ltat toga $ta ovek stie se,i
odgovaraj karm ) dhovni #,ir svih do,rih i lo!ih dela. Karma $rati d! oveka i #a vreme
(ivota na #emlji i $osle smrti na #emlji i (ivota drgim svetovima. *d toga kakv karm je ovek
se,i stekao #avisi i njegov (ivot na #emlji, i njegovi (ivoti ,dnosti, i (ivoti njegovih $otomaka.
Karma odra(ava #akon #rono6$osledine ve#e, ija se osnovna ideja i#ra(ava reima ) =!ta
$oseje!, to e! i $o(njeti>. /akon karme ) to je #akon osvete i odma#de.
RAVA ) realna hi$ostasija ,ia. 0jeno olienje je ) o,jektivan, is$oljen, vidljiv, realan,
materijalni svet. To, !to je i#van ljdske linosti. *davde $oti rei" =javno>, =na javi>, =javiti se>,
=javljanje>.
UAVA ) svet nerealan, nematerijalan, #agro,ni, nevidljiv, hi$otetian, kljji la(n
hi$ostasij ,ia. *davde $otie re =$rivi5enje>.
PRAVA ) $oten%ijalno $ravilna hi$ostasija ,ia. Prava ) to je sistem svek$nih #akona i
$ravila, koja je stanovio 7varog, $o kojima tre,a da (ivi $ravilan do,ar ovek. Piveti $o Prav ) to
#nai $ravilno misliti, $ravilno govoriti i $ravilno raditi. *davde $oti rei =$ravda>, =is$ravan>,
=$rav>, =$ravila>, =$ravilan>, =$ravedan> 3$ravilne vede4.
Termin =Pravoslavlje> ) je $aganski termin, koji s hri!ani krali i koriste ga kao vk
ovij ko(.
Pravoslavlje ) to nije hri!anstvo, to je $aganstvo. @ri!ani s ) ne$ravilni ljdi, $o!to s se
$redali $revarantskoj jdohri!anskoj religiji, $redaj sile svoje d!e Ernom ,og i 7atani.
SVARGA ) ne,esko %arstvo +ogova, #ve#dano ne,o, vasiona 3na!a galaktika4. Vasiona se
nala#i stalnom $okret. To kretanje ima %iklian, kole,ljji karakter. Vasiona se slo(eno o,re
3oko mnogih osa4, i to kretanje se na#iva toak 7varge, vr!en kod Polarne #ve#de. Postoji mnogo
nivoa i osa o,rtanja. /emlja oko svoje ose ) #a jedan dan i no. /emlja oko sn%a ) #a jedn
godin. /emljina osa, kao osa igre, sama se $olako o,re. Pn o,rt toga kretanja se odvija
$ri,li(no #a 2B 000 godina. To o,rtanja dovodi do toga da $olako smenjj jedno drgo #odijana
sa#ve(5a, koja se vide moment $rolene ravnodnevni%e na sever. Pn o,rt se deli na 92
#odijanih 2ra, od kojih svaka traje 29B0 godina. To vreme se na#iva Kolo 3krg4 7varge.
- svakom Kol 7varge istorija se mnogome $onavlja. 7ada mi (ivimo ljtoj eri Ri,a,
gde vlada glavnom kne# itavog sveta ) satana $omo dvoline jdohri!anske religije i svetske
'inansijske (idomasonske ma'ije. Ali ta 2ra Ri,a e se skoro #avr!iti i $oee ,lagodatna 2ra
Vodolije. Ali do te 2re jo! tre,a do(iveti i ne dati satani da =#al$i vrata> i $riredi a$okali$s. To
nije lako, ali mi #a to imamo snage. *d na!ih $ost$aka mnogo #avisi. I $re svega od na!eg i#,ora
+ogova. Kome emo se klanjati, tome emo i davati sile svoje d!e" ili na!im rskom +ogovima, ili
jdohri!anskom 5avol.
7am snev sistem se o,re oko %entra na!e galaktike, ali vreme toga o,rtanja je svi!e
veliko #a svakodnevno ljdsko ra#mevanje. *no se ne mo(e ni sa ime $orediti.
Postoje i vremenski veliki %iklini $eriodi ne samo na!e galaktike, ve i itavog kosmosa. *
tome se mo(e $roitati vedskoj literatri, na$rimer knji#i =Kosmike legende Istoka>
7.V.7tljginskisa 3A4 ili 32F4. - rskom Vedi#m o$!ta slika sveta je analogna tim o$isima, $o!to
s im koreni #ajedniki ) Vedi#am.
SVAROG ) +og ne,a. +og dhovnog sveta. &hovni vladika na!e vasione, rodonaelnik
slovenskih +ogova. 7vi osnovni slovenski +ogovi s ) de%a 7varoga, #ato se oni #ov 7varo(ii.
Tvora% na!eg #emaljskog sveta. Re =svargani> ) #nai stvoriti. ;etvoroliki +og. 0jegova A lika
922
o#naavaj da je on vladika A strane sveta na #emlji, a kosmos ) vladika etvorodimen#ionalnog
$rostora.
*sim na!e vasione ) galaksije $od na#ivom =mleni $t> $ostoje kosmos drgih
galaktika. Tamo s drgi +ogovi.
PERUU [o" DaltijsiN na#o"a PERKOU) PERKOUAS\ ) +og olje i rata, gromovnik,
$okrovitelj kaste vite#ova 3kne#ova i vojnika, na sanskrt k!atrija4. 7in 7varoga i <ade. Pern je )
ljt +og odnos na ne$rijatelje &omovine, ali je milostiv i $ravedan $rema $rijateljima Rsije.
&h Perna ) to je dh vojnika. Ali vojnik nije onaj ko te(i da ratje radi rata. Vojnik ) to je onaj ko
je vek s$reman da ratje, ako #a to $ostoji $otre,a. Ako takve $otre,e nema, onda se vojnik mo(e
,aviti stvaralakim radom. DuN vojnia O to je potenKijal snaJe. 7im,ol Perna je ) drvo @rast.
SVETOVID ) +og svetlosti.
VEQES 3 maloj A#iji Vaal, Indiji Val4 ) +og mdrosti. 7in Roda i svete krave /imn.
Pokrovitelj sloja 3kaste4 aro,njaka 3mdra%a, dhovnih itelja, na sanskrt ,rahmana4.
Pokrovitelj $esnika. Pokrovitelj domaih (ivotinja. +og ,ogatstva.
QADA ) Majka veine +ogova. +ogorodi%a. +oginja le$ote, lj,avi i skla$anja ,rakova.
7vaki mladi ,rani $ar $rinosio je ,oginji %vee, (ive $ti%e, med i jagode. Velianstven hram <ade
$ostojao je drevnom Kijev, a tom hram ) stata nevi5ene le$oti%e sa r(iastim ven%em.
0jena kosa ,oje #lata ,ila je okiena ,iserom, haljina kra!ena ,ogatim ve#om i drago%enostima.
*na je dr(ala r%i krilato dete, svog sina ) +oga lj,avi i strasti <jelja. *d <ade $roi#ila#e rei
=sladak>, =oladji> 3!ti$%i4 i ak englesko =ladT>.
RA ) o$!ti na#iv +oga sn%a.
*davde $oti rei" =kltra> 3klt +oga Ra4, =radga> 3dga +oga Ra4, =rassvet> 3#ora4,
=radost>, =radostan>, =rad> 3$o!to se rad vr!i danj, no ovek s$ava4, =rastenie> 3,iljka4,
=Rasseja> 3tako se $ravilno #ove na!a #emlja>.
;esto mi ne ra#memo sasvim ono !to govorimo. Ka(emo detet" =-staj, $ora> 3vreme je4.
=Pora> ) o#naava =$o sn%>. &ete odgovara" =1o! je rano>. =Rano> ) o#naava da je jo! tamno,
sn%a 3ra4 jo! nema 3=no> ) to je =nema> na svim je#i%ima4.
Aktivnost ,oga Ra nosi %iklian karakter. Postoji nekoliko nivoa %iklinosti" 996godi!njiJ H86
godi!nji i vi!e, od kojih svaki menja stanje kole,anja elektromagnetnog $olja sn%a. A te $romene
sa svoje strane glo,alno delj na #emljin omota i $sihoemo%ionalno stanje itavog oveanstva.
0ajo,iajeniji #a oveka s dnevni i godi!nji %iklsi sn%a.
7neva energija ) to je stalan tok (ivota. ;itav na! #emaljski (ivot ,e# +oga sn%a je
nemog. Me5 +ogovima nema jednakosti. Postoji s,ordina%ija. +og sn%a RA ) je jedan od
+ogova visokog nivoa hijerarhije. @ajde da se #amislimo na trentak !ta ,i ,ilo kad ,i +og sn%a
$rekino svoj aktivnost. Cta ,i ,ilo sa takvim $ravim ili $sedo,ogovima kao !to s" Mojsije, Iss
@ristos, Mhamed, +da i t.d.D *ni ne ,i mogli ak ni $ostojati.
7avremena #a$adna naka ne shvata !ta je to sn%e. Postoji nekoliko hi$ote#a. *snovna
hi$ote#a tvrdi da se na sn% odvija stalna termonklearna reak%ija. To nije tano. 0ikakve
termonklearne reak%ije na sn% nema. 7n%e je i#vor elektromagnetne energije. 7n%e je ) (ivi
organi#am.
Iako je sn%e ) jedinstven o,jekat i jedinstven +og, #a oveka ra#liitim godi!njim do,ima
sn%e se javlja ra#nim vidovima. 1er letnje i #imsko sn%e #a oveka se veoma ra#likj. /ato s
se kao +igovi $o!tovali i ra#liiti $eriodi godi!njeg snevog %iklsa, koji s se smatrali kao de%a
o$!teg ,oga Ra ili jednostavno njegove ra#liite hi$ostasije.
*$!ti sim,ol +oga sn%a Ra ) jeste kkasti krst.
HORS ) sin 3hi$ostas4 +oga sn%a Ra. +og sn%a koji je $o!ao od #ime $rema $role.
Mlado sn%e, koje se $re$ora5a. 0jegovo je vreme $osle #imskog solsti%ija 3najd(a no, najkrai
dan4 29622.de%em,ra do $rolene ravnodnevi%e 3trajanje dana i noi jednaki4 29.marta.
RARIQO ) sin 3hi$ostas4 +oga sn%a Ra. 0jegovo vreme je od $rolene ravnodnevi%e $osle
29.marta do letnjeg solsti%ija 3najd(i dan, najkraa no4 29622.jna. *davde $otie nemaka re
=@er> 3gos$odin4, 'ran%sko =+on 1or> 3do,ar dan4, italijansko =+on diorno> 3do,ar dan4.
92:
DA^BOG ) sin 3hi$ostas4 +oga sn%a Ra. 0jegovo vreme je od letnjeg solsti%ija 29622.jna
do jesenje ravnodnevi%e 3jednaki dan i no4 2:.se$tem,ra. +og koji nosi svetlo i letin koj daje
svima. 0jegovo ime je nastalo od s$oja rei =dati> i =+og>. 0jegov idol je stajao na ,rd Kijev.
Pokroviterlj svad,i. Rsi s ) n%i &a(,oga, a on je njihov rodonaelnik i $okrovitelj.
OVSEUR [RASEUR) TAUSEUR) BAUSEUR\ ) sin 3hi$ostas4 +oga sn%a Ra. 0jegovo
vreme je od jesenje ravnodnevi%e 2:.se$tem,ra do #imskog solsti%ija. *davde $otie re =jesen> i
drvo jasen.
VARUICA [VARRA) VAREUICA\ ) +oginja jtarnje #ore. 7$rga +oga @orsa.
BEQBOG ) o$!ti +og svih svetlih kosmikih sila 3+ogova4. *lienje svetlosti. +og do,ra,
s$eha, sree. 0jegovo svetili!te je ,ilo na ,rd, okrentom $rema sn%, a mnogo,rojni #latni i
sre,rni krasi +el,oga odra(avali s igr #rakova i ak s no osvetljavali hram, gde nije ,ilo ni
jedne senke, ni jednog mranog gla. +el,og se stalno ,ori sa ;erno,ogom, $odr(avaji 7vargi
dinamik ravnote( s$rotnih sila" stvaranja i r!enjaJ svetla i tameJ to$lote i hladnoeJ do,ra i
#laJ lj,avi i mr(nje i t.d.
XERUOBOG 3 Indi#m Civa4 ) i#rod svetske $atke. +og smrti, r!enja, ni!tenja.
Satana ) ,og la(i, o,mane, 5avolskih isk!enja. *lienje #la, mr(nje i svih nevolja. 0jegov
lik je (asan. /a$ovednik 0ave. 7atana je ) la(ov i ota% la(i. 7atana me kao vk da o,lai na se,e
ra#liite ovije ko(e i da $ravi od se,e +el,oga 3kako, na$rimer, $rave od se,e @ristos i Mojsije4.
Voli igr =o,rntog>, na#iva" ,elo ) %rnimJ %rno ) ,elimJ istin ) la(jJ la( ) istinomJ do,ro ) #limJ
#lo ) do,rimJ ,oga ) 5avolomJ 5avola ) ,ogom i t.d. Tre,a meti ra#likovati la( od istine, a #a to
tre,aj i glava i d!a. /a!to satana tvrdi da je on =jedini> ,ogD &a ,i sakrio od oveka #nanja o
$ostojanj drgih +ogova, sakrio #nanja o do,r i #l, da ne da ovek mognost da oda,ere
drge ,ele +ogove.
0jegova snaga je sakrivanj #nanja od ljdi. -mesto #nanja on $odmee ljdima =ver> i
na di%i vere lovi d!e $overljivih ldaka. Poverljivost i gl$ost s ) sestre ,li#nakinje. *snovna
metoda njegovog $ravljanja ljdima je ) #avadi $a vladaj. Veoma se ,oji istine, !irenja istinitih
#nanja, sim,ola sn%a ) =7vastik> 3kkasti krst4, koji osvetljava njegove tamne i $rljave radnje.
MATI VQA^UA VEMQRA ) +oginja #emlje. *kretanje #emlje ) to je onaj generator
elektromagnetne energije, ,e# koga (ivot na #emlji tako5e nije mog. Pagani s to ra#meli i
odnosili s se $rema #emlji kao $rema maj%i. /a : miliona godina $aganskih %ivili#a%ija #emlja nije
$retr$ela !tet od oveka. Ali svega #a : hiljade godina jdohri!anstva ljdi s doveli #emlj
najte(e kri#no stanje. To je $re svega #ato !to se jdohri!anstvo ne$a(ljivo odnosi $rema #emlji,
kao $rema maj%i, ve $ro$oveda kon%e$%ij $okoravanja $rirode. Pravo ime #emlje je ) Terra. Ime
Terra o#naava" trea 3ter4 $laneta od sn%a 3ra4. I takvim kosmikim #nanjima $agani, koje
jdohri!ani smej da na#ivaj divlja%ima, s vladali mnogo hiljada godina $re nego !to je stvoren
$rvi telesko$.
SIMARGQ [SEMARGQ\) u in"ui!Mu AJni\ ) +og vatre.
QAD ) +og $rimirenja i sloge, $rijateljstva, iskrenosti. 0jegovo ime odgovara rei =ladonj>
3dlan4 kao #nak otvorenih $o!tenih namera. Rkovanje $otie $ravo odatle, jer ljdi $rilikom
ssreta kao da veravaj jedan drgoga" =- mojoj r%i nema ni kamena, ni or(ja>. *davde $oti
rei =laditj> 3(iveti slo#i4, =$ogladiti>, =#agladiti>.
QEQR ) +og lj,avi i strasti. 0jegovo ime odgovara rei =lelejatj>, to jest $a#iti, voleti.
Prika#ivan je vid deaka #latne ,oje kose" jer lj,av je slo,odna i nehvatljiva. <elj ,a%a i# rk
iskre" jer strast je $lamena, (arka lj,avM <elj je isto !to i grki 2ros ili starorimski Amor, samo !to
oni $oga5aj ljdska sr%a strelama, a <jelj ih je s$aljivao svojim jarkim $lamenom.
POQEQRA ) drgi sin +oginje lj,avi <ade, mla5i ,rat <elja. Idi #a <eljom ) +ogom
lj,avi, on je +og ,raka, jer ,rak sledi #a lj,avlj i venava je. *n je isti +og, !to i grki @imenej.
QEQRA [DODOQA\ ) +oginja leta kao godi!njeg do,a i leta ljdskog (ivota ) mladosti.
Pokrovitelji%a mladih devojaka. *davde $otie na#iv %veta =lilija> 3,eli ljiljan, krin4, indijsko
=lotos>, =lola> ) tli$an na iranskom 3 i na tad(ikom, i na osetijskom4.
USQAD [OSQAD\ ) +og veselja i svakog ,la(enstva, $irova, !etnji i (ivanja, verni
sa$tnik <ade, +oginje lj,avi.
92A
STRIBOG ) +og vetra. +og vihor.
KOQRADA ) olienje novogodi!njeg snevog %iklsa. 0a dan ro5enja Koljade ,o(inim
$esmama 3koljadama4 sadr(ane s magine #akletve ) (elje s$eha ki, tra(enje $oklona od
domaina ke, $redska#ivanje ra#aranja !krti%ama.
Re =kolo> slovenskim je#i%ima #nai ) krg. *d Koljade $otie re =kalendar>.
^IVA 3 Indi#m Vi!n4 ) (ensko +o(anstvo. Ki <ade. *liava (ivotn sil i
s$rotstavlja se smrti. 0jena 'nk%ija je ) ovanje i nastavak (ivota. *davde rei =(ivot>, =(iv>.
GAMARUU ) $ti%a $roroi%a, $oslanik +oga Velesa, njegov glasnik. *svetljava ,dnost
onome ko me da je tajne. .amajn #na sve na svet o $orekl #emlje i ne,a, +ogova i heroja,
ljdi i dovi!ta, $ti%a i #veri.
IRIR ) analog raja, gde (ivi 7varog, svaro(ii i rski $re%i.
KRISEUR [u in"ui!Mu K#inu\ ) +og krova nad glavom. *davde rei =kri!a> 3krov4,
=kri!ka> 3$oklo$a%4.
MAREUA [MARA\ ) +oginja smrti, s$rga ;erno,oga. *davde rei =smrt>, =mor>
3$omor4, =morg> 3mrtvani%a4.
VIR [UIR) UIRAU\ ) 0emilosrdan +og, sin ;erno,oga i ko#e 7ednj. Vojvoda vojske
;erno,oga, gos$odar $akla, #a$ovednik menja. *lienje onih stra!nih ka#ni, koje oekj $osle
smrti sve nitkove, ,i%e i olo!e, sve issov%e i jdeje.
POVVIVD ) svire$i +og ,ra i ne$ogoda.
POREUUTA ) $okrovitelj more$lovstva. Ima etiri lika, okrenta na sever, jg, #a$ad i
istok, tako da to +o(anstvo mo(e da $rati sva etiri vetra i va $tnike i ,rodare od svih
neoekivanih (estokih i svire$ih olja. Peti lik se nala#i na grdima Porente, i njegove oi s vek
$erene dole, jer tako je +o(anstvo valo svoje !tienike od $odvodnog kamenja, neoekivanih
$liaka i morskih dovi!ta.
PROK ) +og $oslovnih i $red#imljivih ljdi. Prok je ) $ametan, lkav, $re$reden +og,
slovenski Merkr, koji je $okrovitelj more$lova%a i trgova%a, lova%a i ratara, kovaa i $ekara. 7vih
koji nemornim radom $oma( $ro%vat svog $osla, svoje $orodi%e, koji veavaj svoja ,ogatstva.
XISQOBOG ) +og vremena i astrologa.
DEVAUA [o" RiMljana O DIRAUA\ ) +oginja lova.
KUKER ) +og $lodnosti.
BABAbRAGA [BABAbROGA\ ) !mska stari%a6aro,njak. Pivi !mi koli,i na
koko!jim no(i%ama. Ima velik ,ioenergij. Mnogo #na, me da lei. *dnos $rema o,inim
ljdima je ra#liit. 0e voli ljde sla,og dha i ldake i $rema njima se odnosi (estoko. Ali mo(e da
$oma(e i heroj, ako njem osea hra,rost i snag dha.
QESIR ) gos$odar !me i #veri. 0jegov odnos $rema ovek #avisi $re svega od toga kako
se ovek $ona!a !mi. Ako ovek ,e# $otre,e o,ara drvee i rastinje, 5,ri, odnosi se $rema !mi
nemarno, <e!ij ga okr(je !mi i ni!tava. Ako se ovek $rema !mi odnosi marljivo, <e!ij ga
ne dira. Ali %elini <e!ij se $rema ovek ne odnosi do,ronamerno, $o!to ovek vidi i#vor
o$asnosti #a !m.
VODRAUOR ) olienje stihije vode. <o! dh.
POQKAU ) $ol,og nat$rirodne sile i neverovatne ,r#ine tranja. I#nad $ojasa ima telo i
i#gled oveka, is$od $ojasa ima 'igr konja 3Polkan R $olkonj4, kao drevnogrki Kentar. Polkan
je neo,ino odva(an i rato,oran. Kada s na!i drevni $re%i ratovali, on i njegovi srodni%i s se
trdili da im o,ave#no $r(e $omo, i ,orili s se #ajedno i tako hra,ro, da je njihova slava
nad(ivela vekoveM
DRVO ) $aganski sim,ol (ivota. - materijali#m sva tri vremena" $ro!lo, sada!nje i ,de
s $rekinta i #ajamno ne delj. -stvari vreme nije tako re5eno. Pomo sim,ola &rveta
$aganstvo $oka#je jedinstvo i #ajamno delovanje sva tri vremena" $ro!log, sada!njeg i ,deg.
&e,lo drveta oliava sada!nje vreme, nas same. *no !to je is$od #emlje ) korenje drveta
oliava $ro!lo vreme, svet mrtvih, na!e $retke. Krna oliava ,de vreme ) na!e $otomke" naj$re
de%, #atim nke, #atim $ranke i t.d.
92H
Korenje drveta oliava na!e korene ) naj$re s to ota% i majka, #atim na!i deda i ,a,a, #atim
$radeda, $ra,a,a, #atim mnoga $okolenja svih na!ih $redaka. 7vi do jednog.
/atim me5 na!im $re%ima svi ljdi $restaj i $oinj (ivotinje. /atim id mirisi, #v%i.
/atim ide ne(iva $riroda ) kamenje, $esak, svetlosni #ra%i ra#nih ,oja.
/atim id stihije ) va#dh, voda, vatra, #emlja, metalM
/atim id dhoviM
/atim id +ogoviM
I sve s to na!i $re%i, i sve se to nala#i ntar svakoga od nas, na!im genima, na!oj
$odsvesti, na!oj d!i. Mi !naMo seDe onave) avi jesMo) ali ne !naMo) avi MoGeMo Diti.
A da ,i se i# nas i#vkla ta in'orma%ija, #nanja, energija, snaga i da ,i se na javi iskoristilo
svo to ,ogatstvo, nije dovoljno samo itati knjige. Tre,a se ,aviti jogom i medita%ijama. Mi, Rsi, i
svi drgi Arijev%i ) svi smo mi jogi. 0e itaj 1evreji slajno re =jog> na#ad, kao !to ita satana
=goj> i sve nas na#ivaj gojima. +e# ve(,anja joge i medita%ija nije moge osetiti i ra#meti
$aganstvo.
1oga nas i da se kreemo $o drvet na!eg (ivota, $o na!oj $odsvesti, $o na!em genetskom
$amenj, da %r$emo i koristimo dana!njem (ivot snag i energij na!ih $redaka, kljji
na!e +ogove. To je ve#a $ro!losti sa sada!njo!.
Postoji i ve#a sada!njosti sa ,dno!. Ali ,dnost je vek vi!e#nana. Ka ,dnosti
vek $ostoji mno!tvo $teva, $o kojima se mo(e ii. Vi mo(ete otii svoj ,dnost i ak
$re(iveti svoj smrt na ovom svet. I ta oseanja i #nanja mog da $romene Va! sada!nji (ivot.
Pro!lost i ,dnost mog da ti na va! sada!njost. I, naravno, mi svojoj sada!njosti 3ovde i
sada4, svojim mislima, reima i delima $ravimo svoj ,dnost.
Parola $agana =-$o#naj samoga se,e> o#naava da se ntar svakoga od nas nala#i itav
svet, itav kosmos. I $ro!lost, sada!njost i ,dnost nis $rekinti, one s $ove#ane i #ajamno
delj. Ptem $orina d,ine svoga =1a> mo(ete i#ai $rethodne reinkarna%ije svoje d!e i ak
i#ai $red +ogove. Ali to je dost$no malom ,roj ljdi. Ali svaki jog mo(e da i#a5e $red svoje
$retke, $red stihij, da se oseti kao va#dh, vatra, medved, gale,, i#vor. - to, !to ja $i!em, ne tre,a
verovati ili ne verovati. /ahvaljji ,avljenj jogom to jednostavno $ostaje #nanje $raktinog
iskstva.
7vi stari narodi s $o!tovali svoje svete (ivotinje, one koje s ,ile njihovi (ivotinjski $re%i.
*d njih s oni %r$eli (ivotn snag ovom (ivot. @ri!ani i materijalisti s to $rika#ivali kao
$rimitivi#am drevnih naroda. -stvari $rimitivni ljdi s hri!ani i materijalisti. &revni narodi s
meli da oseaj, shvataj i odr(avaj svoj rod,insk ve# sa (ivotinjama, sa stihijama, sa itavim
svetom, a hri!ani s to oseanje i shvatanje i#g,ili.
1deji i hri!ani s krali od $agana i iskoristili svojim religijama &rvo kao 7im,ol,
naka#iv!i i sakriv!i njegov smisao. Kada s raj Adam i 2va $ojeli $lod sa drveta do,ra i #la,
jdohri!anski ,og ih je isterao i# raja. *n se ,ojao da oni ne $ro,aj $lod sa drveta (ivota. To jest
#adatak jdohri!anskog ,oga 3satane4 je ) da sakrije od ljdi #nanja i smisao &rveta Pivota.
Paganska religija ) to nije jednostavna gomila #nanja ) to je stil $raktinog (ivota. 7voje
medita%ije $aganin mo(e da koristi #a $ravljanje samim so,om, svim svojim s,linostima, o
kojima on sve #na. 0a$rimer, te!koj sita%iji $ostalo ga je strah, a on hoe da $o,edi svoj strah.
*n #na da se njegova s,linost =heroj> aso%ira kod njega sa i#vorom njegovih (ivotnih snaga,
na$rimer sa medvedom. *n #ami!lja medveda i $oinje da rlie. I njegova s,linost =$la!ljiva%>
$ostaje H $ta manja, a s,linost =heroj> H $ta vea. 7vega #a 20 sekndi $aganin je $ostao
drgaiji, onakav kakav je hteo. *n je meo da i#ve snag svog (ivotinjskog $retka i# $ro!losti
,dnost. Kada s na!i $re%i i!li ,or, i vikali =-6r6ra>, onda je taj rlik ) nain kori!enja
snage na!ih (ivotnih $redaka.
Pagansko drvo ) to je model, analogija koja otkriva strktr so$stvenog =1a>. Kro# idej
korenova 3$redaka4 otkrivaj se i#vori sta,la 3so$stvenog =1a>4. 0astavak sta,la $reko grana otvara
nastavak so$stvenog =1a>. @ri!anstvo #atvara strktr =1a> i tvrdi da je =1a> ) jedinstveno. To je
la(. Re"instvenoJ neMa) postoji Kelina+ Ali Kelina O to nije je"instveno+ Celina O to je neto to
iMa st#utu#u) "elove) pove!ane u opti oMples+ Re"instveno CRaF O to je potpuna analoJija
92B
je"instvenoJ BoJa+ Tava je laG+ Va"ata je"instvenoJ CRaF ili je"instvenoJ DoJa je je"an O
sa#iti i !atvo#iti st#utu#u+ Va"ata Keline je O otvo#iti st#utu#u) poa!ati o" HeJa se sastoji
Kelina i ao je ona pove!ana u opti oMples.
- itavoj ra#novrsnosti dana!njih $aganskih istonih tradi%ija i $rakse one imaj jedan o$!ti
%ilj ) da otvore so$stveno =1a>, da $omogn ovek da $o#na samoga se,e. I ne jednostavno da
$o#na, ve da iskoristi ta #nanja $raksi. Ako ovek vidi svoje negativne oso,ine i nastoji da ih
$otisne, onda se od toga malo !ta do,ija. Ako on otkriva se,e, ra#me $rirod svojih nedostataka,
odakle oni $oti, sa ime s $ove#ani, on se mo(e naiti da $ravlja njima, da im na5e mesto ili
ak da ih trans'ormi!e ne!to konstrktivno. To jest lo!e mo(e da $reradi do,ro. /ahvaljji
tome mesto dis,alansa i oseanja nesree, on mo(e da $ostane harmonian srean ovek.
Ko" je"noDoGaHiN #eliJija Hove se t#u"i "a upo!na BoJa+ U MnoJoDotvu Hove
MoGe nastojati "a u Du"uEnosti postane BoJ. - indi#m taj $ro%es je #,og reinkarna%ije o$isan
na sledei nain" =Kamen se $retvara ,iljk. +iljka se $retvara (ivotinj. Pivotinja se $retvara
oveka. ;ovek se $retvara dha. &h se $retvara +oga>. 0aravno, o$isani $ro%es ) to je $ro%es
$o #rast, ako ovek $ro%es svog (ivota $o,olj!ava svoj karm i $rogresira. Mo(e da ,de i
o,rnt $ro%es, $ro%es degrada%ije. 7ve #avisi od te,e, od tvoje slo,odne volje. Mo(e! da $ostane!
+ogM A mo(e! i da se $retvori! $ra!in. Pivi i trdi se.
&rvo sa njegovim o$!irnim $ovr!inama hiljada grana i li!a sl(i kao idealan akmlator i
$rovodnik kosmike energije i (ivotne sile. *$!tenje oveka sa drveem do#voljava da se $rima ta
energija, da se do,ijaj do$nske snage i ak da se lee ,olesti. Ali od drveta s s$oso,ni da
$rimaj samo oni, koji mej da vole i ra#mej drvo i %ene sve (ivo. @rast vi!e odgovara
m!kar%, li$a ) (eni, ,re#a ) devoj%i.
* $aganskom drvet se mo(e na$isati $ose,na knjiga. 1a se ograniiti ve reenim.
Kada je Iss @ristos os!io smokv 3$o Mark 99"9:69A i 204, to noje jednostavno
is$oljavanje njegove ne$ravednosti i ldila. 0e, to je ,io mistian akt. 0a Istok smokva je )
$aganski sim,ol (ivota. Iss @ristos je $oka#ao da je njegovo enje ) religija smrti.
KaMenje. Paganin shvata da je kamen ) (ivo ,ie, jednostavno to je drgi o,lik (ivota. Ali
to je $ravo (ivot. Kamen, isto kao i ,iljka, raste, dosti(e #relost, dgo (ivi tom stanj i $re ili
kasnije mire i ras$ada se. Kameni svet, svet kamenja ) to je ogroman, najle$!i, 'antastian svet.
Kamen ima svoj energetik, i ta energetika mo(e da #ajamno delje sa energetikom oveka.
Kamen mo(e da o,avlja 'nk%ij #a!titnika ili talismana. Kamen mo(e da ,de $rijatelj oveka.
Kamenje je vek $ratilo (ivot $aganina.
@ri!ani vole da na#ivaj $agane $rimitivnim gl$a%ima, koji se klanjaj drve i kamenj.
I$ak $rimitivni gl$a%i s stvari hri!ani i njihovom ra#m nije dost$no ono !to shvataj
$agani. - $aganskom 1a$an $ostoji takav o,lik o$!tenja oveka sa kamenjem, kao Vrt Kamenja.
1a$ana% mo(e da do5e Vrt Kamenja i da tamo $rovede $ola dana ili itav dan. I $osle toga
1a$ana% se osea $ametniji i jai. Ameriki tristi koji $osej ja$anske kamene vrtove, ne mog
da shvate !ta se njima mo(e raditi itav dan. - $rimitivne amerike glave ni!ta osim nov%a i stvari
ne staje.
CveEe. - $aganstv %vee ) to s mistina ,ia. 7im,oli le$ote i lj,avi.. Pagani nis kidali
%vee. *tkint %vet s smatrali kao ,ijeno ,ie. Pagani s sadili %vee i #emlji, i saksijama.
1edino %vet koji raste, koji je (iv, ,io je #a $aganina o,jekat od!evljenja i $o!tovanja.
*snovni stari rski $aganski $ra#ni%i 3njihovo vreme se malo ra#likje od snevog4"
- 2H.de%em,ar ) Pra#nik Koljade 3vrtlog, $oetak novog sn%a4 ) 0ova godina.
- *d 9.do H.janara ) ,o(ini $ra#ni%i.
- 9.mart 3$o novom kalendar 9A.4 ) $rvi dan $rolea ) 1evdokijev dan.
- 29.mart ) Poklade ) %ela nedelja #a vreme $rolene ravnodnevi%a, $ra#nik is$raanja #ime i
doeka $rolea.
- Poetak jna ) Troji%e ) $o!tovanje $redaka.
- Poetak jna ) 7emik 3kod -krajina%a #elena nedelja4 ) $ra#nik devojaka, narodno kolo oko
,re#a. &emostra%ija nevesta.
928
- *d B.do 8.jla ) $ra#nik letnjeg solsti%ija. Pale se svete vatre, $reko kojih ska esni%i
o,reda" rital je namenjen da o,e#,edi rodnost 3od visine skoka #avisi visina (ita i t.d.4. Ritali
k$anja se $ore5je sa vatrom i vodom i $redstavljaj $ra#nik 'ormiranja $arova, kada s
mladii i devojke nala#ili se,i voljene.
- Kraj jla ) $ra#nik Perna. Pra#nik je kod m!kara%a vas$itavao dh ratnika.
- 29.se$tem,ar ) *vsenj ) $ra#nik jesenje ravnodnevi%e. Is$raanje leta.
- 2A.se$tem,ar ) gos$o5a k$s ) omladinska $osela, #a,avi!ta.
- Ro!endani.
- 7vad,e.
Ruso paJanstvo O to je lep) #a!J#anat) DoJat) inte#esantan svet+ Rusi politei!aM je
oliHavao #a!noliost sveta) #a!nov#snost #ealniN osMiHiN sila+ D#evni Rusi su vi"eli u svojiM
BoJoviMa #ealne i #a!uMne p#i#o"ne sile+ Rusi su Giveli u p#i#o"i) seDe su sMat#ali ao njen
"eo i #astva#ali se u njoj+ To je #ealistiHa #eliJija+ Eoloi i Dioloi #a!uMna+ Dananji
televi!o#i) oMpjute#i) MultiMe"ija) sav vetaHi vi#tuani svet) u oMe Mi p#ovo"iMo veEi "eo
v#eMena) JuDi nau ve!u sa #ealniM svetoM) sa p#i#o"oM) p#avi o" nas nepunov#e"ne lju"e)
Dio#oDote+
Pagani s shvatali da van $rirode nema +ogova. 0a$rotiv, $riroda i jeste ne$osredno
is$oljavanje +ogova. 0ajjednostavniji o,lik o$!tenja oveka sa +ogovima ) to je o$!tenje oveka
sa $rirodom. Pok!ajte $ola sata da sedite $ored vatre ili kamina i gledate vatr. Tih $ola sata Vi
ete o$!titi sa +ogom 7imarglom. I ako ste Vi (iv, osetljiv ovek, $osle toga o$!tenja Vi ete
$romeniti svoje ntra!nje stanje, svoje ras$olo(enje, svoj energij, svoj (ivotn snag.
*snovna masa #dravo misleih ljdi d,ini svoje d!e ne $rihvata hri!anstvo i jo! manje
komni#am i samo ekaj da im neko $omogne da se vrate $rirodn, na%ionaln, $rav
$ravoslavn religij. 0ai i setiti se Pravih Ro5enih +ogova.
9000 godina jevrejsko6komnistiko6dermokratskog 3dermo ) 5,re4 #al5ivanja $ot$no
s i#o$aili svest rskog oveka. - svesti %arje #,rka, haos. <a( i istina s $ot$no i#me!ane.
Ali ostala je $odsvest. *na ima vi!e hiljada godina, ona je na!im rskim genima.
Pok!ajte da se daljite od svesti, da se oslonite na inti%ij, odete d,lje $odsvest i osetite t
religij svojoj d!i. I osetiete da je da je to na!e Ro5eno, to je d!a na!eg naroda. To je religija
na!ih $redaka, ija krv tee na!im (ilama. 0a!a religijaM RskaM Ro5enaM ;i!a od vodeM *na je
klj i $olga na!eg na%ionalnog s$onaM
0emoge je $re%eniti snag na!e religije. Rsko $aganstvo nas mo(e initi drgaijim
ljdima. <jdima drgog, ,ogatijeg oseanja sveta, ljdima jaeg dha, jake volje, srenim i
slo,odnim, koje niko i nikada ne mo(e initi svojim ro,ovima i slgama.
Pogledajte koliko na!ih rskih rei ima $oreklo od imena rskih +ogova. To govori o
mnogome. * $rirodnosti rske religije i njenoj neraskidivoj $ove#anosti sa je#ikom i d!om rskog
naroda.
Mo(e se javiti $itanje, gde s na!i rski +ogovi, #a!to nam ne $oma(D A #a!to s oni d(ni
da nam $oma(, kad smo mi #a,oravili na!e ro5ene +ogove i snage svojih d!a $redali jevrejskim
,ogovimaD +ogovi s inili svoje. *ni s stvorili ovaj svet, oni s stvorili nas, dali nam (ivot,
$odarili nam s$oso,nost ra#mi!ljanja, $odarili nam slo,od volje. Cta se jo! mo(e #ahtevati od
+ogovaD CtaD 7vi na!i $ro,lemi s ) nama samima. I mi sami tre,a da ih re!imo. Mi mo(emo da
kljimo snage na!ih +ogova. Ali #a to tre,a s$ostaviti sa njima ve#.
Potrdite se da svom seanj o(ivite na%ionalne +ogove. Ponite da mislite o njima,
o,raajte im se i $ok!ajte da s$ostavite sa njima ve#. To e i njima dati snag, i nama e
$omoi. A De! naiN BoJova Mi neEeMo MoEi+
Re ,ilo kog o,inog rskog oveka veoma mnogo vredi. Tre,a meti oda,rati svoje ro5ene
svetle +ogove i naiti se o,raanj njima njihovim imenima. I#govoreno ime +oga ) to je
konkretan redosled in'orma%iono6energetskih kole,anja, koja i#a#ivaj kosmos odredjen
re#onans. I taj im$ls na!ih rei e $odii na!e $o,e5ene +ogove i dae im dodatne snage. A oni,
na!i +ogovi, e nam $omoi. 7ve je #ajamno $ove#ano.
92G
Postoji sve, !to smo na#vali.
-s$ostavljaji na! religij nema smisla #imati staro $aganstvo jedan kro# jedan i $onovo
se vraati na stare $ro!enje o,like shvatanja sveta. @iljad godina je $ro!lo, ljdi i njihov nivo
#nanja s se veoma $romenili. Ali na!i +ogovi 3realne kosmike sile4 s se malo $romenili, #a njih
je hiljad godina ) jedan trentak. 0e menjaj se toliko oni, koliko na!a shvatanja o njima.
-$o#navati na! istorij, na! na%ionaln religij, na!e na%ionalne +ogove i $o!tovati ih ) to je
neo$hodan slov #a $re$orod Rsije.
I najva(nije. 7vet se ra#vija %iklino $od ti%ajem kole,anja koja mog imati i mali $eriod i
veoma veliki 3nisko 'rekventni4. - novom %ikls 2re Vodolije doi e nova religija, ali ona e
$redstavljati $re$orod i dalji ra#voj shvatanj $ravo na!eg starog rskog Vedi#ma. 0i!ta ne
$oinje od nle.
0ostradams je $rorekao, da e $osle 2000.godine Rsiji ,iti stvorena nova Velika
Religija. Ali ne tre,a #a,oraviti, da je novo ) do,ro #a,oravljeno staro.
Rsko $aganstvo ) to je ,a#a #a religij dvadeset $rvog veka.
&o,ro $i!e Vladimir Avdejev knji#i =Po,edjivanje hri!anstva> 32,gl.:24" =Pivotna
s$oso,nost svakog naroda #avisi samo od njegove svesti, sve ostalo je ) ,e#naajna sitni%a. *naj ko
#a,oravlja svoje $oreklo, neminovno odmire. A da ,i se trenirala svest naroda, $ostoji njegova
religija.
Postoji neo,oriva, neos$orno doka#ana injeni%a, da nijedna na%ija, nijedan narod nis
mogli da stan sa kolena $omo vo#nih t5ih +ogova. Ali samo sa verom svoje +ogove
odvijao se svaki veliki na%ionalni s$on. 0ije va(no da li s to stari, odavno #a,oravljeni ili
odjednom $onovo stvoreni ili i#mi!ljeni $rvi $t. 7amo svoji ,ogovi daj s$eh, snag, vrednost,
sre. Ka"a je"na naKija teGi "a po#oDi "#uJu) on"a svoj najjaHi u"a#aK ona usMe#ava up#avo
na tuLe BoJove ao na oslonaK Mo#alniN i GivotniN snaJa nep#ijatelja. -$ravo #,og toga svi
ra#govori o rskom na%ionalnom $re$orod na el sa Issom @ristom s ,nilo ldaka ili
#lonamerno stvorena la(.
0etre,a ,iti ni Trei Rim ni &rgi I#rael, kako je to hteo Vladimir 7olovjov. &ovoljno je ,iti
jedinstvena Rsija>.
7ada je satana osla,ela, njeno vreme se #avr!ava, $ri,li(ava se 2ra Vodolije, ali dalji tok
istorije #avisi od nas, od na!e slo,odne volje, od na!eg ra#ma, od na!eg oseanja. I $re svega od
toga kome mi $redajemo svoje dhovne snage" dvolinoj jdohri!anskoj Ri,i ili 7vojim Ro5enim
0a%ionalnim +ogovima.
0e $ra#njte hri!anske $ra#nike. Pra#njte samo $aganske $ra#nike na!ih $redaka. 0e
krstite se i ne krstite de%. Ko je kr!ten, to nije stra!no. To se mo(e s$rati. Postoji takav $aganski
o,red. A jo! jednostavnije ) misaono s$rati to kr!tenje i# svoje d!e ) to je sasvim dovoljno. 0e
nosite krstove sa ras$etim @ristom. Krst sa ras$etim @ristom ) to je sim,ol ,istva +oga. Voleti
takav sim,ol ) to je voleti ,ogo,istvo. Takve krstove mog nositi samo gl$ani i mranja%i. 0osite
kkasti kras ) to je na! rski sim,ol. Ili nosite svoje #nake #odijaka ili kamenje svojih #odijanih
#nakova. I#,a%ite i# ke sve hri!anske ikone ili ih $rodajte malomnima. *setiete olak!anje,
oseaj $oveanja slo,ode i radosti. I#,a%ite i# glave trle i la(ne ideje hri!anskih grehova. Radjte
se (ivot, trdite se da od njega do,ijete #adovoljstvo, ali mejte i da #a!tijete svoja $rava, $rava
svoga naroda, $rava svoje &omovine.
@ri!ansk %rkv ,olje je o,ila#iti na jedn vrst 3jedini%a mere ) $rim.$rev.4. /dravi deo
o,inih sve!tenika se mo(e $ok!ati ,editi. Ali ne $ok!avajte da ,edite hri!ansko rkovodstvo.
*d toga se malo !ta mo(e $ostii. Tamo ljdi ne (ive #a ideje, ve #a konkretne interese svojih
ko(a. 0emojte o$!titi sa monasima. Monasi s ) (ivi mrtva%i. *ni s ve $rodali svoj ko(
hri!anskom 5avol Iss @rist, mrli s #a ovaj (ivot i samo se $retvaraj kao da s (ivi.
0astaje $rirodno $itanje. /a!to je $aganstvo, kao daleko $ametnije i ,ogatije, i#g,ilo od
hri!anstva #natan $eriod vremenaD Postoji nekoliko #roka #a to, od kojih s glavna dva. Prvi
#rok ) nastanak ne$ovoljne 2re Ri,a. 7miso tog #roka se mo(e shvatiti $rema analogiji sa
smenom godi!njih do,a. /a!to $osle leta nastaje #imaD /a!to leto g,i od #ime, !ta, nije valjda ono
92F
sla,ijeD 0e, jednostavno se menja orijenta%ija #emlje kosmikom $rostor, i #ima do,ija
odlj $revag. Ali to nije #avek. 0ast$ie novi %ikls i leto e $o,editi #im. Cta je to
smena kosmikih 2raD To je $romena $olo(aja #emlje kosmikom $rostor, samo je %ikls te
$romene d(i, nego !to je %ikls smene godi!njih do,a. Ali svaka analogija ) to je $ri,li(no.
*snovna ra#lika i#me5 smene godi!njih do,a i smena religija 2rama se sastoji tome, !to je
smena godi!njih do,a nei#,e(na, od ljdi ne #avisi i ljdi ne mog ni!ta da i#mene. 7men 2ra ljdi
tako5e ne mog da i#mene. Ali smena religija nije ,ila o,ave#na, i ta smena #avisi od 'ektora 2ra, i
od ljdi. Paganstvo je moglo da o$stane $red jdohri!anstvom. Paganstvo je o$stalo i Indiji i
1a$an.
/ato je drgi #rok ) neot$ornost starog $aganstva $rema hri!anskom virs. Pagani $re
hri!anstva nis ssretali tako istanan i lkav la(. 0ije ,io o,iaj $aganstv da se tako drsko
la(e. /drav ovek se tako5e mo(e ra#,oleti $od dejstvom virsa.
Tako i novoj 2ri Vodolije. 7ama 2ra je veoma $ovoljna, ali to ne #nai da e dana!nje
novo$aganstvo o,ave#no $o,editi sve dana!nje la(ne religije, koje se ve $i!, kam'liraji se $od
$aganstvom. To ne #avisi samo od e$ohe, nego i od nas, ljdi. 7ita%ija e se kom$likovati jo! i
time, !to satanisti ne nameravaj da $redaj svoje $o#i%ije ,e# ,or,e. *ni odlino shvataj da s
sve njihove stare religije i#dahnle, i oni ve $i! 7A& nov la(n religij na osnov $aganskih
$redstava. Ta religija e ,iti mnogo,o(aka. I nee ,iti lako ra#likovati je od Vedi#ma. /a to je
$otre,na i glava i d!a.
-vek mejte da ra#likjete do,ro od #la. Ako neko se,e na#iva $aganinom, to jo! ni o em
ne govori. 7vaka satana mo(e da na#iva se,e kako hoe, samo da joj $overj. 7ada je masa 1evreja
$ohrlila $agane sa %iljem da #me t religij $od svoj kontrol. Paganstvo s nastojali da
$rika#j i materijalisti. - 777R najglavnijim soe%ijalistom #a $aganstvo se smatrao +.A.Ri,akov
3:04. 0jegove knjige sadr(e mnogo injeninog materijala, ali osmi!ljavanje tog materijala nosi
karakter $rimitivi#a%ije $aganstva sa materijalistikih, marksistiko6lenjinistikih $o#i%ija. Ali tre,a
,iti veoma o$re#an. *%enjjte ljde i $rema njihovim reima, i $rema njihovim delima, i $rema
na%ionalnoj $ri$adnosti, i $rema istinskoj motiva%iji. To nije jednostavno, ali (ivot je malo
jednostavnog. Paganstvo ) to je ogroman i slo(en svet. 0e$ri$remljen ovek njem lako mo(e
#altati.
0is svi oni koji kritikj hri!anstvo i komni#am na!i ljdi. Protivni%i na!ih ne$rijatelja
mog ,iti samo na!i $rivremeni sa$tni%i. 7etite se $oslovi%e" =Ako je krokodil $ojeo tvoga
ne$rijatelja, to ne #nai da je krokodil ) tvoj $rijatelj>.
Ko sve danas ne na#iva se,e $aganinom. ;ak se ndisti na#ivaj $aganima. To je, naravno,
sme!no. Paganstvo ) to je ogroman $ogled na svet, a ndi#am ) samo jedan o,lik $ona!anja. Ali i
tom o,lik $ona!anja ndi#am i $aganstvo se ra#likj. 0di#am ) to je klt o,na(enog tela, a
$aganstvo ) to je klt le$ote. Paganstvo se nikada nije stidelo o,na(enog tela i smatralo ga kao
$rirodno stanje oveka. Ali $roslavljalo je o,na(eno telo samo tada, kada je ono ,ilo le$o. ;ovek
sa r(nim telom ndista e $redlo(iti da se skine, a $aganin e, na$rotiv, $redlo(iti da o,e le$
ode. &a o,en ,de le$!i, nego o,na(en.
@itler je veoma $la!io Pidove svojim neo$aganstvom. Pidovi i masoni s shvatili stra!n
o$asnost od $aganstva i $otrdili s se da #m $aganstvo $od svoj kontrol. Me5
neo$aganstvom ima mnogo 'alsi'ikata. - Moskvi dr!tvo s$o#naje Kri!ne je $ot$no $od
kontrolom Pidova. Moskovski tantri#am je ) naravno, jadan masonski 'alsi'ikat. Ima mnogo
kr(oka %ioni#irane joge, gde se sgeri! ideje" odstajanja od na%ionalnostiJ svetska vladaJ
navodne $ri$adnosti mnogih mahatma masonima. Tre,a meti ra#likovati sv t la(.
- ovom trentk Vatikan na el sa $a$om 1ovanom Pavlom II vodi !irok kam$anj
stvaranja svetske religije, koja navodno jedinjje sve religije sveta. 0jihova glavna $arola je" =7ve
religije s ) ra#liite $tanje ka 1edinstvenom ,og>. Rogovi njihovog 1edinstvenog ,oga 3satane4
!tre visoko, ali sve to se maskira i $ro$agira $o itavom svet. Primetimo da je 1ovan Pavle II )
lan Ilminata. 2:.novem,ra 9FG:.godine on je kino sve $a$ske ka#e $rotiv masona. 7ada
Vatikan najvei deo $rvosve!tenika $redstavljaj masoni koji la#e glavnom lo( =Velika lo(a
Vatikana> i $o#nat skandalo#n =P6II>. Vatikan je ) naj,ogatija organi#a%ija na svet. 0ajvei
9:0
deo aktive va se ,ankama Rot!ildovih. 7atanistiki $a$a aktivno ist$a $rotiv =ljdskih $rava>
i $rotiv sveriniteta na%ionalnih dr(ava.
0isko'rekventna kole,anja vasione vr!e veom jak ti%aj na (ivot na $laneti /emlji. -skoro
e nast$iti vrhna% kole,anja sa %iklsom od B000 godina. 90.maja 2000.godine doi e do
tako#vane $arade $laneta. To je stanje kada se na jednoj liniji nala#e /emlja, 1$iter, 7atrn i Mars.
Rastojanje i#medj tih $laneta e ,iti minimalno. &o ega to mo(e dovestiD &o veoma jakog
dejstva na #emlj sile te(e takvih gigantskih $laneta kao !to s 1$iter i 7atrn. I mada je rastojanje
do njih veoma veliko, masa tih $laneta je ogromna. A do ega ovo mo(e dovestiD Ako sila te(e tako
malenog mese%a vr!i e'ekat $lime, onda $rilikom $arade $laneta se mog dogadjati $o$lave, $oto$i,
$oveana vlkanska aktivnost, #emljotresi i ak $omeranja #emljine kore ili $romena o,lika
kontinenata. Mo(e se ak $omeriti #emljina osa. - kom ste$en e ti e'ekti ,iti jaki, $oka#ae
vreme. 0ani%i s $oeli da $rave modele #a takve $rorane. Ali dok nani%i $reranaj,
Ameri%i se ve gradi novi 0ojev koveg, ogroman $livaji grad sa 92000 mesta. Postoje teorije $o
kojima ledeni $eriodi imaj %ikls, deljiv sa B000 godina. Ali #adatak ove knjige nije da ra#matra te
teorije ve samo da demonstrira #avisnost #emlje od kosmikih 'aktora.
Pagantstvo 3Vedi#am4 $roava i o$isje te kosmike 'aktore, hri!anstvo #atvara #nanja i
odvodi ljde stran.
Rsko $aganstvo 3rski Vedi#am4, ,e# o,#ira na naj(e!a $rogonstva, nikada nije mrlo
Rsiji. Vedska vera se gasila slovenskim #emljama mnogo vekova. Progoni $agana s nastavljeni
i sovjetsko vreme. 7lovenski svet je velik i to je do#voljavalo $aganstv da se ova. 0a
$eri'erijama, malo dost$nim o,lastima, ovani s relikti drevne vere. - rskom narod nikada
$ot$nosti nije mrla na%ionalna religio#na svest, ona je odla#ila d,oko $od#emlje, ali je
(ivela tamo, i taj (ivot je ,io $rimetan. Paganska #nanja s ovana rskim legendama, mitovima,
,ajkama, $oslovi%ama i i#rekama.
*vana s i #nanja $aganstva i njegovi nosio%i ) rski aro,nja%i. 0aj,olje s ovali
drevn tradi%ij $otom%i +erendeja ) jednog od savremenih rskih i ko#akih rodova.
&anas se svet $odi(e talas neo$aganstva. To je do,ro makar #ato !to ovde nema #nakova
vraanja #a hiljad godina na#ad i #imanja starog $aganstva jedan kro# jedan. Vr!i se $ok!aj
kritikog osmi!ljavanja $aganstva i #imanja i# istorije $aganstva samo o$!tih konstrktivnih ideja.
0a Kavka# kltovi drevnih +ogova i +oginja esto s ovani svom $rvo,itnom vid i
ak ih lokalni stanovni%i nis ni maskirali kltovima hri!anskih ili islamskih sveta%a. 0edavno je
1ermeniji .arnij, ,li# 1erevana, $ot$no o,novljen aktivan $aganski hram 7n%a ) +oga Ara6
Ma#da i njegove s$rge 0ane. +ogosl(enje hram je o,novljeno 2A.de%em,ra 9FGF.g., i od
tada se ovde redovno o,ele(avaj $aganski $ra#ni%i, na koje se ok$ljaj mnogi stanovni%i
1erevana. 7l(, vr!e sve!teni%i i# jermenske religio#ne organi#a%ije Aordineri -ht 3&e%a 7n%a4,
vrhovni sve!tenik ) 7alak Kakosjan. 1ermenski $agani $ove#j drevn ver 1ermena sa istim
indoiranskim korenima, kao i svi Arijski narodi 328, s. 29B4. +ravo, 1ermeni. Mi, Rsi, tre,a da
radimo to isto.
-skoro se #avr!ava kosmika 2ra Ri,a. Ta 2ra je trajala 29B0 godina. Poetkom ??I veka
$oinje na!a 2ra ) 2ra Vodolije. Su"Dina MonoteistiHiN #eliJija ju"ei!Ma) N#iEanstva i islaMa
je p#e"o"#eLena+ UjiNov o"la!a sa svetse a#ene O to je saMo pitanje v#eMena. 0a svetsk
aren e i#ai novi ti$ovi religio#nog $ogleda na svet.
0eo$aganstvo ) to ak nije religija, to je ) ,a#a #a religij novog ti$a. To je temelj novog
$ogleda na svet.
I$ak ne tre,a da $ostoje nikakve jedinstvene $ravilne i a$soltne istine. Prin%i$ jedinstvene
istinitosti je ) naji#o$aenija ideja. 0iko ne tre,a da ima mono$ol na istin, da namee svoj $ogled
na svet i #a,ranjje drgaija mi!ljenja. Pro,lem i#,ora i ra#voja religija ) je stalni $ro,lem
oveanstva. 0ikada nee ,iti konanog re!enja tog $ro,lema, inae e ra#voj ljdske misli mreti.
Mo(e se govoriti ne o konanom re!enj ovog $ro,lema, ve samo o sledeoj eta$i #a
sledei $eriod ljdske istorije.
&revne $aganske i vedske religije ) to je temelj, to je ,a#a #a ra#voj religija novog
$okolenja.
9:9
0ajva(nije je vek misliti o tome sa kojim %iljem se $redla(e nova religijaD *dakle ona
$otieD .de s njeni i#voriD Cta je to, sledea eta$a $revare ili stvarno te(nja da se s$o#na svet i ta
#nanja $redaj ljdimaD Tamo gde #atvaraj in'orma%ij, #a,ranjj drgaije mi!ljenje, tamo je
sve jasno ) to je sledea $revara.
Mo(e se $redlo(iti ili i#misliti mno!tvo religija, $ogleda na svet, 'ilo#o'ija, teorija, ali sve
one na ,ilo koji nain tre,a da ,d $ove#ane sa realnim (ivotom na #emlji i sa njegovom $raksom.
*%enjivati snag i #naaj religije, kljji i religije ,dnosti, naj,olje je na osnov H
kriterijma"
- istinski %ilj religije 3#nanje ili o,mana4J
- logika osmi!ljenostJ
- korela%ija sa stvarno!J
- estetska le$otaJ
- $raktina vrednost.
Rski aro,nja%i ne samo da s 9000 godina sedeli $od#emlj. *ni s stvarali i rsk
kltr ) i#vor snage rskog dha" rske narodne ,ajke, $oslovi%e i i#reke, rske narodne $esme i
igre i rsk nak, i radili s mnogo, mnogo drgo, i ono, o em se #a sad ne mo(e is$riati. *ni
s rkovodili $esni%ima. Prvi $esnik Rsije A.7.P!kin, $otomak etio$skih i rskih sve!tenika, ,io
je $od rkovodstvom svoje dadilje Arine Rodionovne. Paganska $oe#ija P!kina je ) klj
shvatanja rske istorije, i $ro!le i ,de.
Pivot je ) ,or,a. I ,or,a na mnogim nivoima. 0a najvi!em nivo to je ,or,a +ogova, iji je
odra# #emaljski (ivot. 7ada na!i +ogovi $oinj da is$oljavaj aktivnost, i rat +ogova se #ao!trava.
Ali mi ne mo(emo ,iti i#van te ,or,e. Mi toj ,or,i vek #a#imamo jedn ili drg stran,
$redaji $reko religije snage svoje d!e %rnim ili ,elim +ogovima. I od na!eg e!a #avisi i na!a
,dnost, i ,dnost na!e de%e, i ,dnost na!e &omovine ) Rsije.
Prijatelji mojiM Vreme je da se $ro,dimo i stresemo sa se,e la(no jevrejsko $rivi5enje. 7ve
je na!oj moi. 0ei#,e(na sd,ina ne $ostoji. +dnost je na!im rkama. *na se $ravi, i to ini
svako od nas. -stajte na $t ,or,e #a istin i niega se ne ,ojte. Potrdite se da osetite ve# sa
na!im +ogovima i na!i +ogovi e vam $omagati i !titie Vas. A Va!i ne$rijatelji e se soiti sa
mistikim dar%ima rskih +ogova.
Rusija nije uM#la i nia"a neEe uM#eti]
Uea poMoJnu #usoM na#o"u #usi BoJovi Sva#oJ) Pe#un i Veles] Hvala iM]
Uea Rusi BoJovi poloMe iHMu satani i njenoj Gi"oMasonsoj MaYiji]
Uea p#oKveta Rusija]
Uea !asija na" RusijoM velii BoJ sunKa Ra]
%d+ cRAGMEUTI SVETSKE ISTORIRE
=ovek budunosti to je onaj,
ko ima najdue seanje.
Friri& 'ie
>to dalje odlazimo u dubinu vekova, time vie s"vatamo
ta se deava danas i ta se moe desiti sutra
Nita nije predodre3eno. Ne postoje nikakvi nesumnjivi zakoni
9:2
istorijskog razvoja drutva, koji ne zavise od volje ljudi.
storija je uvek varijabilna. 7oe poi desno, a moe i levo.
7vetska istorija je velika i o njoj s na$isane hiljade knjiga ) i najtanjih i najde,ljih. Ali
stvar nije toliko koliini i de,ljini knjiga, koliko sadr(aj tih knjiga i najglavnije ) %iljevima, sa
kojima se te knjige $i!. - svom roman =9FGA> &(ord( *rvel je dao divn 'orml %iljeva $isanja
d(,enika i knjiga i# istorije sa take gledi!ta vladara" =*naj, ko kontroli!e $ro!lost, taj kontroli!e
,dnost. Ko kontroli!e sada!njost, taj kontroli!e $ro!lost>. To jest istorijska in'orma%ija je
kljna #a shvatanje glo,alne $olitike igre, teke $olitike sita%ije i mogih s%enarija ra#voja
,dnosti.
+e# o,#ira na ogromn koliin knjiga i# istorije, najvei njihov deo koji je dost$an #a
itanje ne$osveenim ljdima, ne daje o,jektivn i o$!t slik glo,alnog istorijskog $ro%esa.
Knjige #vanine istorije ne do#voljavaj da se shvati smisao dgoronih 3stotine i hiljade godina4
$rograma ra#voja oveanstva, koje (ivot $rovode ske gr$e ljdi, koje se ,ave glo,alnim
$rogramiranjem, #a ra#lik od dela $olitiara, koji se ,ave lokalnim $rogramiranjem. To se doga5a
#,og toga !to knjige o'i%ijelne istorije ili detaljno o$isj neki lokalni $eriod istorije i#van njegove
ve#e sa o$!tim istorijskim $ro%esom. Ili se istorija 'alsi'ikje o$et $rema !emi me!anja istine i la(i.
Ili se i# o$isa glo,alnog istorijskog $ro%esa ise%aj kljne istorijske injeni%e i 'ragmenti, sled
ega smisao istorije $ostaje neshvatljiv.
0e tre,a misliti da s samo komnistiki istoriari ,ili slge re(ima i da s samo oni
'alsi'ikovali istorij. Ialsi'ikovanjem istorije se ,ave veoma davno. 0a$rimer, takvi krsevi istorije,
kao !to s krsevi Kljevskog, 7olovjova, +erdjajeva i drgih, 6 to s samo odlini $rirni%i #a
o$!tena%ionaln de#orijenta%ij.
* samom $ostojanj dgoronih $rograma ra#voja, $redvi5enih #a mnoge vekove ili ak
milenijme, i $ostojanj takvih neo,inih gr$a ljdi, koji se ,ave slinim $rogramima, do nedavno
nije ,ilo knjiga. Ako s se takve knjige $ojavljivale, njihovi tira(i s odmah otk$ljivani $o ,ilo
kojoj %eni od strane sasvim ne$o#natih ljdi, a sami atori takvih knjiga tok kratkog vremena s
$rela#ili drgi svet i# sasvim ne$o#natih ra#loga. Tek nedavno, sa $oetkom #avr!etka 2re Ri,a i
$oetkom dehermeti#a%ije #nanja, $oele s se $ojavljivati knjige na t tem, dost$ne !irokoj
dr!tvenoj javnosti 3A06A24.
- ovoj knji#i ja se ne trditi da $ot$nosti i#lo(im glo,alni istorijski $ro%es. Potrdi
se da na nekoliko strani%a i#lo(im neki redosled istorijskih doga5aja, koje sam oda,rao dosta
s,jektivno. Pa i$ak, i# tog redosleda doga5aja jasno se na#ir odre5eni glo,alni istorijski $ro%esi i
njihov smisao. To jest $ojavljje se neka istorijska slika. Taj o$is se mo(e $ro!iriti, mo(e se
do$niti, mo(e se $re%i#irati i korigovati. Ali o$!ti smisao ove istorijske slike se nee $romeniti.
Poeemo sa o%enom onog glo,alnog o$isa istorije, koji je dao Karl Marks.
Marks je tvrdio, da je (ivot ) ,or,a. To je sasvim tano. Ali kako se ta ,or,a odvija ili se
mo(e odvijatiD Marks je %entralni 'aktor glo,alnog istorijskog $ro%esa na#vao ,or, klasa. To je la(
i to smi!ljena. To ne #nai da ne $ostoji ,or,a klasa. Klasna ,or,a je $ostojala, $ostoji i $ostojae.
Ali ona nikada nije dominantan 'aktor glo,alnog istorijskog $ro%esa. 0a$rimer, 'aktor ,or,e na%ija
ima #a itav ste$en vei #naaj, nego ,or,a klasa.
Kada je Marks o$isivao klasn ,or,, on ne samo da je drsko varao ljde. *vde je $revara
daleko slo(enija. 0ije $revara tome, !to ta ,or,a ne $ostoji. Prevara je deliminoj i
tenden%io#noj istini. A svaka delimina i tenden%io#na istina stvara %elini la(n slik. &a ,i se
jednostavnije shvatila ova tvrdnja, mo(e se navesti sledei $rimer. Re%imo, sada rska televi#ija
3(idovi#ija4 vr!i i $rika#je is$itivanje dr!tvenog mnjenja. 0a$rimer, $itaj ljde" =Kako se Vi
odnosite $rema 1elj%in" =#a> ili =$rotiv>D=. Re%imo da se od H0 is$itanih AH i#jasnilo =$rotiv> i H
=#a>. Pidovi#ija emisiji $rika#je tih $et =#a> i dva =$rotiv>. Ima li t $revareD 0ai#gled nema.
7vi, koji s $rika#ani, stvarno s tako i govorili. 7ve, !to je $rika#ano, sve je istina. Ali to je
delimina i tenden%io#na istina., koja %elini stvara smi!ljeno la(n slik.
9::
0e tre,a misliti da je Marks ,io gl$. *n je jednostavno imao drge #lonamerne %iljeve.
Prilikom o$isivanja istorijskog $ro%esa on nije imao %ilj da o$isje taj $ro%es o,jektivno. 0a$rotiv,
on se trdio da smi!ljeno i#o$ai o$is istorijskog $ro%esa sa sasvim konkretnim #ada%ima. -vek,
kada vidite neiji rad, ne tre,a o%enjivati samo njega, ve i onoga, ko ga je radio. I najva(nije je
shvatiti koje stvarne %iljeve je taj tvora% $ostavio $red so,om. Kada o,ratite $a(nj da je Marks ne
samo 1evrej, ve i <evit 3njegovo $ravo ime je Mordehaj <evi4 i # to $otomak mnogih $okolenja
jevrejskih ra,ina, koji s $re nekoliko hiljada godina $ostavili se,i #a %ilj dosti#anje svetskog
(idovskog 3levitskog4 gos$odarstva, onda e Vam i istinski Marksovi %iljevi $ostati jasni.
Marks smi!ljeno skriva drge 'aktore ,or,e. *sim 'aktora klasne ,or,e $ostoje jo! i 'aktori
na%ionalne, rasne, me5dr(avne, religio#ne i klanovske ,or,e. /a!to je Marks isti%ao 'aktor klasne
,or,eD .lo,alno, on ima dva %ilja" sakriti drge vrste ,or,e 3naroito ,or, 1evreja #a svetsko
gos$odarstvo4 i #a kori!enje klasne ,or,e %ilj $re#imanja vlasti nejevrejskim dr(avama.
7vi ti 'aktori ,or,e 3klasne, klanovske, me5dr(avne, religio#ne, na%ionalne, rasne4 ne mog
se $orediti sa dominantnim 'aktorom svetskog istorijskog $ro%esa ) ,or,e skih okltnih gr$i%a
#a svetsko gos$odarstvo. A #a!to je taj 'aktor jai od drgihD 7amo #ato !to $lanovi tih gr$i%a
imaj vremnski dija$a#on ne desetine, ne stotine, ve hiljade godina.
Pogled na istorijski $ro%es odre5je se $re svega time, kom dija$a#on vremena je
s$oso,no da $ostoji istorijsko mi!ljenje. Ako istoriar gleda na 'ragment istorije oima od desetine
ili stotine godina, onda on ni!ta, osim o$erativnih dekih doga5aja, ne vidi i ne ra#me smisao
$ravih #roka istorijskih doga5aja. Ali ako se vremenski dija$a#on $ogleda na istorij $ro!iri, onda
se vidi sasvim drga slika. 0a$rimer, revol%iji Rsiji 9F98.godine mo(e se videti klasna ,or,a.
Ali to, naravno, samo nasle$o, ili stanj ldila, koje je na$ravila $ro$aganda. -stvari klasna ,or,a
se nikada ne odvija tako. Klasna ,or,a se ne vodi #a ni!tenje vi!ih klasa, ve #a $o,olj!anje slova
ni(ih klasa.
I$ak, shvataji $ostojanje takvog 'aktora, kao !to je me5na%ionalna i rasna ,or,a #a vlast,
lako je videti, kako je jevrejska <enjinova ,anda smi!ljeno ras$alila t klasn ,or, i iskoristila je
#a ni!tenje rske na%ionalne elite rkama rske $revarene rlje i $re#imanja vlasti od strane
1evreja. Ako se $ogleda jo! !ire, onda se i#a jevrejske ,ande <enjina lako mo(e videti svetska
(idokratija, koja je $omagala lenjinskoj ,andi, i odmah e sama od se,e is$livati $arola" =T%i
Pidove ) s$asavaj Rsij>. A ako se $ogledaj i istorijski koreni te svetske (idokratije, onda nije
te!ko videti i gos$odare Pidova ) <evitsk i 2gi$atsk ma'ij, #a koje s Pidovi ) samo or(je,
instrment, stado ,ioro,ota.
7hvataji %iljeve i igr okltnih gr$i%a, lako je videti, da velika veina me5na%ionalnih,
me5dr(avnih, religio#nih i drgih ratova ne nastaje sama $o se,i i# svojih ra#loga, ve ima
s$olja!nji #rok ) #amisao (idokratije i okltnih gr$i%a koje stoje i#nad njih. Ta $,lika smi!ljeno
$ot$aljje sve te vrste sko,ljavanja i igra $ravljani kon'likt sa %iljem s$ostavljanja svetske
ro$ske %ivili#a%ije.
Marks je doka#ivao da se istorijski $ro%es ra#vija $rema s$irali sa stalniM p#oJ#esoM. To
nije tano. Istorijski $ro%es nosi %iklian i kole,aji karakter. &ok se marksistikoj s$irali odvija
stalni s$on, 6 tako#vani stalni $rogres, dotle %iklinom ra#voj s$oni se smenjj $adovima i
$osle toga o$et id s$oni i o$et $adovi. To jest sve ima svoj $oetak i svoj kraj. Eivili#a%ije
nastaj, ra#vijaj se, dosti( vrhna% svoga ra#voja, #atim trn i dalje odmir. I na r!evinama
jedne %ivili#a%ije $oinje da se ra#vija drga, i dalje sa njom se odvija to isto.
Pogledav!i na svet miliongodi!njim oima, mog se videti %iklini $ro%esi ra#nih e$oha.
Mo(e se shvatiti da smo mi (iveli ne$ovoljnoj 2ri Ri,a, e$osi =Kali61gi> ) e$osi gde dominiraj
#lo, o,mana i nasilje. I ta e$oha ne samo da nije $rogres, kako je o$isivao Marks. Ta e$oha ) to je
regres, to je vreme degrada%ije oveka i dhovnom, i intelektalnom, i 'i#ikom $lan. Ali ta
e$oha sada se ve #avr!ila. 7ada mi (ivimo $rela#nom $eriod ka novoj $ovoljnoj 2ri Vodolije. *
$ogled na istorij miliongodi!njim oima i o najo$!tijim glo,alnim %iklsima sveta mo(e se
$roitati vedskoj literatri, na$rimer knji#i =Kosmike legende Istoka> 3H4 ili 32F4. Mi neemo
odla#iti tako daleko. Mi emo na istorij $ogledati hiljadgodi!njim oima.
9:A
Ponimo od #alaska Atlantske %ivili#a%ije.
- tom $eriod na #emlji je nastalo nekoliko %entara novih %ivili#a%ija" 2gi$atJ dr(ava
2trska 3na ijim r!evinama je $ro%vala rimska im$erija4J Indija, KinaJ Iran, drge drevne Arijske
dr(ave.
2gi$at, a kasnije i Rim ,ili s kolonije Atlanta, i #nanja Atlanta s $ostala svojina sve!tenika
2gi$ta.
Rimska im$erija je $onikla na r!evinama dr(ave 2trska, koja je $ostojala $re nje.
7o%ijalno6$olitika strktra Arijskim dr(avama nije se ,a#irala na $rin%i$ jednakosti
ljdi i demokratije, ve na s$rotnom $rin%i$ ) $rin%i$ nejednakosti ljdi i gradila se $o
stale!kom $rin%i$. Kasnije je sistem stale(a is$oljio svoj nesavr!enost i $re!ao je sistem
slojeva. +ila s A osnovna sloja, i so%ijalna $iramida je imala i#gled"
- .ornji slojevi ) aro,nja%i 3na sanskrit ,rahmani4, to jest mdra%i, sve!teni%i, magoviJ
- Vladaji slojevi ) vite#ovi 3na sanskrit k!atrije4, to jest vladari, ratni%iJ
- Poslovni ljdi 3na sanskrit vaj!ji4 ) $rivredni rkovodio%i ra#liitih nivoa i radni%iJ
- 0ajni(i slojevi dr!tva 3na sanskrit !dre4.
0ije ,ilo nikakvih sveo$!tih, jednakih i#,ora sa jednakim glasovima mdra%a, akademika,
m#ilja, kvari%a, #gajivaa jelena i de,ila Arijskim dr(avama. 7vi i#,ori s se odvijali $rema
hori#ontali ntar svojih slojeva. Mdra%i s ,irali dhovne lidere. Ratni%i ) vojne vo5e. Poslovni
ljdi ) lidere $oslovnog sveta. 0a na!e, tako#vane demokrate, Arij%i ,i gledali kao na malomne.
-mesto trlog hri!anskog i komnistikog $rin%i$a jednakosti %arovao je $rin%i$ =svakome )
svoje>.
1o! Pitagora je io da s slo,oda i demokratija ) nes$ojive stvari i da $ravi gos$odar svog
dha tre,a da se ,ori kako $rotiv demokratije, tako i $rotiv tiranije.
Primetimo da je takav isti stale!ki sistem $ostojao drevnom 2gi$t, #ahvaljji em je
egi$atska %ivili#a%ija o$stala kao $olitika %elina HH00 godina. A$soltni rekord novijoj istoriji.
+ilo ,i do,ro da ,or%i #a =sveo$!t demokratij> imaj na m t injeni%. Ta ista amerika
=demokratija> $ostoji svega 200 godina i !ta e sa njom ,iti kro# 9000 godina, ne$o#nato je. Ma
kakvih 9000 godina, ako se Ameri%i ne $romeni demogra'ska $olitika, onda kro# 9H0, maksimm
200 godina Ameri%i e ,ela rasa $restati da $ostoji. 7a njom e ,iti isto, !to i sa ,elom manjinom
1(noa'rikoj Re$,li%i. Posle toga e 7A& sii sa svetske arene.
7ve!teni%i 2gi$ta 3o,ino okltni deo tih sve!tenika4 s $re mnogo hiljada godina $ostavili
$red so,om %ilj $osti#anje svetskog gos$odarstva. Ta ideja, naravno, nije nova i (ivi toliko, koliko
(ive ljdi. I tako, sve!teni%i 2gi$ta s naj$re $ok!avali da reali#j t idej $tem vojne sile.
-$oredo sa 2gi$tom $ostojao je jedan komad koji je 2gi$at (eleo ) @anaan. @anaan je to vreme
,io jedan od kljnih %entara svetske trgovine i svetske #ajmane saradnje naroda. 2gi$at je ratovao
#a @anaan :00 godina, ali $tem rata nije do,io ni!ta.
Posle raskola vrh egi$atskog sve!tenstva i#dvojila se gr$a okltnih sve!tenika, koji s
$o!li $rin%i$ijelno drgim satanskim $tem #a $osti#anje tog istog svetskog gos$odarstva. *ni s
shvatili da je daleko e'ikasnije ne o,ino materijalno or(je, ve in'orma%iono or(je. *ni s
shvatili da je jednostavnije ne ,ijati ljde, ve ih varati. <a( i $revara s $ostale njihova osnovna
metoda. *snova in'orma%ionog or(ja s $ostale nove svetske religije koje s smislili sve!teni%i.
Kao $rv od takvih la(nih religija oni s i#mislili jdei#am. 1dei#am, naravno, nije nastao
od nle. /a osnov oni s #eli $aganstvo, ali s ga tako trans'ormisali, da je nova religija
odgovarala %iljevima koje s $ostavili. /a vo5enje tog in'orma%ionog or(ja i #a reali#a%ij
#amisli na i#radi glo,alnog $rograma njima je ,ila $otre,na ljdska vojska novog, $ose,nog ti$a. Ti
vojni%i s tre,ali da rade re(im hladnog i tajnog rata. Te tajne vojnike niko nije tre,ao da smatra
vojni%ima. ;ak ni sami ti vojni%i nis smeli da ,d svesni da njima $ravljaj. &rgim reima,
njima s ,ili $otre,ni ,ioro,oti.
- to vreme egi$atskom ro$stv s se nala#ili 1evreji. 7ve!teni%i s re!ili da iskoriste taj
ljdski materijal #a svoj #amisao. *da,ran je $redstavnik tog sve!tenstva Mojsije, sami sve!teni%i
s se sakrili srodnom kolen <evija. &alje 7inajskoj $stinji tokom A0 godina vr!en je
satanistiki eks$eriment odgajivanja ,ioro,ota. 7ami drevni 1evreji s toj $stinji na!li svoj gro,.
9:H
* tom 7inajskom tristikom krstarenj mi smo ve $isali, i on je do,ro o$isan 3:24.
/ahvaljji tome do,ijeno je $leme novih 1evreja ,ioro,ota, koje nije svesno da njime $ravljaj.
&alje je to $leme rasterano $o svet. 7atanistima nis ,ili $otre,ni 1evreji samo Palestini. 0jima
je ,ila $otre,na vojska ras$ore5ena $o itavom svet. /ato s #aldni $ok!aji nekih ideologa
dana!njeg jevrejstva da ok$e sve 1evreje na jednom mest. .os$odari 1evreja ne daj 1evrejima
da to rade. 0jih e o$et rasterati $o itavom svet. 7atanistima je $otre,na vojska interna%ionalista
3me5na%ionalista4, to$ljena svaki narod.
/ahvaljji tome 1evreji danas ) to je samo ,iolo!ki instrment ,e#strktrnog $ravljanja
#a $otomke okltnog dela egi$atskih sve!tenika. 7ami o,ini 1evreji ne shvataj ko s oni i kakv
log igraj. 0a gornjim ste$eni%ama svetskog jevrejstva najvi!i slojevi jevrejstva sve shvataj, ali
oni ne #naj, kako organi#ovati (ivot na drgi nain. I njima odgovara to mesto, koje oni #a#imaj,
i ta ,laga i $rivilegije, koje imaj. A to, !to #a ta ,laga oni $redaj d! 5avol i !to im $rilikom
reinkarna%ije ni!ta le$o ne svetli, o tome se trde da ne misle. I ne verj oni #agro,ni (ivot i
reinkarna%ij. Pro(ivi 806G0 godina $nom ,ogatstv i dosta. 7vi <eviti to odlino shvataj, ali
oni igraj svoj igr, a 1evreji s #a njih ) samo materijal, stado ,ioro,ota, nad kojima s oni
$ostavili $astire ) ra,ine.
1a sam svoje vreme ,io i#nena5en $riama svojih $o#nanika 1evreja, koji s $oetk
gor,aovske $erestrojke $ohrlili svoj istorijsk domovin I#rael, a kro# $ola godine, godin,
odla#ili drge #emlje ili ak se vraali na#ad 777R. Kada sam $itao" =/a!to si se vratioD Ti si
hteo slo,odD>. Meni s odgovarali" =Kakva slo,odaD I#rael je neverovatno totalitarna dr(ava.
Atmos'era dhovnog ro$stva, kome ra,ini dr(e 1evreje, veoma $odsea na vreme sovjetskog
komni#ma. Pona!anje 1evreja I#rael veoma (estoko $ro$isj ra,ini. *ni odre5j !ta i kako
tre,a misliti, kako ne tre,a misliti, !ta i kako se mo(e govoriti, a !ta se ne sme, !ta se mo(e raditi,
!ta ne sme, !ta je do,ro, !ta lo!e. I me!aj se i name $ravila $ona!anja, ne daj da se slo,odno
(ivi. I ne daj ,o(e da se $osva5a! sa ra,inima. *dmah e te g!iti. - 777R mi smo se #asitili tih
rajkoma i $artkoma 3rejonskih i $artijskih komiteta ) $rim.$rev.4, a sada smo se sdarili sa tim istim
vid ra,inata>.
Kada se rskih 1evreja I#rael nak$ilo veoma mnogo, oni s is$oljili $rema ra,inat
ot$or, i dhovna atmos'era I#rael je $ostala #natno mek!a. Rski 1evreji se time $onose i ne
shvataj da je ra,inat jednostavno re!io da se sa njima #a sad ne ,ori. /a!toD *ni s re!ili da se
$oigraj sa njihovom de%om i njihovim $otom%ima. 7istem o,ra#ovanja i vas$itanja je ostao raniji.
Kro# A0 godina sve e se vratiti $ola#no stanje, i I#rael e $retvoriti i i#,a%iti ot$ad $rido!li
elemenat.
Primetimo da je I#rael ) jedina #emlja na svet, gde konstantno $ostoji komni#am vid
ki,%a 3ti$a kolho#a4.
Vratimo se na to da 1evrejima $ravljaj, i ne samo njima. Kako se to sve radi i #a!to nis
svesni togaD 0ave! jedan $rimer #a ra#mevanje mehani#ama toga ti$a. -#mite ,ilo koga
ne#avisnog $rivatnog $red#etnika, koji ima svoj ,i#nis i nema nikakvih !e'ova i#nad se,e. Ako ga
$itate" =/a koga ti radi!D>, on e iskreno odgovoriti, da ni #a koga, samo #a se,e, on je gos$odar.
-stvari to se samo tako ini. Postoje i gos$odari gos$odara. *naj nova% koji #ara5je $red#etnik,
on va ili na tekim ili na de$o#itnim ranima nekih ,anaka. /a te ,anke taj $red#etnik je samo
is$orila% 'inansijskih resrsa i ni!ta vi!e. Tim resrsima te ,anke $ravljaj, od njih #ara5j
do,it. To jest taj $red#etnik ne radi samo #a se,e, ve i #a gos$odare tih ,anaka.
7ama ta ,anka sav svoj nova% 3r,aljski4 va na kores$ondentskom ran Eentralne
+anke Rsije, koja ima svoje gos$odare. Ali ako je taj nova% vid devi#a, onda na
kores$ondentskim ranima ,anaka #emalja eminenata devi#a. 0a$rimer, ako s to dolari, onda na
kores$ondentskim ranima amerike ,anke, na$rimer =;ej# Manheten>.
/a =;ej# Manheten> ta rska ,anka je samo ) is$orila% 'inansijskih resrsa i ni!ta vi!e.
*d tih resrsa i od tih rskih ,anaka =;ej#> #ara5je svoj nova%. Ta rska ,anka radi #a njega. Ali i
=;ej#> va svoj nova% na kores$ondentskom ran ,anke, koja se ,avi emisijom dolara. -
Ameri%i to je 0a%ionalni Re#ervni 7istem, kome nieg na%ionalnog, sem na#iva, nema. To nije
9:B
dr(avna, ve $rivatna ,anka, koja ima svoje gos$odare 3najvi!i deo jevrejske oligarhije4. Ali i ti
gos$odari imaj svoje okltne gos$odare.
/ahvaljji tome ne#avistan $red#etnik je $isan svetski 'inansijski sistem, koji ima
gos$odare na ra#liitim nivoima $ravljanja. I sve se to smerava $rema najvi!im gos$odarima
'inansijskog sistema. *d njih sve #avisi. Kad oni $o(ele ) na$rave 'inansijsk kri#, kao !to s
mnogo $ta radili Ameri%i, Rsiji i drgim #emljama sveta. Kada $o(ele ) ra#araj ili,
na$rotiv, $odr(avaj ,anke $rema svom naho5enj. I eto Vam ne#avistan gos$odar, koji nije svestan
svoje #avisnosti i $ravljanja.
Vratimo se 7inajsk $stinj. - njoj je i stvoreno in'orma%iono or(je 3jdei#am4 #a
$ravljanje 1evrejima i stvoreni sami 1evreji6,ioro,oti6interna%ionalisti #a ,a%ivanje drge
#emlje. &alje ti ,ioro,oti tre,a da delj, i njihovo delovanje sklad sa jdei#mom nosi agresivni
#avojevaki karakter. Ali narodi sveta mog da $o,ijaj sve te 1evreje. Kako #a!tititi 1evreje i
osla,iti volj naroda ,or,i sa svojim $oro,ljivaimaD Potre,no je jo! jedno in'orma%iono or(je )
hri!anstvo koje ra#la(e svest naroda, koje ih i da se oseaj kao ro,ovi ,o(iji, gre!ni%i, koji
$oni#no stoje na kolenima i kaj se, koji se e ako do,ij jedan dara% $o 'i#ionomiji, da
$odmetn i drgi o,ra#, koji e da vole svoje ne$rijatelje i t.d. 7ve to smo ve ra#matrali.
@ri!anstvo tako5e nije i#mi!ljeno odjednom, ne #a mese% ili godin. =7vete> knjige te
satanistike religije $re$isivane s mnogo $ta, i svaki $t je to or(je o!treno. 0a kraj je do,ijeno
ono, !to mi sada mo(emo $roitati +i,liji.
Tako je ,ilo stvoreno drgo in'orma%iono or(je, koje je ve $oelo da radi samo $o se,i i
sredini nejevreja.
0aravno, $ro%es delovanja religije na svetovni (ivot i istorijski $ro%es nije tako jednostavan.
- istorijskom $ro%es delje mno!tvo 'aktora, ali religija, kao !to smo ve $oka#ali, 6 to je 'aktor
najvi!ih $rioriteta $ravljnaja. To ne #nai da e dalje istorijski $ro%es ,iti jednostavan. Mnogi
'aktori, na$rimer volja $olitiara, mog da lome ti%aj religije na odre5ene $eriode istorije, ali ,e#
smene religije religio#ni 'aktori o$et $oinj da rade $osle smrti tih $olitiara.
&alje s $ro!le stotine godina dok ta hri!anska religija nije ra#gradila Rim i slomila
$agansko oseanje sveta.
1edan od najjaih grehova hri!anstv ) to je $onos. I$ak hri!anstvo samo se,e #di(e
kao naj,olj, naj$ametnij, najistinitij i 12&I0* I7PRAV0- religij. 7ve drge religije 3a njih je
veoma mnogo4 ) to je #a hri!ane ili gl$ost, ili jeres.
- $rin%i$ jedine is$ravnosti komnisti se od hri!ana niim ne ra#likj. Komnari s
svoj religij tako5e #di#ali kao jedin is$ravn i $ok!avali s da sv istorij do 9F98.godine
$redstave kao varvarski $eriod ra#voj oveanstva, da #a,orave, $rete t istorij i $olij je
,latom. A svoj istorijski $eriod da $rika( kao #aokret $rogresa.
@ri!ani s delovali a$soltno tako 3tanije, komnari s se naili od hri!ana da drsko
la(4 $rilikom i#laganja glo,alne istorije. Issov%i sv $redhri!ansk istorij $rika#j kao
varvarstvo, $agansko divlja!tvo, mranja!tvo. A hri!anski $eriod $rika#j kao eta$
$rin%i$ijelnog $rogresa oveanstva. /a hri!ane itava ljdska istorija je ) istorija jevrejskog
naroda, drgi narodi i njihova istorija nis dostojni #a osmi!ljavanje. I$ak hri!anstvo $ostoji skoro
2000.godina, a oveanstvo ) stotine hiljada godina 3a $ostoje $oda%i, da ak i milione godina4. 2
hiljade godina i stotine hiljade godina ) #ar to nije ra#likaD I kako s tokom tog vremena ljdi (iveli
,e# @rista67$asiteljaD I nis (iveli tako lo!e, kako se hri!ani trde da $rika(.
Sta#i svet
@ajde da $ogledamo, !ta je stvari $redstavljalo rimsko $aganstvo, to, $rema hri!anskoj
$ro$agandi navodno divlja!tvo i navodno mranja!tvo.
Paganski svet .rke i Rima je $redao svet ogromna dostigna i demostrirao $ro%vat
nake, tehnike, kltre, metnosti, etike, estetike, sistem dr(avnog i dr!tvenog re5enja. 0a toj
osnovi je sagra5ena itava savremena evro$ska i severnoamerika %ivili#a%ija.
9:8
Paganska .rka dala je svet takve genije i gigante misli, kao 2klid, Platon, Aristotel,
Pitagora, Arhimed, 7okrat, &emokrit, @eraklit i t.d. I ti geniji s se $ojavili i stvarali :6H stolea $re
ro5enja @rista, i $ravo s oni, a ne @ristovi6s$asitelji stvorili temelj itave savremene nake i
%ivili#a%ije.
A grka i rska $aganska religija i mitologija. Koliko je ona le$!a, loginija i $rirodnija od
,ogih i r(nih hri!anskih mitova.
Paganski Rim je $redao svet latinsk a#,k i latinski je#ik, koji je ,a#a veine evro$skih
je#ika, a je#ik ) to je najmoniji instrment $o#navanja sveta.
-#gred, $ostoje savremena istra(ivanja, koja $oka#j $ro%es degrada%ije savremenih
evro$skih je#ika. 7tari moan je#ik istonim Arijskim dr(avama ,io je sanskrit 3je#ik ,rahmana4.
Kasnije se $ojavio rski je#ik sa :: slova a#,ke. Rski je#ik i sanskrit s ) veoma ,liski je#i%i.
;ak savremeni rski je#ik ima mas #ajednikih rei sa sanskritom 3224. Kasnije na osnov rske
a#,ke $ojavila se latinska a#,ka sa 2B slova. A kasnije na osnov latinskog je#ika $ojavili s se
savremeni evro$ski je#i%i, koji la#e indoevro$sk gr$.
Rim je $redao svet visoke #orke kltre i metnosti, kojima se ljdi dive sve do dana!njeg
dana. Predao je svet rimsko $ravo, osnovne varijante dr(avnog i dr!tvenog re5enja.
A $ose,no tre,a na,rajati dostigna egi$atske, indijske, ti,etske, iranske, drevne kineske i
drgih $redhri!anskih %ivili#a%ija.
7o%ijalna strktra Rimske im$erije se sastojala od" sve!tenikaJ $atri%ijaJ $le,eja%a i ro,ova.
Ro,ovi s se ,orili jednostavno #a slo,od. Ple,ej%i s se ,orili #a jednaka $rava sa $atri%ijima, ali
$re hri!anstva oni nis imali idejn osnov. /,og ega to odjednom tre,a da imaj jednaka $rava
heroji, mdra%i i donji slojevi dr!tva, koji niim nis #asl(ili $ri#nanje. @ri!anstvo sa svojim
jedinstvenim ,ogom i $rin%i$om jednakosti dalo je kolosalan idejni adt $le,ej%ima, i vremenom
$le,aj%i s i#vojevali $o,ed, $o!to ih je ,ilo vi!e. A dalje $ro%es je $o#nat.
Tako je ,ilo i Rsiji. 7te$en reali#a%ije hri!anskih ideja vek je #avisio od svetovne
vlasti. &o 9F98.godine Rsiji, ,e# o,#ira na o'i%ijelno hri!ansko $ravoslavlje, nikakva
hri!anska jednakost i ,ratstvo nis $ostojali. Postojala je slo(ena slojevita strktra dr!tva.
Postojala je ak ta,ela ranga, koj je veo jo! Petar I, 6 %ivilna analogija vojnih #vanja. Posle
$o,ede komni#ma sa svojim hri!anskim $rin%i$om jednakosti, sva strktra dr!tva se $retvorila
haos. ;itav dr!tveni mehani#am ,io je $ot$no de#organi#ovan. 0a svim nivoima $ravljanja
vladali s diletanti, ot$adni%i i donji delovi dr!tva. Ko je ,io ni!ta, taj je $ostao sve. I $oslednji s
$ostali $rvi. Kako je voleo da govori <enjin" =Kvari%a e $ravljati komnistikom dr(avom>. Cta
je od toga is$alo ) to je sada $o#nato.
Rimski vladari s veoma kasno videli o$asnost hri!anstv, i to je ni!tilo velik
im$erij.
Rimska im$erija ) to je i#vanredna dr(avna tvorevina koja je o,jedinjavala stotine naroda
2vro$e, A#ije i A'rike jedinstveni dr!tveni organi#am. - velikoj Rimskoj im$eriji dr(avni
interesi s ,ili i#nad $lemenskih i religio#nih. 7vaki narod je mogao da is$oveda ,ilo koj religij, i
svaki narod je mogao nai Rim hramove svojih +ogova.
Rimska im$erija nije $ala $od darom s$oljnjih ne$rijatelja, ve je slomljena i#ntra.
Kljn log tom $ro%es odigralo je hri!anstvo.
@ri!anstvo je $redstvaljalo onaj #ara#ni virs, koji je odigrao kljn log dhovnom
ra#laganj, $ogi,iji i $ad velike Rimske im$erije.
Prilikom $rimanja hri!anstva mesto $aganstva svakoj #emlji se naglo $ogor!avalo o$!te
ras$olo(enje dr!tv. -mesto veselja i radosti (ivota hri!anstvo je nametalo dr!tv tg i $la,
ma#ohistika isko$avanja i tra(enja ne$ostojeih grehova, tenost i ,e#re#ltatna tra(enja smisla
(ivota van realnog (ivota.
@ri!anstvo je i#a#valo kolosaln degrada%ij oveanstva, ne$oredivo kvarenje ljdskog
materijala i dhovnoj i 'i#ikoj s'eri.
Primetimo #gred, da i Ameri%i i 2vro$i hri!anstvo odavno nosi samo dekorativni
karakter, glavnom #a gomil ,dala. Realni DoJ u sviM N#iEansiM !eMljaMa jeste novaK. I
glavna jevrejska $arola ) nova% ne smrdi.
9:G
:2H.godine na!e ere rimskoj im$eriji #vanino i 'aktiki je $o,edilo hri!anstvo.
@ri!anstvo je $ostalo dr(avna religija i $oelo je mranja!tvo.
P#vo) to su u#a"ili N#iEani) "oavi na vlast) spalili su "o teMelja Alesan"#ijsu
DiDlioteu, $rethodno i#nev!i i# nje knjige #a $osveene.
Ta reak%ija je imala kljan #naaj #a sakrivanje #nanja i #amene itavog sistema #nanja
novim la(nim sistemom #nanja.
:2H.godine na!e ere na Prvom Vaseljenskom sa,or 0ikeji, sa,ranom # $odr!k
im$eratora Konstantina, %rkveni hijerarsi s svojoj samovolji veinom glasova 3kao na $artijskom
sastank4 imenovali Issa @rista #a ,oga 329G ) =#a>, 2 ) =$rotiv>4.
Ve :G0.godine hri!anstvo #a,ranjje sve ostale o,like religio#nosti i $ostaje jedinstvena i
o,ave#na religija.
:GF.godine direktnom nared,om $atrijarha aleksandrijskog Teo'ila ,io je $or!en $oslednji
$aganski hram +oga 7era$isa ) velianstveni 7era$em.
Realna istorija $isanja =svetih> hri!anskih knjiga danas je dovoljno jasna. @ri!anstvo se
,avilo drskim $lagijatom i $o#ajmljivalo je mitove i religio#ne ideje odasvd, gde je ,ilo moge
3glavnom i# /oroastri#ma4. I slo(ilo sve to na jedn gomil 324. /ahvaljji tome 'ormirana je
masa knjiga na ra#liitim je#i%ima, ra#nih atora, ra#nih $erioda, sasvim ra#liite metnike i
istinite vrednosti. -sled toga je nastala eklektika gomila doktrina, lo!e #ajamno $ove#anih i
$ot$no $rotivrenih.
&a ,i sv t in'orma%ion !arolikost sredio i =oe!ljao> vid jedne #amisli, etvrtom
vek Vi#antijski im$erator Konstantin je sa#vao drgi hri!anski sa,or, na koji je do!lo 2G0
$redstavnika svih $rava%a hri!anstva. Polovina esnika toga sk$a, koji s $ro$ovedali one strane
hri!anstva, koje s $rotivreile satanistikoj #amisli, ,ila je jednostavno $o,ijena. Posle toga
Konstantin je osnovao organi#a%ij $od na#ivom =Korektorijm>, koja je imala #adatak da korigje
sva $ostojea 1evan5elja. -sled toga s svi tekstovi na jermenskom je#ik $rogla!eni jeretikim i
,ili s #a$aljeni. *stale s samo manskri$te, na$isane na grkom je#ik, od kojih je najranija
datirana sa ::9.godinom ) B godina $osle 0ikejskog sa,ora.
Posle toga ne .os$od ,og, ve s Vaseljenski sa,ori sl(itelja hri!anske %rkve stalno
korigovali, kako s mogli, =svete> tekstove ili menjali i tmaili. I##imali s i #a,ranjivali itave
glave i tomove +i,lije. Ponovo s %en#risali =re ,o(ij>. 0a jednom od takvih sa,ora Konstantin
je ,io kanoni#ovan kao sveta%.
0a :. Vaseljenskom sa,or A:9.godine dgo s se $re$irali oko toga ) da li (ena ima d!
ili ne. Posle (nih disksija $re!li s na glasanje i sa veinom od jednog glasa $ri#nali, da je (ena
tako5e $novredan ovek. 7ada to mo(e i#gledati sme!no, ali malo je t sme!nog. Prema
hri!anstv (ena je ) ne$novredno ,ie i $o $itanj $ostojanja d!e njoj nigde otvoreno nije
reeno. - $ro%es stvaranja oveka $rema hri!anskom mit +og je $oetk stvorio oveka
$rema svojoj sli%i i $rili%i, a #atim, da ne ,i on ,io sam, njega je s$avao i od njegovog re,ra
stvorio (en 3+itisanje 2"296224. Tako da (ena ne $otie od velikog +oga, ve od m!kog re,ra, !to
je daleko $ro#ainije, i o njenoj d!i se otvoreno ni!ta ne govori.
H#iEanstvo O to je #eliJija oja "is#iMinie Genu+ IslaM ni "o "anas ne p#i!naje
postojanje "ue o" Gene. &ok se $rema Talmd m!kara% mo(e o,raati sa svojom (enom kao
sa komadom mesa od mesara, +i,lija i jevan5elje nis daleko oti!li od Talmda. &ovoljno je
$ogledati ,eskrajne hri!anske rodoslove. =Avraam je rodio Asaaka, Isaak je rodio 1akova i dalje
jo! A0 slinih $oro5aja>. Pene kao da nikako ne estvj tim $ro%esima ra5anja ili je njihova
loga tome toliko #anemarljiva, da o tome nema smisla ni govoriti.
Ta istorijska odlka o $novrednosti (ene 3sa $revagom od samo jednog glasa4 nije doneta
na osnov doka#a i# =svetih> tekstova 3 tim tekstovima nema takvih doka#a4, ve na osnov
$ri#emnih $ragmatinih interesa hri!anskih $o$ova. Minimm $et $ta vi!e (ena ide %rkv nego
m!kara%a, i $o$ovima nije odgovaralo da i#g,e takv $astv.
HH:.godine na &rgom Earigradskom sa,or Vi#antijski im$erator 1stinijan je naredio da
se i#,a%i i# +i,lije enje o reinkarna%iji, koje je ,io ostavio ak Konstantin. Iako s +i,lija i
1evan5elje oi!eni detaljno, neki re$ovi s ostali. 0a$rimer, 1evan5elj $o 1ovan 3F"96:4" =I,
9:F
$rola#ei, video je oveka, sle$og od ro5enja. 0jegovi eni%i s ga $itali" RavviM Ko je #gre!io, on
ili njegovi roditelji, !to se on rodio sle$D>. Takvo $itanje mog da $ostave samo oni koji imaj
$redstav o karmi, kljji ro5en karm, i shvataj da se ovek ne ra5a sa nltom karmom, ve
je odnekd #ima 3i# $rethodnog (ivota4.
2to kako se realno stvaraj =rkom ne$isane svete> knjige i njihova velika tmaenja.
/a vreme sovjetskog komni#ma ,ilo je mno!tvo #atvorenih ,i,lioteka, s$e%ijalnih 'ondova,
s$e%ijalnih ri#ni%a, kojima se vala realna istorijska in'orma%ija, nedost$na !irokoj dr!tvenoj
javnosti. &ost$ te s$e%ijalne 'ondove ,io je veoma slo(en. Vi mislite da s sve to smislili
komnistiD 0e, sve je smi!ljeno veoma davno, i smislila je jedna ista ,anda. Komnisti s samo
iskoristili metode svojih hri!anskih $rethodnika.
- tajnim arhivima Vatikana va se ogromno mno!tvo knjiga, #a,ranjenih #a !irok
dr!tven javnost, kljji mno!tvo 1evan5elja koja s do nas do!la" $o Petr, $o Andrej, $o
Vartolomej, $o 0ikodim, itava tri $o Mark, $ri em je jedno od njih stvoreno #a #ak krg
$osveenih, $o Varnavi i t.d. 1o! vi!e je ,ilo jednostavno ni!teno.
Istovremeno kanonskim 1evan5eljima $ostoji takva r$a, ije je $ostojanje jednostavno
ne$ristojno. .de je ,io i ime se ,avio Iss @ristos od 9:. do :0. godineD Pravo vreme #a
'ormiranje linosti i odjednom kanonskim 1evan5eljima $ot$no odsstvo in'orma%ije. -stvari
$ostoji tako#vano Ti,etsko 1evan5elje, koje ideolo#i hri!anstva tako ne vole. - njem je o$isano,
em se io i ime se ,avio @ristos Indiji, 0e$al i Persiji. - ovom rad neemo g,iti vreme
na te avantre.
Primetimo drgo. Ako nast$e takva vremena, da se svi tajni arhivi Vatikana otvore i
$ostan vlasni!tvo dr!tvene javnosti, onda e javnost osetiti !ok od $o#navanja sa nalijem
istorije.
1edno od osnovnih oseanja, na koje se oslanja hri!anska demagogija, 6 to je strah. 7trah se
kltivi!e i ras$irje. Tokom etiri stolea $re i $osle ro5enja @rista ,ilo je stvoreno najmanje
$etnaest 3M4 a$okali$sa, to jest enja o kraj sveta 324. Posle @rista svet se $ojavilo itavo stado
$roroka, o,eavaji evo skoro dve hiljade godina 3MMM4 skori drgi dola#ak @rista, s$ostavljanja
Earstva +o(ijeg i kao $osledi%a kraj ovog sveta i drge grandio#ne $ojave. - srednjem vek ,ili s
$eriodi kada s sled ra#nih $redska#anja svi narodi 2vro$e ,ili demorali#ovani, oekji kraj
sveta. Ali ni!ta od toga se nije de!avalo, ,e# o,#ira na ,eskrajna $omeranja datma i rokova.
Istovremeno (idokratija do,ro koristi smeh. Me5 rskim satiriarima nema nejevreja, sve
sami ha#anovi 3jevrejsko $re#ime ) $rim.$rev.4 svih ,oja. 0jihov #adatak je ) da lansiraj $ar
mr(nja naroda $rema (idokratiji i $retvore t mr(nj smeh. <jdska $a(nja se $re,a%je i odvodi
od #roka $ojava vid emo%ionalnog $ra(njenja.
7ada ni# atora 3224 $ria ver#ij o tome da je ranije hri!anstvo ,ilo veoma mdro i
is$ravno i da je Iss @ristos ,io do,ar, ali ti odvratni (idovski $o$ovi s sve $re$isali, $okvarili sve
=svete> tekstove i smi!ljeno od Issa @rista na$ravili 5avola. Pa !ta ete, i ta ver#ija ima $ravo na
(ivot. Tim $re !to s mnogo,rojna $re$isivanja i i#mene =svetih> knjiga ) oigledan 'akt.
I$ak, #amislimo se, #a!to se =sveti> tekstovi $re$isjD 7ve!teni%i ne $re$isj enje #ato
da ,i ga na$ravili gore. Cta e im toD *ni kroje enja $rema svojim #amislima i $o,olj!avaj
enje sa svoje take gledi!ta. *ni od enja $rave in'orma%iono or(je i o!tre ga. I oni hteli ne
hteli moraj da rade veoma slo(en $osao.
/amislite slik. Iss @ristos, ma kakav on ,io, do,ar ili lo!, sam ni!ta nije $isao. *n je ne!to
govorio i ne!to radio. I to je sve. Pisali s samo njegovi eni%i i oevi%i njegovih radnji. Veoma
ra#liiti ljdi, veinom skoro ne$ismeni, $onekad gl$i, emo%ionalni, koji ra#liito i s,jektivno
do(ivljavaj ono !to se de!ava. I re%imo vama dones na stotine takvih svedoanstava. - arhivima
Vatikana $ostoje desetine 1evan5elja i mnogo stotina manjih svedoanstava. I me5 njima jedna
$rotivree drgima. Postavite se na mesto =svetih> $o$ova, koji s re!ili nekako da srede t
ogromn imovin i da je kroje $rema svojoj #amisli. Rad koji je, naj,la(e reeno, titanski.
9A0
Posle $re$isivanja hri!anstvo je smanjilo koliin $rotivrenosti. 0a$rimer, #a!to je kasno
hri!anstvo i#,a%ilo i# ranog hri!anstva idej karme i reinkarna%ijeD /ato !to ta ideja $ot$nosti
$rotivrei idejama jedinstvenog (ivota, jedinstvenog s$asenja $reko @rista i ideji Pakla i Raja. Ili i
jedno i drgo. Po$ovi s morali da ,iraj. 0ee valjda radi ideje karme i reinkarna%ije ,a%ati idej
s$asenja $reko @rista i idej Pakla. 0a idejama s$asenja i Pakla se ,a#ira itava histerija. Ideja
s$asenja $rogramira mone emo%ije lj,avi i #ahvalnosti $rema Iss. A ideja Pakla $rogramira
mone emo%ije straha. Ako se te ideje od,a%e, onda svo hri!anstvo se mo(e ras$asti kao kla od
karata.
7tvarno 3ne knji!ko4 enje Issa @rista i sam istorijski 3to jest realno $ostojei, a ne
knji!ki4 Iss @ristos nis nam dost$ni. 0ama je dost$na kanonska ili knji!ka varijanta hri!anstva
$reko =svetog> 1evan5elja ili =jo! svetijeg> 7tarog /aveta, na kome je 1evan5elje ,a#irano. *
istorijskom @rist mo(emo samo da naga5amo. 0iko od nas sa njim lino nije kontaktirao. Ali
nama je dost$an kanonski Iss @ristos, to jest takav, kako on i#gleda 1evan5elj. I i# 1evan5elja,
i i# itave +i,lije nesmnjivo se vidi da je kanonsko hri!anstvo ) satani#am, a kanonski Iss
@ristos ) to je ist 5avo.
Primetimo da Iss i @ristos ) to nije jedno isto. - 1evan5elj $o <ki 32"294 nedvosmisleno
je reeno o $ravom imen 0a#areanina. 0jegovo originalno ime jeste ) jevrejsko ime Iss, i to je
sve. 7amo Iss. Iss je se,e na#vao @ristom :0.godini, $osle $ovratka i# Indije i Ti,eta,
$risvojiv!i se,i t5e dhovno ime.
Pitanje o tome kom ste$en s %rkvena $re$isivanja enja @rista i#o$aila stvarno enje
@rista ) to je isto akademsko i malo sadr(ajno. Istorijski @ristos nas mo(e malo interesovati, $o!to
on ni na !ta i ni na koga ne tie. A kanonski, knji!ki Iss @ristos stvara hri!ansk religij.
&anas, $osle otvaranj amnogih arhiva komnista vidi se, da je rko$ise <enjina esto
is$ravljao svojom rkom 7taljin, iskrivljji smisao onoga !to je <enjin $isao, i to neke 'ragmente
menjao smisao do s$rotnog. I$ak ako $ogledate kom ste$en se ra#likje $re$ravljen <enjin od
originalnog, onda %elini to is$ravljanje nema $rin%i$ijelan karakter, i $raktino ne menja s!tin
lenjinovog enja. To jest %elini o$!ti smisao je jedan isti. Koliko je $re$ravljeni <enjin ) gadost,
toliko je originalni <enjin ) isto takva gadost. I nema smisla anali#irati t ra#lik.
Po $itanj realnosti ras$ea Issa @rista $ostoje ra#liite ver#ije. Postoje ver#ije da je to ,ila
smi!ljeno 'alsi'ikovanje i da s ra#a$eli nekoga drgog, $ostoje ver#ije, da s @rista stvarno
ra#a$eli. Ali #a nas to nema $ose,nog #naaja. ;ak i ako s 1evreji ra#a$eli @rista, to o$!te ne
govori o s$rotnosti i#me5 hri!anstva i jevrejstva. Komnisti s tako5e ,ili Tro%kog, ali to
nimalo ne govori o s$rotnosti i#me5 komni#ma i tro%ki#ma. To je samo me5so,no jedanje
i#me5 ra#liitih $akova istoj tegli.
H2F.godine hri!anski im$erator 1stinijan #atvorio je Atinsk akademij, koj je osnovao
jo! Platon. <jdski ra#m se $omtio i tao na mnogo vekova, toga dana je konano nastalo
mrano srednjevekovlje.
Mr(nja hri!ana $rema na%i nije #nala grani%a. *snovni o,li%i medi%ine s smatrani #a
5avolski $osao. <ekare, $ose,no one koji $roavaj anatomij oveka, ,ave se otvaranjem le!eva,
trentno s s$aljivali na lomaama. Im$erator 1stinijan, istinski $ravoslavni hri!anin, #a,ranio je
ak matematik kao =$agansk nesre>. - komni#m s #a,ranili genetik kao ='a!istik>
nak, #a,ranili s ki,ernetik #,og odsstva materijali#ma.
I ne samo $rema na%i. @ri!anstvo i komni#am ) to je krajnja netr$eljivost $rema
drgaijem mi!ljenj, a najglavnije ) mr(nja $rema $ravednoj i istinitoj in'orma%iji.
@ri!ani s ) ljdi ,eskrajne la(i. Pro$ovedaji na reima lj,av $rema ,li(njem, lj,av
$rema svojim ne$rijateljima, #a$oeli s mas najkrvavijih ratova i krsta!kih $ohoda.
Issov%i ne samo da s voleli da $rolivaj krv, ve s i s$aljivali itave gomile ljdi na
lomaama. To se kod njih na#iva =voleti svoje ne$rijatelje>, kako je #ave!tao =veliki> @ristos. Podli
li%emeri.
Prema $oda%ima koji s o$!te$ri#nati na%i, N#iEani su spalili na vat#i T#inaest Miliona
lju"i. /amislite t je#iv %i'r. I to nis s$aljivali najgore. &ovoljno je setiti se Oordana +rna,
9A9
naslednika velikog Ko$ernika, koga s hri!ani s$alili Rim 9B00.godine #a to !to je tvrdio da je
#emlja okrgla i !to se ona okree oko sn%a. /ar nis $oslednj log odl%i o s$aljivanj
Oordana +rna odigrale njegove rei" =^i"ovi su uJava) JuDava i opasna #asa) oja !asluGuje
"a se iso#eni o" saMoJ "ana #oLenja>.
.alilej s tako5e $retili da ga s$ale, i on je morao 'ormalno da se odrekne od svojih
$ogleda. -o$!te, koga s hri!ani s$aljivaliD *ne koje s na#ivali jereti%ima. A ko s to jereti%iD To
s oni koji misle drgaije, koji se ne sla( sa hri!anskim ,e#mnim mitovima. To jest to s
najra#mniji ljdi. -o$!te oni oji Misle "#uJaHije O to i jesu oni oji Misle. &a li oni misle
$ravilno ili ne, to je drgo $itanje, ali oni misle samostalno. Mo(e li se rei da misle #a one koji kao
magneto'on $onavljaj t5e misli, a sami nis s$oso,ni #a nekakv originaln misao, koj niko
ranije nije i#rekaoD 0aravno, ne. &rgaije mi!ljenje ) to i jeste samostalno mi!ljenje, #ahvaljji
kome se odvija $rogres 3ili regres4 ljdske misli. I eto "eset veova N#iEani vo"e #at p#otiv
lju"se Misli) p#otiv sposoDniN i talentovaniN lju"i) DaveEi se antiseleKijoM i JenoKi"oM
p#otiv istanutiN liHnosti+ Glavni nep#ijatelj N#iEanstva O to je Hove oji Misli) loJiHi Misli
ili) ao oni na!ivaju) Hove Cleve NeMisYe#eF) to jest onaj) o" oJa #a"i leva MoG"ana
polulopta. Eilj hri!anstva je ) da maksimalno vea ,roj ljdi rlje, kod kojih radi samo desna
hemis'era, a leva je ) #a F0N $arali#ovana. Takvim sla,omnim oni mej da $ravljaj savr!eno.
Prijatelji mojiM 7etite se vremena satanskog komni#ma. Kakva je ,ila masovna
$ro$agandaD Kako je komni#am $rika#ivanD Kao najhmanija, najovekolj,ija, naj$rogresivnija
ideologija. -$oredite t $ro$agand sa onim, !to mi danas #namo o ,e#graninim #verstvima
komni#ma. Vi mislite da sa hri!anstvom stvar stoji drgaijeD 0e, slika je $ot$no ista.
Komni#am i hri!anstvo ) to s vkovi ovijoj ko(i.
I#a la(nih visoko$arajih rei o lj,avi $rema svome ,li(njem skriva se realno #versko
ke(enje hri!anstva.
@ri!anski idioti#am je dola#io do te!ko shvatljivih o,lika. &revni rimski varo!anin je tri
$ta dnevno i!ao na k$anje, $rema#ji telo miomirisima. 7ane i s$ortske sale, gde je ovek
jaao svoje telo, smatrane s #a o,ave#ne o$!tedr(avne instit%ije. Pogledajte antike skl$tre.
7naga (ivota se ,e# te!koe oitava svakoj liniji.
A #,og hri!anstva 2vro$a se nije menjala $reko $etnaest vekova.
Issov%i s smatrali sane i ,a#ene, gde se ljdi nala#e $ol ili $ot$no goli, rasadni%ima
$aganskog ra#vrata.
@ri!anstvo je $odelilo jedinstvenog %elovitog oveka na dva ne$rijateljska dela" d! i telo.
@ri!anstvo je $re#iralo telo i sve telesne radosti. Mislilo je samo o d!i. Kako da je vi!e naka#i.
7$ort i sva jaanja =$rola#nog> tela s smatrani ,esmislenim i !tetnim radnjama. 7$ortska
takmienja, kljji i olim$ijske igre, ,ila s #a,ranjena.
@ri!anstvo je i#a#valo kolosalno kvarenje ljdskog materijala dhovnoj i 'i#ikoj s'eri,
koje se ni sa im ne mo(e $orediti.
0aravno, i $re hri!anstva s ,ili $rimeri divlja!tva, ra#vrata, (estokosti i nehmanosti. To je
,ilo vek i svda. Ali takvo mranja!tvo, #verstvo, krsta!ke $ohode i naj(e!e #loine $rotiv
oveanstva, koje je inilo hri!anstvo, oveanstvo nije #nalo. ;itave svoje istorije hri!anstvo se
samo time i ,avilo, da je neko nekoga klao" katoli%i s klali as al,igoj%e, as $rotestante,
=$ravoslavni> ) as $avlikiane, as ,ogmile. Krv, krv i jo! jednom krv ) eto !ta je hri!anska
lj,av $rema ,li(njem i lj,av $rema svojim ne$rijateljima. 7amo #loini hri!anskog sina )
komni#ma se mog $orediti sa time.
&ana!nji 'ilmovi o rimskom $aganstv ti$a =Klaigla> ) to s visoko$laene svrsishodne
insina%ije, daleke o d realne istorije. -#gred, me5 rimskim $a$ama nije ,ilo ni!ta manje
homoseksala%a, nego me5 rimskim im$eratorima.
Analogn $rljav rso'o,sk kinematogra'sk insina%ij snimio je %ionista A.Tarkovski
'ilm =Andrej R,ljov>. Pra#nik Ivana K$ale je $rika#an kao masovni ra#vratni in. Rske (ene
s $rika#ane kao $oslednje ,ldni%e, koje tre #a tatarskim #avojevaima. 0avodno nieg svetlog
Rsiji nema. Rski narod i njegova istorija $oliveni s ,latom. - 'ilm s svi rski ljdi $rika#ani
negativnom svetl.
9A2
Anali#a 'aktike istorije hri!anskog mranja!tva je isvi!e velika i ne la#i tem ovog
rada. *vde se stavlja ak%enat na login s!tin hri!anske ideologije. Koga interesje 'aktika
istorija dovi!nih hri!anskih #loina, mo(e na t tem da $roita interesantn knjig =.olgota>
3B4.
Posle vo5enja hri!anstva rimsk im$erij 1evreji s $ohrlili da je $re#m $od svoj
kontrol, ali s se verili da hri!ansko or(je ne radi na a$soltan nain. 7te$en njegove
e'ikasnosti nije ,io toliko jak, kako ,i oni hteli, $o!to se svetovna vlast jo! nije nala#ila rkama
1evreja.
1evreji s se sdarili sa jakim s$rotstavljanjem od strane svetovnih vlasti. Im$erator
Konstantin je i#dao veoma (estoke #akone odnos na 1evreje sa %iljem da i#olje jevrejski
ekonomski ti%aj. A im$erator Teodosije II je A:F li!io 1evreje svih gra5anskih $rava, iskljio ih je
i# dr(avne sl(,e, kda s oni s$eli da $rodr $oetkom V veka, i #a,ranio je i#gradnj novih
sinagoga. 0aj#ad, #a vreme ikono,orskih im$eratora $olo(aj 1evreja se toliko $ogor!ao, da s oni
,ili $risiljeni da ,e(e t5e #emlje, naseljene trskim i slovenskim $lemenima.
S#e"nji ve
@ri!anstvo se nije ra#vijalo nesmetano. /ahvaljji na%ionalnom element hri!anstv
se odvijao stalan $ro%es o$lemenjivanja hri!anstva. Taj $ro%es je vek $la!io <evite, i oni s stalno
nastojali da $odele i me5so,no #avade ra#liite hri!anske kon'esije. Pa i$ak, rkovodstvo
hri!anskih kon'esija $onekad je igralo #losltn log #a 1evreje. - ?II6?IV vek Arijev%i s
toliko #a#eli hri!anske %rkve i 2vro$i i Rsiji, da s se te %rkve od slge <evita $oele
$retvarati njihovog ljtog ne$rijatelja.
&o tog vremena, $reodolev!i raskol islam na sni#am i !ii#am koji s ins$irisali <eviti,
mslimani s $restali da %ene 1evreje.
/a vreme Karla Velikog 1evreji s imali grandio#n trgovin na o,alama 7redo#emnog
mora i lkavo konkrisali .r%ima. *ni s s$eli $oste$eno da #m $od svoj kontrol
7redo#emno more ) %entar tada!nje kltre, indstrije i trgovine.
Renesansa, kltrni $re$orod gradskog (ivota i 'ormiranje %ehova, koji s doveli /a$adn
2vro$ ?IV vek do komnalnog $okreta, ,ili s #a 1evreje ne$ovoljni. *ni s krili se,i kli%
stra!ne o$asnosti #a ekonomsk $revlast 1evreja. 2to #,og ega s jo! ?II vek, na samom
$oetk ra#voja gradskog elementa, i#me5 hri!ana i 1evreja $oeli da se javljaj jaki sko,i, #,og
ega s vlast i ti%aj 1evreja naglo $ali.
1evreji s otkrili novo sredstvo ,ogaenja $eriod $oetka krsta!kih $ohoda. To sredstvo
je $redstavljao rat. 1evreji s se verili da 'inansiranje ratova daje $rihod koji se ni sa ime ne mo(e
$orediti. 2$oha krsta!kih $ohoda i#a#vala je ogromn $otre, #a nov%em i davala je 1evrejima
mognost da iskoriste t okolnost %ilj so$stvenog ,ogaenja. *d tada je i#a le5a svih velikh
ratova stajala kosmata rka svetskog jevrejstva.
I$ak lako ,ogaenje je $ovklo #a so,om $laanje %eha" $oeli s stra!ni $rogoni 1evreja i
njihova masovna $roterivanja.
Prva eks$lo#ija narodne mr(nje $rema 1evrejima $ojavila se ve #a vreme $rvog krsta!kog
$ohoda 90FB.g. &esetine jevrejskih #ajedni%a oko Rajne ,ile s ni!tene, $roterane ili ,ijene.
Polo(aj 1evreja Iran%skoj se $ogor!ao, $ose,no #a vreme Iili$a II Avgsta 399G06922:4. *n je
naterao 1evreje da vrate #emlji ono, !to s $omo l$e!tva nakrali.
- 2ngleskoj s !titili 1evreje do kraja ?II veka. /atim s odmah $oela stra!na $rogonstva,
koja s se $oste$eno $ojaala #a vreme Riarda. Riardovi sled,eni%i s konano re!ili jevrejsko
$itanje. %Pd(+J+ Rev#eji su Dili potpuno i onaHno p#ote#ani i! EnJlese. Ali na%ionalno
samolj,lje 1evreja $osle tog sramnog $roterivanja nimalo nije stradalo" kro# :00 godina oni s
$onovo svojstv ne#vanih gostij $re!li na +ritanska ostrva.
Posle $ora#a 2ngleskoj 1evreji s $romenili taktik. Pose,n $a(nj s $osvetili stvaranj
tajne mre(e #avere #a svrgavanje svih evro$skih monarhja, #a$oinjanje svetskog rata i
s$ostavljanje svoje diktatre itavoj 2vro$i. - Iran%skoj $eriod vladavine Iili$a IV $o
9A:
nadimk <e$i 9:0B.g. ,ila je $ri$remljena najjaa #avera. *snovna darna snaga te #avere ,ili s
tem$lari, koji s imali sna(n organi#a%ij i do tada stvorili svoj dr(av dr(avi. Tem$lari nis
imali $rava da imaj (ene i davali s #akletv ,e#,ranosti. Ali #a njih to ogranienje nije ,ilo
te!ko, $o!to s svi tem$lari ,ili $ederi.
/aver s s$eli da otkrij 9:0B.g. igrom slaja. Iili$ <e$i je #nao sve o$asnosti i
$osledi%e svoje ,or,e, odlino se $ri$remio, do,io je saglasnost $a$e Klimenta V i 9:08.g. ni!tio
tem$lare gvo#denom rkom. -dara% .vo#denog Kralja ,io je veoma te(ak. &hovni nasledni%i
tem$lara ne mog to da #a,orave Iili$ ni danas, nastavljaji da $olivaj ,latom njegov a,ar
svojim $sedoistorijskim istra(ivanjima.
20.nove,mra 9:9A.g. Iili$ <e$i je mro od stra!ne ,olesti, i#gleda da s ga otrovali, ali
slava njegovih hra,rih $ost$aka nad(ivee vekove. Iili$ <e$i je $omerio Prvi svetski rat tano #a
B vekova. /a B vekova ,ili s ometeni $lanovi s$ostavljnaja svetskog gos$odarstva (idokratije.
Venaja $amja i vena slava Velikom .vo#denom Kralj Iran%ske ) Iili$ <e$omM Veliki
&h Iili$a <e$og vek je sa namaM
Veoma je va(no istai da je Iili$ <e$i ,io nk rske kneginje Ane 1aroslavovne.
.os$odari (idomasonstva s #eli o,#ir gre!ke 9:08.g. i i#veli o#,iljne #akljke. .lavni
#akljak" jedino $ravljanje gojskih vladara tre,a da ,de ogranieno !irokim savetom ili
$arlamentom, kda je lako vesti svoje ljde. 7a takvim ,remenom na le5ima ni jedan kralj ne
mo(e da radi ono !to je radio .vo#deni Kralj.
Kro# 80 godina $osao Iili$a <e$og je nastavio rski vojskovo5a Aleksandar 0evski.
0jegova dr(avnika mdrost m je do#volila da ,lagovremeno $re$o#na glavn o$asnost, koja
$otie od vite#a Tevtonskog reda. Taj red je $onikao onom istom dnom dom 1ersalim, kao
i orden tem$lara i skoro istovremeno sa njim.
Taktika i $ost$%i tevtonskih $asa6vite#ova analogna je $ost$%ima tem$lara i oni s ,ili
smereni $re svega $rotiv Istone 2vro$e, i $ose,no $rotiv Rsije. I Rsija je $rva darila $o
$otomstv <evita, koji s se i#legli na r!evinama 7olomonovog hrama. *snovna kima
Tevtonskog reda ,ila je slomljena jedinjenim snagama 7lovena, Tatara i <itvana%a ,i%i kod
.rinvalda 9H.jla 9A90.g.
Venaja $amja i vena slava Velikom @eroj Rsije ) Aleksandr 0evskomM Veliki &h
Aleksandra 0avskog vek je sa namaM
Polo(aj 1evreja nemakim #emljama nije ,io lak. *vde se kod 1evreja $rimeje ona ista
strast $rema lakoj #aradi, l!e!tv i $revari. Progoni nis i#ostali i $lanli s svim $osedima
kne#ova, naroito Cle#iji 9AH:.g.
Ali sva ta $roganjanja 1evreja Iran%skoj, 2ngleskoj, Prsiji i Cle#iji ,lede $red onim
dar%ima, koji s ,ili C$aniji krajem ?IV veka, kada je ,ilo ,ijeno $reko 900 hiljada 1evreja. Taj
narodni in naterao je vlad da $ot$no $rotera 1evreje sa $olostrva.
P+avJusta %&dP+J+ Rev#eji su) po" p#etnjoM Yi!iHoJ unitenja) Dili p#inuLeni "a napuste
Spaniju. Ali, kao !to smo vi!e $ta $rimeivali, ni to $rogonstvo nije ,ilo #avek. Vremenom
1evreji s se o$et mirno vratili C$anij.
- svim vremenima svi narodi sveta nis $ot$nosti shvatali s!tin 1evreja. 0jima se vek
inilo da je ono, !to je ranije ,ilo istoriji, ve $ro!lo, da se (ivot $romenio i $ostao drgaiji, sve
se $romenilo, 1evreji s $ostali drgaiji. To mi!ljenje je ) d,oka gre!ka. 0a ovom svet o,lasti
s!tine ljdi malo se !ta menja. 7ve ostaje onako kako je ,ilo $re vi!e hiljada godina. I s!tina ljdi
se malo menja, i sav#eMeni Rev#eji su u potpunosti onavi) ao i p#e vie Nilja"a Jo"ina. 0i!ta
se glo,alno ne menja, na (alost. +eskrajne varijante jedne iste teme.
- Cvedskoj hri!anstvo se konano odomailo tek 92AG.g., a velika kne(evina <itvanija
ostala je $aganska sve do kraja IV veka.
CU eVI veu #ue N#iEana su "ole "o Rapana) ali Mu"a# istoHni vla"a# seJun
TouJava Iejasu) oji se neolio Jo"ina "ivio N#iEansoj #uJoDi) %`%&+J+ !vaniHno je
!aD#anio N#iEanstvo) ostavivi uspoMenu o seDi ao velioM vla"a#u) oji se stva#no D#inuo o
svoM na#o"u+ Slava Mu]F [P) Jl+ P_\. /ahvaljji dominantnoj na%ionalnoj $aganskoj religiji
9AA
=7intoi#m>, 1a$an%i s savali $aganski $ogled na svet i $aganski nain (ivota. 7vaki 1a$ana%
$i!e $esme. 7vaki $ravi ike,an. 7vaki se klanja $rirodi, me da se divi njenoj le$oti i da %r$e
snag i# $rirode. @ri!anstvo ne mo(e da shvati d,ok smisao ja$anskog sistema do(ivotnog
najma, a jo! manje dh velikih ja$anskih samraja.
Eionistike 7A& #a vreme &rgog svetskog rata s ,a%ile na 1a$an atomske ,om,e i ra#,ile
1a$an $omo 7taljina. Ali nis meli da ved hri!anstvo. Velika veina 1a$ana%a od,a%je t
religij ras$ada. &anas je 1a$an dr(ava sveta koja se naj,r(e ra#vija.
HRISTIRAUIVACIRA RUSIRE
Kako je hri!anstvo osvojilo RsijD Prema #vaninoj ver#iji, naj$re je hri!anstvo doneo
Rsij sam Andrej Prvo#vani ) ,rat Petra enika6i#dajnika @rista. &a li je on $ro$ovedao ili jo!
neko ) to nije toliko va(no. Va(no je da na te $ro$ovedi niko od rskog naroda nije tr#ao, i##ev
ne#natne koliine malomne $,like. Pro$aganda hri!anstva se odvijala Rsiji tokom 9000
godina, ali ni!ta s!tinski nije dala. Rsija kao !to je ,ila, tako je i ostala $aganska. -ti%aj
hri!anstva je ,io mali. Kod rskog naroda to vreme do,ro je radio #drav smisao.
Ali #a vreme $aganstva Rsija je %vetala i ,rno se ra#vijala, i satanistiki okltisti s hteli
da #arone Rsij in'orma%iono $olje svojih religija.
@ri!anstvo je #a#elo Rsij FGG.godine n.e. #a vreme vladavine kne#a Vladimira. Kako je
do!lo do togaD
/vanina ver#ija se mo(e $roitati #vaninoj istoriji Rsije, na$rimer 3904. -kratko slika
je navodno ,ila sledea.
Pre kne#a Vladimira %arovalo je $aganstvo, i Rsija je %vetala. 7sedni narodi s nagovarali
Vladimira da $re5e njihov ver, kod njega je dola#ilo mno!tvo i#aslanika od kamskih +gara, od
nemakih katolika, od 1evreja i .rka, i svaki je hvalio svoj ver. Vladimir je naj$re o%enjivao te
vere $rema le$oti i#mi!ljenog.
0a$rimer, +gari s tada ,ili mhamedanske vere i $riali s, kako e, navodno =na onom
svet svaki mhamedana% imati $o nekoliko (ena, koje nikada nee ostareti>. To se do$alo
Vladimir 3kako se njem ne ,i do$alo, on je to vreme imao G00 (ena i lj,avni%a4, ali m se nije
do$alo, !to se ne sme $iti vino i jesti svinjetina.
Katolike Vladimir nije hteo #,og toga, !to s oni nasilno $revodili svoj ver i veoma s
mnogo gnjetavali slovenska $lemena Morav%e, 7ora,e, *,otrite i Pomorjane 0emakoj.
1evreji s tako5e hvalili svoj ver. Ali Vladimir ih je $itao" =.de vam je domovinaD> *ni
s rekli" =- 1ersalim, ali .os$od nas je gnev rasejao $o t5im #emljama>. Vladimir je
odgovarao" =Ali kad vas je +og od,a%io i rasejao, kako smete da $ro$ovedate svoj verD>
.rki i#aslanik je $oka#ao Vladimir slik stra!nog sda, kne# je #adrhtao i #amislio se.
I$ak Vladimir nije hteo da (ri, ,ojao se da ne $ogre!i tako va(nom $osl. Posavetovao se sa
,oljarima. *ni s m rekli" =7vako hvali svoj ver, ali naj,olje je $oslati ljde ra#liite #emlje i
sa#nati, gde je ,olja vera>. Vladimir je $oslao deset naj$ametnijih ,oljara kod +gara, 0ema%a i
.rka.
Kod +gara s na!li siroma!ne hramove, t(ne molitve, t(na li%aJ kod 0ema%a mnogo
o,reda, ali ,e# le$ote i velianstvenosti. 0aj#ad s stigli Earigrad. Im$erator je sa#nao #a to i
re!io da $oka(e Rsima $atrijarhov sl(,. =7a $atrijarhom je sl(ilo mnogo sve!tenika,
IK*0*7TA7 12 7I1A* *& /<ATA I 7R2+RA, TAM1A0 12 MIRI7A*, P27MA 72 -<IVA<A
- &-C->.
7$olja!nja le$ota i velianstvenost, rasko! i ,ogatstvo #a$anjili s i od!evili ,oljarsk
komisij, i kada se ona vratila Kijev, rekla je Vladimir" =Posle slatkog ovek ne (eli gorko, tako
i mi, videv!i grk ver, ne (elimo drg>. =Cta emo, neka ,de tako, ,iramo hri!anstvo>, 6
rekao je Vladimir.
I dalje mesto $ro$agandistike kam$anje i ,e5ivanja Vladimir je $o!ao da r!i rsk
religij i vodi hri!anstvo silom i krvlj.
9AH
2to tako se $rika#je $ro%es hristijani#a%ije Rsije. I# itave te #vanine istorije sledi, da
sama $ro%edra i#,ora religije kod Vladimira je navodno nosila naivni karakter. .lavn log
tome nije odigrala osmi!ljenost religije 3nj niko nije anali#irao4, ve s$olja!nja le$ota ritala i
,oljarska te(nja ka rasko!i i ,ogatstv. To jest, $rema #vaninoj ver#iji, vo5enje hri!anstva
Rsiji je $redstavljalo re#ltat Vladimirove gl$osti i njegovog okr(enja.
A kako je stavri ,iloD 7va ta #vanina ver#ija, ,la(e reeno, ne odgovara istini. 7etimo se
da je ota% kne#a Vladimira, veliki kne# 7vjatoslav, $re#irao hri!anstvo i odlino shvatao njegov
s!tin. *n je ne$okole,ljivo i#rekao" =Ve#a N#iEansa O jeste nast#anost>. 0ije mogao sin
7vjatoslava, #naji oevo mi!ljenje, tako odjednom $romeniti religij rskih $redaka. Tako nikada
nije ,ilo Rsiji. 0ije ,ilo tako $rimitivnih ra#loga #a takv o#,iljn odlk, kao !to je $romena
religije, stare nekoliko hiljada godina, kako je to o$isano #vaninoj istoriji. Pa i narod ne ,i tr$eo
takvo i(ivljavanje nad hiljadgodi!njom religijom $redaka. *,esili ,i takvog $oganog kne#a, ni
dr(ina m ne ,i $omogla.
@ajde da $ogledamo, ko je ,io kne# Vladimir, odakle se on $ojavio.
Pojava 1evreja Kijevskoj Rsiji $ada veoma dalek e$oh. 1evreji, koji s (iveli $re
Vladimira, ,ili s i# @a#arskog %arstva. Cto se tie ha#arskih 1evreja, o njima nemamo strogo
nanih $odataka. Po#nato je samo to, da je itav ni# strogih mera $rotiv njih sa strane Im$eratora
1stinijana i im$eratora6ikono,ora%a naterao 1evreje da ,e(e $reko Kavka#a na o,al Volge, &ona i
o,ale Ernog mora 3294. &eo i#,egli%a se rastvorio masi $laninskih kavkaskih $lemena i, i#g,iv!i
svoj na%ionalnost, $redao tim $lemenima neke 'i#iolo!ke %rte jevrejskog ti$a. &rgi 1evreji s
na!li se,i toi!te me5 @a#arima, Karaimima i drgim $lemenima, koja s (ivela na teritoriji
dana!njeg jga Rsije.
*ko 8:0.g. 1evreji s $ot$no $okorili sva ha#arska, karaimska $lemena i vlast je $re#eo
jevrejski %ar ili =kagan>. Kagan je #ajedno sa svojim velikodostojni%ima $rimio jdeistik ver i
inio da ona ,de vladaja #emlji. Tako je nastalo to jevrejsko %arstvo. Earstvo je ,ilo jako.
;ak m je Kijev neko vreme $laao danak, ali to je trajalo kratko.
FBH.g. kne# 7vjatoslav je #a#eo ha#arsk tvr5av 7arkel na A#ovskom mor, a FBF.g. $ala
je i $restoni%a @a#ara ) Itilj.
7vjatoslav je #a#eo %arstvo ha#arkog kaganata i $ri$ojio ga Rsiji. Ali $osle toga ha#arski
1evreji s $oeli ,r#o da $re$lavljj Kijevsk #emlj. 0jih je tamo $rivlaio ogroman trgovinski
#naaj Kijeva, koji je le(ao na glavnom vodenom $t od .rka $rema Varja!kom mor.
-,a%ivanje svojih kadrova najvi!e e!elone vlasti i #avo5enje vlastodr(a%a $reko jevrejskih
(ena ) to je jedna od najomiljenijih jevrejskih metoda.
Majka kne#a 7vjatoslava ) kneginja *lga, ne $redvidei nikakve lo!e $osledi%e, #ela je na
rad kao kljark devojk Mal! 3skraeno od imena Malka ) na ivrit %ari%a4. *ta% te Mal!e ,io
je ra,in, koji je tako5e imao jevrejsko ime Malk 3na ivrit ) %ar4 i# rskog grada <j,ia, koji se
svoje vreme nala#io va#alnoj $otinjenosti od @a#arskog kaganata 39H4.
Po nagovor svoga tati%e Mal!a je jednom le$om moment odmora na$ojila i #avela
kne#a 7vjatoslava i #atrdnela. Kneginja *lga, sa#nav!i da je Mal!a #aela od 7vjatoslava,
naljtila se i $roterala je selo +dtino ,li# Pskova, gde se i rodio Vladimir.
&alje =Povesti vremennih let> Vladimir ) nk ra,ina Malka $oeo je da 'igrira kao
=ro,ii>, t.j. =ra,ini>, $a i$ak kasnijim #vaninim istorijama Rsije $oeo je $orno da se
$revodi kao =sin ro,inje>.
0ije se ,olje odnosio $rema $lod svoje trentne 3#,og $ijanstva4 ve#e i sam kne#
7vjatoslav Igorevi. 0a$!taji #emlj Rsk i odla#ei +garsk, 7vajatoslav je najstarijeg sina
1aro$olka $ostavio #a kne#a Kijev, srednjeg *lega #emlji &revljanskoj, a najmla5em
Vladimir nije dao nikakav deo. 0ovgorod%i s, te(ei ka samostalnosti od Kijeva, $rema savet
&o,rinje 3,rata Malke4 $oeli da tra(e od 7vjatoslava njegovog sina Vladimira #a kne#a. 7vjatoslav
nije voleo 0ovgorod%e i, $redaji im $olkrvnog sina Vladimira, rekao je" =-#mite gaM Kakvi ste
Vi, takav Vam je i kne#>.
9AB
0ovgorod%i s $oveli kod se,e maloletnog Vladimira, sa njim je $o!ao i njegov ro5eni jak
&o,rinja 3to je na rskom, a originalno ime je &o,ran4 i vladao je 0ovgorodom dok je Vladimir
ojaao 3i#vor =Povest vremennih let>, 9GBA.g.4.
&a,ran6&o,rinja nije dremao na $restol, ve je mislio o hiljadgodi!njim jdejskim
$lanovima. 0aj$re je $oslao Vladimira na dvogodi!nje sta(iranje /a$adn Rsij, gde je do tada
arijska vera veoma degradirala #,og ne$rimetne $odrivake delatnosti jdeja6$sedo$agana.
-$ravo s ti tako#vani $agani daleko $re $ojave Vladimira $olako, ali sigrno ra#vraali #a$adne
Rse vo5enjem gr,ih idola svda, hramova starih 7lovena i, glavnom, $rino!enjem krvavih
(rtava. 0aje!e s kao (rtve kori!eni nevini dea%i, ija je krv kod 1evreja ,ila veoma tra(ena.
/a vreme tog sta(iranja 1deji s o,ili Vladimira, kako da se osveti omr#ntim ro5a%ima
$o oevoj liniji #,og g,itka vlasti ro5aka $o majinoj liniji <o,i i @a#arskom kaganat. *n
je tre,ao da ni!ti arijsk ver i#ntra vo5enjem ro$ske hri!anske religije.
Vrativ!i se 0ovgorod sa dr(inom i#roda koj je i#najmio jevrejskim nov%em, Vladimir
srovo i $odmklo ,ija svog ,rata 1aro$olka 3jer on je samo goj ) stoka na jdejskom4 i #r$ira
vlast j(noj Rsiji. Trdn dovi% svoga ,rata sveti Vladimir je silovao, i #eo je se,i drg
(en Rogend, koj je #a $oetak silovao jri!om #a#etom Polo%k $red oima njenih ve#anih
roditelja6kne#ova, koje je #atim naredio da ,ij.
7ev!i na kijevski $resto, on je $rema ranije ra#ra5enom $aklenom $lan $oeo da is$oljava
$oveano $o!tovanje $rema arijskim +ogovima. Pri#iva da se $ostave idoli koji ranije nis ,ili
$o#nati Rsiji i ne samo da im se klanjaj, ve i da im $rinose kao (rtv nevine deake. Prtven
krv s sak$ljali i is$orivali jdejskim nario%ima. 90 godina idolo$oklonstva, $raenih
krvavim 'anati#mom, kao !to je i ,ilo $lanirano, ni!tilo je arijsk religij i#ntra. Rsi s $oeli da
se ,ne $rotiv so$stvenih +ogova, kojima s se $re toga klanjali hiljadama godina. Tek $osle toga
Vladimir je veo hri!anstvo silom, ne i#a#vav!i naroito sna(an ot$or, koji ,i ovog Pidovia
mogao da ko!ta (ivota 39H4. 0eka ,de tri$t $roklet taj !gavi PidoviM
I t rgo, hri!ani na#ivaj Vladimir ) le$o sn%e. *n im je jedan od glavnih sveta%a.
Kakva religija ) takvi i sve%i.
+e# o,#ira na to !to je stara religija ,ila #natnoj meri kom$romitovana, nov hri!ansk
ver rski narod nije $rimio. I N#iEanstvo) i oMuni!aM naMetnuti su Rusiji siloM) GestooM
siloM. I jedna i drga jevrejska religija s $rolile Rsiji more krvi naj,oljih sinova otad(,ine.
0aj$re s Vladimir i njegova (idovska ,anda $o,ijali $aganske aro,njake. /atim je
Vladimir $o#vao i# Earigrada 1deje $o$ovskim mantijama koji s $oeli rat $rotiv =$oganog
$aganstva>, kako s ti Pidovi na#ivali na! svetl religij.
L 0a !irokim stogovima, nonim vatrama
Palili s $aganske =%rne knjige>.
7ve !to s Rsi od iskona
0a kori ,re#e %rtali glagolji%om,
Poletelo je kao 5,re grlo vatre,
*#areno %arigradskom troji%om.
I gorela s knjigama ,re#ovim
;da dna, tajne tajnovite,
;vene ,lage $esme
Trave mdre, #ve#de daleke.
((gor !ob#ev)
FFB.g. kne# Vladimir ni!tava detaljan <eto$isni 7vod Rske Im$erije i s$ostavlja #a,ran
na Rskoj istoriji $re hristijani#a%ije, to jest #atvara istorij. Ali, ,e# o,#ira na sva staranja,
Vladimir i njegova ,anda nis s$eli da $ot$no likvidiraj istorijske i#vore. 0jih je ,ilo veoma
mnogo, i oni s veoma ,r#o ra!ireni veoma !iroko.
0ajve log ovanj drevnih $aganskih rko$isa odigrao je 0ovgorodski kne#
1aroslav, koga je narod na#vao Mdri #,og njegove lj,avi $rema knjigama i osnivanja velike
,i,lioteke. 0jegova ki Ana 1aroslavna, nasledila je od o%a strast $rema knjigama. I kada s je dali
#a Iran%skog kralja @enriha I Ka$eta, ona je odve#la Iran%sk mnoge rske starinske
9A8
manskri$te, kljji i rnske knjige i svitke. - Iran%skoj te knjige s naj$re vane
kraljevskoj ,i,liote%i, a kasnije o$atiji 7anlis koj je osnovala Ana, gde s one vane skoro G00
godina do $oetka =velike> Iran%ske revol%ije. Posle revol%ije drevne slovenske knjige s
#a$oele svoje trneje $o svet, $rela#ei i# rk rke. Istorija tih trneja se mo(e $roitati
knji#i A.I.Asova 32H4.
Istorijski i#vori s otkrivani nedavnoj $ro!losti, $ronala#e ih i na!e vreme.
=7lovo o $olk Igorev> je $rona!ao 98FH.g. gro' Msin6P!kin.
=Velesova knjiga> je otkrio 9F9F.g. $kovnik A.I#en,ek na ra#orenom imanj i#me5
gradova Krsk i *rel.
Komnari s tvrdili da je do 9F98.g. istoriji ,io varvarski $eriod i nieg velikog nije ,ilo.
@ri!ani govore to isto o vremen $re FGG.g. da je tamo %arovala ne$ismenost, nije ,ilo $ismenosti,
da s hri!ani navodno doneli $rosveenost Rsij. &anas s rski nani%i doka#ali $ostojanje
nekoliko vrsta $ismenosti Rsiji $re FGG.g. *tkrie =Velesove knjige> ,ilo je svoje vreme skoro
sen#a%ija. I odmah s se kljili na$rijatelji rskog naroda ) akademik mason <ihaov &.7. i
njegova eki$a. *ni s $oeli da doka#j da je =Velesova knjiga> 6 'alsi'ikat. Cta se mo(e,
(idomasonske metode se ne odlikj ra#novrsno!. A =Velesova knjiga> tvrdi da s .r%i stvorili
svoj $ismenost na osnov slovenske, $roavaji $ismenost 7lovena. &ana!nja de!i'rovanja
staroslovenskih rko$isa $oka#j da staroslovenski je#ik nadma!je $rema starosti starogrki i
latisnki.
&anas Moskvi delje dr(enje =Vsejasvetnaja gramota> 3AA4 3Pismenost %elog sveta )
$rim.$rev.4. *ni e da je $ostojala sveta $ismenost ) Pismenost %elog sveta, koja je kljivala BA
malih i G: velikih slova. Kirilo i Metodije s delimino ,ili $osveeni nj, oni s na osnov tog
$isma stvorili $rimitivi#iran varijant a#,ke, $o#nat kao irili%a. To -dr(enje tvrdi da je
Pismenost itavog sveta $rimljena kao deo *tkrovenja *do#go i to :H00 godina $re na!e ere.
Ako je sditi na osnov $ismenosti, onda je #a 9000 godina hri!anstva rski je#ik $ostao
mnogo $rimitivniji, i#g,iv!i i#ra(ajne mognosti koje je imao ranije. Kirili%a je od A: slova
i#g,ila 90 =#,og ne$otre,nosti>. Ako se $oredi sa Pismeno! %elog sveta, onda je od njenih 9A8
slova ostalo manje od 2HN. To jest rski narod je $oslat na $t =2loke ljdo(derke> i# knjige =92
stol%a>, i savremeni rski je#ik te g,itke ne osea. A ta je to slovoZ To nije je"nostavno !na)
slovo O to je je"iniKa sMisla+ GuDeEi slova) na#o" JuDi "eo sMisaonoJ inst#uMenta sNvatanja
sveta.
Posle Vladimirske hristijani#a%ije Rsiji je s$ostavljeno jevrejsko nasilje. 1evreji s
$re#eli sv trgovin i njihova $atolo!ka te(nja ka l$e!tv i o,amani, drskost i (ivotinjski odnos
$rema Rsima i#a#vali s mr(nj Rsa $rema Pidovima. Tokom sledea dva stolea 1evreji s
Rsiji svojim $ona!anjem meli da naor(aj $rotiv se,e kijevsko stanovni!tvo do $oslednjeg
ste$ena ogorenja.
%%%W+J+ se "esio jev#ejsi poJ#oM u Kijevu ao Hist i!#a! na#o"ne Gestine. - =Rskoj
Istoriji> Tati!eva, knji#i 2, koja je i#data $ri Moskovskom niver#itet 988:.g. na s. 292 itamo"
=KijevljaniL s $o,ili mnoge Pidove, njihove ke o$ljakali, #ato !to s oni mnogo !tete naneli
na $ija%i i mno!tvo njih, ok$iv!i se sinagogi, ,ranili s se ogra5eni, koliko s mogli do dolaska
kne#ovaL Kada s se kne#ovi ok$ili na savet, nakon dgog ra#matranja svojili s sledei #akon"
=Sa"a i! Hitave Ruse !eMlje sve ^i"ove p#ote#ati sa svoM njiNovoM iMovinoM i na!a" iN ne
putati) a ao tajno uLu) sloDo"no iN pljaHati i uDijatiL *d tog vremena Pidova nema
Rsiji>.
Rsi s slavili $o,ed, ali ta $o,eda nije ,ila $ot$na. @ri!anska religija je ostala. Rsi
nis mogli da s$ostave star religij, #a tih 200 godina smenilo se 90 $okolenja, ljdi s navikli na
hri!anstvo. /nanja o staroj religiji s ,ila glavnom i#g,ljena, a $ismeni i istorijski i#vori s ,ili
glavnom i#g,ljeni ili ni!teni. I tako je ostalo hri!anstvo Rsiji ) ta ,om,a s$orenog dejstva.
Pro!lo je vreme i 1evreji s se $onovo $ojavili Rsiji.
- ?III vek Rsija je $ala $od tatarsko6mongolsk vlast. @ri!anstvo je odigralo tom
$ora# Rsije svoj satansk log. Issov%i s do,ro odigrali svoj glavni #adatak ) $arali#ovali s
volj naroda ka ot$or ne$rijateljskom nalet. I #aista" $o!to je ne$rijateljski nalet ) =ka#na #a na!e
9AG
grehove>, #nai, ne tre,a od,ijati te na$ade, ve se kajati i moliti. I #ahvalni tataro6mongoli s
o%enili slg koja im je injena" oni s oslo,odili danka hri!ansko sve!tenstvo i davali s
mitro$loitima o#nake koje s vale njihove #emlji!ne $osede. Issov%i s $o!teno odradili svoj
jdin nova% i, mesto $o#iva na oslo,odilak ,or,, $o#ivali s narod na smirenje.
0astojei da sakrije svoj i#dajnik log, hri!anska %rkva $ria ,asne o =$odvi#ima>
7ergija Radonje!kog, navodnog ins$iratora ,or,e $rotiv tataro6mongola. 7ve je to a$soltna la(.
0ije Rsij $odigao ,or, 7ergij, ve veliki kne# &mitrij &onskoj, koga s $o$ovi hvatali #a
rke. =7ve!tenstvo je govorilo da tre,a manjiti Mamajev (estokost dankom i darovima>
3&.Ilovajskij. Klikovska $o,eda &.I.&onskog. M., 9GG0. s.904. Kada je &mitrij &onskoj do!ao kod
7ergija, $rvo !to je o od 7ergija" =*dnesi m darove i ini ast neasnom Mamaj i, videv!i
tvoje smirenje, gos$od ,og e te #dii, a njegov nekrotiv (estin i $onos e manjiti> 3isto,
s.9H4.
7lava Rskim +ogovima, &mitrij &onskoj nije sl!ao te i#dajnike i odr(ao je velik $o,ed.
9HH9.g. 7toglavi sa,or je #a,ranio ,avljenje ni#om naka, kljji astronomij. =+og e
mreti svakoga ko voli geometrij>, 6 ili s hri!anski $o$ovi.
9HBG.g. $o nagovor issova%a ,ila je ni!tena $rva rska !tam$arija, a kmet 0ikitka, koji je
i#mislio letili%, s$aljen je #,og =dr(enja sa neistom silom>.
- Rsiji, ,e# o,#ira na 90006godi!nje #vanino hri!anstvo, realni ti%aj hri!anstva
$ot$no je #aviseo od svetovnih vlasti 3kao i drgim #emljama 2vro$e4 i menjao se od %ara do
%ara. Veina jakih i dostojnih %areva Rsije, #a vreme kojih je Rsija mnogo s$ela, ,ili s $re
svega svetovni %arevi. &r(avni%i. Religija je #a njih ,ila sekndarna stvar.
- Moskovskom $eriod ?V ) ?VI vek vlada se odnosila $rema 1evrejima sasvim
ne$rijateljski. 1evrejima ak nis ni do#voljavali ni na kratko vreme da se $ojavljj Moskovskoj
Rsiji. ;ak je $oljski kralj /igmnd I morao da moli Ivana .ro#nog da odo,ri 1evrejima da se
$ojavljj Moskvi sa $ismenim mol,ama. Po#nata je ak nared,a .ro#nog ve#i Polo%kih
1evreja" =krstiti one koji se sla( da se krste, a oni koji se ne sla( ) to$iti re%i Polotje>. Isti
takav odnos $rema 1evrejima $rimeje se i $oveljama %ara Alekseja Mihajlovia, koji je jednom
naredio da se =Pidovi i# Vilne $roteraj da (ive i#van grada>.
Petra I hri!ani s smatrali antihristom i ,ojali s ga se kao vatre. Petar I je mr#eo hri!ane.
A #a!toD 9BG9.g. sa,or na el sa $atrijarhom 1oakimom je re!io da s$aljje jeretike. Ta sd,ina je
$rvog #adesila Avakma i njegove tri $ristali%e, #atim je red do!ao na drge. 9BGH.g. oi
jevrejskog skrsa s$aljeno je oko F0 ljdi. Prve godine Petrove vladavine #a vreme nemira 9H.maja
9BG2.g. strel%i na el sa hri!anskim sve!tenstvom s $ali Kremlj i i#vr!ili divljaki $okolj.
Mali Petar je #a itav (ivot #a$amtio taj (as. Kada je odrastao, shvatio je da je vreme da se ini
kraj hri!anskoj %rkvi i na$raviti od Rsije svetovna dr(ava.
9BFG.g, $o$ovi s organi#ovali #aver $rotiv Petra i is$rovo%irali $o,n strela%a. *dlna
,itka se dogodila 9G.jna kod Voskresenskog manastira. Po$ovi s nosili na$red ikone i krstove,
nadahnjivali $o,njenike. Ali vojska koja je ,ila verna Petr doekala je $alj,om sve te krstove i
ikone i sv t ,and, koja se #a njima skrivala. Posle toga Petar se (estoko o,ranao sa
$o,njeni%ima, a $o$ovi s, kada se $ominjalo ime Petra I, odmah o,laili hri!anske $antalone.
Petar I je kino Patrijar!ij i veo 7inod ) isto dr(avni organ $rave %rkvenim $oslovima,
iji se sastav jednostavno imenovao. 7taljin je $re#eo od Petra I t idej i 'ormirao svoj 7inod, koji
se na#ivao 7avet #a $itanja religije.
&o Petra I Rsiji je ,ilo mno!tvo manastira, koji s $osedovali mnogo manastirske #emlje,
na kojima s $o$ovi (estoko eks$loatisali seljake. Po$ovi s se gojili, selja%i s jakali. Petar I je
oko 2U: manastira sasvim #atvorio, a od ostalih #atra(io da $redaj dr(avi $olovin dohotka
dr(avnoj ,lagajni #a $otre,e kltrne i religio#ne $rosveenosti. Primetimo #gred, da s $olovin
tog dr(avnog nov%a jednostavno $okrali inovni%i Petra I 3glavnom masoni4.
Va v#eMe antiN#ista Pet#a I popovi su se"eli na lupaMa i Mi#no apatoM pevali svoju
oMiljenu pesMiKu$ CH#istos je vas#sao i! M#tviN) sM#Eu sM#t poDe"io>.
Petar I je o#,iljno $reterao o,lasti religije. Vein hri!anskih #vona Petar I je sasvim
skino, smatraji ih ne$otre,nim i $reto$io to$ove. To je, naravno, gre!ka. Erkveno #vono delje
9AF
na ljde ,lagotvorno i lekovito. @ri!ani s #vono $o#ajmili od ,di#ma. Petar I je $ritiskao i
starover%e i $agane.
Podsetimo da s rski heroji" .ermogen, Peresvet i *slja,a, Aleksandar 0evski ) ,ili
starover%i.
Petar je ismevao i i(ivlavao se nad svim religijama ,e# ra#like, osim $rotestanti#ma, koji je
#a masone ,io daleko $ovoljniji nego $ravoslavno hri!anstvo.
Petar I je ,io antihrist, i #a to ,i se i#gleda mogao $ohvaliti. Ali nije dovoljno ,iti anti. Tre,a
jo! imati do,ar konstrktiv. Petar I nije imao do,ar konstrktiv. Kada je Petar I st$io masonstvo
sa %iljem da ga $o#na i#ntra, on ni!ta nije ra#meo. Poka#ali s m masonstvo tako da o njem
stekne $o#itivno mi!ljenje.
Petar I je odlino ra#meo hri!anstvo, ali nije shvatao ime hri!anstvo tre,a #ameniti.
Petar I je #amenio $ravoslavno hri!anstvo masonstvom i $rotestanti#mom. 1adn gadost je
#amenio #a dve gadosti. 2to kako radi $ravljani kon'likt. 2to kako se $ravlja %arevima. 2to kako
mesto jedne $revare $odme drg $revar. 2to #,og ega $ri$remaj mnogo $revara.
Masoni s naili Petra I da $ije i $!i i dalje # njegov $odr!k $oelo je masovno
o$ijanje Rsa i enje $!enj.
Masonsk idej jednakosti Petar nije $rihvatio. 0a$rotiv, on je veo =Ta,el ranga> )
%iviln analogij vojnikih #vanja. *d 989A.g. Petar Prvi je $stio o$ti%aj taj e'ikasni mehani#am
) =Ta,el o rang>. 7vako ko je svojim s$oso,nostima, o,ra#ovano!, hra,ro!, $ame,
(ivotnom aktivno! $osti#ao odre5en %ilj %ivilnoj ili vojnoj sl(,i, do,ijao je =$oklonjeno>
$lemstvo, $ostajao je nasledni $lemi sa svim $ri$adajim $ravima. Pritisak ljdi =odo#do> koji s
te(ili da #asl(e $lemstvo ,io je veoma jak, i to je do#volilo da se veoma kratkom vremen
'ormira rska na%ionalna elita. I to kvalitetna elita. /a dvesta godina ne$rekidnog $ostojanja
=Ta,ele ranga> rsko $lemstvo je sak$ilo sve naj,olje !to je ,ilo narod. *va odlka Petra
Prvog je ,ila njegova najjaa aktivnost. I ona je i#vr!ila #naajan $o#itivan e'ekat.
Petar I je ,io idejni dr(avnik, i #a njega s dr(avni interesi Rsije ,ili i#nad svega. /a vreme
Petra I Rsija se ,rno ra#vijala, iako taj ra#voj nimalo nije nes$oran. Pa i$ak Rsija je $ostajala
sna(na svetska dr(ava. *snovni nedostatak Petra I se sastojao tome !to on nije ,io na%ionalista.
*n je ,io dr(avnik, to jest kod njega s dr(avni interesi ,ili i#nad interesa naroda. /a vreme njega
dr(ava je ,ila dosta totalitarna, i nije dr(ava $ostojala radi naroda, ve o,rnto, narod je $ostojao
radi dr(ave.
Kao svetski dr(avnik, Petar I je oslo,odio nak i metnost od %rkvenih lana%a i time samim
stvorio slove #a $ojav dva velika rska genija" <omonosova i P!kina. 7inod je svojoj mr(nji
tra(io da se s$ale dela <omonosova, ali Petar je, o,rnto, inio sve #a ra#voj nake.
Petar I nije voleo 1evreje, ali ih nije $ose,no $ritiskao. +e# o,#ira na mno!tvo gre!aka Petra
I, re#ltatima njegove vladavine ,ilo je vi!e $o#itivnog, nego negativnog.
/a vreme %arevine Ane 1ovanovne $roganjanja hri!anstva ne sla,e, ve jaaj. Istovremeno
masoni i $rotestanti #a#imaj vodee $olo(aje.
Poste$eno 1evreji s Rsiji do!li se,i i $oeli s da se ,ave onim istim radnjama, i njihovo
$ona!anje $rema starosedeo%ima je ,ilo isto.
Eari%a 1eli#aveta Petrovna je #ela krs $odr!ke rske $ravoslavne %rkve. 1evreje je mr#ela.
98A:.g. Im$eratorka 1eli#aveta Petrovna je $roterala 1evreje i# Rsije, i#dav!i sledei ka#"
=7vi 1evreji, m!kar%i i (ene, ne#avisno od njihovog $olo(aja i ,ogatstva, tre,a hitno da id $reko
grani%eL> =Ptevima milenijma>.
Posle toga Rsija je $oela da se ra#vija ,rno i najskorije vreme je $ostala sna(na
ekonomska i vojna dr(ava.
Poev od ?VIII veka Rsija je $oela da se $retvara svetski %entar knji(evnosti,
dramatrgije, m#ike, ,aleta i drgih vrsta metnosti.
I$ak 1eli#aveta Petrovna nije ra#mela o$asnost masonstva, i #a vreme nje masonstvo je
$reraslo velik sil #ahvaljji $okroviteljstv njenog lj,im%a masona gro'a Cvalova.
&olaskom na vlast %ari%e 2katerine II nast$a #latni vek masonstva Rsiji. Masoni s
imali kolosalan ti%aj, sve dok 2katerina i$ak nije morala da ih $ritisne.
9H0
1evreji s o$et dos$eli Rsij i $rimili rsko dr(avljanstvo 98FH.g. #ajedno sa <itvanijom i
Poljskom koje s $ri$ale Rsiji, odakle s masoni doneli Rsij svoje (idovsko re5enje, i svoje
jevrejske neiskorenjive navike. Mnogi rski $olitiari s $o#oravali na o$asnot od $ojave 1evreja
Rsiji. 0a$rimer, 98FH.g. tajni savetnik Tati!ev V.0. svom $ism dr(avnim radni%ima $isao je o
tome da =$o!to nema kod 1evreja ni savesti, ni $o!tenja, ni $ravde, onda je njihovo $!tanje na#ad
Rsij ) mnogo gore od dr(avne i#daje. Pose,no s oni o$asni ) $rirodni #elena!i krvo$ije, tajne
,i%e i svagda!nji #avereni%i $rotiv Rsije, $o!to je rski narod hra,ar, $o!ten, vredan, ali iskren i
$rostod!an, !to je velika smetnja #a ras$o#navanje Pidova, tajnih je#ita, masona i njihovih
#amisli> 3294. Ali mi!ljenje tih $olitiara nije sl!ano.
&o $relaska rsko dr(avljanstvo $olo(aj 1evreja Poljskoj ,io je jednostavno odlian,
,olji nego ,ilo gde 2vro$i. - <itvi do kraja ?V veka $olo(aj 1evreja je tako5e ,io odlian. Erni
dani #a 1evreje s nastali tek od vremena vladavine Aleksandra 1agelonika. RaJelonHi je %&d'+
na#e"io "a se Csva ^i"oDa p#ote#a van i! !eMljeF. Ali to $roterivanje je trajalo kratko, do
9H08.g., $osle ega s se 1evreji $onovo vratili <itv.
Im$erator Aleksandar I je naj$re $ot$no ,io $od ti%ajem masona. 0iko se nije re!avao da
ist$i $rotiv masona. I$ak do im$eratora se $ro,io hra,ri arhimandrit Iotij i otvorio %ar oi $red
tamim masonskim radnjama.
Aleksandar I je svojim ka#om #atvorio sve masonske lo(e i sve $rido!le masone isterao i#
Rsije. Masonstv je ,io nanet najjai i odlan dara%. 9G2H.g. masoni s is$lanirali dr(avni
$revrat i nagovorili na t #aver mnoge o'i%ire. Ali deka,risti ni!ta nis s$eli, njihova #avera je
$ro$ala, a njih s $rognali 7i,ir. Kasnije s mnogi deka,risti shvatili svoj istinsk log toj
$rljavoj masonskoj igri i iskreno s se $okajali.
/a vreme vladavine Im$eratora 0ikolaja I i Aleksandra II dhovnom (ivot Rsije s
vladli atei#am, nihili#am 3negiranje svega4, materijali#am i so%ijali#am.
Pola#ei od realne istorije Rsije, vidi se da se Rsija nije ra#vijala #ahvaljji hri!anstv,
ve ne#avisno od te religije ras$ada, sam ra#voj hri!anstva Rsiji nosio je $rotivrean i %iklian
karakter.
Uajistinitiji N#iEansi ve#ni o" sviN #usiN Ca#eva Dio je Uiolaj II+ Be"na) nitavna
liHnost. *n je, #ahvaljji svojoj ,ogoj hri!anskoj d!i%i ra#valio itav Rsij i do#volio
komni#m da odr(i $o,ed.
To !to je 0ikolaj II kao linost ,io do,ar ovek i glava $orodi%e, nikako ne mo(e da ga
krasi i o$ravda kao Eara. Ear ) to je najvi!i dr(avni radnik. /a takvog radnika o%ena njegove
veliine ili ni!tavnosti nis do,rota i (estokost, ve ste$en adekvatnosti njegovih $ost$aka
konkretnoj $olitikoj sita%iji i re#ltati njegove vladavine. Ear tre,a da ,de do,ar, kada tre,a da
,de do,ar, ali Ear je o,ave#an da ,de (estok, kada je interes #emlje $otre,no ,iti (estok.
Posle nes$elog jevrejskog $ok!aja da $re#m vlast Rsiji #a vreme revol%ije 9F0H.g.
(estoki i $ametni $ote#i dr(avnika Rsije Petra Arkadjevia 7toli$ina ,r#o se ohladila vatra
jevrejskog komnistikog olo!a. /a vreme 7toli$ina komnistiki $okret je ,io g!en. Vena m
7lavaM Ka"a nai "oLu na vlast) Qenjinsi p#ospet u Mosvi EeMo na!vati p#ospet Stolipina.
7toli$in ne samo da je $ritiskao (idovski komni#am. *n je $ritiskao i komni#am
ekonomiji. *snovni ak%enat njegovih re'ormi stavljen je na ra#aranje seljakih komna i stvaranje
ne#avisnih seljakih domainstava, stvaranje srednje klase. Praktian s$eh njegovih re'ormi
$reva#i!ao je sva oekivanja. Rsija je $oela ,rno da se ra#vija. Poela je da se ra#vija i srednja
klasa.
Povodom omiljenih komnarskih o$!tina 7toli$in je nedvosmisleno i#rekao" =Priroda je
gradila ovek neke ro5ene instinkte, kao !to s oseanje gladi, $olno oseanje i t.sl. 1edno od
najjaih oseanja tog $oretka jeste ) oseanje svojine. 0e mo(e se voleti t5e isto kao svoje i ne
mo(e se o,ra5ivati, $o,olj!avati #emlja koja se $rivremeno koristi, isto kao svoja #emlja. - tom
smisl ve!tako !ko$ljenje na!eg seljaka, ni!tavanje njem ro5enog oseanja svojine vodi ka
neem lo!em i, najva(nije, ka siroma!tv>.
Tre,a istai da je #emlji!na re'orma ) veoma slo(eno $itanje. Re!avaji ga, ne sme se
do$stiti ras$rodaja rske #emlje ,ilo kome. Vlasni%i #emlje tre,a da ,d oni koji na njoj rade. I
9H9
vlasni%i Rske #emlje tre,a da ,d samo Rsi i $redstavni%i drgih starosedelakih naroda Rsije.
I samo sa rskim dr(avljanstvom. 1evreji mog da imaj #emlj svojini samo I#rael.
1evreji s mr#eli 7toli$ina nei#merno i jednostavno s organi#vali lov na njegov glav.
Pro%es ,istva 7toli$ina s 'inansirali jevrejski ,ankari i# 7A&. 1evreji s i#vr!ili mno!tvo atentata
na 7toli$ina, ali ,e# s$eha.
0aj#ad, 9.se$tem,ra 9F99.g. Kijevskoj o$eri !gavi Pidovi Mordehaj +ogrov ,io je
velikog rskog dr(avnika Petra Arkadjevia 7toli$ina.
VeHnaja paMjaE i veHna slava Pet#u A#a"jeviHu Stolipinu i lanjanje o" #usoJ
na#o"a]
Velii DuN Stolipina uve je !aje"no sa naMa]
0eka ,d $rokleti i ka(njeni 1evreji itavog sveta #,og tog ,istvaM
0a (alost, nema idealnih $olitiara. I 7toli$in je $ravio najgr,lje $olitike gre!ke.
0ajglavnija njegova gre!ka je ,ilo i#davanje $osle g!enja jevrejske revol%ije 9F0H.g. %irklara od
22.maja 9F08.g., kome je odo,ravao 1evrejima da $re5 $reko grani%e (idovske staljenosti, to
jest davao im je dodatna $rava, koja ranije nis imali. &esne $artije, $re svega =7ave# Rskog
0aroda>, kritikovale s ga #a to na naj(e!i nain 3BH, s. HBA4, ali ih 7toli$in nije sl!ao. 7toli$in je
re!io da $rodemonstrira 1evrejima svoj do,r volj, ime je is$oljio nemesni li,erali#am i
neshvatanje s!tine jevrejstva. 1evreji s m $ot$no $latili #a njegovo do,ro" ,ili s ga ve kro# A
godine. 0e ini 1evrejima do,ro, nee! do,iti od njih #lo ) to je as istorije.
Posle ,istva 7toli$ina 0ikolaj II, mesto da nastavi delo 7toli$ina, da $ostrelja sv t
(idovsk komnistik olo! i gvo#denom rkom #avede red, molio se jevrejskom +og, sl!ao je
svog dhovnog itelja .ri!k Ras$tina 3sledeeg Issa @rista4 i ni!ta nije radio da s$rei
komnistik katastro' Rsiji. 7ram ga ,iloM Posle ,istva 7toli$ina itava Rsija je $rekrivena
mre(om masonskih organi#a%ija ,e# ikakvog ot$ora sa strane 0ikolaja II. *ni s i $ri$remili
revol%ij 9F98.g.
Primetimo da je =sveti 5avo> .ri!ka Ras$tin, $rogramiraji 0ikolaja II, i sam ,io
$ravljan od strane Pidova $reko Arona 7imonovia 3204. Ali loga Ras$tina na dvor ,ila je
vi!e#nana. Ras$tin je vek ,io $rotiv rata Rsije sa 0emakom i stalno je davao savete 0ikolaj
II da ne la#i Prvi svetski rat, a kasnije je savetovao 0ikolaj II da #aklji se$aratni mir. /ato s
2ngleska i Iran%ska veoma mr#ele Ras$tina.
0ikolaj II, $redav!i rsk vlast rke 1evreja, do,io je od njih $n #ahvalnost. *ni s
streljali njega i itav njegov $orodi%. .l$i hri!anski %ar nije #nao $oslovi% =na ini 1evrejima
do,ro ) nee! do,iti od njih #lo>, #,og ega je i nastradao. 1o! s ga i rski +ogovi ka#nili #,og
nei#merne lj,avi $rema jevrejskom ,og Iss @rist.
0aravno, =rska> $ravoslavna %rkva inostranstv vrstila je tog ,es$omonog i gl$og
%ara sve%e. Primetimo, da hri!anska %rkva nije vrstila sastav sveta%a ni Petra I, ni Ivana
.ro#nog, ni 2katerin II, ni Aleksandra II, ni Aleksandra III, ni Petra 7toli$ina, ni jednog dostojnog
dr(avnika Rsije.
7ada je $okrenta mtna kam$anja $onovne sahrane $osmrtnih ostataka =svetog>
velikomenika 0ikolaja II. Pa da, naravno, vrh oseaj da je vreme da se <enjin i#,a%i i#
ma#oleja. Ali ne mo(e se narod ostaviti ,e# =svetih> mo!tij koje se ras$adaj. 0a mesto dede
<enjina 0ikolaj II veoma odgovara.
Rski $atrioti i na%ionalisti revol%ionarnom $eriod odmah s shvatili ko je glavni
ne$rijatelj rskog naroda, jedinili se organi#a%ij =%rna sotnja> i istakli $arol" =-dri Pidove,
s$asavaj RsijM>. Ali $rotiv =%rne sotnje> s ist$ila jevrejska i masonska 7MI 3sredstva masovne
in'orma%ije ) $rim.$rev.4, i njih je $odr(ala trla $romasonska inteligen%ija. Koliko ,lata s ,a%ila
(idomasonska 7MI na organi#a%ij =%rna sotnja> i t $arol. A vi $ok!ajte da se odvojite od
$ro$agande i sami ra#mislite ) da li je to do,ra $arola ili ne. &a je ona reali#ovana 9F98.g., da li ,i
Rsiji ,io ovaj stra!an ko!mar ili neD Ra#mislite, i odgovor e vam ,iti oigledan kao 2Q2.
9H2
- rkovodstvo %rnosotinskog =7ave#a rskog naroda> la#io je genijalni rski nanik
&mitrij Ivanovi Mendeljejev.
Uastana Ma#si!Ma
- ?VIII vek #ahvaljji e$ohi $rosveenosti kritika hri!anstva je do,ila tako sna(an
karakter, da je 2vro$i hri!anstvo kao or(je $raktino i#g,ilo svoj snag. +ila je $otre,na
nova religija. *kltni satanisti s re!ili da stvore nov strktr #a $ravljanje $ro%esom stvaranja
nove religije. 1edno od glavnih tajnih dr!tava #a $ravljanje stvaranjem nove religije ,ilo je tajno
dr!tvo Ilminata 3A0, gl. G, tajna dr!tva4. Ilminati ) to je drevna organi#a%ija, njeni i#vori $oti
od 1eseja, a dalje $rema 2hnaton i dalje do <%i'era. Ali datom istorijskom $eriod ,io je
$otre,an nov konkretan o,lik Ilminata.
9.maja 988B.g. 1dej Adam Vajsha$t, je#itski sve!tenik i $ro'esor %rkvenog $rava
+avariji, osnovao je tajno dr!tvo +avarskih Ilminata. Postoje svedoanstva da je Vajsha$t i $re
toga ,io $ove#an sa tajnim dr!tvima.
9.maj je i danas jedan od osnovnih komnistikih $ra#nika ) $ra#nik Prvog maja. Komnisti
o,ja!njavaj taj $ra#nik time !to je taj dan $redstavljao $oetak Rske revol%ije 9F0H.g. Ali to
nikako ne kida 9.maj kao dan osnivanja dr!tva +avarskih Ilminata. Ako se dalje jo! malo #aviri
istorij toga dana, vidi se da je 9.maj ) dan <%i'era.
*rgani#a%ija Vajsha$ta je ,r#o rasla, $ose,no niver#itetskoj sredini. Vajsha$t je $isao"
=0ikada nisam mislio da $ostati osniva nove religijeL To je na!a tajna. 7etite se, da %ilj
o$ravdava sredstvaL Velika snaga na!eg reda se sastoji njegovom maskiranj" nikada i nigde ne
do#voljavajte da on ist$a $od svojim imenom, ve vek $od drgim imenom i vrstom delatnosti>.
-,istvo, $ljaka, ratovi ) sve, !ta god mo(e, $ostaje $rihvatljiv nain delovanja #a $ravovernog
$ristali% nove religije.
0esta Ve,ster, jedna od naj#naajnijih istra(ivaa Ilminata, re#imirala je njihove %iljeve na
sledei nain"
-ni!tenje monarhije i svih organi#ovanih vlada.
-ni!tenje $rivatne svojine.
-ni!tenje $atrioti#ma 3na%ionali#ma4.
-ni!tenje $orodi%e 3to jest ,raka i svih moralnih normi, vo5enje dr!tvenog 'ormiranja
de%e4.
-ni!tenje svih religija.
9888.g. Vajsha$t je ,io $osveen Masonski red Minhen 3lo(a &o,re namere4.
Vajsha$t je ,io istaknti organi#ator i ako se $ogledaj $rin%i$i i metode njegove ilegalne
organi#a%ije, on se javlja $red nama kao direktni $rethodnik <enjina. Kao $sedonim Vajsha$t je
i#a,rao se,i ime rimskog 7$artaka.
+e# o,#ira na tajnost Ilminata, 98G:.g. vlada +avarije je otkrila namere Ilminata i
#a,ranila je taj red. ;lanovi organi#a%ije s ,e(ali od $otrage, osnivaji nova dr!tva $o itavoj
2vro$i i Ameri%i. Te(ei da reali#j svoje ideje, Ilminati s ,ili istinski organi#atori mnogih
revol%ija.
98GF.g. oni s organi#ovali Iran%sk revol%ij. Iran%ska revol%ija je #a narod ,ila
o,mana i $revara. +ajke o tome da je 'ran%ska revol%ija navodno ,ila ne#adr(iv stanak naroda
!irili s =istoriari> koji s ,ili k$ljeni #a nova% tog tajnog dr!tva. /a nova% tog istog dr!tva ,ili
s k$ljeni najamni ra#,ojni%i sa jga Iran%ske, koji s i#vodili t revol%ij, a ne $ari(ani 3A0,
gl.G4.
Ilminati s vek ,irali kadrove kojima je moge $ravljati sa svojim %iljevima. Vremenoj
jedan od takvih kadrova $ostao je Karl Marks.
Marks je ,io ne samo 1evrej, ve i $otomak ra,ina. - mladosti Marks je verovao ,oga. Ali
#a vreme svog ,oravka na niver#itet $romenio je svoje $oglede. Promena je nastala $osle
njegovog st$anja tajn sekt, koja se na#ivala =Erkva 7atane>. - sklad sa tradi%ijama sekte
Marks je $stio sna(n ,rad i dg kos. Kasnije je Marks $rodao svoj d! 5avol.
9H:
9GAB.g. Marks i 2ngels s st$ili gr$ $od na#ivom =7ave# Komnista>, koja je $onikla
i# organi#a%ije $o#nate kao =7ave# *d,aenih>, koji s osnovali nemaki emigranti Pari#. Ti
emigranti s ,ili i# Ilminata.
0a drgom kongres =7ave#a Komnista> Marks i 2ngels s ,ili i#a,rani da na$i!
Mani'est komnistike $artije. Prilikom $isanja tog dokmenta Marks i 2ngels s se sdarili sa
$ote!koama. To je nateralo EK 7ave#a da im se o,rati o!troj 'ormi, da ako Mani'est ne ,de
gotov do 9.'e,rara 9GAG.g., $rotiv njih e ,iti $red#ete mere. -# neij $omo njima s $redlo(ili
da #a osnov #m knjig Teodora &e#ami =Kodeks #ajedni!tva>, i#a!l $re H godina, odakle s
oni i $okrali osnovne ideje mani'esta kom$artije. A sam Teodor &e#ami je svoje mdrosti $o#ajmio
od Ilminata.
/a!to s vo5e =7ave#a Komnista> tako terale Marksa i 2ngelsa i tra(ile da dokment ,de
gotov ,a! do 9.'e,raraD /ato !to s ve ,ile is$lanirane =s$ontane> revol%ije #a itav 2vro$. I
one s tre,ale =s$ontano> da $lan $rema ve na$ravljenom ras$ored.
Te is$lanirane =s$ontane> revol%ije s $oele" 2A.'e,rara 9GAG.g. Pari#, 9.marta
+aden, 86G.marta +erlin, 9269H.marta +e, 9:.marta Parm, 9G622.marta Vene%iji,
90.a$rila <ondon, 8.maja C$aniji, 9H.maja 0a$lj, 92.jna Prag, 286:0.jla @rvatskoj.
Tako5e te godine itavoj Rsiji BA revol%ije s =s$ontano $lanle>.
0a taj nain Mani'est kom$artije je ,io i#dat 9.'e,rara 9GAG.g. <ondon kao o,ja!njenje
#roka ve is$laniranih revol%ija. 0a sre naroda itave 2vro$e, skoro sve te revol%ije s
$ro$ale.
Ako se $ogleda Mani'est Marksa i 2ngelsa, lako se vidi da s svi $rin%i$i Ilminata $ot$no
!li taj dokmenat"
9. -ni!tenje organi#ovane vlade 3=*,aranje vlasti ,r(oa#ije, osvajanje $olitike vlasti od
strane $roleterijata> 38, s. :F44J
2. -ni!tenje $rivatne svojine 38, s. :F4J
:. -ni!tenje $atrioti#ma i na%ionali#ma 3=Radni%i nemaj otad(,in> 38, s. AA44.
A. -ni!tenje $orodi%e 3=-kidanje $rava nasledstva> 38, s. AB4J =+r(oasko ,r,ljanje o
$orodi%i i vas$itanj, o ne(nim odnosima i#me5 roditelja i de%e sgeri! jo! ve odvratnostL>
38, s. A:4J =Komnisti nema $otre,e da vode #ajedni!tvo (ena, ono je $ostojalo skoro vekL
Komnistima ,i se moglo $rigovoriti samo to, !to oni oni (ele da mesto li%emernog skrivenog
#ajedni!tva (ena ved #vani!no, otvoreno> 38, s. AA4.4.
H. -ni!tenje religija 3=*krivljavanja $rotiv komni#ma, koja se isti sa strane religio#nih,
'ilo#o'skih i o$!te ideolo!kih taaka gledi!ta, ne #asl(j detaljno ra#matranje> 38, s. AA4J
=Komni#am kida veite istine, on kida religij, moralnostL 38, s. AH44.
I to Vam je sav Marks i njegovi koreni. 7ve drgo, !to je on na$isao, svi njegovi =Ka$itali> i
drga dela mog i da se ne itaj. Prvo, njegova dela #adivljj mnom ogranieno!, la(ima i
demagogijom. &rgo, sva s!tina njegove ideologije odlino i skraeno je i#neta toj tankoj
knji(i%i =Mani'est kom$artije>.
A sam t s!tin ve smo ra#matrali glavi 9H.
Ilminati s i $okrenli Prvi svetski rat. Taj rat je imao dva osnovna %ilja" $ostaviti %arsk
Rsij $od kontrol Ilminata i stvoriti svetsk vlad. Prvi %ilj je ,io is$njen, drgi ne. /ato s
Ilminati morali da organi#j i &rgi svetski rat. Prvi svetski rat je osim toga doneo levitskoj
ma'iji ,asnoslovan $ro'it. 0a$rimer, +ernard +arh je veao svoje ,ogatstvo od 9 miliona na 200
miliona dolara 7A& 3B9, s. 8A4. 7ve dr(ave ) esni%i rata $ale s stra!n d(nik #avisnost od
strane levitske 'inansijske oligarhije.
OtoDa#si p#ev#at u Rusiji %d%B+J+
<a(na #vanina istorija Rsije $ria narod ,asn o tome, da je navodno revol%ija 9F98.g.
,ila re#ltat narodnog $oleta, nastalog $eriod ekonomskog trljenja =#aostale> Rsije. A stvari
Rsije tom $eriod ne samo da nije trnla, ve se ,rno ra#vijala, i tem$o njenog ekonomskog
rasata nadma!ivao je tem$o rasta vodeih #emalja sveta. *d 9F08.g. do 9F9:.g. $ovi!enje radne
9HA
$roi#vodnosti indstriji Rsije nadma!ilo je $rema odgovarajim $oka#ateljima 7A&, 2nglesk i
0emak, koje s se dgo smatrale kao indstrijski giganti 3A0, gl. 904. Paralelno tome $ro%es
odvijao se ,r# ra#voj srednje klase ) osnovnog ne$rijatelja svetske komnistike #avere.
+r# rast na'tne indstrije #ao!trio je konkren%ij me5 jevrejskim klanovima Rok'elerovih
i Rot!ildovih, koji s imali svoje interese Rsiji 3A0, gl. 904.
+rni rast rsije $la!io je evro$ske i amerike konkrente. 0jima je ,ilo $otre,no da
=s$ste> Rsij.
Po,eda ,olj!evika je $a(ljivo $ri$remana na me5narodnom nivo, toj ak%iji nije ,ilo
mesta #a im$rovi#a%ij. +ile s manje =re$eti%ije>. Tako je nemaka 1evrejka Ro#a <ksem,rg,
rkovodila% nemakog =7ave#a 7$artaka>, #imala aktivno e!e revol%iji 9F0H.g., koja je
$ostala generalna re$eti%ija *kto,arskog $revrata.
0esmnjivo je da je !iroka mre(a tajnih #averenikih organi#a%ija, masonskih ili masonskog
ti$a, radila #a revol%ij Rsiji i igrala je toj revol%iji odlj log.
*gromn log organi#a%iji *kto,arskog $revrata Rsiji 9F98.g. odigralo je #agonetno
tajno dr!tvo =/eleni &rakon>. 1edan od lanova te organi#a%ije, !vedski magnat !i,i%a, 'inansirao
je velikim ra#merama delatnost <enjina, a kasnije je mro tajanstvenom smr. +e# smnje, to je
,ila osveta.
7a drge strane, deo $ristali%a tog istog tajnog dr!tva =/elenog &rakona> $ri$remao je
0emakoj dola#ak na vlast na%ista.
7vetska jevrejska 'inansijska oligarhija 'inansirala je ne samo <enjina. *n je grala 1a$an
rat sa Rsijom sa %iljem da osla,i monarhij i olak!a #adatak komnista. - 0jjork" 1ako, Ci',
Morgan, Prva na%ionalan ,anka, na%ionalna 7iti6,anka $o#ajmile s 1a$an oko :0 000 000 V #a
na$ad na Rsij sa Istoka 3A0, gl. 904. - to vreme to s ,ile ,asnoslovne sme.
9.maja 9F0H.g., na godi!nji%i 'ormiranja Ilminata, <enjin, koga s 'inansirali lanovi
Ia,ijanskog dr!tva, $oeo je svoj revol%ij.
Ali toj revol%iji ,anda <enjina je i#g,ila, ,e# o,#ira na sv $omo ,ogatih ,ankarskih
krgova. I$ak %ar 0ikolaj II je is$oljio svoj malod!nost i, mesto da $ostrelja lenjinsk ,and,
$oslao je <enjina Cvaj%arsk, Tro%kog ) 7A&, a 7taljina ) 7i,ir.
Ali delimino ,olj!evi%i s s$eli da osla,e monarhij. Ear je reagovao na #ahteve
revol%ije i s$roveo ni# re'ormi. *snovao je &m, o,narodovao ni# odgovarajih #akona, i
monarhija se $raktino $retvorila demokratsk re$,lik. Ali svi ti $ost$%i %ara nimalo se nis
odra#ili na aktivnost komnista. *na je ak $orasla. Porasla je i aktivnost tajnih dr!tava.
9H. 32.$o starom kal.4 marta 9F98.g. %ar se odrekao $restola korist ,rata. Ali ve 2A.marta
3na "an jev#ejsoJ p#a!nia Pu#iMa4 9F98.g. 1evreji s organi#ovali ='e,rarsk revol%ij>.
Vlast je $re#ela Privremena vlada, na ije elo je stao 1evrej Kerenski ) !kotski mason :2.ste$ena.
Kerenski je igrao ist igr sa komnistima. Posle dolaska na vlast Kerenski je $oeo sa kra5om
dr(avne ,lagajne. &alje, jedna od $rvih odlka vlade Kerenskog ,ila je amnestija $rognanih
,olj!evika, a kasnije i amnestija svih kriminala%a.
Amnestija kriminala%a ) to je standardna jevrejska metoda #a stvaranje haosa #emlji i
kasnijeg $ri,egavanja diktatri =na #ahtev radnog naroda>. Isto tako je +erija 9FH:.g. i#vr!io
masovn amnestij kriminala%a, s$remaji se,i diktatorki tron. &a li vi mislite da je sada novi
Kerenski 31elj%in4 do#volio kriminal sa drgim %iljemD Eiljevi i metode s jedni isti.
2vo kako je Kerenski vratio Rsij =$ro'esionalne> revol%ionare. Tro%ki je kreno i#
0jjorka #a Rsij 28.marta 9F98.g. $aro,rodom #ajedno sa 28H svojih ma'io#nih saradnika. -#
njega je ,ila #naajna sma nov%a od amerikih jevrejskih magnata 3A0, gl. 904.
<enjin se #ajedno sa :2 drgih o#logla!enih revol%ionara tako5e $tio na#ad Rsij
oklo$nim vo#om $reko Cvaj%arske i kro# #araen 0emak. - Cvedskoj <enjin je do,io oko 22
miliona maraka, koje s #a njega vane Cvedskoj ,an%i.
7taljin se vratio i# 7i,ira, i sada s sve kljne 'igre ,ile na mest.
&irektor 'ederalne re#ervne ,anke 0jjorka Viljem Tom$son dao je lini $rilog ,olj!evi%ima
i#nos 9 000 000 V. .r$e Morgana i Rok'elerovih tako5e s 'inansirale <enjina. 1ako, Ci' je dao
9HH
<enjin 20 000 000 V. A0 000 000 #latnih maraka <enjin je do,io od ,ankarskih krgova 0emake
3A0, gl. 904.
8.novem,ra 9F98.g. ,olj!evi%i s smenili vlad Kerenskog. Praktino svi lanovi te vlade
ni!teni s od strane komnara, osim, naravno, njihovog oveka ) Kerenskog, kome s do#volili da
nesmetano $o,egne i ot$tje 7A&, gde je taj Pidovi ,e#,edno i ,e#o$asno $ro(iveo do kraja
svojih dana.
2H.novem,ra ,ili s na#naeni slo,odni i#,ori *snivak sk$!tin. .lasalo je oko A2
miliona ,iraa. Komnisti s se nadali da osvoje vein #ahvaljji svojoj demago!koj
$ro$agandi. Ali ta njihova nada se nije ostvarila. /a njih je glasalo samo 2HN ,iraa. 8HN je ,ilo
$rotiv njih. Mi!ljenje naroda je ,ilo oevidno i komnisti s morali naj$re silom da rasteraj
osnivak sk$!tin, a kasnije da vode naj(e!i krvavi rat $rotiv rskog naroda.
9F9869F9G.g. Rska armija, kasno shvativ!i $oronost $arole =armija van $olitike>, stvorila
je Rsk &o,rovoljak armij i mogla je vi!e $ta da svrgne vlast komnista. 7lava <avr
.eorgijevi KornilovM Kada mi do5emo na vlast, $odii emo m s$omenik i svim drgim
$atriotama Rsije.
9F9G.g. sam 1deni je mogao lako da $rega#i komnjare, samo da je #eo 'leksi,ilnij
$olitik $rema 2ston%ima i da je odstao od im$erskih ideja. 2ston%i s $redlagali 1deni vojn
$omo, ali s tra(ili da $ri#na ne#avisnost 2stonije. 1deni je kategorino od,io, a <enjin je odmah
$ri#nao ne#avisnost 2stonije i do,io va(nog save#nika. @ajde da ra#mislimo, !ta e nama, Rsima,
2stonija sastav RsijeD Cta nam to mo(e dati, osim $ro,lemaD
Rska armija nije imala sree. <enjin je nadigrao, ali sa ogromnom te!koom. Komnisti s
mnogo $ta viseli na dla%i.
Vato su Deli i!JuDili o" K#veniNZ
Ra#loga je mnogo, ali glavni je jedan" ,eli s i#g,ili od %rvenih in'orma%ioni rat. +eli s
i#g,ili $re svega #,og toga !to s %rveni imali svoj kon%e$%ij ) komni#am, a ,eli nis imali
mon savremen $olitik doktrin. +eli s nastojali sve da vrate na#ad, !to ve nije odgovaralo
veem del dr!tva. - o,lasti religije ,eli s se ,a#irali na hri!anstv, koje je ve svima dodijalo i
ideolo!ki je ,ilo ra#,ijeno od strane komnista. @ri!anske %rkve nije ni!tavala gomila jevrejskih
vo5a, njih je ni!tavao narod. 0arod je odavno video ,eskrajno li%emerje hri!anskih $o$ova, ljde
sa dvostrkim moralom 3$ro$ovedaj jedno, rade drgo4 i odavno je mr#eo taj konjski sloj sa
njegovom la(nom religijom.
-ntar ,elog $okreta %arovali s nesklad i haos. 0aj$re je $okret dominirala $arola" =/a
ver, %ara i otad(,in>. Ta $arola nikako nije nadahnjivala narod. - toj $aroli dostojan je ,io samo
$oslednji deo ) =#a otad(,in>. Parola =/a ver> narod je ,ila t5a. =/a %ara>, tim $re #a
0ikolaja II, ,ila je dvostrko t5a. +eli nis mogli idejno da $revk na svoj stran osnovn mas
naroda, i #ato s oni morali da ratj sa tim delom naroda. Kasnije $arol =/a ver, %ara i
otad(,in> ,eli s skinli, i o$!te nije ,ilo jasno #a !ta ratovati.
Erveni s odveli #natan deo naroda svojom trlom, ali novom i s$olja $rivlanom
komnistikom doktrinom i aktivnom $ro$agandom. - tom $ro$agandnom rat jevrejske vo5e se
nis stidele najdrskije i $odle la(i. Komnari s videli da selja%i te(e ka svojini nad #emljom i
$odr(avaj esere 3so%ijal6revol%ionere ) $rim.$rev.4, koji s ra#radili =dekret o #emlji>. Komnisti
s odmah taj dekret o #emlji krali od esera i $oeli s da ga $rika#j kao svoj idej, iako je
komnistika doktrina $rin%i$ $rotiv svake $rivatne svojine, kljji svojin nad #emljom.
Ali o,ian narod je malo ra#meo komnistik doktrin i nije video te jevrejske igre. Tek kasnije
s selja%i shvatili kako komnisti nameravaj da im =daj> #emlj, i krenli s stan%i seljaka
$rotiv komnara. Ali ,ilo je ve kasno.
Pro$agandistik kam$anj ,eli s vodili daleko gore od %rvenih. A #a!toD +eli nis mogli
da ra#rade jedinstven kon%e$%ij, nis mogli da odstan od im$erskih ideja korist na%ionalne
ideje, nis shvatali itav s!tin jevrejske igre. Pa i$ak, narod je sa te!koom shvatao ko je #a
9HB
koga i #a !ta ratje. <jdi s ratovali as #a %rvene, as #a ,ele. ;esto je ,lagovremeni dola#ak
do,rog $ro$agatora $revodio itave jedini%e na jedn ili drg stran.
- sovjetsko vreme ,io je modi 'ilm =;a$ajev> ) 'ilm o %rvenom =heroj> vojskovo5i. -
tom 'ilm $ostoji jedna karakteristina e$i#oda. Posle ,itke ok$ili se %rveni ,or%i i ra#govaraj.
-jedno s re!ili da shvate #a !ta rade. Pitaj ;a$ajeva" =/a koga si ti" #a ,olj!evike ili #a
komnisteD>. &o,ro $itanje, #ar neD Pitanje iako nije te!ko, ,a%ilo je ;a$ajeva ,e#i#la#n
sita%ij. ;a$ajev i#,eio oi, ali ne namerava da is$oljava svoj gl$ost i, re!iv!i da i#,egne i#,or
i da se isko,elja, ka(e" =1a sam #a interna%ional>. 7vi %rveni ,or%i s se #a$anjili od takvog
mdrog odgovora. &a, nije njihov ;a$ajev ,dala, ra#me.
1edino je ;a$ajevski ltkar ) komesar Irmanov re!io da do,a%i i $ita" =A #a koj si ti
interna%ional, njih je nekoliko" #a 9, 2 ili #a :D> ;a$ajev se skro# i#g,io i $ita" =A #a koj je
<enjinD> Irmanov" =<enjin je #a drg>. ;a$ajev" =Pa i ja sam #a drg>. 7vi s sa olak!anjem
#dahnli" $a, hvala +og, makar s ra#jasnili #,og ega svoj i t5 krv $rolivaj, #a!to drge
,ijaj i sami id $od t5 metak. Is$ostavlja se, #a interna%ional, $a jo! i drg. 7ve ,i to ,ilo
veoma sme!no, kad ne ,i ,ilo veoma t(no. 2to tako s ratovali Rsi $rotiv Rsa $od
rkovodstvom jevrejskih ltkara. 0e shvataji #a !ta i $rotiv ega ratj. A s!tina je ,ila veoma
jednostavna" %rveni s ratovali #a jevrejsk vlast, a ,eli ) $rotiv jevrejske vlasti.
7A& i /a$adna 2vro$a gra5anskom rat =,elih> i =%rvenih> nikada nis o!tro ist$ali
$rotiv =%rvenih>. *ni s se trdili da $oma( i jednima i drgima, ali tako, da taj rat traje
maksimalno dgo i da jedni Rsi ,eskrajno ,ijaj drge Rse, a Rsija da se $retvori r!evine,
koje je lako #grnti svoje rke.
Posle konane $o,ede <enjina svetska 'inansijska oligarhija #ajedno sa jevrejskom
interna%ionalom $okrala je Rsij nevi5enim ra#merama. 7vi demago!ki ra#govori o ,or,i $rotiv
,ogatih odnosili s se samo na ,ogate Rse, ali odnos $rema jevrejskim mltimilionerima
odmah s ,a%ani na smetli!te.
1edan od naj,oljih $rijatelja <enjina $ostao je Armand @amer, koji je $omo <enjina
$ostao mltimilioner. Mnogo kasnije taj 1evrej je svojoj knji#i %inino $isao" =Kako $ostati
milionerD Veoma $rosto. 7aekati revol%ij Rsiji, o,i se to$lije, doi Rsij i k$ovati i
$rodavati>.
@amer nije $isao kako je on to $rodavao i k$ovao. A on je to radio =# mito> vlastima i
lenjin%ima svih ,oja. 7amo #ahvaljji toj =levoj> trgovini on je i $ostao mltimilioner.
Posle #a#imanja Rsije svetska jevrejska oligarhija je $ok!ala redom i drgim #emljama
2vro$e da s$ostavi komnistiki o,lik vladavine. &a reali#je svoj tako#van svetsk revol%ij.
Ali ta $redstava im nije s$ela. Kao ne$rijatelj komnistike revol%ije 2vro$i ist$ila je #,ijena
srednja klasa, koja je jo! ,ila sla,a Rsiji. 1evrejska ma'ija je jo! jedan$t do,ila $o nj!%i od
svog osnovnog ne$rijatelja ) srednje klase ) klase sitnih i srednjih $red#etnika, gos$odara i
organi#atora svog $osla.
-#ev!i vlast, <enjin je, shvataji snag masonskih lo(a i ne (elei da ,de marioneta
njihovim rkama, ve 9F98.g. #a,ranio masonske lo(e. To m nis #a,oravili niti o$rostili.
1edan od $rvih #nakova koji s i#dali komnisti ,io je, naravno, #akon o ,or,i $rotiv
antisemita i tako#vanog $odsti%anja me5na%ionalne mr(nje. Prema tom #akon hiljade rskih
$atriota ,ile s #verski ,ijene. 7vakome ko je govorio narod istin o $ost$%ima 1evreja, $retila
je smrt.
1evreji s (estoko ni!tavali sve istorijske rske na%ionalne s$omenike. 0is (alili ni mrtve.
206ih godina %ionisti s i#,a%ili i# 7tarog 7imonovog manastira ostatke heroja Klikovske ,itke
Peresveta i *slja,a.
Tokom itavog vremena vladavine komnista Rsiji njima s ne$restano $omagale 7A&
,ilo ne$osredno $reko vlade, ,ilo na nivo 'inansijske oligarhije.
* divljim #verstvima <enjina i njegove (idovske ,ande ja ne $isati. 7ada o tome ima
dovoljno in'orma%ija. Pogledaemo <enjinov 'inasijsk delatnost.
9H8
<enjin je od $rvih dana s$ostavio mono$ol nad itavim 'inansijskim sistemom Rsije. Prvi
njegov korak je ,io stvaranje r!ilake in'la%ije. Kad je $ostao !e' dr(ave, <enjin je iskoristio
!tam$arij #a ni!tavanje !teda ljdi, ras$odele narodnog ,ogatstva d(e$ dr(ave ili #a
i#jednaavanje svih sirotinji.
- $eriod od 9F29.do 9F2:.g. <enjin je iskoristio !tam$arij da ,i $oveao koliin r,alja
o$ti%aj oko 20000 $taM Iaktiki koliina r,alja koja je i#davana svakog mese%a ,ila je
#a$anjja, da sami komnisti nis ,ili stanj da #a$amte tan koliin i#datog nov%a.
/,irna in'la%ija je $odigla k$an indeks %ena 9B0000 $ta $ore5enj sa 9F9:.g. *na je
imala (eljeni e'ekat. - Rsiji je ,ila likvidirana srednja klasa kao takva.
/a$amtite t metod. To je standardna jevrejska metoda, ona je $rimenjivana stotin $ta
svim #emljama, $ose,no $rela#nom $eriod, kada jevrejska ma'ija $re#ima vlast i svojin. Ta
metoda je kori!ena svim #emljama. I svda $otk$ljiva 7MI $riaj ,ajke o tome da je navodno
#rok in'la%ije $ad ekonomije, rasl, gre!kama vlade i tome sline gl$osti. A stvari in'la%ija
ima dva #roka" o,jektivne ekonomske $ro,leme ) #naaj tog #roka je #anemarljiv i osnovni
#rok in'la%ije ) to je namerna emisija nov%a od strane vlade.
InYlaKija nije posle"iKa eonoMsiN p#oDleMa+ InYlaKija O to je s#e"stvo p#e#aspo"ele
vlasti) svojine i novKa. &a ,i se to verili dovoljno je $ogledati ras$odel vlasti, svojine i nov%a i
$osle nje. Po!to $ro%es $reras$odele dostigne $otre,no stanje, sve trentno $restaje kao da je
odneto aro,nim !ta$iem. I in'la%ija, i 'inansijske $iramide, i 'inansijske mahina%ije.
1evreji s vek ,ili ne$reva#i5eni #ava5ivai ljdi $o ,ilo kom osnov, $ose,no $o
na%ionalnom i klasnom. Posle ni!tenja rske elite 1evreji s nastavljali klasno #ava5ivanje Rsa
jednih sa drgima. <enjin je ,ilo $otre,no da ni!ti selja!tvo ) oslona% antikomni#ma. Kako je
on $ost$ioD *k$io jevrejsk vojsk i kreno $rotiv seljakaD 0e, 1evreji tako nikada ne ratj. *ni
vek ratj t5im rkama.
Proitajte <enjinove radove o hle,nom mono$ol i $rehram,enoj diktatri. Tehnologija
g!enja $tem gladi na$isana je sasvim otvoreno. <enjin je Moskvi i Petrograd $ostavio
$re$rek vid ograde, koja nije $ro$!tala seljak ro, grad. - Moskvi i Petrograd je $oela
masovna glad. Ta glad je ,ila ve!taka, nj je smi!ljeno stvorila sovjetska (idokratija. Posle toga,
koristei mono$ol nad 7MI, $oela je komnistika $ro$aganda $rotiv klaka i seljaka o$!te, koji
s navodno ,ili vinovni%i gladi. 0ah!kav!i radnike mr(njom $rema kla%ima, <enjin je stvorio
$rehram,ene odrede radnika i ,a%io ih $rotiv seljaka. I $oelo je klanje rskih radnika i rskih
seljaka. * tom $eriod je do,ro na$isano i#vanrednoj knji#i velikog rskog $is%a Vladimira
Aleksejevia 7olohina 3BB4. 0a (alost, 7olohin nije s$eo da i#a5e i# okvira hri!anstva. Ali on je
,io jedan od $rvih koji se $ro,io kro# armirano ,etonsk komnistik in'orma%ion ograd.
Venaja m $amjaM
7ada hri!anstvo mnogo $eva o tome kako s komnisti nalet svog divljeg atei#ma lomili
i r!ili hri!anske %rkve i svetinje, $roganjali i ,ijale vernike. 7ve je tano, i##ev glavnog. 0is
ateisti ,ijali vernike, ve s novi religio#ni 'anati%i ,ijali stare religio#ne 'anatike. To je realna
istina.
@ri!ani te o tome da s oni to isto radili sa rskom na%ionalnom religijom ) $aganstvom,
kada s #a#imali Rsij. <omili s, ni!tavali i $alili na%ionalne $aganske +ogove, $roganjali i
,ijali aro,njake, starover%i i sve drge sl(itelje klta. Pro!lo je vreme, i hri!ani s do,ili to isto,
ali sad $rema se,i. 7ve je $ravedno. /akon Karme, od njega se ne mo(e $o,ei.
Kada je komni#am na,io 'i#ionomij hri!anstv, onda to, naravno, ne samo da je sme!no,
nego mo(e i da radje. Taj $ost$ak je ) jedan od malo,rojnih, #a !ta ,i se komni#am mogao
hvaliti., da na mesto hri!anske #ara#e 1evreji nis $ostavili svoj komnistik #ara#. 1edna trla
jevrejska religija smenjje drg trl jevrejsk religij, a rska krv tee kao $oto%i. A vlast ostaje
istim (idovskim rkama. /aaran krg. Pernova #akletva. *na nee $restati dok se mi, Rsi, ne
vratimo svojim na%ionalnim +ogovima.
Po!to s komnisti istkli svoje ro5ake ) hri!ane, nastavljena je dalja ta ntar
komni#ma. 0ajjaa ta se odvijala i#me5 naj,li(ih ro5aka" i#me5 ,olj!evika i menj!evika,
9HG
iako s svi oni ,ili 1evreji i sve se odvijalo i# jednog korena ) jevrejskog +nda, koji je ) dete
%ioni#ma.
@ronologija je sledea" 9GF8.g. je odr(an $rvi organi#a%ioni kongres %ionista +a#el.
Mese% dana nakon toga, se$tem,r 9GF8.g. Vilns je odr(an $rvi organi#a%ioni kongres
jevrejskog so%ijalistikog +nda, gde je $reovladavala ideologija %ioni#ma. A kro# B mese%i,
mart 9GFG.g. Minsk je odr(an $rvi organi#a%ioni kongres R7&RP, koja se ra#vila i# 1evrejskog
+nda.
- 0emakoj novem,r 9F9G.g. =7ave# 7$artaka>, ekstremistika 'rak%ija so%ijal6
demokrata, i#dala je mani'est iji s atori ,ili 1evreji Karl <i,kneht i Ro#a <ksem,rg. =7ave#
7$artaka> koji je $ostao je#gro nemake komnistike $artije, stvoren je 9F9B.g. A janar
9F9F.g. $rema neijoj #agonetnoj nared,i lanovi =7ave#a 7$artaka> $odi( stanak, koji je, hvala
+og, ,io to$ljen krvi.
@ri!anstvo je is$alo sla,ije od komni#ma, 'a!i#ma i na%i#ma, koji s neverovatno lako i
,r#o $rega#ili t religij #emljama sa hiljadgodi!njom hri!anskom istorijom i #avojevali #a se,e
#naajan istorijski $eriod. Taj $ora# o mnogome govori. * nemoi i odsstv (ivotne s$oso,nosti
kod hri!anstva. 0e$rirodnosti hri!anstva #a narod.
@ri!anstvo je i#g,ilo Rsiji jo! i #,og toga !to, ,e# o,#ira na gl$ost !irokih narodnih
masa, rski narod %elini i$ak nije ,io tako gl$, kako je moglo ,iti, i to radje i nosi nad.
Pogledajte odnos rskog naroda $rema hri!anstv. +e# o,#ira na nasilno nametanje te, #a Rsij
t5e religije, i 90006godi!nje hri!ansko #agl$ljivanje, koje $oinje od $elena i od !kolske kl$e,
rski narod, imaji konkretno hiljadgodi!nje iskstvo o$ho5enj sa hri!anstvom, savao je
#drav smisao i #drav ske$ti%i#am odnos $rema hri!anstv, i $ose,no $rema njegovim
sl(iteljima. To se naj,olje vidi $rema glavnim kltrnim tradi%ijama naroda ) rskim narodnim
,ajkama, $oslovi%ama i i#rekama. 7koro svda njima odnos $rema $o$ovima je negativan, ,e#
va(avanja i sme!an.
Rski narod je sve $o$ove, monahe, 5akone i ostale na#ivao konjski sloj. Veoma mdro i
slikovito. Pogledajte rske narodne $oslovi%e. Isti je odnos i $rema $o$ovima i hri!anstv.
=Pomo#i se,i sam $a e ti i +og $omoi> 6 to je #dravi smisao rskog naroda. =&ok grom ne $kne,
seljak se nee $rekrstiti> 6 to je realan odnos rskog seljaka $rema hri!anstv, koji ima svoj
$raktin $amet. I ti se $rimeri mog nastaviti do ,eskonanosti.
Kada je A.7.P!kin na$isao svoj =+ajk o $o$ i njegovom radnik +aldi>, gde je sa
$re#irom ismejao $ohle$, gl$ost i ne$o!tenje i gde +alda dodirom ela i#,ija i# hri!anskog $o$a
$oslednji mo#ak, nikoga od njegovih savremenika ova ,ajka nije ra#jarila, #adila ni dirnla. 0iko
se nije vredio #,og =svete> a$ostolske %rkve, #,og =svetog> hri!anstva. /drav i normalan odnos
$rema $o$ovima.
SAD
- #vaninoj istoriji 7A& kao #rok revol%ije 988B.g. se navodi $rotivljenje Amerike
=2ngleskoj koja na$laje visoke $ore#e>. Ali ta ver#ija nimalo ne odgovara istini. - to vreme
engleska vlada je o$ore#ivala kolonije $ore#om koji je ,io manji od jednog $ro%enta ,rto
na%ionalnog dohotka. Radi $ore5enja re%imo, 9FG0.g. amerike $oreske $lati!e s $laale svojoj
ne#asitoj vladi oko A0N svog dohotka 3A0, gl. 924.
I#vori amerike revol%ije $oti od 2A.jna 9898.g., kada s se etiri masonske lo(e
<ondon jedinile da ,i o,ra#ovale Velik <o( <ondona. Ideologija i strktra te lo(e s
ras$rostranjene Iran%skoj 982H.g. i $oetkom 98:0.g. 7A&, gde s 98:9.g. Iiladel'iji, a
98::.g. +oston 'ormirane lo(e Irankomasona. 1edan od lanova Iiladel'ijske lo(e $ostao je
+end(amin Iranklin, koji je nj st$io 98:2.g., a ve 98:A.g. $ostao njen Veliki Majtor.
Me5 $rvim masonima 7A& s ,ili" &(ord( Va!ington, Tomas &(e'erson, Aleksandar
@amilton, &(on Mar!al, o#,iljno veni amerik revol%ij.
9HF
Kasnije je ,ilo najmanje 92 amerikih $redsednika masona" 2ndrj &(ekson, &(ejms Polk,
&(ejms +!anan, 2ndri &(ekson, &(ejms .ar'ild, Viljem Mak6Kinli, Teodor R#velt, Viljem Ta't,
Varen 0arding, Iranklin R#velt, .ari Trman i &(erald Iord.
A.jla 988B.g. Kontinentalni kongres je imenovao komitet od : oveka 3+end(amina
Iranklina, Tomas &(e'ersona i &(ona Adamsa4 da ra#radi $eat 7A&. Peat koji je ra#radila ta
=sveta> troji%a, $ose,no njegova $ole5ina, skriva masonske sim,ole i tajne. *snovna tema %rte(a
koji se nala#i na $ole5ini $eata jeste egi$atska $iramida. 7tvarno, #ar nije interesantno, kako je
egi$atska $iramida dos$ela 7A&D Ta $iramida $oka#je $rave gos$odare masona ) $otomke
okltnih egi$atskih sve!tenika. Kasnije ta $iramida e se $ojaviti na sim,ol nov%a 7A& )
novani%i od 9 V.
Kao $ovod #a amerik revol%ij $osl(ila je ranije is$lanirana tako#vana +ostonska
ajanka, kada je gr$a li%a, $reo,enih indijan%e, $o,a%ala sandke sa ajem #aliv. Kasnije s
masoni $ri#nali da je +ostonska ajanka ,ila $ot$nosti masonska, nj s o,avili lanovi lo(e
svetog 1ovana 3A0, gl. 924. /adatak te ak%ije je ,io da se is$rovo%ira na$etost i#me5 2ngleske i
kolonija i dalje jediniti amerike dr(ave $od #a!titom jedinstvene 'ederalne vlade, ijem sastav
s dominirali masoni. &va osnovna lidera amerike revol%ije" +end(amin Iranklin i &(ord(
Va!ington ,ili s masoni. I, naravno, oni s ok$ili oko se,e ,ra masone.
/a vreme revol%ionarnog rata, $rilikom ra5anja Amerike dr(ave, Rsija je stala na stran
kolonija. Rska Im$eratorka 2katerina Velika od,ila je mol, engleskog kralja .eorga III da
$o!alje 20000 ko#aka na g!enje stanka kolonijama, !to je $omoglo kolonijama da o$stan.
Rsija je $rva is$oljila svoje $rijateljstvo $rema 7A& i dalje je $oela da $oma(e 7A& #a vreme
gra5anskog rata.
- to vreme $ojavile s se velike nesglasi%e i#me5 vodeih amerikih $olitiara. Predmet
nesglasi%a je ,ilo $itanje"da li amerika vlada tre,a da osniva Eentraln +ank 3E+4 i mo(e li ona
da ,de $rivatna. &(e'erson je ist$io $rotiv takve ,anke, @amilton ) #a. &(e'erson je tvrdio" CAo
aMe#iHi na#o" nea"a "o!voli p#ivatniM DanaMa "a ont#oliu eMisiju "ola#a) on"a najp#e
puteM inYlaKije) a !atiM O "eYlaKije) Dane i o#po#aKije) oje Ee nastati oo Cent#alne Bane)
Ee otiMati lju"iMa vlasnitvo sve "otle) "o se njiNova "eKa ne p#oDu"e ao DesuEniKi na
!eMlji) oju su osvojili njiNovi oHeviF 3A0, gl. 924.
@amilton je $redlo(io 7A& da stvore Eentraln +ank 7A& kao $rivatn ,ank sa $ravom
emisije dolara, to jest sa $ravom da stvara nova% ni i# ega, i# va#dha, a kasnije taj nova% da
$o#ajmljje vladi # kamat. @amilton je o,ra#lagao svoj $redlog time !to" =;itavo dr!tvo se deli
na oda,rane i mas. Prvi s ,ogati i do,rog $orekla, svi ostali ne mog $ametno da ras$ola(
svojim so$stvenim nov%em. /ato je $itanje $ravljanja nov%em ,olje dati ,ogatim>.
&(e'erson je video da 7A& raste #avera $rotiv vlade i naroda sa strane gr$e, koja je se,e
na#ivala 1ako,in%i, stvorene od strane 'ran%skog odelenja Ilminata. 0a nesre 7A& $redsednik
7A& Va!ington je 98GG.g. imenovao @amiltona #a ministra 'inansija. 0akon : godine vlada 7A& je
#a svoj $rv na%ionaln ,ank, koja je na#vana Prva +anka 7A&, odo,rila statt na 2H godina.
9G99.g. #a vreme $redsednika &(ejmsa Monro stav je $restao da va(i.
9G92.g. 2ngleska je $okrenla rat $rotiv 7A&. Pod $ritiskom 'inansijske oligarhije i
$ro,lema sa 'inansiranjem rata 9G9B.g. osnovana je &rga +anka 7A& sa rokom va(enjem njenog
statta sledeih 2H godina. Toj ,an%i je ,ila data mognost da i#r!i emisij 3to jest da na!tam$a
nova% i# va#dha4 i#nos od B0 miliona dolara i da da te va#d!ne dolare #ajam vladi. 7amim
tim gos$odari &rge +anke 7A& s krali od vlade 7A& i amerikog naroda taj ogroman nova%.
9G9B.g. Tomas &(e'erson $ism &(on Tejlor inio je jo! jedan $ok!aj da $o#ori
ameriki narod" CRa sMat#aM "a su Dana#se instituKije opasnije !a nau sloDo"u o" stalniN
a#Mija+ One su veE stvo#ile novHanu a#isto#atiju) oja ni u ta ne stavlja vla"u+ T#eDa o"
Danaa o"u!eti ovlaEenje !a eMisiju i v#atiti Ja vla"i) ojoj i p#ipa"a po p#avuF.
I$ak &rga ,anka je nastavljala svoj in'la%ion $olitik, !to je $osl(ilo kao jedan od
glavnih ra#loga de$resije 9G9F.g., #a vreme koje je &rga ,anka $ot$no #amenila svoj $olitik
s$rotnom, s(avaji aktivnost i i#a#ivaji ,ankrotstvo. Taj %ikls in'la%ije 6 de'la%ije do#volio je
'inansijskoj oligarhiji da otk$i #a ,es%enje ogromn koliin svojine $ro$alih 'irmi.
9B0
9G2B.g. jedan od masona ka$etan Viljem Morgan, s$o#nav!i sve $oroke masonstva, o,javio
je knjig =*,ja!njenj masonstva jednom od ,ratstva koje je $osvetilo $redmet :0 godina>, kojoj
je ra#o,liio s!tin i metode masonstva. Kro# nekoliko mese%i ka$etana Morgana je odvelo
nekoliko masona i on je ,io ,ijen.
I$ak heroski $ost$ak ka$etana Morgana i njegovo kasnije ,istvo imali s jak dr!tven
re#onans. 9G:0.g. ,ila je 'ormirana nova $olitika $artija, koja je na#vana Antimasonska, kao
sredstvo ,or,e sa masonskom o$asno!. 99. se$tem,ra delegati antimasona i# 99 dr(ava ok$ili
s se Iiladel'iji sa %iljem da se $risjedine $olitikoj kam$anji #a s$a!avanje dr(ave od masona,
koji nose r!enje i tiranij. Me5 delegatima tog kongresa ,io je Viljem 7jart, koji je kasnije
$ostao i dr(avni sekretar kod $redsednika Avrama <inkolna.
*d 9G:9. do 9G::.g. $redsednik 7A& &(on Kvinsi Adams, koji je ,io $redsednik od 9G2H.
do 9G2F.g. o,javio je ni# $isama, vredljivih #a masonstvo, o$!tedost$nim aso$isima,.
I#,ori $redsednika 7A& 9G:2.g. ,ili s kljni #a &rg ,ank. - $eriod vladavine novog
$redsednika statt ,anke je tre,ao da ,de o,novljen. 0a i#,orima je $o,edio $redsednik 2ndrj
&(ekson koji je ,io kategorino $rotiv takve Eentralne +anke. 0a tim i#,orima dvoje od tri ,iraa
je glasalo #a &(eksona ili Antimasone, to jest $rotiv o,navljanja statta &rge ,anke.
Posle $o,ede na i#,orima $redsednik &(ekson je naredio $redsednik &rge ,anke
0ikolas +idl da o$o#ove dr(avna sredstva, koja s se nala#ila ,an%i, a +idl je od,io. Kao
odgovor +idl je #atra(io >o$!te smanjenje kredita= itavom ,ankarskom sistem, !to je i#a#valo
'inansijsk i ekonomsk $anik. To je ,ila direktna %ena $rema Vladi. &(ekson je odlino shvatao
!ta je radio +idl, $a je rekao" >+anka $ok!ava da me ,ije. Ali ja nj ,iti=.
Ali :0.janara 9G:H.g. $oten%ijalni ,i%a $o imen Riard <orens $ri,li(io se $redsednik
&(ekson i $%ao njega i# dva $i!tolja. 7reom, o,a $i!tolja s #atajila i &(ekson je ostao
netaknt. Kasnije <orens je i#vjavio da je ,io kontakt sa snagama 2vro$i koje s m o,eale
da e se #alo(iti da m $omogn ako ,de injen $ok!aj da ga ka#ne. To je ,io $rvi atentat na
$redsednika 7A&.
Pisa% .stav Mejers svojoj knji#i =Istorija ogromnih amerikih ,ogatstava> tvr5je
glavn snag koja stoji i#a &rge +anke 7A& 6 $orodi% Rot!ilda.
Poetak te evro$ske $orodi%e ,ankara $ostavio je 1evrej Am!elj Mo#es +aer 3koji je
kasnije $romenio $re#ime Rot!ild4. Am!elj je $ostavio svoje sinove na el ,ankarskih ka
ra#nim #emljama. Mejer je ,io $oslat Irank'rt, 7olomon 6 +e, 0atan 6 <ondon, Karl )
0a$lj, &(ejms ) Pari#. 0a taj nain Am!elj je stvorio jevrejsk 'inansijsk interna%ional.
Imaji sinove, rasejane $o itavoj 2vro$i, od kojih s svi stajali na el ,ankarskih ka,
$orodi%a Rot!ildovih je sa lakoom mogla da tie na $olitike vlade dr(ava 2vro$e. Ta jevrejska
$orodi%a je 'inansirala mno!tvo ratova, $ravei ,asnoslovna ,ogatstva na ljdskoj krvi i stradanjima
naroda.
/a $ravljanje svetskim istorijskim $ro%esom jevrejska 'inansijska oligarhija je i#a,rala
strategij koja se na#iva =$olitika ravnote(e sila>. 0jena s!tina je 6 istovremenom 'inansiranj
nekoliko dr(ava koje s $ri,li(no jednake $rema sna#i, koje ,i $oten%ijalno mogle da ratj jedna
sa drgom. /ahvaljji tome oligarhija je vek mogla da nah!ka jedn dr(av $rotiv drge i da
$rema ,ilo kojoj dr(avi $rimeni $retnj ratom sa strane drge dr(ave. To je jedan od vidova
=/avadi $a vladaj>.
9G:8.g., godin dana $osle isteka roka statta &rge +anke, $orodi%a Rot!ildovih je $oslala
jednog od svojih $redstavnia 7A&. *n se #vao Avgst +elmont. *n je do!ao #a vreme $anike
9G:8.g., aktivno se ,avei 'inansijskim mahina%ijama. 0jegon s$eh i njegove ve#e skoro s ga
dovele +eli dom, gde je on $ostao 'inansijski savetnik kod $redesdnika.
9GHA.g. &(ord( +akli je stvorio tajn organi#a%ij >Vite#i /latnog krga=.
Isto takva istaknta 'igra istoriji gra5anskog rata ,io je Morgan, koji je kasnije $ostao
jedan od naj,ogatijih i ti%ajnih ,ankara i $red#etnika. 9GHB.g. Morgan je do!ao 2vro$ na
!kolovanje .etingentskom niver#itet 0emakoj. Tamo se on $o#nao sa Karlom Marksom,
koji se aktivno ,avio $ro$agandom komni#ma.
9B9
9GH8.g. <ondon je do!lo do ssreta lidera interna%ionalne 'inansijske oligarhije, na kome
je ,ilo odleno o #a$oinjanj .ra5anskog rata 7A& $tem i#a#ivanje sva5a i#me5 7evera i
1ga. 0aj$re je tre,alo smisliti i nadvati #rok kon'likta. Idealan $ovod je ,ilo $itanje o ro$stv.
>Vite#ima /latnog Krga= je dat nalog da $oma( ot%e$ljenje j(nih dr(ava 7A&, njihovo
odvajanje od 'ederalne vlade i stvaranje kon'edera%ije j(nih dr(ava 3A0, gl. 9H4.
Avram <inkoln je $oeo da shvata doga5aje koji s se odvijali vreme svoje $redsednike
kam$anje 9GB0.g. *n je odlino shavtao da #rok rata nije $itanj ro$stva, ve te(nja odre5enih
snaga da rastre 7ave#. <inkoln je $isao" =Kad ,ih ja mogao sa s$asem 7ave#, ne oslo,a5aji ni
jednog ro,a, ja ,ih to radio> 3gl. 9H4.
Posle odlaska sa s%ene &rge +anke 7A&, kao ,ankarski sistem s ist$ale ,anke dr(ava,
koje s emitovale nova%, $ot$no o,e#,e5en #latom.
/ahvaljji #aklisnim radnjama 9GB9.g. 7A& je $oeo gra5anski rat.
1edanaest j(nih dr(ava se odelilo od 7ave#a i 'ormiralo je Kon'edera%ij. Primetimo da na
#astavi Kon'edera%ije nije ,ilo 99, ve 9: #ve#da. +roj 9: ima $ose,an #naaj #a Irankomasone.
<inkoln, a kasnije i Rska vlada videli s da s 2ngleska i Iran%ska ,ile na strani 1ga
$rotiv 7evera. &va ,rata Rot!ildovih s imala ,anke 2ngleskoj i Iran%skoj i oni s odre5ivali
$olitik tih dr(ava. <inkoln je odmah i#dao nared, o morskoj ,lokadi 1ga, da ,i omeo te dve
dr(ave da ne koriste morske $teve #a do$remanje o$reme 1g. <inkoln je igrao smrtonosn igr,
$o!av!i $rotiv svetske jevrejske interna%ionale. -ntar 7A& jevrejska 'inansijska oligarhija je $lela
intrige i vodila $olitik jakog $ritiska na vlad. <inkoln je $redoseao svoj $ogi,ij, ali se
nijednom nije $okole,ao na svom $t.
Avram <inkoln je $o#oravao ameriki narod na 'inansijsk oligarhij, koj je na#ivao
=vlast nov%a>. *n je $isao" CVlast novKa pljaHa !eMlju u Mi#no v#eMe i p#i#eLuje !ave#e u
tea v#eMena+ Ona je "espoptsija o" Mona#Nije) na"Menija o" saMo"#Gavlja i vie
!aljuDljena u seDe o" Di#o#atije+ P#e"viLaM nastana #i!e u so#ijoj Du"uEnosti) oja Ee Me
nate#ati "a "#NtiM !a De!De"nost Moje !eMlje+ Ko#po#aKije su stupile na p#esto) "ola!i e#a
o#upKije) i vlast novKa u !eMlji Ee nastojati "a p#o"uGi svoju vla"avinu) "elujuEi na
p#e"uDeLenja na#o"a sve "otle) "o se DoJatstvo ne saupi u #ue MaloJ D#oja lju"i i
#epuDlia ne p#opa"neF 3A0, gl. 9H4.
&oktor Kerol Kvigli svojoj knji#i =Tragedija i nada> o$isje %iljeve najvi!e 'inansijske
oligarhije" =7nage 'inansijske oligarhije imaj daleki %ilj, vei od stvaranja svetskog sistema
'inansijskog $ravljanja $rivatnim rkama, s$oso,nog da vlada $olitikim sistemom ,ilo kojoj
#emlji i svetskom $rivredom %elini. 7istemom tre,a da $ravljaj %entralne ,anke sveta
'edalnom stil, koje delj koordinirano, sklad sa tajnim s$ora#mima, dostigntim #a vreme
$rivatnih linih ssreta i sastanaka>.
<inkoln je shvatao da je 7ever $otre,an save#nik da #adr(i 2nglesk i Iran%sk od
direktnog e!a rat. *n se o,raao #a $omo drgim evro$skim #emljama, ali nije na!ao one
koji s (eleli da m $omogn.
Pomo je do!la i# Rsije. /a vreme Eara Aleksandra II ti%aj interna%ionale 'inansijskom
sistem Rsije je ,io skoro jednak nli, #ato Aleksandar II nije imao $ro,lema sa 'inansijskim
lo,ijem. 1edan od di$lomatskih koraka koji je $o#itivno ti%ao na Aleksandra II ,ilo je to, !to je
<inkoln i#dao Mani'est o oslo,a5anj ro,ova. Podsetimo da je 9GB9.g. Ear Aleksandar II i#dao
Mani'est o oslo,a5anj kmetova. 7A& s is$oljile $ot$n jednod!nost tom va(nom $itanj.
Aleksandar II je i#dao nare5enja Rskoj im$eratorskoj 'loti da ide amerike lke 0jjorka
i 7an Iran%iska #nak $odr!ke <inkolna i njegove vlade. Rski ,rodovi s se$tem,r 9GB:.g.
stigli 7A&. Ear je naredio svojim admiralima da ,d s$remni da se ,ore sa ,ilo kojom dr(avom i
da $rihvataj nare5enja od <inkolna. To je odigralo kljn log $o$,edi 7evera nad 1gom.
0ije toliko i#g,io 1g, koliko jevrejska 'inansijska interna%ionala. <inkoln je naneo te(ak
dara% svetskoj jevrejskoj 'inansijskoj oligarhiji. To m nis o$rostili. -ntra!nja vi!egodi!nja
#avera #a koj je <inkoln #nao i koje se ,ojao, mela je da m nanese odgovaraji dara%. 9A.
a$rila 9GBH.g. <inkoln je ,io ,ijen. +ila s is$lanirana jo! dva atentata" na vi%e6$re#identa
<inkolna ) &(onsona i dr(avnog sekretara 7jarda. 7reom, o,a ta atentata nis s$ela. Ali, ,iv!i
9B2
<inkolna, #avera nije s$ela da $romeni $olitik vlade. Predsednik 7A& je $ostao vi%e6$re#ident
&(onson, koji je nastavio $olitik <inkolna. *smoro ljdi od #averenika je ,ilo ,ijeno, etvoro
o,e!eno. *rgani#atori s, naravno, ostali sen%i 3A0, gl. 9H4.
-,i%a <inkolna ) &(on +t imao je ve#e se tajnim dr!tvima, kljji i Kar,onarije
Italije ) organi#a%ije Ilminatskog reda.
&(onson je morao da se sdari sa $ro,lemom. Rski %ar je #atra(io da se $lati kori!enje
Rske 'lote sklad sa s$ora#mom, #akljenim sa <inkolnom. Tro!kovi 'lote s ,ili dosta veliki"
8,2 miliona dolara.
&a ,i is$latio dg Rsiji, ali da ne o,elodanjje #a !ta $laa, re!io je da t is$lat redi
vid k$ovine Aljaske, koja se to vreme smatrala kao komad #emlje koji ni!ta ne vredi. - a$ril
9GB8.g. &(onson se $reko 7jarda dogovorio o k$ovini Aljaske. *ni ameriki istoriari koji nis
,ili $o#nati sa stvarnim ra#lo#ima k$ovine Aljaske, na#vali s t k$ovin =gl$o! 7jarda>.
-stvari, k$ovina Aljaske je ,ila samo nain da se is$lati %ar kori!enje 'lote.
1evrejska oligarhija nije o$rostila svoj $ora# 7A& ni rskom %ar Aleksandr II. Prema
njihovoj #averi 9GG9.g. Aleksandar II je ,io ,ijen.
1evrejska oligarhija nije ostavila ni svoje $lanove osvajanja 7A&. Promenjena je samo
taktika. *snov smenjene taktike je $redstavljao $rela# od ras$irivanja ratova i revol%ija ka
stvaranj ,ankarske $anike. Ptem stvaranja ,ankarske $anike i, $rema tome, ekonomskog haosa
jevrejska oligarhija je $ok!ala da tie na ameriki narod i vlad i da ih $risili na stvaranje stalne
Eentralne +anke 3E+4, $reko koje e oligarhija $ot$nosti kontrolisati sv vlast #emlji ,e#
svake vlade.
7$e%i'inost ,ankarskog ,i#nisa je takva, da je ,ankarska $anika s$oso,na da trentno
ra#ori a$soltno ,ilo koj ,ank, ne#avisno od toga da li ,anka radi do,ro ili lo!e. 7!tina je tome
!to nova%, koji je ,anka anga(ovala od stanovni!tva, ona smerava na davanje kratkoronih i
dgoronih kredita nekome i investira negde. 7amo manji deo nov%a stanovni!tva ostaje ,an%i #a
o,e#,e5ivanje teke likvidnosti. /ato svaka negativna n'orma%ija, ako je do,ro organi#ovana,
s$oso,na je da ra#ori ,ilo koj ,ank. ;im se takva in'orma%ija =#nalaki> sao$!ti stanovni!tv i
stanovni!tvo masovno $otri da i#vlai svoj nova%, ,anka $ostaje nes$oso,na da vr!i is$late, $o!to
ni jedna ,anka ne mo(e da i#dr(i masovno skidanje de$o#ita.
+ankrotstvo ,anke odmah i#a#iva =e'ekat domina>. To jest #a tim ,ankrotstvom $oinje
lana% ,ankrotstva onih organi#a%ija koje s sa tom ,ankom $ove#ane.
1edan od o$eratora tog $ro%esa $ostao je &(.P.Morgan, iji je ota% ,io agent Rot!ilda, a sam
on je ,io ro5ak @amiltona. 9GBF.g. Morgan <ondon stvara 7everni kom$anij #a vrednosne
$a$ire, kao $redstavnik kom$anije Rot!ilda 7A&.
Prva o#,iljna $anika je stvorena 9GF:.g. Kljn log toj $ani%i odigrala je 7everna
kom$anija. 9F00.g. administra%ija $redednika Viljema Mak6Kinli $odnela je t(, $rotiv 7everne
kom$anije. Kro# odre5eno vreme $redsednik Mak6Kinli je ,io ,ijen. Predednik 7A& je $ostao
miljenik oligarhije Teodor R#velt, i sdski $ro%es $rotiv 7everne kom$anije je ,io o,stavljen.
9F08.g. Morgan je organi#ovao ,ankarsk $anik sa diskredita%ijom ,anke 0iker,okera.
1edan od %iljeva ,io je ni!tenje konkrentnih ,anaka, koje ne la#e s'er ti%aja Morgana.
Istovremeno $reko 7MI $oela je masovna kam$anja o $ro$agandi neo$hodnosti E+ #emlji.
Predsednik Vilson je dao nalog da se re!i $ro,lem sta,ilnosti ,ankarskog sistema onom
istom ovek koji je i stvorio $ro,lem nesta,ilnosti ) Morgan. - na%ionaln komisij #a novani
o$ti%aj #a $ri$rem #akona o ,ankarskoj i novanoj re'ormi imenovan je senator mason, ro5ak
Rok'elera 6 0elson Aldri.
/avereni%i s odmah #a#eli stav da se ne sme #eti na#iv Eentralna +anka, kao
iskom$romitovan na#iv oima amerikana%a. *ni s $oeli da $ri$remaj #akone o E+ $od
na#ivom Iederalni Re#ervni 7istem.
9F9:.g. st$io je na snag #akon o Iederalnom Re#ervnom 7istem 7A&. Iederalni tom
sistem je ,io samo na#iv. 7istem nije ,io dr(avni, to je ,ila isto jevrejska ,anka. 0ajvi!a ,anka
i#nad svih drgih ,anaka 7A&. 1evrejska oligarhija je $re#ela vlast 7A& ,e# ratova i revol%ija.
9B:
/adatak IR7 je ,io o,e#,e5enje sta,ilnosti dolara i 'inansijskog sistema %elini. 1evrejska
oligarhija je odlino $oka#ala t >sta,ilnost=.
Imaji $ravo emisije dolara, IR7 je mogao $o svom naho5enj da i#a#iva in'la%ij i
de'la%ij sa %iljem da i#vr!i $reras$odel vlasti, svojine i nov%a.
9F9:.g. novana masa $o glavi stanovnika je i#nosila oko 9AG V. &o 9F8G.g. 6 :BF9V. To jest
vrednost jednog dolara 9F8G.g. je i#nosila svega 92 %enti od dolara i# 9F9:.g.
- janar 9FBG.g. koliina dolara je i#nosila :H9 milijard. - 'e,rar 9FG0.g. ) F8B
milijardi. Iaktiki koliina nov%a se dvostravala svakih 90 godina. 7vi s #a,oravili na
o,e#,e5enost dolara #latom.
IR7 je s$oso,an da stvara ekonomske %iklse $tem $oveanja i smanjenja koliine nov%a i
kredita.
- ,irakoj kam$anji 9F92.g. 2B. $redsednik 7A& Teodor R#velt je rekao" >I#a vidljive
vlade na tron sedi nevidljiva vlada koja nimalo ne verje narod i ne snosi nikakv odgovornost.
Unitenje te nevi"ljive vla"e) i"anje De!DoGne ve!e i!MeLu o#uMpi#aniN peulanata i
o#uMpi#aniN politiHa#a b eto u HeMu je !a"ata "#Gavnia= 3B9, s. A84.
9F20.g. IR7 je $riredio tako#van $anik 9F20.g. /ahvaljji toj kri#i jevrejska oligarhija
je #ela svoje rke ogromn koliin 'armerske #emlje, i mno!tvo $ro$alih nejevrejskih $rivatnih
,anaka. /,og $anike 9F20.g. 7A& je $ro$alo HA00 ,anaka, koje s ,ile $risiljene da $rodaj
svoj aktiv 1evrejima is$od stvarne %ene.
1edna od osnovnih ne,ankarskih meta te kri#e ,io je genijalni atomo,ilski indstrijala%
@enri Iord. Iord je odlino shvatao s!tin jevrejskih igara i ve je $oeo aktivn antisemitsk
kam$anj.
9F9G.g. Iord je otk$io list =&ir,orn Inde$endent>, kome je $oeo da ra#o,liava gnsne
(idomasonske igre. 0aroito je navodio mno!tvo doka#a svrsishodne $odrivake delatnosti
jevrejske 'inansijske oligarhije #a$oinjanj Prvog svetskog rata. - list s o,javljena itava
$oglavlja ,de knjige =Me5narodno jevrejstvo>. <ist je imao sna(n re#onans. 9F22.g. i#a!la
je knjiga @enri Iorda =Me5narodno jevrejstvo> 39:4. Iord je $oeo da 'inansira na%iste
0emakoj.
Protiv Iorda 1evreji s vodili (estok na$ad na svim 'rontovima. Pre svega s nastojali da ga
ra#ore. Ali Iord, iako sa g,i%ima, i$ak je i#dr(ao kri# 9F20.g.
-s$eh kri#e 9F20.g. nadahno je jevrejsk oligarhij. *ni s $oeli da $laniraj jo! jedn
velik kri# 6 krah 9F2F.g.
Prvi korak je ,ila masovna emisija dolara. *d nivoa :9,8 milijardi dolara 9F29.g. oni s
do!li do nivoa AH,8 milijardi dolara 9F28.g. Poveanje je i#nosilo 9AAN.
Posle organi#ovanog kraha na ,er#ama 9F2F.g. 7A& je $oela ekonomska kri#a sa
nevi5enom (estinom.
1edan od oevida%a kraha na ,er#i ,io je Vinston ;eril, koga je +ernard +arh doveo na
e'ektn ,er# 2A. okto,ra 9F2F.g. sa %iljem da demonstrira jevrejsk 'inansijsk mo. 7etite se
koga datma je $oela revol%ija 9F98.g. RsijiD Ta $oddaranja mistikih datma Vam ni!ta ne
govoreD 7etite se kako je <enjin govorio o rokovima revol%ije" =1e je ,ilo rano, stra e ,iti
kasno. &anas.>
Tr(i!te vrednosnih $a$ira 7A& je $ro$alo, ali neko je k$io te o,e#vre5ene ak%ije. Ko je
toD - svim #vaninim istorijama te kri#e vodi se masa ra#govora o $rodaji ak%ija, ali ni rei se ne
ka(e o tome, kome s one ,ile $rodate.
A skrivana s!tina je veoma jednostavna. Posle #i!e %dPd+J+ #aspo"ela v#e"nosti i novKa
se naJlo p#oMenila u o#ist jev#ejse oliJa#Nije+ Oo %`((( Danaa SAD je p#opalo+ %(( o"
%&%(( Danaa [Manje o" %f\ je poHelo "a ont#olie p#eo '(f Dana#se ative SAD+ %&
#upniN Danaa je p#eu!elo vlasnitvo na" P'f "epo!ita !eMlje+ I to VaM je #i!a+ UeoMe
tuJa) neoMe Dasnoslovni p#oYit+
Po!to je kri#a 9F2F.g. $ro!la, kongresmen MakIeden je i#javio" >To je ,io $a(ljivo
$ri$reman doga5aj. Interna%ionalni ,ankari s stvorili slove oajanja da ,i mogli da vladaj nama.
9BA
0ovane i kreditn resrse 7A& od sada $ot$no kontroli! 'inansijske gr$e &(.P.Morgana 3Prva
0a%ionalna +anka4 i Kna <e,a 30a%ionalna 7iti ,anka4=.
2:. maja 9F::.g. MakIeden je o$t(io IR7 #ato !to je i#a#vao krah na ,er#i 9F2F.g. Me5
ostalim o$t(,ama ,ila je i sledea" >*$t(jem ih da s $risvojili $reko G0 milijardi dolara= 3A0,
gl. 9B4.
1evreji s organi#ovali lov na MakIedena. &va $ta s najamne ,i%e $ok!ale da ga ,ij,
ali o,a $ta ,e#s$e!no. 0aj#ad s ga otrovali na ,anket.
9F:0.g. na ini%ijativ tada!njeg vi%e6$re#identa, $o#natog masona @enri Volesa, na$ravljen
je novi %rte( novani%e od 9 dolara ) sim,ol nov%a i 'inansijske moi 7A&. 0a $ole5ini dolara
$ojavila se egi$atska $iramida sa #digntim troglom i#nad nje svevideeg oka <%i'era6satane.
7vda dominira mistian masonski satanski ,roj ) 9:. 9: ste$enika $iramide, ameriki orao
dr(i !tit sa 9: $rga, desnoj kand(i 6 sim,ol masonstva ) ,agremov grani% sa 9: listova i 9:
%vetova, levoj ) sim,ol rata 6 sve(anj od 9: strela. - kljn 6 traka sa masonskom $arolom
=jedinstvo ra#novrsnosti>. 0ad orlom dominira !estokraka &avidova #ve#da od 9: masonskih
$entagrama 3#ve#da $etokraka4.
Is$od $iramide je navedena kljna $arola =0*V-7 *R&* 72E<*R-M> 30ovi svetski
$oredak4. Ta $arola nesmnjivo $oka#je na !ta s $oeli da $retendj novi gos$odari 7A&. 0jima
je malo amerika dr(ava. 0jih ne interesje $oredak 7A&, ve svetskoj im$eriji. Pod njihovim
vo5stvom i $od hegemonijom dolara. Veoma je korisno $oka#ivati taj nat$is na dolar ljdima koji
sve vreme tvrde da s $reten#ije na svetsk vlast ) samo $lod ,olesne ma!te $atriota i antisemita.
7va ta kom$o#i%ija starih masonskih sim,ola ,ila je ra#ra5ena $rema #adatk Rot!ilda, $rv ski%
je na$ravio jo! Adam Vajsha$t, a di#ajner je $ostao rski mason slikar Rerih. Ali sama sim,olika
$otie jo! i# vremena 7tarog 2gi$ta.
&anas svoj $reten#ij na svetsk hegemonij 7A& ne skrivaj. * njima je veoma otvoreno
i %inino na$isao +(e#inski 3AF4.
&alje je jevrejska oligarhija $omo emisije dolara i drgih 'inansijskih igara i mahina%ija
$ot$no $oro,ila amerik dr(av. &r(ava 7A& sada ima sasvim astronomski dg. Ali kada se
7MI o tome govori, onda se sasvim $retkje $itanje kome to dr(ava dgjeD Pa ona nekome
dgje. KomeD 1evrejskoj 'inansijskoj oligarhiji 6 $ravom gos$odar dana!nje Amerike.
Pok!aji da se ta oligarhija $ostavi na svoje mesto, kakav je na$rimer $red#eo $redsednik
&(on Kenedi, ni do ega nis doveli, ve s Kenedija 22. novem,ra 9FB:.g. jednostavno ,ili.
Me5 njegovim ,i%ama nala#io se i njegov lini vo#a, agent EIA, koji je is$alio kontrolni $%anj
glav Kenedija 3B9, s. 9024. Tog vo#aa s ,ili kro# : nedelje. 7vedo%i nis $otre,ni.
Kasnije je na $t Ilminata stao ,rat &(ona Kenedija ) Ro,ert Kenedi, koji je ,io na $rag
svog neminovnog i#,ora #a $redsednika 7A&. Ali njega s ,ili ,kvalno sasvim malo $re i#,ora
H.jna 9FBG.g.
;im se $redsednik 0ikson i#jasnio $rotiv $revlasti %ionistikog lo,ija, njem s $riredili
im$iment i i#,a%ili ga i# +ele ke. Kao $ovod je $osl(ilo $risl!kivanje !ta, demokratske
$artije koje je organi#ovao 1evrej @enri Kisind(er. 2to takva je 7A& >demokratija= 6 (idokratija.
- svojoj knji#i >0evidljiva rka= 3A04 Ral' 2$erson $rika#je log takvih organi#a%ija, kao
!to je 7avet #a Me5narodne *dnose, Trostrana komisija, 0a%ionalni savet %rkava, svi mogi
Iondovi i t.d. realnom $ravljanj dr!tvom.
I#,ori Ameri%i s se odavno $retvorili s$ektakl, samo !to je taj s$ektakl kom$likovaniji
nego !to je ,io ,iv!em 777R. Realni i#,or savremenoj Ameri%i ne vr!i narod, ve ska gr$a
'inansijske oligarhije. Kandidat na i#,orima savremenoj Ameri%i ,e# ogromnog nov%a nema
nikakve !anse #a s$eh. /ato se realni i#,ori odvijaj na nivo najvi!e 'inansijske oligarhije
Amerike, gde se re!ava koga $odr(ati, a koga ne.
7ve $olitike lidere $a(ljivo $roavaj i od,a%j. 0egodni odmah is$adaj i# igre. Ma'iji
nis $otre,ni novi <inkolni i Kenedi. Kao realni kandidati ostaj samo oni koji odgovaraj
vlastodr!%ima. Pret$ostavimo da je ostalo $et kandidata #a $redsednika, od kojih svi odgavaraj
oligarhiji. 0jih i do$!taj da id na i#,ore. &alje ide s$ektakl. .alame $artije, galami i glasa
narod, neko slavi $o,ed, neko $ora#, a igra je glo,al odavno odigrana.
9BH
A !ta realno mo(e $redsednik 7A&D 0jegova vlast je veoma strogo ograniena. Mo(e li on
da $romeni stavD 0e. Mo(e li da $rekr!i stavD 0e, ne mo(e. Mo(e li da svrgne 'inansijsk
ma'ijD 0e mo(e. Mo(e li da $romeni $oredak i sistem 7A&D 0e, ne mo(e. 0jegova ovla!enja
s od i do. I ni!ta vi!e. Ako se ,de lo!e $ona!ao o,javie m im$iment ili e ga jednostavno ,iti,
kako s to inili mnogo $ta. Tako5e nee moi da na$ravi $revrat, $o!to s oko njega sve sami
masoni i lanovi drgih tajnih dr!tava. Takve s realije dana!nje amerike (idokratije.
9FG2.g. dr(avni dg je i#nosio H 000 000 000 000 $ls kamata. Adekvatno s $orasli $ore#i.
/a to vreme tro!kovi IR7 se svode na k$ovin !tam$arske ,oje i is$lat $lata !tam$arima dolara
3B9, s.A24. Takv ,eskrajn drskost ljdi ne mog da imaj. Takve oso,ine mog da imaj samo
Pidovi 6 de%a 5avola.
Istorij 7A& ja ne da nastavljam. Ko (eli da se sa njome $o#na detaljnije, savetjem m
da $roita divn knjig Ral'a 2$ersona =0evidljiva rka> 3A04.
/a nas istorija 7A& je veoma $ona, $o!to s $osle =$erestrojke> 777R $oele jevrejske
'inansijske igre, $ot$no sline amerikim. 0i!ta novo 1evreji ne mog da smisle. Metode s iste,
mnogo $ta is$ro,ane. Te metode tre,a jednostavno $o#navati.
&anas s 7A& 6 #emlja kojoj je $o,edio %ioni#am. I !taD Preko 20N Amerikana%a s 6
$sihiki neranljivi ljdi. Preko 9HN Amerikana%a ) hronini narkomani. 7A& s ) #emlja
nevi5enog kriminala i naromanije. +or,a sa narkomanijom je ) o,ina mala galama, $o!to s
gos$odari narko,i#nisa vladaja jevrejska ma'ija. Preko :0N Amerikana%a s $ostali
homoseksal%i, i $ro%es $ederi#ma raste. Prema $oda%ima so%iolo!kih istra(ivanja G0N
Amerikana%a nema so$stveno mi!ljenje i $onavlja tak gledi!ta svojih ltkara 38H4. *ko A0N
Amerikana%a nigde ne radi, $re#ir svaki rad i vode $ara#itski nain (ivota.
Amerika (idokratija vodi staln $ro$agand komnistikih ideja. Po#nati 1evrej 7oros, koji
je nagomilao ,asnoslovno ,ogatstvo #ahvaljji 'inansijskim mahina%ijama, $orno sgeri!e
narod misao o ,liskoj $ro$asti slo,odnog $red#etni!tva. Mani'est kom$artije Karla Marksa
nametljivo se $rodaje na svakoj ,en#inskoj $m$i. Mo(ete #amisliti, na svakoj ,en#inskoj $m$i.
/nai, to nekome tre,a. I neko je lo(io veliki nova% t $ro$agand.
*snovna masa Amerikana%a je ) neverovatno jednostrana. 0jih interesje samo nova%,
stvari, atomo,ili i seks. Preko B0N Amerikana%a o$!te ne itaj knjige, i ako ita, to s
$rvenstveno detektivi i $ornogra'ija. Veina njih svo slo,odno vreme $rovodi is$red televi#ora, gde
gledaj detektive i #a,avne, neverovatno vlgarne emisije ,e# sadr(aja 38H4.
- kltrnom smisl to je najneinteresantniji narod na svet. Iilmovi #a koje se danas 7A&
daj najvi!e nagrade, 6 i#ra# s regresa o$!teoveanske kltre, jer oni $retvaraj oveka $rosto
$rimitivno ,ie, koje o$eri!e $rimitivnim $ojmovima, kli!iranom gomilom rei, osmeha i o,rta rei.
&ijalo#i amerikih heroja $odseaj na dijaloge mehanikih ,ioro,ota.
-# sv moj mr(nj $rema sovjetskom re(im tre,a istai da s sovjetski 'ilmovi #a itav
klas interesantniji, d,lji, (ivotniji, vi!e metniki. Takav $ojam kao !to je =igra glma%a> kod
amerike kinematogra'ije se ne mo(e koristiti. -#mite o,ian sovjetski 'ilm, na$rimer =Penid,
+alj#aminova>, i $ogledajte t velianstven igr glma%a. 0i!ta slino amerikoj
kinemetogra'iji jednostavno ne $ostoji. - amerikoj kinematogra'iji jednostavno nema (ivih
ljdskih ,ia, sve sama dhovna ,ogost i ,eda. +eskrajne s%ene nasilja, ,istava, sadi#ma, s%ene
(asa i ,ogog $rimitivnog seksa neverovatno s dosadne i odvratne. 7tanje kinematogra'ije
%elini veoma do,ro o$isje dhovno stanje dr!tva. &ijagno#a je jednostavna ) dhovna trle(.
&ana!nje stanje" so%ijalnoj s'eri, na%ionalnim i rasnim odnosima, ra#voj kriminala,
narkomanije, homoseksali#ma i le#,ijanstva, o,ra#ovanja, kltre, ,iolo!kog #dravlja stanovni!tva
) je $retkri#no i ono se $ogor!ava ,r#anim tem$om.
.lavna ro,a Amerike, na kojoj ona najvi!e =#ara5je>, to nije tehnika i atomo,ili, ve
$a$irni dolari, kojima s $o$lavili itav svet. 7A& imaj ne#avidn ,dnost. - $redstojeim
godinama one e osetiti takv ekonomsk kri#, da e kri#a 9F2F.g. i#gledati kao raj. &anas je
emisija dolara dostigla ne#amisliv i kritin tak. Ameriki 'inansijski sistem 6 to je nevi5ena
jevrejska a'era, jo! (e!e od rskih .K*. -skoro e dolar ,iti o,oren. Piramida dolara e se sr!iti
9BB
sa grmljavinom. -# sv (elj lagano o,aranje dolara nee s$eti. 7vetska 'inansijska oligarhija ve
s$rema #amen dolar vid nove svetske valte" 2vro. Cta e ,iti 7A& te!ko je $rogno#irati,
#ato oligarhija ,lagovremeno $lovi 2vro$.
&a ,i sakrili svoje jevrejske 'inansijske igre i na!li $sedo#rok $ada dolara, ti mom%i
$lamiraj novi rat. Rat e sve ot$isati i ,ie $sedo#rok svih nevolja. Kao dostaojan $rotivnik
7A& s i#a,rale islamski svet, sa kojim se na$regntost ve!taki #ate(e. Rat sa islamskim svetom 6
jadan je od osnovnih s%enarija ra#voja. Ali ne tre,a #a,oraviti da oni nikada ne =stavljaj jaja ist
kor$> i vek imaj minimm 26: osnovne varijante ra#voja $ro%esa.
Hitle#ova UeMaHa i Staljin
Ienomen @itlerovog na%i#ma nije $onikao na $ra#nom mest i ,io je re#ltat konkretnog
istorijskog $ro%esa. Primetimo da je nastank ideologije @itlerovog na%i#ma velik log
odigrala rska emigra%ija.
In'orma%ija o tome, !ta realno $redstavlja @itlerov na%i#am, 777R je ,ila #atvorena. Ve i
to navodi na misao da @itlerova ideologija nije tako gl$a kako je $rika#j. @itlerova ideologija se
mo(e $ri#navati ili negirati, voleti ili mr#eti. Ali svaki $ametan ovek shvata da se YaistiHa
i"eoloJija ne MoGe unititi siloM) nju t#eDa #a!Diti i"ejno+ A poto ne MoJu "a je #a!Diju
i"ejno i je"nostavno je !aD#anjuju) to o"MaN potv#Luje snaJu te i"eoloJije. /ato svi (idovski
va$aji #a ni!tenje ='a!i#ma>, $rikrivani la(nim $arolama $o$t ,or,e #a =demokratij>, ni!ta osim
odvratnosti ne mog da i#a#ov kod oveka koji misli.
/amislite sita%ij. 0arodi 777R s i#g,ili &rgom svetskom rat $reko 20 miliona
stanovnika. I#g,ili ,or,i sa @itlerom i sa njegovom ideologijom. A kakva je ta ideologijaD -
,or,i $rotiv kakve ideologije s narodi i#g,ili desetine miliona stanovnikaD .de s mogli da se
$o#naj sa tom ideologijomD - kojim $rodavni%ama 777R se slo,odno $rodavala @itlerova knjiga
=Moja ,or,a>D 0i kojim. 7a tom ideologijom ne samo da se nije moglo $o#nati. /a sam $ok!aj
da se $o#na ovek je 777R atomatski dos$evao #atvor. 7vi $ok!aji da se sa#na istina, da se
sa#na #a !ta i $rotiv ega se ,ore sovjetski ljdi, ,ili s #a,ranjeni i (estoko ka(njavani. 7ovjetski
ovek je ,io a$soltni ro, i nije imao $ravo da #na ni!ta. 0ije ak imao $ravo ni da $ostavlja
$itanja. 0jega s slali da ratje, i on nije imao $ravo da #na #a !ta i $rotiv ega on ratje. 7taljin i
njegovi nasledni%i nis do#voljavali sovjetskim ljdima da #naj jednostavn istin o tome da je
@itler ratovao $rotiv Pidova, a da s sovjetski ljdi ratovali na strani Pidova. I to je sva istina,
$rosta kao 2 Q 2.
Po!tovani itaoeM 7eate se, mi smo navodili $rimer i# 'ilma =;a$ajev>. Tamo, #or
sovjetskog komni#ma, ,ilo je do#voljeno #adavati $itanja ;a$ajev" =/a koga si ti, #a ,olj!evike
ili #a komnisteD> I do,iti odgovor" =/a interna%ional, i to #a drg mi $rolivamo svoj krv i
,ijamo drge>. Taj mtan odgovor ;a$ajeva je skrivao jednostavn istin o tome da s ,eli
ratovali $rotiv (idovske vlasti, a %rveni s ratovali na strani Pidova. - slovima ra#vijenog
komni#ma ovek nije mogao da do#voli se,i ak ni da $ostavlja $itanja #a!to je i $rotiv ega
,ijeno $reko 20 miliona sovjetskih ljdi, $redstvanika njegovih naroda, njegove rod,ine i ,liskih.
Po!tovani itaoeM /astavite se i ra#mislite, !ta se de!ava ovom la(nom jdohri!anskom
svet. Kako sa nama $ost$aj vlastodr!%iD /a koga nas oni smatrajD /a (ivotinjeD /a ,ioro,oteD
/a idioteD /a to$ovsko mesoD I dokle emo mi to tr$etiD
&anas 0emakoj, gde je navod,o demokratija, a stvari je (idokratija, @itlerova knjiga je
#a,ranjena. I to Vam je slo,oda rei. - 7A& @itlerova knjiga je do#voljena. Re$,likan%i $ritiskaj
1evrejima re$ i ne daj im da $ot$nosti g!e slo,od rei.
- 777R narod s hranili je'tinom (idovskom $ro$agandom, naj$rimitivnijom od svih
demagogija sovjetskog $erioda. @itlera s $rika#ivali kao idiota, d!evnog ,olesnika, 0em%e kao
,edne $la!ljiv%e, a sovjetske ratnike kao retko hra,re ,or%e, koji sami $o,e5j stotin 0ema%a.
I$ak ta (idovska $ro$aganda nikako nije o,jasnila kako s ti ,edni $la!ljiv%i $od rkovodstvom
idiota osvojili $ola Rsije i do!li do Moskve. 7vi sovjetski 'ilmovi koji s o(ivljavali t
$ro$agand, nikako se nis kla$ali realn stvarnost.
9B8
Prvi sovjetski 'ilm kome s se $ojavili o,jektivni elementi @itlerovog na%i#ma ,io je 'ilm
>7edamnaest trentaka rata=. 7ovjetski ljdi s videli da rkovodio%i :. rajha nimalo nis ,ili
,e#mni, ve sna(ne i jake 'igre. Iako je 'igra @itlera tom 'ilm $raktino ,ila odstna i nije
,ila $rika#ana ideologija na%i#ma, s$eh 'ilma je ,io #a$re$a!ji.
&o dana!njeg dana o @itler i na%i#m Rsiji nema $raktino nikakve o,jektivne
in'orma%ije. Postoji masa je'tinih (idovskih 'alsi'ikata. Meni je dos$ela rke jedna od knjiga,
i#datih Rsiji, koja manje6vi!e o,jektivno $rika#je s!tin na%i#ma, 6 knjiga V.Prsakova
>*kltni mesija i njegov rajh= 3924.
-o$!te, kada @itlera $olivaj ,latom, ima smisla ra#misliti i malo $rodisktovati. @ajde da
$ogledamo svoje (ivotno iskstvo. Verovatno je svako imao $osla sa kon'liktima ljdi. 0a$rimer,
Vi anali#irate kon'likt ,ranog $ara. 7asl!a! jedn stran, 6 is$ada jedna slika, sasl!a! drg
stran 6 slika je sasvim drgaija. I tek $o!to sasl!ate o,e strane, mo(ete sastaviti neko o,jektivno
mi!ljenje. Ako nekoga na$red os5j i ne daj m da se o$ravda, onda to nije sd, ve sdili!te.
Kada i gde smo mi sl!ali na televi#iji, $reko radija, drgim 7MI #a!titnike @itleraD Kada i gdeD
0ikada i nigde. /ar to ni o em ne govoriD To govori o mnogo em. /ar to ne govori o tome da se
oni koji vladaj ,oje #a!titnika @itlera kao vatre. /a!to se ,ojeD /nai, na strani #a!titnika @itlera je
istina i snaga. <a(i i sla,osti se niko ne ,oji.
-kljite dana!nj rsk televi#ij 3(idovi#ij4, gde nekakvi vravi komentatori nekoga
gnevno (igo!. A da li daj re onima koje oni (igo! 3'a!istima, ekstremistima, na%ionalistima i
t.d.4D 0e. /ar to nije sdili!teD 1e li to demokratijaD 0e, 6 to je (idokratija.
0edavno je i#a!la o#,iljna i interesantna knjiga 1.Voro,jovskog >Pt $rema A$okali$si=
3B:4, kojoj ator daje neke o,jektivne $odatke o na%i#m. 0a (alost, Voro,jovski nije meo da se
i!$a i#van okvira hri!anske klo$ke i (idovske anti$aganske $ro$agande. 2vo kako Voro,jovski
svojoj knji#i glavi >P starih +ogova= $oinje o$is na%i#ma 3B:, s.A94" >Pre $ola veka
0irn,erg je vr!eno s5enje. - $olitikom $lan s5en je 'a!i#am, a moralnom i etikom 6
antihmanost i ovekomr!tvo=. 2to kako Voro,jovski o%enjje 0irn,er!ki $ro%es. Is$ada da s
os5ivali antihmanost i ovekomr!tvo. A ko s ,ili sdijeD Ko s ,ili ti hmanisti ovekolj$%iD
Prvi >hmanista= je ,io komni#am, ija #verstva nadma!j sve !to je $o#nato istoriji. Preko A0
miliona naj,oljih $redstavnika rskog naroda ni!teno je od strane komnistikog >hmani#ma= i
>ovekolj,lja=. Komni#am je $oklao, #gred, i sve hri!anske sve!tenike, koje tako voli
Voro,jovski.
7ledei sdija s ,ile 7A&, gde vlada satanska (idokratija, koja je i #a$oela &rgi svetski
rat, ,a%ila atomske ,om,e na 1a$an, $alila na$almom Vijetnam, koristila ,iolo!ko or(je $rotiv
Idijana%a, koje je $ot$no ni!tila. Is$ada da je to, $rema mi!ljenj hri!anina Voro,jovskog,
hmani#am i ovekolj,lje. Voro,jovski i$ak na#iva 0irn,er!ko sdili!te sdom, gde s kao sdije
sedeli okoreli satanisti i #loin%i. 2to !ta hri!anstvo radi sa mo#gom oveka i, sdei $rema knji#i,
$ametnog oveka.
Primetimo da je 0irn,er!ko sdili!te $ot$no #atvorilo sve kljne in'orma%ije o $ro%es, i
te in'orma%ije s a$soltno nedost$ne dr!tvenoj javnosti.
0ajglavniji #rok #atvaranja i 'alsi'ikovanja in'orma%ija o treem rajh ne sastoji se
ideologiji na%i#ma, ve $lanovima onih sila koje s htele da iskoriste i @itlera, i njegov
ideologij svojim %iljevima. Te sile je $redstvaljala svetska levitska ma'ija. *ni s 'inansirali i
@itlera i 7taljina najveim ra#merama. Postoji mno!tvo injeni%a te 'inansijske $omoi 3B9, gl.
204. *ni s odlino $o#navali ideologij @itlera i #nali s !ta on hoe. Ali njima je ,ilo do te
ideologije kao do lanjskog snega. *ni s $lanirali &rgi svetski rat i $lanirali s da e se on odvijati
$rema njihovom $lan #ahvaljji ra#li%i 'inansiranj $rotivnika. A to !to e tom rat $oginti
milioni ljdi, kljji i 1evreje, na to s $ljvali. 1evreji >dole= s #a njih isti takav materijal,
kao i drgi narodi.
0e tre,a se trditi i $raviti od @itlera 'igr idealnog heroja, ali radi $ravednosti mog se
na$raviti neka $ore5enja %rvenog re(ima sa sme5im. Komnisti s i#g,ili i#,ore Rsiji i $reoteli
s vlast silom. @itler je $o,edio na i#,orima i $ot$no legitimno do!ao na vlast 0emakoj.
Komnisti s mr#eli rski narod, i rski narod je mr#eo komniste. Komnisti s morali da vode
9BG
dg gra5anski rat i da se ,ave naj(e!im geno%idom rskog naroda sve dotle dok nis s$eli da od
rskog naroda na$rave sovjetske >ljde=. @itler je voleo nemaki narod, i 0em%i s voleli @itlera.
@itlera je $odr(alo FHN nemakog stanovni!tva. 0ikakve gra5anske ratove $rotiv 0ema%a @itler
nije vodio i nije se ,avio nemakim geno%idom.
Rsija do Revol%ije 9F98.g. se ,rno ra#vijala, i tem$o njenog rasta $o mnogim kljnim
$oka#ateljima ,io je i#nad srednjeevro$skog. Komni#am je na dgo >s$stio= Rsij i na$ravio
od nje sla,o ra#vijen #emlj. @itler je do!ao na vlast 9F::.g. 0emaka je $raktino le(ala
r!evinama. +ila je naj(e!a ekonomska, $olitika i dhovna kri#a. Vladala je stra!na ,es$osli%a,
kriminal, moralno divlja!tvo. /a B6F godina 3#anemarje mali rok4 @itler je od 0emake
na$ravio najsna(nij dr(av, lako je s$stio na kolena 2vro$ i malo nije slomio kim sovjetskoj
1deji. - ekonomskom d @itlerovog re(ima velik log s, naravno, odigrale #a$adne
investi%ije. Ali nikakve investi%ije ne mog da se $orede sa odlnim 'aktorom rasta 6 stanjem
dha nemake na%ije. @itler je ok$io 0em%e i $odigao stanje njihovog dha do ne,esa.
Veoma je karakteristino to !to je @itler, do!av!i na vlast 9F::.g., vratio #akon $rotiv
homoseksalista, vein $edera je $oha$sio, a njihov literatr s$alio. I #,og toga Pidovi tako5e
mr#e @itlera.
Ilminati s ,ili tvor%i %rvenog re(ima 777R. 777R je ,io njihov ne$romenljiv instrment
$rilikom reali#a%ije svojih $lanova #a s$ostavljanje >novog svetskog $oretka=. /ato se 777R
'inansirao sasvim astronomskim ra#merama. Posle rata ne samo 777R, ve i sve #emlje esni%i
dos$ele s ro$sk d(nik #avisnost od levitske 'inansijske oligarhije. 0a$rimer, taj rat je ko!tao
7A& A00 milijardi dolara.
Posle rata 9FAB.g. Iond Rok'elera je odo,rio 9:F000 V samo #a to da se $reko 7MI sgeri!e
dr!tvenom mnjenj la(na o'i%ijalna ver#ija &rgog svetskog rata.
- ovoj knji#i ja ne nameravam da anali#iram @itlerov na%i#am, to je isvi!e velika i o#,iljna
tema. Istai samo neke kljne momente, koji s $ove#ani sa #amislima ove knjige.
@itler je ,io naitan ovek i do,ro je ra#meo istorij. *sim toga, kada je $iso >Mein
Kam$'= 9F2A.g., $red njim je stajao lik Rsije, koj s $ojeli i oglodali 1evreji. Tako da je @itler
odlino shvatao s!tin jevrejskih igara. Iskstvo Rsije m je ,ilo $red oima.
1evrejske igre jdohri!anstv i komni#m @itler je ra#meo a$soltno tano. Tako5e je
on shvatao neo$hodnost konstrktivne religio#ne doktrine. 0j s m dali.
@itlerov na%i#am 6 to nije jednostavno na%ional6so%ijali#am, kako nastoje da ga $redstave
oni, koji se trde da sakrij originaln in'orma%ij. UeMaHi naKi!aM O to je p#e sveJa nova
#eliJija) je"na o" va#ijanata neopaJanstva. Varijanta koja, na(alost, nije naj,olja. Ali,
nesmnjivo, @itler je ,io 'igra koja je (ivela od glo,alnih ideja re5enja sveta i nije mogao tako
$litko da misli, samo na nivo ekonomskih modela (ivota. @itler nije ,io 'a!ista. Ia!ista je ,io
Msolini. @itler nije ,io na%ista. @itler je ,io rasista. *n je ma!tao o $o,olj!anj oveka i stvaranj
drgaijeg oveka, vi!eg ti$a 6 s$eroveka. @itler je ,io selek%ionar 3Mirin4 o,lasti
oveanstva. @itlerovi 2sesov%i 6 to s ,ili #or%i ljdi nove ,olje rase.
@itler ne samo da je ,io genijalan ro5eni orator, ve je %elini $osedovao jedinstvene line
kvalitete. @itlera s odmah $re$o#nali i $olagali njega nad. KoD I#a @itlerovih le5a stajali s
neo,ini religio#ni mistiari. I ak ne mistiari, ve itav ni# mistiara.
0a$rimer, jedna od najveih linosti, koja je vr!ila jak ti%aj na lidere na%ional6so%ijali#ma,
,io je ,iv!i general artiljerije Karl @asho'er, koji je kao vojni ata!e 1a$an $osetio @imalaje i
Ti,et, gde je 9F0H.g. sreo svog glavnog dhovnog itelja 6 rskog lam .eorgija Ivanovia
.rd(ijeva. @asho'er je $ro!ao enje kod ti,etskih lama i ade$ta ja$anskog tajnog dr!tva
>/elenog &rakona= 3994.
0a%istik $artij @itlera i#rodila je organi#a%ija masonskog ti$a ) dr!tvo >Tle=, a njen
aktivista antikomnista &itrih 2kart ,io je dhovni itelj samog @itlera 3994. - t masonsk
organi#a%ij la#ile s takve vo5e na%i#ma, kao !to s Ro#en,erg i @es. @ering je ,io lan
masonske organi#a%ije >dr!tvo 2delvejs= 3rnolistm ) $rim.$rev.4, a kasnije +listave lo(e >Vril=.
&hovni itelj 3glavni $rogramer4 @itlera &itrih 2kart je 9F2:.g., nekoliko dana $re smrti,
$isao" >7ledite @itleraM *n e $lesati, ali ja sam taj, koji je na!ao #a nega m#ik. Mi sMo Ja
9BF
snaD"eli s#e"stviMa ve!e sa UjiMa. 0e tgjte #a mnom" ja sam ti%ao na istorij vi!e nego ,ilo
koji drgi 0ema%= 392, s. 2A4.
Koreni 0emake radnike $artije, koj je st$io @itler, dose( do 9F92.g., kada je na
kon'eren%iji okltista 'ormirano >magino ,ratstvo= 6 >0emaki orden=. Posle ntra!njih ras$ri i
raskola na ,a#i tog ordena 'ormiran je orden >Vite#ovi 7vetog .ralja=, a kasnije i dr!tvo >Tle=.
7im,ol te organi#a%ije masonskog ti$a $ostao je kkasti krst sa maem i ven%em.
Ideolo#i na%i#ma s aktivno sak$ljali stare $aganske rko$ise $o itavom svet $reko
s$e%ijalne organi#a%ije >Anene,re= 30asle5e $redaka4. Ta organi#a%ija je sak$ila mno!tvo starih
knjiga, kljji i drevnorske. Anene,re je i#ve#la i# Rsije $osle revol%ije $o ra#liitim
kanalima i >Velesov knjig=, i mno!tvo drgih drevnih religio#nih i#vora. &eo i#vora oni s s$eli
da de!i'rj, i ta do,ijena drevna #nanja s $ostala dostojanstvo novih okltista. Posle &rgog
svetskog rata ogroman deo arhiva Anene,re dos$eo je rke sovjetskih komnista i sada se negde
tajno va, ali gde, vlasti ne o,javljj. - te arhive ni komnisti ni dana!nji demokrati6(idokrati
nis $!tali i ne $!taj nikoga, osim naj$osveenijih. /a vreme 7taljina sa tim arhivom je aktivno
radilo okltno 9:. s$e%ijalno odelenje .P-6K.+ 3!e' ..I.+okij4, o kome $i!e .rigorij Klimov
>Protokolima sovjetskih mdra%a= 3G4. Kasnije je 7taljin likvidirao to odelenje i njegove
s$e%ijaliste, ,ojao se da e $oeti mnogo da #naj. Ali in'orma%ija o rad tog odelenja $ro,ila se
s$olja!nji svet.
*kltisti >Tle= s o,avali magiji i ra#voj skrivenih mognosti oveka. -kljji
s$oso,nost kontrolisanja 'ine, nevidljive sve$ro(imaje sile, koj engleski okltista <iton na#iva
>vril=, a indisti >kndalini=. I najva(nije 6 oni s ili tehni%i komnika%ije sa tako#vanim Tajnim
iteljima ili 0e$o#natim 7$erljdima, koji nevidljivo $ravljaj svime !to se de!ava na na!oj
$laneti. Kada je 2skart $isao, da >smo ga mi sna,deli sredstvima ve#e sa 0jima=, onda to nis
$ra#ne rei. @itler je imao ve# sa Vi!im silama.
7vi sa,or%i @itlera s isti%ali da je vreme d!evne eksta#e @itler is$njavao $rostor
nekakvom dnom energijom. 7vako je oseao" ovaj ovek govori $o +o(ijem $o#iv kao $oslanik
0e,esa. 7koro svi koji s $ratili nast$e @itlera govorili s o tome da je on esto $adao stanje
koje $odsea na trans. Ra!ning je ovako o$isivao 'irera moment jakih nast$a" >.ledaji ga,
mislim o s$iritistima. Vei deo vremena to s o,ina, ne#natna ,ia. *djednom na njih kao sa ne,a
$ada sila koja ih #di(e i#nad o,inih mera. Ta sila je ) s$olja!nja odnos na stvarn linost. *na
je 6 kao gost sa drgih $laneta. 7$iritista je 6 odr(iv. Is%r$ev!i taj nalet, on $onovo $ada ni!tavilo.
Tako, nesmnjivo, neke sile $ro(imaj @itlera. 7ile skoro demonske, #a koje je $ersona $o imen
@itler 6 samo #gredna odea= 392, s. 9AB4.
I"eoloJija naKi!Ma b to je u"a#aK paJansiN BoJova po ju"oN#iEanstvu) oMuni!Mu i
Kioni!Mu. Ali taj dara% je ,io nedovoljan, i satanisti s ga iskoristili svojim %iljevima.
Iigra @itlera je slo(ena i $rotivrena. Ali @itler je do!ao na vlast legalnim $tem, #a
ra#lik od komnista Rsiji. @itlera je $odr(ao vei deo nemakog naroda.
Mnogi nemaki intelektal%i s $oetnom $eriod $o#dravljali @itlera i nadali se da e im
na%i#am dati >ogromn $agansk slo,od=. Ali skoro s se ohladili, videv!i da je slo,oda ,ila
samo #a one koji s se $ridr(avali odre5enih $ogleda.
0ajglavnije se sastoji tome !to s @itlerom $ravljale masonske strktre.
@itler je $ot$nosti ,io svestan da njime $ravljaj i $osle dolaska na vlast re!io je da se
otkine od svojih Vi!ih rkovodila%a i $one da igra svoj so$stven igr.
@itler je do!ao na vlast 9F::.g. i to ne ,e# $omoi organi#a%ija masonskog ti$a. Ali ve
9F:A.g. masonstvo je ,ilo ra#o,lieno i #a,ranjeno. Vlasnike knji(ara koji s se ,ili s$e%ijali#ovali
#a e#oteri#m, >,edili= s da $rodaj drg literatr. ;ak je /e,otendor', osniva >Tle=, otkrio,
na svoje d,oko i#nena5enje, da je on $ersona non grata.
9F:H.g. lanovima 77 s #a,ranili da se nala#e organi#a%iji >0emaki orden= 6
organi#a%iji koja je ,ila tvora% i dr!tva >Tle=, i same nemake radnike $artije. Prema in'orma%iji
@itlera i drgih najvi!ih ljdi hijerarhiji na%i#ma >0emakim ordenom= je $reko masonstva
$ravljala najvi!a jevrejska 'inansijska oligarhija. Kasnije je >0emaki orden= sasvim $restao da
$ostoji.
980
*d 9F:8.g. ,ila s #a,ranjena sva okltistika dr(enja, a lidere masonskih lo(a s esto
$ivali i#a re!etaka.
*d 9F:A.g. @itlerom je ,ilo te!ko $ravljati i on je $ostao o$asan #a svetski (idomasonski
satani#am. - $oetk s $ok!avali da $ovrate t $ravljanost, ali od toga ni!ta nije is$alo. A
0emaka je to vreme $oela da se $retvara sna(n vojno6ekonomsk dr(av. Pidove, masone i
$edere s $oeli da $roganjaj.
Cta je to vreme ,ilo RsijiD &o 9F:A.g. Rsija je krvarila i g!ila se rskoj krvi $od
(idovskom vla!. Pidovi s ve ,ili ni!tili oko A0 miliona 3$o nekim $oda%ima do B0 miliona4
$redstavnika rskog naroda, kljji naj,olje $redstavnike" o'i%ire, trgov%e, indstrijal%e,
na%ionaln ,irokratij, dr!tveno6$olitike radnike, kltrne radnike, sve!tenstvo, klake, srednj
klas. 0e#avisni selja%i s ,ili naterani kolho#e, gde s im stvoreni neoveni slovi. Cta je radila
(idovska vlast sa rskim narodom ) to ovek sa normalnom $sihom ne mo(e da #amisli. 0ekakv
$redstav o tom stra!nom vremen daj knjige Meljgnova 3AB4 i 7ol(enji%ina. Rsija je mrla.
Pidovi s slavili svoj konan $o,ed. Ali taj $ro%es okltni gos$odari Pidova s morali da
$rekin.
*d 9F:A.g. satanisti s morali da $romene $ravljanje Rsijom. Rsij je tre,alo
$rivremeno $odi#ati. +e# strktre s ,ili $!teni $ro%esi daljeg jaanja vlasti 7taljina i svrgavanja
<enjinove jevrejske garde. Pro%esi 9F:8.g., o kojima 1evreji tako mnogo vi, nis $oeli :8.g., ve
s ,ili $oeli jo! ranije. :8., :G., :F. godine s ,ile jednostavno vrhna% tog $ro%esa. /ahvaljji
tome ne$rijatelje 3rskog4 naroda s $oeli da ni!tavaj kao ,esne $se. Te rei >ne$rijatelji
naroda= (idovska 7MI masovno diskreditj, ali od toga ne$rijatelji naroda ne nestaj i ne $ostaj
$rijatelji naroda. Pod t etiket je dos$elo, naravno, i mno!tvo nevinih ljdi, ali ,ilo je mnogo
g!eno i relnih ne$rijatelja rskog naroda.
0aravno, sam 7taljin je ,io ne$rijatelj rskog naroda, ali ako ga $oredimo sa takvim
$odla%em, kao !to je Tro%ki, onda je 7taljin, nesmnjivo i#gledao kao manje #lo. /ahvaljji tim
$ro%esima 3:A6:F4 o$!ta atmos'era Rsiji se naglo $romenila na ,olje. 0estale s $arole svetske
$roleterske revol%ije. Re >$atriot=, ranije $ogrdna, $ostala je $rogresivna. Poeo je $rela#
ideologiji na na%ionalne $o#i%ije. Poeo je $re$orod religije. /emlja je naglo $oela da o(ivljava i
stie snag. &o 9FA9.g. Rsija je ve ,ila jaka dr(ava.
Xitava Jene#aKija Kionista je i!Jinula u StaljinsiM !atvo#iMa) onKent#aKioniM
loJo#iMa i p#oJonstviMa. /a to 7taljin veliko hvala. A kako s reagovale 7A&, 2ngleska,
Iran%ska na staljinske re$resije toga $eriodaD 0ikako. I#gleda dno, ali niega dnog nema.
Adol' @itler je naterao %ioniste da igraj na jaanj Rsije. I gde je to vreme ,ila vena jevrejska
solidarnostD *djednom je nestala, is$arila. /a,avno, #ar neD
7vetski %ioni#am je odlino #nao o tome, !ta je 7taljin radio sa Pidovima, ve#e 1evreja s,
kao !to je $o#nato, $o itavom svet. Ali gos$odari 1evreja i svetskih 7MI s tali, i ne samo
tali. &a ,i gasili svetsko dr!tveno mnjenje $ovodom staljinskih re$resija, 777R s ,ili $oslati
naj$o#natiji $is%i Iejhtvanger, &raj#er, $isa%6mason Romen Rolan. I svi oni jednoglasno s se divili
dostignima staljinskog so%ijali#ma i o$ravdavali staljinske re$resije, iako s #nali i #a .lag, i #a
rasklaivanje, i #a is'a,rikovane sdske $ro%ese. I ne samo da s ih o$ravdavali, ve s $isali
knjige o dostignima so%ijali#ma, kao !to je knjiga Iejhtvangera >Moskva 9F:8=.
Ti veni $is%i s 'ormirali svetsko dr!tveno mnjenje. 7vetska 'inansijska oligarhija im je
$evala. 0a$rimer, aktivno je $odr(avao staljinske re$resije direktor ,anke Morgana ) K.<amont.
Kada se Isak &on6<evin #ajedno sa A.<.Tolstoj 3kerkom $is%a4 o,ratio Ajn!tajn sa mol,om da
$ot$i!e $rotest $rotiv staljinskih streljanja <enjingrad $osle ,istva Kirova, onda je Ajn!tajn
$ismeno od,io 3HB, s. 90G4. Iako s G0N onih koje je 7taljin streljao ,ili jevrejski #inovjevski
kadrovi.
1evrejski gos$odari s $onovo i#dali 1evreje ,e# sa(aljenja. Tada im je tako odgovaralo.
Po,eda nad @itlerom je #a njih ,ila va(nija. Tao Ee oni i!"avati Rev#eje i u Du"uEnosti+
7taljinov teroristiki re(im je ,io $ot$no s$rotan #a$adnoj li,eralnoj demokratiji i
7taljinova $ro$aganda nije !krtarila kada je tre,alo $olivati ,latom t demokratij, na#ivaji je
la(nom, klasnom, $rodanom, a same li,erale ) >so%ijal6i#dajni%ima= i >so%ijal6'a!istima=. Ali
989
istaknti $redstavni%i tog >so%ijal6'a!i#ma= ne samo da nis #vraali 7taljin mr(njom, ve
o,rnto, !titili s 7taljina od kritike, #di#ali i hvalili ga. I tada, kad je on klao elit rskog naroda, i
tada, kada je klao Pidove. To $onovo doka#je da s svi $rin%i$i i $arole %ionistikog /a$ada la(ni
od $oetka do kraja. 0jima je ,ilo sve jedno i #a demokratij, i #a li,erali#am, i #a sve ostalo. *ni
s se rkovodili samo time, !ta im odgovara datom vremenskom $eriod.
I$ak, da nije ,ilo @itlera i &rgog svetskog rata, rski narod vi!e ne ,i $ostojao. @itler je
naterao svetski %ioni#am da osla,i kono$a% oko vrata rskog naroda.
- $oetk @itler i 7taljin s drgovali i gradili #ajednike $lanove. Ali svetska #aklisa je
mela da #avadi @itlera i 7taljina i da #a$one &rgi svetski rat. /ahvaljji tom rat 7A& s
na$ravile ogromn koliin nov%a.
/vanini istoriari $ot$no 'alsi'ikj #roke i &rgog svetskog rata, i Prvog svetskog rata.
0ajva(nije je shvatiti jedno" i sve #evoluKije) i svi #atovi nisu posle"iKa neiN oDjetivniN
u!#oa+ Ratovi i #evoluKije O to su s#e"stva p#eu#eLenja sveta u #uaMa svetse Gi"oMasonse
MaYije i njiNoviN oultniN Jospo"a#a.
Protiv koga je ratovao @itlerD Protiv komnistikog 3%ionistikog4 777R, $rotiv %ionistikih
7A& i %ionistike 2ngleske. Protiv 2ngleske @itler nije hteo da ratje, ali na njegov nesre 3i na
nesre 2ngle#a4 na vlast je do!ao Vinston ;eril, koji je ,io jakoj linoj 'inansijskoj #avisnosti
od jevrejskih 'inansijera i $rovodio je $olitik korist svetskog %ioni#ma. * tome s $isali mnogi
istoriari, $ose,no &ejvid Irving. To jest Hitle# je #atovao p#otiv svetsoJ Kioni!Ma. * tome ne
tre,a nikada #a,oravljati.
Postoji ver#ija da je @itler ,io #a W 1evrej. Mo(da je i tako, ali to ni!ta ne menja
@itlerovom $ogled na svet i njegovom $ona!anj. /a 1evreje itavog sveta @itler je ) ne$rijatelj
,roj jedan. A #emlje antihitlerovske koali%ije 3kljji staljinski 777R4 ) glavne #a!titni%e
1evrejstva.
7a take gledi!ta najvi!ih okltista, &rgi svetski rat je ,io rat i#me5 masonske #ve#de
$etokrake i $aganske svastike. - toj eta$i svastika je i#g,ila. Ali (ivot je $romenljiv. Eioni#am je
tako5e mnogo i#g,io istoriji, ali vremenom se o$et #di#ao.
U novoj E#i Vo"olije svastia Ee p#eJa!iti Gi"oMasonsu !ve!"u]
/a vreme rata @itler je is$oljio i svoje jake, i svoje sla,e strane. 0jegovi rso'o,ski i
antislovenski $ogledi (estoko s ga ko!tali. Pivot ih je ra#,io $ra!in, o em je @itler krajem
rata $ri#navao i sam, i to nije odigralo $oslednj log njegovom $ora#. I !to je najglavnije ) on
nije shvatio one kolosalne $romene, koje s se desile 777R $osle staljinskih anti(idovskih
re$resija od :H. do :F. godine. @itler je $ret$ostavljao da s $osle 2A godine jevrejske ok$a%ije
Rsije Pidovi ve $raktino slomili kim rskom narod, ni!tili sv rsk elit, od rske na%ije
s ostali samo ot$a%i 3Carikovi4 i Rsi se vi!e nee $odii. Ali $osle staljinskih re$resija od :H. do
:F.g. to vi!e nije ,ilo tako. 7reom, genetski $oten%ijal rskog naroda i#dr(ao je 2A godine najte(eg
jevrejskog geno%ida.
Prema @itlerovim $oda%ima drevna $restoni%a jevrejskog kaganata Itilj nala#ila se na mest
7taljingrada. I nije slajno eseserovski diktator sa jevrejskim imenom 1osi' na#vao taj grad svojim
imenom. @itler je $ostavio #adatak da $onovi $odvig 7vjatoslava i $rega#i staro Pidovsko gne#do
Itilj67taljingrad. /vanina sovjetska istorija je tvrdila da se @itler oko 7taljingrada ,orio navodno #a
na't i# +aka. To je la(. 0a'ta nije ,ila glavna. @itler je hteo da $rega#i jevrejsk $restoni%. *n je
imao mistine %iljeve i #ato s ,i%i #a 7taljingrad ratne odlke @itlera, kao istakntog vojskovo5e,
,ile van svake vojnike logike.
+rkati diktator sovjetske 1deje 7taljin tako5e je ,a%io sve snage oko 7taljingrada. -neo je
t ,itk sve !to je mogao. 7taljinsko nare5enje >ni korak na#ad= nema analoge svetskoj istoriji.
I$ak @itler je #a#eo 7taljingrad6Itilj, ali nije mogao da ga #adr(i. 7vetski %ioni#am je oko
7taljingrada naneo @itler stra!an dara%. Taj dara% nije nosio toliko vojni, koliko religio#ni,
mistini karakter. @itler je $re(ivljavao taj dara% neo,ino te!ko. 0ikada kasnije @itler nije mogao
da ode od tog dar%a i nije mogao da shvati glavni ra#log svog $ora#a. A glavni ra#log je ,io
jednostavan.
982
Hitle# je Dio #atni p#otiv ju"ei!Ma) N#iEanstva [atoliKi!Ma\) oMuni!Ma) Kioni!Ma i
"#uJiN oDlia Gi"o#atije+ U toMe je njeJova !asluJa. @itler ,i $od #astavom te ,or,e mogao da
ok$i snage naroda svih #emalja sveta, i tada ,i svetska istorija $o!la sasvim drgim tokom. Ali
@itler nije hteo da $oma(e drgim narodima. - tome je njegova najvea gre!ka. @itler nije meo i
nije hteo da organi#je rski na%ionalno6oslo,odilaki $okret $rotiv jevrejskog komni#ma 777R.
0a samom $oetk &rgog svetskog rata mnogi Rsi, #adihani, g!ili s se krvi $od
jarmom (idovskog komni#ma, nadaji se da @itler vide svog s$asitelja. /ato je na samom
$oetk rata ot$or @itler ,io veoma sla,. Vojskovo5e s htele da ratj $rotiv @itlera, a rski
narod ) ne. 7ve, !to $i! sovjetski istoriari o tom $eriod rata, 6 80N je la(. Ali ve kro# nekoliko
mese%i rata rski vojni%i s shvatili da im @itler nije $rijatelj ni save#nik. I @itler je do,io takav
ot$or o kome nije mogao da $omisli ni stra!nom sn.
&rga o#,iljna gre!ka @itlera je tome, !to on nije re!io i nije meo da $rega#i 2nglesk )
osinje gne#do (idokratije.
&ana!nji komnari ne $restaj da $evaj $esme o tome da s Rsi, $od rkovodstvom
7taljina i KP77, do!li do +erlina. To je tano. Ali nastaje $itanje" >- kom svojstv s Rsi do!li do
+erlinaD= Istina je t(na, ali od toga ona ne $restaje da ,de istina. Rsi s do!li do +erlina
svojstv ro,ova jevrejskog komni#ma. +olje da s do!li do Kremlja i oistili odatle (idomasonsk
olo!. Pa i$ak, iako je do Kremlja ,ilo ,li(e, ,ilo je daleko te(e stii tamo, nego do +erlina.
Totalitarna dr(ava sovjetske 1deje ,ila je #a Rse daleko stra!nija i o$asnija, nego 0em%i. 0a
(alost, rski narod $raktino nije imao i#,ora. A niko ih nije ni $itao, #a koga ,i oni hteli da ratj.
- sovjetskoj 1deji $oredak je ,io kao kon%lager" ili ratje! #a 7taljina, ili do,ija! metak elo.
I to je sav i#,or. .eneral Vlasov je $ok!avao da organi#je Rsk *slo,odilak Armij, ali sam
@itler je hteo da iskoristi t armij samo svojim %iljevima i nije hteo jak i ne#avisn Rsij.
Armija Vlasova je ,ila od samog $oetka os5ena na smrt.
7ledea demago!ka la( tvrdi da s Rsi navodno $o,edili &rgom svetskom rat. Ali to je
samo vidljiv vrh lednika.
Ko je #ealno poDe"io u D#uJoM svetsoM #atuZ Svetsa Gi"oMasonsa MaYija i njiNovi
oultni Jospo"a#i O to je #ealni poDe"ni+
Cta je do,ila svetska (idomasonska ma'ija #ahvaljji &rgom svatskom ratD
P#vo+
Ma !ta mislili @itler i 7taljin i ma !ta oni hteli, oni s i#igrani i oni s is$ali kao marionete
daleko o#,iljnijoj igri svetskih okltista. @itler i 7taljin s svesno ili nesvesno odradili #a Pidove i
njihove satanske gos$odare i re!ili s njihov glavni #adatak ) stvaranje svetske s$ervlade.
@itler i 7taljin nis shvatali da je osnovni %ilj svetskih ratova ) stvaranje svetske vlade, iji
e gos$odar $ostati najvi!a svetska levitska 'inansijska oligarhija, a jo! vi!e i gos$odari tih
gos$odara ) okltne satanistike sile.
*no !to satanisti nis s$eli da rade Prvom svetskom rat, oni s radili &rgom. I
kakav je taj re#ltatD 7tvaranje svetske vlade naj$re vid *-0. *-0 ) to je najvea masonska
lo(a na svet. Kasnije s se $ojavili i drgi organi svetske vlade" -027E*, MMI, 7+, 2+*R,
0AT* i t.d. A to !to s najvi!a levitska oligarhija i njihovi satanistiki gos$odari morali da (rtvj
deo svoje jevrejske vojske, to #a njih nije $rin%i$ijelno va(no. /a njih s 1evreji, i to oni >odo#do=,
6 samo or(je, instrment, lo$ata i ni!ta vi!e od toga. *ni s ih $eriodino i#davali i ,dnosti e
ih i#davati.
Kada s 7taljina nagovarali na stvaranjre *-0, njem s $redlo(ili : glasa *-0 3$o
jedan glas Rsiji, -krajini i +elorsiji4. 7taljin je mislio da je $ostigao mnogo" 777R je do,io :
glasa, #a ra#lik od 9 glasa 7A&. -stvari ti glasovi nis ,ili odlji. - *-0 ne vladaj glasovi,
koliko nova%. 0ajglavnije je ) stvoriti svetsk vlad, a #eti je $od svoj $ot$n kontrol ) stvar
je tehnike, ra#ra5ene vekovima.
Posle &rgog svetskog rata svet je $ostao vi!e totalitaran, vi!e komnistiki. 0aglo s se
$oveala $rava dr(ava i naglo s se smanjila $rava i slo,ode gra5ana.
Kada s na%isti ni!tavali 1evreje, oni to nis inili redom, ve $o i#,or. 7vi istaknti
1evreji, kljj Ajn!tajna, nesmetano s na$stili @itlerov 0emak. 0a%isti s $ritiskali samo
98:
jevrejske >donje delove=. - nemakim kon%lagerima jedan deo 1evreja je imao $ove#an nat$is
>0-= 3nt#li%he de4 ) koristan 1evrej. - svoje vreme jedan od glavnih teoretiara %ioni#ma
Vladimir Pa,otinskij i#neo je idej o $otre,i >i#davanja jevrejskog naroda novom i#danj=, to
jest i#vr!iti $a(ljiv selek%ij 1evreja.
7vesno ili nesvesno, ali na%isti s reali#ovali t idej Pa,otinskog.
>7vako grani%ama svog shvatanja misli da radi #a se,e, #a svoj idej, a grani%ama svog
neshvatanja radi #a onoga ko #na i ra#me vi!e=. Kaav !aljuHa t#eDa i!vesti i! toJaZ T#eDa
poveEavati J#aniKe svoJ sNvatanja.
D#uJo+
0ajvi!a svetska (idokratiaja je #aradila 'antastian nova% #ahvaljji &rgom svetskom
rat.
T#eEe+
Posle &rgog svetskog rata # saglasnost i # aktivno e!e 7taljina %ionisti s s$eli da
reali#j svoj do,ok ma!t" da stvore jevrejsk dr(av Palestini.
0a ini%ijativ staljinskog 777R .eneralna 7k$!tina *-0 je kinla ,ritanski mandat nad
Palestinom i 2F.novem,ra 9FA8.g. donela odlk o stvaranj na njenoj teritoriji dve dr(ave )
jevrejske i ara$ske. 9A. maja 9FAG. dr(ava I#rael je ,ila stvorena. Takve s injeni%e i one trentno
ra#,ijaj sve ,asne o navodnom staljinskom antisemiti#m. &a je 7taljin ,io $rotiv stvaranja
I#raela, onda to vreme 2vro$i niko, naravno, ne ,i smeo da m se s$rotstavi.
7taljin je mislio da, stvoriv!i dr(av I#rael, mo(e se konano re!iti jevrejsko $itanje. *ni
koji se smatraj 1evrejima, otii e I#rael. *ni koji nee, 6 asimilovae se i integrisati sa narodom
#emlje kojoj (ive. Ali ni!ta se od toga nije desilo. 1evreji t5im #emljama kao i ranije i#olj se
od starosedelakih naroda, a me5narodni %ioni#am je samo do,io ,a# #a me5narodn ma'ij.
2to tako se nadigravaj ljdi ti$a 7taljina i tako se njima $ravlja.
>7vako grani%ama svog shvatanja misli da radi #a se,e, #a svoj idej, a grani%ama svog
neshvatanja radi #a onoga ko #na i ra#me vi!e=.
Ko,n log $ro%es nestrktrnog $ravljanja 7taljinom igrao je veoma lkav 1evrej )
<a#ar Kaganovi. Tek 9FH:. g. 7taljin je odgonetno sve jevrejske igre i shvatio sav mehani#am
nestrktrnog $ravljanja vo5ama. *n je shvatio kako $ravilno tre,a re!avati jevrejsko $itanje.
9FH:. g. 7taljin je re!io da $oga#i Pidove kao ,esne $se, $ot$no i konano. *n je #a$oeo
$ro$agandistik kam$anj #a ,or, $rotiv odro5enog kosmo$oliti#ma. /a$oeo je ak%ij >lekara
) !tetoina=.
;itavog svog (ivota 7taljin je vodio te!ke ratove ntar $artije i dr(ave $rotiv svojih
$olitikih ne$rijatelja. Mnogo ,itaka je do,io, ali do 9FH:. g. ve je ,io ostareo, i#g,io je oseanje
i ,dnost, i 1evreji, na dan jevrejskog $ra#nika Prim, s ga otrovali. A !teta. &a 7taljin tada nije
i#g,io, svetska istorija je mogla da $o5e sasvim drgim $tem.
&rgi svetski rat mo(e da nas di svojom nelogino!. Ko je $rotiv koga ratovaoD - ime
ega s ni!tene desetine miliona ljdi i $or!ene hiljade gradovaD >7iv= stran s nadahnjivale
ideje Iridriha 0iea, koji nije $restajao da se $onosi svojim $oljskim $oreklom i sa najto$lijim
oseanjima se i#ja!njavao o 7lovenima o$!te. Ideolog >Ervene= strane ,io je Pid Karl Marks, koji
je ljtom mr(njom mr#eo sve 7lovene, a $ose,no Rse. Po ideji, sve je tre,alo da ,de o,rnto, ali
sve je ,ilo $ravo tako, kako je ,ilo. I to ini taj rat jo! ,esmislenijim #a njene esnike. Ali veoma
korisnim #a $ot$aljivae &rgog svetskog rata.
&anas 0emakoj $ot$no vlada (idokratija. Preko 7MI 1evreji s s$eli da sgeri!
0em%ima miso o njihovoj navodnoj krivi%i $rema 1evrejima i da ih nateraj da se kaj. I ne samo
da se kaj, ve i da is$laj ogromne novane sme I#rael, sa kojim, #gred, 0emaka nije ni
ratovala. Praktino 1evreji drsko krad 0em%e. Ali 0em%i nis takav narod da dgo stoje na
kolenima $red Pidovima i da se kaj. Pre ili $osle 0aemakoj e na vlast doi na%isti, koji e
#eti o,#ir i nee $onoviti gre!ke @itlera.
Pe#est#oja u SSSR
98A
.or,aovljeva >$erestrojka= 777R je $oela od >glasnosti= 6 od i#davanja narod
odre5ene do#e istinske istorijske in'orma%ije. Ali istina je strogo do#irana i me!ana sa la(ima.
Ti$ian aso$is, koji je i#davao t !mn sme!, ,io je aso$is >*gonjok= Korotia. Pa i$ak, $rela#
od a$soltne la(i ka $olistini ) to je ,ila revol%ija svesti ljdi. <jdi s #imali o,#ir nove
in'orma%ije.
Ali glasnost je otvorila slavine i# kojih je $okljao talas i nedo#irane istine. Iako s tira(i
>0a!eg savremenika= i njem slinih $atriotskih aso$isa ,ili daleko manji od >*gonjka=, ti%aj
novih in'orma%ija je $ostao osetljiv.
*d ega je $oela $erestrojkaD *d sledeeg ni!tavanja staljini#ma i reha,ilita%ije narodnih
ne$rijatelja. Prvi od narodnih ne$rijatelja ,ili s #vanino reha,ilitovani takvi jevrejski i#rodi, kao
!to s /inovjev i Kamenjev. Poela je mtna kam$anja reha,ilita%ije Tro%kog, ali je ona tihla.
1evreji s te(ili ka $ro$agiranj vraanja na >ist= lenjini#am, ali s se sko,ili sa rskom
kam$anjom diskredita%ije <enjina i njegove jevrejske ,ande. Po rkama je kr(ila velikom tira(
,ro!ra rskog $atriote Vladimira 7olohina >;itaji <enjina=. Krenli s i drgi isto
antikomnistiki radovi rskih $atriota i na%ionalista. Komni#am kao in'orma%iono or(je $oeo
je da $%a.
Pojavilo se dr!tvo >Pamjat=, koje je inilo $ok!aje restara%ije rske istorije. 0a (alost,
&mitrij Vasiljev je #atvorio >Pamjat= hri!anstvo i do danas >Pamjat= nije meo da i#a5e i#van
grani%a hri!anstva.
Pre toga 9F8F.g. kao samostalno i#danje i Pari# je i#a!la i#vanredna knjiga Valerija
0ikolajevia 1emeljanova 39H4, #,og koje je on odle(ao B,H godina s$e%ijalnoj ldni%i #a $olitike
#atvorenike.
Ciroke slojevi rskog dr!tva s $oeli da shvataj da je istorija Rsije, koj s komnisti
sa5ivali masovn svest, $ot$no i smi!ljeno i#vrnta. &a s nas terali da gledamo na so$stven
istorij oima na!ih ne$rijatelja.
G.maja 9FFF.g. Valerij 0ikolajevi 1emeljanov je mro 3 sasvim nera#ja!njenim
okolnostima4. /a malo nije do(iveo do 80.godina 3njegov ro5endan je 2A.maja4. Ali njegova d!a i
njegovo delo e (iveti veno. Venaja $amjat i vena m slavaM &,ok i ni#ak naklon rskog
naroda $red njimM
7a $oetkom $erestrojke 777R jevrejske novine s $okrenle aktivn $ro$agand $rotiv
tako#vanog lika ne$rijatelja, trdei se da doka( da svet nikakvi ne$rijatelji ne $ostoje i da svi
samo s$avaj i sanjaj kako da se #ajamno i#lj,e i da jedni drgima ne!to le$o ine. 0aravno,
nis svi #vanini ne$rijatelji 777R ,ili takvi ili, krajnjem slaj, sa mnogima od tih ne$rijatelja
,ilo je moge $o,olj!ati odnose. Ali jo! je la(nija ,ila ta jevrejska kam$anja o #ameni i#mi!ljenog
>narodnog ne$rijatelja= sa la(nim >likom $rijatelja=.
Po#nato je da s $osle ,istva 7taljina, #a vreme koga s masoni ,ili #a,ranjeni, vlast
777R $re#eli masoni. Prvi me5 njima je ,io ideolog komni#ma ) 7slov 39F4. *n je i ,irao
sledee kadrove. - sastav najvi!ih kadrova svoje vreme ,io je i#a,ran i .or,aov.
.or,aov je, koristei la(an >lik $rijatelja=, ,r#o sve na$rijatelje Rsije $isao
najomiljenije $rijatelje. 0a lin ini%ijativ .or,aova *-0 s kinle $o#nat re#ol%ij :0.
#asedanja .eneralne 7k$!tine *-0 i# 9F8H.g., kojoj je EI*0I/AM od strane itavog sveta
$rogla!en kao jedan od o,lika rasi#ma.
- de%em,r 9FGF.g. <I;0* .or,aov je odo,rio osnivanje odelenja masonske lo(e >+naj
+rit= 37inovi /aveta4 Moskvi, Vilns, Rigi, Peter,rg, Kijev, *desi, 0i(njem 0ovgorod,
0ovosi,irsk. 7vima je, kljji .or,aova, $o#nato kakva je to lo(a. 2vo, na$rimer, i#java
nekih kr$nih rkovodila%a te lo(e.
H+Kisin"Ge#" >1a dajem $rednost Rsiji haos i gra5anskom rat odnos na tenden%ij
njenog jedinjenja %elovit, jak, %entrali#ovan dr(av=.
0jegov kolega $o lo(i V+BGe!injsi" >Rsija e ,iti ra#dro,ljena i $od ttorstvom=.
Eitat i# re'erata Alena Dalesa, sa koga je skint veo tajne" >Takav $ojam, kao rski narod,
tre,a o$!te da nestane=.
98H
I kako Vam se svi5aj na!i novi >$rijatelji=D To s Vam >likovi $rijatelja= i >likovi
ne$rijatelja=.
;im se Rad(iv .andi 3sin Indire .andi4 ssreo sa .or,aovom i i#lo(io $lan strate!kog
#aokreta 777R na Istok i jaanja ve#e 777R ) Indija, .or,aov je re'erisao svojim gos$odarima o
toj o$asnoj ini%ijativi. 0jegovi gos$odari s doneli radikaln odlk o $ot$nom ni!tenj $orodi%e
.andi.
.or,aov je mogao da radi !ta je hteo. Istoriari e sve o,jasniti. &o dana dana!njeg istorija
Rsiji ) to je ,edna sl!kinja $olitiara, koji s odavno shvatili da je moge raditi sve, !to hoe!.
*dmah e se nai masa istoriara koji e sve njihove radnje o$ravdati i nai o,jektivne ra#loge
njihove nei#,e(nosti.
Kao $rimer, interesantno je navesti delatnost rektora Istorijsko6arhivskog 'aklteta Moskve
3danas dr(avnog hmanitarnog niver#iteta4 ) 1rija A'anasjeva, ,iv!eg $artijskog 'nk%ionera,
lana redak%ijskog kolegijma aso$isa >Komnist=, a kasnije !e'a dr!tva >Memorijal= i lidera
$erestrojke ) ko$redesdnika 3#ajedno sa 1elj%inom4 me5regionalne de$tatske gr$e narodnih
de$tata 777R. *snovni #amah njegovih istorijskih istra(ivanja ) to je rso'o,ska te(nja da
$rona5e i#vore komni#ma istoriji Rsije. I da doka(e da nis 1evreji krivi #a komnistik
revol%ij, ve rska totalitarna dr(ava. To jest svaliti sa ,olesne glave na #drav. Taj la(ni $rava%
je #a$oeo jo! Vasilij .rosman, koji je $re#irao <enjina i 7taljina i istovremeno se od!evljao
takvim olo!em, kakav je ,io Tro%ki. 0aravno, istorija se mo(e anali#irati na ra#liite naine, $a i
svrsishodno sa #lom namerom.
Ako te(imo ka o,jektivnosti, dovoljno je otvoriti +i,lij i videti da $rv $ot$no totalitarn
dr(av nije stvorio ni 7taljin, ni Ivan .ro#ni, ve ,i,lijski 1osi'. 1osi', koga s njegova ,raa naj$re
htela da ,ij, a #atim $rodala kao ro,a egi$atskom 'araon 3,a! s ti 1evreji neki narod4, iskoristio
je sedam rodnih godina #a gomilanje re#ervi (ita. A tokom sedam glednih godina, koristei glad,
$ot$no je $oro,io sve 2gti$ane, $retvorio ih ro,ove i sv svoj svojin, kljji #emlj,
$retvorio dr(avn 3+itisanje A8" 206294. 7ev!i na kormilo egi$atske dr(ave, 1osi' je #a vreme
gledi $revkao 2gi$at sv svoj jevrejsk rod,in i hranio ih i# dr(avnog >#ajednikog tanjira=.
Cta mislite, da li s 2gi$ani mogli da vole 1osi'a i njegov rod,inD
Pa i$ak, #a vreme gladi egi$ani s s$asli 1evreje. I !ta mislite, da li s 1evreji $latili
2gi$animaD Postoji $oslovi%a" >0e ini ljdima do,ro ) nee! od njih do,iti lo!e=. Poslovi%a je,
naravno, slovna i ona $oka#je kako $onekad mo(e ,iti (ivot. Ali odnos na 1evreje ta
slovnost se mo(e kloniti. Ue Hini Rev#eju "oD#o O neEe o" njeJa "oDiti loe. To se de!ava #ato
!to 1evreji do,ro od goja ne ranaj kao do,ro. /,og svog rasi#ma 1evreji smatraj da s goji
jednostavno o,ave#ni da ine 1evrejima do,ro. To ak nije do,ro ) to je samo dg, koji goj daje
1evrejima. Ako Vi nekda $o!aljete 1evreja, on e i Vas $o$vesti sa so,om i osetie se kao da je
jednak sa Vama. Cta s dalje 1evreji radili sa 2gi$anima, mi smo ve ra#matrali.
Sve "o "ananjeJ "ana Rev#eji i N#iEansi polulu"aKi p#a!nuju us#s O p#a!ni) a"a
je jev#ejsi DoJ uDio svu "eKu p#venKe EJipEana+
Vi mislite da 1rij A'anasjev nikada nikada nije itao +i,lijD Ili ete rei da A'anasjev nije
o,ave#an da verje onome !to je na$isano +i,lijiD 0aravno, mo(e da ne verje. Ali stvar nije ak
ni tome, da li se to stvarno de!avalo ili ne. Postoji ideja josi'ovske dr(ave, i ta ideja (ivi sama od
se,e ne#avisno od toga, !ta je ,ilo ili nije ,ilo. Ideje se o$!te mog ostaviti i $ogledati gvo#dene
injeni%e.
G0N lidera tako#vane rske revol%ije 9F98.godine ) to s 1evreji. 0a i#,orima #a
osnivak sk$!tin 9F9G.g. rski narod je dao svega 2HN glasova komnistima, a 8HN je ,ilo
$rotiv komnista. /ar to nije dovoljna injeni%a da se shvati da komni#am nije $osledi%a rskog
dha, ve ne!to !to rski narod mr#i. A ,eskrajni seljaki stan%i $rotiv komnista i gra5anski rat
$rotiv %rvenih ) #ar ni to nije $otvrda da Rsi ne $rihvataj komni#amD Vi mislite da A'anasjev to
ne #naD 0aivno je misliti tako. T ne!to nije red. @ajde da se setimo do,rog $ravila $o $rin%i$
Mihaila Pvanje%kog ) ne samo sl!ati !ta se govori, nego i gledati, ko govori. A ktija se
jednostavno otvara. 1.0.A'ansjev 3Cejmen#on4 je ) nk od stri%a Tro%kog. I to je sva istorija i
geogra'ija. 2to kakvi rkovodio%i kj kadrove istoriara. I 'ormiraj $olitik osvetljavanja istorije.
98B
@ajde, kad smo ve skrenli stran, da $ogledamo $oresk $olitik $rvog totalitariste )
egi$atskog 1osi'a. *tev!i sv #emlj od 2gi$ana, on im je rekao" >0astavite da radite na toj #emlji,
ali $eti deo letine dajte dr(avi= 3+itisanje A8"2:62A4. To jest $ore#a je kod 1osi'a i#nosila 20N od
$rihoda. 2gi$atski narod je, sasvim $rirodno, mr#eo 1osi'a. Ali kad ,i on $ogledao $ost$ke
1osi'ovih naslednika.
- $ro%es tako#vane demokrati#a%ije 1evreji s stvorili mas dr!tveno6$olitikih strktra
$reotimanja vlasti, a osnovna masa Rsa nije ni!ta ni ra#mela. *d!evljeni le$im $arolama Rsi s
$otrali svemoge organi#a%ije ti$a >&emokratska Rsija=. A kasnije s videli da s svo
rkovodstvo tih >demokratskih Rsija= $ot$no #a#eli 1evreji svih ,oja" ,okseri, !najderi, krigeri,
kogarli%ki, !atrovi i t.d.
Ako je >demokratskim= $artijama ,io rski lider, na$rimer &emokratsjkoj Partiji Rsije
) Kolja Travkin, oko njega s stajali sve sami 1evreji. Pro!lo je vreme, Travkina s i#,a%ili,
jevrejska &PR je ostala.
1evrejske >demokrate= svih ,oja vikale s o slo,odi rei i nemorno s $onavljale rei
Voltera >Va!e mi!ljenje mi nije $rijatno, ali ja sam s$reman da dam svoj (ivot #a Va!e $ravo da ga
iska(ete=. To je deklarisano. A kako je (ivotD
Kada je $redsednik 7ave#a #a na%ionalno6$ro$or%ionalno $redstavni!tvo Konstantin
Vladimirovi 7mirnov6*sta!vili $oeo da $ro$agira ideje $ro$or%ionalnog $redstavljanja rskog
naroda organima vlasti, onda s m >demokrate= 3(idokrate4 $riredile sdski $ro%es i str$ale ga
na dve godine #atvor. - #atvor s m $o komandi %ionista 2B. a$rila 9FF9.g. #verski $olomili
sva re,ra, sve $rste na rkama, a #atim ga o,esili. 0aravno, nikakvo krivino delo nije $okrento.
To se kod Pidova #ove i#gradnja $ravne dr(ave.
Mi to nia"a neEeMo !aDo#aviti]
VeHnaja paMjat i veHna slava Ne#oju Rusije
?onstantinu Vladimirovi!u
1mirnovu'<stavili@
- avgst 9FF9.g. me5narodni gos$odari gor,aova organi#ovali s $. Istinski %ilj $a
je ,io s$ostavljanje re(ima vanrednog stanja i s$ostavljanje .or,aovljeve dikatre. * dnoj
lo#i >jadne (rtve= tog $a ) .or,aova sada je na$isano mnogo. &ovoljno je $roitati knjig
,iv!eg ministra 'inansija Pavlova, koja se tako i na#iva >.or,aovljev $=. 7am .or,aov je na
$itanja !tam$e jednom i#javio, da %el istin on nee is$riati nikome. Kasnije s sva 7MI jedan
glas #a$evala da nikakvog $a nije ni ,ilo, da je to sve ,io s$ektakl. To je tako5e la(. - ,or,i #a
vlast nema s$ektakla.
To nije ,io s$ektakl, ve osnovna varijanta ili s%enario ra#voja doga5aja koji je $lanirala
svetska ma'ija. Ali ta varijanta je $ro$ala. Reak%ija naroda je ,ila na retkost jaka, i $ je $ro$ao.
Ali svetska #aklisa nikada ne $lanira samo jedn varijant ra#voja doga5aja. *ni vek $laniraj
minimm 26: varijante.
0ije $ro!la diktatra .or,aovaD 0i!ta stra!no. Mo(e se $olagati nada i 1elj%ina. Ta
varijanta je tako5e $lanirana. Planira se istovremeno nekoliko varijanti, i svaka tre,a da ,de
$rihvatljiva #a svetsk (idokratij. 0arod je mislio da je on $o,edio 9FF9.g., a stvari je samo jedna
,anda nitkova #amenila drg ,and nitkova i na le5ima naroda jahala Kremlj.
&a ,i smena .or,aova sa 1elj%inom nekako o$ravdala nade naroda, re!ili s malo da se
$oigraj sa ka$itali#mom. -jedno da ka$italno ra#ore Rsij i diskreditj sam idej ka$itali#ma.
0ije te!ko dosetiti se da 1elj%in i .or,aov imaj jedne iste gos$odare.
9B. novem,ra 9FF9.g. drsko, otvoreno, ne$osredno Kremlj 1elj%in je sveano ren
krst vite#a6komandora Malte!kog masonskog reda.
988
*d ega je $oeo 1elj%inD 7tavio je 'otelj $remijer6ministra 1evreja 1egora .ajdara, koji
s$olja veoma lii na svog ded Arkadija .ajdara. Isto de,elo ) (ensko ,e#o,lino jevrejsko li%e.
Arkadij .ajdar je svoje vreme na$isao mno!tvo knjiga i $ao na svojim jevrejskim le5ima dlake,
$ro$agiraji mr(nj $rema >,r(jima=. A njegov omiljen ni je $oeo da gaji Rsiji
>,r(je=. ;dnoD 0i!ta nije dno. 1edna igra dvoji%e 1evreja. Igra dve eta$e. - $rvoj se
ni!tava na%ionalna rska ,r(oa#ija. - drgoj se na njeno mesto $osa5je jevrejska ,r(oa#ija.
9FF:.g. #a vreme sledeeg $a 1elj%in i njegova ,anda s o,risali svoje noge -stavom koji
s sami na$isali i i# tenkova $%ali $o Parlament Rsije. I $oka#ali s koliko stvarno vrede svi ti
$rin%i$i koje sami deklari!, kojima se oni navodno rkovode" $rin%i$i $odele vlasti, demokratije,
slo,ode rei, $lrali#ma mi!ljenja, $o!tovanja #akonski i#a,ranih narodnih de$tata, $ravne dr(ave
i t.d.
A $otk$ljiva inteligen%ija je to vrema sa $enom na stima vikala o $o,edi >demokratije=.
Is$ostavilo se da se $od demokratijom mo(e $oimati a$soltno sve, !to god hoete.
- jelj%inskoj Rsiji navodno je demokratija, tr(i!na ekonomija i $lrali#am svojine. Pa i$ak
ak od $rivatne svojine 1elj%in i njegova ,anda s hteli da oder $ore#e negde oko G0N. Ako se
setimo $rvog totalitariste egi$atskog 1osi'a, koji je sa 2gi$ana drao 20N, vidi se da se $ro%es
odvija rastom $rogresijom. Progres, nema !ta.
-skoro e ta ,anda, ako je ne svrgnemo, #imati $ore# na va#dh, #a to !to mi di!emo. Ili #a
to, !to gledamo ne,o. -stvari kad ,i ,ila $ravilna $rivati#a%ija Rsiji ,i moglo da se ne $laaj
$ore#i minimm dvadeset godina. 7tvarno, 1elj%in je do,io naj,ogatij dr(av na svet sa
dr(avnom svojinom oko FHN od itave ogromne svojine Rsije. To je ogroman nova% samo vid
svojine. Prodaj je na ratama $oste$eno $o realnim %enama i dr(ava ,i imala more nov%a tokom 20
godina.
-$oredimo sa $aganstvom. &a!i%a ,r. : >Velesove knjige= sao$!tava da s #a vreme
$aganstva 7loveni davali od svog dohotka 90N $lemenskom stare!ini 3#a #ajednike $otre,e4 i 9N 6
aro,nja%ima.
I$ak jelj%inska dr(ave svo vreme vie da joj nedostaje nova%. A gde Vam je nova% vid
dr(avne svojineD Pokrali jelj%ini i ,ajsi svih ,oja. Prijatelji moji, hajde $otra(ite svoje vaere ili
ono !to ste #a njih do,ili. Koliko ste do,iliD 0i!ta niste do,ili. Ali neko je sv t ogromn svojin
Rsije do,io i ra#delio $o svim jevrejskim d(e$ovima. 1elj%insko6,ajsovska $rivatita%ija ) to je
jevrejska a'era veka.
7etimo se jedno tatarsko6mongolskog ro$stva. @an +atij, osvojiv!i Rsij, veo je njoj
danak 3$ore#4 i#nos 90N od dohotka. /a vreme njega Rsija se ,ogatila i %vetala. ;esto s ga
$itali" >Pa#i, Rsija se ,ogati. /a!to tako malo danka #ima!D> @an +atij je odgovarao" >To je
do,ro, !to se ,ogati. +ie dovoljno i meni, i mojoj de%i, i n%ima=. 7ada $oredite tatarsko ro$stvo
sa jevrejskim. Ra#lika $ostoji, #ar neD
I #a!to $laati $ore#e 1elj%inskoj dr(aviD Cta ona radi korisnoD - normalnom dr!tv dr(avi
se ne $laa $ore# #a le$e rei, ve #a konkretan $osao, koristan #a dr!tvo. &r(ava tre,a da odradi
nova%, da se vidi #a !ta je $laaj i kda ide taj nova%. /a !ta $laati $ore#e 1elj%inD /a to !to je
$or!io $ravni sistem, i sadsa se ljdi oseaj $ot$no ne#a!tieni od ,ande i l$e(a svih ,ojaD /a
to, !to 1elj%in r!i sv doma indstrijD /a to, !to $ro$a!je nak, o,ra#ovanje, kltr,
armijD /a to, !to $retvara Rsij kolonijD Kda ide taj ogromni nova% od $ore#aD Polovin
1elj%inova ,anda jednostavno krade, a drga $olovina ide #a %iljeve daljeg ras$ada. .rade hramove
@rista6s$asitelja. 1elj%in ne tre,a $laati $ore#e. 0eka svojim jevrejskim d(e$ovima ,e# dna
$otra(i onaj ogroman nova% koji m je do$ao vid dr(avne svojine.
Tre,a shvatiti da jelj%inoidi i svetska 'inansijska ma'ija ne nameravaj da grade Rsiji
normalan ka$itali#am. 0ije njima $otre,an nikakav sistem slo,odnog $red#etni!tva. 0jega i nema
Rsiji. *ni grade 'edalni re(im. &a li $omislite, #a!to je itavom ,i#nis nametnt reketD Reket
) to je sredstvo $ravljanja i g!enja slo,odnog $red#etni!tva. 7ve je $od (estokom kontrolom.
98G
0aravno, nekakav ste$en ekonomske slo,ode se $ojavio. Ali on kako se $ojavio, tako stra
mo(e da ,de #atvoren ili g!en. Pred#etni%i s $ritisnti reketom i strktrama vlasni svih
nivoa. I svakog $red#etnika oni mog da g!e svakom trentk.
Pravilno je govorio komnistiki stihokle$a% Majakovski" >Mi aGeMo Qenjin)
po"#a!uMevaMo O pa#tija) aGeMo pa#tija) po"#a!uMevaMo O Qenjin=. Ali danas ,i njegove
rei mogle isto tako aktelno da glase" >Mi aGeMo ReljKin) po"#a!uMevaMo O MaYija) aGeMo
MaYija) po"#a!uMevaMo O ReljKin=. Iako nema $rin%i$ijelne ra#like i#me5 rei >ma'ija= i
>kom$artija=.
- Rsiji je stvorena sna(na ma'io#na indstrija #a narena ,istva. 1elj%in je #gajio
#emlji ma'ij i nevi5eni reket. Po em se ra#likje ma'ija od ,anditaD +anditi delj sami od se,e,
a ma'ija ima $odr!k dr(avnim strktrama. &anas korenovi ma'ije vode Kremlj kod 1elj%ina,
+eli dom, Merij, MI&, drge strktre vlasti. Cta je to reketD To je dvojno o$ore#ivanje. Vi
mislite da ,i ga re(im tr$eo, kad deo tog nov%a od reketa ne ,i tekao d(e$ove jelj%inoidaD Vlast to
nikada ne ,i do#volila. Vlast ne$restano ist$a #a ,or, $rotiv ma'ije. To je veoma sme!no #a
sl!anje. Protiv koga da se ,oreD Protiv samih se,eD +anditi ) to je #a ma'ij samo instrment
$ravljanja, i ni!ta vi!e.
Prilikom anali#e realnih $ro%esa jevrejskih re'ormi vek tre,a $re svega gledani na 'inansije,
a #atim na svojin. Rsij svo vreme $otresaj nekakve ne$rijatne kri#e i mesto o,javljivanja
njihovih realnih #roka, jevrejska 7MI $lasiraj nekakv $rimitivn la(. 7l!a! vrskave d!e i
stie! tisak da se Rsiji odvija nekakav neshvatljiv haos. A stvari ne odvija se nikakav haos, ve
jasno $ravljan $ro%es. /ahvaljji tom navodnom haos nova%, svojin i vlast kontroli! sasvim
konkretne (idomasonske rke.
- Rsiji se ve dva $ta $romenio nova%. 0a toj $romeni neko je #aradio ,asnoslovno
,ogatstvo.
Rsijom je $rohjala najsna(nija in'la%ija, realna vrednost nov%a je $ala hiljadama $ta.
0edavno s sa novani%a i#,risane tri nle. Ali, ako mislite da s te nle odletele negde va#dh,
d,oko gre!ite. 0eko je te nle $a(ljivo sak$io i slo(io svoje jevrejske d(e$ove ,e# dna. - em
je #rok in'la%ijeD 0a to $itanje od #vaninih 7MI neete do,iti ni!ta, osim naj$rimitivnije
demagogije. A stvari in'la%ija ) to je instrment $reras$odele nov%a i svojine d(e$ove onih, koji
tom in'la%ijom $ravljaj.
Istinsi i je"ini u!#o inYlaKije jeste taMpanje novHane Mase [eMisija\ oje v#i
#iMinalna vla"a i!na" D#uto naKionalnoJ "oNota. Ko i kako $ravlja emisijom nov%a
RsijiD /vanino $ravo na emisij nov%a Rsiji $rema odl%i Vlade ima Min'in, a vr!i ga
Eentro,anka. Ali ntra!nj khinj tih $ro%esa, koji se odvijaj E+ i Min'in, neete $o#nati
nikada, o tome nema nikakve glasnosti. To je in'orma%ija #a $osveene.
A ko je gos$odar Vlade, Min'ina i Eentro,ankeD <jdi odre5ene vrskave na%ionalnosti.
1evrej Kirijenko 3$ravo $re#ime I#raitelj4, 1evrej Primakov 3Kir!en,lat4, 1evrej .era!enko
3Eentro,ank4, 1evrej Cor 3!e' .lavne $rave E+ #a Moskv4.
Cta je to emisijaD To je o#akonjeno 'alsi'ikovanje nov%a od strane Vlade. Ctam$a se nova%
isto i# va#dha, i #a taj nova% se otk$ljje svojina, Vlada nekome $laa, nekda smerava
'inansijske tokove. 2misija je najsna(nije sredstvo #a $otkradanje stanovni!tva i srednje klase,
sredstvo $reras$odele nov%a d(e$ gos$odara dr(ave.
A ko je o$!te gos$odar dr(aveD &emokrate o,ino odgovaraj standardno da je gos$odar
dr(ave narod. <a(niji odgovor se nije moge i#misliti.
Uiaav na#o") nia"a) ni u avoM v#eMenu nije Dio Jospo"a# "#Gave+ Gospo"a#i
"#Gave su on#etni Jospo"a#i "#Gave) on#etni lju"i. Ali ti gos$oidari imaj svoje gos$odare.
Tek $oslednje vreme Rsiji s $oele da se $ojavljj knjige, kojima ne samo da je $ravilno
$ostavljeno $itanje o gos$odarima dr(ave, ve se i daje konkretno rasvetljavanje toga $itanja,
na$rimer, knjiga 3A84.
0aravno, jevrejska ma'ija mora $one!to da deli sa ,iv!om komnistikom $artijskom
nomenklatrom i rskom ma'ijom. Moraj da im ,a%aj kost, ali kljna mesta 1evreji dr(e veoma
sna(no. I $re svega 1evreji s ,a%ili osnovne snage na osvajanje 'inansijskog sistema. I to im je
98F
veoma lako da rade. Poma(e im itava svetska 'inansijska jevrejsna ma'ija. 7vetska 'inansijska
oligarhija $ravlja tim $ro%esom. *na $oma(e stvaranj neo$hodnih ,anaka. *na daje nova%
$otre,nim $olitikim $artijama i dr!tvenim organi#a%ijama. /a taj nova% se k$j $redstavni%i
strktra vlasti i 7MI.
90.janara 9FFB.g. Moskvi je otvoren osnivaki sk$ Rskog jevrejskog kongresa. Kao
organi#atori kongresa s ist$ili $redsednik >Most6,anke= Vladimir .sinski, $redsednik ,anke
>Rski kredit= Vitalij Maklin i $redsednik saveta >Al'a ,anke= Mihail Iridman. 1elj%in je $tio
$o#drav kongres. Vi!e novinama o tom doga5aj i njegovim $osledi%ama nije reeno ni rei.
*sim $olitikih, takvi kongresi re!avaj i 'inansijske $ro,leme. Te i drge jevrejske ,anke,
koje s $risiljene da $laaj nekakve $ore#e dr(avn ,lagajn, sada do,ijaj mognost
i#,egavanja $laanja dela $ore#a slajevima, kada nova% $laj >,lagotvorne= jevrejske
svrhe.
-$ravljan haos 'inansijskom sistem Rsije ) nije ni!ta novo, !to s i#mislili rski 1evreji.
7ve metode stvaranja i $ravljanja tim haosom a$soltno s standarde i mnogo $ta is$ro,ane i
ra#ra5ene od strane 1evreja svim #emljama sveta, kljji 7A&. 1o! je <enjin $isao da je
naj,olji nain #a ni!tavanje ka$italistikog sistema ) $oremeaj novanog o$ti%aja. <enjin je
shvatao da je in'la%ija s$oso,na da ni!ti slo,odno tr(i!te i da je vlada jedina instit%ija koja mo(e
da i#a#ove in'la%ij #akonskim $tem.
*d ega je $oeo .ajdarD Poeo je $ro%es nekontrolisane in'la%ije i $re,a%ivanja novanih
!teda stanovni!tva nekda. A kdaD - rke gos$odara dr(ave, ,ankarsko6'inansijskog sistema i
komer%ijalnih strktra koje oni kontroli!. *gromne !tede stanovni!tva s negde nestale.
*vde se tre,a #astaviti i dati jedn va(n na$omen. - sistem o,ke #a knjigovodstvo
$ostoje nerasvetljena $itanja. Pok!ajte da $itate ,ilo kog knjigovo5 sa vi!egodi!njim sta(om,
#a!to je #,ir svih $asivnih rana ,ilans jednak #,ir svih aktivnih ranaD F0N knjigovo5a na
to nja$rimitivnije $itanje ne mo(e da odgovori jasno. A #a!toD /ato !to sistem njihove o,ke na
to $itanje nikada nis odgovarali. A odgovor je jednostavn. 7tvar je ovanj nov%a i vrednosti.
To jest, koliko nov%a la#i organi#a%ij 3anga(ovanje4, toliko nekda odla#i. 0ova% se ne
$ojavljje i# va#dha i ne odlee na ne,o. PrimitivnoD ;ak veoma. Ali taj $rimitivi#am se ne
rasvetljava, i to $oma(e da se neko ve #a nos.
0a$rimer. Posle 'inansijske kri#e 98. avgsta 9FFG.g., koj je smi!ljeno stvorila vlada
Kirijenka, nastala je ,ankarska i ekonomska kri#a. Ctedi!ama s $restali da daj nova%
komer%ijalnim ,ankama. 7va 7MI s $oela od jtra do mraka da $riaj ,asne o kri#i. Kri#a, kri#a,
kri#a. Ah, kri#a, oh kri#a. A em je #rok kri#eD In'orma%ija o realnim #ro%ima kri#e se #atvara
i ni!ta, osim je'tine dogmatike, se ne $redaje. Istinski #rok se sakriva. Pria se o svim mogim
'aktorima, osim o najglavnijim. 7eate se metoda hri!anske demagogije ) nad,r,ljati i slagati. To
nije samo hri!anska metoda, ve i svih njenih srodnika.
/a!to se narod ne daje nova%D 0avodno, kriva je kri#a. Iako nikakvih #emljotresa, er$%ija
vlkana, ratova, revol%ija nije ,ilo. Ali se sao$!tava da je navodno kri#a #rok tome !to ne daj
nova%. A stvari kri#a ) nije #rok. Kri#a ) to je sredstvo da se ne da nova%. 7ledea >,aena kost=
i ni!ta vi!e.
*naj ko shvata #akon ovanja nov%a, taj odlino ra#me da njegov nova%, $redat ,an%i,
nije odleteo na ne,o, ve je negde ostavljen. /a njega je neko k$io ke, #grade, o$rem,
materijale, sagradio trgovinske %entre, hotele, $red#ea i t.d. To je ostalo da $ri$ada nekome.
0ova% ne leti na ne,o kao $osledi%a kri#e, ve ga je neko jednostavno krao. I to je sva kri#a. I
takvih kri#a je ,ilo nekoliko.
Taj ,ogati maldi 1evreji Kirijenko 3$ravo $re#ime I#raitelj4 nije sam donosio odlk o
stvaranj kri#e. /a t odlk s #nali i ;,ajs i .ajdar i, !to je najglavnije, odlka je dono!ena #
saglasnost Me5narodnog Monetarnog Ionda. 7ama 'igra Kirijenka je $odmetnta, njega s #eli
samo da odigra t $rljav log, #ahvaljji kojoj je taj ,ogati mladi $ostao jo! nekoliko $ta
,ogatiji.
Kada se vr!i emisija nov%a, to jest nar!ava se #akon ovanja nov%a, st$a na snag #akon
ovanja vrednosti. To jest, realna vrednost ro,e i slga kakva je ,ila, takva i ostaje, nije se
9G0
$oveala, nije se ni smanjila. -manjila se realna vrednost nov%a rkama stanovni!tva
$ro$or%ionalno emisiji. A onaj, ko je emitovao nova%, svo to manjenje nov%a stanovni!tva $reveo
je do $oslednje ko$ejke na stran svog veanja. I to je sva aritmetika. 7ve je veoma jednostavno.
Ali to neete ti 7MI. 7v t jednostavn slik $rekrivaj $otokom la(ne demagogije, i
#ahvaljji tome narod ne mo(e jasno da shvati, !ta se de!ava.
Vi mislite da se to odvija samo RsijiD - itavom svat 1evreji rade to isto. /a njihove
metode nije karakteristina novina. Iinansijske $iramide, koje s $ravljne Rsiji, $ravljene s
svim ,iv!im so%ijalistikim #emljama 2vro$e, koje $rela#e $od vlast svetske 'inansijske ma'ije.
Posle $reras$odele vlasti i nov%a sve te $iramide s trentno #avr!avane i #a,ranjivane 3drgi ne
smej da koriste jevrejske metode4. I ;ernomirdinova vlada je to odlino #nala. 1ednostavno i sama
vlada je do,ijala svoj deo od tih igara.
;ernomirdin je voleo esto da $onavlja slede 'ra#" >@teli smo !to ,olje, a is$alo je kao
vek=. ;ernomirdin od se,e $ravi ,dal. Ali nije on nimalo gl$, kako on (eli da i#gleda. 0jegovo
lino ,ogatstvo, $rema #a$adnim i#vorima, i#nosi nekoliko milijardi dolara 7A&. 7av tako#vani
haos Rsiji ) to nije nimalo haos. To je jasno $ravljan $ro%es. I ne is$ada sve kao vek, kako
i#javljje ;ernomirdin, ve $ravo onako, kako on hoe.
1o! jednom $roitajte istorij kri#a 7A& i $oredite je sa Rskom. 7ve se radi analogno,
kao $o notama.
Kao novin >rski= 1evreji s smislili samo masovne i dgotrajne mahina%ije sa
'alsi'ikovanim avi#ama. 1edan od rkovodila%a te a'ere, koji je otkriven i ,io ha$!en, ,io je
rkovodila% kon%erna >Mals= i ,anke >Rsija6Mals= 1evrej 7ergej &ro,! 3>I#vestija= od
9F.09.FA.4. *tkriven je i deo i#vr!ila%a, glavni organi#atori s ostali sen%i.
- Rsiji 'inansijske mahina%ije nose ne samo masovni karakter. *ne se ak ne sakrivaj. -
svakom ,roj lista >I# rk rke= i ,ilo kom drgom reklamnom list videete ,eskrajne $onde
>$retvaramo gotovin=, >$laamo govor=. Cta je to $retvaramo gotovinD To je $retvaranje
,e#gotovinskog nov%a $red#ea $rema 'iktivnom govor neevidentiran gotovin 3%rna
gotovina4 rkovodila%a tih $red#ea, sa minsom :6BN ,an%i, koja se ,avi tom $latom. Cta je to
$laamo govorD To je $lata devi#nih sredstava inostranstvo $rema 'iktivnom govor. I to sve
otvoreno. I sve je svima jasno, i sve je svima $o#nato.
A vlada ka(e" >- #emlji nedostaje nova%. Tre,a $o#ajmiti od MMI=. I# Rsije se svake
godine i#ve#e $reko :0 milijardi dolara. To se #ove nedostaje nova%. *ko A0 $osto kredita MMI
vladaja klika odmah $okrade, a ostali nova% ide ne #na se kda. Posle toga Rsija $ada
ogroman dr(avni dg.
/a vreme vladavine jelj%inoida i# Rsije je ,ilo isisano i $re,aeno inostranstvo $reko :00
milijardi dolara. 7ve ,ajke o $omoi Rsiji od strane MMI, 2+*R i#nos od mnogo milijardi )
to s jevrejski mitovi #a laike. Realno me5narodno jevrejstvo krade Rsij #ajedno sa >rskim=
jevrejstvom, i ko je $okrao vi!e ) to je veliko $itanje.
Pogledajte, kako Pidovi 'ormiraj ,ankarski sistem Rsije. 0ikakvi tr(i!ni mehani#mi tom
$ro%es ni!ta ne re!avaj. 7ve re!avaj antitr(i!ne ,anditske metode vlade, E+ i Min'in. Periodino
vlada stvara ,ankarsko6'inansijske kri#e i o,ara sav ,ankarski sistem, osim onih ,liskih ,anaka,
koje s ve in'ormisane !ta e se raditi, i $red#imaj to !to tre,a, da ne ,i $ale t kri#.
Posle stvaranje kri#e ta ma'ija seda i re!ava koj od ,anaka ostaviti, koj od,a%iti, kojoj
$omagati, kojoj ne tre,a, koje ,anke s im $otre,ne, koje ne. 0ajglavnije toj selek%iji jeste )
$oto$iti nejevrejske ,anke i nejevrejske komer%ijalne strktre. I sve to $redati rke (idokratije. A
7MI sve se to demago!ki na#iva >tr(i!na ekonomija=.
*,ini inovni%i E+ i Min'ina imaj milionsko ,ogatstvo 3 dolarima 7A&, naravno4. A
gos$odari E+ i Min'ina ) milijarde linog ,ogatstva 3naravno, tako5e dolarima4. A ko s
gos$odari E+ i ko s gos$odari Min'inaD 0a ta $itanja nikada neete do,iti istinite odgovore. Kao
odgovor ete ti samo demagogij. I o$!te takva $itanja 7MI se $rin%i$ ne ra#matraj.
9G9
7ve mahina%ije sa 'alsi'ikovanim avi#ama ,e# e!a E+ i njegovih *,ranskih
+lagagajnikih Eentara 3*+E4 ,ile ,i nemoge. - *+E s tako5e smislili metode direktne kra5e
t5ih nejevrejskih ,anaka.
G. 'e,rara 9FFH.g. list >Komersant= je is$riao o krah ,anke >Istok=. *sniva ,anke
>Istok= Kadirov i njegovi strnja%i s i#ranali, da s $eriod od okto,ra 9FF2.g. do 'e,rara
9FF:.g. $reko *+E .- E+ #a Moskv 3!e' 1evrej Konstantin Cor4 sa rana ,anke skinta sredstva
k$nom i#nos od :H0 milijardi r,alja 3 r,ljama 9FFA.g.4. 7linoj kra5i od strane E+ ,ilo je
$odvrgnto jo! 2H0 rskih ,anaka.
Kadirov je detaljno i#io mehani#am skidanja nov%a sa rana i tvrdi da je kom$jterima
E+ >stvoren= ne$ostojei nova%, koji je #atim skidan sa rana i kasnije $rika#ivan kao g,itak
,anaka i dr(ava. &o,it je deljen na sledei nain" $olovina je i!la inovni%ima E+J etvrtina )
onima, koji s ,ili d(ni da $rese%aj takve mahina%ijeJ etvrtina ) ne$osredno kriminalnoim
strktrama, najveim delom ;eenima. Kasnije s 7MI sve te o$era%ije $oele da se na#ivaj
eenskim. Ali E+ ni jedan ;een ne radi.
- >Rskoj ga#eti= od 9A.0:.FH. lank >Prestonina $osla= otkriven je konkretan
mehani#am kra5e. Predsednik $rave ,anke >Prestonina= A.7molenski 31evrej, naravno4 radio je
#ajedno sa $redsednikom $rave &(am,ljske komer%ijalne ,anke <.0ahmanoviem. 0ahmanovi
je na mol, 7molenskog 'alsi'ikovao avi#o, do,io svoj deo, a deo 7molenskog je oti!ao Astrij,
iji je 7molenski, #gred, dr(avljanin. <ist navodi strktr inostranih 'inansijskih ve#a
A.7molenskog sa G 'irmi +e, a i#nos kradenih sredstava # $omo 0ahmanovia i#nosi 2H
miliona dolara.
7ve te o$era%ije se rade $omo *+E E+, iji je ideolog sada!nji $redsednik E+
.era!enko. Mislim da nije o,ave#no navoditi njegov na%ionalnost.
Glavna Meto"a Do#De !a vlast O to je UREDIUITI lju"e i STATI UA XEQO. 0a kojoj
osnovi jediniti ljdeD To nije va(no. 0a ,ilo kojoj. 1evreji se trde da strktra svake dr!tvene i
$olitike organi#a%ije ,de $rema !emi ) DOQE RUSKI SARIKOVI) GORE REVRERSKI
SVOUDERI. A koja je ideologija ili $rogram tih organi#a%ija ) to je deseta stvar. &a li vidite
mnogo 1evreja kao vernike hri!anskim hramovimaD Malo. A me5 hri!anskim sve!tenstvom,
$ose,no visokim, 6 ima masa 1evreja. 1evreji ne vole da daj nova% nekome, oni vole da do,ijaj
t5 nova% i dalje da ras$ola( njime $rema svome naho5enj. A kro# >rsk= hri!ansk %rkv tee
ogroman nova%.
Uajvii Yi#e# te F#useC N#iEanse K#ve s#iva svoje p#avo iMe po" pseu"oniMoM
Alesij D#uJi+ UjeJovo p#avo p#e!iMe je O Ri"iJe# [Maja O Rev#eja) otaK O EstonaK\+ Ri"iJe#
je O tajni "#Gavljanin I!#aela+
9:. novem,ra 9FF9.g. Patrijarh Moskovski i itave Rsije Aleksij II 3Ridiger4 svojoj
$oslani%i ra,inima 7A& je $isao" >/adatak rske $ravoslavne %rkve je da $omogne rskom narod
da savlada i $o,edi #lo i#dvojenosti, etnike netr$eljivosti i skog ego%entrinog na%ional6
!ovini#ma. - tom #a nas te!kom, ali #a sve svetom $osl mi se nadamo na ra#mevanje i $omo
na!e jevrejske ,rae i sestara da #ajednikim na$orima sagradimo novo demokratko dr!tvo,
slo,odno i $ravedno #a sve, gde ,i 1evreji (iveli sigrno, mirno, atmos'eri $rijateljstva,
stvaralake saradnje i ,ratstva #a sv de% Avraama= 3>Talmdski $ogled na svet=, i#danje 9F,
Kijev, 9FFB.g.4.
7trktra >rske= hri!anske %rkve je takva kakva tre,a. &ole hri!anski rski !arikovi, koji
nose %rkv svoj $oslednji nova%, gore hri!anski jevrejski !vonderi, koji taj nova% do,ijaj. 7a
hri!anskom %rkvom je sve red. 0joj se mo(e $omagati. Kako ,i 1evreji hteli da tako ,de
svda.
- svoje vreme +(e(inski je i#javio da je $osle ras$ada 777R njihov sledei #adatak )
ni!tenje rskog $ravoslavlja. T i#jav na!i $atrioti %itiraj, gde mog. I$ak ra#mislimo. Pa !ta,
ako je neko ne!to rekao. /ar je +(e(inskom te!ko da sla(e. -o$!te nije te!ko. 0a!i $atrioti s
veoma $overljivi. <ako verj na reima. A !ta daljeD Kako slganski re(im 1elj%ina i#vr!ava volj
9G2
svog gos$odara +(e(inskogD @ajde da $ogledamo. 1elj%inov re(im smi!ljeno r!i armij, vojn
indstrij, kosmik indstrij, 'ndamentalna nana istra(ivanja i t.d. A !ta je sa religijomD
1elj%inov re(im $re$ora5a i !iri hri!anstvo svim svojim snagama. Ponovo je sagra5en hram
@rista6s$asitelja. *d kog nov%aD - t svrh je s$e%ijalno 'ormirana $ose,na ,anka >i#gradnje
hrama @rista6s$asitelja=. Ko je gos$odar ,ankeD 7vetska (idokratija. Po$ovima s $odavali sve
hramove. Erkvi s dali nevi5ene %arinske olak!i%e, i hri!anska %rkva vo#i Rsij nevi5en
koliin alkoholnih na$itaka, o$ijaji Rse, i dvan, !irei $!enje me5 Rsima. 0a tom ,i#nis
%rkva je na$ravila ,asnoslovan $rihod i danas o,re milijarde dolara.
7vi 1elj%inovi moni%i, kljji samog 1elj%ina, od jtra do veeri se lj,e sa $o$ovima,
!e$re se na televi#iji sa sveama rkama. Potajno, ali aktivno se vodi hri!anstvo !kole $tem
$redavanja takvih dis%i$lina, kao !to s istorija religije, (itija sveta%a i drge sline dis%i$line. /ar
je to r!enje hri!anstvaD 0e, to je !irenje hri!anstva. Kako je to moge, 1elj%in sve r!i, a
hri!anstvo o(ivljavaD Veoma lako. *ni shvataj da je o(ivljavanje hri!anstva ) stvari r!enje
svesti i d!a rskog naroda.
@oete demokratijD I#voli, 6 $redsednik 1elj%in 3ota% ) 1evrej 2lj%in, majka ) ;eremiska4,
(ena ) 0aina 1osi'ovna. Cta mislite, !ta je $o na%ionalnosti (ena sa takvim imenomD 0e svi5a Vam
se ta antinarodna ok$atorska ,anditska vlastD Molim, $a kod nas je demokratija, glavni o$onent )
1evrej .rigorij 1avlinski. 0e svi5a Vam se 1avlinskiD Molim, rski im$erski na%ionalista Pirinovski
3,iv!i 2jdelj!tejn, majka ) Rskinja. A ota%D Ah, da, ota% je ) $ravnik4. Primetimo da je Pirinovski,
nesmnjivo, najtalentovaniji ovek i# te kom$anije. /a#eo je do,n $o#i%ij i lako od#ima hle,
svim rskim na%ionalistima.
Ras$ada se rska armijaD Ras$ada se sva vojna indstrija i $ro$ada vojna tehnologijaD
Molim, 6 #a!titnik ol$ina vojne indstrije ) 1evrej i dr(avljanin I#raela A.Voljski. Potre,na Vam je
ekonomska slo,odaD I#voli, 6 $artija ekonomske slo,ode. Vo5a ) 1evrej Kostja +orovoj. Pokret #a
ekonomske re'orme" vo5a ) ,iv!i mer Moskve grki 1evrej .avrila Po$ov 30ojman4.
Kakvih jo! ima $olitikih $artijaD Kakve god da s, sa ,ilo kakvim $rogramima, ali va(no je
da gore ,d 1evreji. Tada se, stvarno, mo(e demokratski ,irati.
1evrejska ma!ta je da osedlaj sve antisemitske organi#a%ije. 7tvarno, ako nije moge
i#,aviti se od antisemiti#ma, #nai tre,a ga organi#ovati, stati m na elo i iskoristiti svoje svrhe.
I #ar se mo(e Rsima $overiti takva odgovorna stvar, kao !to je antisemiti#amD 7ve $ro$aste,
neo#,iljni ljdi, sr!e i $ro$ij. Ali ako na el svetskog antisemitskog $okreta ,de stajao neki
A,ram Ivanovi @ajmovi, onda e stvar $oi i ra#vijae se tako kako tre,a. ;ak je ,olje ako $rvo
li%e ne ,de @ajmovi, ve dekorativna 'igra, nekakav Ivan Petrovi 7idorov, a ve #a njim
@ajmovi. A to, !to @ajmovi ne >mo#e da i#govoXi slovo= >R=, ni!ta stra!no, odlino se oseao i
vladao Rsijom, i dan danas le(i ma#olej kao .os$od ,og. -kljite danas rsk televi#ij )
tamo malo ko >mo#e da i#goXi slovo= >R=.
&o,ar $rimer takvog tandema ) jeste $okret Aleksandra <e,eda. 0a$red na lakom konji
ska!e >veliki ratnik= 7a!a <e,ed 3Ivan Petrovi 7idorov4, a #a njegovim le5ima lo#i @ajmovia
ist$a dhovni itelj <e,eda ) 1evrej <jonja Rad#ihovskij. <e$ $okret, njega 1evreji mog smelo
da la( svoj nova%. 0e 'inansira #ald <e,eda dr(avljanin I#raela +oris A,ramovi +ere#ovski.
Vi i <e,ed mislite, da <e,ed me da ova samostalnost ili mo(e da nadigra 1evrejeD Pa i
ako ih nadigra, $ostoji li njegovoj glavi samostalna ideologijaD Pa on se kva jevrejskom
in'orma%ionom $olj i njegovoj glavi nema nikakvog drgog in'orma%ionog $olja. I njegovom
okr(enj nema ljdi koji ,i mogli da ga drgaije $rogramiraj i $roiste m glav. 1evreji s ga i
onako $revi!e i#ma#ali.
1edan od naj,oljih s%enarija ra#voja doga5aja Rsiji #a svetsk ma'ij jeste s%enario
s$ostavljanja dikatatre. Kao osnovni kandidat #a log diktatora ra#matraj se <!kov 3Ka%4,
Primakov 3Kir!en,lat4 i <e,ed. Ali ne tre,a #a,oravljati da dana!nji vlastodr!%i nikada ne id sa
jednom varijantom ra#voja doga5aja. -vek imaj najmanje 26: varijante.
/ahvaljji >demokratskim re'ormama= rsko stanovni!tvo Rsiji dovedeno je slove
odmiranja. 7trnja%i .oskomstata 3&r(avnog komiteta statistike ) $rim.$rev.4 konstatj da je od
9G:
9FF2.g. do 9FF8. ,roj stanovnika Rsije o$ao #a :,A miliona, a da e do 209H.g. Rsa ,iti manje jo!
#a F698 miliona. I to $od slovom ako se nastave migra%ije Rsij i# #emalja /0& i +altike.
&emogra'i $redvi5aj da e do sredine sledeeg veka ,roj stanovni!tva Rsije ,iti smanjen dva
$ta. 0ani%i vr!e mran $aralel" nivo smrtnosti Rsiji je isti kao #emljama koje se nala#e
slovima te!kog rata 3list >Komersant= 0:.92.FG.4. Ko je taj nevidljivi $rotivnik koji ratje $rotiv
rskog narodaD
&anas svesti rskog naroda vlada haos, sve je is$retrano, istina i la(, veoma je te!ko snai
se svem tome. Ali narod ne samo da ti, on i misli. Pok!ava da shvati !ta se de!avaD
7ada svesti $oinje da se $ojavljje svetlo. Rsi $oinj da ,ivaj svesni svojih
na%ionalnih interesa. 0a%ionali#am $oinje da $rik$lja snag, i #ald vr%ave d!e vi na
televi#iji" >'a!isti, na%isti, antisemite=. 0arod $restaje da im verje. I to je do,ro. 7ada je $eriod
kada s se rskom narod $ojavile realne !anse da kardinalno $romeni svoj (ivot na ,olje.
Sav#eMeni svet
7avremeni nivo #nanja, savremena tehnika i tehnologija do#voljavaj da se koriste
$rin%i$ijelno nova sredstva mani$la%ije ljdima i $ravljanja njihovom sve!. /naaj starih
religija, kao sredstava $ravljanja, ,itno se smanjio. /naaj 7MI se $oveao. Pose,no je $orasla
loga >Telavi#ije= 3al#ija na Tel Aviv ) $rim.$rev.4, kao najmonijeg sredstva od svih 7MI #a
#agl$ljivanje ljdi. /agl$ljivanje se ne vr!i na nivo svesti, to malo tie na ljde koji misle. -
televi#iji se $ojavilo mnogo metoda delovanja na $odsvest.
0a$rimer, televi#iji $ostoji tako#vani 2H. kadar. 7!tina toga trika je tome, !to #a
stvaranje e'ekta kretanja televi#ija standardno $renosi 2A kadra sekndi. A #a odre5ene $otre,ne
$eriode televi#ija $redaje jo! jedan svi!ni 2H. kadar. Taj kadar se ne $rimeje oima i svest ga ne
'iksira, ali vr!i delovanje na $odsvest. /a vreme $oslednje jelj%inovske $redi#,orne kam$anje ta
metoda je !iroko kori!ena.
/a r!enje logikih s$oso,nosti televi#ija koristi metod >svetlih ,ljesaka=.
Ali televi#ija nije najglavnija. *sim toga nije ni o,ave#no gledanje televi#ora.
Aktivi#irano je mno!tvo la(nih $roroka. 1edan od karakteristinih $rimera jeste satanistika
!kola &rnvalo Meljhi#edeka 3neohri!anin4. Ta !kola daje mnogo #nanja i $ravilnih i la(nih 3me!a
istin i la(4, ali %elini vodi in'orma%ioni na$ad dosta $rimitivno. I odmah se vide njeni korenovi"
egi$atska tradi%ija od sataniste 2hnatona i njegovih naslednika ) drevnih 1eseja i ,oga satanista )
.ora. &rnvalo voli da $ria $rimitivne ,asne o tome da je sada <%i'er $ostao drgaiji, do,ar i
tra(i $teve jedinjenja sa +ogovima. Ali i#a &rnvala stoje okltne sile, koje mej da $ravljaj i
egi$atskom 7'ingom i da %rtaj gli'ove na (itnim $oljima 2ngleske 3A:4. A !ta se %rtaD Koji
sim,oliD 0a tim %rte(ima neete videti svastik i arijske sim,ole. 0a tim gli'ovima stalno se
$ojavljj $eto i !estokrake #ve#de. Prema sim,olima se odmah i vidi, ko ih %rta. To s t5i
sim,oli i t5i, nama ne$rijateljski ,ogovi. 1o! vek oni isti, koje smo ve anali#irali. I$ak to s
satanisti ve stvorili $rilin mre( >s$o#naje @rista= itavom svet. Aktivno se s$remaj #a rat
+ogova.
7ada e se $ojaviti mno!tvo takvih la(nih $roroka. Ali $rin%i$ nije mnogo te!ko
ra#likovati ih. *naj, ko $a(ljivo $roita ov knjig i shvati je, i#ai e na kraj sa tim #adatkom. Ali
tre,a na$regnti i o,e mo(dane hemis'ere i d!. Tre,a ,iti ne$overljiv i ,dan. Kada Vam neko
$r(a novo #nanje, vek nastojte da ra#likjete $rav in'orma%ij od la(ne. 1ednostavno i# ista
mira Vam nee davati sam istinit in'orma%ij. Istinita in'orma%ija i istinita #nanja ) to je tako5e
nova%, ak i vi!e od nov%a. &a li Vam $oklanjaj mnogo nov%aD 0e. /nai ni istinit in'orma%ij
jednostavno tako Vam nee $okloniti. Poklanjae vam samo la(, $ola#ei od svojih %iljeva. 7amo
$ravi na!i na%ionalni +ogovi mog da Vam $oklanjaj istinit in'orma%ij. A #a to tre,a $o#navati
svoje +ogove, ra#likovati ih i voleti.
&anas je jedno od jakih sredstava >ra#mek!avanja mo#ga= >visoko'rekventno #raenje=
$reko glo,alnog sistema mo,ilne ve#e. &ana!nja mo,ilna ve#a radi na s$ervisokim 'rekven%ijama
3de%imetarski dija$a#on4. I ne tre,a misliti da se negativnom dejstv $odvrgavaj samo valsni%i
9GA
mo,ilnih tele'ona. To nije tako. Tom dejstv se $odvrgavaj a$soltno svi, $o!to mi sada (ivimo
totalnom $olj #raenja relejnih stani%a, koje $okrivaj itav $rostor dejstva mo,ilne ve#e.
To dejstvo je slino dejstv sla,og 'ona radija%ije i, mada njegov ti%aj nije veliki, ono ima
stalan karakter. *d njega se nema! kda sakriti. To nije televi#or, koji se mo(e iskljiti. -skoro
na #emlji nee ,iti mesta koje nije $okriveno mo,ilnom ve#om.
7$ervisoke 'rekven%ije s !tetne same $o se,i, ali e'ekat njihovog dejstva se mnogo $ta
$ojaava $od dejstvom narkotika i odre5enih modnih ,ioaktivnih $rehram,enih dodataka ti$a
>@er,ali'e= i modnih jakih vitamina, koji imaj odre5en narkotiki i $sihotro$ni e'ekat. -
kokainov narkomanij vodi tako5e redovna $otre,a koka6kole i $e$si6kole.
To jest sama sredina $oinje da vr!i $sihotro$no i narkotiko dejstvo na ovekov svest.
;ovek $oinje da se nala#i $od tihom, ali stalnom narko#om i $oinje da ldi.
7atanistikim vladarima to odgovara, $o!to #a njih !to je narod gl$lji, time je lak!e njime
$ravljati.
/ahvaljji ,rnom ra#voj $sihologije rke satanista s dos$ele sna(ne $sihotro$ne
metode. 1edno od savremenih monih sredstava #om,iranja ljdi jeste naka >&ijenetika= i njene
organi#a%ione strktre >saentolo!ki %entri=. *sniva &ijanetike je @a,ard 3mason ::. ste$ena4,
koji je svoje vreme $a(ljivo i#io e#otermijsk metodik aro,njaka A'rike i 1(ne Amerike #a
stvaranje ljdi6ro,ota ) #om,i. Ali, #ev!i #a osnov t metodik, @a,ard je kreno daleno na$red.
0jegove metode $rin%i$ do#voljav da se radi i korist oveka, i na njegov !tet. -# njihov
$omo ovek se mo(e i $oro,ljavati i, o,rnto, osvajati metode #a!tite i $rotivdejstva metodama
kontrole nad mi!ljenjem.
Ali dana!nja tehnologija rada saentolo!kih %entara do#voljava da se radi sa emo%ijama na
$rin%i$ijelno novom nivo i ka$italno >is$irati mo#gove= ljdima, $ravei od njih ,e#oseajne,
neljdske, #avisne i $ravljane ,ioro,ote. Takvi ljdi se kod njih na#ivaj >kliri= 3od engleskog
%lear ) ist4. - 7A& i 2vro$i seantolo#i s ve #eli $od svoj kontrol vei deo stanovni!tva. -
svim veim gradovima Rsije ve $ostoje seantolo!ki %entri. 7vi ti %entri 'ormiraj hijerarhijsk
%rkv. Ta kga se !iri dosta ,r#o. * tome, !ta ta $ojava $redstavlja, mo(e se $roitati 3AG4.
7atanisti se trde da likvidiraj gotovinski nova%. &a $risile sve da koriste $lastine karti%e.
/ahvaljji tome oni do,ijaj mognost kontrole ,ogatstva, dohotka i tro!kova svakog oveka i
da stvore $ot$no totalitarno komnistiko dr!tvo. A jedno i do,ijaj mognost da $okrad sve
#ahvaljji $ravljanoj >kri#i= i havariji kom$jterske mre(e. To e ,iti (e!e od amerikih i
rskih kri#a.
0a svakom ovek oni (ele da i#vr!e laserko tetoviranje koje nije moge o$rati. 7ada
re!avaj gde je naj,olje" na el ili na desnoj r%i. /ahvaljji tome oni do,ijaj mognost
$ot$ne kontrole nad ovekom, nad svim njegovim kretanjima.
7avremena genetika i genetska in(enjerija se ra#vijaj tako ,rno da, ako se ne ogranii
mognost kori!enja re#ltata tih naka, sa ljdima e ,iti moge raditi takve stvari, da e
$ore5enj sa njima s$omene na jevrejska o,re#ivanja i#gledati kao deije igrake.
&ana!nje realije s takve, da mi danas (ivimo stanj treeg svetskog rata. /a sad se on
odvija tako. Tiho, ,e# ne$otre,ne galame. Ali njegova srovost ni!ta nije manja od $ro!lih ratova.
Ko sa kime ratjeD Tajna svetska vlada ratje sa itavim svetom. >Tihi rat= je tiho o,javila
+ilder,er!ka gr$a na #asedanj 9FHA.g. 0jen s$olja!nji o,lik is$oljavanja je ,ilo vo5enje >hladnog
rata= $rotiv 777R. Ali to je samo s$olja!nji o,lik, koji sakriva istinit sadr(aj. Ua !ase"anju
Bil"e#De#e J#upe %d'&+J+ Dilo je o"luHeno "a se naKija ili lju"sa !aje"niKa) oja ne o#isti
svoj intelet) #a!Mat#a ao Givotinje) oje uopte neMaju intelet+ Tavi lju"i se MoJu
o#istiti ao #a"ne Givotinje ili Mate#ijal u !avisnosti o" i!Do#a ili uusa.
- interes >novog svetskog $oretka= ,ilo je odleno da se vodi tihi rat sa %iljem
$reme!tanja $rirodne ili dr!tvene energije od gl$e veine ka misleoj i dostojnoj manjini.
&a ,i se $ostigao taj %ilj, tre,alo je stvoriti #amr!eno, nehvatljivo >,e!mno or(je=. To je
in'orma%iono or(je. 0jegovi me%i s ) ,itovi i ,ajtovi in'orma%ije. 0jegove granate s )
in'orma%ione sita%ije. 0jegovi atomati ) to s kom$jteri. 0jegova sredstva ) itav s$isak
sredstava i# ta,ele 2.
9GH
2to takva je dana!nja sita%ija.
Ali ne t#eDa se plaiti apsolutno niHeJa] Sve se MoGe p#oMeniti na Dolje+
P(+ STA DA SE RADIZ
Nita nije predodre3enoA ne postoji nita,
to se ne bi moglo izbei.
Bobro je mogue postiiC sve, !ega se mi bojimo, moe se pobediti.
9GB
Epikur
Ba bi se neto radilo, treba najpre s"vatiti, ta raditi,
pa zatim to raditi u etapama.
-ut ja!a onaj ko tim putem ide.
1ve u kupiti, re!e zlato, sve u uzeti, re!e ma!.
).*.$ukin
0a $itanje >!ta da se radi= tre,a da odgovaraj $olitike $artije i dr!tveno6$olitiki $okreti.
- ovom rad ima smisla #astaviti se samo na osnovnim momentima.
&ana!nje stanje, koje je grnta Rsija, mo(e se okarakterisati rej ) ,e#vremensko.
+e#vremensko ) to je stanje dr!tva sa $oljljanom verom ,dnost. &r!tvo ,e# ideologije, ,e#
religije, ,e# vlasti kojoj se mo(e verovati, ,e# $rav%a ra#voja koji ,i ,io jasan narod. Veoma
o$asno stanje. Ideologija komni#ma je $oljljana. Tako#vane demokrate 3(idokrate4 sa svojom
navodno tr(i!nom ekonomijom jo! jednom s $revarile narod i svojom l$e!kom >$rihvati#a%ijom=
$okrale skoro sv dr(avn svojin, koj je rski narod stvarao genera%ijama.
Rski ljdiM &anas se mi nala#imo stanj je#ivog $ada, ali ne tre,a $adati dhom. Tako je
,ilo i ,iva sa svakim narodom ra#liitim $eriodima (ivota na%ije. I tako je ,ilo ne samo Rsiji,
tako je ,ilo mnogim dr(avama. I to, !to s danas 1evreji i masoni $re#eli sve Rsiji, to jo! nije
kraj istorije.
-#eti vlast je lak!e, nego je #adr(ati. &anas s oni $o,edili, stra emo mi $o,editi. Pivot je
$romenljiv.
Tako5e ne tre,a dramati#ovati ras$ad 777R. Ras$ad 777R ) to je do,ro #a rski narod. -
777R mi nismo mogli da koristimo rski na%ionalni 'aktor. - 777R je ,ilo Rsa ne!to vi!e od H0N
stanovni!tva. A Rsiji Rsa je $reko G2N. Rsija je $ostala mnogona%ionalna #emlja. To je na!
kolosalni adt i $olga.
0e tre,a o$lakivati 9FF9.g., kada je na vlast Rsiji mesto ,ande .or,aova do!la ,anda
1elj%ina. Ta se injeni%a ne mo(e $rika#ivati kao $re#imanje vlasti 1evreja nad Rsima. 0ieg
rskog komnistima .or,aov, 1anajev ili <kjanov nema. KoMunisti O to su Rev#eji po
"uNu) ne!avisno o" toJa) ta iM pie u pasou. 9FF9.g. jedna ,anda 1evreja je smenila na vlasti
drg ,and 1evreja. -#gred, 9FF9.g. je sve viselo o kon%. 9FF:.g. ,anda $oljevreja R%kog i
;een%a @a#,latova je i#g,ila od ,ande 1elj%ina. I tako5e je sve viselo o kon%. Mo(e se
disktovati, koja je ,anda ,olja, ili ,irati manje #lo. Ali ti s$orovi nis interesantni. Tre,a nastojati
da se Rsiji na vlast doved Rsi i $o krvi i $o dh.
0e tre,a (aliti sovjetsk vlast. *ni koji misle da je sovjetska vlast ) lo!a, ali da je rska
vlada gora, ni!ta ne ra#mej $rirodi te tri $ta $roklete sovjetske 3(idovske4 vlasti. Ako $a(ljivo
$ogledamo istorij sovjetske vlasti, onda osim ras$ada i dhovno6moralnog ni(enja rskog naroda
sovjetska vlast je malo !ta dala.
0e tre,a tako5e $reveliavati snag (idomasonskih organi#a%ija. I ntar tih organi#a%ija
se vodi naj(e!a ,or,a #a vlast, $o!to vek ima manje 'otelja od onih koji (ele da ih #a#m. I
istoriji te organi#a%ije ne samo da s kr$no $o,e5ivale, nego s kr$no i g,ile.
&anas s (idomasoni #a#eli $ola sveta. Ali oni sla,o $ravljaj takvim gigantima kao !to
s Kina, Indija, 1a$an, Islamski svet. 7etimo se jedno, kako je 2ngleska #a#ela svoje vreme
$ola sveta. I gde je sada ta im$erijaD
- Rsiji, ,e# o,#ira na to, !to se skoro sav vrh vlasti sastoji od ne$rijatelja Rsije, k$na
sita%ija je veoma nesta,ilna i mo(e se $romeniti najskorijoj ,dnosti. To, !to se $olitika vlast,
F0N rskog nov%a, 7MI nala#e $od kontrolom (idomasona i njihovih gos$odara, jo! ni o em ne
govori. To s jo! vek srednji $rioriteti $ravljanja dr!tvom.
7ita%ija Rsiji danas je ak ,olja #a stvaranje revol%ionarne sita%ije i mognosti
$re#imanja vlasti od strane Rsa.
9G8
- $oetk $erestrojke na%ionalistika i $atriotska !tam$a je $o#oravala javnost na o$asnost
$re#imanja vlasti od strane 1evreja i masona. Tada im niko nije verovao, nala#ei se $od ti%ajem
>demokratske= jevrejske !tam$e, koja je govorila" >Kakvi 1evrejiD Kakvi masoniD Kakvi %ionistiD
.de s oniD To je sve $lod ,olesne ma!te $rokletih >'a!ista=. &r!tvo >Pamjat= i sam $ojam
>$amenje= jevrejska !tam$a je oima javnosti na$ravila $ogrdnim. &anas se $lodovi >,olesne
ma!te $rokletih 'a!ista= vide golim okom. Maske s %inino #,aene, i to do#voljava rskom
narod da naj#ad $rogleda. Tako da svako #lo ima i svoje do,ro.
- %elini nikada ne tre,a misliti da je >sve #ahvaeno= i #nemiravati se ,e# $otre,e. To nije
tako. +e# o,#ira na sv sil vlasti okltne i (idomasonske strktre, svetom nije moge $ot$no
$ravljati i# jednog %entra, to je jednostavno nemoge, $ose,no na!e vreme, kada $ostoji i kada
se $oveava !iroki sloj veoma $ismenih ljdi, koji imaj dost$ in'orma%ijama, koje s ranije ,ile
dost$ne samo oda,ranim, i koji sada imaj dost$ savremenim in'orma%ionim i $ravljakim
tehnologijama.
7va snaga 1evreja je samo njihovim #,ijenim redovima. 1evreja je Rsiji is$od HN. Rsi
tre,a samo da se jedine i stan, i od 1evreja e ostati $ra!inaM
Prilikom $relaska ka novoj 2ri rat +ogova se #ao!trava. 0ajglavnije o%eni dana!nje
$olitike sita%ije ) to je da okltni satanisti, koji vladaj hri!anskim svetom, g,e $ravljanje nad
tim svetom. /a!to, kad i#gleda da je sve #a#etoD - tome i jeste stvar, !to je sve #a#eto na
srednjim nivoima $ravljanja, a najvi!i nivoi $ravljanja s se,e is%r$eli. 7ve satanistike religije
3jdei#am, hri!anstvo, komni#am4 s i#dahnle. *ne nemaj ,dnost, samo sada!njost i to
kratk. -$ravo #,og toga satanisti Ameri%i grevito >kvaj= nov religij, nastojei da stvore
novo glo,alno in'orma%iono or(je.
Ali stvar nije ak ni tome, !ta e im od toga s$eti. 0ajglavnije je tome, !to je njihova
vi!ehiljadgodi!nja igra otkrivena, svi njihovi motivi s $o#nati i sve, !to oni smisle, lako se
$ro#ire. 0jihova #nanja $ostaj dost$na javnosti. *va knjiga je ) jedna $otvrda toga. <i!iv!i se
mono$ola nad #nanjima, oni se atomatski li!avaj i vlasti. 2to kakva je realna slika.
*sim toga najsatanistikija kon%e$%ija $ravljanja, #asnovana na la(i i nasilj, nema
,dnosti i ako se ne #ameni, onda e %ivili#a%ija na $laneti jednostavno $restati da $ostoji. To je
ve jasno i samim okltnim satanistima. Pa i o$!ti $olo(saj #emlje dola#i, #ahvaljji tom
$ravljanj, do glo,alne katastro'e. Pretnja nklearne katastro'e, ekolo!ke katastro'e, oskdi%e i
is%r$ljenosti mineralnih resrsa, $ojava o#onskih >r$a= atmos'eri, $retnja i#ro5avanja ,ios'ere i
samog oveka. To s sve realije dana!njeg dana. /akljak ) tre,a menjati sam glo,aln
kon%e$%ij $ravljanja.
&anas (idokratija dosti(e svoj vrhna% i realno je do!la do s$ostavljanja svetske vladavine i
do reali#a%ije svojih hiljadgodi!njih $lanova 2000.g. Ali #a#eti vlast je jednostavnije, nego je
odr(ati. Dosti!anje svoJ MasiMalnoJ uspona O to je poHeta svoJ pa"a+ To je !aon KiliHnoJ
#a!voja p#i#o"e+ P#otiv njeJa se ne MoGe. Tako da je (ivot $romenljiv. ;itave %ivili#a%ije s
%vetale i r!ile se i na njihovim r!evinama %vetale nove %ivili#a%ije. &anas smo mi lokalno
i#g,ili. 7tra e nast$iti na!e vremeM - em je snaga svetske (idomasonske ma'ijeD -
dgotrajnom i o$erativnom $laniranj. *ni imaj glo,alne $lanove. A da li mi imamo $lanoveD
Imamo $lanoveM
TREBA POXETI OD RAVRADE IUcORMACIOUOG ORU^RA+
+e# mone kon%e$%ije ra#voja dr!tva ,aviti se dr!tvenom i $olitikom delatno! ) je
$ra#an $osao.
REQIGIRA
0ajjai dar $o ne$rijateljima Rsije ) to je #amena jevrejskih religija rskim $aganstvom.
0e $ostoji ni!ta jae. To je dara% $o najvi!im $rioritetima o$!tenih sredstava $ravljanja 3,or,e4.
;ak kad ne ,ismo imali svoj na%ionaln religij, nj ,i tre,alo i#misliti. 0ova religija $revodi
narod novo in'orma%iono $olje i i#vodi ga i# one in'orma%ione klo$ke, koj s 1evreji to$ili
9GG
Rse i drge narode Rsije. Prela# na na%ionalno rsko $aganstvo ) to je glo,alna $romena
mentaliteta. *d,a%ivanje itave te #ara#e, svih la(nih vrednosti, kojima s 1evreji otrovali svest
rskog naroda. +e# $rela#a novi in'orma%ioni $rostor rski narod e ,iti stado ,ioro,ota rkama
javrejskih satanista i njihovih gos$odara. -s$ostavljanjem na%ionalne religije, mi kljjemo
na! ,or, gigantske sile ) na!e rske 3arijske4 +ogove.
0a (alost, to se sada sla,o shvata. Masa rskih organi#a%ija, i na%ionalistikih, i $atriotskih,
ne mo(e da i#a5e i#van tih ideolo5kih #astavi%a, kojima s 1evreji okitili svest rskih ljdi. /,og
toga Rsi $o krvi i $aso! ostaj 1evreji $o dh 3komnisti ili issov%i4.
Tre,a hiljaditi $t o,ja!njavati Rsima da je hri!anstvo ) isto jevrejska religija.
7vi $o$ovski ra#govori o tome da je @ristos sin ,o(iji, da je on i#van na%ionalnosti, da je
@ristos o$!teoveanski, da je hri!anstvo ) o$!teoveanska religija ) sve je to je'tina demagogija
#a sla,omne.
0e $ostoje ljdi i#van na%ionalnosti, ne mo(e se ovek 'ormirati i#van na%ionalnosti. 0ema
hri!anstv nieg o$!teoveanskog. 0i +i,liji, ni 1evan5elj nema nikakve o$!teoveanske
istorije. To je konkretna istorija jevrejskog naroda, i $ominj se samo oni narodi, sa kojima s
1evreji ,ili nekako $ove#ani svojoj istoriji. Tamo nema nikakvih $ominjanja ni Rsa, ni tatara, ni
.r#ina, ni Kine#a. *dakle vode $oreklo Rsi, -krajin%i, Tatari, Ka#ahi, <itvan%i i stotine drgih
naroda ) to 1evreje a$soltno ne interesje. /a njih s drgi narodi ) (ivotinje.
*tvorite ,ilo koj strani% +i,lije. .de Vi vidite o$!teoveanskog +ogaD 0jega tamo
nema. I nikada ga nije ni ,ilo. 0a svakoj strani%i +i,lije je na$isano" >+og 1evreja, +og 1evreja,
+og I#raelov, +oga Avraamov, +og Isaaka, +og 1akova i t.d.=. Prijatelji moji ) to nije na! +og.
H#iEansi DoJ O to nije opteHoveHansi DoJ) to je O saMo jev#ejsi DoJ+ Uea je t#i puta
p#olet O taj Gi"ovsi DoJ]
*igledno je slino tome, kao !to +og rata ne mo(e dati do,r letin, ili +oginja lj,avi ne
mo(e dati materijalno ,lagostanje, tako ni DoJ O po#ovitelj Rev#eja) ne MoGe "a poMaGe
nejev#ejiMa) Ma olio Mu se oni Molili+
Vladimir Avdejev $i!e 32, gl. 9A4" >Takav atoritet $o $itanjima religije, kao !to je $ro'esor
niver#iteta 1osi' Aleksejevi Pokrovski, $osle krvave >rske= revol%ije 9F98.g. kolektivnom
'ilo#o'skom #,ornik >I# d,ine= o,javio je rad $od karakteristinim na#ivom >Pernova
#akletva=. 0a samom $oetk svog rada ,iv!i $ro'esor rimskog i gra5anskog $rava navodi star
novgorodsk legend o tome, kako s #a vreme kr!tenja Rsije ljdi ,a%ili rek Volhov idol
Perna, a ra#ljen +og, do$livav!i do mosta, i#,a%io je na njega !ta$ # rei" >2vo vam,
novgoro5ani, od mene #a s$omen=. *d tada je kod novgoro5ana ostao o,iaj da se odre5eno
vreme ok$ljaj na volhovskom most i da se tk !ta$ovima.
Anali#iraji (ase ,olj!evistikog terora, $otresen $ro'esor $ostavlja $ravedno $itanje" >&a
li se Pernova osveta ograniila samo na novgoro5aneD=, 6 i sam, $ro%eniv!i, odgovara" >&a, mi
sada #namo da nije" #la kletva je legla na itav rski narod i na itav njegov istorij do dana!njeg
dana=.
/akljak. Rsija nee stei d!evn ravnote(, dok ne s$ere sa se,e Pernov #akletv, jer
se ne mo(e ,iti srean $omo t5ih ,ogova, vo#nih i $rekomorskih. +og ) to je $re svega
kvintesen%ija moralnosti datog naroda.
- svoje vreme 1evreji s nestrktrno $ravljali ak dr!tvom >Pamja=, koje je smatrano i
antisemitskim, i na%ionalistikim, i rskim, i nametnli s toj organi#a%iji hri!anstvo. I lanovi
>Pamjai= s #agri#li taj mama%. 0aravno, to je gl$o do ne$ristojnosti. R01 3Rsno na%ionalno
jedinstvo ) $rim.$rev.4, koje je $oniklo i# >Pamjai=, nastavlja t gl$ost.
.enijalni Iridrih 0ie je $isao" >Rev#eji su tolio napu"#ili Mo!a HoveHanstvu) "o lu"ila
Ja naN#anivi svojiM laGiMa) "a "ananji N#iEanin sMat#a "a iMa p#avo "a ne p#iNvata
ju"ei!aM i "a ne voli Rev#eje) ne sNvatajuEi "a je on saM O saMo posle"nji i!vo" i! ju"ei!Ma=
3A, tom G, s. 2A:4.
@ri!ani ) to nis rski ljdi, ne#avisno od toga koja krv tee njima ili !ta im $i!e
$aso!.
9GF
H#iEani i oMunisti O to su Rev#eji po "uNu. Klanjati se t5im ,ogovima ) #nai
$redavati im ne samo svoje telo, ve i d!.
Ko" ju"oN#iEana svoj DoJ O to je satana) o" nas) Rusa O postoje svoji BoJovi+ Ue
MoGe se Diti istov#eMeno Rus i oMunista.
*d $amtiveka Rsi $amte da s oni $ravoslavni. Ali p#avoslavlje O to nije N#iEanstvo)
p#avoslavlje O to je paJanstvo. 7ama re >$ravoslavlje= $otie od rei ) >slaviti= i >$rav=. Prav je
) $aganski $ojam. -$ravo #,og toga, !to s Rsi shvatali da s oni $ravoslavni, hri!ani s morali
da o,k na se,e ovij ko( i da se na#ivaj $ravoslavnim hri!anima.
&olaskom na vlast rskih na%ionalista tre,a rok od godin dana s$rovesti antihri!ansk
kam$anj, $osle ega e hri!anska religija otii #a,orav, kao satanistika religija ra#laganja i
i#o$aenosti, religija $edera i sadoma#ohista, religija na%ionalnog $oni(enja i i#dajni!tva, ideolo!ko
or(je satane.
&anas je ve jasno da je sd,ina monoreligija ) tih olienja svetskog /la, $redodre5ena, i
i#la#ak na svetsk aren novih ti$ova $ogleda na svet ) to je samo $itanje vremena. &anas je samo
$itanje, ko e $re#eti liderstvo tom $okret.
Termin >nove religije=, koji je danas o$!toj $otre,i, $rvi $t s veli ja$anski novinari
dvadesetih godina na!eg stolea.
&anas s #emlje ) lideri 'ormiranj novih religija ??I veka ) Indija #ajedno sa 1a$anom,
gde nikada nije ,ilo jedno,o!tva. /a njima slede 7A&, koje nedostatak svojih religio#nih #nanja
kom$en#iraj tehnikom, nakom i organi#a%ijom i te(e da krad t5a #nanja i da ih iskoriste #a
svoje %iljeve.
>Vreme stvaranje religije od strane ske gr$e okltista, dalekih od nake, je $ro!lo. 7ada se
time ,ave moni kolektivi nanika naj!ireg $ro'ila. - Kali'orniji itave niver#itetske katedre i
la,oratorije sak$ljaj svaki, ak i naj'antastiniji religio#ni materijal, %ilj nala(enja elemenata,
$ogodnih #a trans$lanta%ij nove amerike la(ne religije= 32, gl. 2:4. Ako Amerikan%ima $o5e #a
rkom ta #amisao, oni mog do $oetka veka da $rirede takav s$ektakl #a dola#ak novog mesije, da
e to $omraiti sve s$ektakle ?? veka. Vi!e nee nekakav @ristos nekd ii i ne!to $ro$agirati.
-# savremen tehnologij mo(e se $rirediti takav s$ektakl, koji oveanstvo nije ni sanjalo.
0ajmanji trik tog s$ektakla je ) kada $rogovori egi$atska 7'inga. Te trikove sa egi$atskim
$iramidama i 7'ingom satanisti s is$lanirali jo! $re hiljad godina. 2gi$atske $iramide i 7'inga )
to s njihovi i#vori. *dakle s satanisti $oeli osvajanje na!eg sveta. *datle e i voditi ,or, #a
$re(ivljavanje novoj 2ri.
Rsija sada tre,a da na$ravi #aokret tom istom $rav%. 0ostradams je $redska#ao da e
$osle 2000. godine Rsiji ,iti stvorena nova mona religija. &o,ro $redska#anje, ali da ,i se ono
ostvarilo, tre,a do,ro $oraditi.
+a#a #a t nov religij ??I veka ,ie na!e staro rsko $aganstvo, rski Vedi#am.
SiMDoli
7im,oli ) s najvi!i $rioritet o$!tenih sredstava $ravljanja i ve#e sa +ogovima. Ko to nije
shvatio, tre,a jo! jedan$t da $roita glav 92. Tre,a $okrenti kam$anj #a $ro$agand arijskog
sim,ola ) svastike. 7vastika e se jo! jedan$t $odii i #asijati nad #emljomM 0eka nam $omogne
tome +og sn%a RaM
7vi na#ivi rskih gradova, naseljenih mesta, li%a i drgo tre,a da ,de oi!eno od
jevrejskih imena i #amenjeno rskim istorijskim imenima.
DRUGI KORAK TREBA POXETI OD UACIOUAQUE SAMOSVESTI+
I# taktikih ra#loga ovaj korak se mo(e raditi $rvi, $o!to je $romena religije ) najte(i i ,olan
$ro%es, a na%ionalna ideja je daleko $rostija i ra#mljivija. 0a na%ionalnoj osnovi se mog jediniti
svi Rsi" i hri!ani, i $agani, i ateisti, i komnisti, i so%ijalisti, i li,erali.
UACIOUAQIVAM
9F0
Koliko ,lata s ,a%ila jevrejska sredstva masovne in'orma%ije na na%ionali#am, svo vreme
ga svodei na !ovini#am. 7ve je to la(. 0e tre,a ,rkati na%ionali#am i !ovini#am, to s ra#liite
stvari.
SOVIUIVAM O TO RE UVEK QOSE) UACIOUAQIVAM O TO RE UVEK DOBRO+
Cta je to na%ionali#amD To je samo lj,av $rema svojoj na%iji, $rema svome je#ik, kltri,
tradi%ijama, istoriji, $rema svojoj dr(avi, s$oso,nost da se #a!tite interesi svoje na%ije. I to je sve.
Cta t mo(e ,iti lo!eD 0i!ta. - !ovini#m je mr(nja i $re#ir $rema t5im narodima, ras$irivanje
ne$rijateljstva me5 narodima, te(nja $rema domina%iji so$stvene na%ije, te(nja da se drgi g!e,
te(nja ka samoi#ola%iji. Toga na%ionali#m nema. Mo(e li na%ionali#am da $reraste !ovini#amD
0aravno, mo(e, i !ta i# toga slediD 7ve !to je do,ro mo(e da $reraste lo!e, ako i#la#i i# odre5enih
okvira. /nai, tre,a odse%ati !ovini#am od na%ionali#ma, a ne $ritiskati na%ionali#am.
Moderno je govoriti o o$!teoveanskom i nadna%ionalnom. Ali kako mo(e ,iti
nadna%ionalno koliko ne $ostoji na%ionalnoD I#nad ega se gradi nadna%ionalnoD 0ad $ra#nim
mestomD Tako ne!to ne $ostoji. 0e $ostoji krov ,e# temelja. 0a%ionali#am ni kom slaj ne
$rotivrei o$!teoveanskom. To s ra#liiti nivoi, koji tre,a da o,ogaj jedan drgog.
0a%ionalna kltra tre,a da do$njje o$!teoveansk, a i# o$!teoveanske kltre na%ije
$o#ajmljj najvrednije i ono !to odgovara #a svoj na%ij, daji joj time im$lse #a dalji ra#voj.
Cta je to na%ija i !ta ona daje linostiD 7ada na /a$ad nema modernije ideje od <1-&7KI@
PRAVA. Ideja ljdskih $rava, iako s je $redlo(ili masoni, jeste $rogresivna i $ers$ektivna ideja, ali
ne tre,a misliti da je dana!njem vid ona istinita $oslednjoj instan%i. 0j jo! tre,a ra#vijati,
dodati ljdskim $ravima i ljdske o,ave#e i $rava i o,ave#e na%ije. *ni koji shvataj ljdska $rava
kao a$solt, stvari $ostavljaj $rimat linosti i#nad dr!tva i ak i#nad na%ije. 0avodno, linost je
i#nad na%ije. To je a$soltno $ogre!no.
QiHnost ne saMo "a nije i!na" naKije) liHnost uopte ne MoGe "a se Yo#Mi#a IVVAU
UACIRE+ To nije moge, i eto #a!to. 0a%ija daje linosti 'enomenalna ,ogatstva, koja ima samo
ona i samo ona ih mo(e dati linosti.
Ta ,ogatstva $oinj od I20*M20A 12/IKA. 1e#ik ne $ri$ada nikakvoj linosti, je#ik je )
atri,t na%ije. &ok linost (ivi negde oko 80 godina, na%ija je daleko dgovenija i mo(e da (ivi
desetine i stotine hiljada godina. 0a%ionalni je#ik 'ormiraj hiljadama godina mnoge genera%ije
ljdi date na%ije i on se stalno ra#vija. *n je niver#alan i najmoniji instrment s$o#naje i
so$stvenog i#ra(avanja. Re!i je O osnovni eleManat oletivne svesti na#o"a. -#ev!i od na%ije
je#ik, linost #ajedno sa je#ikom atomatski #ima od na%ije ogromna ,ogatstva, koja nije stvorila
linost, ve mnoge hiljade genera%ija ljdi koji s (iveli ranije. Knji(evnost, $oe#ija, kltra,
tradi%ija, #nanja, iskstvo, religija, sistem vas$itanja, mentalitet ) sve s to ,ogatstva na%ije.
*gromne naslage vrednosti, van njih linoset se ne mo(e 'ormirati.
0aravno, #ev!i od od na%ije takva ,ogatstva, talentovana linost mo(e sama dalje da
o,ogaje i na%ij i $reko na%ije itavo oveanstvo %elini. Ali sve to ide samo $reko na%ije. I
la# i i#la#. 0a%ija ) to je kontekst linosti. A linost ) to je deo dgotrajnog istorijskog $ro%esa
(ivota na%ije. Mi, koji danas (ivimo, $redstavljamo samo jedn trein na%ije, i to najmanj. Prvi
neo,hvatni deo 3na!ih $redaka4 je ) $ro!losti, trei 3na!ih $otomaka4 je ) ,dnosti. I sva tri
vremena aktivno delj #ajamno. 0ema sada!njosti ,e# $ro!losti. 0ema ,dnosti ,e# $ro!losti i
sada!njosti. Tako s i sva tri dela na%ije tako5e #ajamno $ove#ana, $ostoje i (ive #ajedniki
dhovni (ivot. 7tvaraj jedinstven dhovn i genetsk %elin ) na%ij.
A !ta je to o$!teoveanska klttaD .de se ona nala#iD 7amo na%ionalnom, mnogim
na%ionalnim kltrama, vi!e nema gde da se nala#i. Kod o$!teoveanskog slika je ista, kao i kod
oveka, samo sa ra#likom jednini i mno(ini. ;ovek ima jedn na%ij, o$!teoveansko ) mnogo
na%ija. 0a%ionalne kltre na$ajaj o$!teoveansk i i# nje #imaj ,ogatstva drgih na%ija i
integri! ih o$et svoj na%ij. Van na%ija o$!teoveansko ne $ostoji.
1evreji, te(ei ka gos$odarstv nad svetom, vek s nastojali da -12&I02 I 7TA0- 0A
;2<* itavog oveanstva, a dalje da odr(avaj vlast $o $rin%i$ >#avadi $a vladaj=. A da ,i se
jedinilo svo oveanstvo, tre,a slomiti na%ije, na%ionalne dr(ave i na$raviti #ajednik svetsk
dr(av sa #ajednikom svetskom vladom, gde e na vrh sedeti svetski !vonderi, a dole
9F9
me5narodni !arikovi. +e# jedinstvenog je#ika veoma je te!ko je na$raviti t #ajednik
jedinstven svetsk dr(av, a itavo oveanstvo nema jedinstven je#ik. Cta raditiD
0a i#vorima ra5anja #ajednikog svetskog $rimitivnog je#ika #a goje stajali s do!lja%i i#
dvolinih jdejskih sekti, $ose,no i# @asida. Kristalna ma!ta @asida od davnina je ,ilo li!avanje
goja njihovog glavnog dhovnog nasledstva ) na%ionalnih je#ika i njihova #amena jedinstvenim
$rimitivnim svetskim gojskim je#ikom, je#ikom dvono(ne ro$ske stoke, koj $rema
digmatiarima jdei#ma tre,a da se $retvore svi goji sveta $osle s$ostavljanja nad njima svetskog
jdejskog %arstva 2000.g. Karakteristino je da se @asidi, koji name kosmo$oliti#am #a sve goje,
vi!e nego ,ilo ko od 1deja ,rin o ovanj ne$rikosnovenosti drevnjejevrejskog je#ika ) ivrita.
Prema njihovoj !emi ra#lika slo(enosti je#ika goja i ivrita tre,a da $ostane nesavladiva je#ika
,arijera #a goje.
I eto 1evrej i# g. +elistoka, i# $orodi%e Kasida <dvig 3stvari <a#ar4 /amenho' re#radio je
ve!taki svetski $rimitivan je#ik #a sve goje 2s$eranto. 2s$eranto je ) $rimitivan je#ik, gr, i
o$!ten, ,e# nijansi, jednom rej ) komnistiki je#ik. Ali 2s$eranto nije stekao !irok
$o$larnost. I#a tog je#ika ro,ova nema nikakvih kltrnih naslaga. I#iv!i ga, Vi do,ijate samo
sredstvo #a komnika%ij i to je sve, a ako i#ite na$rimer engleski je#ik, onda do,ijate dost$ ka
itavoj engleskoj kltri. Ra#lika je ogromna.
Ali ak ako na 2s$eranto mej talentovano da $reved osnovno kltrno nasle5e i itav
svet $rogovori na 2s$eranto, onda e vremenom je#i%i svejedno $oeti $onovo da se ra#ila#e, kao
!to sada $oinj da se ra#ila#e engleski je#ik 2ngleskoj i engleski Amerike ili A'rike. To je
$rirodni $ro%es. 0ije #ald taj $ro%es o$isan mit o gra5enj Vavilonske kle. Isto kao !to s se
i# jedinstvenog indoevro$skog je#ika vremenom 'ormirali savremeni je#i%i te gr$e ili i#
jedinstvenog latinskog je#ika 'ormiralo nekoliko je#ika latinske gr$e. I sa svim drgim je#i%ima je
ista slika. Ali 2s$eranto se toga ne $la!i.
.lavni #adatak 2s$eranta je ) da #a ,da $okolenja ro,ova ini nedost$nim na%ionalne
je#ike i, $rema tome, odsee ogromne naslage na%ionalne kltre.
Veliki ovek ostavlja se,e na%iji, i njegova s!tina mo(e da (ivi na%iji mnogo hiljada
godina, realno inei d! oveka ,esmrtnom na #emlji. .enijalno je rekao P!kin" >0e, ja ne
mreti sav, d!a e #avetnoj liri moj $rah nad(iveti i i#,ei trljenje=. P!kin je 'i#iki odavno
mro, a njegova d!a je i dan dans (iva na%iji. *tvorite Pkinov tom. Vi mo(ete i sada, $osle
mnogo godina od njegove 'i#ike smrti, osetiti njegov velik d!, osetiti njegovo oseanje sveta,
njegova $re(ivljavanja, diviti se njegovim mislima, njegovim od!evljavanjima, njegovim
emo%ijama. P!kinova d!a je (iva i ,ie (iva sve dotle dok ,de (iva rska na%ija. -$ravo rska
na%ija i nikakva drga.
P!kin je, $rirodno, !ao o$!t svetsk kltr, ali, naravno, iska(enom vid. Prava
$oe#ija je na$revodiva na drgi je#ik jedan kro# jedan. 0ajtalentovaniji $revod $redstavlja g,itak.
To se o,ja!njava time, !to je je#ik ) veoma slo(ena $ojava i !to s svi je#i%i ra#liiti, to je kao
m#iki instrmenti. -#mimo klavir, sakso'on ili gitar. 1ednostavnija dela, nekakva tra6la6la mog
se odsvirati na svim tim instrmentima, glavnom jednako 3i##ev ,oje glasa4. Ali slo(ena o#,iljna
dela se ne mog $reneti jedan kro# jedan. Pok!ajte da $renesete d(e# sakso'onist 7tena .et%a na
klavir. To e #vati sasvim drgaije, $onekad i r(no.
@egel je tvrdio da je njegov 'ilo#o'ij #aldno i#avati na ,ilo kom je#ik, osim
nemakog.
Rski je#ik je ) na!e ogromno ,ogatstvo. Rski je#ik je ak dana!njem $ro!enom i
degradiranom vid ) veoma sna(an je#ik. Ako se rski je#ik $oredi sa engleskim, onda je engleski
#a itav ste$en $rimitivniji i $ro!eniji je#ik. Ako otvorite englesko6rski renik, vidite da se #a
mnoge engleske rei jednoj engleskoj rei daje desetina rskih odgovarajih rei. To jest desetini
ra#liitih nijansi smisla rskih rei odgovara jedna gr,a engleska re. Takvih engleskih rei, kao
!to je >.et=, kojoj odgovara stotin rskih rei, rskom je#ik, hvala +og, o$!te nema. Ako
$revodite engleske $esme, Vi ete se #aditi koliko smisao $esama nosi $ri,li(an karakter. 0e gl$
3gl$ih $esama i mi imamo dovoljno4, ve $ravo $ri,li(an, netaan.
9F2
Ali ne radi se samo o reima. 7am ameriki govor nosi vi!e mehaniki i $rimitivan karakter.
Karakter ra#mene govornih !a,lona. 0a$rimer, $rilikom $o#dravljanja, Amerikana% ka(e" >@iM
@oY are #oD= 3/dravo. Kako siD4. I svako je d(an da vek kao ro,ot odgovara jedno isto" >Iine.
@oY are #oD= 3*dlino. Kako si tiD4 Ako ne odgovorite Iine, ve nekako drgaije, to se nee
smatrati ameriki.
Kod Rsa se ne mog #amisliti takve stroge govorne !eme. 0a $itanje" >Z[\ ]^_[D= 6 Vi
ete ti stotin ra#liitih odgovora" >`a_bcde, defg[_hde, ie_^^6g^d^^, \[\ j[k[ i^_[, _lcm^
nj^o, \[\ n j\[p\^, a^fqbge, \_[jjde, n^_b\e_^qde, olk^ nj^o, ]^_[ n Zf^g_^ ) l d[j ]^_bm\b
b a.].=. Ko !ta smisli. *gromna varijantnost govora, a #nai i varijantnost mi!ljenja.
- savremenom engleskom je#ik s nestali ak takvi 'ndamentalni je#iki instrmenti, kao
!to s ra#like o,li%ima distan%e i ,liskosti o$!tenj. - rskom je#ik $ostoji dga distan%a
o$!tenja me5 ljdima ) VI i $ostoji kratka distan%a 3,liskost, $overljivost, drgarstvo4 o$!tenja )
TI. - rskom se mo(e ,irati distan%a o$!tenja. - savremenom engleskom je#ik to je nemoge,
ostalo je samo VI. A ranije je ,ilo i TI. To je ogroman g,itak emo%ionalnosti i ra#li%i o$!tenj.
To jest engleski je vi!e komnistiki je#ik, nego rski, iako je, naravno, nei#merno ,ogatiji, nego
2s$eranto.
&o 9F98.g. Rsiji a#,k s i#avali sa smislom slova" rp 3s4, tl\b 3il\nu4, v^]b
3n^][ah4, w_[xe_, yeife, zjah, {bpdhL 1evrejski komnari, $re#ev!i vlast Rsiji, #atvorili s
t in'orma%ij i $oeli da $redaj a#,k ,e# smisla slova. Prosto" [, i, n, x, ] i to je sve. -klonili
s i #atvorili smisao.
Tre,a i#avati so$stven istorij, tra(iti i ra#vijati svoje na%ionalne korenove, tim $re !to
drevni na%ionalni korenovi naje!e imaj nadna%ionalne i#vore. 0a%ije nis (ivele je i $rekje,
ve s se stalno #ajamno o,ogaivale i $re mnogo hiljada godina.
.lavna 'ndamentalna injeni%a, ne$o#nata >%ivili#ovanom= jdohri!anskom je#ik sastoji
se tome, !to je rski je#ik ) 'ndsament i %entar itave indoevro$ske gr$e je#ika.
Rski je#ik ) to je klj i i#vor svih vedskih #nanja. -s$ostaviti i shvatiti d,inski smisao
rskog je#ika ) to #nai s$ostaviti istinsko shvatanje sveta. To mo(e da ini samo rski narod.
-$ravo #,og toga je 2ra Vodolije 6 2ra kojoj e rski narod davati ton ra#voj itave #emaljske
%ivili#a%ije. * tome #naj svi $osveeni.
;ime se na%ija ra#likje od narodaD Postojanjem dr(ave. 0a%ija ima dr(av, a narod mo(e
,iti i ,e# nje. Mo(e li se (iveti i ra#vijati savremenom (ivot ,e# normalne dr(aveD 0aravno, ne.
Cta vrede ljdska $rava ,e# dr(aveD A$soltno ni!ta. /amislite da gomila ,andita $ok!ava da Vas
o$ljaka i ,ije, a oko Vas nema nikakve dr(ave. Cta Vam vrede Va!a ljdska $ravaD 0i!ta. *
ljdskim $ravima se mo(e govoriti samo onda kada $ostoji $ravni sistem, a to je atri,t dr(ave.
Rsi s se na(ivali totalitarne jevrejske komnistike dr(ave godinama tako#vane sovjetske
vlasti, ali to ne #nai da dr(av tre,a $ot$no r!iti i krasti. &r(ava tre,a da ima svoje mesto.
*snovni $ro,lem Rsa je ) odsstvo na%ionalne samosvesti, $a $rema tome, i odsstvo
te(nje ka #a!titi na%ionalnih interesa.
Koji narod Rsiji nema svoj na%ionaln vladD Rsi.
Koji narod Rsiji nema svoj na%ionaln televi#ijD Rsi.
Koji narod rsiji nema svoja na%ionalna 7MID Rsi.
Koji je narod Rsiji naj$oni(enijiD Rsi.
Koji se narod Rsiji $odvrgava najdrskijoj kra5iD Rsi.
7ve osnovne dr(avne $olge Rsiji $re#eli s 1evreji, koji mr#e Rse.
Iskstvo svih vekova i naroda svedoi o tome da je narod koji nema svoj dr(avnost,
nala#ei se dr(avi ne$rijateljske na%ije, os5en ili na ro$stvo, ili na $oni(enje, i mi, Rsi, nismo
i##etak i# tog $ravila.
;esto se $oistovej $ojmovi >na%ionali#am= i >$atrioti#am=. To nije jedno isto. 7vaki
rski na%ionalista ) atomatski je $atriota, ali nije svaki $atriota Rsije ) na%ionalista. 0a%ionalisti
koji ma!taj o velikoj Rsiji, ve s $ostali svesni jednostavne i oigledne #avisnosti" >0a%ija je
$rimarna, dr(ava ) sekndarna=, a $atrioti 3nedora5eni na%ionalisti4 jo! nis meli da shvate t
jednostavn istin 3824. Predaji se jevrejskoj $ro$agandi, $atriote tvrde da dr(ava stvara na%ij. -
9F:
stvari oigledno je o,rnto ) na%ija stvara dr(av. Patrioti#am ,e# na%ionali#ma ) to je sd,ina
strana%a i $olkrvnih oso,a ili smi!ljena jevrejska demagogija.
*dnos $rema domovini tako5e ima svoje nijanse. /a rskog na%ionalist najglavnija
domovina je rski narod. Van rskog naroda nema nikakve domovine. Ako rska na%ija ,de
sna(na i %veta ) atomatski e i Rsija ,iti sna(na i $ro%vat. Ali sna(na Rsija sa ,ednom,
degradiranom i odmirajom rskom na%ijom ) ne tre,a nam ni d(a,e 3824. /a na%ionalist s
$orone sve $arole ti$a" >7l(im 7ovjetskom 7ave#=. /a na%ionalist je glavna $arola" >7l(im
rskom narod=.
- odnos na istorij je ista slika. 1evrejska demagogija se trdi svim istinama i neistinama
da sakrije dr(avotvorn log rskog naroda. Konstantno i organi#ovano 1evreji se trde da
nametn svima la(n 'orml" >Istorija Rsije ) to je istorija 'ormiranja rske dr(ave, kao dhovne,
kltrne i religio#ne #ajedni%e naroda koji je naseljavaj=. -stvari isto#ija Rusije nije nita "#uJo
neJo isto#ija #usoJ na#o"a Fu "#GavniM #a!Me#aMa=. 0i vi!e ni manje 3824.
Ako se $ogledaj lek%ije i# istorije, lako se vidi da je (idokratija vek g,ila od
na%ionali#ma. UaKionali!aM je O snaGno o#uGje p#otiv Gi"o#atije. 7a njim (idokratija nikada nije
mogla da i#a5e na kraj. Pogledajte kako Ir%i 20 godina ratj sa 2ngleskom, #emljom kojoj je
(idomasonska vlast tradi%ionalno jaka. I !taD Kako ogromna (idomasonska strktra vlasti i#la#i na
kraj sa irskim na%ionali#momD 0ikako. 20 godina ne mog da ih g!e. Ir%i s $ostali svesni svog
na%ionalnog identiteta i njih je nemoge $o,editi.
7ada, $osle ras$ada 777R, Rsiji je nastala #a nas naj$ovoljnija sita%ija. 7ada je Rsiji
$reko G2N Rsa. To je na! glavni adt. -$ravo #,og toga s sada 1evreji i# $aso!a i#,a%ili r,rik
>na%ionalnost=. +oje se, veoma se ,oje. I stalno 7MI $riaj ,asne o tome da je Rsija )
vi!ena%ionalna dr(ava. To je jevrejska la(. &anas je Rsija ) monona%ionalna dr(ava $rema svim
kriterijmima, kljji i kriterijme *-0 i -027E*. - tim me5narodnim organi#a%ijama
monona%ionalnom dr(avom se smatra dr(ava kojoj dr(avotvorni narod ima vi!e od dve treine
3BBN4 stanovni!tva.
Koliko ima 1evreja RsijiD Istaknti jevrejski $,li%ista <eonid Rad#ihovski 3 list
>0ova rska re= od 98.09.FB.g., lanak >1evrejska srea=4 daje sledee $odatke. *d 9H0 miliona
stanovnika Rsije oko B00 hiljada ine 1evreji $o $aso!. 0e!to $reko miliona ine ) >$olkrvni=.
Ako se dodaj lanovi njihovih $orodi%a, onda se do,ija najmanje : miliona ljdi koji se nala#e
>jevrejskoj s'eri=.
;esto se j #disaji $atriota o traginoj sd,ini Rsije. &osta jaka i %vilenja. Tre,a
$ostati svestan na!ih so$stvenih gre!aka #,og kojih mi $atimo, i is$raviti te gre!ke. U!#o t#aJiHne
su"Dine Rusije je u Mo!JoviMa #usoJ na#o"a oje su Rev#eji !aJa"ili+ Te Mo!Jove t#eDa
p#oHistiti+ Ta"a Ee sva t#aJe"ija nestatai !a t#en. Kada $ostavljaj $itanje" >Mo(emo li mi
$o,editi 1evrejeD=, tada jednostavno $ostaje sme!no. Mo(e li G2N Rsa da $o,edi :6HN 1evrejaD
0aravno da mo(e. Pitanje nije tome da li mog ili ne mog, ve tome kako to raditi. Pre svega
tre,a jediniti rski narod ne na $artijskoj ili klasnoj osnovi, ve na na%ionalnoj osnovi. *stalo je
sekndarno.
I ne tre,a do#voljavati mr(nj me5 delovima rskog naroda ) to odgovara samo 1evrejima.
*ni s majstori sejanj mr(nje, h!kanj jednog dela Rsa $rotiv drgog. I danas se mno!tvo
rskih ldaka, $redaji se klasinoj jevrejskoj $ro$agandi, ,ori" neko sa >trgoviima= i
!$eklantima, neko sa ka$italistima, $red#etni%ima i eks$loatatorima, neko se inovni%ima, neko
sa ,ankarima, na#ivaji ih #elena!ima. Te ldake tre,a $itati" >Cta, #ar nama Rsima ne tre,aj
trgov%i, $rodavni%eD /ar nam ne tre,aj $red#etni%iD 0e tre,aj nam $ismeni rski inovni%iD 0e
tre,aj nam rski ,ankari i 'inansijeriD= Tre,a istai $ametan $rila# ovom $itanj $arije Rskog
0a%ionalnog 1edinstva 3R014. 7am na#iv je veoma $ravilan ) Rsko 0a%ionalno 1edinstvo. To je
klj ka s$eh rskog naroda. R01 shvata da s nam rskoj dr(avi $otre,ni rski ljdi svih
s$e%ijalnosti, od trgova%a do ,ankara.
&a li e R01 meti da se i!$a i# okvira hri!anske $odvaleD 0eko nee meti i ostae sa
+arka!ovom, neko e $re ili kasnije $rokljviti i otii od +arka!ova. To e ,iti nova eta$a ra#voj
rskog $okreta.
9FA
Ma kako se to nekome ne svidelo, ali $rava na%ionalna svest je nemoga ,e# na%ionalne
religije. Kada ovek gleda mlade rske momke, koji se,e smatraj na%ionalistima i istovremeno
is$ovedaj jevrejsko hri!anstvo, $oklanjaj se 1evrej ) Iss @rist i $redaj svoje d!e
jdohri!anskom 5avol, onda $ostaje jasno koliko s 1evreji #agadili ljdske mo#gove i d!e.
Proistiti mo#gove od jevrejske #ara#e ) nimalo nije lak #adatak.
Mog li 1evreji da iskoriste na%ionali#am $rotiv nasD 0e samo da mog, ve ga stalno
koriste. 0ihov omiljen $osao je ) interna%ionali#am. Ali to ne #nai da nam na%ionali#am nije
$otre,an. 0ama je $otre,no #ajedniko s$rotstavljanje ra#liitih na%ionalista $rotiv $rljavih
interna%ionalnih jevrejskih igara. 0a (alost, savremeni la(ni na%ionalisti ne shvataj jevrejske igre.
0a$rimer, krajinskim R-@6om odlino $ravljaj 1evreji, koji ve!to h!kaj naj,li(e slovenske
narode ) Rse i -krajin%e. I mi t sita%ij tre,a da slamamo.
* na%ionali#m se mo(e $isati dgo i $ose,no. - ovoj knji#i je $ostavljen #adatak
jednostavno i kratko $isanje o najglavnijem. Kao do$n savetjem da $roitate radove velikog
rskog $,li%iste Mihaila *si$ovia Menj!ikova 3894. 1evreji s ,ili tog velikog oveka 9F9G.g.
Venaja $amja i vena slava Mihail *si$ovi Menj!ikov, njem se klanja rski narodM
Veliki &h Menj!ikova vek je #ajedno sa namaM
Rski ljdiM M!kar%iM @ajde da ra#mislimo, #a!to 1evreji stalno ,ijaj naj,olje rske
ljdeD /a!to oni nas, a ne mi njihD Cta, #ar mi ne memo da dr(imo or(je rkamaD *ni se
rkovode #a$ove! >naj,oljeg od goja ) ,ij=, a nama $reko svog hri!anstva $odme #a$ovest
>ne ,ij=. Igra is$red jednog gola. I koliko dgo emo mi igrati t jevrejsk igrD
UADUACIOUAQUO
0e tre,a se #atvarati samo na%ionalnom. I#a na%ionalne #ajedni%e stoji i rasna #ajedni%a
38:4. Tre,a graditi nadna%ionalne strktre.
Postoji jedna odvratna jevrejska re >interna%ionali#am=. &oslovno ona se $revodi kao
MeLunaKionali!aM. To je ti$ian stil (ivota 1evreja, tako#vanog svetskog oveka. ;oveka koji
lavira i#me5 na%ija i naroda, svda se osea t5, $re#ire i mr#i sve narode i sve dr(ave kojima
(ivi. -$ravo interna%ionalisti 3me5na%ionalisti4 ras$irj me5na%ionalne kon'likte. -$ravo oni
realno i skriveno stoje i#a veine me5na%ionalnih sko,a. 0ama nis $otre,ni odvratni
interna%ionali#am i !ovini#am. 0ama je $otre,an #drav na%ionali#am i te(nja ka nadna%ionalnom
$ostojanj.
-manjenje etnike ra#novrsnosti i ni'ika%ija oveanstva ) to je njegova degrada%ija.
Mno!tvo ra#novrsnih etnikih ,oja ) to je ,ogatstvo oveanstva.
7asvim je do,ra $arola >UaKionalisti sviN !eMalja O uje"inite seM=.
0adna%ionalno ne tre,a graditi ,e# ra#mi!ljanja. &anas Rsija la#i /0&. To je is$ravno,
iako je dana!nji /0& ) amor'na i $asivna tvorevina. /0& tre,a ojaati, ali Rsiji nikada nije
$otre,na varijanta starog 777R, gde Rsi o$!te nis imali nikakv dr(av. Bilo oja na""#Gavna
uje"injenja Rusije) o#isna #usoM na#o"u) ne t#eDa "a #ue #usu "#Gavnost. -o$!te $ro%es
jedinjavanja je ) komnistiki i o$asan i njem tre,a $rila#iti veoma o$re#no. Ako $ro%es
jedinjenja ide r!enjem donjih strktra ) to je isto jevrejski komni#am samo $od drgim
na#ivom. Kod ,ilo koje varijante nadna%ionalnih jedinjenja vek tre,a $ostaviti jedno glavno
$itanje" >Cta to jedinjenje daje rskom narodD &a li m je ono korisno ili !tetnoD=.
7ada s 1evreji, $o!to s shvatili nastal o$asnost $osle ras$ada 777R, $okrenli 7MI jak
i $la #a >voljenim 777R=. A taj jevrejski 777R je vek ,io #atvor #a rski narod. Komnistiki
777R je i stvaran kao tamni%a naroda, gda je lo#i vara tamni%a ist$ala (idomasonska ma'ija.
*seaji da nee s$eti da $ovrate 777R, 1evreji vode siljen $ro$agand im$erskih ideja.
0jihova $arola je" Rsija ) Im$erija. A !ta daje im$erija rskom narodD *sim #la, ni!ta ne daje.
*snovni $ro,lemi Rsije id od od te im$erske ideja. Cta e nama, Rsima, sastav Rsije,
na$rimer, ;eenijaD Cta njeno $risstvo mo(e dati rskom narodD *sim #la, ni!ta. T gnojav ran
je tre,alo odavno od,a%iti od Rsije. I $rega#iti, naravno, ne#avisno od toga da li ;eenija la#i
sastav Rsije ili ne.
9FH
Rsija mo(e da se jedinjje ne samo okvir /0&. 0ajjednostavnije je $oinjati stvarati
save#e sa onima koji s nam ,liski $o dh i ne samo okvir /0&.
0aj,li(i $o dh Rsima s, naravno, indsi. 0ekada s 7loveni, Indij%i, .ermani, Kelti,
Persijan%i la#ili jedinstven arijevsk #ajedni% i govorili s na jednom je#ik. Postoji masa
doka#a #a to, $oev, naravno, od je#ika. Praota% svih indoarijskih je#ika jeste 7anskrit. Postoji
mno!tvo #ajedninih kljnih rei rskog i 7anskrita. Religio#na kltra 7lovena ima o$!te
korenove sa iranskim /oroastri#mom i ranim Indi#mom ) Vedantom. 0a#iv klasinog religio#nog
enja drevne Indije Vedanta $otie od rei >Veda= 6 #nanje. Vedati ) #nati.
&va $rvih Arijev%a Rama i /aratstra rodili s se na teritoriji Rsije. Rama je ) #a$adno od
Volge. /aratstra ) istono.
Toliko $o!tovana organi#a%ija, kao !to je 7vetski savet Indsa, na &rgoj evro$skoj
kon'eren%iji Ko$enhagen jl 9FGH.g. otvoreno je konstatovao, da je svo stanovni!tvo 2vro$e,
kljji i Rsij, $re hri!anstva is$ovedalo sistem religija, jedinstven sa indi#mom, to jest
arijstvo, ili tako#vane indoarijske religije.
/a$ad, ma koliko to #valo t(no, nije nam drg. <e$e rei o #a$adnoj demokratiji i
ljdskim $ravima ne tre,a da nas s$avljj i da skrivaj $ro(drljiv s!tin /a$ada. 0e
#a,oravljajte, kako je /a$ad osvajao Amerik. Kako je ni!tio i $rega#io nikatne %ivili#a%ije Inka i
A%teka, kao i s$omen na najstarije %ivili#a%ije Tolteka i MajaM Kako s redom $oklali sve
domoro%e 7everne Amerike, ostaviv!i samo nekoliko hiljada njihovih ,ednih $otomaka da
$re(ivlavaj svoj vek re#ervatima.
-$ravo s Amerikan%i rado i!li na $rimen nejneljdskojih sredstava masovnog ni!tenja"
nklearnog or(ja ) 1a$an, te$ih6,om,ardovanja ) 0emakoj, ,akteriolo!ko or(je ) Koreji,
hemijskog i na$alma ) Vijetnam.
O"nos p#eMa islaMu
Islam, tako5e kao i hri!anstvo, #amislili s 1evreji kao sredstvo $ravljanja ara$skim
#emljama. Islam je ra#ra5en istoj radioni%i, kojoj s ra#ra5ivani i jdei#am, i hri!anstvo, i
komni#am. Ali dana!nja $olitika sita%ija je takva da sada islam t 'nk%ij ne samo ne
is$njava. *,rnto, danas s islamske #emlje ) realni $rotivnik svetske (idokratije, i##ev
slganskih dr(ava ti$a Kvajta. To jest islam danas mo(e $ostati jedan od glavnih na!ih $olitikih
save#nika.
1a namerno nisam davao kritik islama, jer ona sada osim !tete ni!ta nee doneti i mo(e da
ra#jedini na!e snage. *sim toga islam #a Rse nije aktelan. *sim toga, ne mo(e se voditi
ne$rin%i$ijelna $olitika. &ovoljno je $rin%i$ijelno i#javiti da mi smatramo islam la(nom religijom i
da na tome $ostavimo tak. 0eka islam ka(e to isto i o nama i neka na tome $ostavi tak. Posle
toga tre,a misliti samo o tome !ta nas o,jedinjje.
Vremenom mslimani e shvatiti da islam ima 9H00 godina, a njihov narod ima $reko 20000
godina i da s njihovi $re%i, ija krv tee njihovim (ilama, ,ili $agani i njihova religija i rsko
$aganstvo s samo na%ionalne ra#novrsnosti jedne iste vedske religije.
Kao !to hri!anstvo nikada nije ,ilo rska na%ionalan religija, tako ni islam nikada nije ,io
na%ionalna religija istonih naroda.
*naj, ko namee svom narod samo islam, vre5a svoje $retke koji s mnogo hiljada godina
(iveli ,e# islama. I koji s sasvim dostojno (iveli. Istorija istonih naroda i njihovih verovanja ne
$oinje od islama, kako $ok!avaj 1evreji da $rika(. Ta istorija je daleko d,lja i nj tre,a
$roavati. I ona je dostojna $o!tovanja i to, nesmnjivo, ni!ta manje od istorije islama. Ali o tome
neka mslimani $omisle sami. 0e tre,a im ni!ta nametati.
Tre,a se #,li(avati sa ara$skim svetom. Tom $rilikom ne tre,a gledati na /a$ad. 7vetska
(idokratija te(i da svom snagom sko,i islamski svet sa Rsijom. I ve s mnogo s$eli. 7ve, !to se
odvija ;eeniji, 6 to s intrige svetske (idokratije. To im ide na rk. *ni s ma!tali da se to isto
de!ava na itavom Kavka# i $o itavoj Rsiji. Primetimo, da eenske ,andite 'inansira jedan od
9FB
glavnih jevrejskih o$eratora Rsiji ) +ere#ovski. * tome je $isala ak i dana!nja !tam$a
3>Argmenti i 'akti= ,r. :H, se$tem,ar 9FFF.g.4.
Prema $lanovima svetske (idokratije trei svetski rat svom (estokom vid tre,a da $one
i#me5 7A& i /a$adne 2vro$e, sa jedne strane, i ara$skog sveta ) sa drge.
9G89.g. mason visokog ste$ena Al,ert Pajk na$isao je satanistiki $lan #a sto godina
na$red" >/a $ot$ni trijm' masonstva ,ie $otre,na tri svetska rata" treem e ,iti ni!ten
mslimanski svet, $osle ega emo is$rovo%irati gigantski so%ijalni nemir, iji e (as svima
$oka#ati $ogi,ij nevernosti. Revol%ionarna manjina e ,iti ni!tena, a veina koja se ra#oarala
hri!anstvo... e do,iti od nas istinsko svetlo <%i'era...= 3B:, s.204. Ako ne $odr(imo islamski svet,
stra mo(e doi na! red.
Tako5e je $otre,no oistiti Rsij od komnistike #ara#e. ;esto se j rei" >Ma
$restanite da $roganjate taj komni#am. Komni#am #a Rsij vi!e nije aktelan=. To je gre!ka.
Komni#am Rsiji o$!te nije mro. 0a vlasti s sve ,iv!e vo5e komni#ma. - Moskvi na
Ervenom trg ma#olej (ivi i sisa (ivotn energij komnistiki vam$ir <enjin. Mrtav (ivot
realno $ostoji, i on $ije krv (ivom (ivot. 0a svim trgovima svih gradova Rsije stoje s$omeni%i
<enjin i njegovoj ,andi. <istovi $od na#ivom >Moskovski komsomola%= i dalje (ivaj
$o!tovanje, i tom $rilikom ti mladi komnisti $o na#iv s skoro glasnogovorni%i antikomni#ma,
ne smatraji da je neo$hodno $romeniti svoj nat$is. Po#ori!te koje nosi ime <enjinskog
komsomola i dalje (iva $o!tovanje, i svi, koji tamo rade, ne stide se i nije ih sramota da ,d
lenjinisti i mladi komnisti. A Vi ka(ete da je komni#am mroD
Pro'esor Preo,ra(enski je odlino rekao" >R!enje $oinje glavi=. Ako Rsi $rola#e $ored
<enjinovih s$omenika i nis #nemireni #,og njihovog $risstva, to govori o tome da je njihovim
glavama sve do sada r!evina i haos, odsstvo kriterijma !ta je do,ro, !ta lo!e, odsstvo
so$stvenog i na%ionalnog samo$o!tovanja. I $osle toga oni se (ale da (ive lo!e. 0ikada Rsiji
nee ,iti do,rog (ivota, sve dok $ostoje ti s$omeni%i. 0IKA&A.
.omila malomnika e odmah $oeti da #vikje glasno svoje omiljeno $itanje" >Koja je
ra#lika, kakvi s$omeni%i stojeD= Velika je ra#lika. *gromna ra#lika. Prin%i$ijelna ra#lika. +iraji
+ogove, Vi ,irate sd,inM
1evrejska sredstva masovne in'orma%ije vek ist$aj $rotiv r!enja <enjinovih s$omenika,
o,ja!njavaji to ne$rihvatanjem varvarstva i r!enja istorije. -stvari $ravo mranja!tvo je )
$ostojanje tih s$omenika, to je rganje rskom narod. Povodom navodnog r!enja istorije mo(e se
$rimetiti da sve #avisi od toga koga toj istoriji hoe 1evreji da vide. <enjin ) to je njihov ovek,
ma kakav on ,io. /amislite kad ,i na trgovima Moskve stajali s$omeni%i takve istorijske linosti
kao !to je @itler. Kakav ,i #verski jak $odigli 1evreji. *dnos $rema istorijskim s$omeni%ima ,i
odmah ,io s$rotan.
Imajte na m da, ni!tavaji komni#am, Vi ni!tavate (idokratij.
Vaspitanje volje
&anas s jedni od osnovnih nedostataka rskog naroda" $overljivostJ odsstvo voljeJ
stadnost i nedovoljna na%ionalna samosvest. 7vi ti nedosta%i s $osledi%a hiljadgodi!njeg
hri!anskog vas$itanja, hiljadgodi!nje hri!anske kltre. @iljad godina je otrov i# le!a
jevrejskog hri!anstva trovao svest i volj rskog naroda. To se mo(e i tre,a savladati. 0ajvei
nedostatak je odsstvo volje. &anas 1evreji vode Rsij kon%emtra%ioni logor, $rovalij, i !ta mi
vidimoD Parali# rske volje. Rski narod $asivno $osmatra ono !to se de!ava, mesto da aktivno
gradi onakav (ivot, kakav nama Rsima tre,a.
7talno i svda se $ostavljaj jedna ista $itanja" >Cta e sa nama ,itiD Kakve s $rogno#e
dalje sd,ine RsijeD Cta e ,iti sa RsijomD= I t.d. 0a sva ta ,es$omona $itanja >!ta e ,iti=
mo(e se odgovoriti samo jedno" >Cta mi radimo, to e i ,iti. Ako mi ni!ta ne ,demo radili, onda
e ,iti onako, kako rade drgi. Pivot ne tee sam od se,e. *n se gradi. -ite se od 1evreja. *ni ne
$ostavljaj lda $itanja >!ta e ,iti=, ve rade ono !to (ele, i mnogo im $ola#i #a rkom. Kada
nameravate da gradite k Vi ne $itate kakva e ona ,iti. Kako mete da je sagradite, takva e i
9F8
,iti. A Rsija ) to je samo na!a velika #ajednika ka=. -mesto ldakih $itanja >Cta e ,iti= tre,a
stalno tra(iti odgovore na $itanja >Cta da se radiD I kako raditiD=
*gromn log $rogramiranj $arali#e volje igraj la(ne teorije o nekakvim nei#,e(nim
#akonima istorijskog ra#voja koji ne #avise od ljdi. 7ve je to smi!ljena la(. 0ikakvih nei#,e(nih
#akona dr!tvenog ra#voja koji ne #avise od volje ljdi nema $rirodi. Pivot i istorij grade oni
koji imaj volj. 0e tre,a misliti da oni koji $ro$ovedaj teorije determinisanih #akona dr!tvenog
ra#voja, sami njih verj. *ni to $ro$ovedaj #a drge. /a $arali#a%ij t5e volje. 0aj,olji $rimer
je ) Karl Marks. *n je i#mislio teorij #akonomernosti $romene dr!tveno6$olitikih 'orma%ija.
Prema toj teoriji komni#am tre,a da nast$i nei#,e(no i #akonomerno. I !ta mislite, da li je on
$redlagao da se (ivi normalnim (ivotom, da se $rirodno ra#vija i nei#,e(no $o5e ka komni#mD
0i kom slaj. Marks je odmah $redlagao da se stvori $olitika $artija, slomi istorijski $ro%es i
silom sagradi ono, !to je on i#mislio. I stvorena je $artija, vlast $re#eta silom, slomljen $rirodni
tok ra#voja Rsije i sagra5en njihov $rokleti komni#am. I to s svi #akoni i teorije.
- stvari $ostoje o$!ti #akoni ra#voja. Postoje #akoni Karme, #akoni %iklinog ra#voja,
#akoni $romene 2ra i 2$oha. 0i jedan od tih #akona ne negira slo,odn volj ljdi i ne $ostavlja
strog determinisanost. <jdska istorija i sd,ine ljdi vek s varija,ilne i #avise od ljdske volje.
*tii od odsstva volje i stei volj nije jednostavno. 7amo itanje knjiga nije dovoljno.
Potre,na je $raksa joge ili do,ar $sihiki trening. Cta tre,a da da do,ar $sihiki treningD &o,ar
$sihiki trening skida sve vrste straha, skida nesigrnost se,e, daje oseanje $o!tovanja $rema
se,i, $oveava $sihik #a!tit kvaliteta oveka, mo,ili!e (ivotn energij i (ivotn aktivnost.
VQAST
ODliKi vlasti
*,li%i dr(avne vlasti 3demokratija, $artokratija, monarhija, oligarhija, diktatra, vojna
diktatra, stale!ki sistem i t.d.4 ) to tako5e nije %ilj, to s samo sredstva. Koji s od tih o,lika ,olji,
koji gori ) to je $ose,an ra#govor, slo(en i dg. Istaknimo samo da $ostoje $rin%i$ijelno ra#liiti
$eriodi (ivota dr!tva i #a te $eriode s naje'ikasniji ra#liiti o,li%i $rave. /a vreme revol%ija ili
dgotrajnih o#,iljnih ratova nikakvih realnih demokratija nije ,ilo i nee ,iti, ne#avisno od toga, !ta
se deklari!e. <j,iteljima demokratije ,ilo kojim $eriodima (ivota dr!tva mo(e se na$omenti,
da s vojne diktatre Pinoea, Iranka, grkih >%rnih= $kovnika i t.d., nastale vanrednim
$eriodima (ivota na%ije, donele njihovim narodima daleko vi!e koristi, nego ,ilo koji o,li%i
demokratije. To tre,a imati na m. 0ije slajno to, !to (idokratija itavog sveta sada $roganja
Pinoea. 0aka m +og da #dravlje i sreM 7lava PinoeM - .rkoj >%rni= $kovni%i s #a jedn
no ha$sili G,H holjada %rvenih komnista i drg lev jevrejsk olo! i oistili #emlj od te #ara#e.
0ajglavnije ,lago Rsije je tome da na el vek ,d $ravi rski na%ionalisti, ma kako se
taj re(im na#ivao i ma kako te snage do!le na vlast. Ako na el Rsije stoji jdejski %ar ti$a
1elj%ina, koji # le(no deklarisane $rin%i$e demokratije, $odele vlasti i $lrali#ma mi!ljenja, i#
tenkova $%a $o Parlament Rsije i -stavom ,ri!e svoje krvave rke, onda nema nikakve ra#like
kako e se taj re(im na#ivati" demokratija, ,andokratija, (idokratija, monarhija, oligarhija ili
diktatraD 7ve te rei s ) samo sinonimi vlasti ,ande jelj%inoida i realnih gos$odara. Ako se ime
nekakve, navodno, demokratije, ili ime nekakve, navodno, tr(i!ne ekonomije, ni!tava rska
na%ija, !ta e nam onda te demokratije i tr(i!ne ekonomijeD
*snovna $arola $o,njenog Kron!tata >Vlast ,e# Pidova i komnista= ,ila je, jeste i ,ie
najaktelnija $arola Rsije.
Kada se istra $arola > Rsiji tre,a da vladaj Rsi=, naravno, $odra#meva se da na vlast
mog da $retendj ne samo Rsi $o krvi i $o dh. 0a vlast mog da $retendj samo ljdi
visokog intelekta, visokog nivoa #nanja i visokog nivoa $ro'esionali#ma. - toj $aroli najglavnije je
to, !to ljdi na vlasti tre,a da ,d $rirodni i organski deo rskog naroda, da vole Rsij i ,rin se o
njenom do,r. /a ra#lik od $ametnih $ro'esionala%a koji mr#e Rsij, koji (ele da da je $okrad i
da se ona ras$adne.
9FG
*,ratite $a(nj na to da je dovoljno $ro$stiti ka najvi!oj vlasti samo jednog 1evreja ili
jevrejskog slg, nekakvog 1elj%ina, i Kremlj se odmah $retvara sinagog i Rsijom $oinje da
vlada ,anda 1evreja, koje niko nije ,irao" ,ere#ovski, ,ajsi, njem%ovi, liv!i%i, rinsoni, kohi. A
sva sredstva masovne in'orma%ije i F0N svog rskog nov%a $rela#i $od kontrol 1evreja. 1e li to
demokratijaD 0e, to je (idokratija.
-#gred, o demokratiji. Pored sve lj,avi ili mr(nje $rema demokratiji tre,a ra#meti
najglavnije" demokratija ) to je demokratska PR*E2&-RA. Ako nje nema, onda s i svi i#,ori )
$ra#na 'arsa. 0ajglavnije nije to da li narod ima $ravo da ,ira, ve to da li narod ima $ravo na
demokratsk PR*E2&-R- i#,ora. &anas se Rsiji F0N svih 7MI nala#i rkama 1evreja, koji
s od tih 7MI na$ravili sredstva masovne de#in'orma%ije. F0N itavog nov%a Rsije nala#i se $od
kontrolom 1evreja. 0a%ionalistike $artije i lideri se #akonodavno $roterj. /akonodavstvo,
kljji i #akonodavstvo o i#,orima, na$isali s 1evreji interes 1evreja. /akon o i#,orima
.osdm ra#radio je lino 1evrej Viktor Cejnis, gde je $ro$isao #a,ran da se #a vreme i#,orne
kam$anje ra#otkrivaj dela jevrejske ma'ije 3to e se tmaiti kao ras$irivanje na%ionalne mr(nje4. I
o kakvoj $ro%edri i#,ora se mo(e govoriti tim slovimaD .de ete na televi#iji ti takve ljde,
kao !to je, na$rimer, ator ove knjigeD Ko e Vam dati da ,irate takve ljdeD I#,ori slinim
slovima ) to je isto !to i i#,ori $od %evima atomata. 7amo mesto realnih metaka $%aj
in'orma%ionim i 'inansijskim me%ima, a mesto atomata #a#imaj televi#ori, novine i aso$isi. 1e
li to demokratijaD 0e, to je (idokratija.
*,ratite $a(nj na to, da Vam #a vreme ,irake kam$anje ne daj nikakve in'orma%ije ni o
$ravim $re#imenima $retendenata, ni o njihovoj na%ionalnosti, ni o njihovoj seksalnoj orijenta%iji.
Kako se tim slovima mo(e ,irati, ako se ne daje veoma va(na in'orma%ija o ljdimaD /a!to
$rimakovi, l!kovi, aleksiji drgi skrivaj svoja $re#imena, na%ionalnost i ak dr(avljanstvoD *ni
hoe da o,man ,iraa. 1e li to demokratijaD 0e, to je (idokratijaD
Istaknimo da je vlast vek veoma jako $odeljena. To !to s danas 1evreji osvojili Kremlj i
Moskv, o$!te ne #nai da oni $ot$no $ravljaj Rsijim. 7vaki g,ernator, mer grada ima
ogromn vlast i mo(e da ne o,raa $ose,n $a(nj na Kremlj i na Moskv. *n mo(e #natnom
ste$en da $ravlja (ivotom $rema svom shvatanj.
InYo#MaKioni #atovi+ P#opaJan"a
>Metkom se mo(e ,iti ovek, a re #a so,om odvodi $kove= 3rska $oslovi%a4.
*tkad $ostoji oveanstvo, od tada se vode in'orma%ioni ratovi. *ni $ri$remaj ljde #a
vre ratove. *ni $revode ljde i# jednog logora drgi. +e# $o,ede in'orma%ionom rat nije
moge $o,editi o,inom rat. /a!to danas Rsiji G2N Rsa ne mo(e da $o,edi HN 1evrejaD
7amo #ato !to 1evreji vk #a nos Rse svojim jevrejskim religijama i teorijama i toj eta$i s
do,ili $o,ed mnogim ,itkama in'orma%ionom rat. Ali in'orma%ionih ,itaka je ,ilo mnogo i
,ie ih jo! vi!e. ;im Rsi $ostan svesni jevrejskih igara i svojih na%ionalnih interesa, ,ie
dovoljno da Rsi kihn i od 1evreja e ostati samo $ra!ina. I to vreme e skoro nastatiMMM /avr!ava
se njihova 2ra. Ali to vreme nee nastati samo od se,e ,e# na!eg aktivnog rada.
Veoma je va(no !iriti i $ro$agirati $ametn kon%e$%ij ra#voja rskog naroda Rsiji. &a li
Vi vidite mnogo knjiga, slinih ovojD Praktino ih nema, i njihovi tira(i s sme!ni. Cirenje ovakve
literatre ) to je $itanje ,roj jedan. @egel je rekao" >Ideje vladaj svetom=. - stvari ne vladaj ideje
svetom, ve oni koji i#mi!ljaj te ideje, $reko ideja vladaj svetom. <enjin, iako je ,io nevi5eni
nitkov, ,io je veliki organi#ator i istaknti tehnolog $re#imanja vlasti i veoma tano je reko"
>I"eje postaju Mate#ijalna snaJa) a"a ovla"aju MasaMaC. Veoma is$ravne rei. /ato !to se
$ojavljj so%ijalni nosio%i tih ideja 3ljdi4, i ta in'orma%ija $ostaje (ivotno aktivna $ore5enj sa
onom in'orma%ijom koja se $asivno nala#i knji#i. Istaknimo da nis mase smislile te
marksistiko6lenjinistike komnistike ideje. I te ideje nis smi!ljene same od se,e. Te
komnistike i hri!anske ideje je smislio neko i sa nekim %iljevima.
7vaka gl$ost se mo(e mno(iti milionskim tira(ima i #ahvaljji tome nametnti
dr!tv (eljen ideologij. I o,rnto. A #a!toD /ato !to oni koji stvaraj i !ire so%ijaln
9FF
in'orma%ij, 'ormiraj in'orma%ioni $rostor dr!tva, #ahvaljji kome 'ormiraj masovn svest i
$ona!anje ljdi. Ako mi, Rsi, ne ,demo vodili aktivan in'orma%ioni rat, ne ,demo s$rovodili i
!irili svoj rsk idej, ,ie nemoge $o,editi. /ato je na! $rvi #adatak ) tira(irati ideje rskog
na%ionali#ma i rske na%ionalne religije. +e# toga je nemoge $romeniti sita%ij na ,olje. Koliko
god da s $ametne knjige sa tira(om is$od 90000 $rimeraka niko nee osetiti. @ri!ani #imaj
(rtve na tira(. 0jihova jevrejska +i,lija je o,javljivana ne#amislivim tira(ima ) stotinama
miliona $rimeraka. Ra#delite najdivljij !i#o'renij takvom tira(, i to ,nilo e (iveti dr!tv
svoj samostalni (ivot. I nai e mas $ristali%a i naslednika. 7ada svet vremenske $rilike ini
veliki nova%. Ko ga ima, taj $omo sredstava masovne in'orma%ije lako mo(e da nametne dr!tv
i svoje kse, i svoje $oglede na (ivot.
Pa i$ak, distri,irajte ov knjig tira( od 9 miliona $rimeraka 3vi!e ne tre,a4 ) i od
(idokratije e ostati samo $ra!ina i istorijska s$omena. /,og odsstva mognosti o,javljivanja
takvim tira(ima njeno !irenje tre,a vr!iti rskoj sredini $lanirano, $re svega #a" $redstavnike
vlasti i 7MI, dr!tveno6$olitike organi#a%ije, vojnike, radnike $ravosdnog sistema, radnike
kltre i o,ra#ovanja i drgih ti%ajnih i so%ijalno aktivnih rskih ljdi.
@ri!anstvo i komni#am stalno vode indekse #a,ranjenih knjiga. - te #a,ranjene knjige
,rajano je sve naj$ametnije, najtalentovanije, naj$ravednije. Vrhn%i ljdskog genija #a,ranjivani
s od strane jevrejskih religija. Po!tovani itaoeM Cta Vi mislite, koliko komada knjiga la#i
indekse #a,ranjenih komnistikih knjigaD ;ak ne mo(ete da #amislite taj ,roj. 7totine hiljada
knjigaMMM 2to gde se odvija jevrejska selek%ija talentovane ljdske misli. A $aralelno se !ire milioni
la(nih knjiga o tom jdohri!anskom svet. /ahvaljji tome vr!i se #agl$ljivanje i #al5ivanje
oveanstva. Takva je ta e$oha Ri,a. @vala +og, !to se ona #avr!avaM
Stva#anje #usiN SMI
7tvarajte i $odr(avajte rska na%ionalna 7redstva Masovne In'orma%ije. To s na!i
instrmenti rske vlasti.
Suve#enitet
Pitanje ,roj jedan ) to je ne#avisnost Rsije od svetskih jevrejskih ok$atora. Tre,a
$ot$nosti raskinti sa *-0, MMI, 7+ i drgim me5narodnim ok$atorskim organima
(idokratije.
EonoMija
Cto se tie ekonomskih $rin%i$a 'nk%ionisanja dr(ave, onda ovde nema alternative #a
savremen me!ovit ekonomij i sistem slo,odnog $red#etni!tva. &o danas oveanstvo nije
smislilo ni!ta e'ikasnije. 7vi oni koji i# naj,oljih $o,da i#mi!ljaj #a Rsij $rin%i$ijelno nov
,i%ikl, nei#,e(no graj Rsij novo ,es$e, nove eks$erimente. Rsija je nadma!ila sve
$lanove #a eks$erimente. &osta, Rsija ima $ravo na odmor. 0eka drge #emlje malo
eks$erimenti! na se,i.
*vaj haos, koji se sada odvija Rsiji, 6 to nije $osledi%a me!ovite ekonomije, koje
jednostavno nema. To je $osledi%a antirske jevrejske vlasti, koja ima $lanove r!enja i
$oro,ljavanja rskog naroda.
Svi osnovni p#oDleMi eonoMije nala!e se van eonoMije+ Vlast je uve vaGnija o"
eonoMije+ Kava je vlast i njeJova onKepKija #a!voja O tava je i eonoMija. Ako na vlasti
,d 1evreji koji mr#e Rsij, onda # ,ilo koji ekonomski mehani#am Rsima nema (ivota.
2konomski mehani#am ) to je samo instrment neijim rkama. *n sam $o se,i nije ni #lo, ni
do,ro. -#mite, na$rimer, do,ar no(. &a li je on do,ro ili #loD &o,ro i #lo s van njega. - ijim se
rkama on na5e, to e i ,iti. <o$ov mo(e tim no(em ,iti oveka, a do,ar ovek mo(e tim istim
no(em re#ati hle, #a svoje goste.
200
0e tre,a i#mi!ljati nov ekonomski ,i%ikl. 7tvar nije njem, ve tome, ijim se rkama
nala#i njegov $ravlja.
*naj ko $ro$oveda ,ilo koji o,lik komni#ma 3marksistiki ili nemarksistiki4, ko od,a%je
$rivatn svojin, slo,odno $red#etni!tvo, rad #a do,it 3na#ivaji ga !$ekla%ijom4, taj smi!ljeno
ili nesvesno radi #a Pidove i njihove okltne satanske gos$odare.
7vaka je'tina komnistika kritika slo,odnog $red#etni!tva, svi ja%i o >eks$loata%iji
oveka od strane oveka=, svaka >velika= otkria nekakvih $oetnih $oroka slo,odnog
$red#etni!tva ) to je sve (idomasonska demagogija, koja ima #a %ilj ni!tenje neje'ikasnijih o,lika
$rivre5ivanja, ni!tenje na%ionalne, $rivredne elite i od,a%ivanje Rsije na $o#adin ljdske
%ivili#a%ije.
7ada se $ojavila masa novih, domaih karlova marksova, koji otkrivaj sve novije i novije
>$oroke= sistema slo,odnog $red#etni!tva. 0a$rimer, Kon%e$%ija &r!tvene +e#,ednosti Rsije
3!i'ra >Mrtva Voda=4 vr!ila je >velianstvena otkria= i otkrila da se koren #la sastoji kreditima
,e# nlte kamate na $o#almi%. A ako se taj $ro%enat $o#ajmi%e svede na nl, onda e sve,
navodno, ,iti do,ro. Kamat na $o#ajmi% okrivljj #,og toga, !to ona, navodno, ima e'ekat
emisije. 0aravno, sve je to ekonomski ne$ismeno. Kamata na $o#ajmi% nema nikakav e'ekat
emisije, ma kakve ,ile njene vrednosti. 0ovi karlovi marksi ne ra#likj nova% i o,ave#e, #a njih je
to jedno isto. *davde im se i $rivi5a e'ekat emisije $rilikom kreditiranja. 7av hmor se sastoji
tome !to e'ekat emisije ima sama emisija. Ali to >Mrtva voda= #,og neega ne $rimeje. I$ak, ni
to nije najglavnije. 2misija tako5e nije sama $o se,i ni do,ro, ni #lo. To je samo instrment. Va(no
je, ko je gos$odar tog instrmenta, ko je gos$odar emitovanog nov%a, ko je gos$odar ekonomije
%elini. Koji %ilj taj gos$odar te(i da ostvari.
/adatak ,roj jedan #a ekonomij Rsije jeste ) dovesti na vlast rske na%ionaliste. I to je sva
ekonomija. Tada one reke dolara od na'te i gasa nee vi!e tei I#rael, 7A& i 2vro$, ve Rsij.
A najglavnije, tada e $restati ona ekonomska kra5a Rsije i rskog naroda, koja #a vreme 1elj%ina
nosi karakter ,e# $resedana. Kada do5e takva vlast, Vi neete $re$o#nati Rsij.
7avremena ekonomija ) to nije tr(i!na ekonomija, to je me!ovita ekonomija. .de $ostoji I
dr(avna svojina, I nedr(avna $rivatna svojina ra#liitih vrsta. 7vakome svoje mesto. Tr(i!na
ekonomija, o kojoj s $evali i $evaj Rsiji jevrejski ekonomski $evai $ot$nog li,erali#ma, 6 to
je odo#go $ravljana gl$ost ti$a ne$ismenih ideja <arise Pija!eve >I<I $lan I<I tr(i!te= 3
#a$a(enom svoje vreme lank >.de s ,ogati kolaiD=4. A d,ini toga nije gl$ost, ve #la
namera 3njenog itelja ) jevrejskog m(a4 sa %iljem da $okrad sv rsk dr(avn svojin i stave
je jevrejske d(e$ove koji nemaj dna.
Komnari i#jednaavaj ka$itali#am i sistem slo,odnog $red#etni!tva. - stvari to s
ra#liiti $ojmovi i ra#liiti sistemi. Ka$itali#am ) to je sistem, gde je vlast rkama ka$itala.
7istem slo,odnog $red#etni!tva ) to je sistem, gde je vlast veoma $odeljena, gde svako ko (eli
mo(e da $one svoj $osao $ovoljnim slo,odnim slovima i gde dr(ava $r(a $odr!k
$red#etni%ima. 0a$rimer, sada je Rsiji ) ist ka$itali#am, gde vlada jevrejska 'inansijska
oligarhija. Ali Rsiji sada nema sistema slo,odnog $red#etni!tva. 0ekakav sistem $red#etni!tva
$ostoji, ali on nimalo nije slo,odan. *n $ostoji krajnje ne$ovoljnim slovima, $ritisnt je i
g!en $ore#ima, ne$ovoljnim #akonodavstvom i dr(avnom ma'ijom. *n a$soltno nije #a!tien i
jae od reketa, osvete inovnika svih vrsta vlasti, ,e#akonja i $ravnog haosa.
7avremena ekonomija vek ima na%ionalne karakteristike. *ne se sastoje dve stvari" deo
dr(avne svojine i o,li%i dr(avnog reglisanja. &ok Ameri%i deo dr(avne svojine i#nosi oko GN,
Iran%skoj i 0emakoj se kole,a od 20 do :0N, 1a$an ) oko :0N. Margaret Taer je $re#ela
vlast 2ngleskoj, kada s $rethodni so%ijalisti doveli dr(avn svojin do A0N. Taer je $ostavila
#adatak" #a H godina dovesti dr(avn svojin do 20N. Primetite, #a $et godina, 2ngleskoj, gde
ima $no nov%a $rivatnom sektor i nema $ro,lema sa $rodajom dr(avne svojine $o realnim
%enama.
- Rsiji svetska 'inansijska ma'ija i jevrejska ,anda jelj%inoida koji s do!li na vlast re!ila
je da F0N dr(avne svojine >$rihvati#je= #a tri godine ,e# ostatka. To je jednostavno kra5a, i nije
nikakva $rivati#a%ija.
209
- Rsiji, imaji vid njen na%ionaln istorij, deo dr(avne svojine sledeih 20 godina
ne mo(e da ,de manji od B0N. - na%istikoj 0emakoj deo dr(avne svojine je ,io oko B0680N i
tem$o ekonomskog rasta je ,io nevi5en istoriji oveanstva. To i jeste na%ional6so%ijali#am.
Pri,li(no ono !to je sada Kini, i ono, !to $rvoj eta$i sada mo(e da do5e kod nas.
Iinansijski sistem tre,a da ima dve kontre. Prva kontra ) na%ionalna, $ol#atvorena,
ne#avisna od s$oljnjeg sveta. &rga ) s$oljnja, otvorena #a ve# sa drgim 'inansijskim sistemima.
Po#danost $rve kontre tre,a da se ,a#ira na r,lji, o,e#,e5enoj #latom, drago%enim metalima i
drgim realnim aktivama.
Komer%ijalne ,anke, koje s na$ravile svoj ka$ital na 'inansijskim mahina%ijama, tre,a da
,d na%ionali#ovane.
Tre,a i#vr!iti $a(ljiv revi#ij dr(avnih dgova Rsije, odakle i #,og ega s oni nastali. Ko
i kako ih je o,esio Rsiji oko vrata. .de s nestale aktive %arske Rsije i 777R. Kriv%e $redati
sd.
Kr$ni o,jekti svojine, $rivati#ovani #a ,es%enje i na !tet na%ionalnih interesa Rsije, tre,a
da ,d na%ionali#ovani.
Realne investi%ije i realne $rihode $rivatnog sektora 3kljji i strani4 tre,a, nesmnjivo,
da !titi dr(ava.
Ali jo! jednom tre,a rei glavno. 0ije vek glavan sistem $ravljanja ekonomijom 3to je
sredstvo4, ve to, ko je gos$odar tog sistema $ravljanja. Rsi ili 1evrejiD Ko realno $ravlja
konkretnom 'a,rikom, $rodavni%om, Eentralnom ,ankom, dr(avomD Rsi ili 1evrejiD I kojim
%iljevima se ti gos$odari rkovodeD - korist rskog naroda ili neD
Imamo $rilike da itamo mno!tvo $rograma $olitikih $artija. Mnogo je svega na$isano, ali
nema najglavnijeg. .lavna, Prva taka ekonomskog $rograma tre,a da ,de taka"
U Rusiji t#eDa "a up#avljaju Rusi]
7ve ostale take ekonomskom ,lok si sekndarne.
I svim drgim delovima $rograma $olitikih $artija to isto. 0a$rimer, nedavno sam itao
jednom $rogram $oglavlje >Vojna re'orma=. 0a$isano je >ojaati rsk armij i t.d.=. A ko e ,iti
gos$odar te armijeD Ko e komandovati njomeD - ijim rkama e ta armija ,iti instrmentD ;ije
interese e !tititiD Interese 1evrejaD *nda nama, Rsima, takva armija nije $otre,na i moraemo da
stvaramo svoj rsk na%ionalno6oslo,odilak armij.
Prva taka $rograma vojne re'orme Rsije tre,a da ,de taka"
U Rusiji t#eDa "a up#avljaju Rusi]
- so%ijalnom ,lok je na$isano" >,lagovremeno davati $en#ij=. A ko e $rovoditi (ivot
so%ijaln $olitikD Ko e davati $en#ijeD Ko e ras$olagati $en#ionim nov%emD 1evrejiD 0e tre,aj
nam takve $en#ije i takva so%ijalna $olitika.
Prva taka $rograma so%ijalnog ,loka tre,a da ,de taka"
U Rusiji t#eDa "a up#avljaju Rusi]
Eentralna ,anka tre,a da ,de $od $nom kontrolom $redstavnike vlasti. 7va njegova
delatnost tre,a da ,de glasna.
Pore#i.
Tre,a vesti staln ,or, #a smanjenje $ore#a i odstajanje od novih vrsta $ore#a. I glavno
) ne smej se $laati nikakvi $ore#i ,e# #ajamnog i $o!tenog rada vlade. 0e tre,a $o$njavati
nikakve $oreske deklara%ije. /a!to tre,a da $odnosimo i#ve!taj ovoj ,anditskoj dr(aviD 0e mi, ve
oni tre,a da $ola( rane nama ) gde oni tro!e na!a sredstva.
co#Mi#anje naKionalne elite
A$soltno je $rav drg 7taljin" >Kadrovi re!avaj sve=. +e# 'ormiranja na%ionalne elite
ne mo(e se sagraditi normalna na%ija. A na%ionalna elita se mo(e 'ormirati samo na ,a#i rske
na%ionalne religije ) rskog $aganstva.
0a najaktivniji nain tre,a raditi sa rskim $red#etni%ima, rskim $redstavni%ima vlasti,
$redstavni%ima rske kltre i drgim rskim ljdima koji imaj ti%aj.
202
Vaspitanje "uNa #atnia
/a rskog m!kar%a veoma je korisno ,avljenje istonim ili rskim ,orilakim ve!tinama,
$ose,no ako $ostoji mdar itelj. Eilj tih ve(,anja o$!te nije da se nekome $o$ravi 'i#ionomija.
Ta ve(,anja naj$re jaaj telo, a #atim jeaj dh m!kar%a. Poste$eno sa rastom nivoa ,or%a menja
se njegov mentalitet, njegovo oseanje sveta, on $rodire drgi svet dhovnih vrednosti. Poinje da
la#i svet slo,odnog dha istonih ili rskih religija. I najglavnije ) vas$itava se narod volja,
hra,rost i dh ratnika, ,e# kojih #drava na%ija ne mo(e da $ostoji i da se ova sama.
Pivot je takav da nije samo va(no meti ne!to stvarati, nego i meti to ne!to !tititi od
nasrtaja drgih. Ratnik ) to nije onaj ko ratje, nego onaj ko mo(e da ratje, ako tre,a. DuN
#atnia O to je potenKijal snaJe+
QjuDav) !loDa i M#Gnja
1evrejska $ro$aganda tvrdi da je lj,av ) do,ro oseanje, konstrktivno, a #lo,a i mr(nja )
lo!a oseanja, nekonstrktivna i r!ilaka. Ta $ro$aganda je la(na, i to la(na smi!ljeno, namenjena
nejevrejima. - jevrejskom vas$itanj treniranje #lo,e i mr(nje #a#ima #naajno mesto.
7$oso,nost da ovek ,de $otre,nom moment #ao i nemilosrdan ini oveka jaim realnom
(ivot, omogje m da me da $o,e5je sita%ijama koje tra(e (estok ,or,. 1evreji ,i hteli
da imaj sve nejevreje kao do,re i nes$oso,ne #a ot$or i ,or,.
- stvari lj,av, #lo,a i mr(nja nis ni do,ro ni #lo. Istina je on#etna i ne voli
uoptavanja. 7vaka emo%ija mo(e da se o%enjje kao do,ro ili #lo #avisnosti od konkretne
sita%ije. Ako je #lo,a adekvatna konkretnoj sita%iji, ona je do,ro. Ako lj,av nije adekvatna
konkretnoj sita%iji 3na$rimer, lj,av $rema $ravim ne$rijateljima4, onda je ona #lo.
*sim toga i# $sihologije je $o#nato da s najjaa sredstva koja $otiskj so$stveni strah
#lo,a i mr(nja. A strah $ose,nim sita%ijama mog da oseaj svi. Pri tom najstra!niji je ) strah.
/lo,a i mr(nja $oma( ovek da $reva#i5e svoj strah.
1edino !to je tano to je da s #lo,a i mr(nja ) veoma jaka i o$asna oseanja. Ako s $revi!e
$ristne, one mog negativno da ti na $sih samog oveka.
Ciljevi i s#e"stva
Progovorimo malo i o #ajamnom odnos %iljeva i sredstava. Komnisti s i!li $od
$arolom" >Eilj o$ravdava sredstva=. *d $oetka >$erestrojke= >demokratska= !tam$a je #asla t
$arol ,rom o$t(,i. Is$ostavilo se da je, navodno, ta $arola koren ne$ravilna. Prika#ivano je
tako kao da s, navodno, $oro%i komni#ma $ravo lo!im sredstvima, a sama komnistika ideja
je, navodno, divna. 0aravno, to je a$soltna demagogija. Komni#am nije lo! $o svojim
sredstvima, nije to najglavnije. Komni#am je od $oetka $oroan #,og svoje ideje, #ato sva
sredstva #a reali#a%ij te ideje s lo!a, ne#avisno od toga, kakva s to sredstva. - stvari, glavni je )
%ilj, sredstva ) s sekndarna. 1edinstveno !to ima smisla istai to je da sredstva tre,a da ,d
adekvatna %iljevima. I to je sve. 7ve ostalo je la( i o,mana.
Prilikom ra#matranja odnosa na%ije, religije i dr(ave sistem vrednostnih $rioriteta #avisi od
$ogleda na svet. - sovjetskom komni#m na svakoj ogradi je ,ilo na$isano >0a! %ilj je )
komni#amM= To je teokratski $rila#, gde je najvi!i %ilj ) neka religija, radi koje se mog (rtvovati i
konkretni ljdi, i sav narod, os5ji ga na naj(e!a li!avanja radi nekakve religije. <jdi i narodi
s ,ili samo sredstvo #a $osti#anje tih ,novnih %iljeva. &o revol%ije 9F98.g. hri!anskoj Rsiji
je %arovala ista takva $orona 'ormla $rioriteta" $ravoslavlje, samodr(avlje, narodnost. 0arod s
lako (rtvovali radi religije i dr(ave.
/a rskog na%ionalist sistem vrednosnih $rioriteta je $rin%i$ijelno drgaiji. Va #usoJ
naKionalistu #uso paJanstvo i #usa "#Gava nisu saMo Kilj+ To su "oD#a s#e"stva+ Cilj je O
20:
p#oKvat #use naKije+ SisteM p#io#iteta i sva #usa i"eja i!#aGavaju se u pet #eHi$ naKija) Hove)
paJanstvo) #usa "#Gavnost+
Eilj ) $ro%vetanje na%ije ) to je o$!ta ideja, koj tre,a detalji#ovati, !to #adatke ovog rada
ne la#i. I$ak va(no je istai sledee. P#oKes Yo#Mi#anja Kiljeva i s#e"stava O to je v#eMensi
stalan p#oKes+ On nia"a ne MoGe "a Du"e !av#en. *n je vek ve#an #a konkretan vremenski
$eriod i stanje dr!tva tom $eriod. Iormiranje %iljeva i sredstava ) to je stalna 'nk%ija
na%ionalne elite. Ali t religij tre,a, $rvo, 'ormirati i, drgo, dovesti na vlast.
Tatia
Taktika vek tre,a da ,de 'leksi,ilna. /a na! ,or, s korisne sve rske organi#a%ije.
A$soltno sve, ma kako se one na#ivale, samo da rkovodstv tih organi#a%ija ,d Rsi. ;ak
komnistike organi#a%ije, gde s na el Rsi, mog da ,d veoma korisne i# taktikih ra#loga.
0e tre,a rastrati nikakve rske organi#a%ije, ak ako njihova ideologija hramlje na o,e noge. 0e
tre,a r!iti, ve o,ogaivati te organi#a%ije novim idejnim sadr(ajem. A vremenom, $ogodnom
trentk #ameniti nat$is.
Tre,a voditi ,or, na svim nivoima o$!tenih sredstava $ravljanja 3ta,ela 2, glava 924.
+ilo koja, ak i manja $o,eda ) to je $o,eda, iako mi nismo $rotiv velikih. Ali ne tre,a misliti da se
sve mo(e re!iti jednim dar%em, jednim #amahom. Tre,a voditi $araleln ,or,.
RUSI] UREDIUITE SE]
-jedinite se ,ilo koje rske organi#a%ije, $od ,ilo kojim na#ivima. 0ajs$e!niji s na#ivi
koji s $ove#ani sa rskom istorijom i rskom kltrom ) rski kltrni %entri. Ali ni ti na#ivi nis
najglavniji. Va!e organi#a%ije mog da nose ,ilo koje na#ive, nekakva dr!tva #a #a!tit srijskih
komara%a ili dr!tva lj,itelja lova le$tira #elenim mre(i%ama. To nije va(no. .lavno je da Va!im
dr!tvima nema ni jednog 1evreja. 0eka ,d $redstvani%i ra#liitih naroda, ali ni jednog 1evreja ne
sme ,iti. 0e tra(ite kom$romise sa 1evrejima, ti kom$romisi ni!ta nee dati, osim !tete.
Iskoristite #akon o na%ionalno6kltrnim atonomijama. 0ersi aktivno koriste taj #akon i
ve s stvorili mno!tvo na%ionalno6kltrnih atonomija. Cta mi, Rsi, oekjemoD Mi tre,a da
iskoristimo taj #akon na najaktivniji nain.
0a i#,orima nikada ne glasajte #a 1evreja, ma ko on ,io i ma !ta on govorio. +olje je glasati
#a gl$og Rsa, nego #a $ametnog 1evreja. Ako nema ,olje varijante, onda glasajte #a rskog
komnist, njem se teorijski mo(e $roistiti glava, 1evrej ) ne.
Vaoni
+olje i jednostavnije je delovati okvir $ostojeeg #akonodavstva. Ako je to nemoge
raditi, onda na sve jevrejske #akone tre,a $ljnti i ra#ma#ati. I delovati javno. Imajte na m, da
Rsiji nikakvih legitimnih #akona nema. 9F98.g. 1evreji s silom $re#eli vlast i nelegitimno
na$isali sve svoje #akone. *d tada jedni nelegitimni #akoni smenjj drge, a glo,al svi ti
#akoni s ) ne#akoniti i antinarodni.
0ajsjajniji odnos $rema #akonima i#ra#io je jedan drevni, ali gl$i mislila%, koji je i#javio"
>0eka $ro$adne svet, ali e likovati #akon=. 0a to ,nilo se mo(e odgovoriti samo jedno" >+olje
da $ro$adn svi #akoni sveta, ali neka likj mir i (ivot=. /al5eni jevrejskom $ro$agandom ljdi
vole da i#javljj" >Mi sl(imo #akon=. I kod te 'ra#e oni stavljaj tak. Ali rano je stavljati
tak. A sami #akoni kome sl(eD Ko ih je i sa kakvim %iljem na$isaoD 0e tre,a sl(iti #akonima,
ve rskom narod. Kada Rsi $re#m #akon Rsiji i na$i! $rave #akone, koji odgovaraj
rskoj na%iji, tada e ,iti $otre,no sl(iti #akon. A sad je rano.
- $aganskoj Rsiji nije ,ilo o$!te nikakvih $isanih #akona. 0ije ,ilo $otre,e #a njima.
Pagani s imali savest i oseanje $ravednosti. /a dhovno ra#vijene ljde koji imaj savest i
$ravednost, #akon nije $otre,an. /akon je $otre,an dhovno nera#vijenim ljdima. Rski ljdi,
20A
$o#ivaji kne(eve da $ravljaj, $ostavljali s im slove" >7diti $rema savesti i $ravednosti=. -
jevrejskom jdohri!anskom svet, gde nema ni savesti, ni $ravednosti, #akon do#voljava da se
#a,oravi na $ravednost i sakrije svoja savest i lina odgovornost i#a 'ormalnih $a$ira, #a koje se ne
#na ko ih je na$isao i sa kojim %iljevima.
OMla"ina
0ema nieg va(nijeg i ,lagodetnijeg od rada sa omladinom. Pose,no sa misleom
omladinom. Vi!e !kole i niver#iteti ) eto gde tre,a raditi $re svega. I, naravno, !kole. &aleko je
lak!e iti, nego $onovo iti. Ako $ogledate ta,el 2, videete da je sistem o,ra#ovanja i
vas$itanja va(niji i jai, nego 7MI. *naj ko je stekao $rava #nanja, ne do$!ta da ga #alde 7MI.
A#Mija i vojna liKa
1evrejska !tam$a ,a%je glave vojnih li%a ldak $arol" >Armija van $olitike=. To je
$arola #a malomne. 0ikada i nigde nije ,ilo i ne mo(e $ostojati takav $rin%i$. *,rnto, armija je
,ila, jeste i ,ie osnovni instrment $olitike. Kada s $olitikim doga5ajima 9FF:.g. 1elj%ionovi
tenkovi re!ili ishod doga5aja, !ta, je li tada armija ,ila van $olitikeD
Politiari vek ra#matraj vojna li%a kao $osl!an ka$ital. Armija se dr(i na vrstoj
dis%i$lini i ,es$ogovornom i#vr!enj nare5enja. Ali sve je to $ravilno do odre5enog trentka. Kada
na vlasti sede $ravi ne$rijatelji naroda, onda je ne$romi!ljeno i $osl!no i#vr!enje tih nared,i )
#loin $rotiv so$stvenog naroda. &a ,i se vojna li%a $rogramirala kao $osl!ni ,ioro,oti,
$rimenjje se mnogo metoda. 1edan od njih je ) #akletva. /ahvaljji #akletvi vlastodr!%i nastoje
da #a,rane vojnim li%ima svakakva dejstva $rotiv vlasti. I$ak vojnoj #akletvi $ostoje rei o
sl(enj svome narod, i te rei s glavne, ostalo je ) sekndarno, na koje se mo(e i tre,a $ljvati.
7vetsko iskstvo je sledee" kada #emlji vlada ,e#akonje, narod dovodi na vlast vojna li%a.
Vojnika d(nost svakog vojnog li%a je ) da stane #a!tit svoga naroda. .lavno je da na el
vojske stan ne samo generali, ve mdri dhovni lideri rskog naroda.
IniKijativa
Mo(emo se dgo trditi da re!imo $olitike igre na!ih $rotivnika i $redvidimo njihove
osnovne s%enarije ra#voja doga5aja. Ali tako se nikada ne mo(e $o,editi. To je vek ka!njenje #a
vremenom. Tre,a igrati svoj igr. 0eka je oni re!avaj. Ini%ijativ tre,a #eti svoje rke. I ni!ta
ni od koga ne oekivati.
ODnova paJansiN [ve"siN\ N#aMova
Tre,a stvarati i o,navljati $aganske hramove. Kod nas danas $raktino nema sve!tenika. To
nije najstra!nije. 7amo kad ,i $ostojala (elja. &anas ima dovoljno i'orma%ije #a to da se sna5emo
svojoj religiji, da je ra#vijamo i savr!avamo. Pt e ojaati onaj koji ide njime.
V"#av naHin Givota
/naaj #dravog naina (ivota je te!ko $re%eniti. 7tanje oveka se ne odre5je samo
njegovim ro5enim kvalitetima, ve i time, !ta on jede tok (ivota. Pod rej >jede= se ne
$odra#meva samo o,ina hrana, ve i dhovna hrana, to jest in'orma%ija. I$ak osim #imanja
kvalitetne in'orma%ije #naaj #imanja kvalitetnih namirni%a tako5e je veoma veliki. Kakav nain
(ivota s imali $aganiD Prvo, $agani nikada nis $!ili. P!enje ne samo da kvari #dravlje, ono
negativno tie na genetik. Primetimo da je $!enje ) $oka#atelj gl$osti i stadnosti. Pagani
nikada nis $otre,ljavali narkotike. Pagani s voleli da $ij vino, ali nikada nis $ili jaka
alkoholna $ia ti$a votke, konjaka, ,rendi, rma. - ta vremena takvi na$i%i se o$!te nis
20H
$roi#vodili. Proi#vodili s samo $rirodna vina i $rirodne na$itke ti$a medohe 3votka sa medom )
$rim.$rev.4.
&ana!nje $ijanstvo Rsiji je re#ltat vi!egodi!njeg namernog o$ijanja Rsa. Posle
>$erestrojke= jelj%inoidi s $okrenli kam$anj #a masovn narkoti#a%ij rskih ljdi. Ako se ta
sita%ija i# korena ne $relomi, onda svi ra#govori o na%ionalnoj religiji, o novoj kon%e$%iji ra#voja,
o na%ionalnom $re$orod i tome slino sasvim s ,esmisleni. Pijanstvo $ravi od oveka ne samo
,ioro,ota, ve ,ioro,ota6idiota sa naj,esmislenijim $ona!anjem. Pijanstvo naglo smanjje ne samo
s$oso,nost mi!ljenja, ve i s$oso,nost adekvatnog do(ivljavanja s$olja!njeg sveta. 0arkomanija je
stra!nija nekoliko $ta.
Pogledajte, kakv $a(nj $osveje jdei#am stil ishrane. - $aganstv tome se $osveivala
$ose,na $a(nja. @itler, na$rimer, nastojei da svoji $aganstvo, $ostao je $ot$ni vegetarijana%. 1a
lino ne mislim da se tre,a $ot$no odrei mesa, ali to, da tre,a smanjiti $otre, mesa i nekoliko
$ta $oveati deo ,iljne hrane, to je $ravilno. To ne tie samo na (elda% i telo, to tie i na svest i
$oimanje sveta.
*groman i kljan #naaj ima kltra govora. Tre,a voditi rana o se,i i drgima.
+eskrajne $sovke, $sovke i samo $sovke ) to je jednostavno ni#ak nivo kltre. To je $roi#vod
$okvarene slovenske hrane, koj jede! sam i hrani! drge. Psovke imaj odre5eno mesto (ivot i
govor, ali one ne smej da i#la#e i# svojih veoma skih okvira $rimene. 0i#ak nivo kltre
govora ) to je atomatski ni#ak nivo kltre mi!ljenja.
OHiEenje Mo!Ja
7av in'orma%ioni $rostor 2re Ri,a #asien je jevrejskim la(ima. 7ve knjige tog
jdohri!anskog sveta, sav sistem o,ra#ovanja i vas$itanja je la(an veem ili manjem ste$en. 7vi
mi, ,iv!i gra5ani 777R 3sovjetske 1deje4, vas$itavani smo #ag!ljivoj i #al5joj atmos'eri
jevrejskog marksi#ma6lenjini#ma. Pre toga ljdi s (iveli ldakoj atmos'eri jevrejskog
hri!anstva. I ma kako mi hteli da #,a%imo la(ne stereoti$e svoga mi!ljenja, nije se lako oslo,oditi
njih. Toga tre,a ,iti svestan i svesno $odrvrgnti revi#iji sv so$stven ,a# #nanja. *d,a%iti la(no,
$ovratiti istinito. *va knjiga je jedna od malo,rojnih, koja nastoji da re!i taj #adatak. Prilikom
re!avanja #adatka odvajanja la(i od istine $ostoje samo tri mehani#ma" $o#navanje sa novom
3$ose,no #a,ranjenom4 in'orma%ijom, so$stvena logika i so$stveno (ivotno iskstvo.
Rev#eji
0a! %ilj ) jevrejsk ma'ij, sve te ,ere#ovske, ,ajse, liv!i%e, rinsone, kohe, njem%ove,
gajdare, kirijenke, smolenske, gsinske, haime, hodorkovske, ko,#one i sve njihove drgove6
saesnike tre,a osditi. 7v njihov imovin kon'iskovati korist dr(ave.
*stale 1evreje ) $ot$no de$ortovati i# Rsije #a sva vremena. 0e tre,a deliti 1evreje na
do,re i lo!e. >&o,ri= 1evreji neka id I#rael i tamo neka se ras$ravljaj sa svojim ra,inatom.
Tre,a #a$amtiti jednostavn istin o tome, da e naj,olji 1evrej doneti Rsiji hiljad $ta vi!e !tete,
nego najgori Rs.
Rusi antiYaistiHi Kent#i
*miljena etiketa 1evreja ) to je 'a!ista. 7ve rske na%ionaliste na#ivaj 'a!istima i %rvenim
'a!istima. Pa !ta, ,olje je ,iti %rveni 'a!ista nego $lavi $eder6degenerik.
1evreje tre,a >,om,ardovati= njihovim omiljenim etiketama. Kada oni vi o 'a!i#m, tre,a
im vek $ostavljati kontra$itanje" >* kom 'a!i#m govoriteD * rskom 'a!i#m ili o jevrejskom
'a!i#mD= 0ama, Rsima, rski 'a!i#am nije stra!an. /ato je daleko stra!niji jevrejski 'a!i#am. -
ljdskoj istoriji nije ,ilo nieg stra!nijeg i (e!eg od jevrejskog 'a!i#ma. Vreme je da se stvore rski
anti'a!istiki %entri sa glavnim #adatkom ) ,or,om $rotiv jevrejskog 'a!i#ma.
20B
Uita ne !aDo#avljati i nita ne p#atati
Rski narod tre,a #avek da #a$amti sve #loine $rotiv njega. /a te #loine ne va(e nikakva
#astarevanja. I is$ostaviti ran #a te #loine i I#rael, i 7A&, i itavom jevrejskom narod.
1evrejska 7MI stalno la(, trdei se da odstan od kolektivne odgovornosti naroda. <a(na
$ro$aganda se o,ino vodi $rema sledeoj !emi" svakom narod $ostoje lo!i i do,ri ljdi i tre,a
da odgovaraj samo lo!i ljdi, a narod, navodno, ne snosi kolektivn odgovornost. To je, naravno,
la( i demagogija. 7vaki narod je vek snosio, snosi i snosie kolektivn odgovornost #a svoje
kolektivne radnje. 1evreji s vek igrali i igraj svoj kolektivn jevrejsk igr. 0aravno, krivi%a
konkretnih 1evreja je ra#liita. Postoji +ere#ovski i $ostoji tih, dalek od svega 1evrej. 0is svi
1evreji deo (idokratije, ali svi 1evreji (ele da 5 tamo i, na jedan ili drgi nain, $odr(avaj
(idokratij. I mi, Rsi, tre,a da igramo svoj kolektivn na%ionaln igr i $ot$no da snosimo #a
nj kolektivn odgovornost.
Primetimo da s 1evreji okaili 0em%ima kolektivn odgovornost #a @itlerove radnje
&rgom svetskom rat, koji je, #gred, (idokratija sama #a$oela. &anas 0em%i is$laj
ra#liitim o,li%ima kom$en#a%ij 1evrejima itavog sv%ta #a @itlerove radnje, kljji i 1evreje
koji nikada nis estvovali &rgom svetskom rat. 2to Vam $rimer #a kolektivn odgovornost
naroda. I #a ne$ravedn odgovornost.
Meto"e Do#De
0e tre,a kriti glav $esak kao noj. ^estoe #ealije su tave+ UeoDjavljen T#eEi svetsi
#at p#otiv #usoJ na#o"a u Rusiji veE se o"avno vo"i) iao svi ne vi"e #ealnoJ p#otivnia. Eion
je #amenio nat$is >komni#am= nat$isom >demokratija=, ali jevrejska ok$a%ija Rsije kako je
,ila, tako je i ostala, samo je veoma ojaala. Posle te >demokratije=, gledaji vlad Rsije, te!ko je
rei ija je to vlada ) Rsije ili I#raela. Po!to Rsiji 1evreji $ravljaj dr(avom, ekonomijom,
$olitikom, sredstvim amasovnog #agl$ljivanja, 'aktiki danas je Rsija ) kolonija I#raela. Ali
neka, ni to nije kraj istorije. I#rael je tako5e ,io kolonija Rima.
*d realne ,or,e se ne mo(e $o,ei. Pidovi s nas doterali do #ida i mi imamo samo dva
i#la#a" ili da $oginemo ,e# ,or,e ili da se ,orimo i da $o,edimo.
+e# o,#ira na to, !to nai#gled ne tek reke rske krvi kao !to je to ,ilo ranije, sita%ija je
$ostala gora. - Rsiji sada ,e# vidljivog rata rska na%ija g,i $reko miliona ljdi godi!nje.
7vetska vlada je $ostavila 1elj%in #adatak da dovede ,roj Rsa do H0 miliona ljdi. *stali tre,a da
mr na svaki nain. 7etite se !ta je radila amerika demokratija sa starosedeo%ima Amerike )
indijan%ima. &a li mi (elimo takv sd,inD @oemo li ekati ili emo se ,oritiD
Cto se tie metoda $olitike ,or,e, one nikada ne tre,a da se 'iksiraj. *ne tre,a da ,d
'leksi,ilne i adekvatne nastaloj sita%iji. Ako sita%ija do#voljava da se ,orimo legalno
$arlamentalnim metodama, njima se tre,a koristiti. Ako #a$one odstrel na!ih aktivista, #nai, mi
tre,a da radimo to isto. Ako o,li%i kolonijali#ma do5 do grani%e, onda se mo(e otii ilegal i
voditi ,or, $arti#anskim metodama. 0arod, koji je ok$iran i ni!tavan tokom G0 godina, ima
$ravo na sve o,like samo#a!tite. 0ama sada 1evreji $odme idej >gra5anskog mira i saglasnosti=.
7a kime mir i saglasnostD 7a onima koji imaj $lanove da nas ni!te i hoe samo $rivremeni $redah
#a $regr$isavanje snaga i #a organi#a%ij nove eta$e igreD
&ok je $olitika sita%ija relativno mirna, nagli $okreti tela nis mesni. I$ak tre,a vek ,iti
s$reman #a a$soltno svak sita%ij.
0ajglavnije je to, !to tre,a vek veoma o#,iljno misliti o tome, !ta tre,a raditi konkretnoj
sita%iji, inae svi do,ri $ost$%i mog da doved do o,rntog re#ltata. -#mite organi#a%ij )
R01 3Rsko 0a%ionalno jedinstvo4. - njoj s do,ri rski mom%i, iskrene $atriote Rsije. Ali njih
mog da iskoriste $rovokativne %iljeve. /ato lideri ti$a +arka!ova tre,a sedam $ta da ra#misle,
$re nego !to ne!to rade. 7vetski vlastodr!%i s s$eli svoje vreme da nadigraj i @itlera i
7taljina, a to s ,ile vo5e, ,lago reeno, koji nis ,ili gl$lji.
208
Istovremeno aktivni i osmi!ljeni $ost$%i malih gr$a i ak $ojedina%a mog da daj
ogroman e'ekat. 9:. jla 9FFF.g. mladi momak 0ikita Krivn #eo je khinjski no( i #aklao
moskovskog jevrejskog ra,ina. Post$%i 0ikite Krivna nis adekvatni in'orma%ionom stanj
rskog naroda i ne mog $rin%i$ijelno da menjaj sita%ij na ,olje. I$ak, na 1evreje s njegovi
$ost$%i ostavili !okantan tisak. 1edna je stvar kada 1evreji sami sa $rovokativnim %iljevima
aktiviraj eks$lo#ivne $akete $ored sinagoga, $okre jak sa %iljem da g!e rski na%ionalni
$okret. I sasvim drga ) narodni s$ontani antijevrejski terori#am. /a 1evreje nema nieg stra!nijeg.
- Palestini antijevrejski terori#am nikada nee do#voliti 1evrejima da (ive tako kako ,i oni hteli da
(ive. I 1evrejima je te!ko i da $omisle da e Rsiji $oeti ne!to slino. Rsija ) nije Palestina i
odnos Rsa i 1evreja je sasvim drgaiji.
1edna od najjaih metoda ,or,e je ) gra5anska ne$osl!nost. 0eis$njavanje nikakvih
nare5enja i odlka vlasti. 7va mo vlade se sastoji samo na!oj ne$romi!ljenoj $osl!nosti. Ako se
vei deo stanovni!tva, kljji or(ane snage, ne ,de $otinjavao vladi, onda e se sva mo i
snaga vlade trentno $retvoriti $ra!in.
Ali tre,a $oinjati od naj$rostijeg i najva(nijeg o,lika ) !irenja i $ro$agande ideja
na%ionalne rske religije i #dravog rskog na%ionali#ma. Vlast O to je p#e sveJa vlast na"
lju"siM uMoviMa. &ovoljno je ako jedan rski na%ionalista $rosveti samo dvoji% misleih Rsa,
i da oni sa svoje strane $rosvete jo! dvoji% rskih intelektala%a, i sva vlast (idomasona, svetske
'inansijske ma'ije, a #a njima i vlast satane e $asti. I rska na%ija e meti da od se,e sagradi
$novredn na%ij, koja doekje 2r Vodolije sa novim oseanjem sveta i sa novim slovima
(ivota.
Bole idokratija@
U Rusiji t#eDa "a vla"aju Rusi i u inte#esu #usoJ na#o"a]
Uea poMoJnu #usoM na#o"u BoJovi SVAROG) PERUU i VEQES]
Uea !asija i osvetli Rusiju velii i DlaGeni BoJ sunKa RA]
P%+ O XEMU RE OVA KURIGAZ
- na!e vreme ljdi s $oeli malo da itaj i mnogo da gledaj televi#or. /ato, kad sam
re!io da na$i!em ov knjig, $ostavio sam #adatak da je na$i!em maksimalno jednostavno i kratko.
I$ak, #a one koji hoe ,r#o da shvate $re itanja ili da se sete $osle itanja, o em je ova knjiga, ja
sam re!io da i#lo(im s!tin ove knjige na nekoliko strana navodei njene osnovne %itate.
OSUOVUI CITATI OVE KURIGE
>Mi (ivimo kosmikoj 2ri Ri,a, eri totalnih la(i i totalnih o,mana. I ta o,mana se ne
odvija $oslednjih 80 godina, ve $oslednjih nekoliko hiljada godina=.
>Vlast nad ljdima ) to je $re svega vlast nad ljdskim movima=.
>Postoje dve istorije" la(na #vanina istorija... i tajna istorija, gde se vide $ravi #ro%i
doga5aja=. *nore de +al#ak.
>Cto vi!e mi la#imo d,in vekova, time vi!e shvatamo, !ta se de!ava danas i je i !ta
se mo(e desiti stra=.
>+iraji +ogove, mi ,iramo sd,in=. &revni $aganski rimski $esnik Vergilije.
20G
>*snovni #rok svih nevolja rskog naroda je tome, !to je on #a,oravio svoje na%ionalne
+ogove=.
>Kada na%ija te(i da $oro,i drg, onda svoj najodlji dara% ona smerava $ravo na
t5e +ogove, kao na oslona% dhovnih i (ivotnih snaga ne$rijatelja. Tako s $ost$ili 1evreji sa
rskim $aganstvom=.
>Religija i vera ) to nije jedno isto. Postoje religije, #asnovane na #nanjima 3na$rimer
$aganstvo4, a $ostoje religije #asnovane na veri 3hri!anstvo, jdei#am i t.d.4. A vera ) to je samo
sredstvo #a o,manjivanje ldaka=.
>7vaka o#,iljna anali#a komni#ma i hri!anstva atomatski naila#i na jedne iste korenove
) na svetsko jevrejstvo, koje $re#ima vlast $omo la(i i o,mane tokom mnogo hiljada godina=.
>1dei#am $rogramira $sihoti$ ro,ovlasnika, gos$odara, l$e(a, nemilosrdnog des$ota i
tiranina, hri!anstvo $rogramira $sihoti$ ro,a, $okornog slge, $aganstvo 'ormira $sihoti$ jake
slo,odne linosti, gos$odara samoga se,e=.
>7ve hri!anske ideje i dogme sranate nis na ovekov svest, ve na njegove emo%ije i
na $odsvest. @ri!anstvo $rogramira $odsvest i iskljje ovekov svest $omo $siholo!kih
trikova=.
>Re#ltat hri!anskog (idolj,lja 3jdo'ilstva4 jeste $ot$no #agl$ljivanje nejevreja i
njihov g,itak so$stvene na%ionalne svesti, na%ionalnog dha i na%ionalnosg oseanja sveta=.
>Oavo je ) la( i ota% la(i. /ato, da ,i o,mano ljde, njegova neje'ikasnija metoda je ) da
se,e na#ove ,ogom, i to jedinstvenim i ne$onovljivim, da ,i ljdima od#eo mognost ,iranja
+ogova, mognost i#,ora do,ra i #la i dalje da tra(i ne$rikosnoven ver. I to je sav trik. 0a tom
trik s sagra5ene sve jedno,o(ake religije=.
>- hri!anstv nema nieg o$!teoveanskog. 1evan5elje je ) isto kao i 7tari /avet, isto
jevrejska, rasistika knjiga=.
>Iss @ristos je, kao i Mojsije, isto jevrejski rasista, #a koga s drgi narodi jednaki
$sima=.
>Iss @ristos nije ,og, nije sin ,o(iji i nije nadovek ,e# na%ionalnosti. Iss @ristos je ) isti
1evrej, $otomak A2 1evreja od &avida. * tome je na$isano na $rvoj strani%i 1evan5elja=.
>Komnisti i hri!ani ) to s 1evreji $o dh, ne#avisno od toga !ta im je na$isano
$aso!=.
>Iss @ristos je ,io $rvi komnista=.
>@ri!ani i komnisti s ) dvolini ljdi sa dvojakim moralom" deklarisanim #a narod i
tajnim ) #a se,e=.
>Komni#am ) to nije ,or,a siromaha $rotiv ,ogatih. Komni#am ) to je #avera
s$er,ogatih $rotiv itavog sveta, $re svega $rotiv srednje klase, $rotiv $red#etnika. Komni#am
) to je glo,alni %ilj satanista=.
>Komni#am je ) jedno od de%e %ioni#ma. Komni#am ) to je sredstvo i konani %ilj
%ioni#ma=.
>I#a la(nih visokomernih rei o lj,avi $rema ,li(njem skrivaj se #verinji iske(eni #,i
hri!anstva. @ri!anstvo i komni#am ) to s vkovi ovijim ko(ama=.
>@ri!ani s s$alili na lomaama trinaest miliona ljdi. To se kod njih na#iva voleti svoje
ne$rijatelje=.
>@ri!anstvo $ria ,asne o tome da $aganstvo, navodno, tra(i $rino!enje ljdskih (rtava. To
je la( i jevrejska $rovoka%ija=.
>@ri!anstvo tera ljde da misaono $ij ljdsk krv i jed ljdsko telo. Taj satanistiki o,red
dhovnog ljdo(derstva se na#iva hri!anstv $rie!e. /ahvaljji njem hri!ani $redaj svoj
d! 5avol=.
>@ri!anstvo je $redstavljalo onaj #ara#ni virs, koji je odigrao kljn log $ad i
$ro$asti velike Rimske im$erije=.
>/,og hri!anstva 2vro$a se nije $rala 9H vekova=.
>@ri!anstvo je i#a#valo nevi5eno kvarenje ljdskog materijala dhovnoj i 'i#ikoj s'eri,
koje se ni sa ime ne mo(e $orediti=.
20F
>@ri!anstvo $re svega vas$itava $la!ljivost misli=.
>Iss @ristos je ,io ist homoseksala%, sadista i ma#ohista=.
>@ri!anska %rkva ) to je %rkva satane, a hri!anski $o$ovi ) slge 5avola=.
>*snovna metoda ,or,e sa 1evrejima 3,ioro,otima satane4 je jednostavna ) sl!ajte 1evreje i
radite o,rntoM @ristos $ro$oveda da je ,olje ,iti siroma!an i ,olestan, nego #drav i ,ogat. - (ivot
je sve o,rnto. I tako svem=.
><eviti $rave od 1evreja ,ioro,ote $omo o,re#ivanja i jdei#ma. Ako Talmd i#ava,
onda svoj mo#ak g,i!, ako si se +i,lij #alj,io, onda si sasvim $amet i#g,io=.
>+ilo 7tari /avet ili 0ovi, nema nikakve ra#like" sve je to jedna ista jevrejska $revara... 0e
mo(e se ,iti istovremeno 0ema% i hri!anin. Tre,a oda,rati jedno. 0ama s $otre,ni slo,odni ljdi,
koji oseaj i #naj, da se +og nala#i njima samima...=. Adol' @itler.
>.lavno #lo hri!anstva se ne sastoji njegovoj gl$osti. @ristos nije samo idiot, $aranoik i
$erver#ni ti$. - njegovim $ost$%ima se lako vidi smi!ljena #la namera. @ri!anstvo ) to je religija
dhovnog ras$ada, svojevrsna dhovna 7I&A, in'orma%iono or(je, koje ra#or(ava #a!titne sile
naroda $red naletom t5ih i ne$rijateljskih snaga. Koje slama volj naroda $rema ot$or, $ostavlja
narod na kolena i $retvara ljde ro,ove ,e# ikakve ,or,e=.
>Komni#am i hri!anstvo s ) isto jevrejske religije, koje nemaj ni!ta #ajedniko sa
rskom na%ionalnom mi!lj, i nametnti s Rsiji (estokom silom i ogromnom krvlj=.
>Rska na%ionalna religija ) to je $aganstvo 3ili vedi#am4. Termin $ravoslavlje je ) $aganski
termin. 0jega s hri!ani ne#akonito krali od rskog $aganstva=.
>Pravoslavni hri!anin ) to je isto !to i rski 1evrej, isto takav r(an s$oj rei. .de je
reima >fljj\b| ^nf^|= 3>rski 1evrej=4 imeni%a, a gde $ridevD *d >Rs= i >$ravoslava%= 1evreji
s na$ravili $rideve. A stvari >fljj\b|= 3>Rs=4 i >qf[nej_[ndu|= 3>$ravoslava%=4 ) to s
imeni%e. A ostale rei s ) jevrejska $revara=.
>- Rsiji, ,e# o,#ira na 90006godi!nje #vanino hri!anstvo, realni ti%aj hri!anstva
$ot$no je #avisio od svetovne vlasti 3kao i drgim #emljama 2vro$e4 i menjao se od Eara do
Eara=.
>1evreji imaj svoga ,oga ) 5avola, dvolikog satan 3@ristos i Mojsije4, a mi, Rsi, 6 svoje
+ogove. 0e mo(e se ,iti istovremeno Rs i hri!anin. 0e mo(e se ,iti Rs i komnista=.
>Kada itate P!kina, imajte na m da i#a njegovih le5a stoji rsko $aganstvo. Kada itate
Majakovskog, imajte na m imajte na m da i#a njegovih le5a stoji jevrejsko jedno,o!tvo=.
>*snovna masa #dravo misleih rskih ljdi d,ini svoje d!e ne $rihvara hri!anstvo, a
jo! manje komni#am i jedva eka da im neko $omogne da se vrate $rirodn ver. &a na5 $rave
+ogove=.
>Rsi $o krviM Postanite Rsi $o dhM=.
>@ri!anin ) to je ro, +o(iji, Paganin ) to je $rijatelj i $otomak svojih +ogova=.
>7d,ina jedno,o(akih religija 3hri!anstva i jdei#ma4 je $redodre5ena. 0a !irok aren
istorije $onovo i#la#i mnogo,o!tvo=.
>Komnistiko MI i 1edini ,og ) to je jedno isto sredstvo. 0jegov #adatak je ) da #atvori
strktr, likvidira s$oso,nost ra#likovanja, da #agl$i i #aldi ljde=.
/ahvaljji em 1evreji $re#imaj valst hri!anskom svetD /ahvaljji dvema
religijama" jdei#m i hri!anstv=.
>Pored sve $rividne s$rotnosti enja Mojsija i @rista, oni s lanovi jedne iste ,ande, koji
igraj ra#liite loge jednoj istoj $revarantskoj igri, iji je %ilj s$ostavljanje svetskog
ro,ovlasnikog $oretka=.
>Antagoni#am takvih religija, kao !to s jdei#am, hri!anstvo i komni#am, nosi isto
demago!ki i vidljiv karakter. Protivrenosti i#me5 tih religija se smi!ljeno veavaj. A stvari
sve te religije imaj jedne iste korenove i jednog gos$odara ) svetsko jevrejstvo=.
>Pored sve ra#like enja @rista i Mojsija o,e religije, hri!anstvo i jdei#am, o,jedinjeni s
jedinstven religij jdohri!anstvo #ahvaljji dvema idejama" ideji 1edinog ,oga 3koji ljdima
od#ima slo,od i#,ora +ogova ili, drgim reima, slo,od i#,ora do,ra i #la4 i ideji ,ogom
290
i#,ranog naroda ) ,ioro,ota satane, #ahvaljji kojima se ostvarje konkretno $re#imanje i
odr(avanje vlasti nad svetom=.
>1dei#am i hri!anstvo ) to s dve #ajamno do$njje strane monog ideolo!kog or(ja
#a $oro,ljavanje naroda, instrment #a $re#imanje i odr(avanje svetske vladavine (idokratije i
njenih okltnih gos$odara. -#mite novani% od jednog dolara 7A&, $revrnite je, $ogledajte
egi$atsk $iramid. 0jenih 9: slojeva ) to s so%ijalni nivoi hijerarhijskog ro,ovlasnikog dr!tva.
A gore ) >svevidee oko= 6 to je oko jevrejskog ,oga ) <%i'era6satane=.
>Covini#am ) to je vek lo!e, na%ionali#am ) to je vek do,ro=.
><inost ne samo da nije i#nad na%ije, linost o$!te ne mo(e da se 'ormira I/VA0
0AEI12=.
>*ni koji na#ivaj antisemiti#am !ovini#mom, drsko la(. Antisemiti#am ) to ne samo da
nije !ovini#am, to je s$rotno !ovini#m. Antisemiti#am ) to je $rotest $rotiv jevrejskog
!ovini#ma=.
>/a jevrejske na%ionaliste koji vladaj Rsiji najstra!niji je rski na%ionali#am=.
>0a%ionalisti svih #emalja ) jedinite se na%ionalne strktre ,or,i $rotiv jevrejske
svetske domina%ijeM=.
>Ako mi, Rsi, ne $ostanemo svesni da $rotiv nas 1evreji vode in'orma%ioni rat, mi emo
kao na%ija nestati=.
>Rsija je ) mnogona%ionalna #emlja. - njoj je $reko G2N Rsa i oko :N 1evreja. Rsi ne
vladaj I#rael. /a!to 1evreji vladaj RsijiD=.
>1dei#am je ) #loinaka ideologija. To nije do. 7am je#ik ivrit ) je $roi#vodni od
ara$skog, drevni (argon kriminalnog sveta. A re >1evrej= na lo$ovskom (argon ivrit o#naava )
$ro,isvet, #loina%. Mo(e se ,e# $reveliavanja rei da je jevrejsko $ravo tokom ni#a hiljada
godina ,ilo i nastavlja sve do dana!njeg dana da ,de glavna kovani%a itavog s$ektra #loina,
koji samo $ostoji svet=.
>1evrejske sinagoge ) to nis samo %rkve, to s !kole i %entri #a $ri$rem kriminala%a, %entri
me5narodne ma'ije=.
>;itavo dana!nje hri!ansko >$ravos5e= radi #a ma'ij. /akonodavstvo je na$isala ma'ija
interes ma'ije=.
>@itler ) to je dara% $aganskih +ogova $o jdohri!anstv, komni#m i %ioni#m=.
>Pidovi s g,ava, #ara(ena kgom i o$asna rasa, koja #asl(je da se iskoreni od samog
ro5enja=. Oordano +rno.
>*d realne ,or,e se ne mo(e $o,ei. Pidovi s nas doterali do #ida, i mi imamo dva i#la#a"
ili da $oginemo ,e# ,or,e, ili da se ,orimo i $o,edimo=.
>Pivot je ,or,a. Pravednost ,e# sile je sme!na. &o,ro tre,a da ,de sa $esni%ama, inae ono
nije do,ro=.
>Ko se nije smirio ) taj nije $o,e!enM=.
>/na%i i sim,oli $ravljaj svetom, a ne re i #akon=. Kinaski 'ilo#o' Kon'%ije.
>Krst sa ras$etim @ristom je ) sim,ol ,istva +oga=.
>&esnostrani kkasti krst ) to je sim,ol (ivota i stvaranja=.
>Kkasti krst e se jo! $odii i #asijati nad #emljom. Takvi sim,oli ne mirM Kkasti krst
ima kolosaln energetik=.
>7vi ljdi od ro5enja nis jednaki. To nije $arola, to je nana injeni%a. Prin%i$ jednakosti
ljdi nije is$ravan. 7vakome ) svojeM Parol jednakosti isti samo #a to da ,i rkama svrgli star
elit i seli na njeno mesto. Posle toga stari vladari, koji s istrali $erol jednakosti, od,a%j t
$arol na smee=.
>*ni koji misle drgaije ) to i jes oni koji misle samostalno=.
>0ei#,e(na sd,ina i slo,oda volje s ) s$rotni $ojmovi. - kom ste$en $ostoji slo,oda
volje ) tom ste$en odsstvje nei#,e(na sd,ina. ;ovekova sd,ina ) to je re#ltanta, koj
odre5j #,ir slo,odnih re!enja oveka i slo,odnih re!enja drgih s,jekata 3kljji i +ogove4,
koji imaj svoj so$stven slo,od volje. 1ak ovek sam $ravi svoj sd,in, ma !ta ,r,ljali
299
$redska#ivai svih ,oja. I ne $ostoje nikakvi nei#,e(ni o$!ti #akoni dr!tvenog ra#voja ti$a onih
koje je >otkrio= Karl Marks. Pivot se $raviM=.
>0e $ostoji nikakva jedinstvena a$soltna istina. Istina je, kao $rvo, vi!egrana i, kao drgo,
konkretna i ne voli o$!tavanja=.
>999:.g. se desio jevrejski $ogrom Kijev kao re#ltat isto narodne er$%ije. Posle toga
na #ajednikom sk$ kne(eva svi 1evreji s ,ili isterani i# Rsije=.
>92F0.g. 1evreji s ,ili $ot$no isterani i# 2ngleske=.
>2.avgsta 9AF2. 1evreji s ,ili $ot$no isterani i# C$anije=.
>%B&W+J+ IMpe#ato#a Reli!aveta Pet#ovna je iste#ala Rev#eje i! Rusije) i!"avi sle"eEi
ua!$ FSvi Rev#eji) Mua#Ki i Gene) ne!avisno o" njiNovoJ poloGaja i DoJatstva) "uGni su "a
o"MaN i!aLu i!van J#aniKa+++ PuteviMa Nilja"uJo"injiKa=.
>/vanini istoriari $ot$no 'alsi'ikj #roke i &rgog svetskog rata i Prvog svetskog rata.
0ajglavnije je shvatiti jedno" i sve revol%ije i svi ratovi nis $osledi%a nekakvih o,jektivnih
#roka. Ratovi i revol%ije ) to s sredstva $rere5enja sveta rkama svetske (idomasonske
ma'ije i njihovih okltnih gos$odara=.
>0ikakav narod, nikada, ni kom vremen nije ,io gos$odar dr(ave. - stvari gos$odari
dr(ave s realni gos$odari dr(ave, konkretni ljdi. Ali i ti gos$odari imaj svoje gos$odare=.
>Amnestija kriminala%a ) to je standardna jevrejska metoda #a stvaranje haosa #emlji i
kasniji $rela# na diktatr >na #ahtev radnika=.
>- dr(avi, gde je kinta smrtna ka#na, $ot$no vlada (idomasonska ma'ija=.
>In'la%ija i kri#e nis $osledi%a ekonomskih $ro,lema. *ni se stvaraj smi!ljeno. In'la%ija i
kri#e ) to je sredstvo $reras$odele vlasti, svojine i nov%a. &a ,i se to verili, dovoljno je $ogledati
na ras$odel vlasti, svojine i nov%a do kri#e i $osle nje. Istinski i jedini #rok in'la%ije je )
!tam$anje nov%a od strane kriminalne vlade i#nad ,rto na%ionalnog $rihoda=.
>Pivi sam i daj drgima da (ive= 6 to je glavna $aganska #a$ovest.
>Mi ka(emo 1elj%in, $odra#mevamo ) ma'ija, ka(emo ma'ija, $odra#mevamo ) 1elj%in=.
>0e ini 1evrej do,ro ) nee! od njega do,iti #lo=.
>0a i#,orima nikada ne glasaj #a 1evreja, ma kakav on ,io i ma !ta govorio. /a 1evreja
Rsija je ) t5a #emlja, koja se mo(e samo krasti=.
>Vlast je vek va(nija od ekonomije. Kakva vlast ) takva i ekonomija=.
>*snovna $arola nemirnog Kron!tata >Vlast ,e# Pidova i komnista= ,ila je, jeste i ,ie
najaktelnija $arola Rsije=.
>Ako si sla, $o dh, nikakvo or(je ti nee $omoi. Ma nije ni!ta, dh ratnika je ) sveM A
dh 3d!4 'ormiraj i jaaj na!i rski $aganmski +ogovi=.
>7ve k$iti, ree #lato, sve #eti, ree sa,lja=. A.7.P!kin.
>&ole (idokratija. - Rsiji tre,a da vladaj Rsi i interes rskog narodaM=.
>0eka $omogn rskom narod rski +ogovi 7varog, Pern i VelesM 7lava imM 0eka
$olome Rski +ogovi kim satani i (idomasonskoj ma'iji. 0eka osvetli Rsij veliki i moni +og
sn%a RaM=.
+esenji vetar kia li,e
-bacuje ga i onosi aleko.
Vatrena kruna javora postaje gola
$lamen poara #amenjuje tugom.
-anos strasti. treptaj vatre
(# nai& ua onosi tok subine.
/jubav prestaje. opija neni trepet
0opi se kao uvelo cve,e.
*trana je pomiso kako se sve promenilo.
1&laila se krv i opusteo moj vrt.
292
(#gubljen smiso. ua se leom pokrila.
$rola je strast ljubavne parae.
)li ponovo sam anas u&vatio tvoj vreo pogle.
( #rak sunca je ra#bio moj le krvi.
( vetar je strasti. vru,. nemiran
1uvao raniji poar u mojim gruima.
2urna bujica prole,a se uvukla u uu.
Dola je #ima. i oleteo mir.
( u&vatio me nalet #brke ljubavi
+a sam ponovo javor sa #elenim li,em.
SPISAK QITERATURE
9. tbi_bs, \dbxb jns}^ddexe qbj[dbs v^aoexe b ~enexe [n^a[, bp][db^ ej\enj\e| q[afb[fobb, ., 9FGG.
2. v_[]bgbf rn]^^n >f^e]e_^db^ ofbjab[djan[=, ., >Z[qh=, 9FFA.
:. ^e [\jb_h >[i[nd[s tbi_bs=, bdj\, >t^_[fljh=, 9FGG.
A. fb]fbo ~bm^, e_de^ jeif[db^ jecbd^db|, ^|qbx, 9F2B.
H. .v. al_hxbdj\bj >Zejgbc^j\b^ _^x^d]u vejae\[=, >^f[= `, 9FFB.
B. we_xe[.
8. Z.[f\j b .dx^_hj >[db^ja \eggldbjabc^j\e| q[fabb=, ., >e_babc^j\[s _ba^f[alf[=, 9FGF.
29:
G. wfbxefb| Z_bgen >feae\e_u jen^aj\bo gl]f^en=, >^db\j=, ejaen6d[6yedl, 9FFA.
F. v_[]bgbf e_elobd >fb jn^a^ ]ds=, ., 9FF2.
90. r.`.mbgen[ >jaefbs ejjbb=, ~enejbibfj\, >y^aj\[s _ba^f[alf[=, 9FF:.
99. r]e_h wba_^f >es iefhi[=, \eeq^f[abn >ve]db\=, rmo[i[], 9FF2.
92. v.fljj[\en >`\\l_hadu| g^jjbs b ^xe f^|o=, ., >e_e][s xn[f]bs=, 9FF2.
9:. w^dfb ef] >^k]ld[fe]de^ ^nf^|jane=, .,>ej\nbasdbd=, 9FF:.
9A. v.v.l_hxbd >ae d[g n dbo d^ df[nbajs=, ., >e_e][s xn[f]bs=, 9FF2.
9H. v. zg^_hsden >y^jbedbp[bs=, ., j[gbp][a 9F8F, [fbk, 9F8F.
9B. >ae p[\eden bp [_gl][=, ., vbasph, 9FFG.
98. vb\aef Zefc[xbd >znf^|j\[s e\\lq[bs ejjbb=, ., {lfd[_ >ljbc=, 9FFG.
9G. ylx_[j b] >qef e jbed^=, >Zli[dh=, 9FF9.
9F. r..n[den >exb\[ \emg[f[=, ., >ljj\b| n^jadb\=, 9FF:.
20. w[p^a[ >ljj\e^ j_ene= 09 >p nejqegbd[db| rfed[ bg[denbc[, n^_bf[ ynef[ zxe gq^f[aefj\exe
v^_bc^jan[=.
29. ns}^ddb\ . r. a^_hg[m^d\e >f[n][ e fljj\bo ^nf^so=, Zb^n, 9F99, Zb^n, 9FFB.
22. v_[]bgbf y[db_en >ljh n^]bc^j\[s n qfem_eg b il]l}^g=, ., >ve_s ejjbb=, 9FFB.
2:. xefh bdsnbd >a^ps qf[n]u=, ., >~[j_^]b^ qf^]\en=, 9FFB.
2A. ^fx^| ^jde| >`a\l][ au ljhD=, ejaen6d[6yedl, >Zn[]f[a=, 9FFH.
2H. rjen r.. >ljj\b^ n^]u, \dbx[ v^_^j[=, ., 9FF8.
2B. rjen r.. >ljj\b^ n^]u, n^p]d[s \dbx[ Ze_s]u=, x. ve_ex][, 9FFB.
PB+ g3-6 g+h+ F5;ij ; .0*0/kj k206/;l 3.96@/C) 5+) Fm9n49 ; 20.;*;@C) %dd_+
2G. wflm\e z.r., ^]n^]^n .. >_en[fh nj^gbfde| gbe_exbb=, ~bkdb| ~enxefe], tf[ahs j_[nsd^, 9FF8.
2F. >to[x[n[a6xba[ \[\ ed[ ^jah=, x. n^fh, 9FF0.
:0. t.r. ui[\en >puc^jane ]f^ndbo j_[nsd=, ., >ljj\e^ j_ene=, 9FF8.
:9. . bd\bd[, w. eg^f[d >v^_b\b^ f^_bxbb gbf[=, ., >bqe_=, 9FFH.
:2. w[p^a[ >d[db^ ) n_[jahM= :, ja[ahs >bd[|j\b| alfqeoe]=.
::. >yeja[aecde ei}[s a^efbs lqf[n_^dbs=, Zed^qbs ei}^jan^dde| i^peq[jdejab ejjbb >^fan[s ve][=,
., 9FF8.
:A. >[guj^_ kbpd^ljafe|jan[ ejjbb n deneg aujsc^_^abb=, d[fe]de^ ]nbk^db^ >Z iexe]^fk[nb=, ., 9FF8.
:H. >^fan[s ve][=, ~[fe]de^ ]nbk^db^ >Z iexe]^fk[nb=, ., 9FFG.
:B. >lj_[d b ]gb_[= ~[fe]de^ ]nbk^db^ >Z iexe]^fk[nb=, ., 9FF8.
:8. >^]du| nj[]db\= = ~[fe]de^ ]nbk^db^ >Z iexe]^fk[nb=, ., 9FF8.
:G. >e][_hm^ ea f^|]bpg[=, i. >da^__^\al[_hd[s qepbbs=, . ^a^filfx, 9 9FF8.
:F. . rfgejen >bf \[\ ed qf^]ja[n_s^ajs=, . ^a^filfx, 9FF0.
A0. [_h qq^fjed ~^nb]bg[s fl\[, . ^a^filfx, 9FFF.
A9. ^fk a^d >~^nb]bgu^ qf[nba^_b b a[|du^ ei}^jan[=, ., >Zfed6qf^jj=, 9FFG.
A2. rf\ed y[fe_ >[|du^ ei}^jan[=, ., >Zfed6qf^jj=, 9FFG.
A:. ~. w_[p\en[, v. [d][ >vj^_^dj\b^ a[|du [fj[, bdeq_[d^aduo x_ben b qbf[gb]= ., 9FFG
AA. >ljj\b| [_[nba b ^]bdu| p[\ed nj^_^dde|=, v^jadb\ ]loenduo ]nbk^db| ejjbb, ., 9FFG.
AH. ~. v[m\^nbc >bja^gdu^ spu\b gepx[=, ., 9FFG.
AB. . . ^_hxlden >Zf[jdu| a^ffef n ejjbb=, ., 9FF0.
A8. w. ^fdb\en, y. ^fdb\en[ >Zae n_[]^^a ejjb^|D=, ., >^dafqe_bxf[=, 9FFG.
AG. yb[d^ab\[ \[\ ed[ ^jah. fb_ek^db^ \ x[p^a^ >d[db^ 6 n_[jah=., H, ., 9FFG.
AF. . tk^pbdj\b| >v^_b\[s m[og[ad[s ]ej\[= ., >^k]ld[fe]du^ eadem^dbs=, 9FFG.
H0. w. ^ ted >jboe_exbs ae_q=, ., 9FFG.
H9. v. . n[den >[|du^ ei}^jan[ 3f[nej_[ndu| gbf b g[jedjane4=, f^qfbda, 9F:H.
H2. . f^|] >jboe[d[_bp. ^_bxbs, Zl_half[=, ., >^d^jj[dj=, 9FF2.
H:. . r. Zdsp^n >tl]l}^^ gbfenexe jbedbpg[=, ., >bobde=, 9FF8.
HA. . ~. l\bd >v gbf^ jbgne_en=, [fibd, w`r, 9F:B.
HH. . wl]g[d >[xbc^j\b^ jbgne_u=. ., e_eae| n^\, 9FFH.
HB. . . [[f^nbc >ljeeibs. yn^ ]efexb \ e]degl eifunl=. ., 9FF9.
H8. >w[][db^ d[ ld[o=, {lfd[_ >~[l\[ b f^_bxbs= 9, 9FF0.
HG. . n[den >`jaefekde" jbedbpg=. ., >vbasph=, 9FFF.
HF. >Z[a^obpbj ^nf^s n =, x[p^a[ >ljj\b^ n^]egejab=, 9, 9FF9.
B0. r. ef^ >[fb b texb zxbqa[=, ., 9FFG.
B9. ~. texe_ien >[|du^ ei}^jan[ n^\[=, . ^a^filfx, 9FF8.
B2. v. . y[_h >[qbj\[ e fbal[_hduo lib|jan[o=. 9GAA, ., >vbasph=, 9FFH.
B:. . vefeih^nj\b| >lah \ rqe\[_bqjbjl" al\ n pe_eau^ nf[a[=, ., 9FF8.
BA. . v[xd^f >znf^|jane n glpu\^=, ., >ljj\[s qf[n][=, 9FF8.
BH. f[nu^ q[fabb ]e\lg^dau b g[a^fb[_u, eg 9 b 2, ., `~, 9FFG.
BB. v. e_elobd >ej_^]dss jalq^dh=, ., r` >y^_ene| ^daf=, 9FFH.
B8. w. Z_bgen >tekb| d[fe]=, Zf[jde][f, >en^aj\[s Zli[dh=, 9FFF.
BG. v. ~. y^gbd >[|du fljj\exe d[fe][=, >v^c^=, ej\n[, 9FF8.
29A
BF. e_ed^nbc >ejjbs n \ed_[x^f^=, ej\n[, 9FFF.
80. . . [[f^nbc >ecbd^dbs n af^o aeg[o=, ., >^db\j=, 9FFA.
89. . `. ^dhmb\en >bjhg[ \ fljj\e| d[bb=, ., qfb_ek^db^ \ klfd[_l >ej\n[=, 9FFF.
82. r. ~. ^n[jahsden >^xe edb ea d[j oeasa=, ~[bed[_hd[s x[p^a[, jq^nuqlj\, 9FFF.
8:. v. rn]^^n, r. [n^_h^n >[jenu| jguj_ fljj\e| b]^b= nuqlj\ 9, .,>r]^_bp=, 9FFF.
8A. v. . tesfbd^n >l]^j[ fejjb|j\e| ]^ge\f[abb=, ., >ej\enj\b| qbj[a^_h=, 9FFF.
8H. `. _[aeden >ec^gl qexbid^a rg^fb\[=, >ljj\b| n^jadb\=, ., 9FFF.
8B. v. . Zefc[xbd >l] d[] [\[]^gb\eg=, ., >vbasph=, 9FFB.
88. r. . rjen >ra_[dau, rfbb, _[nsd^=, ., >r_^a^|[=, 9FFF.
P#oi#enje spisa lite#atu#e u t#eEeM [!a sa" neoDjavljenoM\ i!"anju njiJe)
oju je auto# ljuDa!no ustupio p#evo"ioKu
8G. r. rfladen >yejh^ ^dbd[ i^p f^almb=, ., >v^c^=, 9FFF.
8F. v. \efsabd >[|d[ xbi^_b v_[]bgbf[ [s\enj\exe=, ., >neddb[6w=, 9FFG.
G0. rd]f^| yb\b| >znf^b n ejjbb b n =, ~enejbibfj\, >t_[xen^ja=, 9FFA.
G9. w. . af[\ >Zfenh n n^fen[dbso b jl^n^fbso c^_en^c^jan[=, . ^a^filfx, >ebs=, 9FFH.
G2. v. fljj[\en >f[o wba_^f[=, . >r_hg[d[o=, 9FFA.
G:. `. wlj^n >t^_u| \edh rqe\[_bqjbj[=, . ^a^filfx, >` ^][\aef=, 9FFF.
GA. r. texege_en b ]f. >ve|d[ qe p[\ed[g qe]_ejab=, bdj\, >f[nej_[nd[s bdbb[abn[=, 9FFF.
GH. . . eadb\en[ >jabdd[s [pil\[ ljj\exe spu\[=, . >_bja[=, 9FFF.
GB. >[jen[s xbxb^d[ b ]^gexf[bc^j\[s qe_bab\[ n w^fg[dbb=, ., >ljj\[s qf[n][=, 2000.
G8. n[d e_ed^nbc >ejjbs n \ed_[x^f^=, ., klfd[_ >ej\n[=, 9FFF.
GG. . r. e]beden >^m^db^ ^nf^|j\exe neqfej[ 3yn[ ]e\_[][4=, ., >vbasph=, 2000.
GF. . v. `ncbddb\en >jqen^]h \l_[\exe jud[=, . j[gbp][a, 9FFF.
F0. z. yfbdx >znf^|j\b| neqfej= ., >ljj\[s qf[n][=, 9FFF.
F9. . [d]enj\b| >Zf[jd[s jbgedbs. `a\fen^dbs afe\bja[ [\enj\exe=, ., >v^jadb\=, 9FFB.
F2. fx^d wf[ >b e oe_e\eja^= ., >vbasph=, 2000.
F:. `_[f] yb\jed >bgne_b\[ cbj^_= ., >^_6il\=, 9FFB.
FA. v. ~. w_[]\b| >{b]u= ., >vbasph=, 9FF:.
FH. `. . wlj^n >t^_u| \edh [qe\[_bqjbj[= . ^a^filfx, >be ^][\aef=, 9FFF.
FB. g[\en >^k]ld[fe]de^ a[|de^ qf[nba^_hjane= ., wefe]j\[s abqexf[bs 9F92. [__bdd, 9FFF.
F8. t. bfeden >` d^eioe]bgejab d[bed[_hdexe nejja[dbs= ., 9FFF.
FG. v. r. ja[foen >ae a[\e^ nf^gs, qfejaf[djane, g[a^fbs, spu\D= x[p^a[ >rf\[bg= 9B, [qf^_h 2000
b_b x[p^a[ >ljj\[s qf[n][= 20 2000 b_b x[p^a[ >y^jdb[= 9 2000.
FF. `. _[aeden >ejjbs qe] n_[jah g[jeden=, >ljj\b| v^jadb\=, ., 2000.
900. . ve_hag[d >e_babc^j\[s [dafeqe_exbs=, . >t^_u^ r_hnu=, 2000.
29H
Sa"#Gaj$
PR2P*R-KA A-T*RA
9. -V*&
2. V2RA I<I R2<I.I1A
:. AP7-R&I @RICKA07TVA
+i,lijsko $oreklo oveka
A. I&21A 7PA7201A ;*V2;A07TVA -/ P*M*K @RI7TA
H. @RICKA07KI M*RA<. ;2M- -;I @RI7T*7D
Ponos
Veselje i srea
Intelekt
7melost, strah, samoverenost
7eksalnost
7eksalne oso,ine 1evreja
Pederi#am, sadi#am i ma#ohi#am @rista
@ri!ansko i jdejsko ljdo(derstvo
0a%ionalnost i $oreklo @rista, Marksa i <enjina
Moralni lik @ristovih enika
29B
Kadrovska $olitika Issa @rista
&volinost hri!anskog morala
;astolj,lje i (elja #a vla!
/drav egoi#am, individali#am i kolektivi#am
Patrioti#am i na%ionali#am
*dnos $rema sada!njosti
@ri!anska $ravednost
@ristos je ) 5avo, koji tra(i od (rtava njihove d!e
7iroma!tvo ili ,ogatstvoD
*dnos $rema trgovini
90 #a$ovesti 3=ne ,ij>, =ne kradi>, =ne ini $relj,> i t.d.4
*$!ta o%ena hri!anskog morala i $ro$ovedi @rista
B. I&21A @RICKA07K*. RA1A I PAK<A
8. 12&0*+*CTV* 3M*0*T2I/AM4 I M0*.*+*CTV* 3P*<IT2I/AM4
Koreni jedno,o!tva i komni#ma
G. CTA 7- T* 1-&2I/AM I EI*0I/AMD K* 7- T* +*.*M I/+RA0I 12VR21ID
EI*0I/AM
@ri!ansko %rkveno ,ogosl(enje
Intelekt i talenat 1evreja
&a li s 1evreji ljdiD
F. KAT2@I/I7 3PRAVI<A P*0ACA01A4 12VR21A - 777R
90. TA10A 12VR217K*. *+R2/IVA01A
99. M*&2< <1-&7K*. &R-CTVA" 2<ITA6R-<1A
92. *PCTA 7R2&7TVA -PRAV<1A01A <1-&IMA, VR7T2 V<A7TI I 7IM+*<I
VR7T2 V<A7TI
7IM+*<I
9:. CTA 12 T* MA7*07TV*D
9A. 7TR-KT-RA V<A7TI TA102 7V2T7K2 V<A&2 @RICKA07K*. 7V2TA
9H. CTA 12 T* K*M-0I/AM
Klasna ,or,a
&iktatra $roletarijata
&ijalektika logika
1ednakost i ,ratstvo
7lo,oda volje
C$ekla%ija
2ks$loata%ija oveka od strane oveka
Mi
&r(ava
Eene
0emarksistiki komni#mi
9B. M2T*&2 @RICKA07K2, K*M-0I7TI;K2, =&2M*KRAT7K2> &2MA.*.I12 I
MA0IP-<-7A01A
Programiranje svesti emo%ijama i tajno $rogramiranje
+A/02 VR2&0*7TI TRI R2<I.I12
Kako se stvaraj religije, #asnovane na veri 3o,man4
98. M*P2 <I 72 PR*KI +2/ R2<I.I12
Moral
9G. MA<* * R-7K*1 R2<I.I1I
7<IKA K*7MI;KI@ 7I<A. R-7KI +*.*VI
9F. IRA.M20TI 7V2T7K2 I7T*RI12
7tari svet
7rednji vek
@RI7TI1A0I/AEI1A R-7I12
298
0astanak Marksi#ma
*kto,arski $revrat Rsiji 9F98.g.
/a!to s ,eli i#g,ili od %rvenihD
7A&
@itlerova 0emaka i 7taljin
Perestrojka 777R
7avremeni svet
20. CTA &A 72 RA&ID
Religija
7im,oli
0a%ionali#am
0adna%ionalno
*dnos $rema islam
Vas$itanje volje
Vlast
In'orma%ioni ratovi. Pro$aganda
7tvaranje rskih 7MI
7verenitet
2konomija
Iormiranje na%ionalne elite
Vas$itanje dha ratnika
<j,av, #lo,a i mr(nja
Eiljevi i sredstva
Taktika
/akoni
*mladina
Armija i vojna li%a
Ini%ijativa
*,navljanje $aganskih 3vedskih4 hramova
/drav nain (ivota
Is$iranje mo#gova
1evreji
Rski anti'a!istiki %entri
0i!ta ne #a,oravljati i ni!ta ne $ra!tati
Metode ,or,e
29. * ;2M- 12 *VA K01I.AD
*snovni %itati ove knjige
7PI7AK <IT2RAT-R2
29G
29F