Zakon o Plovidbi I Lukama Na Unutrasnjim Vodama

Z A K O N
O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRANJIM VODAMA

(Slubeni glasnik RS br. 73/10 i 121/12)
Preien tekst zakljuno sa izmenama iz Slubenog glasnika RS broj 121/12
(izmene u lanu 10. stav 1; lanu 13. stav 5; lanu 16; lanu 17. stav 4; lan 17. stav
5. se brie; lanu 18; lanu 27. dodaje se nov stav 1, a dosadanji stav 1, 2 i 3,
postaju stav 2, 3 i 4; menja se naziv pododeljka ispred lana 31; lanu 31. stav 1.
brie se zapeta i re boravak; u lanu 37. dodaje se nov stav 4, a dosadanji stav
4,5,6 i 7, postaju stav 5, 6, 7 i 8; lanu 38. stav 1. briu se rei direkcije i odnosno;
lanu 40. stav 3; lanu 51. stav 1; lanu 57. stav 3; lanu 83. stav 1; lanu 84. stav 1;
lanu 87. stav 1. taka 2); lanu 89. stav 1, taka 4); lan 90 se menja i u stavu 1.
uvode se take od 1) do 12), u lanu 90. stav 2. se postojei tekst zamenjuje tekstom
Ministar utvruje tehnika pravila; novi lanovi su 90a, 90b, 90v, 90g, 90d, 90, 90e,
90, 90z, 90i, 90j, 90k i 90l; lan 91. se menja; lan 92. stav 2. se menja; lan 95.
stav 2. se brie; lan 96. stav 3. se brie; lanu 97; posle lana 104. dodaje se lan
104a; u lanu 106. dodaju se stav 3, 4, 5, 6 i 7; lan 122. se menja; lan 125. se
menja; menja se naziv poodeljka ispred lana 126; lan 126. se menja; lanu 131.
stav 2; u lanu 132. dodaju se stav 3, 4, 5 i 6; lanu 133. stav 4; lanu 134. stav 2;
lanu 136. stav 2; u lanu 136. posle stava 3. dodaje se stav 4; u lanu 136.
dosadanji stav 4. postaje stav 5; u lanu 136. stav 5. postaje stav 6. i menja se; u
lanu 136. stav 6. postaje stav 7; u lanu 136. se dodaje stav 8; u lanu 165. dodaje
se stav 2, 3, 4, 5 i 6; dodaje se novi lan 165a; u lanu 180. menja se stav 1. i stav 3;
u lanu 207. stav 1. dodaje se taka 11); u lanu 211. dodaje se stav 3; menja se
naziv poodeljka ispred lana 228; menja se lan 228; menja se lan 229; lanu 230;
lanu 231; lanu 232; menja se naziv poodeljka ispred lana 233; lanu 233. stav 2. i
stavu 3; u lanu 265. stav 1. posle take 1) dodaje se taka 1a; u lanu 270. stav 1.
posle take 1) dodaje se taka 1a; u lanu 271. stav 1. posle take 1) dodaje se
taka 1a; u lanu 279. stav 7. se brie; lanu 287. stav 5.)

Deo prvi
I. UVODNE ODREDBE
Predmet ureenja
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain za bezbednu plovidbu na unutranjim
vodama Republike Srbije, vodni putevi i plovidba, plovila i njihova sposobnost za
plovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristanita, nadzor i druga pitanja koja
se odnose na plovidbu na unutranjim vodama.

Primena zakona
lan 2.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na meunarodnim, meudravnim i
dravnim vodnim putevima Republike Srbije, kao i na drugim unutranjim vodama.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ratna plovila, kada je to ovim
zakonom propisano.
- 2 -

lan 3.
Na odnose koji nisu ureeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti
na osnovu ovog zakona, primenjuju se obiaji u unutranjoj plovidbi.

Znaenje pojmova
lan 4.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) boksaa je vrsta luke usluge kojom se obavlja manevrisanje plovilima u
luci;
2) boni sastav je sastav plovila koja su vrsto povezana bok uz bok, osim
amaca, od kojih nijedno nije postavljeno ispred plovila koje pokree sastav;
3) brod je brod unutranje plovidbe i reno-morski brod, osim ratnog broda;
4) brod bez sopstvenog pogona je brod koji nema sopstveni mainski ureaj
za pogon, kao i brod iji se mainski ureaj koristi za premetanje u luci ili mestima
ukrcavanja ili iskrcavanja, ili da bi se poveale njegove manevarske sposobnosti za
vreme potiskivanja ili tegljenja;
5) brod velike brzine je brod sa sopstvenim pogonom koji moe da postigne
brzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu;
6) brod sa sopstvenim pogonom je brod koji ima sopstveni mainski ureaj
za pogon;
7) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili slinog postupka
gradnje do momenta upisa u upisnik brodova;
8) brod unutranje plovidbe je brod registrovan za plovidbu na unutranjim
vodama, ija duina trupa iznosi najmanje 20 m ili iji je proizvod duine, irine i
maksimalnog gaza jednak zapremini od najmanje 100 m, kao i teglja i potiskiva,
bez obzira na njihovu duinu i zapreminu;
9) brodar je vlasnik plovila, zakupac ili menader koji je kao dralac plovila,
nosilac plovidbene odgovornosti;
10) vatrogasno spasilako plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za
gaenje poara i ostale tehniko-tehnoloke intervencije i spasilake aktivnosti na
vodi;
11) vlasnik plovila je fiziko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan
od upisnika;
12) vodni put je deo unutranjih voda na kome se obavlja plovidba,
kategorisan i otvoren za plovidbu;
13) gliser je vrsta amca koji pomou sopstvenog pogonskog ureaja glisira
po povrini vode;
14) domae plovilo je plovilo koje ima srpsku dravnu pripadnost i koje je
upisano u jedan od domaih upisnika;
15) dravni vodni put je vodni put na kome vai dravni reim plovidbe na
kome je bez posebnog odobrenja dozvoljena plovidba samo plovilima pod zastavom
Republike Srbije;
- 3 -

16) elektronske plovidbene karte su baze podataka, standardizovane u
pogledu sadrine, strukture i formata, koje se daju na upotrebu putem Inland ECDIS
opreme;
17) zimovnik je izgraeni ili prirodni vodni prostor na vodnom putu koji je
ureen i osposobljen tako da predstavlja sigurno sklonite za plovila od oteenja
ledom, visokog vodostaja ili ostalih vremenskih nepogoda;
18) Inland ECDIS je elektronski prikaz plovidbenih karata i informacioni
sistem za unutranju plovidbu koji prikazuje odabrane informacije iz Sistema
elektronskih plovidbenih karata za unutranju plovidbu (Inland SENC), i po izboru
informacije prikupljene drugim plovidbenim senzorima;
19) javno plovilo je plovilo koje upotrebljava dravni organ, a koje nije ratno
plovilo i koje slui iskljuivo u neprivredne svrhe;
20) jahta je plovilo koje slui za rekreaciju, sport i razonodu, koje moe da se
koristi za line potrebe ili za privrednu delatnost;
21) ledolomac je brod registrovan i opremljen za razbijanje leda;
22) luka je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa
objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i
iskrcavanje putnika i robe u kojoj se obavljaju delatnosti koje su s robom ili plovilom u
neposrednoj ekonomskoj, saobraajnoj ili tehnolokoj vezi;
23) luka akvatorija je deo vodnog puta u sastavu lukog podruja, po prirodi
prostor neposredno vezan uz obalu, izdvojena sidrita i slino;
24) luke usluge su usluge komercijalne prirode koje se obavljaju u lukama,
odnosno pristanitima uz naknadu prema lukim tarifama;
25) luki korisnik je lice koje koristi jednu ili vie lukih usluga;
26) luki operater je fiziko ili pravno lice koje obavlja jednu ili vie lukih
delatnosti;
27) luko podruje je podruje luke ili pristanita koje se koristi za obavljanje
luke delatnosti, kojim upravlja Agencija za upravljanje lukama i na kojem vai
poseban reim kontrole dolaska i odlaska plovila, kao i ulaska i izlaska vozila i lica;
28) marina je pristanite za posebne namene na vodnom putu namenjeno za
prihvat, uvanje i opremu plovila koja slue za rekreaciju, sport i razonodu;
29) meudravni vodni put je vodni put na kome vai meudravni reim
plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovila pod zastavom Republike Srbije i
granine drave na tom vodnom putu;
30) meunarodni vodni put je vodni put na kome vai meunarodni reim
plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovilima svih zastava;
31) premor je stanje lana posade nastalo kao rezultat nedostatka odmora ili
bolesti i ogleda se u odstupanju od normalnog ponaanja i brzine reagovanja;
32) plovee telo je splav ili druga konstrukcija, objekat ili spojena struktura
sposobna za plovidbu, koja nije brod, tehniki plovni objekat, amac ili plutajui
objekat;
33) plovidbena nezgoda je vanredni dogaaj na unutranjim vodama nastao
u plovidbi ili iskoriavanju plovila, vodnog puta ili objekta na njemu pri kojem je
dolo do ljudskih rtava ili telesnih povreda, materijalne tete ili zagaivanja ivotne
sredine;
- 4 -

34) plovni put je deo vodnog puta propisane dubine, irine i drugih tehnikih
karakteristika, koji je ureen, obeleen i bezbedan za plovidbu;
35) plovilo je brod, tehniki plovni objekat, jahta, amac, plovee telo,
plutajui objekat, plovilo koje obavlja ribolov i drugi objekat koji je osposobljen za
plovidbu i koji uestvuje u plovidbi;
36) plovilo Evropske unije je plovilo koje ima dravnu pripadnost jedne od
drava lanica Evropske unije i namenu prema propisima drave u kojoj je
registrovano;
37) plovilo koje obavlja ribolov je plovilo koje je namenjeno za ribolov uz
pomo mree, uzica, ribarske koe ili drugih ribolovnih sprava koje ograniavaju
sposobnost manevrisanja, osim plovila koje je namenjeno za ribolov vuenjem udice
ili drugim ribolovnim spravama koje ne ograniavaju sposobnost manevrisanja;
38) plutajui objekat je plovilo bez sopstvenog pogona koje po pravilu nije
predvieno za premetanje niti za obavljanje posebnih radova na unutranjim
vodama (kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kua za odmor, ponton,
pontonski most, stambena laa, ugostiteljski objekat, splav kuica, plutajua
radionica i slino);
39) postojei brod je brod koji nije u gradnji;
40) potiskivani sastav je vrsto povezani sastav plovila, osim amaca, od
kojih je najmanje jedan postavljen ispred potiskivaa;
41) potisnica je teretni brod bez sopstvenog pogona i bez sopstvenog
kormilarskog ureaja;
42) potisnica pomorskog broda je potisnica konstruisana da se nosi na
pomorskim brodovima i da plovi na vodnim putevima;
43) priznato klasifikaciono drutvo je klasifikaciono drutvo koje je priznato u
skladu sa posebnim propisom;
44) prijemna stanica je plovilo ili postrojenje na kopnu odreeno od strane
nadlenog organa za prijem tetnih predmeta ili materija koje nastaju na plovilu;
45) pristanite je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa
objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zatitu plovila, kao i ukrcavanje i
iskrcavanje putnika i robe;
46) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlae od jedne godine, lica
zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i lanova njihove porodice;
47) putniki brod je brod registrovan za prevoz vie od 12 putnika;
48) rasprema je privremeno povlaenje broda, odnosno tehnikog plovnog
objekta iz upotrebe i njihov smetaj na odreenom delu vodnog puta;
49) ratno plovilo je plovilo koje je pod komandom oruanih snaga, a ija je
posada vojna;
50) Reni informacioni servisi (RIS) su usaglaene informacione usluge
namenjene kao podrka upravljanju plovidbom na vodnim putevima ukljuujui, ako
je to opravdano, vezu sa drugim vidovima saobraaja;
51) reno-morski brod je brod naroite konstrukcije iji su gaz i druga
konstrukciona svojstva takva da moe ploviti u delu plovidbe na moru, kao i po
unutranjim vodama;
52) sastav je tegljeni, potiskivani ili boni sastav;
- 5 -

53) sanitetsko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za zbrinjavanje
povreenih i obolelih;
54) Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS) je standard usvojen
od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i koji predstavlja servis
za pruanje usluga u cilju unapreenja bezbednosti i efikasnosti brodskog
saobraaja i zatite ivotne sredine, osposobljen za uspostavljanje komunikacije sa
uesnicima u saobraaju i da odgovori potrebama saobraaja u podruju obavezne
primene VTS;
55) sidrite je opremljeni i obeleeni deo vodnog puta na kojem se moe
vriti bezbedno sidrenje i manevrisanje plovila;
56) skela je plovilo namenjeno za prevoz lica, robe i ivotinja sa jedne na
drugu obalu unutranjih voda;
57) skelski prelaz je deo unutranjih voda sa izgraenim i ureenim prilaznim
putevima, opremljen za bezbedno pristajanje skele, ukrcavanje i iskrcavanje lica,
stvari i ivotinja koje se prevoze skelom;
58) sklonite je prirodni deo vodnog prostora na vodnom putu, koji slui za
nuni smetaj plovila radi zatite od meteorolokih i hidrolokih nepogoda;
59) skuter je vrsta amca koji koristi sopstveni pogonski ureaj, koji se koristi
za skijanje na vodi ili izvoenje figura (vodeni skuter, det bicikl, det ski i slino);
60) stanje opijenosti je stanje lana posade kod kojeg je lekarskim pregledom
i drugim metodama i aparatima, analizom krvi i/ili urina utvreno prisustvo alkohola u
organizmu vie od 0,5 g/kg merenjem koliine alkohola u litru izdahnutog vazduha,
kao i kod kojeg je lekarskim pregledom, upotrebom odgovarajuih sredstava ili
ureaja, ili analizom krvi i/ili urina utvreno prisustvo u organizmu opojnih droga ili
drugih materija koje menjaju stanje svesti;
61) strano plovilo je plovilo koje ima stranu dravnu pripadnost i namenu
prema propisima drave u kojoj je registrovano;
62) tanker je brod registrovan za prevoz tereta u tenom stanju;
63) teglja, odnosno potiskiva je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje
drugih plovila;
64) tegljeni sastav je sastav od jednog ili vie plovila, osim amaca, koje tegli
jedan ili vie tegljaa;
65) tegljenica je teretni brod bez sopstvenog pogona koji ima sopstveni
kormilarski ureaj;
66) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta;
67) tehniki plovni objekat je objekat opremljen mehanikim ureajem za
obavljanje tehnikih radova na unutranjim vodama sa sopstvenim pogonskim
mainskim ureajem ili bez njega (plovea naprava, bager, mehaniki pobija pilona,
elevator, dizalica, plovea kosaica, platforma i slino);
68) trgovaka mornarica obuhvata brodove i druga plovila, osim ratnih
plovila;
69) ulje je svako postojano ulje, sirova nafta, teko dizel-ulje, mazivo-ulje i
ivotinjska, biljna ulja i masti, bez obzira na to da li se prevozi plovilom kao teret ili
kao gorivo za pogon plovila;
70) unutranje vode su reke, kanali i jezera na teritoriji Republike Srbije;
71) unutranja plovidba je plovidba koja se obavlja na vodnom putu;
- 6 -

72) amac je plovilo, osim tegljaa i potiskivaa, bez obzira na njegovu
duinu i zapreminu, registrovano za plovidbu na unutranjim vodama, ija duina
trupa iznosi manje od 20 m i iji je proizvod duine, irine i maksimalnog gaza manji
od zapremine od 100 m, a koje prevozi najvie 12 lica;
73) tetni predmeti i materije su otpad koji nastaje na plovilu, ukljuujui
otpad koji nastaje od rada plovila, otpad od tereta, preostali teret i ostatke tereta.
Deo drugi
I. BEZBEDNOST PLOVIDBE
lan 5.
Bezbednost plovidbe podrazumeva uslove, pravila, tehnika pravila i mere
koje moraju ispunjavati plovila i posada, vodni putevi, luke i pristanita kojima se
obezbeuje bezbedna plovidba.
lan 6.
Poslovi bezbednosti plovidbe su upravni, inspekcijski, tehniki i drugi struni
poslovi odreeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kojima
se obezbeuje bezbednost plovidbe.
lan 7.
Poslovi iz lana 6. ovog zakona u nadlenosti su ministarstva nadlenog za
poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministarstvo), luke kapetanije, Uprave za
utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcije za vodne puteve, Agencije za
upravljanje lukama, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih
puteva i ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na
teritoriji autonomne pokrajine.
Inspekcijske poslove na dravnim vodnim putevima na teritoriji autonomne
pokrajine vre inspektori bezbednosti plovidbe autonomne pokrajine, kao poverene
poslove.
Poslovi tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva u nadlenosti su
ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva.
Poslovi tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva koji se nalaze na
teritoriji autonomne pokrajine u nadlenosti su ovlaenog pravnog lica za tehniko
odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.
Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva iz
stava 3. ovog lana mora da ispunjava tehnike, kadrovske i druge uslove.
Blie uslove koje mora da ispunjava ovlaeno pravno lice za tehniko
odravanje dravnih vodnih puteva iz stava 3. ovog lana propisuje ministar
nadlean za poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministar).

II. STRATEGIJA I PLANOVI RAZVOJA VODNOG SAOBRAAJA
lan 8.
Razvoj vodnog saobraaja, kao i luke i pristanita od interesa su za
Republiku Srbiju i uivaju njenu posebnu zatitu.
- 7 -

Dugoroni razvoj vodnog saobraaja ureuje se Strategijom razvoja vodnog
saobraaja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) koja se donosi na period od
10 godina, a koja se u izuzetnim sluajevima moe dopunjavati kada se za to ukae
naroita potreba.
Vlada donosi Strategiju.
lan 9.
U skladu sa Strategijom donose se kratkoroni, srednjoroni i dugoroni
planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristanita, kao i planirani iznosi
trokova i predlozi naina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnih
puteva i luka otvorenih za javni saobraaj.
Planovi iz stava 1. ovog lana usklauju se sa planovima upravljanja vodnim
reimom.
lan 10.
Planove koji se odnose na razvoj meunarodnih i meudravnih vodnih
puteva donosi ministarstvo, na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje,
unapreenje i transportno-tehnoloku modernizaciju vri Direkcija za vodne puteve.
Planove koji se odnose na razvoj dravnih vodnih puteva donosi ministarstvo,
na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i transportno-tehnoloku
modernizaciju vri ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih
puteva.
Planove koji se odnose na razvoj dravnih vodnih puteva koji se nalaze na
teritoriji autonomne pokrajine donosi nadleni organ autonomne pokrajine, uz
saglasnost ministarstva na osnovu kojih njihovo tehniko odravanje, unapreenje i
transportno-tehnoloku modernizaciju vri ovlaeno pravno lice za tehniko
odravanje tih dravnih vodnih puteva.

III. VODNI PUTEVI
1. Vodni putevi
Kategorizacija vodnih puteva
lan 11.
Vodni putevi moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane
ovim zakonom.
Meunarodne i meudravne vodne puteve odreuje Vlada.
Kategorizacija meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva vri se
na osnovu tehnikih i eksploatacionih karakteristika utvrenih meunarodnim
ugovorom.
Kategorizaciju meunarodnih i meudravnih vodnih puteva utvruje Vlada.
Kategorizaciju dravnih vodnih puteva utvruje ministar.

- 8 -

Tehniko odravanje vodnih puteva
lan 12.
Zabranjeno je ugroavanje plovnog puta na bilo koji nain.
Vodni putevi moraju se ureivati, na njima se mora odravati plovnost i
postavljati objekti bezbednosti plovidbe i obezbediti uslovi za bezbednu plovidbu u
skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta.
Bezbednost plovidbe i plovnost vodnih puteva prema utvrenoj kategoriji
obezbeuje se tehnikim odravanjem.
lan 13.
Tehniko odravanje vodnih puteva obuhvata planiranje i izvrenje poslova:
hidrografskog merenja, hidrotehnikih radova, obeleavanja vodnih puteva, kao i
postavljanje, odravanje i obezbeenje pravilnog funkcionisanja objekata
bezbednosti plovidbe.
Tehniko odravanje vodnih puteva obuhvata i:
1) odravanje propisanih tehnikih karakteristika plovnog puta;
2) uklanjanje sa plovnog puta plutajuih i potonulih predmeta koji ugroavaju
bezbednost plovidbe;
3) interventno odravanje plovnog puta po nalogu inspektora bezbednosti
plovidbe.
Tehniko odravanje podrazumeva i odravanje objekata, ureaja i drugih
elemenata koji slue za Rene informacione servise (RIS).
Tehniko odravanje meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva,
vri se u skladu sa godinjim Programom tehnikog odravanja.
Godinji program tehnikog odravanja meunarodnih, meudravnih i
dravnih vodnih puteva donosi Vlada na predlog ministarstva.
Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine
vri se u skladu sa godinjim Programom tehnikog odravanja.
Godinji program tehnikog odravanja dravnih vodnih puteva na teritoriji
autonomne pokrajine donosi nadleni organ autonomne pokrajine.
Nain tehnikog odravanja meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih
puteva propisuje ministar, a dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine
propisuje nadleni organ autonomne pokrajine.
lan 14.
Tehniko odravanje meunarodnih i meudravnih vodnih puteva, u skladu
sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u
nadlenosti je Direkcije za vodne puteve.
Tehniko odravanje dravnih vodnih puteva u skladu sa utvrenom
kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadlenosti je
ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva.
u skladu sa utvrenom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe
na njima u nadlenosti je ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje tih vodnih
puteva.
- 9 -

lan 15.
Tehniko odravanje meunarodnih, meudravnih i dravnih vodnih puteva
finansira se iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom.
finansira se iz budeta autonomne pokrajine i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Direkcija za vodne puteve
lan 16.
Direkcija za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) obrazuje se kao organ
uprave u sastavu ministarstva za obavljanje poslova dravne uprave, kao i strunih i
tehnikih poslova koji se odnose na meunarodne i meudravne vodne puteve.
lan 17.
Direkcija obavlja strune poslove koji se odnose na:
1) tehniko odravanje i razvoj vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovog zakona
i objekte bezbednosti plovidbe na njima;
2) praenje, analizu i obavetavanje o stanju plovnosti vodnih puteva iz lana
16. stav 1. ovog zakona;
3) izradu tehnike dokumentacije iz oblasti vodnih puteva iz lana 16. stav 1.
ovog zakona;
4) uspostavljanje, odravanje i razvoj Renih informacionih servisa (RIS);
5) odravanje i obeleavanje zimovnika otvorenih za zimovanje stranih i
domaih brodova i sidrita na vodnim putevima iz lana 16. stav 1. ovog zakona;
6) donosi sigurnosni plan iz lana 200. ovog zakona;
7) druge poslove odreene zakonom.
U okviru svoje nadlenosti Direkcija obavlja sledee upravne poslove:
1) daje uslove i saglasnosti iz lana 37. st. 1. i 4. i miljenja iz lana 57. stav
3. ovog zakona;
2) daje saglasnost na postavljanje plovila na vodnim putevima iz lana 16.
stav 1. ovog zakona;
3) vodi evidenciju izdatih akata iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana.
Izdavanje akata iz ta. 1) i 2) ovog stava vri se u upravnom postupku.
Drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija je
ministar.
lan 18.
Direkcija moe da prua strune usluge vezane za izradu projektne
dokumentacije, obeleavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvoenje
hidrotehnikih snimanja i hidrotehnikih radova na vodnim putevima za komercijalne
potrebe korisnika.
Za strune usluge iz stava 1. ovog lana plaa se taksa.
Sredstva od taksi iz stava 2. ovog lana su vrsta prihoda nastalih upotrebom
javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje budetski sistem.
- 10 -

Strune usluge iz stava 1. ovog lana plaaju korisnici.
Visinu taksi koje se naplauju za pruanje strunih usluga iz stava 1. ovog
lana odreuje ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove finansija.
Sredstva ostvarena po osnovu pruenih strunih usluga prihod su budeta
Republike Srbije.

Objekti bezbednosti plovidbe
lan 19.
Objekti bezbednosti plovidbe na vodnim putevima prema nameni su:
1) objekti za tehniko poboljanje uslova plovidbe: brodske prevodnice,
brane, zimovnici, sidrita, naperi, obaloutvrde, paralelne graevine, pregrade,
usmeravajue graevine i drugi objekti koji su u funkciji plovidbe;
2) objekti za obeleavanje i signalizaciju: plovni i obalni signali i oznake,
Reni informacioni servisi (RIS), Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS),
optiki, zvuni, elektrini, elektronski, radio-komunikacioni, navigacioni i drugi ureaji
za bezbednost plovidbe.
Direkcija je duna da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na
meunarodnim i meudravnim vodnim putevima.
Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva duno
je da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim putevima, a
ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji
autonomne pokrajine evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim
putevima.
lan 20.
Direkcija ima pravo slubenosti za postavljanje objekata bezbednosti plovidbe
na obalama meunarodnih i meudravnih vodnih puteva.
Pravo slubenosti iz stava 1. ovog lana sastoji se u:
1) pravu prolaza preko obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog
lana, slubenih lica Direkcije radi postavljanja ili odravanja objekata bezbednosti
plovidbe;
2) pravu korienja obale i zemljita uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana,
u irini od pet metara od ureza vode pri visokom plovidbenom nivou radi vrenja
radova na tehnikom odravanju vodnih puteva;
3) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljita uz vodne
puteve iz stava 1. ovog lana, da gazduju umama na obalama vodnih puteva tako
da se ne pravi smetnja plovidbi i odravanju i pravilnom funkcionisanju objekata
bezbednosti plovidbe;
puteve iz stava 1. ovog lana, da dozvoli Direkciji da ukloni rastinje koje ometa
postavljanje ili pravilno funkcionisanje objekata bezbednosti plovidbe;
puteve iz stava 1. ovog lana, da dopusti Direkciji da na njegovom zemljitu
privremeno smesti objekte bezbednosti plovidbe uklonjene sa vodnog puta zbog
nastanka neposredne opasnosti od leda, poplave ili neke druge prirodne nepogode i
da te objekte po potrebi transportuje preko tog zemljita.
- 11 -

Korienje obale i zemljita iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana Direkcija vri po
prethodno pribavljenom miljenju subjekta koji upravlja vodnim zemljitem u skladu
sa zakonom kojim se ureuju vode.
Ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva ima
pravo slubenosti iz stava 2. ovog lana na obalama i zemljitu uz dravne vodne
puteve, a ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na
teritoriji autonomne pokrajine na obalama i zemljitu uz dravne vodne puteve na
teritoriji autonomne pokrajine.

Zimovnici, sidrita i sklonita
lan 21.
Zimovnici se formiraju na vodnom putu ili u lukama otvorenim za javni
saobraaj.
Zimovnici moraju ispunjavati uslove za bezbedan boravak plovila u njima.
Zimovnik mogu koristiti sva plovila pod jednakim uslovima.
lan 22.
Vlada propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za
zimovanje stranih plovila.
Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za
zimovanje domaih plovila.
Vlada odreuje zimovnike otvorene za zimovanje stranih plovila.
Ministar odreuje zimovnike otvorene za zimovanje domaih plovila.
Nadleni organ autonomne pokrajine odreuje zimovnike na dravnim vodnim
putevima na teritoriji autonomne pokrajine otvorene za zimovanje domaih plovila.
lan 23.
Plovila koja su spreena naglom pojavom leda ili drugim vanrednim
okolnostima da uplove u zimovnik mogu se skloniti u rene rukavce ili druga prirodno
zatiena mesta na vodnom putu i zadrati se u takvim sklonitima dok takvo stanje
traje.
Zapovednik plovila iz stava 1. ovog lana duan je da izvesti nadlenu luku
kapetaniju o vremenu i mestu izvrenog sklanjanja.
Nadlena luka kapetanija po prijemu izvetaja odreuje uslove boravka
plovila iz stava 1. ovog lana u sklonitu i preduzima mere radi njihovog obezbeenja
i bezbednosti plovidbe.
lan 24.
Prema nameni, sidrita mogu biti sidrita opte namene i sidrita posebne
namene.
Na sidritima opte namene mogu se sidriti sva plovila bez obzira na vrstu i
namenu plovila i vrstu robe koju prevoze, na za to obeleenim delovima sidrita.
Na sidritima posebne namene, koja su posebno odreena i obeleena,
mogu se sidriti samo plovila odreene vrste, namene i vrste robe koju prevoze.
- 12 -

Sidrite iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obeleeno podruje, dubinu koja
ne moe biti manja od dubine propisane za plovni put na kome se sidrite nalazi i
ureaj za izvezivanje.
Izuzetno, sidrite iz st. 2. i 3. ovog lana ne mora da ima ureaj za
izvezivanje, ukoliko su na drugi nain obezbeeni uslovi za stajanje.
Ministar odreuje sidrita na meunarodnim, meudravnim i dravnim
vodnim putevima.
Nadleni organ autonomne pokrajine odreuje sidrita na dravnim vodnim
putevima na teritoriji autonomne pokrajine.
lan 25.
Plovilo na sidritu mora da bude pod neprekidnim i neposrednim nadzorom
od strane lanova posade broda u ijem se sastavu plovilo nalazi.
Neprekidan i neposredni nadzor nad plovilom na sidritu moe da vri
Agencija za upravljanje lukama, luki operater ili plovidbeni agent na osnovu ugovora
sa brodarom.
lan 26.
Sidrenje plovila za prevoz opasnih tereta vri se na sidritima posebne
namene ili na posebno obeleenom i odreenom delu sidrita opte namene.
lan 27.
Na plovnom putu zabranjeno je sidrenje plovila.
Izuzetno, zbog bezbednosti plovila i plovidbe, vanrednih uslova (magla, oluja,
smanjena vidljivost i slino) ili ukoliko je to nuno zbog operativnih potreba
transporta, plovilo se moe sidriti i na ivici plovnog puta, van plovnog puta i van
sidrita, na nain kojim se ne ugroava njegova bezbednost i bezbednost plovidbe.
Na plovilu koje je usidreno na nain predvien stavom 1. ovog lana
zapovednik mora odrediti lana posade koji e vriti stalan nadzor nad bezbednou
tog plovila, a na plovilu koje prevozi opasan teret mora odrediti lice struno
osposobljeno za rukovanje takvim teretom.
Luka kapetanija naloie da se usidreno plovilo koje ugroava bezbednost
plovidbe premesti na mesto na kome nee ugroavati bezbednost plovidbe o troku
brodara.

Brodske radio-stanice, vrenje radio-slube i upotreba radara
lan 28.
Upotreba VHF i UHF radio-stanica dozvoljena je samo u svrhu osiguranja
bezbednosti plovidbe, kao i za komunikaciju sa nadlenim lukim kapetanijama,
Agencijom za upravljanje lukama i brodarima.
U vrenju radio-slube iz stava 1. ovog lana, luka kapetanija duna je da
organizuje slubu bdenja.
Brod sa sopstvenim pogonom, tehniki plovni objekat i reno-morski brod
moraju da imaju radio-stanicu i duni su da za vreme plovidbe organizuju slubu
bdenja, u skladu sa propisima kojima se ureuje radio-saobraaj.
- 13 -

lan 29.
Sve instalacije za radiotelefonske veze koje se nalaze na plovilu moraju da
budu u skladu sa odredbama Regionalnog dogovora koji se odnosi na
radiotelefonsku slubu na unutranjim plovnim putevima-RAINWAT.
Radio-stanica moe raditi samo na dodeljenim frekvencijama, osim u sluaju
emitovanja znakova opasnosti, poziva, poruka i saoptenja koja se emituju u sluaju
opasnosti za plovilo, kao i u sluaju elementarnih nepogoda, spasavanja ljudskih
ivota i u drugim slinim sluajevima kada je dozvoljena upotreba i druge frekvencije
pod uslovom da se radi na nain koji je najpogodniji da radio-stanica ostvari zadatak
u vezi sa otklanjanjem opasnosti.
Ministar, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za
telekomunikacije, propisuje nain i uslove rada radio-slube za bezbednost plovidbe i
uslove koje treba da ispunjavaju brodske radio-stanice.
lan 30.
Plovila smeju upotrebljavati radarsku ili Inland ECDIS opremu koja se moe
upotrebiti za dobijanje slike koja se preklapa preko radarske slike (navigacioni reim
rada) pod uslovom:
1) da su opremljeni sa radarskom i, ako je to potrebno, sa Inland ECDIS
opremom koja je prilagoena potrebama unutranje plovidbe i pokazivaem otklona.
Oprema mora ispunjavati uslove propisane Tehnikim pravilima za radarsku opremu;
2) da se na plovilu nalazi lan posade koji ima svedoanstvo o
osposobljenosti za upotrebu radara;
3) da su opremljeni ureajem za emitovanje tritonskog zvunog signala.
Obaveze iz stava 1. taka 3. ovog lana ne odnose se na amac, skelu,
plovee telo i plutajui objekat.
U potiskivanim, tegljenim i bonim sastavima odredbe stava 1. ovog lana
odnose se samo na plovilo na kojem se nalazi zapovednik sastava.
Plovila velike brzine moraju da koriste radar za vreme plovidbe.

Naknada za plovidbu i korienje objekata bezbednosti plovidbe
na dravnom vodnom putu
lan 31.
Za plovidbu plovila i korienje objekata bezbednosti plovidbe na dravnom
vodnom putu plaa se naknada.
Naknadu iz stava 1. ovog lana plaaju korisnici tih puteva, osim javnih i
ratnih plovila.
Objekti bezbednosti plovidbe za koje se plaa naknada za korienje su:
1) brodske prevodnice;
2) zimovnici.
Vlada, na predlog ministra, utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog lana na
dravnom vodnom putu.
- 14 -

Nadleni organ autonomne pokrajine utvruje visinu naknade iz stava 1. ovog
lana na dravnom vodnom putu koji se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budeta
Republike Srbije, a na dravnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine
prihod su budeta autonomne pokrajine.

Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata
i otvaranje skelskih prelaza na zajednikom vodnom putu
lan 32.
Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata, kao i otvaranje skelskog
prelaza na vodnim putevima koji se nalaze izmeu Republike Srbije i susedne drave
sa kojom Republika Srbija deli vodni put, vri se u skladu sa sporazumom izmeu
dve drave.
Izgradnja hidrotehnikih objekata koji povezuju obalu Republike Srbije i obalu
susedne drave sa kojom Republika Srbija deli vodni put vri se u skladu sa
sporazumom izmeu dve drave.

Sportska takmienja i priredbe na vodnom putu
lan 33.
Na vodnom putu mogu se odravati sportska takmienja, odnosno priredbe,
na osnovu odobrenja luke kapetanije.
Prostor namenjen za sport, rekreaciju i razonodu mora biti odvojen od
plovnog puta.
Plovila koja nisu namenjena za sport, rekreaciju i razonodu ne mogu ploviti u
prostoru iz stava 2. ovog lana.
lan 34.
Zahtev za izdavanje odobrenja iz lana 33. stav 1. ovog zakona, organizator
sportskog takmienja, odnosno priredbe duan je da podnese lukoj kapetaniji
najkasnije 15 dana pre poetka odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe.
Luka kapetanija duna je da obavesti uesnike u plovidbi o odravanju
sportskog takmienja, odnosno priredbe najkasnije osam dana pre poetka
sportskog takmienja, odnosno priredbe.
lan 35.
Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe duan je da u roku od
24 asa posle odravanja sportskog takmienja, odnosno priredbe ukloni sa vodnog
puta oznake, ureaje i predmete koji su u vezi odravanja sportskog takmienja,
odnosno priredbe bili postavljeni.
Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe odgovoran je za
bezbednost uesnika sportskog takmienja, odnosno priredbe.
Ako organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe ne izvri obavezu iz
stava 1. ovog lana Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje
dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje
- 15 -

dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu luke kapetanije
izvrie njihovo uklanjanje o troku organizatora.

Hidrografska delatnost
lan 36.
Radi obezbeenja tanih podataka o morfologiji renog dna, kao i drugih
podataka koji mogu uticati na plovidbu, na vodnim putevima se obavlja hidrografska
delatnost u skladu sa standardima Meunarodne hidrografske organizacije.
Na osnovu podataka iz stava 1. ovog lana izrauju se slubene plovidbene
karte i druge nautike publikacije.
Plovidbene karte obavezno moraju biti izraene u obliku elektronske
plovidbene karte-ENC u skladu sa meunarodnim Inland ECDIS standardom, a
mogu se izraivati i kao klasine plovidbene karte prema kartografskim standardima.

Davanje saglasnosti i odobrenja
lan 37.
Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za
izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanala
i drugih hidrotehnikih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i za
izgradnju drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na meunarodnim i
meudravnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i miljenja nadlenih
dravnih organa propisanih propisima kojima se ureuje planiranje i izgradnja i
propisima kojima se ureuju vode, pribaviti nautike uslove koje izdaje luka
kapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.
izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana na dravnim vodnim putevima, potrebno je
pribaviti uslove ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih
puteva, a na dravnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomne
pokrajine, ovlaenog pravnog lica za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva
na teritoriji autonomne pokrajine.
izgradnju luka, pristanita i privremenih pretovarnih mesta potrebna je saglasnost
ministarstva i Agencije za upravljanje lukama.
Saglasnost iz stava 3. ovog lana izdaje se lukom operateru koji je dobio
odobrenje za obavljanje luke delatnosti nakon sprovedenog postupka za javno
prikupljanje ponuda za izdavanje odobrenja za obavljanje luke delatnosti.
Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvruje da je tehnika dokumentacija
uraena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija.
Luka kapetanija izdaje nautiku saglasnost kojom se utvruje da je tehnika
dokumentacija uraena u skladu sa nautikim uslovima koje je izdala luka
kapetanija.
Poetak radova na objektima iz stava 1. ovog lana izvoa je duan da
prijavi nadlenoj lukoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre poetka izvoenja radova.
- 16 -

Nadlena luka kapetanija duna je da najkasnije osam dana pre poetka
radova obavesti uesnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje e nastati
kao posledica izvoenja radova na vodnom putu, putem saoptenja brodarstvu ili
putem sredstava javnog informisanja.

lan 38.
Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrograevinski i
drugi objekti i postavljati plovila odreuje nadleni organ lokalne samouprave po
prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva i ovlaenog pravnog lica za tehniko
odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko
Ako se odluka iz stava 1. ovog lana odnosi na vodne puteve na kojima druga
privredna drutva ili druga pravna lica imaju pravo upravljanja, odluka se donosi po
prethodno pribavljenoj saglasnosti tog privrednog drutva, odnosno drugog pravnog
lica.
lan 39.
Investitor ili vlasnik objekta ili sredstva koje predstavlja stalnu ili privremenu
prepreku na vodnom putu (mostovi, kablovi, cevovodi, potonuli objekti i slino),
duan je da, u roku odreenom od luke kapetanije, postavi i odrava svetla i
znakove za obeleavanje te prepreke, a po potrebi i da tu prepreku ukloni sa vodnog
puta.
Ako lice iz stava 1. ovog lana ne postavi propisano svetlo ili drugi znak ili ako
postavljeno svetlo ili drugi znak ne odrava u ispravnom stanju ili ne ukloni prepreku,
Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih
puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih
puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu luke kapetanije, a na teret tog
lica, postavie propisano svetlo ili drugi znak, odnosno neispravno svetlo ili drugi
znak e dovesti u ispravno stanje ili ukloniti prepreke.

IV. PLOVIDBA I PILOTAA
1. Plovidba
lan 40.
Plovidba na vodnim putevima Republike Srbije obavlja se u skladu sa ovim
zakonom.
Uesnici u plovidbi duni su da se pridravaju odredbi ovog zakona i propisa
o pravilima plovidbe.
Vlada propisuje uslove za plovidbu i pravila plovidbe na unutranjim vodama ,
obaveze uesnika u plovidbi, obeleavanje brodova i plovnih puteva, kao i nain
upotrebe zvunih signala, navigacione i komunikacione opreme na brodu.

- 17 -

Plovidba stranih plovila
lan 41.
Strana plovila mogu da plove meunarodnim i meudravnim vodnim
putevima.
Strana plovila mogu da plove i dravnim vodnim putevima radi ulaska u
domae luke otvorene za meunarodni saobraaj, pod uslovima koje propie Vlada.
U dravne vodne puteve strana plovila mogu da uplove samo na osnovu
odobrenja koje izdaje ministar.
Plovila Evropske unije mogu da plove na vodnim putevima iz st. 1, 2. i 3. ovog
lana bez ogranienja.
lan 42.
Strani amci i druga plovila namenjena za sport i razonodu mogu se kretati,
zadravati i pristajati na meudravnim i dravnim vodnim putevima na osnovu
odobrenja koje izdaje luka kapetanija.
Vlada, na predlog ministra i ministra nadlenog za unutranje poslove,
propisuje nain kretanja, zadravanja i pristajanja stranih amaca i drugih plovila
namenjenih za sport i razonodu na meudravnim i dravnim vodnim putevima.
Kretanje, zadravanje i pristajanje stranih amaca i drugih plovila namenjenih
za sport i razonodu na meunarodnim vodnim putevima ureuje se posebnim
zakonom.

Kabotaa
lan 43.
Prevoz putnika i stvari izmeu domaih luka, odnosno pristanita i drugih
delova vodnih puteva Republike Srbije (kabotaa) mogu da vre samo domaa
plovila.
Tegljenje i potiskivanje koje poinje i zavrava se u domaim lukama,
odnosno pristanitima ili na drugim delovima vodnih puteva Republike Srbije
(kabotano tegljenje i potiskivanje) mogu da vre samo domaa plovila.
Ne smatra se kabotaom, u smislu stava 1. ovog lana, prevoz putnika
stranom jahtom ili stranim amcem, ako se taj prevoz ne naplauje.
Prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i potiskivanje iz stava 2. ovog lana
mogu obavljati plovila Evropske unije koja ispunjavaju uslove utvrene propisima
kojima se ureuje prevoz.
Strana plovila mogu obavljati prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i
potiskivanje iz stava 2. ovog lana na osnovu dozvole koju izdaje ministar.
Dozvola iz stava 5. ovog lana izdaje se reenjem.
Reenje iz stava 6. ovog lana je konano.
lan 44.
Ministar moe izdati dozvolu:
- 18 -

1) stranom plovilu za prevoz praznih kontejnera u njegovoj eksploataciji
izmeu domaih luka, odnosno pristanita, na osnovu bilateralnog sporazuma sa
dravom iju zastavu plovilo vije;
2) stranom plovilu za prevoz stvari i putnika izmeu domaih luka, odnosno
pristanita, ako to zahteva opti interes domae privrede;
3) stranom plovilu za tegljenje i potiskivanje koje poinje i zavrava se u
domaim lukama, odnosno pristanitima ili na drugim delovima vodnih puteva
Republike Srbije, ako to zahteva opti interes domae privrede.
Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem.
Reenje iz stava 2. ovog lana je konano.
lan 45.
Strana ratna plovila i strana javna plovila mogu izuzetno da uplove u vodne
puteve Republike Srbije, ako za to prethodno dobiju odobrenje nadlenog organa.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaju:
1) stranom ratnom plovilu-ministar nadlean za poslove odbrane uz
saglasnost ministra nadlenog za spoljne poslove;
2) stranom javnom plovilu-ministar uz saglasnost ministra nadlenog za
spoljne poslove i ministra nadlenog za unutranje poslove;
3) stranom javnom plovilu koje po svojoj nameni ili razlozima zbog kojih eli
da uplovi ima naunoistraivaki karakterministar nadlean za poslove nauke uz
saglasnost ministra nadlenog za poslove odbrane, ministra nadlenog za unutranje
poslove i ministra nadlenog za spoljne poslove.
lan 46.
Plovilu koje dolazi iz inostranstva zabranjeno je da stupi u vezu sa drugim
plovilima ili licima na obali pre nego to obavi graninu kontrolu i dobije odobrenje
nadlene luke kapetanije za slobodan saobraaj sa obalom.
Plovilo ima obavezu da prilikom dolaska u luku, odnosno odlaska iz luke ili sa
sidrita podnese nadlenoj lukoj kapetaniji prijavu dolaska odnosno prijavu odlaska,
izvod iz popisa posade i popis putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika
brodskog otpada.
Plovilo koje dolazi iz domae luke ne podnosi u drugoj domaoj luci izvod iz
popisa posade i popisa putnika za lica koja se ne iskrcavaju niti ukrcavaju u toj luci.
lan 47.
Strano plovilo na unutranjim vodama Republike Srbije duno je da vije
zastavu svoje dravne pripadnosti i zastavu Republike Srbije.

Opta obaveza opreznosti
lan 48.
Tokom plovidbe plovilo mora da plovi bezbednom brzinom.
Zapovednik je duan da preduzme sve mere opreza koje zahteva opta
obaveza primene dune panje i plovidbena praksa, naroito kako bi se izbeglo:
1) ugroavanje ljudskih ivota;
- 19 -

2) oteenje plovila, obala, graevina, instalacija ili drugih objekata na
vodnom putu;
3) stvaranje smetnji za plovidbu;
4) unitavanje i oteenje robe;
5) zagaenje unutranjih voda sa plovila;
6) povreivanje lanova posade i drugih lica na plovilu.
Odredbe stava 2. ovog lana odnose se i na lanove posade ostalih plovila.
lan 49.
Brodar, zapovednik ili drugo odgovorno lice na plovilu, kao i posada, Agencija
za upravljanje lukama, Direkcija, ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje
dravnih vodnih puteva i ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih
vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, kao i drugi dravni organi iji rad
utie na bezbednost plovidbe, u okviru njihove nadlenosti duni su da:
1) organizuju i trajno obezbede obavljanje poslova koji se odnose na
bezbednost plovidbe;
2) prijave nadlenoj lukoj kapetaniji svaku promenu na plovnom putu i na
objektima bezbednosti plovidbe;
3) evidentiraju podatke koji su od znaaja za bezbednost plovidbe.
lan 50.
Plovilo sa posadom koje stoji mora neprekidno da ima strau.
Sastav brodske strae mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara
posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vri straa (vreme, vidljivost, vodostaj,
gustina saobraaja i slino).
lan posade za vreme vrenja strae ne sme da napusti mesto i prostoriju u
kojoj se vri straa bez odobrenja zapovednika plovila ili najstarijeg oficira palube koji
zamenjuje zapovednika plovila.

Prevoz opasnog tereta
lan 51.
Plovila koja prevoze opasni teret na vodnim putevima Republike Srbije duna
su da se pridravaju odredbi "Evropskog sporazuma o meunarodnom prevozu
opasnog tereta na unutranjim plovnim putevima - ADN", kao i propisa kojima se
ureuje prevoz opasnog tereta.
Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevozi
opasan teret duno je da obavesti nadlenu luku kapetaniju o koliini, nainu
skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristanitu
iskrcavanja.
Luka kapetanija odmah po saznanju podataka iz stava 2. ovog lana iste
dostavlja ministarstvu nadlenom za unutranje poslove.

- 20 -

Vangabaritni predmeti na plovilu
lan 52.
Zabranjeno je da predmeti koji se nalaze na plovilu budu tako postavljeni da
izlaze izvan granica gabarita plovila.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, transport vangabaritnih predmeta moe se
obaviti uz odobrenje luke kapetanije.
Gubitak predmeta sa plovila
lan 53.
Ako plovilo izgubi predmet koji moe da predstavlja smetnju ili opasnost za
plovidbu, zapovednik ili lice koje ga zamenjuje je duno da odmah obavesti najbliu
luku kapetaniju i da dostavi, to je mogue tanije, podatke o mestu gde je predmet
izgubljen.
Ako plovilo naie na nepoznatu prepreku na plovnom putu, zapovednik ili lice
koje ga zamenjuje duno je da obavesti najbliu luku kapetaniju i da dostavi, to je
mogue tanije, podatke o mestu na kojem se nalazi prepreka.
Lica iz st. 1. i 2. ovog lana duna su da, prema mogunostima obelee to
mesto vidljivom oznakom.

Zatita znakova, oznaka i drugih objekata na vodnom putu
lan 54.
Zapovednik ili lice koje upravlja plovilom na vodnom putu koje uoi da je znak
za regulisanje plovidbe uniten, oteen, neispravan ili pomeren, duno je da bez
odlaganja o tome obavesti najbliu luku kapetaniju.
Kod vezivanja ili manevrisanja plovila zabranjeno je korienje znakova ili
oznaka na vodnom putu (bova, plovaka, oznaka i slino), njihovo oteenje ili
onesposobljavanje za njihovu namenu.
Ako plovilo oteti stalnu graevinu na vodnom putu (brodska prevodnica,
most, naper i slino), zapovednik plovila mora odmah o tome da obavesti najbliu
luku kapetaniju.
Ukoliko se dogodi da plovilo usled razliitih okolnosti, prekine ili oteti
vazduni ili podvodni telekomunikacioni kabl, kabl visokog napona, podvodni
cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode, postavljen na vodnom putu,
zapovednik plovila mora o tome odmah obavestiti najbliu luku kapetaniju.

Obaveza oslobaanja plovnog puta
lan 55.
Predmeti ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ne
smeju se bacati na plovni put.
Oteeno, nasukano ili potopljeno plovilo ili predmet izgubljen sa plovila koji
ometa ili ugroava bezbednost plovidbe ili iskoriavanje prirodnog bogatstva na
plovnom putu ili koji predstavlja opasnost od zagaivanja, mora se ukloniti po nalogu
luke kapetanije.
- 21 -

Ako vlasnik ili brodar plovila ne ukloni plovilo ili predmet kako je to propisano
stavom 2. ovog lana, luka kapetanija e narediti Direkciji, odnosno ovlaenom
pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom
pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne
pokrajine, uklanjanje plovila ili predmeta sa plovnog puta koji ometaju ili ugroavaju
bezbednost plovidbe, na teret tog lica.
Rasprema
lan 56.
Brod i tehniki plovni objekat u raspremi moe da boravi na vodnom putu na
osnovu odobrenja nadlene luke kapetanije.
Prilikom izdavanja odobrenja luka kapetanija e za plovila iz stava 1. ovog
lana odrediti mesto, uslove i vreme boravka.
Strani brod u raspremi moe boraviti na vodnom putu prema uslovima koje
propisuje Vlada.

Skelski prelaz
lan 57.
Na vodnom putu moe se odobriti otvaranje skelskog prelaza radi
transportnog povezivanja susednih obala.
Ministar izdaje odobrenje za otvaranje skelskog prelaza.
Odobrenje iz stava 2. ovog lana ministar izdaje po prethodno pribavljenom
miljenju ministra nadlenog za poslove odbrane.
Za izdavanje odobrenja za otvaranje skelskog prelaza na dravnom vodnom
putu na teritoriji autonomne pokrajine potrebno je pribaviti miljenje ovlaenog
pravnog lica za tehniko odravanje tih dravnih vodnih puteva.
Ministar izdaje odobrenje ukoliko su ispunjeni uslovi za bezbedan prilaz na
obali za pristajanje skele pri svim vodostajima i ako na obali postoje bezbedni uslovi
za izvezivanje skele.
Ispunjenost uslova za otvaranje skelskog prelaza utvruje nadlena luka
kapetanija.

2. Pilotaa
lan 58.
Pilotaa je davanje strunih saveta zapovedniku plovila od strane strunog
lica (locmana) u pogledu voenja plovila kada to zahteva bezbednost plovidbe na
vodnim putevima, lukama i pristanitima.
Poslove pilotae moe obavljati pravno lice koje ima zaposlene locmane koji
imaju odgovarajuu strunu spremu i poloen struni ispit za locmana i koje ovlasti
ministar.
- 22 -

Nain i uslove za obavljanja pilotae, uslove, program, nain i trokove
polaganja strunog ispita za locmana i obrazac locmanske legitimacije propisuje
ministar.
lan 59.
Poslove pilotae na vodnim putevima, lukama i pristanitima mogu da
obavljaju strana pravna lica pod jednakim uslovima kao i domaa pravna lica.
lan 60.
Za plovila odreene vrste i veliine, ministar moe, radi bezbednosti plovidbe,
odrediti vodne puteve, luke i pristanita na kojima je pilotaa obavezna.
Obaveznoj pilotai ne podleu domaa ratna plovila.
lan 61.
Pilotaom se moe koristiti svako plovilo pod jednakim uslovima.
U pogledu korienja usluga pilotae i plaanja naknade za te usluge strano
plovilo je izjednaeno sa domaim plovilom pod uslovima predvienim bilateralnim
sporazumom koji se zakljuuje sa dravom iju zastavu plovilo vije.
lan 62.
Pilotaa plovilom ne oslobaa zapovednika dunosti da upravlja plovidbom i
manevrisanjem plovilom i odgovornosti koja iz toga nastaje.

V. SPREAVANJE ZAGAENJA SA PLOVILA
lan 63.
Zabranjeno je iz plovila isputanje, izlivanje ili izbacivanje u unutranje vode
tetnih predmeta ili materija, ukljuujui i ulje, derivate ulja, koji mogu prouzrokovati
zagaenje unutranjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu.
Zabranjeno je isputanje, izlivanje ili izbacivanje delova tereta ili otpada od
tereta iz plovila u unutranje vode.
Zabranjeno je spaljivanje smea, mulja, taloga i posebnog otpada na plovilu.
Zabranjeno je isputanje otpadne vode sa:
1) plovila namenjenih za prevoz putnika sa vie od 50 kabina;
2) putnikih plovila, namenjenih za prevoz vie od 50 putnika.
Zabranjeno je premazivanje plovila uljem ili ienje spoljnjeg dela plovila s
proizvodima ije je oticanje u vodu zabranjeno.
Zabranjena je upotreba sistema protiv obrastanja plovila koji sadre elemente
ive, arsena, organske elemente koji se koriste kao biocidi, kao i
heksahloricikloheksan.
Nain postupanja u sluaju zagaivanja sa plovila propisuje ministar uz
saglasnost ministra nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i ministra
nadlenog za poslove vodoprivrede.
- 23 -

lan 64.
Zapovednik plovila, lanovi posade i druga lica na plovilu duni su da sa
dunom panjom preduzimaju mere radi izbegavanja zagaenja unutranjih voda,
zavisno od konkretnih okolnosti, da koliinu otpada koji nastaje na plovilu svedu na
najmanju moguu meru i da u najveoj meri izbegnu eventualno meanje raznih
vrsta otpada.
lan 65.
U sluaju isputanja, izlivanja ili izbacivanja tetnih predmeta ili materija,
odnosno opasnosti od isputanja, izlivanja ili izbacivanja tetnih predmeta ili materija
iz lana 63. stav 1. ovog zakona, zapovednik plovila e bez odlaganja obavestiti
nadlenu luku kapetaniju, kao i plovila koja se nalaze u blizini izlivanja i to je
mogue tanije dati podatke o mestu, koliini i vrsti tetnih predmeta ili materija koje
su isputene.
lan 66.
Isputanje vode iz separacionog postrojenja za kaljunu vodu, odobrenog od
strane ministra nadlenog za poslove vodoprivrede, u unutranje vode izuzima se od
zabrane iz lana 63. stav 1. ovog zakona, ako je maksimalni sadraj rezidua ulja
nakon separacije, bez prethodnog razblaivanja, manji od 5 mg/l.
Zabrana iz lana 63. stav 1. ovog zakona ne odnosi se na vodu za pranje od
ostataka tereta i materije ije je isputanje u unutranje vode izriito dozvoljeno
zakonom.
Zabrana iz lana 63. stav 4. ne odnosi se na putnika plovila ija postrojenja
za preiavanje otpadnih voda poseduju uverenje o odobrenju tipa.
Zapovednik plovila vodi i redovno aurira knjige ulja, sanitarne otpadne i
kaljune vode i dnevnik brodskog smea i iste na zahtev dravnih organa daje na
uvid.
lan 67.
Luka otvorena za meunarodni saobraaj mora biti opremljena na nain da
se ulje, derivati ulja kao i druge opasne materije koje se izliju na operativnu obalu, ne
izliju u vodu.
U sluaju izlivanja opasnih materija iz stava 1. ovog lana primenjuju se
najbolje dostupne tehnike za ograniavanje prostiranja i uklanjanja izlivenih materija.
Luka iz stava 1. ovog lana mora biti snabdevena plutajuim branama, kao i
drugom opremom za ograniavanje i spreavanje irenja ulja, uljnih derivata i drugih
opasnih materija u lukim akvatorijima.
lan 68.
Zapovednik plovila duan je da tetne predmete i materije preda prijemnim
stanicama.
Smee sa plovila prikuplja se i, kada je to mogue nakon razvrstavanja
materijala koji se mogu reciklirati, predaje prijemnim stanicama, odnosno
postrojenjima za tretman neopasnog otpada.
tetne predmete i materije koji nastaju na plovilu iz lana 63. stav 1. ovog
zakona prikupljaju se sa plovila, skladite i predaju na tretman postrojenju za tretman
otpada pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom.
- 24 -

Tretman tetnih predmeta i materija iz stava 1. ovog lana ne obuhvata
opasan otpad sa stranih plovila, osim ako posebnim zakonom nije drugaije
propisano.

VI. TRAGANJE I SPASAVANJE
lan 69.
Traganje i spasavanje je obaveza pruanja svih vidova pomoi i spasavanje
ugroenih lica, plovila i stvari na vodnim putevima.
Traganje i spasavanje ugroenih lica na vodnim putevima je obavezno.
lan 70.
Traganje predstavljaju radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima
nezgode na vodnim putevima, kao i hidrometeorolokih uslova radi pruanja pomoi,
prvenstveno radi zatite i spasavanja ugroenih lica.
Spasavanje predstavljaju radnje u cilju pruanja pomoi, odnosno otklanjanja
opasnosti u sluaju nezgode na vodnim putevima.
U okviru traganja i spasavanja obavlja se osmatranje i javljanje o zapaenim
pojavama i dogaajima.
lan 71.
Traganje i spasavanje ugroenih stvari domaih pravnih i fizikih lica je
obavezno, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost lica i plovila ili drugih
sredstava koja obavljaju spasavanje.
Traganje i spasavanje ugroenih stvari u stranom vlasnitvu je obavezno ako
se time spreava ili otklanja teta koja moe nastati ili se time otklanjaju opasnosti za
bezbednost plovidbe.
lan 72.
Pravo spasavanja nasukanih ili oteenih plovila na unutranjim vodama koje
je posada napustila, kao i stvari sa tih plovila, imaju samo pravna lica sa seditem u
Republici Srbiji ili fizika lica koja su dravljani Republike Srbije.
Strana pravna ili fizika lica mogu da obavljaju poslove traganja i spasavanja
iz stava 1. ovoga lana na osnovu odobrenja ministra uz saglasnost ministra
nadlenog za unutranje poslove.
lan 73.
Traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima vri
ministarstvo nadleno za unutranje poslove u saradnji sa lukim kapetanijama.
U traganje i spasavanje duni su da se po nalogu ministra nadlenog za
unutranje poslove, ukljue sa raspoloivim osobljem i opremom:
1) privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici koja obavljaju
delatnost na unutranjim vodama u ili u vezi sa korienjem unutranjih voda i koja
raspolau plovilima i drugim sredstvima pogodnim za obavljanje traganja i
spasavanja;
2) graani-vlasnici plovila koja su pogodna za traganje i spasavanje;
- 25 -

3) dravni organi i posebne organizacije pogodne za izvrenje odreenih
zadataka u traganju i spasavanju.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana traganje i spasavanje ugroenih lica
i stvari obavlja se bez naloga kada to hitnost i druge okolnosti nezgode zahtevaju.
lan 74.
Koordinaciju traganja i spasavanja ugroenih lica i stvari na podruju vie
lukih kapetanija vri ministarstvo nadleno za unutranje poslove u saradnji sa
ministarstvom.
Koordinacija traganja i spasavanja na vodnim putevima vri se na osnovu
planova i uputstava koje donosi ministar nadlean za unutranje poslove u saradnji
sa ministrom.

VII. VAENJE POTONULIH STVARI
lan 75.
Vaenje plovila, vazduhoplova, njihovih delova i tereta i drugih stvari (u
daljem tekstu: potonule stvari) potonulih ili nasukanih u unutranjim vodama, ako se
ne radi o njihovom spasavanju, vri se u skladu sa ovim zakonom.
Ako je potonula stvar predmet istrage ili predmet krivinog dela, postupanje
sa tom stvari u nadlenosti je pravosudnih organa i ministarstva nadlenog za
unutranje poslove.
lan 76.
Potonulu stvar vadi vlasnik te stvari, osim ako ovim zakonom nije drugaije
propisano.
Potonula stvar vadi se na osnovu odobrenja nadlene luke kapetanije, kojim
se odreuju nautiko-tehniki uslovi i rok za izvoenje radova.
U zahtevu za izdavanje odobrenja za vaenje potonule stvari mora se navesti
naziv potonule stvari, mesto gde ona lei, nain i sredstva potrebna za vaenje,
dokaz o vlasnitvu, kao i vreme predvieno za poetak i zavretak radova na njenom
vaenju.
Odobrenje za vaenje potonule stvari koja je od interesa za vojsku, luka
kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove odbrane.
Odobrenje za vaenje potonule stvari koje je utvreno kao kulturno dobro,
luka kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadlenog za poslove kulture.
O poetku, prekidu, nastavljanju ili naputanju radova na vaenju potonule
stvari, vlasnik je duan da odmah obavesti luku kapetaniju.
lan 77.
Ako potonula stvar predstavlja neposrednu opasnost za plovidbu ili
predstavlja opasnost od zagaivanja, u cilju preduzimanja hitnih mera radi
obezbeenja bezbednosti plovidbe ili otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i
zdravlje ljudi ili imovine, luka kapetanija e doneti reenje i narediti njegovo
izvrenje bez odlaganja.
- 26 -

lan 78.
Ako potonula stvar lei na takvom mestu da predstavlja ili moe predstavljati
opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zagaivanja, nadlena
luka kapetanija reenjem e narediti vlasniku da u primerenom roku izvadi potonulu
stvar.
Ako vlasnik ne postupi prema reenju iz stava 1. ovog lana, luka kapetanija
e doneti zakljuak o dozvoli izvrenja, o troku vlasnika.
alba protiv zakljuka o dozvoli izvrenja iz stava 2. ovog lana ne zadrava
njegovo izvrenje.
Reenje iz stava 1. ovog lana kojim se nareuje vaenje potonule stvari koja
je u vlasnitvu stranog lica dostavlja se ministarstvu nadlenom za spoljne poslove.
lan 79.
Ako potonula stvar lei na takvom mestu da predstavlja ili moe predstavljati
opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zagaivanja, a lukoj
kapetaniji nije poznat vlasnik, ili kad je vlasnik poznat ali ne namerava da vadi
potonulu stvar, ili kad bez opravdanog razloga prekine ili napusti zapoeto vaenje,
vaenje potonule stvari vri Direkcija, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko
odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko
Smatra se da poznati vlasnik ne namerava da preduzme vaenje potonule
stvari, odnosno da je prekinuo ili napustio to vaenje, ako u roku od 15 dana od dana
kada je stvar potonula ne dostavi izjavu da namerava da vadi potonulu stvar, ili ako u
roku od 15 dana od dana dobijanja odobrenja ne zapone vaenje, odnosno ako ne
nastavi radove na vaenju potonule stvari koje je prekinuo ili napustio bez
opravdanog razloga.
Smatra se da nepoznati vlasnik ne namerava da vadi potonulu stvar, ako u
roku od 15 dana od dana kada je stvar potonula ne podnese zahtev za vaenje i
dokaze o svom pravu na vaenje potonule stvari.
lan 80.
Ako su za vaenje potonule stvari potrebna naroita nautika i tehnika
sredstva i naroita strunost, vlasnik koji ne raspolae tim sredstvima, odnosno
strunou moe svoju potonulu stvar da vadi iz unutranjih voda samo posredstvom
privrednog drutva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koje raspolae tim
sredstvima i strunou.
lan 81.
Trokove vaenja i uvanja potonule stvari snosi vlasnik.
U sluaju da je vlasnik potonule stvari nepoznat, sredstva za vaenje i
uvanje potonule stvari obezbeuju se iz budeta Republike Srbije.
Ako se vlasnik potonule stvari ne pojavi u roku od est meseci od momenta
vaenja potonule stvari, Republika Srbija stie pravo da trokove vaenja i uvanja
namiri u postupku prodaje izvaene stvari.
Ako se pre prodaje stvari iz stava 2. ovog lana pojavi vlasnik stvari i
nadoknadi sredstva isplaena iz budeta Republike Srbije, zadrava vlasnitvo nad
izvaenom stvari.
- 27 -

lan 82.
Potonula stvar na kojoj postoji pravo svojine, a koja nije izvaena u roku od
10 godina od dana kad je potonula, postaje imovina Republike Srbije.
Ako ne moe da se utvrdi vreme potonua stvari, pretpostavka je da su
plovilo, vazduhoplov ili njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima nalazile,
potonuli narednog dana od dana kada je primljena poslednja vest o plovilu ili
vazduhoplovu, a ostali predmeti onog dana kada je utvrena pozicija na unutranjim
vodama gde je predmet potonuo.
Deo trei
I. BROD I POSADA
1. Brod
Utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu
lan 83.
Brod i tehniki plovni objekat (u daljem tekstu: brod) je sposoban za plovidbu
u odreenim zonama plovidbe i za odreenu namenu, ako:
1) ispunjava uslove propisane Tehnikim pravilima za brodove;
2) ima propisani broj struno osposobljenih lanova posade;
3) je smetaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanim uslovima
za prevoz putnika;
4) je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno
slobodnim bokom i pravilnim nainom rasporeda tereta.

lan 84.
Sposobnost broda za plovidbu utvruje se vrenjem tehnikog nadzora kojim
se utvruje da brod odgovara zahtevima Tehnikih pravila za utvrivanje sposobnosti
brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Tehnika pravila).
Tehniki nadzor obuhvata odobravanje tehnike dokumentacije na osnovu
koje se brod gradi ili prepravlja i tehnike dokumentacije na osnovu koje se izrauju
materijali, maine, ureaji i oprema, koji su namenjeni za gradnju, prepravku i
popravku broda, nadzor nad gradnjom ili prepravkama, nadzor nad izradom
materijala, maina, ureaja i opreme, kao i pregled postojeih brodova i nadzor nad
izvoenjem prepravki i obnavljanja onih delova broda za koje je pregledom utvreno
da ih treba popraviti ili obnoviti.

Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu
lan 85.
Tehniki nadzor vri Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu.
- 28 -

Uprava za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu:
Uprava) je organ uprave u sastavu ministarstva obrazovan za obavljanje strunih i
tehnikih poslova u oblasti utvrivanja sposobnosti brodova za plovidbu.
lan 86.
Pregledi postojeih brodova mogu biti osnovni, redovni, kontrolni i vanredni.
lan 87.
Obavezi vrenja osnovnog pregleda podlee postojei brod, i to:
1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovom gradnjom
ili prepravkom nije vrila Uprava;
2) svaki put kada se brodu trajno menja njegova namena ili proiruju granice
zone plovidbe, i to pre poetka njegovog korienja;
3) svaki put kada se na brodu vri popravka kojom se menjaju njegove
konstrukcione osobine i svojstva pogonskih ureaja, i to pre poetka njegovog
korienja.
lan 88.
Redovnim pregledom utvruje se da li stanje broda odgovara odredbama
Tehnikih pravila, a kontrolnim pregledom proverava se pravilno odravanje broda.
lan 89.
Vanredni pregled broda vri se:
1) posle pretrpljene havarije ili utvrenog nedostatka broda, ako po nalazu
luke kapetanije pretrpljena havarija ili utvreni nedostatak broda utie na
sposobnost broda za plovidbu;
2) kada se vre vee popravke ili obnova broda van zahteva koji proizlaze iz
osnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda;
3) kada je brod bio u raspremi due od jedne godine;
4) prilikom privremene promene namene ili proirenja zona plovidbe broda;
5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok dui od jednog
meseca.
lan 90.
Tehnika pravila naroito sadre:
1) zone plovidbe brodova;
2) brodograevinske zahteve;
3) tehnike zahteve za rastojanje bezbednosti, nadvoe, merenje i
izraunavanje tonae, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri badarenju brodova,
manevarsku sposobnost, kormilarski sistem, kormilarnicu, projekat motora, elektrinu
i drugu opremu na brodu, bezbednost i zdravlje na radu lanova posade i drugih lica
na brodovima, ureaje za grejanje gorivom, kuhinjske i rashladne ureaje, ureaje na
- 29 -

utenjeni gas za potrebe stambenih i drutvenih prostorija, radio ureaje i brodske
cevovode;
4) posebne tehnike zahteve za putnike brodove, putnike jedrenjake,
plovila predviena da budu deo potiskivanog, tegljenog ili bonog sastava, tehnike
plovne objekte, plovila za hidrogradnju, istorijske brodove, kanalske bare, reno-
morske brodove, plovila duine preko 110 m, brodove velikih brzina;
5) zahteve za stabilitet brodova;
6) opremu brodova koja se odnosi na posadu;
7) znakove bezbednosti (signalna sredstva);
8) tehnike zahteve za spreavanje zagaivanja unutranjih voda sa brodova;
9) opremu i ureaje koje brod koristi za korienje usluga RIS-a;
10) zahteve za materijale i zavarivanje;
11) zahteve za tipsko priznavanje proizvoda i proizvoaa, usluna privredna
drutva u oblasti brodarstva i ispitne institucije;
12) rokove za postepenu prepravku odreenih brodova i rokove primene.
Ministar utvruje Tehnika pravila.
lan 90a
Obavezi vrenja tehnikog nadzora podleu brodovi, skele, kao i tehniki
plovni objekti, osim ratnih plovila.
lan 90b
Tehniki nadzor nad gradnjom, prepravkom ili obnovom broda, kao i nadzor
nad izradom pojedinanih proizvoda koji se ugrauju u brod, vri se na zahtev
brodara, brodogradilita, proizvoaa ili njihovih ovlaenih predstavnika.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da omogui licu koje vri tehniki nadzor
pristup na sva mesta na kojima se obavljaju radovi u vezi sa gradnjom, popravkom i
prepravkom broda ili sa izradom materijala i proizvoda, kao i da omogui uslove za
nesmetano vrenje tehnikog nadzora.
lan 90v
Tehniki nadzor nad postojeim brodovima vri se po zahtevu brodara,
zapovednika broda ili drugog ovlaenog lica.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:
1) naznaenje imena ili oznake broda;
2) naznaenje vrste traenog pregleda;
3) naznaenje mesta i vremena gde e se obaviti pregled;
4) ime i potpis ovlaenog lica.
- 30 -

Lice iz stava 1. ovog lana koje je podnelo zahtev za vrenje tehnikog
nadzora nad postojeim brodom, duno je da pripremi materijal, trup, ureaje,
maine i opremu broda za vrenje tehnikog nadzora.
lan 90g
Redovni pregled vri se na suvom, osim kada se utvrdi da se isti moe obaviti
i na vodi.
Rokovi za vrenje redovnih pregleda su:
1) za putnike brodove, tankere i druge brodove koji prevoze opasnu robu i
ledolomce eline konstrukcije - svakih pet godina;
2) za ostale brodove eline konstrukcije - svakih deset godina;
3) za brod iji je trup izraen od drveta, aluminijumskih legura ili plastine
mase - svake tree godine.
Redovni pregled u pogledu ispunjenosti zahteva u odnosu na bezbednost i
zdravlje na radu vri se na svakih pet godina.
Redovni pregledi teretnog ureaja i posuda pod pritiskom vre se svake pete
godine.
Na zahtev brodara moe da se izvri redovni pregled pojedinih delova trupa,
maine, ureaja i opreme broda.
lan 90d
Kontrolni pregled broda vri se na vodi, osim ako su neophodni radovi
popravke trupa ili ureaja na suvom.
Rokovi za vrenje kontrolnog pregleda su:
1) za brodove iji je trup izgraen od drveta, aluminijumskih legura, plastinih
masa, sve putnike brodove, tankere i druge brodove koji prevoze opasnu robu,
ledolomce i sve ostale brodove eline konstrukcije, starosti preko 20 godina,
odnosno 10 godina posle prepravke - svake godine;
2) za ostale brodove eline konstrukcije starosti do 20 godina, odnosno 10
godina posle prepravke - svakih 30 meseci.
lan 90
Priprema broda za vrenje osnovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) dostavu tehnike dokumentacije na proveru;
2) izvlaenje broda na suvo, kao i demontau pojedinih delova broda, maina,
ureaja i opreme u obimu potrebnom za obavljanje uvida u stanje;
3) dostavu specifikacije predvienih radova popravke ili obnove, na osnovu
snimljenih podataka o istroenjima i drugih nedostataka;
4) pripremu za odreene probe na trupu, ureajima i instalacijama.
- 31 -

lan 90e
Priprema trupa broda za vrenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) ienje svih brodskih prostora od zaostalog tereta, vode, iscurelog ulja i
goriva;
2) demontau patosnica i skidljivih delova obloga bonih zidova i pregrada,
kao i provlaka tankova zatvorenih prostora;
3) zamenu dotrajale, oteene ili neispravne skidljive opreme;
4) pripremu za propisane hidrauline probe;
5) pripremu crtea razvoja oplate i glavnog rebra.
Priprema mainskog ureaja za vrenje redovnog pregleda obavezno
obuhvata:
1) ienje svih maina i ureaja i demontau neophodnu za pregled i
merenja koja su obuhvaena obimom redovnog pregleda;
2) pripremu sistema za propisane hidrauline probe;
3) pripremu auriranih crtea brodskih i mainskih sistema i cevovoda.
Priprema elektrinih ureaja za vrenje redovnog pregleda obavezno
obuhvata:
1) pripremu auriranih osnovnih ema elektrinih ureaja;
2) popunu svih rezervnih i zamenu svih dotrajalih elemenata elektrine
instalacije i ureaja;
3) merenje otpora izolacije (megatest) svih strujnih krugova i ureaja;
4) pripremu generatora za tereenje.
Priprema navigacionih ureaja i opreme za vrenje redovnog pregleda
obavezno obuhvata:
1) zamenu svih oteenih ili dotrajalih navigacionih svetala, znakova i signala;
2) popunu svih rezervnih delova;
3) pregled razvodne table navigacije.
Priprema broda za vrenje redovnog pregleda u odnosu na bezbednost i
zdravlje na radu obavezno obuhvata:
1) zamenu ili popravku svih oteenih ograda, rukohvata i stepenica;
2) pripremu sistema pitke vode za hemijsku i mikro-bioloku analizu;
3) popunu ili obnovu opreme za pruanje prve pomoi;
4) popunu ili zamenu dotrajalog brodskog inventara, line opreme, natpisa,
uputstava i upozorenja;
- 32 -

5) ienje svih stambenih i drutvenih prostorija sa dostavom izvetaja o
deratizaciji i dezinsekciji.
lan 90
Priprema trupa broda za vrenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata:
1) pranjenje teretnih prostora od ostatka robe i svih prostora od vode;
2) otvaranje svih provlaka za pristup pikovima, koferdamima, dvobocima i
ostalim brodskim prostorima;
3) zamena svih dotrajalih elemenata opreme trupa.
Priprema mainskog ureaja za vrenje kontrolnog pregleda obavezno
obuhvata:
1) otklanjanje svih nedostataka na mehanizmima i ureajima za upravljanje
glavnim i pomonim motorima i zamena svih neispravnih instrumenata za kontrolu i
signalizaciju ispravnog rada glavnih i pomonih motora;
2) proveru funkcionalnosti svih ureaja i maina bitnih za sposobnost brodova
za plovidbu, kao to su: sistemi za gaenje poara vodom, sistemi za spasavanje,
sistemi za drenau i drugo;
3) otklanjanje nedostataka na kormilarskom ureaju, sredstvima za navigaciju
i signalizaciju;
4) zamenu dotrajalih elemenata opreme za spasavanje ljudi i zamenu ili
obnovu punjenja prenosnih aparata za gaenje poara.
Priprema elektrinih ureaja za vrenje kontrolnog pregleda obavezno
obuhvata zamenu dotrajalih i oteenih elemenata na elektrinoj instalaciji, ureajima
i opremi.
lan 90z
U zavisnosti od vrste vanrednog pregleda, brod se priprema na sledei nain:
1) u sluaju havarije broda neophodno je obezbediti prilaz oteenom delu
trupa kako bi se mogao sagledati obim havarije i utvrditi obim potrebnih radova na
popravci;
2) u sluaju havarije maina, ureaja i opreme, nakon prvog uvida vri se
demontaa u stepenu dozvoljenom za utvrivanje obima havarije i naina popravke;
3) kod vanrednog pregleda broda nakon raspreme, priprema broda za
pregled je istovetna pripremi za redovan pregled;
4) kod vanrednog pregleda u svrhu privremene promene namene i proirenja
zona plovidbe, brod se mora pripremiti i opremiti sa dodatnom opremom u svrhu
traenih promena;
5) kod pregleda za odlaganje pregleda moraju se svi ureaji za bezbednost
ljudi i plovidbe dovesti u zadovoljavajue stanje koje e obezbediti zahtevani
minimum bezbednosti.
- 33 -

lan 90i
Osnovni pregled broda obavezno obuhvata proveru tehnike dokumentacije
koja sadri:
1) optu dokumentaciju koja obuhvata:
(1) tehniki opis,
(2) generalni plan,
(3) ateste ureaja,
(4) postojea brodska dokumenta;
2) crtee trupa koji obuhvataju:
(1) glavno rebro,
(2) uzduni presek,
(3) razvoj oplate i palube,
(4) uzdune i poprene pregrade;
3) opremu broda koja obuhvata:
(1) razmetaj svih palubnih ureaja,
(2) dispoziciju sa specifikacijom teretnog ureaja;
4) brodske cevovode koji obuhvataju emu sa specifikacijom sistema za
drenau, spasavanje, balast, gaenje poara vodom i ugljen-dioksidom (SO2),
polivanje palube vodom, tenog tereta i drugo, emu odunika i sondi, sistem
ventilacija;
5) pogonske ureaje koji obuhvataju:
(1) raspored ureaja u mainskom prostoru sa specifikacijom,
(2) dispoziciju propelerskog voda,
(3) radnike crtee, i to: crtee propelera, propelerskog vratila, meuvratila
leajeva u skroku i statvenoj cevi;
6) mainske cevovode koji obuhvataju eme hlaenja, goriva, podmazivanja,
vazduha pod pritiskom, izduvnih gasova, pneumatike, hidraulike i cevovod pare;
7) elektroureaje koji obuhvataju:
(1) osnovnu jednopolnu emu elektrine mree,
(2) tropolnu emu glavne razvodne table, komadnog pulta i razvodnih tabli,
ureaja i opreme,
(3) emu osvetljenja za nudu,
(4) elektro emu signalizacije i automatike;
8) detaljan pregled trupa na suvom (po potrebi);
- 34 -

9) hidraulina ispitivanja;
10) detaljan pregled palubnih ureaja i opreme;
11) detaljan pregled glavnih i pomonih maina i ureaja u mainskom
prostoru;
12) detaljan pregled elektroureaja;
13) nadzor nad izvoenjem radova popravke, prepravke ili obnove delova
trupa, maina, ureaja i oprema za koje je proverom tehnike dokumentacije i
pregledom utvreno da treba popraviti, pojaati ili obnoviti;
14) probu funkcionisanja svih ureaja.
Redosled nadzora kod osnovnog pregleda sporazumno se utvruje u svakom
posebnom sluaju sa licem iz lana 90b stav 1.
lan 90j
Redovni pregled broda obavezno obuhvata:
1) detaljan pregled trupa, maina, ureaja i opreme, proveru nadvoa, kao i
nadzor nad izvoenjem radova popravki i obnove delova trupa, maina, ureaja i
opreme za koje je pregledom utvreno da ih treba popraviti ili obnoviti;
2) detaljan pregled kormila i leajeva kormila, propelera, propelerskog vratila i
leajeva u skroku i statvenoj cevi u demontiranom stanju, kao i probe funkcionisanja
svih ureaja u pogonu.
lan 90k
Kontrolni pregled broda obavezno obuhvata opti pregled dostupnih delova
trupa, maina, ureaja i opreme, proveru oznaka nadvoa, kao i nadzor nad
radovima popravke ili obnove delova trupa, maina i ureaja za koje je pregledom
utvreno da ih treba popraviti ili obnoviti.
lan 90l
Obim vanrednog pregleda broda nakon havarije odreuje se u svakom
konkretnom sluaju, tako da se sa sigurnou moe utvrditi da je na osnovu izvrenih
popravki brod sposoban za plovidbu.
Odredbe stava 1. ovog lana primenjuju se i u sluaju vanrednog pregleda.
Obim vanrednog pregleda nakon raspreme due od jedne godine istovetan je
sa redovnim pregledom.
Obim vanrednog pregleda za privremenu promenu namene ili privremeno
proirenje zona plovidbe treba da obezbedi da brod sa sigurnou moe privremeno
promeniti namenu, odnosno zone plovidbe.
Obim vanrednog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnou moe
utvrditi da je brod sposoban za plovidbu za vreme za koje se odlae redovni,
odnosno kontrolni pregled.

- 35 -

Naknada za vrenje tehnikog nadzora
lan 91.
Za pruanje strune usluge vrenja tehnikog nadzora plaa se taksa.
Sredstva koja se ostvaruju od vrenja tehnikog nadzora su vrsta prihoda
nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje
budetski sistem.
Strunu uslugu vrenja tehnikog nadzora plaa vlasnik broda.
Visinu takse koja se naplauje za pruanje strune usluge vrenja tehnikog
nadzora odreuje ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove finansija.
Sredstva ostvarena po osnovu pruenih strunih usluga prihod su budeta
Republike Srbije.
lan 92.
Uprava e delimino ili potpuno osloboditi brod od obaveze obavljanja
odreenog pregleda, ukoliko brod poseduje vaeu potvrdu da odgovara zahtevima
Tehnikih pravila izdatu od strane priznatog klasifikacionog drutva.
Ministar propisuje uslove i kriterijume za priznavanje klasifikacionog drutva
koje podnosi zahtev za priznavanje, kao i postupak za priznavanje klasifikacionih
drutava.
lan 93.
Pregled broda radi utvrivanja njegove sposobnosti za vrenje probne vonje
obavlja se pre polaska broda na probnu vonju.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na brod koji se za stranog naruioca
gradi, obnavlja ili prepravlja u domaem brodogradilitu.
Ministar propisuje nain obavljanja probne vonje brodova, kao i zone
plovidbe brodova.
lan 94.
Posle izvrenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravkom broda i posle
izvrenog bilo kog pregleda broda, ne smeju se bez prethodnog obavetavanja
Uprave i ponovnog pregleda broda vriti bilo kakve promene ili prepravke strukture
trupa broda, njegovih maina, ureaja i opreme.
lan 95.
Brod moe da prevozi samo odreeni broj putnika iji se broj i smetaj na brodu
odreuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoloive povrine
za smetaj putnika, ureaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova.
lan 96.
Teret na brodu mora da bude tako rasporeen da obezbeuje plovna svojstva
broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u
razliitim uslovima korienja.
- 36 -

Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog optereenja
broda i saglasno Tehnikim pravilima i da bude sloen, rasporeen i obezbeen tako
da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne moe doi do pomeranja
tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudske ivote i ivotnu sredinu.
lan 97.
Odredbe ovog zakona o utvrivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se
odnose na brod i tehniki plovni objekat, odnose se i na skelu, premetanje
plutajueg objekta u svrhu posebnog prevoza kao i na amac kojim se obavlja javni
prevoz.

Badarenje broda
lan 98.
Badarenjem broda utvruju se najvea dozvoljena istisnina, kao i istisnine za
odreene vodne linije, a badarenjem teretnog broda i nosivost broda, zavisno od
gaza broda.
Badarenje broda vri Uprava prema Tehnikim pravilima.
lan 99.
Badarenju podlee domai brod koji se upisuje u domai upisnik kao i strani
brod koji u domaoj luci, odnosno pristanitu podlee plaanju naknada ija se visina
utvruje prema registarskoj tonai, odnosno najveoj dozvoljenoj istisnini broda koji
nema svedoanstvo o badarenju ili ispravu koja se priznaje u Republici Srbiji.
Badarenje broda koji se u domaem brodogradilitu gradi za stranog
naruioca moe da se izvri po odredbama ovog zakona i propisa koje donosi
ministar, ako strani naruilac to zatrai.
Na zahtev vlasnika domaeg broda, kao i vlasnika stranog broda, badarenje
broda moe se izvriti i po sistemu badarenja predvienim stranim propisima.
Ako se domai brod gradi ili je nabavljen u inostranstvu, ili se u inostranstvu
na njemu vre prepravke zbog kojih brod po odredbama ovog zakona mora ponovo
da se badari, takav brod moe da se badari u dravi u kojoj se gradi ili je
nabavljen, odnosno u kojoj su na njemu izvrene takve prepravke.
U sluaju iz stava 4. ovog lana Uprava moe na zahtev vlasnika da izvri
njegovo badarenje po odredbama ovog zakona.
Badarenje domaeg broda graenog za domaeg naruioca ili nabavljenog,
ili prepravljenog u inostranstvu, ili stranog broda koji po odredbama ovog zakona
podlee badarenju, vri se im brod stigne u prvu domau luku.
Odredba stava 6. ovog lana ne odnosi se na domai brod koji je po
odredbama ovog zakona ve badaren u inostranstvu.
Zahtev za badarenje domaeg broda duan je da podnese brodar.
Zahtev za badarenje domaeg broda koji se gradi u domaem ili stranom
brodogradilitu mora da se podnese im na brodu budu ugraene oplata, palube i
pregrade.
lan 100.
Ponovno badarenje domaeg broda izvrie se, ako se:
- 37 -

1) posle badarenja broda izvre prepravke zbog kojih se na brodu menja
najvea dozvoljena istisnina za odgovarajui gaz ili najvea nosivost;
2) posumnja u pravilnost izvrenog badarenja;
3) brod unutranje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova, odnosno
ako se pomorski brod upisuje u upisnik brodova unutranje plovidbe.
U sluaju ponovnog badarenja, prema odredbama stava 1. taka 1) ovog
lana, Uprava odluuje da li se, u zavisnosti od izvrenih prepravki broda, ponovno
badarenje mora izvriti u celini ili delimino.
Zahtev za ponovno badarenje iz stava 1. taka 1) ovog lana mora se
podneti pre zavretka prepravke broda.
Zahtev za ponovno badarenje iz stava 1. taka 1) ovog lana mora se
podneti pre zavretka prepravke i za strani brod koji po odredbama ovog zakona
podlee badarenju u Republici Srbiji, ako se prepravke stranog broda vre u
domaem brodogradilitu.
Zahtev za ponovno badarenje broda u sluajevima iz stava 1. ovog lana
podnosi lice iz lana 99. stav 8. ovog zakona, a zahtev za ponovno badarenje u
sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana moe, osim tog lica, podneti i Agencija za
upravljanje lukama, odnosno pravno lice ovlaeno da naplauje naknadu prema
registarskoj tonai, odnosno tonai ili istisnini broda.
Ponovno badarenje broda na osnovu stava 1. taka 2) ovog lana ne moe
vriti ovlaeno lice koje je izvrilo prethodno badarenje u iju se pravilnost
posumnjalo.

Brodske isprave i knjige
lan 101.
Brodske isprave koje brodovi moraju da imaju slue kao dokaz o identitetu,
sposobnosti za plovidbu, tehnikim podacima i ostalim svojstvima broda.
U brodske knjige koje brodovi moraju da vode unose se podaci o vanijim
dogaajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu, kao i podaci u vezi sa
plovidbom, vodnim putem i brodom.
lan 102.
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da budu sastavljene
na srpskom jeziku i na jednom od jezika predvienih meunarodnim sporazumima.
lan 103.
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju se nalaziti na brodu
i uredno voditi.
Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev luke kapetanije, kao i
diplomatskih ili konzularnih predstavnitava Republike Srbije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, brodske isprave i knjige brodova
bez posade ne moraju se nalaziti na brodu ve se moraju uvati kod brodara.
Brodar je obavezan da uini dostupnim brodske isprave i knjige iz stava 3.
ovog lana na zahtev luke kapetanije.
- 38 -

lan 104.
Brodske isprave i knjige izdate prema propisima zemalja lanica Evropske
unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.
Isprave i knjige izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod
uslovima predvienim sporazumom o meusobnom priznavanju koji se zakljuuje sa
dravom iju zastavu brod vije.
Isprave broda kojima se dokazuje sposobnost broda za plovidbu izdate u
skladu sa Pravilima nadzora plovila na Rajni kojim se dokazuje sposobnost broda za
plovidbu Rajnom, priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.
Isprave broda izdate prema Propisu o prevozu opasnih materija Rajnom
ADNR priznaju se u Republici Srbiji kao dokaz da brod zadovoljava zahteve za
prevoz opasnog tereta vodnim putem.
lan 104a
Brod koji ima ispravu o sposobnosti broda za plovidbu koja je izdata u skladu
sa odredbama Konvencije o plovidbi Rajnom, sa izmenama i dopunama, mora da
poseduje i dopunsko svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu ako:
1) plovi na meunarodnim i meudravnim vodnim putevima Republike
Srbije, a ispunjava nie tehnike zahteve za brodove od onih koji su sadrani u
Tehnikim pravilima;
2) plovi na dravnim vodnim putevima Republike Srbije na kojima vae vii
tehniki zahtevi za brodove u skladu sa Tehnikim pravilima.
lan 105.
Brod mora imati brodsko svedoanstvo.
Brodsko svedoanstvo sadri sve podatke iz knjige upisnika brodova u koji je
brod upisan.
Brodskim svedoanstvom dokazuje se: srpska dravna pripadnost broda,
pravo i dunost da brod vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije, vrsta i
namena broda, zona plovidbe na kojoj je ovlaen da plovi, broj putnika i masa tereta
koji brod sme da prevozi, kao i status Rajnskog plovila.
Brodsko svedoanstvo izdaje luka kapetanija.
Brodsko svedoanstvo izdaje se na osnovu svedoanstva o sposobnosti
broda za plovidbu koje izdaje Uprava.
Ministarstvo vodi registar izdatih brodskih svedoanstava.
Brod bez posade, na brodskom trupu ili na stalno privrenoj ploi ili tabli na
trupu, mora imati natpis koji sadri osnovne podatke iz brodskog svedoanstva.
lan 106.
Brod mora da ima svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
Svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kojim se utvruje da brod
odgovara zahtevima Tehnikih pravila, izdaje Uprava, nakon izvrenog pregleda iz
lana 86. ovog zakona.
- 39 -

Svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu izdato novosagraenim
brodovima u skladu sa zahtevima Tehnikih pravila, izdaje se na rok koji ne moe da
bude dui od:
1) pet godina za putnike brodove;
2) deset godina za sva ostala plovila.
Rok vaenja utvruje se u svakom konkretnom sluaju u skladu sa zahtevima
Tehnikih pravila.
Rok vaenja se upisuje u svedoanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
U sluaju brodova koji su u eksploataciji pre izdavanja svedoanstva o
sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa odredbama ovog zakona i zahtevima
Tehnikih pravila, rok vaenja svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu
utvruje se od sluaja do sluaja, na osnovu rezultata kontrolnog pregleda.
Rok vaenja iz stava 6. ovog lana ne moe da bude dui od rokova iz stava
1. ovog lana.
lan 107.
Privremeni plovidbeni list izdaje se brodu nabavljenom u inostranstvu, kao i
brodu koji je u inostranstvu, a izgubljeno mu je brodsko svedoanstvo.
Brod, koji nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Republici Srbiji stie,
privremenim plovidbenim listom srpsku dravnu pripadnost i pravo i dunost da vije
zastavu trgovake mornarice Republike Srbije.
Privremeni plovidbeni list vai najdue godinu dana od dana izdavanja, a
njegova vanost prestaje i ranije i to u asu kada brod stigne u prvu domau luku,
odnosno pristanite.
Privremeni plovidbeni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavnitvo
Republike Srbije.
lan 108.
Brod ija je posada ukrcana na osnovu propisane isprave za ukrcavanje,
mora imati popis posade.
Popisom posade utvruje se koja su lica ukrcana na brod kao lanovi posade,
u kom svojstvu i njihove kvalifikacije.
Popis posade izdaje luka kapetanija.
Popisom posade broda utvruje se i koji su lanovi porodice lana posade
broda ukrcani na taj brod.
lan 109.
Brod mora imati svedoanstvo o badarenju.
Svedoanstvom o badarenju teretnog broda dokazuje se istisnina za svaki
santimetar gaza, a kod ostalih brodova-istisnina pri najveem dozvoljenom gazu i
gazu praznog broda, kao i slobodni bok broda.
Svedoanstvo o badarenju gubi vanost kada se zbog prepravki izvrenih na
brodu menja njegova istisnina.
- 40 -

Svedoanstvo o badarenju broda bez posade moe se zameniti natpisom na
brodskom trupu ili stalno privrenoj ploi ili tabli na trupu, koji mora da sadri
podatke o nosivosti iz svedoanstva sa fotokopijom ili overenom kopijom tog
svedoanstva koja se nalazi na brodu bez posade ili tegljau, odnosno potiskivau.
lan 110.
Svedoanstvo o sposobnosti broda za obavljanje probne vonje mora da ima
brod koji namerava da izvri probnu vonju.
lan 111.
Brod koji je opremljen ureajima za ukrcavanje i iskrcavanje tereta mora da
ima registar teretnog ureaja.
Sastavni deo registra teretnog ureaja iz stava 1. ovog lana, ine uverenja o
ispitivanju tih ureaja i njihove opreme.
lan 112.
Brod koji je bio zagaen glodarima (mievima i pacovima), mora da ima
svedoanstvo o deratizaciji.
Brod koji nije bio zagaen glodarima, mora da ima svedoanstvo o
osloboenju od deratizacije kojim se dokazuje da je brod za odreeno vreme, koje je
utvreno u svedoanstvu, osloboen od vrenja deratizacije.
Svedoanstvo o deratizaciji i svedoanstvo o osloboenju od deratizacije
izdaje organ nadlean za poslove zdravlja.
lan 113.
Brodu ili tankeru koji prevozi hlaeni ili opasan teret mora da bude utvrena
sposobnost za prevoz takvih tereta.
Brodu iz stava 1. ovog lana ija je sposobnost za prevoz utvrena, izdaju se
odgovarajue isprave, i to:
1) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje opasnog tereta-teretnom
brodu sposobnom za prevoz opasnog tereta;
2) uverenje o sposobnosti tankera za ukrcavanje opasnog tereta-tankeru
sposobnom za prevoz opasnog tereta;
3) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje hlaenog tereta-teretnom
brodu sposobnom za prevoz hlaenog tereta.
Ispravama iz stava 2. ovog lana potvruje se da brod ispunjava uslove
propisane Tehnikim pravilima za prevoz hlaenog ili opasnog tereta, radi zatite
broda, lica na brodu, tereta i ivotne sredine.
lan 114.
Brod mora imati knjigu pregleda i nadzora.
U knjigu pregleda i nadzora Uprava ili luka kapetanija, kada vre nadzor nad
brodom, upisuju podatke o izvrenom nadzoru, navodei utvrene nedostatke i
naloge izdate radi njihovog otklanjanja.
lan 115.
Plovilo koje ima radio-ureaj duno je da vodi radio-dnevnik.
- 41 -

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radio-dnevnik nije duno da vodi
plovilo koje koristi ministarstvo nadleno za unutranje poslove i amac za
spasavanje koji pripada brodu.
lan 116.
Privremeno svedoanstvo o sposobnosti broda ili tankera za ukrcavanje
opasnog tereta za plovidbu, mora imati brod ili tanker koji Uprava oglasi sposobnim
za plovidbu, ako pregledom utvrdi da nije sposoban za plovidbu u zonama u kojima
je do tada ovlaen da plovi, ali je sposoban za plovidbu u uim zonama plovidbe, ili
ga oglasi sposobnim da izuzetno preduzme jedno ili vie odreenih putovanja koja
prelaze zone plovidbe u kojima je bio ovlaen da plovi, ako se na osnovu izvrenog
pregleda utvrdi da je sposoban za preduzimanje tih putovanja.
lan 117.
Privremeno svedoanstvo o sposobnosti broda za prevoz putnika mora da
ima brod koji nije putniki brod, koji Uprava oglasi sposobnim da prevozi putnike na
jednom ili vie putovanja ili za odreeno vreme, odreenu zonu plovidbe, ako je
njegova sposobnost utvrena po odredbama ovog zakona i ako se pregledom utvrdi
da brod ispunjava uslove za obavljanje takvog prevoza putnika.
lan 118.
Plovilo koje ima radio-ureaj mora imati svedoanstvo o sigurnosti radio-
ureaja, osim plovila koje koristi ministarstvo nadleno za unutranje poslove.
Putniki brod mora da ima knjigu stabiliteta.
Brod sa sopstvenim pogonom mora da vodi brodski dnevnik.
Brod koji ima posadu duan je da vodi zdravstveni dnevnik.
Tehniki plovni objekat mora da vodi knjigu rada.
Knjigu o uljima mora imati brod koji prevozi ulja i brod koji koristi teno ulje.
Brod mora da ima knjige sanitarne otpadne i kaljune vode.
Brod mora da ima dnevnik brodskog smea.
lan 119.
Vaenje registra teretnog ureaja potvruje se godinjim kontrolnim
pregledom, a obnavlja se svake etvrte godine ili najkasnije svake pete godine,
redovnim pregledom.
lan 120.
Vaenje svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu traje do roka
naznaenog u svedoanstvu i moe se produiti najvie za 90 dana.
Vaenje svedoanstva o badarenju za teretne brodove traje 10 godina, a za
ostale brodove 15 godina od dana izdavanja. Vaenje svedoanstva o badarenju
produava se za 10, odnosno 15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ili
nosivosti odgovaraju stanju na brodu.
Vaenje privremenog svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu i
privremenog svedoanstva o sposobnosti broda za prevoz putnika traje za ono
vreme koje je navedeno u svedoanstvu, a najdue do isteka roka vaenja
svedoanstva o sposobnosti broda za plovidbu.
- 42 -

Vaenje svedoanstva o sposobnosti broda za obavljanje probne vonje traje
30 dana od dana izdavanja.
lan 121.
Isprave iz l. 109, 110, 111, 113, 116, 117. i lana 118. stav 1. ovog zakona,
kao i knjige iz lana 114. i lana 118. stav 2. ovog zakona izdaje Uprava, a knjigu iz
lana 118. stav 2. ovog zakona overava Uprava.
Knjige iz lana 115. i lana 118. st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog zakona izdaje luka
kapetanija.
lan 122.
Ministar propisuje vrstu, sadrinu, obrasce i nain voenja brodskih isprava i
knjiga, uslove za izdavanje i prestanak vaenja brodskih isprava i knjiga, uslove i
nain obavetavanja o promenama unetim u brodske isprave i knjige, rokove vaenja
brodskih isprava i knjiga, kao i nain voenja i sadrinu registra izdatih brodskih
svedoanstava i svedoanstava o sposobnosti broda za plovidbu i odreuje lice,
odnosno organ koji je ovlaen za unoenje podataka u brodske isprave i knjige.

Utvrivanje sposobnosti amca i ploveeg tela za plovidbu
i plutajueg objekta za plutanje
lan 123.
amci i plovea tela mogu se koristiti u plovidbi, odnosno plutajui objekti za
plutanje ako:
1) je utvrena njihova sposobnost za plovidbu, odnosno plutanje u pogledu
konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih ureaja i opreme, u skladu sa
Tehnikim pravilima za amce, plovea tela i plutajue objekte;
2) su upisani u upisnik amaca, ploveih tela i plutajuih objekata (u daljem
tekstu: upisnik);
3) amcem, ploveim telom i plutajuim objektom upravlja lice koje je
struno osposobljeno.
lan 124.
Odredbe lana 123. ovog zakona ne odnose se na: sportske amce bez
sopstvenog pogona (veslake amce, kajake, kanue, jedrilice i slino) namenjene
takmienju, amce bez sopstvenog pogona koji nisu dui od tri metra, pedoline,
vodene bicikle, daske i slina plovila, ako se njima ne obavlja privredna delatnost.
lan 125.
Sposobnost amca i ploveeg tela za plovidbu, odnosno plutajueg objekta
za plutanje utvruje se tehnikim nadzorom kojim se utvruje da amac, plovee
telo, odnosno plutajui objekat odgovara zahtevima Tehnikih pravila za amce,
plovea tela i plutajue objekte.
Tehnika pravila iz stava 1. ovog lana naroito sadre:
1) zone plovidbe;
2) tehnike zahteve za gradnju amaca i plutajuih objekata;
- 43 -

3) tehnike zahteve za badarenje, stabilitet, nadvoe, manevarsku
sposobnost, sposobnost odravanja na povrini i plutanje, trup, otvore na trupu,
palubi i nadgrau, prodor vode, opremu na amcu, motor i prostori za motor,
ventilaciju, pokretanje vanbrodskog motora, sistem cevovoda, elektrine sisteme,
kormilarski sistem, protivpoarnu zatitu i spreavanje zagaivanja;
4) posebne tehnike zahteve za amce za prevoz putnika i amce koji se
koriste u privredne svrhe;
5) znakove bezbednosti (signalni znakovi);
6) rokove za primenu tehnikih zahteva.
Tehniki nadzor, kao i preglede amaca i ploveih tela, odnosno plutajuih
objekata vri ministarstvo.
Pregled moe biti osnovni, redovni i vanredni.
(5) Tehniki nadzor i preglede vri komisija koju obrazuje ministar na period
od etiri godine.
Posle izvrenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu amca i
ploveeg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutajueg objekta.
Za amce i plovea tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena
dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.
Za plutajui objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutajua dozvola sa
registarskim brojem za identifikaciju.
Ministar propisuje vrstu i namenu amaca i plutajuih objekata, nain,
postupak i sadrinu tehnikog nadzora, kao i nain, postupak, sadrinu i rokove
vrenja pregleda amaca i ploveih tela, odnosno plutajuih objekata.
Ministar utvruje Tehnika pravila za amce, plovea tela i plutajue objekte.

Prihod od vrenja pregleda i tehnikog nadzora nad gradnjom
amca, ploveeg tela i plutajueg objekta
lan 126.
Za pruanje strune usluge vrenja pregleda i tehnikog nadzora iz lana
125. stav 3. ovog zakona, plaa se taksa.
Sredstva koja se ostvaruju od vrenja strune usluge iz stava 1. ovog lana
su vrsta prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona
kojim se ureuje budetski sistem.
Strunu uslugu vrenja pregleda i tehnikog nadzora iz stava 1. ovog lana
plaaju vlasnici plovila iz lana 125. stav 1. ovog zakona.
Visinu takse koja se naplauje za pruanje usluge iz stava 1. ovog lana
odreuje ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove finansija.
Sredstva ostvarena po osnovu pruene strune usluge prihod su budeta
Republike Srbije.
- 44 -

lan 127.
amac i plutajui objekat prilikom upisa moraju biti badareni.
Badarenje se obavlja prema Tehnikim pravilima o nainu merenja i
izraunavanja zapremine koja su propisana za amce i plutajue objekte.
Ako se prepravkom menja zapremina amca, odnosno plutajueg objekta vri
se ponovno badarenje.
lan 128.
amac i plovee telo u plovidbi, mora da ima sledee isprave i knjige:
1) plovidbenu dozvolu;
2) popis posade i knjigu rada za amac kojim se obavlja javni prevoz.
Plutajui objekat u plutanju mora da ima sledee isprave i knjige:
1) plutajuu dozvolu;
2) popis posade za plutajui objekat koji se koristi za privredne i javne
svrhe.
Ministar propisuje vrstu, sadrinu i nain voenja isprava i knjiga iz st. 1. i 2.
ovog lana.
Isprave i knjige iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje luka kapetanija.
lan 129.
Na amac, plovee telo, odnosno plutajui objekat ne sme da se ukrca,
odnosno da na njemu boravi vei broj lica nego to je to odreeno plovidbenom,
odnosno plutajuom dozvolom.

2. Posada
lan 130.
Posadu broda sainjavaju lica ukrcana za izvrenje poslova na brodu i
upisana u popis posade.
lan 131.
Za vrenje poslova kojima se obezbeuje bezbedna plovidba, brod mora da
ima odgovarajui broj lanova posade sa propisanim zvanjima.
Ministar propisuje najmanji broj lanova posade za bezbednu plovidbu koje
moraju imati brodovi i druga plovila trgovake mornarice , zvanja i ovlaenja o
osposobljenosti koje moraju da imaju ti lanovi posade, naine funkcionisanja
plovidbe i maksimalno trajanje plovidbe, periode odmora za svaki nain
funkcionisanja plovidbe, uslove za promenu ili ponavljanje naina funkcionisanja, kao
i rokove uvanja tahografskih zapisa.

lan 132.
lan posade broda trgovake mornarice koji vri poslove kojima se
obezbeuje plovidba, moe da bude lice koje je steklo odgovarajue zvanje i koje za
- 45 -

vrenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajue ovlaenje, kao i pripravnik
za sticanje zvanja.
Zvanje lanova posade broda stie se polaganjem strunog ispita za
odreeno zvanje, a dokazuje se ovlaenjem za vrenje poslova na brodu.
Struni ispit polae se pred komisijom koju obrazuje ministar na period od
etiri godine.
Trokove polaganja strunog ispita snosi lice koje polae struni ispit, koje
uplauje na raun propisan za javne prihode Budeta.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar, uz saglasnost
ministra nadlenog za poslove finansija.
Za izdavanje ovlaenja plaa se republika administrativna taksa.
Ovlaenje za vrenje poslova na brodu koje je izdato suprotno propisanim
uslovima nitavo je.
Ministar propisuje program i nain polaganja strunog ispita za sticanje zvanja
lanova posade brodova trgovake mornarice.
Ministar propisuje zvanja, uslove za sticanje zvanja i ovlaenja lanova
posade brodova trgovake mornarice, kao i obrazac, sadrinu i nain izdavanja i
nain voenja evidencije izdatih ovlaenja.
lan 133.
Isprave o strunoj osposobljenosti zapovednika izdate prema propisima
Centralne komisije za plovidbu Rajnom i zemalja lanica Evropske unije priznaju se
kao da su izdate u Republici Srbiji.
Isprave o strunoj osposobljenosti zapovednika i ostalih lanova posade
izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predvienim
sporazumom o meusobnom priznavanju koji se zakljuuje sa dravom koja je izdala
ispravu o strunoj osposobljenosti zapovednika odnosno drugog lana posade.
Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana uslovljeno je vrstom broda za koju
isprava vai u zemlji gde je izdata.
Propisom iz lana 132. stav 9. ovog zakona mogu se propisati dodatni uslovi
za zapovednika u pogledu priznavanja isprava iz stava 1. ovog lana, kada zapoveda
brodom koji plovi odreenom deonicom vodnog puta za koji se zahteva poznavanje
lokalnih uslova plovidbe.
lan 134.
Ovlaenje za vrenje poslova na brodu moe se dati samo licu koje je
telesno i duevno sposobno da obavlja posao na brodu, to se utvruje i proverava
lekarskim pregledom.
Ministar uz saglasnost sa ministrom nadlenim za poslove zdravlja propisuje
uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti lanova posade brodova i drugih plovila,
vrste, rokove vrenja zdravstvenih pregleda, kao i organ nadlean za vrenje
zdravstvenog pregleda, kao i uslove i nain vrenja zdravstvenog nadzora.
- 46 -

lan 135.
lan posade mora da vri poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije,
na nain koji omoguava bezbednost plovidbe, koji ne oteuje brod ili teret na
njemu i ne ugroava bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade i ivotnu
sredinu od zagaivanja tetnim predmetima ili materijama od strane broda.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.
lan 136.
Kao lan posade na brodu moe da se ukrca samo lice koje ima brodarsku
knjiicu ili dozvolu za ukrcavanje.
Brodarska knjiica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost za vrenje
poslova na brodu lana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade
ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Brodarska knjiica i dozvola za
ukrcavanje su line isprave lica kome su izdate.
Brodarska knjiica izdata od luke kapetanije, snabdevena vizom za
putovanje u inostranstvo od strane organa nadlenog za izdavanje viza, slui i kao
putna isprava (paso) i predstavlja ovlaenje za lice da bude lan posade broda koji
plovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da se
posle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju.
Brodarska knjiica je isprava koju mora imati dravljanin Republike Srbije
ukrcan kao lan posade na domaem brodu.
Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani dravljanin ukrcan
kao lan posade na domaem brodu.
Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se osposobljenost za vrenje poslova na
brodu lana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na
brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Ministar propisuje uslove, nain i postupak izdavanja i zamene, sadrinu i
obrasce brodarske knjiice i dozvole za ukrcavanje, lica i organe nadlene za
unoenje i overu podataka, kao i sadrinu, obrazac i nain voenja registra izdatih
brodarskih knjiica i dozvola za ukrcavanje.
Brodarska knjiica se izdaje sa rokom vaenja od 10 godina, a dozvola za
ukrcavanje na rok od pet godina.
lan 137.
Ako brodar iskrca sa broda lana posade van luke u kojoj je sedite brodara,
brodar je duan da mu obezbedi povratak u mesto prebavilita, odnosno boravita (u
daljem tekstu: povratno putovanje).
Kada se brod nalazi u inostranstvu, a brodar ne postupi na nain iz stava 1.
ovog lana, povratno putovanje e na teret brodara, obezbediti diplomatsko ili
konzularno predstavnitvo Republike Srbije.
Brodar ima pravo regresa za naplatu svih trokova povratnog putovanja od
lana posade koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom doveo do
prestanka radnog odnosa ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili oboljenja koje je
sebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepanje.
Trokovi povratnog putovanja lana posade obuhvataju dnevnice i naknadu
za lini prevoz od momenta iskrcavanja sa broda do momenta povratka u luku u kojoj
- 47 -

je sedite brodara, odnosno u mesto njegovog prebivalita ili boravita, a prema
ugovoru o radu.
Odredbe ovog lana odnose se i na strane dravljane koji su lanovi posade
domaeg broda i lanove porodice iskrcanog lana posade.
lan 138.
lan posade duan je da odmah obavesti zapovednika ili najstarijeg oficira
palube koji ga zamenjuje o svakom vanrednom dogaaju koji bi mogao da ugrozi
bezbednost broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi ivotnu
sredinu opasnim ili tetnim materijama od strane broda.
U sluaju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, lanovi posade duni su da
se zalau za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za zatitu
ivotne sredine, dok zapovednik ne naredi da se brod napusti.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.
lan 139.
Brodar je duan da lanu posade naknadi tetu prouzrokovanu na stvarima
namenjenim za njegovu linu upotrebu na brodu i linu upotrebu lanova njegove
porodice ukrcane na brodu, odreenim ugovorom o radu, koje su unitene ili
oteene prilikom brodoloma ili druge havarije broda.
lan posade koji je u radnom odnosu, u sluaju brodoloma ima pravo na
naknadu zarade najmanje za dva meseca od dana brodoloma, prema proseku
zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za
due vreme.
U sluaju iz stava 2. ovog lana lanu posade, stranom dravljaninu ili licu
bez dravljanstva, pripada naknada zarade u iznosu odreenom ugovorom o radu -
za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najdue
za dva meseca od dana brodoloma.
lan posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, ako brodar
dokae da su oni prouzrokovali tetu namerno ili krajnjom nepanjom.
Na povratno putovanje lana posade koji je pretrpeo brodolom odnose se
odredbe lana 137. ovog zakona.
lan 140.
Zapovednik, odnosno lan posade broda, za vreme obavljanja dunosti na
brodu ne sme biti u stanju opijenosti, odnosno premora.
Zapovednik, odnosno lan posade duan je da se podvrgne lekarskom
pregledu i drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina, radi utvrivanja
stanja opijenosti.
Stanje premora postoji ako je lan posade neprekidno vrio poslove na brodu
due od osam sati.
Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1.
ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da odmah tog lana posade
udalji sa poslova na brodu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora.
Istom lanu posade ne mogu se poveriti poslovi na brodu pre isteka
naknadnog roka od osam sati.
- 48 -

Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1.
ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da se odmah udalji sa poslova
zapovednika broda, dok traje stanje opijenosti, odnosno premora.
Ako zbog udaljenja sa poslova na brodu zapovednika, odnosno lana posade
brod ne ispunjava uslove o najmanjem broju lanova posade za bezbednu plovidbu,
inspektor bezbednosti plovidbe e brodu zabraniti plovidbu dok traje stanje
opijenosti, odnosno premora.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.
lan 141.
Reavanje meusobnih radnih sporova izmeu lanova posade broda ili
drugog plovila namenjenog za privredne svrhe i brodara, kao i sporove izmeu
zapovednika broda ili drugog plovila namenjenog za privredne svrhe i brodara, ako je
uesnik u sporu domai ili strani dravljanin ili lice bez dravljanstva, vri se prema
domaem radnom pravu.

Zapovednik broda
lan 142.
Brodom zapoveda zapovednik.
Zapovednika imenuje i razreava brodar.
U sluaju smrti, spreenosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sa
svim njegovim ovlaenjima, najstariji oficir palube.
lan 143.
Zapovednik je odgovoran za bezbednost broda i red na brodu u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Ako brod sa sopstvenim pogonom tegli ili potiskuje druge brodove,
zapovednik tog broda je zapovednik celog sastava.
Zapovednik elnog broda sa sopstvenim pogonom koji tegli druge brodove,
zapovednik je celog sastava.
Ako dva ili vie brodova sa sopstvenim pogonom vezani bok uz bok tegle ili
potiskuju druge brodove, zapovednik sastava je zapovednik broda sa sopstvenim
pogonom koji ima najveu snagu mainskog pogonskog ureaja.
U ostalim sluajevima zapovednik sastava odreuje se kada to okolnosti
zahtevaju.
lan 144.
Zapovednik broda duan je da se brine o snabdevanju broda, o brodskoj
administraciji, o njegovom odravanju, o odravanju u ispravnom stanju trupa broda,
maina, ureaja i opreme, o sigurnosti ureaja broda, o pravilnom ukrcavanju,
slaganju, prevozu i iskrcavanju opasnog i ostalog tereta, o pravilnom ukrcavanju,
smetaju i iskrcavanju putnika i o izvravanju svih zadataka vezanih za proces rada i
bezbednost na brodu.
Zapovednik broda je duan da u propisanim rokovima vri vebe sa amcima
i ostalim sredstvima za spasavanje, kao i ureajima za otkrivanje, spreavanje i
gaenje poara.
- 49 -

Zapovednik broda duan je da za vreme plovidbe bude na brodu.
Zapovednik broda duan je da pre polaska na put proveri ispravnost broda
koji mu omoguava da izvri odreeno putovanje i da obezbedi da se sve propisane
isprave i knjige, kao i lanovi posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika da utvrdi
da li su preduzete sve mere za bezbednost putnika.
Zapovednik broda koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove duan je da pre
polaska na put proveri ispravnost i sposobnost svih brodova za izvrenje odreenog
putovanja.
lan 145.
Zapovednik je duan da lino rukovodi brodom kad god to zahteva
bezbednost broda, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle, a zapovednik broda koji
tegli, odnosno potiskuje druge brodove i kad to zahteva bezbednost brodova u
tegljenju ili potiskivanju.
lan 146.
Ako nastupe dogaaji koji brod ili brod u tegljenju ili potiskivanju ili lica na
njima dovedu u opasnost, zapovednik broda sa sopstvenim pogonom duan je da
preduzme sve mere za spasavanje lica i otklanjanje opasnosti za brod i stvari na
brodu, kao i za zatitu ivotne sredine.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zapovednik broda koji tegli, odnosno
potiskuje druge brodove, duan je da rtvuje ili oteti teret, druge stvari ili ureaje
broda ili opremu koji nisu neophodni za plovidbu ili delove broda ije je rtvovanje ili
oteenje manje tetno za brodara i lica zainteresovana za teret na brodu, a ako je to
neophodno i brod.
lan 147.
Ako su u sluaju opasnosti za brod sve mere preduzete za spasavanje broda
ostale bez uspeha, i ako je propast broda neizbena, zapovednik broda duan je da
prvenstveno preduzme mere potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu,
da ukloni brod sa plovnog puta, ako je to mogue, kao i da naredi da se brod napusti.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zapovednik je duan da preduzme i sve mere
potrebne za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti sluaja doputaju i mere
za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava i karata odnosnog putovanja i
gotovog novca brodske blagajne.
Zapovednik moe da napusti brod tek poto je, u granicama stvarne
mogunosti, preduzeo sve mere iz st. 1. i 2. ovog lana.
lan 148.
Ako na brodu nastupi dogaaj koji ugroava bezbednost broda ili plovidbe, ili
ako nastupi vanredni dogaaj brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, ili
ako se primeti bilo kakva neposredna opasnost za bezbednost plovidbe, zagaivanje
opasnim ili tetnim materijama na vodnom putu, zapovednik je duan da opis tog
dogaaja, odnosno beleku o primeenoj neposrednoj opasnosti ili zagaivanju na
vodnom putu odmah unese u brodski dnevnik.
Zapovednik je duan da o dogaaju iz stava 1. ovog lana, odmah radio
vezom obavesti ostale uesnike u plovibi i najbliu luku kapetaniju, i da po dolasku
u prvu luku, odnosno pristanite, podnese izvetaj lukoj kapetaniji, zajedno sa
izvodom iz brodskog dnevnika.
- 50 -

Ako je dogaaj iz stava 1. ovog lana nastupio za vreme plovidbe u
inostranstvu, zapovednik je duan da po dolasku u prvu luku, odnosno pristanite
izvetaj o dogaaju, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, podnese
diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije.
lan 149.
Zapovednik je duan da unese u brodski dnevnik roenje i smrt lica na brodu,
naznaujui mesto ili geografsku poziciju broda i vreme roenja, odnosno smrti, kao i
primi izjavu poslednje volje i to primanje unese u brodski dnevnik, navodei vreme
kada je poslednju izjavu volje primio.
Zapovednik je duan da o injenici roenja i smrti i o primanju izjave
poslednje volje saini zapisnik na propisani nain i dostavi ga najblioj lukoj
kapetaniji u koju stigne, a u inostranstvu najbliem diplomatskom, odnosno
konzularnom predstavnitvu Republike Srbije.
lan 150.
Zapovednik je ovlaen i duan da svim licima na brodu izdaje nareenja
kojima se obezbeuju brod i plovidba i odravanje reda na brodu, kao i da nadzire
izvrenje izdatih nareenja.
Radi odravanja reda i bezbednosti na brodu zapovednik moe da dri na
brodu vatreno oruje, dok lanovi posade ne mogu na brodu da dre oruje.
lan 151.
Zapovednik ima pravo da za vreme plovidbe ogranii slobodu kretanja na
brodu svakom licu koje tee ugrozi bezbednost broda, lanova posade, putnika i
drugih lica, stvari na brodu i ivotne sredine zagaivanjem opasnim ili tetnim
materijama. Sloboda kretanja moe da se ogranii samo ako je to neophodno radi
bezbednosti putnika i drugih lica i robe na brodu ili radi zatite broda ili zatite ivotne
sredine i moe za stranca da traje najdue do dolaska broda u prvu luku, odnosno
pristanite u koje brod uplovi, a za dravljanina Republike Srbije najkasnije do
dolaska broda u prvu domau luku, odnosno pristanite.
Mere iz stava 1. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.
lan 152.
Zapovednik ima pravo da lana posade koji naruava bezbednost plovidbe
udalji sa radnog mesta, a po potrebi, da ga iskrca sa broda i vrati u luku ukrcavanja u
kojoj je sedite brodara.
lan 153.
Ako za vreme putovanja lan posade, putnik ili drugo lice na brodu izvri
krivino delo, zapovednik je duan da preduzme, prema okolnostima, mere potrebne
da se sprei ili ublai nastupanje tetnih posledica tog dela i da se izvrilac pozove
na odgovornost.
Ako postoji opasnost da izvrilac delo ponovi ili da pobegne, zapovednik e
narediti: da se izvriocu krivinog dela ogranii sloboda kretanja na brodu ili da se lii
slobode; da se ispitivanjem izvrioca, svedoka, oevidaca i oteenika utvrde sve
okolnosti pod kojima je delo izvreno i posledice koje su nastupile; da se o svakom
sasluanju sastavi zapisnik; da se kao dokazi uzmu na uvanje predmeti na kojima ili
pomou kojih je krivino delo izvreno, odnosno na kojima su tragovi izvrenog dela
vidljivi; da se preduzmu i druge mere radi utvrivanja okolnosti pod kojima je krivino
delo izvreno.
- 51 -

Ako se brod nalazi u inostranstvu, zapovednik je duan da o izvrenom
krivinom delu podnese izvetaj diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu
Republike Srbije u dravi u iju luku, odnosno pristanite brod uplovi. Zapovednik je
duan da sa izvriocem krivinog dela postupi prema uputstvima diplomatskog ili
konzularnog predstavnitva Republike Srbije.
Po dolasku u domau luku, odnosno pristanite u koje brod najpre uplovi,
zapovednik je duan da izvrioca krivinog dela preda organu unutranjih poslova u
toj luci, odnosno pristanitu, s pismenim izvetajem o izvrenom krivinom delu i
zapisnicima i predmetima iz stava 2. ovog lana.
Mere iz st. 2. i 4. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.
lan 154.
Ako lan posade koji je dravljanin Republike Srbije samovoljno napusti brod
u stranoj luci, odnosno pristanitu, zapovednik je duan da ovo naputanje prijavi
diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u odnosnoj dravi, a
ako ovog nema diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu drave ovlaene da
zastupa interese dravljana Republike Srbije, a ako ni ovog nema kapetaniji te luke.
Zapovednik je duan da sastavi zapisnik i utvrdi koje su stvari i isprave lana
posade koji je samovoljno napustio brod ostale na brodu.
Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice svedoka, a potpisuju ga zapovednik i
svedoci.
Beleku o samovoljnom naputanju broda i o stvarima lana posade koje su
ostale na brodu i njihovoj predaji nadlenom domaem organu, zapovednik je duan
da unese u brodski dnevnik.
Organ koji u luci, odnosno pristanitu primi line stvari i isprave lana posade
koji je samovoljno napustio brod, predae ih njegovoj uoj porodici ili roditeljima, a
ako njih nema licu koje odredi nadleni organ starateljstva.
lan 155.
Smatra se da je lan posade samovoljno napustio brod ako se nije vratio na
brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristanita.
Ako je lan posade bio spreen da se vrati na brod do odlaska broda iz luke,
odnosno pristanita, smatra se da je samovoljno napustio brod ako se u roku od tri
dana od dana kada je smetnja bila otklonjena, nije prijavio organu iz lana 154. stav
1. ovog zakona.
lan 156.
Zapovednik broda koji na bilo koji nain dozna da se lice, ukljuujui i
neprijatelje u sluaju oruanog sukoba, nalaze u ivotnoj opasnosti na unutranjim
vodama, duan je da im odmah krene u pomo najveom moguom brzinom,
obavetavajui ih o tome ako je to mogue i da preduzme njihovo spasavanje.
Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, posle dogovora sa zapovednicima
brodova koji su odgovorili na njegov poziv za pomo, ako je dogovor mogu, da
izabere jedan od tih brodova ili vie njih za koje smatra da su najprikladniji da mu
prue pomo.
Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani da prue pomo brodu u
opasnosti duni su da prihvate izbor i da odmah, najveom moguom brzinom, krenu
u pomo licima koja su u ivotnoj opasnosti.
- 52 -

Zapovednik je duan da spasava lica koja su u ivotnoj opasnosti iako se ona
tome protive ili ako se spasavanju lica protivi zapovednik broda na kome se ta lica
nalaze.
lan 157.
Izuzetno od odredaba lana 156. ovog zakona, zapovednik nije duan da
krene u pomo i da preduzme spasavanje lica u ivotnoj opasnosti, ako:
1) bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu opasnost za brod
kojim on zapoveda i za lica na tom brodu ili ako on opravdano smatra da, prema
posebnim okolnostima sluaja, preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne bi bilo
uspeno;
2) sazna da je drugi brod izabran da ide u pomo i da je izabrani brod taj
izbor prihvatio;
3) od zapovednika broda u opasnosti, ili neposredno od lica koja su bila u
ivotnoj opasnosti, ili od zapovednika drugog broda koji je stigao do tih lica bude
obaveten da pomo vie nije potrebna.
lan 158.
U sluaju sudara brodova zapovednik broda je duan da, ako je u mogunosti
da to uini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu, pored
prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje broda s kojim se sudario brod
kojim on zapoveda, i duan je da brod kome preti opasnost da potone bez odlaganja
ukloni sa plovnog puta.
Zapovednik je duan da kada se brod kojim on zapoveda nae u blizini broda
koji daje poziv za pomo, i kad nije bilo sudara, da odmah preduzme spasavanje tog
broda, ako je u mogunosti da to uini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim
zapoveda i za lica na njemu.
lan 159.
Zapovednik domaeg broda koji sazna da je drugi brod srpske dravne
pripadnosti u opasnosti, duan je da, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme
i spasavanje broda i stvari sa tog broda koje su svojina domaeg pravnog lica ili
svojina dravljana Republike Srbije, ako se spasavanju broda i stvari na njemu
izriito ne protivi zapovednik broda, odnosno vlasnik broda ili brodar broda u
opasnosti.
Zapovednik nije duan da preduzme spasavanje broda prema odredbi stava
1. ovog lana ako to ne moe da uini bez ozbiljne opasnosti za lica na brodu ili za
brod kojim zapoveda ili ako opravdano smatra da spasavanje broda ne bi bilo
celishodno niti razumno, s obzirom na mogunosti spasavanja, vrednost broda u
opasnosti i robe na tom brodu, kao i na rizike i trokove kojima bi preduzetim
spasavanjem izloio brod kojim zapoveda.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.
lan 160.
Zapovednik broda je duan da brodu sa kojim se sudario brod kojim on
zapoveda, ako je mogue saopti ime i luku upisa broda kojim zapoveda, ime
poslednje luke, odnosno pristanita iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristanita
u koje plovi.
- 53 -

lan 161.
Zapovednik mora u brodski dnevnik da unese razloge zbog kojih nije krenuo
u pomo licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, kao i razloge zbog kojih
nije preduzeo spasavanje broda i stvari na njemu.
Razloge iz stava 1. ovog lana mora da unese u odgovarajue knjige i lan
posada drugog plovila.
lan 162.
Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za tetu koja nastane zbog toga to je
zapovednik povredio dunosti iz l. 156, 158. i 159. ovog zakona.
lan. 163.
Spasavanje domaeg ratnog broda nee se preduzeti u sluaju izriite
zabrane komandanta broda.
Odredbe l. 156, 158. i 159. ovog zakona odnose se i na ratne brodove.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, ministar nadlean za poslove
odbrane propisae u kojim sluajevima komandant domaeg ratnog broda nije duan
da vri spasavanje u sluajevima iz l. 156, 158. i 159. ovog zakona.
lan 164.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na posadu i zapovednika broda
odnose se i na tehnike plovne objekte.

Posada amca, ploveeg tela i plutajueg objekta
lan 165.
Lice koje upravlja amcem, ploveim telom ili plutajuim objektom mora biti
telesno i duevno sposobno, struno osposobljeno i smatra se zapovednikom takvog
plovila.
Struna osposobljenost stie se polaganjem strunog ispita.
Struni ispit polae se pred komisijom koju obrazuje ministar na period od
etiri godine.
Trokove polaganja strunog ispita snosi lice koje polae struni ispit, koje
uplauje na raun propisan za javne prihode Budeta.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana utvruje ministar, uz saglasnost
ministra nadlenog za poslove finansija.
Za izdavanje dozvole za upravljanje plaa se republika administrativna
taksa.
Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica za upravljanje
plovilima iz stava 1. ovog lana, program, trokove i nain polaganje strunog ispita,
kao i obrazac, sadrinu, nain izdavanja i trajanja dozvole za upravljanje.
- 54 -

lan 165a
Trokove izrade obrazaca knjiga i isprava za brodove i druga plovila, kao i
isprava za brodarce i lica koja upravljaju drugim plovilima snosi korisnik.

Deo etvrti
I. LUKA KAPETANIJA, RIS, VTS I SIGURNOSNA ZATITA
BRODOVA, OBJEKATA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE I LUKA
1. Luka kapetanija
lan 166.
Luka kapetanija je podruna jedinica ministarstva, koja obavlja upravne,
tehnike, inspekcijske i druge strune poslove kojima se obezbeuje bezbednost
plovidbe na podruju svoje nadlenosti.
lan 167.
Luka kapetanija:
1) sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih nezgoda;
2) utvruje sposobnost amaca, plutajuih objekata i ploveih tela za
plovidbu, odnosno plutanje;
3) vri tehnike i druge strune poslove bezbednosti plovidbe koji su joj
ovim zakonom i drugim propisima stavljeni u nadlenost;
4) prikuplja statistike podatke o robnom transportu na vodnim putevima;
5) vri traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima, u
saradnji sa ministarstvom nadlenim za unutranje poslove;
6) vri nadzor nad plovidbom plovila;
7) obavlja i druge poslove koji su joj ovim zakonom i drugim propisima
stavljeni u nadlenost.
lan 168.
Luka kapetanija na graninom prelazu za meunarodni vodni saobraaj vri
ulazno-izlazne revizije plovila u saradnji sa drugim nadlenim dravnim organima.
lan 169.
Upravni poslovi iz nadlenosti luke kapetanije su:
1) voenje upisnika brodova i drugih plovila;
2) voenje propisane slubene evidencije u vezi sa izvrenim upisima;
3) izdavanje propisanih knjiga i isprava;
4) izdavanje linih i drugih isprava za lanove posade plovila;
5) i drugi upravni poslovi koji su im ovim zakonom ili drugim propisima
stavljeni u nadlenost.
- 55 -

lan 170.
Luka kapetanija moe radi bezbednosti plovidbe nalogom da zabrani,
odnosno ogranii plovidbu i odredi posebne uslove plovidbe u cilju zatite ljudskih
ivota, imovine, ivotne sredine, bezbednosti hidrograevinskih objekata na vodnom
putu i drugo.
Uesnici u plovidbi duni su da postupaju u skladu sa nalozima iz stava 1.
ovog lana.
Naloge iz stava 1. ovog lana luka kapetanija objavljuje putem saoptenja
brodarstvu.
lan 171.
Luka kapetanija obavezno sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih
nezgoda, ako je usled plovidbene nezgode nastala smrt ili tea telesna povreda lica,
gubitak ili oteenje imovine veeg obima.
Luka kapetanija evidentira nezgode i tete iz stava 1. ovog lana.
Ministar propisuje nain ispitivanja plovidbenih nezgoda plovila.
lan 172.
U sluaju plovidbene nezgode u kojoj je nastala smrt ili tea telesna povreda
lica, gubitak ili oteenje imovine veeg obima, zapovednik plovila duan je da:
1) zadri plovilo na mestu plovidbene nezgode do okonanja uviaja, ako
plovilo svojim poloajem ne ugroava svoju bezbednost ili bezbednost drugih plovila;
2) ukloni plovilo na najblie podobno mesto, ako to plovilo ugroava svoju
bezbednost ili bezbednost drugih plovila i da nastoji da se ne menja stanje na mestu
plovidbene nezgode u cilju utvrivanja uzroka zbog kojih je dolo do plovidbene
nezgode;
3) bez odlaganja obavesti o plovidbenoj nezgodi luku kapetaniju i saeka
dolazak ovlaenog lica.
lan 173.
Uesnik u plovidbi, drugi organ kao i drugo lice, koje je obaveteno o
plovidbenoj nezgodi, duno je da o tome hitno obavesti luku kapetaniju.
lan 174.
Radom luke kapetanije rukovodi luki kapetan.
lan 175.
Ministar propisuje strunu spremu, zvanja kao i druge potrebne uslove koje
moraju ispunjavati zaposleni u lukim kapetanijama.
lan 176.
Zaposleni u lukim kapetanijama duni su da nose slubeno odelo za vreme
obaljanja poslova.
Ministar propisuje izgled slubenog odela i oznake na slubenom odelu.
- 56 -

2. Reni informacioni servisi (RIS)
lan 177.
Reni informacioni servisi (RIS) (u daljem tekstu: RIS) uspostavljaju se na
vodnim putevima najmanje klase IV i veim, kao i u lukama otvorenim za
meunarodni saobraaj.
lan 178.
RIS prua usluge kojima se obezbeuju informacije: o plovidbi i saobraaju,
za upravljanje transportom, statistike, za potrebe carinskih i policijskih organa, o
nezgodama, o lukim i drugim taksama i druge informacije.
RIS moraju biti efikasni, proirivi i meusobno usaglaeni, tako da
omoguavaju povezivanje sa informatikim sistemima drugih vidova transporta,
komercijalnim delatnostima i upravljakim sistemima u transportu.
lan 179.
RIS uspostavlja Direkcija.
Uspostavljanje RIS-a podrazumeva:
1) uspostavljanje RIS centara;
2) pruanje relevantnih informacija koje se odnose na plovidbu i planiranje
putovanja korisnicima RIS-a u pristupanom elektronskom obliku;
3) obezbeivanje na svim vodnim putevima najmanje klase Va i veim, u
skladu sa klasifikacijom evropskih vodnih puteva, tako da korisnici RIS-a pored
informacija navedenih u taki 2) ovog lana, imaju na raspolaganju odgovarajue
elektronske plovidbene karte (ENC);
4) omoguavanje nadlenim dravnim organima, u meri u kojoj je
obavetavanje sa plovila propisano nacionalnim ili meunarodnim propisima, da
uredno dobijaju elektronske izvetaje sa plovila (ERI). U prekograninom transportu
ove informacije prenose se nadlenim organima susedne drave i svaki takav prenos
bie zavren pre dolaska plovila na granini prelaz;
5) obezbeivanje da su saoptenja brodarstvu, podaci o vodostaju (ili
najveem doputenom gazu) i izvetaji o ledu dostupni u obliku poruka koje su
standardizovane, kodirane i dostupne za preuzimanje. Standardizovane poruke
moraju da sadre minimum informacija koje se odnose na bezbednost plovidbe, pri
emu saoptenja brodarstvu moraju biti dostupna u elektronskom obliku;
6) pruanje relevantnih podataka koji nastaju u okviru sistema za lociranje i
praenje plovila nadlenim dravnim organima i ostalim korisnicima;
7) obezbeivanje funkcionalnosti sistema i pojedinih servisa;
8) upravljanje bazama podataka RIS-a.
lan 180.
Ministarstvo, na predlog Direkcije, donosi planove razvoja RIS-a.
Finansijska sredstva potrebna za uspostavljanje, funkcionisanje i odravanje
RIS-a obezbeuju se u budetu Republike Srbije, od naplate usluga RIS-a koje nisu
u funkciji bezbednosti plovidbe i iz drugih izvora.
Ministar propisuje nain organizacije i uspostavljanja RIS-a, uesnike, ciljeve,
zadatke i funkcije RIS-a, vrste informacija koje prua RIS centar, servise koje pruaju
- 57 -

tehniki sistemi u okviru RIS-a, nain i uslove za izdavanje uverenja o odobrenju tipa,
tehnike zahteve za prenos RIS informacija, Inland ECDIS opremu, elektronsko
izvetavanje sa brodova, elektronska saoptenja brodarstvu, kao i za lociranje i
praenje plovila.
lan 181.
Korisnici RIS usluga su zapovednici plovila, RIS i VTS centri, operateri na
prevodnicama, operateri na mostovima, nadleni dravni organi u oblasti unutranje
plovidbe, Agencija za upravljanje lukama i luki operateri, operateri u centrima za
intervencije u vanrednim situacijama, brodari, krcatelji i primaoci tereta, pediteri,
agenti i druga lica.
lan 182.
RIS centar prua sledee informacije:
1) informacije o plovnom putu (FI) koje sadre geografske, hidroloke,
saobraajne i administrativne informacije vezane za plovni put u zoni RIS-a, a koje
se zahtevaju od korisnika RIS-a kako bi mogli da planiraju, izvravaju i prate
izvrenje putovanja. Informacije iz ove take su jednosmerne i idu od RIS centra ka
korisnicima RIS-a;
2) taktike saobraajne informacije (TTI) koje utiu na donoenje trenutnih
odluka zapovednika plovila ili VTS operatera vezanih za plovidbu u stvarnoj
saobraajnoj situaciji i blioj geografskoj okolini;
3) strateke saobraajne informacije (STI) koje utiu na srednjorone i
dugorone odluke korisnika RIS-a.
RIS centar moe pruati i druge informacije.
lan 183.
Sva plovila, osim amaca, ploveih tela i plutajuih objekata koja plove u
podruju RIS-a iz lana 177. stav 1. ovog zakona duna su da koriste propisane
usluge i informacije RIS-a.
Sva plovila iz stava 1. ovog lana koja plove u podruju RIS-a iz lana 177.
stav 1. ovog zakona duna su da koriste opremu i ureaje za korienje usluga RIS-
a.
Vlada propisuje vrste usluga RIS-a i poetak njihove obavezne primene.
lan 184.
Oprema i ureaji iz lana 183. stav 2. ovog zakona moraju biti u skladu sa
Tehnikim pravilima iz lana 90. stava 2. ovog zakona.
Oprema i ureaji iz stava 1. ovog lana, moraju imati uverenje o odobrenju
tipa pre poetka korienja izdatog od strane Uprave.
Uverenje o odobrenju tipa izdato od strane ovlaenih organa zemalja lanica
Evropske unije priznaje se kao da je izdato u Republici Srbiji.
Uverenje o odobrenju tipa izdato od strane ovlaenih organa ostalih zemalja
priznaje se na osnovu bilateralnih sporazuma.
- 58 -

lan 185.
Prikupljanje, obrada i upotreba linih podataka i posebnih kategorija linih
podataka, a koji su potrebni za rad RIS-a podleu zatiti, u skladu sa posebnim
propisima.
lan 186.
RIS poruke i zapisi moraju se zatiti od neovlaene upotrebe i zloupotrebe
koja ukljuuje neovlaeni pristup, izmenu ili gubitak.
lan 187.
Zapovednik je odgovoran za tanost podataka o plovilu i putovanju kada
saoptava svoj identitet i poziciju RIS centru.
Podaci iz stava 1. ovog lana uvaju se u RIS centru najmanje tri godine i
mogu da slue kao dokaz u postupku reavanja sporova koji se vode povodom
plovidbenih nezgoda.
U sluaju plovidbenih nezgoda sa smrtnom posledicom i velikih materijalnih
teta RIS podaci uvaju se na neogranieno vreme.
Podaci dobijeni od RIS-a mogu sluiti kao oborivi dokaz na sudu.

3. Servis za upravljanje brodskim saobraajem (VTS)
lan 188.
U cilju unapreenja bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja i zatite
ivotne sredine ministar ustanovljava pruanje usluga servisa za upravljanje
brodskim saobraajem (VTS), u podrujima gde to bezbednost saobraaja zahteva
(saobraaj visokog inteziteta, prevoz opasnog tereta, opasne i kompleksne
plovidbene situacije, oteavajui hidrografski, hidroloki i meteoroloki uslovi,
meusobni uticaj vodnog transporta i drugih aktivnosti na vodnom putu, poveani
broj nezgoda u odreenoj zoni, postojei planovi brodskog saobraaja na odreenom
vodnom putu i zbog potreba saradnje izmeu susednih drava, uski prolazi, posebne
luke konfiguracije, mostovi, prevodnice i sline prepreke, postojee ili predviene
promene u sistemu saobraaja u odreenoj zoni i drugo).
VTS servis omoguava identifikaciju i praenje plovila, strateko planiranje
kretanja plovila i pruanje plovidbenih informacija i pomoi. VTS servis treba da
omogui tane i jasne informacije, kao i da prui pomo u smanjenju rizika
zagaivanja i koordinaciju prilikom preduzimanja mera zatite od zagaivanja ivotne
sredine.
lan 189.
Ministarstvo upravlja VTS-om.
Uspostavljanje VTS-a podrazumeva:
1) pruanje relevantnih podataka koji se odnose na unapreenje
bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja korisnicima VTSa;
2) obezbeivanje odgovarajue opreme i objekata za ostvarivanje ciljeva
servisa;
3) obezbeivanje odgovarajueg strunog kadra (u daljem tekstu: VTS
operater) za ispunjavanje postavljenih ciljeva servisa.
- 59 -

Luka kapetanija obavlja poslove servisa za upravljanje brodskim
saobraajem (VTS), u okviru koje se uspostavlja VTS centar.
Operativno upravljanje VTS centrom poverava se VTS operateru.
lan 190.
VTS centar prua najmanje informacione usluge, a moe pruati usluge
pomoi pri plovidbi i usluge pomoi u organizaciji saobraaja.
lan 191.
Informacione usluge odnose se na prenos informacija u odreenim
vremenskim intervalima tokom radnog vremena VTS centra, ukoliko VTS centar
smatra da je to potrebno ili na zahtev plovila, a u okviru tog obavetavanja daje
podatke o poziciji plovila, vri njihovu identifikaciju i saoptava namere drugih plovila
uesnika u saobraaju.
Pored informacija iz stava 1. ovog lana, u okviru informacionih usluga
pruaju se podaci o uslovima na vodnom putu, vremenskim prilikama, opasnostima i
o drugim elementima koji mogu biti od uticaja na kretanje plovila.
lan 192.
Usluge pomoi pri plovidbi su usluge kojima se pomae pri donoenju odluka
na plovilu vezanim za plovidbu i praenje efekta takvih odluka. Pomo pri plovidbi je
posebno znaajna pri uslovima smanjene vidljivosti, oteanih meteorolokih uslova,
kvara ili nedostataka koji utiu na pravilan rad radara, upravljanje plovilom ili pogon.
Pomo pri plovidbi daje se u formi informacije o poloaju na zahtev uesnika u
saobraaju ili u specifinim okolnostima kada to VTS operater smatra neophodnim,
korienjem tehnologija (GNSS/Galileo i slino).
lan 193.
Usluge pomoi u organizaciji saobraaja su usluge sa ciljem spreavanja
razvoja opasnih situacija u saobraaju plovila upravljanjem odvijanja saobraaja, kao
i sa ciljem obezbeivanja bezbednog i efikasnog brodskog saobraaja u podruju
VTS-a.
lan 194.
VTS centar vodi evidenciju o dogaajima i injenicama u okviru svoje
delatnosti i moe ih uiniti dostupnim ako proceni da je to opravdano i da e dati
podaci biti zatieni.
lan 195.
Sva plovila, osim amaca, ploveih tela i plutajuih objekata koja plove u
podruju obavezne primene VTS-a duna su da koriste propisane usluge i
informacije VTS-a.
lan 196.
Korienje usluga VTS servisa ne oslobaa zapovednika plovila njegove
odgovornosti za bezbednu plovidbu i manevrisanje plovilom.
lan 197.
Ministar propisuje nain organizacije VTS centra, kriterijume za odreivanje
podruja obavezne primene VTS-a, podruja primene, nivo usluga, tehnike
- 60 -

specifikacije za opremu i usluge, nain voenja evidencije o dogaajima i
injenicama, kao i obuku VTS operatera.

4. Sigurnosna zatita brodova, objekata bezbednosti plovidbe i luka
lan 198.
Na objektima bezbednosti plovidbe na meunarodnim vodnim putevima,
brodovima i u lukama otvorenim za meunarodni saobraaj mora se osigurati
odgovarajua zatita od dogaaja koji mogu ugroziti sigurnost plovidbe, ljudske
ivote i zdravlje, kao i ivotnu sredinu.
lan 199.
Brod koji plovi u meunarodnoj plovidbi mora imati sigurnosni plan i lana
posade odgovornog za sigurnost broda.
Luka otvorena za meunarodni saobraaj mora imati sigurnosni plan i lice
odgovorno za sigurnost u luci.
lan 200.
Direkcija mora imati sigurnosne planove kojima se obezbeuje minimum
mera za zatitu objekata bezbednosti plovidbe i drugih infrastrukturnih objekata koji
ine sastavni deo meunarodnih vodnih puteva, kao i lice odgovorno za sigurnost.
lan 201.
Saglasnost na predloene sigurnosne planove iz l. 199. i 200. ovog zakona
daje ministarstvo i ministarstvo nadleno za unutranje poslove.
Brodar, Agencija za upravljanje lukama i Direkcija duni su da sprovode
sigurnosne planove.
lan 202.
Vlada propisuje nain ostvarivanja sigurnosne zatite brodova, objekata
bezbednosti plovidbe na meunarodnim vodnim putevima i luka otvorenih za
meunarodni saobraaj, sadrinu i nain donoenja sigurnosnih planova, program
obuke i nain polaganja ispita za lica odgovorna za sigurnost, kao i odgovarajue
isprave.
Deo peti
I. LUKE I PRISTANITA
1. Luke
lan 203.
Luke i pristanita u Republici Srbiji su dobra od opteg interesa.
Izgradnja i odravanje luka otvorenih za javni saobraaj od dravnog je
znaaja i vri se u skladu sa planovima iz lana 9. ovog zakona.
lan 204.
Luka mora ispunjavati uslove za bezbedan prihvat plovila i obavljanje lukih
delatnosti u skladu sa namenom luke, odnosno pojedinog njenog dela.
- 61 -

Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na pristanita i privremena
pretovarna mesta.

Agencija za upravljanje lukama
lan 205.
Upravljanje lukama i pristanitima vri Agencija za upravljanje lukama (u
daljem tekstu: Agencija), bez obzira na svojinski status luke i pristanita.
Upravljanje lukom i pristanitem je delatnost koja se vri u cilju kontinuiranog,
nesmetanog i strunog obavljanja poslova na lukom podruju.
lan 206.
Vlada, na predlog ministarstva, osniva Agenciju, kao javnu agenciju za
obavljanje poslova iz l. 207. i 208. ovog zakona.
lan 207.
Agencija obavlja sledee regulatorne, strune i razvojne poslove:
1) donoenja planova iz lana 9. ovog zakona u delu koji se odnosi na luke i
pristanita, u obliku razvojne studije sa procenom finansijskog i ekonomskog efekta,
uz saglasnost ministarstva, autonomne pokrajine i nadlenog organa jedinice lokalne
samouprave, kao i programa koji su u vezi sa objektima koji povezuju luku
infrastrukturu sa prateom saobraajnom infrastrukturom;
2) praenja rada lukih operatera i korisnika luke, odnosno pristanita koji
obavljaju luke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezama
preuzetim prema Agenciji;
3) podsticanja meuluke i unutranje luke konkurencije i spreavanje
monopola u luci, odnosno pristanitu;
4) promocije vodnog transporta i u zavisnosti od ciljeva i zadataka projekata
konkurie ili stvara uslove zainteresovanim subjektima da konkuriu za sredstva iz
meunarodnih i evropskih fondova koji su predvieni za ovu namenu;
5) marketinga i promocije luka i pristanita na tritu;
6) izgradnje, modernizacije i odravanja luke infrastrukture koja je u javnoj
svojini, kao i kontrole nad odravanjem lukih graevina koje su u vlasnitvu ili
zakupu pojedinih lukih operatera;
7) redovnog odravanja luke akvatorije i objekata bezbednosti plovidbe na
lukom podruju;
8) odravanja reda u luci, izuzev poslova koji su u nadlenosti lukih
kapetanija;
9) zatite lukog podruja i akvatorije od zagaenja;
10) davanja strune i tehnike pomoi prilikom osnivanja novih luka ;
11) utvruje tehnike standarde za luku infrastrukturu i suprastrukturu.
- 62 -

lan 208.
U okviru svoje delatnosti Agencija obavlja i sledee poslove:
1) organizovanja rada lukog koordinacionog tela pri svakoj luci, odnosno
pristanitu u cilju zajednikog operativnog delovanja lukih operatera, korisnika lukih
usluga i treih lica (kopnenih vozara, upravnih organa i drugih). Luko koordinaciono
telo naroito utvruje redosled pristajanja plovila, mesta pristajanja plovila,
premetanje plovila sa jednog veza na drugi, koordinaciju i kontrolu kopnenog
transporta unutar lukog podruja, kao i redosled ulazaka i izlazaka prevoznih
sredstava i robe;
2) prihvata otpada, smea, sanitarnih otpadnih i kaljunih voda sa plovila;
3) obezbeivanja pruanja usluga od opteg interesa ukoliko za takve
usluge nema interesa od strane lukih operatera;
4) druge poslove odreene zakonom.
lan 209.
S obzirom na znaaj, veliinu, uslove, kapacitet i vrste poslova koje obavljaju,
luke otvorene za javni saobraaj mogu da budu otvorene za meunarodni i domai
saobraaj.
lan 210.
Luke otvorene za meunarodni saobraaj prema odredbama ovog zakona
otvorene su i za domai saobraaj.
Luke i pristanita moraju da ispunjavaju uslove u pogledu operativne obale,
ureaja za prekrcavanje i za smetaj tereta i druge tehnike i organizacione uslove.
Vlada, na predlog Agencije, odreuje luku, odnosno deo luke namenjen za
meunarodni, odnosno domai saobraaj i pristanite.
Agencija odreuje privremeno pretovarno mesto.
Vlada blie propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju luke otvorene za
meunarodni saobraaj, luke otvorene za domai saobraaj, pristanita i privremena
pretovarna mesta.
lan 211.
U luke otvorene za javni saobraaj mogu da uplovljavaju plovila radi
obavljanja ukrcavanja - iskrcavanja putnika i robe, snabdevanje zalihama, smene
lanova posade ili nekog drugog razloga u skladu sa zakonom.
Radi vrenja poslova iz stava 1. ovog lana strana plovila mogu uplovljavati
samo u luke otvorene za meunarodni saobraaj.
Izuzetno, strana plovila mogu uplovljavati u putnika pristanita koja
ispunjavaju uslove da budu otvorena za meunarodni saobraaj.
lan 212.
U lukama otvorenim za meunarodni saobraaj svim plovilima, njihovim
vlasnicima, odnosno korisnicima i drugim licima koja obavljaju odreene privredne
aktivnosti u luci moraju se obezbediti jednaki uslovi korienja luke bez diskriminacije
u odnosu na dravnu pripadnost plovila, dravljanstvo, prebivalite ili sedite pravnog
ili fizikog lica ili u odnosu na visinu lukih taksi i naknada.
- 63 -

Odredbe stava 1. ovoga lana odnose se i na luke otvorene za domai
saobraaj i pristanita u pogledu ravnopravnosti pruanja lukih usluga i visinu lukih
taksi i naknada.

Luke graevine i objekti
lan 213.
Luke graevine i objekti su luka infrastruktura i luka suprastruktura.
Luku infrastrukturu ine: izgraene obale za pristajanje plovila (kejski zidovi i
slino), luke saobraajnice (putevi, staze, elezniki koloseci sa pripadajuim
eleznikim ureajima), vodovodne, kanalizacione, energetske i komunikacione
mree, rasveta, ograde, kao i druge graevine i ureaji koji po svojoj nameni slue za
bezbedan prilaz i privezivanje plovila.
Luku suprastrukturu ine: graevine izgraene na lukom podruju (upravne
zgrade, skladita, silosi, rezervoari), kao i posebna oprema (kontejnerske dizalice,
kranovi, pristani za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i slino).
Odredbe st. 1. do 3. ovog lana odnose se i na pristanita.

Luko podruje
lan 214.
Luko zemljite i luka infrastruktura su u javnoj svojini.
Svojinski oblik lukog zemljita i luke infrastrukture utvren u stavu 1. ovog
lana ne moe biti promenjen u postupku devolucije javne svojine ili konverzije prava
korienja u pravo svojine sve dok odreeno podruje uiva pravni status lukog
podruja iz stava 1. ovog lana.
Izuzetno, infrastruktura u lukama, odnosno pristanitima moe biti u svojini
operatera koji su to pravo stekli u procesu privatizacije, odnosno svojinske
transformacije, a to se utvruje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u
odgovarajuu dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske
transformacije i uvidom u zemljine knjige, odnosno katastar nepokretnosti.
Odredbe stava 3. ovog lana ne primenjuju se na luke operatere koji su
ugovore o privatizaciji, kojima se stie pravo svojine na delovima luke infrastrukture,
zakljuili posle 4. juna 2003. godine.
Na lukoj infrastrukturi i suprastrukturi u sastavu lukog podruja koja nije u
javnoj svojini Republika Srbija ima pravo pree kupovine.
Vlada utvruje luko podruje za svaku luku, odnosno pristanite u skladu sa
planovima prostornog ureenja i planskim dokumentima koji se odnose na
upravljanje vodama.

Luke delatnosti
lan 215.
Luke delatnosti obuhvataju luke usluge i ostale privredne delatnosti koje se
obavljaju u luci, odnosno pristanitu.
- 64 -

Luka delatnost se moe obavljati samo unutar lukog podruja, osim u
sluaju privremenih pretovarnih mesta, kao i u svrhu spasavanja, ili iz razloga
bezbednosti plovidbe.
Luke usluge su:
1) nautike usluge: privezivanje i odvezivanje plovila, pilotaa, boksaa,
prihvat i opsluivanje plovila na sidritu, snabdevanje plovila, posade i putnika;
2) transportne usluge: ukrcavanje, iskrcavanje, prekrcavanje, prenos i
slaganje tereta, skladitenje, deponovanje i transportne operacije u zavisnosti od
vrste tereta, priprema i objedinjavanje tereta za transport, usluge prihvata i otpreme
putnika.
Ostale privredne delatnosti u luci ukljuuju distribuciju i logistiku tereta,
doradu i oplemenjivanje robe kao i industrijske proizvodne delatnosti, a sve u cilju
potpunije iskorienosti lukih kapaciteta.
Luke otvorene za meunarodni saobraaj moraju biti opremljene prijemnim
stanicama.
Prijemne stanice moraju da budu opremljene prirubnicama za preuzimanje
kaljune i sanitarne otpadne vode u skladu sa vaeim evropskim standardom, kao i
sudovima za prijem otpadnog ulja, otpadnog maziva i smea.
lan 216.
Luki operater obavlja luku delatnost na osnovu odobrenja Agencije.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana mogu da dobiju pravna i fizika lica koja su
registrovana za obavljanje jedne ili vie lukih delatnosti i koja imaju struno
osposobljeno osoblje, tehniko-tehnoloku opremljenost, sposobnost kontinuiranog
obavljanja delatnosti za koje su registrovane (u daljem tekstu: luki operater).
Na osnovu dobijenog odobrenja luki operater i Agencija zakljuuju ugovor o
obavljanju luke delatnosti.
lan 217.
Luki operater koji je u procesu privatizacije, odnosno svojinske
transformacije stekao pravo svojine na celini ili odreenom delu luke suprastrukture
ili luke infrastrukture, koja se nalazi na lukom podruju luke, odnosno pristanita, a
to se utvruje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u odgovarajuu
dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i
uvidom u zemljine knjige, odnosno katastar nepokretnosti, moe da obavlja luku
delatnost i bez odobrenja iz lana 216. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona kojima se propisuju pravila za oduzimanje odobrenja,
odnosno steenog prava za obavljanje luke delatnosti, primenjuju se i na luke
operatere iz stava 1. ovog lana, izuzev odredbi iz lana 223. stav 1. taka 1) ovog
zakona.
Ako Agencija donese odluku o oduzimanju odobrenja lukom operateru iz
stava 1. ovog lana u skladu sa l. 224. i 225. ovog zakona, luki operater zadrava
pravo svojine na objektima luke suprastrukture ili infrastrukture i ima pravo da iste
proda, ponudi nosiocu javne svojine iz lana 214. stav 1. ovog zakona da iste otkupi
po trinoj ceni ili da objekte da u zakup.
- 65 -

Ukoliko luki operater kome je oduzeto odobrenje ne postupi ni na jedan od
naina predvienih u stavu 3. ovog lana Agencija e, nakon isteka roka koji ostavi
operateru da postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog lana, u njegovo ime i za
njegov raun dati objekte luke suprastrukture i/ili infrastrukture na korienje putem
zakupa operaterima koji imaju odobrenje za rad u luci ili drugim operaterima na nain
predvien ovim zakonom.
lan 218.
Odobrenje za obavljanje luke delatnosti moe se dati sa pravom na
korienje luke infrastrukture i suprastrukture i bez tog prava, kao i sa pravom
izgradnje objekata luke infrastrukture i/ili suprastrukture na lukom podruju.
Ulaganjem u objekte i graevine luke infrastrukture ne menja se oblik svojine
kako je utvren u lanu 214. stav 1. ovog zakona.
Prava i obaveze vezane za odobrenje iz stava 1. ovog lana Agencija i
operater utvruju ugovorom iz lana 216. stav 3. ovog zakona.
lan 219.
Odobrenjem se odreuje luka delatnost, kao i podruje u okviru luke u kojoj
luki operater obavlja svoju delatnost i utvruju se zahtevi u pogledu bezbednosti,
redovnosti, kontinuiteta i kvaliteta usluga, obaveza potovanja lukih tarifa, plaanja
lukih taksi i takse za korienje luke utvrene odobrenjem, kao i rok na koji se
odobrenje izdaje.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana, koje se izdaje za rad lukim operaterima u
lukama moe se izdati najdue sa rokom trajanja od 25 godina. Rok vaenja datog
odobrenja zavisi od vrste luke delatnosti za koje se odobrenje trai kao i investicija u
infrastrukturne i/ili suprastrukturne objekte koje luki operater ima nameru da izgradi.
lan 220.
Odobrenje za obavljanje lukih delatnosti daje se na osnovu prethodno
sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda.
O javnom prikupljanju ponuda odluku donosi Agencija nakon to je
prethodno, na osnovu prikupljenih pisama o namerama ili na drugi nain, utvrdila
potencijalne korisnike za odreene luke usluge ili za korienje prostora u luci,
odnosno pristanitu.
Odluka o javnom prikupljanju ponuda sadri:
1) vrstu luke delatnosti i/ili podruje na kojem se daje iskljuivo pravo
korienja sa odreivanjem vrste luke delatnosti na tom podruju;
2) visinu naknade za odobrene delatnosti, odnosno korienje iz take 1)
ovog stava;
3) maksimalni rok na koji se daje odobrenje;
4) rok za javno prikupljanje ponuda;
5) datum i mesto javnog otvaranja ponuda;
6) uslove za izbor najbolje ponude;
7) druge podatke kojima se dokazuje ispunjenost uslova za dobijanje
odobrenja.
Odluka o javnom prikupljanju ponuda objavljuje se u sredstvima javnog
informisanja.
- 66 -

lan 221.
Podnosilac ponude iz lana 220. stav 1. ovog zakona pored dokaza da
ispunjava uslove iz lana 216. stav 2. ovog zakona, mora da dostavi i:
1) plan i program delatnosti za period za koje se trai odobrenje;
2) studiju ekonomske opravdanosti za investicije koje namerava da izvri s
posebnim osvrtom na uticaj koji investicija ima na atraktivnost luke, odnosno
pristanita, poveanje prometa i prihoda luke, odnosno pristanita.
lan 222.
Pre izdavanja odobrenja Agencija e utvrditi da podnosilac ponude uredno
izvrava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji, da protiv njega nije pokrenut
steajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv odgovornih lica ne vodi
krivini postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala.
lan 223.
Odobrenje za obavljanje luke delatnosti iz lana 216. ovog zakona prestaje:
1) istekom vremena na koje je dato;
2) smru, odnosno likvidacijom pravnog lica koje je dobilo odobrenje, ako
naslednici, odnosno pravni sledbenici ne zatrae da odobrenje ostane na snazi u
roku od 30 dana od smrti ili likvidacije pravnog licakorisnika odobrenja;
3) oduzimanjem odobrenja od strane Agencije;
4) sporazumnim raskidom.
Odluku o prestanku odobrenja donosi Agencija.
lan 224.
Agencija moe doneti odluku o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da luki
operater:
1) se ne pridrava luke tarife koju je utvrdila Agencija;
2) ne potuje odredbe o redu u luci;
3) ne pridrava se utvrenog plana i programa poslovanja;
4) ako korisnik odobrenja obavlja luku delatnost koja nije obuhvaena
odobrenjem;
5) ako korisnik odobrenja nije zapoeo sa obavljanjem luke delatnosti u
roku odreenom u odobrenju.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana Agencija e pre oduzimanja odobrenja
upozoriti lukog operatera i pozvati ga da se pismeno izjasni o razlozima
nepotovanja odredbi odobrenja i pravila lukog poslovanja, nakon ega odreuje
rok za otklanjanje nedostatka, a ako luki operater ne postupi u roku koji je odredila
Agencija, Agencija e oduzeti odobrenje.
lan 225.
Agencija e odluku o oduzimanju odobrenja lukom operateru doneti bez
prethodnog pozivanja lukog operatera da postupi u skladu sa lanom 224. stav 2. u
sledeim sluajevima:
1) ako luki operater primenjuje diskriminacione mere prema lukim
korisnicima;
- 67 -

2) ako je luki operater prestao da obavlja delatnost za koju je dobio
odobrenje;
3) ako luki operater ne plaa ili neuredno plaa taksu iz lana 229. stav 1.
taka 5) ovog zakona.
lan 226.
Agencija je duna da vodi upisnik lukih operatera kojima je izdato odobrenje.
Agencija propisuje sadraj i nain voenja upisnika iz stava 1. ovog lana.

Koncesije
lan 227.
Izuzetno, ako su izgradnja, odravanje i korienje luka ili njihova
rekonstrukcija i modernizacija takvog obima i znaaja da su od stratekog znaaja za
Republiku Srbiju, obavljanje ovih poslova i delatnosti moe se dodeliti u skladu sa
zakonom kojim se ureuje koncesije.

Naknade za korienje luka i pristanita
lan 228.
Finansiranje rada Agencije vri se iz sredstava lukih i pristaninih naknada,
poklona (donacija), priloga pokrovitelja, budeta Republike Srbije i drugih priloga i
prihoda koje ostvari u skladu sa zakonom.
Naknade za korienje luka i pristanita, obveznici plaanja naknada,
osnovice, nain utvrivanja visina naknada, kao i raspodela prihoda ostvarenih od
naknada izmeu budeta Republike Srbije i Agencije, blie se ureuju zakonom
kojim se ureuju naknade za korienje javnih dobara.
Agencija je duna da vodi evidenciju prihoda koje ostvaruje po osnovu
naknada za korienje luka i pristanita za svaku luku i pristanite pojedinano.
lan 229.
Naknade za korienje luka i pristanita u smislu ovog zakona su:
1) naknada za upotrebu obale;
2) naknada za pristajanje;
3) learina;
4) naknada za luku navigacionu signalizaciju;
5) naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristanita;
6) naknade za korienje luke drumske i eleznike infrastrukture.
Naknadu za upotrebu obale plaa primalac ili krcatelj iji se teret ukrcava ili
iskrcava u luci, odnosno pristanitu.
U sluaju prevoza putnika, naknadu za upotrebu obale plaa putnik.
- 68 -

Naknadu za pristajanje uz operativnu obalu ili pristan plaa plovilo koje koristi
luku, odnosno pristanite u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili tereta.
Learinu plaa plovilo koje koristi luku, odnosno pristanite u bilo koju drugu
svrhu razliitu od one iz stava 2. ovog lana.
Naknadu za luku navigacionu signalizaciju plaa plovilo koje uplovljava,
odnosno isplovljava iz luke, odnosno pristanita.
Naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristanita je naknada koju
plaa luki operater koji koristi luku, odnosno pristanite na osnovu odobrenja.
Naknade za korienje luke drumske i eleznike infrastrukture plaaju
drumski, odnosno elezniki prevoznik koji prevoze teret koji se doprema, odnosno
otprema iz luke.
lan 230.
Izuzetno, ukoliko su odreeni delovi infrastrukture za ije se korienje plaa
naknada iz lana 229. stav 1. ta. 1), 2) i 3) ovog zakona u svojini lukog operatera iz
lana 217. stav 1. ovog zakona, a to se utvruje na osnovu ugovora o privatizaciji ili
odgovarajue dokumentacije iz postupka kojim je sproveden proces svojinske
transformacije i uvidom u zemljine knjige, odnosno katastar nepokretnosti, isti je
duan da plaa Agenciji paualnu naknadu koja se utvruje ugovorom izmeu
operatera i Agencije i koja ne moe da bude manja od 50% prihoda koji se ostvare
naplatom lukih, odnosno pristaninih naknada iz lana 229. stav 1. ta. 1), 2) i 3)
ovog zakona u toj luci, odnosno pristanitu.
Naknade iz lana 229. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona prihod su Agencije.
Luki operater iz lana 217. stav 1. ovog zakona ne plaa naknadu iz lana
229. stava 1. taka 5) ovog zakona.
lan 231.
Strana i domaa plovila, strani i domai luki operateri i korisnici luke,
odnosno pristanita izjednaeni su u pogledu obaveze plaanja i visine lukih i
pristaninih naknada.
lan 232.
Od obaveze plaanja lukih i pristaninih naknada osloboena su domaa
javna plovila.
Od obaveze plaanja lukih i pristaninih naknada osloboena su i:
1) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu usled vie sile, dok ona
traje;
2) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu radi iskrcavanja
brodolomaca ili umrlih lica i njihovih pratilaca;
3) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu radi lekarske pomoi
lanovima posade ili putnicima;
4) plovila koja borave u luci, odnosno pristanitu radi gaenja poara;
- 69 -

5) plovila ministarstva nadlenog za unutranje poslove koja borave u luci,
odnosno pristanitu radi obavljanja slubenih zadataka.

Luke i pristanine takse
lan 233.
Luki operateri pruaju luke usluge iz delatnosti za koju imaju odobrenje.
Za pruanje usluga iz svoje delatnosti luki operateri naplauju luke takse.
Najnii iznos lukih taksi utvruje se lukim tarifama za odreene vrste lukih
usluga i odreene vrste tereta.
Luke tarife donosi i javno objavljuje Agencija, uz saglasnost ministarstva.

2. Pristanita
lan 234.
U pristanitu se moe obavljati manji broj lukih delatnosti ili lukih delatnosti
u manjem obimu, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi.
lan 235.
Luki operater obavlja delatnost u pristanitu na osnovu odobrenja Agencije.
Rok na koji se daje odobrenje iz stava 1. ovog lana ne moe biti dui od 10
godina.
Agencija moe oduzeti odobrenje iz stava 1. ovog lana, primenom l. 224. i
225. ovog zakona, ukoliko se delatnosti u pristanitu ne obavljaju u skladu sa
odobrenjem.
lan 236.
Pristanite se moe osnovati i kao pristanite za posebne namene.
Pristanite za posebne namene je pristanite koje je namenjeno samo za
odreenu vrstu robe i nain iskoriavanja (vojno pristanite, industrijsko pristanite,
pristanite za opasne robe, putniko pristanite, marina i slino).
lan 237.
Odobrenje za obavljanje delatnosti u pristanitu za posebne namene moe se
dati najdue na 10 godina.
Agencija izdaje odobrenje iz stava 1. ovog lana ukoliko je to u skladu sa
usvojenom Strategijom iz lana 8. ovog zakona, u delu koji se odnosi na luke i
pristanita.
Za osnivanje marina i putnikih pristanita potrebna je i saglasnost nadlenog
organa jedinice lokalne samouprave, Direkcije, ovlaenog pravnog lica za tehniko
odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, ministarstva
nadlenog za poslove turizma i nadlene luke kapetanije.
- 70 -

lan 238.
U pristanita za posebne namene mogu da uplovljavaju samo plovila koja
vre aktivnosti u skladu sa posebnom namenom pristanita.
Izuzetno, druga plovila mogu da uplovljavaju u pristanita za posebne
namene u cilju sklanjanja od nevremena ili zbog neophodne popravke radi
nastavljanja plovidbe.
lan 239.
Pristanite se moe osnovati i kao pristanite za sopstvene potrebe.
Pristanite za sopstvene potrebe je pristanite namenjeno samo za
sopstvene potrebe operatera, u okviru obavljanja njegove delatnosti (pristanite za
ljunak i pesak, pristanite za graevinski materijal i slino).
Rok na koji se izdaje odobrenje za obavljanje luke delatnosti u pristanitu za
sopstvene potrebe odreuje Agencija u zavisnosti od konkretnog sluaja.
lan 240.
Privremeno pretovarno mesto je mesto na kome e se odlagati i dalje
otpremati odreena vrste robe.
Privremeno pretovarno mesto osniva se po odobrenju Agencije uz predhodnu
saglasnost ministarstva nadlenog za poslove vodoprivrede, nadlenog organa
jedinice lokalne samouprave, Direkcije, odnosno ovlaenog pravnog lica za tehniko
odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine i luke
kapetanije.
Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za privremena pretovarna mesta kao i
na naplatu lukih taksi, Agencija primenjuje postupak koji je ovim zakonom propisan
za luke i pristanita.
Rok na koji se izdaje odobrenje za privremena pretovarna mesta odreuje
Agencija u zavisnosti od konkretnog sluaja, a najdue na rok od godinu dana.

3. Red u luci, odnosno pristanitu
lan 241.
U luci, odnosno pristanitu je zabranjena svaka delatnost koja ugroava
bezbednost ljudi ili plovila, zagauje ivotnu sredinu, kao i svaka druga aktivnost koja
je u suprotnosti sa odredbama o redu u luci koje su predviene ovim zakonom ili ih
propie Agencija.
lan 242.
Luke i pristanita moraju da zadovoljavaju uslove za bezbednu plovidbu u
okviru luke akvatorije.
Luka akvatorija ne moe da suzi irinu plovnog puta ispod propisanih
gabarita.
Agencija je duna da obezbedi bezbedan privez plovila.
Bezbedan privez plovila Agencija obezbeuje donoenjem:
- 71 -

1) reenja o broju i veliini plovila koja se istovremeno mogu privezati uz
odreenu operativnu obalu;
2) reenja o najveem doputenom optereenju svake luke obale na kojoj
se vri ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili koja se na drugi nain optereuje kao
i reenje o najveem dozvoljenom optereenju ureaja za privez;
3) reenja o dozvoljenom optereenju luke obale koje se mora se pribaviti i
prilikom gradnje nove obale ili popravke, rekonstrukcije ili proirenja postojee.
lan 243.
Strano nuklearno plovilo koje ima nameru da uplovi u unutranje vode,
odnosno luku ili pristanite Republike Srbije mora obavezno da zatrai odobrenje za
uplovljenje i pravovremeno da dostavi overeni prepis dokumentacije o bezbednosti
njegovog nuklearnog postrojenja ministarstvu radi procene mogunosti nastanka
nuklearne tete.
Ministarstvo e plovilu iz stava 1. ovog lana dati odobrenje za uplovljenje u
unutranje vode, odnosno luku ili pristanite uz prethodnu saglasnost ministarstva
nadlenog za poslove energetike koje e utvrditi da od takvog plovila ne preti
opasnost prouzrokovanja nuklearne tete i ako to plovilo, na zahtev ministarstva,
pribavi garanciju do visine mogue nuklearne tete.
Pre uplovljenja stranog nuklearnog plovila kome je dato odobrenje saglasno
stavu 2. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove energetike e obaviti pregled
na za to najprikladnijem mestu radi utvrivanja da li podneta dokumentacija od strane
takvog plovila u odnosu na bezbednost nuklearnog postrojenja odgovara stvarnom
stanju postrojenja.
Ministarstvo nadleno za poslove energetike po potrebi moe da obavlja i
ponovne preglede za vreme boravka plovila u unutranjim vodama, odnosno luci ili
pristanitu Republike Srbije.
lan 244.
Agencija, uz saglasnost luke kapetanije, ureuje red u luci, odnosno
pristanitu.

Deo esti
I. NADZOR
lan 245.
Nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na
osnovu ovog zakona, kojima se ureuje bezbednost plovidbe vri ministarstvo.
lan 246.
Inspekcijski nadzor vri ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe (u
daljem tekstu: inspektor).
Lice koje obavlja poslove inspektora mora da ima steeno visoko obrazovanje
na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike
akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje etiri godine i to u obrazovno-naunim oblastima
graevinarstva, mainstva, saobraaja, pravnih nauka, Vojnu akademiju - smer
navigacija, odnosno druge uslove odreene zakonom koji ureuje prava i dunosti
- 72 -

dravnih slubenika, drugim propisom i aktom o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i poloen poseban struni ispit za
inspektora.
Ministar propisuje program, nain i trokove polaganja posebnog strunog
ispita za inspektora.
Inspektor mora da ima slubenu legitimaciju.
Ministar propisuje izgled slubene legitimacije inspektora.
lan 247.
U vrenju nadzora inspektor izdaje nareenja i izrie zabrane pismenim
reenjem.
Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana
prijema reenja.
Ministar reava u drugom stepenu po albi protiv reenja inspektora.
alba iz stava 2. ovog lana ne odlae izvrenje reenja, ako bi takvo
odlaganje prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati opasnost za bezbednost plovidbe,
ugroziti ljudske ivote ili prouzrokovati znaajnu materijalnu tetu.
lan 248.
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor pregleda plovila, brodske isprave i
knjige, isprave i knjige drugih plovila, isprave lanova posade broda i drugih plovila,
luke, pristanita, privremena pretovarna mesta, marine, kupalita, vodni put,
plovidbu, izgradnju objekata na plovnom putu koji utiu na bezbednost plovidbe,
objekte bezbednosti plovidbe, zagaivanje ivotne sredine sa plovila, prevoz putnika
i stvari, kao i drugu potrebnu dokumentaciju od znaaja za inspekcijski nadzor.
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima prava, dunosti i ovlaenja u
skladu sa zakonom koji ureuje inspekcijski nadzor i ovim zakonom.
lan 249.
Poslovi nadzora nad sprovoenjem odredaba ovog zakona obuhvataju
vrenje nadzora nad:
1) brodovima i drugim plovilima u pogledu zatite lica na brodu, odnosno
drugim plovilima i zatite ivotne sredine od zagaivanja sa plovila;
2) brodovima i drugim plovilima u pogledu njihove sposobnosti za plovidbu;
3) sprovoenje meunarodnog reima luka u skladu sa meunarodnim
obavezama Republike Srbije i stanjem luka otvorenih za meunarodni saobraaj,
ispunjavanju uslova za bezbednost plovidbe zimovnika, sidrita i prevodnica na
vodnim putevima, kao i luka otvorenih za domai saobraaj, pristanita, privremenih
pretovarnih mesta i marina;
4) sprovoenjem sigurnosnih planova koji se odnose na brod i objekte
bezbednosti plovidbe i lica odgovorna za sigurnost, a nad sprovoenjem sigurnosnih
planova u lukama otvorenim za meunarodni saobraaj u saradnji sa inspektorima
ministarstva nadlenog za unutranje poslove;
5) tehnikom odravanju vodnih puteva i objektima bezbednosti plovidbe na
njima;
6) vrenjem radio-slube koja slui bezbednosti plovidbe i zatiti ljudskog
ivota na vodnim putevima i odravanjem i radom te slube.
- 73 -

Odredba stava 1. taka 3) ovog lana ne odnosi se na vojna pristanita.
lan 250.
U vrenju nadzora nad brodom inspektor proverava da li brod ima vaee
brodsko svedoanstvo, odnosno za strane brodove odgovarajuu ispravu izdatu po
nacionalnim propisima te zemlje.
Ako brod ima vaee isprave iz stava 1. ovog lana, nadzor se ograniava na
proveravanje:
1) da li je na bokovima broda i drugim plovilima obeleena propisana
oznaka teretne linije, odnosno linija slobodnog boka i da li poloaj teretne linije,
odnosno slobodnog boka odgovara podacima iz odnosne isprave;
2) da li je brod ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno
linijom slobodnog boka i da li je teret pravilno rasporeen prema uslovima navedenim
u odnosnoj ispravi.
Osim proveravanja isprave iz stava 1. ovog lana, proverava se da li brod koji
vri ukrcavanje ili iskrcavanje tereta ima vaeu ispravu kojom se dokazuje
ispravnost brodskih ureaja za ukrcavanje ili iskrcavanje tereta, kao i da li je stanje
tih ureaja u skladu sa podacima iz te isprave.
lan 251.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema vaee isprave iz lana
250. stav 1. ovog zakona ili da poloaj teretne linije, odnosno slobodnog boka ne
odgovara podacima iz odnosnih isprava ili da brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom
teretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka ili da teret nije pravilno rasporeen
ili da je rasporedom tereta smanjeno vidno polje neophodno za bezbedno upravljanje
brodom zapovedniku ili licu koje ga zamenjuje, zabranie brodu da isplovi iz luke,
odnosno pristanita dok se ti nedostaci ne otklone.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod zbog svojih nedostataka
zagauje ivotnu sredinu uljem ili drugim tetnim ili opasnim materijama, zabranie
brodu da isplovi iz luke, odnosno pristanita dok se ti nedostaci ne otklone.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema vaeu ispravu kojom
se dokazuje ispravnost brodskih ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta, ili ako se
utvrdi da stanje tih ureaja nije u skladu sa podacima iz te isprave, zabranie
ukrcavanje i iskrcavanje tereta ureajima broda.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema propisana sredstva za
spasavanje, protivpoarnu opremu, sredstva za ispumpavanje vode, signalnu
opremu i sidrene ureaje, odnosno u sluaju nedostatka ili nepravilnog programiranja
ATIS koda ili nepravilno unetih podataka o plovilu na AIS (RIS) transponder,
zabranie brodu plovidbu dok se ti nedostaci ne otklone.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nije ukrcan locman na
vodnom putu, luci i pristanitu na kojima je pilotaa obavezna, zabranie brodu
plovidbu dok se taj nedostatak ne otkloni.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nema odgovarajueg
sigurnosnog plana, odnosno lana posade odgovornog za sigurnost broda zabranie
brodu komunikaciju sa obalom.
lan 252.
Ako se iz opravdanih razloga posumnja da stanje broda bitno ne odgovara
podacima navedenim u ispravama iz lana 250. stav 1. ovog zakona ili prodora vode
- 74 -

u brodsko korito ili neispravnosti upravljakog ili sidrenog ureaja ili da je brod ukrcao
vei broj putnika od dozvoljenog ili da nema minimalni broj struno osposobljenih
lanova posade ili da lanovi posade nemaju propisana ovlaenja, i da oigledno
brod u takvom stanju, odnosno sa tolikim brojem putnika ili takvim stanjem posade
ne bi bio sposoban da nastavi plovidbu bez opasnosti za ljudske ivote na brodu,
inspektor e zabraniti brodu da isplovi iz luke, odnosno pristanita dok se ne otklone
utvreni nedostaci.
lan 253.
U vrenju nadzora nad sposobnou brodova za plovidbu, inspektor
proverava i:
1) da li brod ima vaee propisane brodske isprave i knjige;
2) da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno potvrivanja brodskih
isprava izdatih na osnovu tehnikog nadzora broda nastale takve bitne promene
zbog kojih je oigledno da brod u takvom stanju nije sposoban da plovi bez opasnosti
za lica, teret na njemu i ivotnu sredinu;
3) da li brod ispunjava uslove odreene u lanu 83. ta. 2) i 3) ovog zakona;
4) uvebanost posade u rukovanju amcima i ostalim sredstvima za
spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara.
Nadzor iz stava 1. ovog lana obuhvata i proveravanje da li brod ima vaei
registar teretnog ureaja, kao i da li stanje ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta
odgovara podacima iz registra teretnog ureaja.
lan 254.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi nedostatke broda u pogledu njegove
sposobnosti za plovidbu, naredie zapovedniku broda da u odreenom roku otkloni
utvrene nedostatke.
Ako se utvreni nedostaci ne otklone u odreenom roku ili ako su utvreni
nedostaci takve prirode da ugroavaju bezbednost broda, lica i tereta na njemu, kao i
ivotne sredine, inspektor e zabraniti brodu dalju plovidbu dok se navedeni
nedostaci ne otklone i oduzee mu se brodsko svedoanstvo.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, inspektor moe odobriti plovidbu brodu do
prve luke ili mesta gde e biti pregledan ili popravljen, ako je to opravdano zbog
zavretka transportnih operacija.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema vaei registar teretnog
ureaja ili ako stanje tih ureaja nije u skladu sa registrom teretnog ureaja,
zabranie brodu da vri ukrcavanje, iskrcavanje ili prekrcavanje tereta sopstvenim
ureajima za obavljanje tih radnji.
lan 255.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da se u lukama otvorenim za
meunarodni saobraaj ne sprovodi reim koji je u saglasnosti sa preuzetim
meunarodnim obavezama Republike Srbije ili da je stanje luka otvorenih za domai
saobraaj, pristanita, privremenih pretovarnih mesta i marina, sidrita, zimovnika i
prevodnica takvo da predstavlja opasnost za bezbednost plovidbe, da luka nema
odgovarajui sigurnosni plan odnosno lice odgovorno za sigurnost u luci naredie
otklanjanje utvrenih nedostataka, u odreenom roku.
Ako mere i radovi iz stava 1. ovog lana ne budu izvreni u odreenom roku,
inspektor e preduzeti sledee mere:
- 75 -

1) zabraniti pristajanje brodova odreene veliine uz deo operativne ili
druge obale za koju je utvren nedostatak dok ne bude omogueno bezbedno
pristajanje takvih brodova;
2) zabraniti upotrebu operativne ili druge obale ili njenog dela, kao i sidrita
koji neposredno ugroava bezbednost brodova, lica i stvari prilikom ukrcavanja,
iskrcavanja ili prekrcavanja;
3) zabraniti saobraaj u luci, pristanitu, sidritu i privremenom pretovarnom
mestu dok je bezbednost brodova neposredno ugroena zbog neodravanja lukih,
odnosno pristaninih objekata u ispravnom stanju ili potrebnih dubina.
lan 256.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da je stanje plovnog puta ili objekata
bezbednosti plovidbe na vodnom putu takvo da ugroava bezbednost plovidbe,
inspektor e narediti:
1) Direkciji, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje
dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje
dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, da privremeno obelei
smetnju na plovnom putu, odnosno da je ukloni i da postavi ili aktivira signalne
oznake i svetla ako su uklonjena ili neispravna;
2) vlasniku prepreke na vodnom putu (most, dalekovod, i dr.) da propisno
obelei istu;
3) privremenu zabranu plovidbe ako na plovnom putu nisu ispunjeni uslovi
za bezbednu plovidbu.
Ako u vrenju nadzora iz stava 1. ovog lana inspektor utvrdi i druge
nedostatke na plovnom putu koji mogu ugroziti bezbednost plovidbe, nalaze o tome
sa predlozima mera dostavie ministarstvu i Direkciji, ovlaenom pravnom licu za
tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno ovlaenom pravnom licu za
tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, radi
preduzimanja odgovarajuih mera.
Ako u vrenju nadzora iz stava 1. ovog lana inspektor utvrdi da Direkcija
nema sigurnosne planove kao i lice odgovorno za sigurnost iz lana 199. stav 3.
ovog zakona, naredie Direkciji da u odreenom roku otkloni utvreni nedostatak.
lan 257.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da odravanje radio-stanica i vrenje
radio-slube na plovilu nije u skladu sa propisima, naredie da se utvreni nedostaci
otklone u odreenom roku, odnosno da se preduzmu odgovarajue mere.
Ako u vrenju nadzora inspektor iz stava 1. ovog lana utvrdi takve
nedostatke koji mogu da ugroze bezbednost plovidbe, izvetaj o utvrenim
nedostacima sa predlozima za njihovo otklanjanje dostavie ministarstvu.
lan 258.
Ako inspektor utvrdi da plovilo boravi u raspremi bez odobrenja luke
kapetanije, naredie vlasniku da u odreenom roku pribavi odobrenje.
lan 259.
Ako inspektor utvrdi da su izgradnja objekata, izgradnja i odravanje
vodoprivrednih objekata, kao i ostali radovi (eksploatacija ljunka, peska i drugo)
takvi da ugroavaju bezbednost plovidbe, naredie izvoau radova da privremeno
- 76 -

obustavi dalje radove, a po potrebi ukloni materijal koji ugroava bezbednost
plovidbe.
Objekti koji ugroavaju bezbednost plovidbe mogu biti i objekti za iju
izgradnju luka kapetanija nije izdala nautiku saglasnost.
Ugroavanje bezbednosti plovidbe prvenstveno se odnosi na izvoenje
radova kojima se menja dubina plovnog puta, konfiguracija obale, oteava ili
onemoguava pristajanje i sidrenje plovila i slino, koji se izvode u suprotnosti ili bez
nautike saglasnosti luke kapetanije.
lan 260.
Ako inspektor utvrdi da zapovednik plovila nema odgovarajue zvanje ili
nema vaee isprave o ukrcavanju, zabranie plovidbu plovila.
Ako inspektor utvrdi da lan posade plovila nema odgovarajue zvanje ili
nema propisane isprave o ukrcavanju, naredie zapovedniku plovila da iskrca tog
lana posade.
lan 261.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da amac i plovee telo, odnosno
plutajui objekat, nemaju vaeu plovidbenu, odnosno plutajuu dozvolu, ako je
natovaren preko linije dozvoljenog gaza, ako je na njemu ukrcano, odnosno na
njemu boravi vei broj lica od dozvoljenog ili ako njima upravlja lice koje nije struno
osposobljeno, zabranie plovidbu, odnosno plutanje.
lan 262.
Ako iz opravdanih razloga inspektor posumnja da moe doi do zagaivanja
unutranjih voda sa plovila zabranie plovilu dalju plovidbu dok se ne otklone uoeni
nedostaci koji predstavljaju pretnju za zagaivanje.
lan 263.
Ako u vrenju nadzora inspektor utvrdi da brod koji prevozi opasan teret
nema ispravu o sposobnosti broda za prevoz opasnog tereta, da nema ukrcane
lanove posade koji su struno osposobljeni za prevoz opasnog tereta, kao i ako nije
propisno obeleen za prevoz opasnog tereta, zabranie dalju plovidbu broda.

Deo sedmi
I. MERODAVNO PRAVO
lan 264.
Na odnose vezane za primenu ovog zakona primenjuje se domae pravo.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dunosti i prava zapovednika u
upravljanju plovilom i u zasnivanju prava i obaveza za vlasnika plovila ili brodara
ocenjuju se po pravu drave iju dravnu pripadnost ima plovilo.
- 77 -

Deo osmi
I. KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
lan 265.
Novanom kaznom od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara kaznie se za
privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne organizuju i ne obezbede obavljanje poslova radi obezbeivanja
bezbednosti plovidbe (lan 49. taka 1));
1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (lan 27. stav 1);
2) ako prekine ili oteti vazduni ili podvodni telekomunikacioni kabl, ili kabl
visokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode postavljene
na plovnom putu i time omete telekomunikacione veze, snabdevanje struje, nafte,
gasa ili vode (lan 54. stav 4);
3) ako po nalogu luke kapetanije, oteeno, nasukano ili potopljeno plovilo,
ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugroava bezbednost plovidbe, ne ukloni
sa plovnog puta (lan 55. stav 2);
4) ako iz plovila ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili
materije koji mogu prouzrokovati zagaivanje ili stvoriti prepreku ili opasnost za
plovidbu (lan 63. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom
drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00
dinara.
lan 266.
privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne evidentira podatke koji su od znaaja za bezbednost plovidbe
(lan 49. taka 3);
2) ako ne podnese na odobrenje tehniku dokumentaciju (lan 84. stav 2);
3) ako ne odrava luku, odnosno pristanite i privremeno pretovarno mesto
u stanju koje obezbeuje bezbedan prihvat plovila i obavljanja lukih delatnosti u
skladu sa njihovom namenom (lan 204).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno
lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 20.000,00
do 150.000,00 dinara.

2. Prekraji
lan 267.
prekraj, privredno drutvo ili drugo pravno lice:
- 78 -

1) ako ne ureuje i ne odrava plovnost i ne postavi objekte bezbednosti
plovidbe na nain da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvrenom
kategorijom vodnog puta (lan 12. stav 2);
2) ako plovilo na sidritu nema neprekidni i neposredni nadzor (lan 25);
3) ako odrava sportska takmienja, odnosno priredbe bez odobrenja luke
kapetanije (lan 33. stav 1);
4) ne ukloni sa vodnog puta oznake, ureaje i predmete (lan 35. stav 1);
5) ako po nalogu luke kapetanije ne postavi i ne odrava svetla i znakove
(lan 39. stav 1);
6) ako brod i tehniki plovni objekt u raspremi boravi na unutranjim vodnim
putevima bez odobrenja (lan 56. stav 1);
7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutranje vode tetne predmete ili materije,
delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagaenje vode ili stvoriti
prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smee na plovilu (lan 63. st. 1,
2, 3, 4, 5), odnosno ako koristi sisteme protiv obrastanja plovila (lan 63. stav 6);
8) ako se po nalogu ministra nadlenog za unutranje poslove ne ukljui u
traganje i spasavanje ugroenih lica i stvari na vodnim putevima (lan 73. stav 2);
9) ako vadi potonulu stvar bez odobrenja nadlene luke kapetanije (lan
76. stav 2);
10) ako o poetku, prekidu, nastavljanju ili naputanju radova na vaenju ne
obavesti luku kapetaniju (lan 76. stav 6);
11) ako ne izvadi potonulu stvar u roku koji odredi luka kapetanija (lan 78.
stav 1);
12) ako brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno
slobodnim bokom i pravilnim nainom rasporeda tereta (lan 83. taka 4));
13) ako posle izvrenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravke broda i
drugih plovila vre promene (l. 94. i 97);
14) ako ne podnese zahtev za badarenje domaeg broda (lan 99. stav 8);
15) ako ne podnese zahtev za ponovno badarenje broda unutranje
plovidbe, odnosno pomorskog broda kad se menja upisnik (lan 100. stav 1. taka
3));
16) ako ne podnese zahtev za ponovno badarenje domaeg broda pre
zavretka radova na prepravci (lan 100. stav 3);
17) ako na zahtev luke kapetanije ne uini dostupnim brodske isprave i
knjige (lan 103. stav 4);
18) ako brod plovi van odreene zone plovidbe ili protivno odreenoj nameni
ili ako brodom preuzme putovanje za koje brod nije oglaen sposobnim suprotno
podacima iz brodskog svedoanstva (lan 105. stav 3);
19) ako stavi u plovidbu ili dri u plovidbi brod i drugo plovilo bez bilo koje od
brodskih isprava i knjiga, propisanih ovim zakonom (lan 103. stav 1. i l. 105. do
119.), kao i isprava i knjiga za druga plovila (lan 128);
20) ako u brod ili drugo plovilo ukrca vei broj putnika, odnosno lica nego to
je to odreeno ispravom o badarenju, odnosno brodskim svedoanstvom ili
plovidbenom i plutajuom dozvolom (l. 95. i 129);
- 79 -

21) ako plovilo ne koristi usluge, odnosno nije opremljeno opremom i
ureajima iz lana 183. ovog zakona;
22) ako ne postupaju u skladu sa nalozima luke kapetanije (lan 170. stav
2);
23) ako u luci obavlja delatnost koja ugroava bezbednost ljudi, plovila,
zagauje ivotnu sredinu ili obavlja druge aktivnosti koje su u suprotnosti sa
odredbama reda u luci (lan 241);
24) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izreene mere zabrane, ne preduzme
ili ne preduzme mere u odreenom roku koje je naloio inspektor (lan 247. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 20.000,00 do
150.000,00 dinara.
lan 268.
prekraj ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva,
odnosno ovlaeno pravno lice za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na
teritoriji autonomne pokrajine:
1) ako ne ureuje i ne odrava plovnost i ne postavi objekte bezbednosti
plovidbe na nain da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvrenom
kategorijom vodnog puta (lan 12. stav 2);
2) ako ne vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe (lan 19. stav 3);
3) ako bez opravdanog razloga ne ukloni plovilo ili predmet sa plovnog puta
po nalogu luke kapetanije (lan 55. stav 3).
ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva, odnosno
ovlaenom pravnom licu za tehniko odravanje dravnih vodnih puteva na teritoriji
autonomne pokrajine, novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.
lan 269.
Novanom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 kaznie se za prekraj
pravno lice-luki operater ako:
1) obavlja luku delatnost izvan lukog podruja (lan 215. stav 2);
2) ako obavlja luku delatnost bez odobrenja Agencije (lan 216. stav 1);
3) ako nastavi sa obavljanjem luke delatnosti nakon oduzimanja odobrenja
(l. 224. i 225).
pravnom licu novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.
lan 270.
Novanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za
prekraj zapovednik stranog trgovakog broda, odnosno plovila ili lice koje ga
zamenjuje:
- 80 -

2) ako strano plovilo plovi dravnim vodnim putevima bez odobrenja (l. 41.
stav 3. i 42. stav 1);
3) ako brod izvri prevoz stvari ili putnika protivno odredbi lana 43. stav 1.
ovog zakona;
4) ako brod izvri kabotano tegljenje ili potiskivanje protivno odredbi lana
43. stav 2. ovog zakona;
5) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti luku
kapetaniju o koliini, nainu skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o
luci, odnosno pristanitu iskrcaja (lan 51. stav 2);
6) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristanitima na
kojima je propisana obavezna pilotaa (lan 60. stav 1);
delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagaivanje unutranjih
voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smee na plovilu
(lan 63. st. 1, 2, 3. i 4);
8) ako tetne predmete i materije, odnosno smee sa plovila ne preda
prijemnim stanicama (lan 68. st. 1. i 2);
9) ako bez dozvole vri spasavanje plovila i stvari sa tih plovila (lan 72. stav
2);
10) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi luka kapetanija (lan
170. stav 2);
11) ako ne zadri plovilo na mestu plovidbene nezgode do okonanja uviaja,
ako ne ukloni plovilo koje svojim poloajem ugroava bezbednost i ne obavesti
nadlenu luku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi (lan 172);
12) ako uplovi sa stranim nuklearnim brodom u unutranje vode, odnosno
domau luku bez odobrenja ministarstva (lan 243).
lan 271.
prekraj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
2) ako na brodu koji mora da ima brodsku radio-stanicu ne organizuje slubu
bdenja (lan 28. stav 3);
3) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti luku
kapetaniju o koliini, nainu skladitenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o
luci, odnosno pristanitu iskrcaja (lan 51. stav 2);
4) ako postavi predmete koji se nalaze na plovilu tako da izlaze iz granica
gabarita plovila, ili vri transport vangabaritnih predmeta bez odobrenja (lan 52);
- 81 -

5) ako ne obavesti luku kapetaniju o podacima i mestu gde je izgubljen
predmet sa plovila koji moe da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu,
odnosno o nepoznatoj prepreci na plovnom putu (lan 53);
6) ako ne obavesti luku kapetaniju da je znak za regulisanje plovidbe
uniten, oteen, neispravan ili pomeren, ili da je plovilo otetilo graevinu na
vodnom putu, kao i ako pri vezivanju ili manevrisanju plovila koristi znakove ili
oznake na vodnom putu (lan 54. st. 1, 2. i 3);
7) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristanitima na
kojima je propisana obavezna pilotaa (lan 60. stav 1);
(lan 63. st. 1, 2, 3, 4);
9) ako tetne predmete i materije ne preda prijemnim stanicama (lan 68);
10) ako upravlja brodom koji nema odgovarajui broj lanova posade sa
propisanim zvanjima (lan 131. stav 1);
11) ako upravlja brodom ili se u vreme obavljanja dunosti na brodu nalazi u
stanju opijenosti, ili mu je radna sposobnost umanjena usled premora, ili ne postupi
po naredbi inspektora bezbednosti plovidbe (lan 140. st. 1, 2, 4, 5, 6. i 8);
12) ako lino ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili broda
u tegljenju ili potiskivanju, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle i u svim drugim
sluajevima kad to zahteva bezbednost broda, broda u tegljenju i potiskivanju (lan
145);
13) ako za vreme putovanja broda prema lanu posade, putniku ili drugom
licu na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju, koje je izvrilo krivino delo, ne
preduzme mere potrebne da se sprei ili ublai nastupanje tetnih posledica toga
dela i izvrilac pozove na odgovornost (lan 153. st. 1, 2. i 4);
14) ako ne krene u pomo i ne preduzme spasavanje lica na unutranjim
vodama koje se nalazi u ivotnoj opasnosti, ako ne postoje razlozi iz lana 157. ovog
zakona koji ga oslobaaju obaveze spasavanja (lan 156);
15) ako ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim on
zapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta, ako postoji opasnost da e
potonuti (lan 158. stav 1);
16) ako ne preduzme na unutranjim vodama spasavanje broda koji trai
pomo, ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini (lan 158. stav 2);
17) ako ne preduzme spasavanje broda koji je u opasnosti i stvari sa tog
broda koje su svojina domaeg pravnog lica ili dravljanina Republike Srbije, ako ne
postoje razlozi iz lana 159. stav 2. ovog zakona koji ga oslobaaju od te obaveze
(lan 159. stav 1);
18) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi luka kapetanija (lan
170. stav 2).
- 82 -

lan 272.
prekraj zapovednik broda, odnosno zapovednik stranog broda ili lice koje ga
zamenjuje ako brod koji dolazi iz inostranstva komunicira sa drugim brodovima,
organima, organizacijama i drugim pravnim, odnosno fizikim licima na kopnu pre
nego to od luke kapetanije, dobije odobrenje za slobodnu komunikaciju sa obalom
(lan 46. stav 1).
prekraj zapovednik stranog plovila ili lice koje ga zamenjuje ako plovilo ne vije
zastavu svoje dravne pripadnosti i zastavu Republike Srbije kad se nalazi na
unutranjim vodama Republike Srbije (lan 47).
lan 273.
prekraj lan posade broda i drugog plovila koji povredom svoje dunosti, propisane
ovim zakonom, ne postupi po pravilima plovidbe i time dovede u opasnost
bezbednost plovidbe ili oteti brod, odnosno drugo plovilo ili teret na njemu, ili ugrozi
bezbednost putnika i lica na brodu, odnosno drugom plovilu ili ostalih lanova posade
ili ivotnu sredinu od zagaivanja opasnim i tetnim materijama sa broda, odnosno
drugog plovila (lan 135).
lan 274.
1) ako ne podnese nadlenoj lukoj kapetaniji prijavu dolaska i odlaska,
izvod iz popisa posade i putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskog
otpada (lan 46. stav 2);
2) ako na brod i drugo plovilo ukrca vei broj putnika, odnosno lica od
odreenog broja protivno odredbama ovog zakona (l. 95. i 129);
3) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi lana 96. ovog
zakona;
4) ako na brodu nema propisane brodske isprave i knjige i iste ne vodi
uredno (lan 103. stav 1);
5) ako na zahtev luke kapetanije, ne pokae brodske isprave i knjige (lan
103. stav 2);
6) ako brod plovi van odreene zone plovidbe ili protivno odreenoj nameni,
ili ako brodom preduzme putovanje za koje brod nije oglaen sposobnim, suprotno
podacima iz brodskog svedoanstva (lan 105. stav 3);
7) ako protivno odredbama lana 117. ovog zakona brodom koji nije
putniki prevozi putnike;
8) ako na brodu ne odrava u ispravnom stanju maine, ureaje i opremu ili
ako se ne stara o sigurnosti brodskih ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika,
opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smetaju i iskrcavanju putnika
(lan 144. stav 1);
9) ako u propisanim rokovima ne vri vebe sa amcima i ostalim
sredstvima za spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara
(lan 144. stav 2);
- 83 -

10) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izreene mere zabrane, ne preduzme
ili ne preduzme mere u odreenom roku koje je naloio inspektor bezbednosti
plovidbe (lan 247. stav 1).
lan 275.
1) ako primi za lana posade broda lice koje nema brodarsku knjiicu ili
dozvolu za ukrcavanje (lan 136. stav 1);
2) ako se ne podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama (lan 140.
stav 2);
3) ako u sluaju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete za
spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbena, ne preduzme sve
potrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti sluaja to
dozvoljavaju i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, karata
odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne (lan 147. stav 2);
4) ako o dogaaju koji se za vreme putovanja desi na brodu, a koji
ugroava bezbednost broda, broda u tegljenju ili potiskivanju ili bezbednost plovidbe,
ili o vanrednom dogaaju koji se desio na brodu, brodu u tegljenju ili potiskivanju,
putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju ne
podnese izvetaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika nadlenom organu u
zemlji ili inostranstvu i ako odmah radio vezom ne obavesti ostale uesnike u plovidbi
i najbliu luku kapetaniju (lan 148);
5) ako o injenici roenja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, ne
saini zapisnik na propisani nain i ne dostavi ga nadlenom organu u prvoj domaoj
luci odnosno pristanitu, a u inostranstvu-najbliem diplomatskom, odnosno
konzularnom predstavnitvu Republike Srbije (lan 149);
6) ako u brodski dnevnik ne unese u odreenom roku i na odreeni nain
opis dogaaja, radnji i preduzetih mera koje je duan da unese u brodski dnevnik
(153. stav 5);
7) ako o krivinom delu uinjenom na brodu ili brodu u tegljenju ili
potiskivanju, dok se brod nalazi u inostranstvu, ne podnese izvetaj diplomatskom ili
konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u zemlji u iju prvu luku, odnosno
pristanite po izvrenom krivinom delu, brod uplovi, ili ako sa izvriocima krivinog
dela ne postupi po uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavnitva Republike
Srbije (lan 153. st. 3. i 4);
8) ako samovoljno naputanje broda od strane lana posade-dravljanina
Republike Srbije u inostranstvu ne prijavi organu iz lana 154. ovog zakona;
9) ako brodu s kojim se sudario brod kojim zapoveda, iako je to mogao, ne
saopti ime poslednje luke, odnosno pristanita iz koga je isplovio i ime luke,
odnosno pristanita u koje plovi (lan 160);
10) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomo
licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeo
spasavanje broda i stvari sa broda (lan 161).
lan 276.
prekraj lan posade plovila:
- 84 -

(lan 63. st. 1, 2, 3, 4);
2) ako amac, plovee telo i plutajui objekat nema isprave i knjige iz lana
128. ovog zakona;
3) ako ne vri poslove na plovilu u skladu sa dunostima propisanim u lanu
135. ovog zakona;
4) ako postupa suprotno odredbama lana 138. ovog zakona;
5) ako za vreme obavljanja dunosti na plovilu bude u stanju opijenosti i ako
se ne podvrge lekarskom pregledu, odnosno drugim metodama, odnosno analizama
krvi i/ili urina (lan 140. stav 8);
6) ako postupi suprotno odredbama lana 159. ovog zakona;
7) ako ne postupa u skladu sa nalozima koje donosi luka kapetanija (lan
170. stav 2).
lan 277.
prekraj fiziko lice:
1) koji je naruilac broda-ako izvri radnju iz lana 266. stav 1. taka 2)
ovog zakona;
2) koji izvri radnju iz lana 267. stav 1. taka 12) ovog zakona.
Novanom kaznom od 5.000,00 do 80.000,00 dinara kaznie se za prekraj
fiziko lice:
1) ako izvri radnju iz lana 55. ovog zakona;
2) ako upravlja amcem, ploveim telom odnosno plutajuim objektom bez
odgovarajue strune osposobljenosti (lan 165. stav 1);
3) ako ne obavesti nadlenu luku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi (lan
173);
4) koji je vlasnik broda ako izvri radnju iz lana 267. stav 1. ta. 4), 9), 10),
11) i 14) ovog zakona.
lan 278.
Pored kazne za prekraje iz lana 271. ta. 2), 8), 10), 12) i 13) ovog zakona
zapovedniku i drugom lanu posade broda i drugog plovila, za prekraj, moe se,
kao zatitna mera, zabraniti vrenje svih ili pojedinih ovlaenja za vrenje poslova
odreenog zvanja na bilo kom brodu, odnosno drugom plovilu u trajanju od dve
godine.
Zatitne mere iz stava 1. ovog lana izrie Prekrajni sud.

- 85 -

II. ORGAN ZA VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA
lan 279.
Prekrajni postupak u prvom stepenu, po prekrajima iz ovog zakona, vodi i
odluku o prekraju donosi Komisija za prekraje u plovidbi (u daljem tekstu: Komisija)
u ministarstvu.
Komisija je sastavljena od tri lana, od kojih je jedan lan predsednik.
Predsednik i lanovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i lanove Komisije i
njihove zamenike imenuje ministar.
Predsednik, odnosno njegov zamenik mora biti diplomirani pravnik sa
poloenim pravosudnim ispitom.
Komisija moe ovlastiti pojedinog svog lana da preduzme pojedine radnje u
prekrajnom postupku.
Komisija je duna da vodi evidenciju o prekrajima i izreenim merama u
prekrajnom postupku.
Prekrajni postupak u drugom stepenu vodi Prekrajni sud.

Deo deveti
I. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 280.
Na postupke koji nisu pravnosnano okonani do dana stupanja na snagu
ovog zakona, primenjivae se odredbe ovog zakona.
lan 281.
Uprava e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona
preuzeti od Savezne javne ustanove Jugoslovenski registar brodova unutranje
plovidbe zaposlena i postavljena lica, prava i obaveze, predmete, arhivu i drugi
registraturski materijal, poslovni prostor kao i opremu, sredstva za rad, novana i
druga sredstva sa bilansom stanja na dan preuzimanja.
Savezna javna ustanova Jugoslovenski registar brodova unutranje plovidbe
od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana preuzimanja ne moe zapoljavati
nova lica, otuivati opremu, sredstva za rad i druga sredstva.
Ministarstvo nadleno za poslove koji se odnose na tehnike propise e na
predlog ministarstva izvriti prijavljivanje Uprave Evropskoj komisiji danom prijema
Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije.
lan 282.
Direkcija za unutranje plovne puteve Plovput obrazovana lanom 41.
Zakona o ministarstvima (Slubeni glasnik RS, br. 65/08 i 36/09-dr. zakon)
nastavlja sa radom kao Direkcija za vodne puteve, u skladu sa ovim zakonom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 41. Zakona o
ministarstvima (Slubeni glasnik RS, br. 65/08 i 36/09-dr. zakon).
- 86 -

lan 283.
Vlada e osnovati Agenciju za upravljanje lukama u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do dana obrazovanja Agencije iz stava 1. ovog lana poslove iz l. 207. i 208.
ovog zakona obavljae ministarstvo.
lan 284.
Lica koja su rasporeena na poslove inspektora do dana stupanja na snagu
ovog zakona, nastavljaju da obavljaju poslove inspektora i imaju obavezu da u roku
od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa iz lana 246. stav 3. ovog
zakona, poloe poseban struni ispit iz lana 246. stav 3. ovog zakona.
lan 285.
U roku od est meseci od dana stupanja na snagu propisa iz lana 180. stav
3. ovog zakona uspostavie se RIS centar.
U roku od dve godine od dana stupanja na snagu propisa iz lana 197. ovog
zakona uspostavie se VTS centar.
lan 286.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obrazovae se
Komisija za prekraje u plovidbi iz lana 279. ovog zakona.
lan 287.
Vlada e u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
doneti podzakonske akte iz lana 11. st. 2. i 4, lana 13. stav 5, lana 22. st. 1. i 3,
lana 31. stav 4, lana 40. stav 3, lana 41. stav 2, lana 42. stav 2, lana 56. stav 3.
i lana 210. st. 3. i 4. ovog zakona.
Vlada e u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona
doneti podzakonske akte iz lana 8. stav 3, lana 183. stav 3. i lana 201. ovog
zakona.
Ministar e u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
doneti podzakonske akte iz lana 11. stav 5, lana 13. stav 8, lana 22. st. 2. i 4,
lana 24. stav 6, lana 29. stav 3, lana 58. stav 3, lana 60. stav 1, lana 63. stav 7,
lana 74. stav 2, lana 90. stav 2, lana 91. stav 3, lana 92. stav 2, lana 93. stav 3,
lana 122 , lana 125. st. 7. i 8, lana 126. stav 3, lana 128. stav 3, lana 131. stav
2, lana 132. st. 4. i 5, lana 134. stav 2, lana 136. stav 6, lana 165. stav 2, lana
171. stav 3, lana 175 , lana 176. stav 2, lana 197. i lana 246. st. 3. i 5. ovog
zakona.
Agencija e u roku od tri meseca od dana njenog osnivanja doneti
podzakonski akt iz lana 226. stav 2. ovog zakona.
Ministar e u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
doneti podzakonske akte iz lana 18. stav 4. i lana 180. stav 3. ovog zakona.
lan 288.
Propisi doneti na osnovu Zakona o unutranjoj plovidbi (Slubeni glasnik
SRS broj 54/90 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94
dr. zakon i 101/05-dr. zakon) i Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Slubeni
list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i Slubeni glasnik RS, br. 85/05dr. zakon i
- 87 -

101/05dr. zakon), primenjuju se do donoenja podzakonskih propisa u skladu sa
ovim zakonom.
Pravilnik o nainu polaganja strunog ispita za sticanje zvanja lanova
posade trgovake mornarice (Slubeni glasnik SRS, broj 29/83), Pravilnik o
posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati lica ovlaena za vrenje
poslova na plovnim objektima trgovake mornarice (Slubeni glasnik SRS, br.
23/83 i 27/83), Pravilnik o pomorskim i brodarskim knjiicama i dozvolama za
ukrcavanje (Slubeni list SFRJ, broj 13/81), Pravilnik o sadrini, obrascima i nainu
voenja brodskih isprava i knjiga brodova trgovake mornarice Savezne Federativne
Republike Jugoslavije (Slubeni list SFRJ, br.16/80 i 25/88 i Slubeni list SRJ, br.
6/93), Pravilnik o zvanjima, uslovima za sticanje zvanja i ovlaenjima lanova
posade brodova unutranje plovidbe trgovake mornarice Savezne Republike
Jugoslavije (Slubeni list SFRJ, br. 32/82, 30/83, 30/87 i Slubeni list SRJ, br.
25/96) i Pravilnik o plovidbi na unutranjim plovnim putevima (Slubeni list SFRJ,
broj 79/91) primenjuju se do donoenja odgovarajuih podzakonskih akata u skladu
sa ovim zakonom.
Propisi iz st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa
odredbama ovog zakona.
lan 289.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o unutranjoj plovidbi (Slubeni glasnik SRS, broj 54/90 i
Slubeni glasnik RS, br. 53/93dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94dr. zakon i
101/05-dr. zakon), osim odredaba o prevozu u unutranjoj plovidbi i kaznenih
odredaba koje se odnose na prevoz u unutranjoj plovidbi i to: l. 2. i 4. ta. 7), 8), 9),
10) i 11), l. 44. do 53, lana 64. ta. 10), 11), 12) i 13), lana 66. ta. 10), 11) i 12),
lana 67. i lana 69.
2) Odredbe l. od 1. do 202. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi
(Slubeni list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i Slubeni glasnik RS, br.
85/05dr. zakon i 101/05dr. zakon), prestaju da vae odredbe koje se odnose na
unutranju plovidbu, osim lana 50. stav 2, l. 51. i 52, a odredbe koje se odnose na
pomorsku plovidbu ostaju na snazi i to: l. 1. do 9, lan 20, lan 26, lan 30, lan 36,
lan 44, l. 50. do 52, l. 56. do 186. koje se odnose na pomorsku plovidbu, kao i
odredbe l. 202. do 821. i l. 835. do 1051. koje se odnose i na unutranju i na
pomorsku plovidbu.

lan 290.
Odredbe lana 41. stav 4. i lana 43. stav 4. ovog zakona primenjivae se od
dana prijema Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije, a odredbe
lana 183. stav 2. ovog zakona primenjivae se od 1. januara 2013. godine.
lan 291.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.

- 88 -

NAPOMENA: Odredbe koje nisu ule u preien tekst Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutranjim vodama (Slubeni glasnik RS
broj 121/12)
lan 53.: Danom stupanja na snagu ovog zakona Direkcija za vodne puteve
obrazovana Zakonom o plovidbi i lukama na unutranjim vodama ("Slubeni glasnik
RS", broj 73/10) nastavlja sa radom kao Direkcija za vodne puteve u skladu sa
odredbama ovog zakona.

Zakon o Plovidbi I Lukama Na Unutrasnjim Vodama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Plovidbi I Lukama Na Unutrasnjim Vodama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Z A K O N

O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRANJIM VODAMA

You might also like