Gradivo Godina A Sveska 2

Gradivo za decu starijeg
kolskog uzrasta
5-8 razred
Godina 1, pouka 2

Prevod sa engleskog jezika: Ljiljana iri#

2
Sadraj:
1. Tri upravnika
2. Gospodar sluga
3. Ljubav na krstu
4. iv ovek hoda
5. Putovanje u Jerusalim
6. Izgradnja Hrama
7. Izgradnja Bojeg naroda
8. Zauvek oproteno
9. Sve to traim
10. Pono#ni prijatelj u Galileji
11. Nevidljivo carstvo
12. Jo tajni o carstvu
13. Povezanost

Za vo%e/u&itelje
Ovo gradivo smiljeno je da:
A. Na&ini uvod za pouku u subotu. Ono to se deava u subotnoj koli je
pouavanje. U toku nastupaju#e sedmice uenici razmatraju i primenjuju principe uz
pomo# doga%aja i aktivnosti koje su date u njihovoj Biblijskoj pouci. Na ovaj nain,
lekcija nauena u subotnoj koli postaje bitan deo iskustva uenika koji raste u veri.
B. Obuhvati svakog u&enika na na&in na koji najbolje u&i. Prate#i prirodni ciklus
po kome su ove teze zasnovane, poveza#ete uenike sa "putokazom mo#i" za tu
sedmicu i to na nain koji #e privu#i svaiju panju i matu.
1. Aktivnosti pripreme daju uenicima razlog zato ele da naue ovu poku. Ova
celina posebno je privlana za "matovite uenike", koji pitaju, "Zato treba ovo da
nauim?"
2. Biblijska pouka vam omogu#ava da pouavate uenike na nain koji ih ukljuuje.
Ova celina odnosi se na "analitine uenike" koji postavljaju pitanje "ta treba da
nauim?"
3. Primenjivanje pouke uenicima prua priliku da istrae kako pouka moe da se
primeni na praktian nain u njihovom svakodnevnom ivotu. Ova celina odnosi se na
"uenike zdravog rasu#ivanja", koji pitaju, "Kako ovo funkcionie u mom ivotu?"
4. Odraavanje poruke uenicima daje priliku da smisle naine na koje mogu
drugima a prenesu nove ideje koje su nauili. Ova celina privlana je za "dinamine
uenike", koji pitaju, "ta ovo moe da postane? ta mogu da uradim da ovu ideju
podelim sa drugima?"Celina Molitva i proslavljanje je sveti "posao" subotne kole i
moe da se upotrebi u bilo kojoj taki za vreme pouke; ipak, preporuuje se da
ponete sa Aktivnostima pripreme,
ak iako neki uenici tek pristiu.
C. Usmeri celokupno vreme subotne kole na jedan "putokaz mo#i." Ovi
putokazi mo#i odnose se na jedan od etiri stadijuma iskustva rasta u veri: milost
(Bog me voli), bogosluenje (ja volim Boga), zajednica (mi volimo jedni druge) i
sluba (Bog i tebe voli).
D. U&enicima prui iskustvo aktivnog u&enja kako bi spremnije prihvatili istine
koje se iznose. Posle ovih iskustava dolaze celine za razgovor, u kojima postavljate
pitanja koja navode uenike da razmiljaju o onome to su doiveli, protumae
iskustvo i tu informaciju primene u svojim ivotima.
E. Uklju&i odraslo osoblje subotne kole na nove i kreativne na&ine.
3
* Veoma malom subotnom kolom moe da upravlja jedna odrasla osoba.
* Ve#om subotnom kolom moe da upravlja jedan vo%a/uitelj uz pomo# drugih
uitelja koji pomau u interakciji u obliku male grupe. Ovo uiteljima zaduenim za
male
grupe prua maksimalnu ukljuenost sa uenicima i u njihovo dinamino uenje, a
istovremeno zahteva minimum pripreme od strane uitelja.

Kako da koristite ovo gradivo:
Pokuajte da sledite prirodni ciklus uenja, koji je predstavljen, ali prilagodite ga
onoliko koliko je neophodno da bi program uspeo u vaoj odre%enoj situaciji.
Unapred pregledajte Primedbe o programu za svaku sedmicu kako biste mogli da
pripremite predloene jednostavne materijale.
Pokuajte da slede#e predmete nabavite pre nego to tromeseje pone:
* Biblije
* Veliki papir - rolne novinskog ili mesarskog papira, ili karton.
* Papir formata A4
* Olovke, hemijske olovke, flomastere, votane boje, drvene boje
* Makaze, lepilo/lepilo u stiku
* Druge zalihe za rune radove koje su vam na raspolaganju (stikovi sa svetlucavim
gelom, tapi#i od sladoleda, itd.)
* Ostali potrebni predmeti navedeni su u sedminim primedbama o programu.

4
Pouka jedan
Godina 1, Tromeseje 2

Tri upravnika

Mese&na tema: Sluba: Boju ljubav delimo sa drugima.
Zrnce mo#i: "A gospodar njegov ree mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio
si mi veran, nad mnogim #u te postaviti; u%i u radost gospodara svog" (Matej 25,21)
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Matej 25,14-30; Luka 19,11-27; Pouke velikog
Uitelja (Hristove oigledne pouke), 25. poglavlje.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da im Bog daje talente koje treba da razvijaju i koriste u slubi Njemu.
Ose#ati uzbu%enje zbog otkrivanja, razvijanja i primenjivanja svojih talenata.
Odgovoriti tako to #e koristiti svoje talente na odre%ene, namernenaine da
dele Boju ljubav sa drugima.
Putokaz mo#i: Moemo da koristimo svoje talente da bismo Boju ljubav podelili sa
drugima.

Priprema za prou&avanje
Kratak pregled biblijske pouke
Jedna od parabola koje Isus pria govori o jednom poslovnom oveku koji je
otputovao u daleku zemlju. On je ostavio razliite koliine novca trojici svojih slugu.
Kada se vratio, svakoga je nagradio prema onome to su uradili sa novcem koji im je
dao. Parabola o talentima ne govori samo o novcu. Ona govori o odgovornosti prema
darovima i talentima koje nam je Bog dao.
Ova pouka govori o slubi
Bog je uloio nebeske talente kada je poslao Isusa da umre za nae grehe. On tako%e
nama daje talente i darove kako bismo mogli da radimo za Njega, govore#i drugima o
Njegovom velikom daru ljubavi. to vie koristimo svoje talente u Njegovoj slubi, to
nam On poverava sve vie i tako #emo biti uspeniji u sluenju drugima. Drugi su
blagosloveni, kao i mi. Kada razvijamo i primenjujemo nae talenate i darove da
sluimo drugima, mi sluimo Bogu i sledimo Njegov primer.

Za duhovni napredak u&itelja
Kada je Isus prvobitno ispriao ovu priu, talant nije bio jedan novi#, kao to se
danas prevodi. To je bila mera za teinu. To znai da vrednost koja se povezuje sa
talantom zavisi od vrednosti metala (zlato, srebro, bakar) od koga je nainjen.
Beskorisni sluga predstavlja bilo koju osobu koja, slino knjievnicima i Farisejima u
Isusovo vreme, ima istinu Bojeg zakona, ali je zakopa ispod svojih zakona i tradicija.
Ovakve osobe odupiru se menjanju tradicija jer se plae da #e to uticati na njihov
ivot.
Pria daje nekoliko taaka koje treba da upamtimo:
1. Bog daje talente svakome. Ali oni su razliiti i u razliitoj koliini.
2. Kada smo uradili veran posao, nagra%eni samo sa jo ve#im sposobnostima
i odgovornostima.
3. Mi smo odgovorni za naine na koje koristimo nae talente.

5
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
Pozdravite uenike na vratima. Pitajte ih kako su proveli sedmicu zbog ega su bili
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li su napisali neku pesmu
ili podelili omiljeno izraavanje radosti sa Bogom tokom svog biblijskog prouavanja
protekle sedmice. Napravite posebni odbor za dobrodolicu sastavljen od uenika koji
obino dolaze rano, da bi pozdravljali uenike posle vas.
Zatraite od uenika da se pripreme za Aktivnost pripreme prema vaem izboru.

1. Aktivnosti pripreme
Izaberite aktivnost ili aktivnosti koje su najprikladnije u vaoj situaciji.

A. Alati za talente
Potrebno: stari asopisi i novine, makaze, lepilo i karton.
Podelite uenike u grupe. Pripremite razne asopise i novine (ili slike koje ste unapred
isekli), karton i lepilo. Zatraite od svake grupe da isee i napravi kolae razliitih
stvari koje opisuju talente. Na primer, klavir moe da opisuje muziki talenat;
kompjuter ili olovka talenat za pisanje; lonci i erpe talenat za kuvanje, itd. Neka
svaka grupa prikae svoje kolae ostalima.
Razgovor
Pitajte: Koji su neki na&ini na koje biste mogli da upotrebite ova oru%a za talente
da podelite Boju ljubav sa drugima? (Ohrabrite odre%ene odgovore.) ta bi Bog
eleo da nau&imo iz ove aktivnosti? (Privatite njihove odgovore.) MOEMO DA
KORISTIMO SVOJE TALENTE DA BISMO BOJU LJUBAV PODELILI SA
DRUGIMA.

B. Kula od talenata
Potrebno: flomasteri, kartice, lepljiva traka.
Napravite ekipe od etvoro ili petoro. Dajte svakoj ekipi flomastere i tos kartica
veliine 7x12 cm i lepljivu traku. Pore%ajte svaku ekipu uza zid. Na dati znak, svaka
ekipa pie na kartici neku sposobnost ili pozitivnu osobinu karaktera koju je pokazao
neki lan njihove ekipe. Zatim treba da zalepe lepljivom trakom karticu pri dnu zida.
Ekipa pie talenat za svaku osobu, redom tako da svi budu obuhva#eni. Slede#u
karticu treba da zalepe iznad gornje kartice, da je malo dodiruje, stvaraju#i tako
kulu. Svaka ekipa pokuava da vidi koliko visoku kulu mogu da sagrade.
Razgovor
Pitajte: Kakve talente ste otkrili u svojoj grupi? Koliko vam je bilo teko da se
prise#ate novih talenata da dodajete svojoj kuli? Kako je gra%enje ove kule
sli&no ili druga&ije od na&ina na koji razvijate svoje talente? (Drugi mogu da vam
pomognu da upotrebite/pove#ate/vebate vae talente.) ta Bog eli da upamtite o
talentima?
MOEMO DA KORISTIMO SVOJE TALENTE DA BISMO BOJU LJUBAV
PODELILI SA DRUGIMA.

Molitva i proslavljanje
Druenje
Govorite o radostima i tugama uenika koje ste sasluali na ulazu (ako je to
prikladno). Ako su vam dali dozvolu, iznesite jednu ili dve posebne stvari iz njihovog
6
prouavanja biblijske pouke tokom sedmice. Proslavite svaki ro%endan, posebni
doga%aj ili dostignu#e. Uputite posebnu, toplu dobrodolicu posetiocima.
Vesti iz sveta
Upotrebite Vesti iz sveta za decu, ili neku drugu priu koja vam je na raspolaganju.
Kaite: Brino srce prema drugima je talenta koji je Bog dao svima nama.
Moemo da upotrebimo ovaj talenat u naem susedstvu. Neki su pozvani da rade
u zemljama koje su daleko od nae porodice i prijatelja. Dok sluamo ovaj
izvetaj iz _________________ (dodajte ime zemlje odakle dolaze vesti),
razmiljate kako moete da sluite ovde, u vaem susedstvu.
Dar
Kaite: Moemo da sluimo blizu i daleko tako to #emo se postarati da svako
dobije priliku da slua o Isusu. Ako sa&uvamo sve svoje blago za sebe, ono ne#e
rasti i umnoavati se. Kada delimo svoj dar sa drugima, moemo da budemo deo
svetskog pokreta propovedanja o Isusovoj ljubavi.
Molitva
Potrebno: ue ili najlon za pecanje, listi#i papira u boji, tipaljke.
Predstavite molitvenu liniju. To je komad ueta (najbolji je najlon za pecanje) koji
#ete okaiti po vaem odeljenju. On treba da se postavi pre poetka subotne kole.
Bi#e vam potrebni listi#i papira (najbolje u boji) i tipaljke kojima #e se ovi papiri
prikaiti za ue. Zatraite molitvene zahteve od uenika. Napiite svaki na listi#
papira. Okaite ga na molitvenu liniju. Svake sedmice #ete dodavati ovoj molitvenoj
liniji. Postarajte se da zapiete i odgovore na molitvu. (Moete da otkaite crvenom
bojom svaku uslienu molitvu.) Pazite koliko #ete uslienih molitava dobijati tokom
tromeseja.

2. Biblijska pouka
Uvod u biblijski doga%aj
Deca sa Mree
Bi#e vam potreban scenario za est uenika, simulirani kompjuteri i kartice sa
imenima ili zastavite sa imenima Dece za Mree.
Svake sedmice u ovom tromeseju uenici mogu da predstave pouku tako to #e
proitati scenski prikaz Deca sa Mree. Izaberite est uenika, tri deaka i tri
devojice, da uestvuju u Deci sa Mree. Oni mogu napamet da naue svoje reenice
nedelju dana unapred ili im dajte tekst koji treba da se proita u subotu ujutro. (Ne
morate da koristite iste uenike svake sedmice.) Pore%ajte uenike i njihove
kompjutere za stolove ili stolice. Neka kuckaju dok itaju svoju ulogu, ili simuliraju
pisanje po kompjuterskoj tastaturi.

Ideje za kompjutere:
1. Upotrebite savijene komade kartona da simulirate laptop kompjutere a na
njih zalepite imena linosti i njihovih zemalja ili zastava njihovih zemalja. Ovi
kompjuteri mogu da se postave ispred svakog uenika kako bi njihovi
razredni drugovi znali o kome se radi.
2. Zamolite vernike koji imaju stara ku#ita i tastature da vam pozajme za
slede#a tri meseca. Tako%e proverite u kolama da li imaju neto od ovoga.
3. Organizujte aktivnost u subotnoj koli ili nekom drugom prilikom kada
uenici mogu da naprave kompjutere od sivog kartona, gipsa ili stiropora.
4. Neka uenici donesu svoje laptop kompjutere, ako im roditelji to dozvole.
5. Neka uenici koriste matu i sami smisle svoje simulacije.
Predstavite Decu sa Mree svom razredu tako to #ete izneti slede#e informacije.
7
Deca sa Mree su internacionalna grupa dece uzrasta od 11 do 14 godina koji se
redovno dopisuju putem imejla. Emiko i Daren sastali su se u jednoj tinejderskoj
hri#anskoj grupi za razgovore i otkrili da su oboje Adventisti sedmog dana. Onda su
nainili prostoriju za razgovore za adventistike juniore i tinejdere i pridruilo se jo
etvoro dece. Oni se sastaju onoliko esto koliko im je mogu#e posredstvom
Interneta.
Ula: devojica od 11 godina iz vedske
Ivan: deak od 12 godina iz Moskve, Rusija
Tendai: deak od 12 godina iz Zimbabvea
Ana: devojica od 13 godina iz Vaingtona, Sjedinjene amerike drave
Daren: deak od 13 godina iz Australije
Emiko: devojica od 14 godina iz Japana

Scenario za Decu sa Mree (za 1. pouku)
Ana: Zdravo svima.
Emiko: Ana, zdravo, gde si bila? Vekovima nismo razgovarali!
Tendaji: Ana, super je to si ponovo sa nama.
Ula: Nedostajala si nam. Gde si bila?
Emiko: Ana, pusti da poga%am... Da li se radi o tvojoj violini?
Ana: Da, morala sam da spremim recital i da iza%em na ispit.
Emiko: Kako je bilo na recitalu?
Ula: Ti si veoma hrabra, Ana. Ja to nikada ne bih mogla da uradim.
Tendaji: Ni ja, Ula. Nikada ne bih mogao da pevam, sviram ILI priam ispred ljudi.
Emiko: Ali to je zabavno! Ja sam uvek nervozna pre nego to sviram ili pevam, ali
kasnije mi je drago to sam to uradila.
Ana: I ja. Uvek se setim ta mi je mama rekla: Tvoja muzika donosi sre#u drugima.
Tendaji: Ja volim da donosim sre#u na druge naine, kao to je skupljanje dara ili
noenje zastave za Izvi%ae.
Emiko: E, to JA ne bih mogla da radim.
Ana: Izgleda da Bog svakome daje neto naroito to moemo da radimo, i to nam
prija.
Ula: O emu god da se radi, moemo da sluimo i blagosiljamo druge.

Razgovor
Kaite: MOEMO DA KORISTIMO SVOJE TALENTE DA BISMO BOJU
LJUBAV PODELILI SA DRUGIMA. Danas #emo prouavati jednu priu koju je
Isus ispriao o talentima.

Doivljavanje doga%aja
Potrebno: Biblije.
Neka uenici proitaju Matej 25,14-30, svaki dobrovoljac ita po jedan stih sve dok
ne proitate ceo odlomak.
Pitajte: Gde vidite sebe u ovoj paraboli? Zato?
Kaite: Matej 25,14 u prevodu Knjiga o Hristu kae da je gospodar rekao
svojim slugama da uloe novac u posao na njegov ra&un dok njega nema.
Pitajte: Ako gospodar predstavlja Isusa, a mi smo sluge, ta su onda poslovi za
koje Bog trai da se postaramo? (nai darovi, sposobnosti, talenti, novac, zemlja,
imovina, prijateljstva...)
Kaite: Gospodar je odlu&io koliko odgovornosti moe da prihvati svaki sluga.
8
Pitajte: Kako je Isus odlu&io koliko bilo &ega treba da dobijemo? Da li mislite da
je On to zasnovao na naoj dragovoljnosti da Mu sluimo? Prema posve#enosti
naim darovima i talentima Njemu? Prema na&inu na koji nas je stvorio? ta
mislite koliko talenata vam je Gospodar dao? (Objasnite da su vreme, novac,
prijateljstvo i osmeh tako%e talenti.) MOEMO DA KORISTIMO SVOJE
TALENTE DA BISMO BOJU LJUBAV PODELILI SA DRUGIMA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Neka uenici proitaju Rimljanima 14,21; 1.Korin#anima 4,2 i 1.Timotiju 6,20.
Pitajte: ta to zna&i, dati odgovor Bogu? (Biti u stanju da Mu pokaemo kako smo
svoje talente koristili da pomognemo nekome da Ga upozna.) ta to zna&i da nam je
neto predano? (Da smo dobili neto posebno - talenta ili dar - za koji smo
odgovorni.) Kako moemo da &uvamo ono to nam je povereno? (Tako to to
koristimo za Njegove ciljeve i ne gubimo prilike.) ta mislite da vam je povereno?
(talenti, darovi, sposobnosti, znanje o Isusu u Njegovom planu spasenja.) MOEMO
DA KORISTIMO SVOJE TALENTE DA BISMO BOJU LJUBAV PODELILI
SA DRUGIMA.

3. Primenjivanje pouke
Scenario: Svakodnevni talenti
Potrebno: papir, olovke
Dajte vaim uenicima slede#i scenario: Ana i njen subotno kolski razred jednom
mese&no idu u stara&ki dom da prikau kratki program i malo razgovaraju sa
starim ljudima. Obi&no jedno ili dvoje u&enika ima muzi&ku ta&ku na nekom
instrumentu. Ana je dobra u &itanju na glas i zato ona &ita kratku pri&u. Jovan
se &esto dobrovoljno javlja da se moli. Kada zavre sa programom, ve#ina
u&enika jednostavno razgovaraju jedni sa drugima, &ekaju#i da pro%e vreme. Ali
Ana misli da bi trebalo da rade neto vie.
Kaite: Sluajte ovaj komentar Elen Vajt iz knjige Pouke velikog U&itelja:
Ljubazna ose#anja, velikodune pobude i sposobnost brzog shvatanja duhovnih
pojmova, predstavljaju dragocene talente, koji svom vlasniku name#u veliku
odgovornost. Svi moraju biti upotrebljeni u Bojoj slubi (str. 244).
Razgovor
Pitajte: ta bi u&enici jo mogli da urade? Koje druge talente bi mogli da
prikau? (Da razgovaraju sa starima, dodirnu ih po ramenu, dre za ruku, smee se
dok ih lino pozdravljaju...)

4. Deljenje pouke sa drugima
Lovac na talente
U malim grupama sa uiteljem, zatraite od svakog uenika da se seti nekog talenta
kojim bi mogao da iznenadi ostatak razreda. Kada svaki uenik odredi neki talenta ili
sposobnost, grupa treba da odvoji pet do deset minuta da planira neto to mogu da
urade u crkvi, u starakom domu ili u odeljenju mla%e dece kako bi podelili Isusovu
ljubav. Svaka grupa treba da bude spremna da to prikae pred celim razredom, koliko
vreme dozvoljava.
Razgovor
Pitajte svaku grupu: U kojoj situaciji moete da koristite vau odre%enu
prezentaciju? (Zajedno razgovarajte o nainima na koje ove prezentacije mogu da se
podele u stvarnim ivotnim situacijama u koje su vai uenici ukljueni.)
9

Zavretak
Zatraite od Boga da pomogne svakom lanu subotne kole da upamti da mogu da
koriste svoje talente da bi Boju ljubav delili sa drugima na mnogo razliitih naina u
toku naredne sedmice.

Pouka dva

Sluga Gospodar

Zrnce mo#i: "Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i uitelj, i vi ste duni jedan
drugom prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako inite kao to ja vama uinih"
(Jovan 13,14.15).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jovan 13,1-17; &enja vekova, str. 557-565.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da ih Isus poziva da budu sluge.
Ose#ati elju da slue drugima.
Odgovoriti tako to #e traiti prilike da slue kao to bi Isus sluio.
Putokaz mo#i: Kada sluimo drugima mi im pokazujemo Boju ljubav.

Isus je na najbolji primer slube. On je doao na zemlju da bude sluga. Kada je oprao
noge svojim uenicima, On je uradio ono to ni jedan gospodar ne bi uradio za roba,
ili to uitelj ne bi uradio za uenika. On to ini da bi pokazao Boju ljubav prema
ljudima onda i sada.
Moemo da delimo Boju ljubav sa drugima tako to #emo initi dela slube naim
prijateljima, porodici i susedima. Kada delimo Boju ljubav sa drugima kroz dela
ljubaznosti, mi im sluimo.

Elen Vajt objanjava da sluba pranja nogu ima za cilj da nas pripremi za Svetu
veeru. Ako se neguju ponos i takmienje za vo%stvo, na um ne moe u potpunosti
da se otvori Isusu Hristu. Nismo spremni da zajedniki uestvujemo u Njegovom
telu i Njegovoj krvi. Zato je Hristos odredio da se prvo potuje uspomena na Njegovu
poniznost... U oveku postoji sklonost da sebe ceni vie od svog brata, da radi za sebe,
da trai najvie mesto; ovo esto ra%a r%ava naga%anja i gorinu duha. Obred koji
10
prethodi Gospodnjoj veeri treba da ukloni ove nesporazume, da oslobodi oveka
njegove sebinosti, da ga skine sa tula njegovog samouzvienja do poniznosti srca
koja #e ga povesti da slui svome bratu (&enja vekova, str. 563, 564).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li imaju svoj spisak
talenata koji su pripremili tokom prouavanja biblijske pouke. Napravite posebni
odbor za dobrodolicu sastavljen od uenika koji obino dolaze rano, da bi
pozdravljali uenike posle vas.
Zatraite od uenika da na tabli ili papiru napiu sva jela kojima bi voleli da budu
poslueni na nekoj gozbi.


A. Zemljotres na gozbi
Potrebno: Stolice.
Pore%ajte stolice u krug. Bi#e vam potrebna jedna stolica manje u odnosu na broj
uenika.
Neka svi osim jedne osobe sednu u krug stolica. Kaite osobi koja nema stolicu da
stane u centar kruga.
Katie: Svaka stolica predstavlja jedan sto na gozbi. Svako od vas je posluitelj.
Neki sluite vegetarijansku hranu, drugi sluite krompire a ostatak slui sladoled
(ili upotrebite drugu hranu iz vae kulture.)
Odredite svakom ueniku ta #e sluiti. (Nekoliko uenika treba da dobiju isto jelo.)
Kaite: Kada osoba u centru pozove ono to vi sluite, morate da ustanete i
prona%ete novu stolicu na koju #ete seseti. Ako osoba vikne zemljotres na
gozbi, svi moraju da prona%u novo mesto. Osoba u centru pokuava da prona%e
praznu stolicu na koju #e sesti. Kada su sve stolice pune, nova osoba staje u krug.
Ta osoba zatim poziva u slede#oj rundi.
Igrajte nekoliko rundi.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali dok ste jurili da na%ete mesto za sedenje? Kako je ovo
sli&no na&inu na koji se ponaamo prema drugima? (Pokuavamo da dobijemo
najbolje mesto, trimo ispred drugih, ne stavljamo druge na prvo mesto.) Kako se ovo
razlikuje od na&ina na koji se Bog ponaa prema nama? (Bog nikada ne ini da je
teko da primamo od Njega. On je uvek spreman i voljan da nas poslui i pomogne
nam.)
Kaite: MI DELIMO BOJU LJUBAV SA DRUGIMA KADA IM SLUIMO.

B. Ono to mi treba...
Potrebno: jevtini pokloni.
Svi uenici treba da sednu u krug.
Kaite: Svakome je s vremena na vreme potrebno malo pomo#i. I#i #emo po
krugu i, jedan po jedan, kaite vae ime i naro&itu potrebu koju imate. Zatim,
svako od vas pokua#e da kae, redom, sva&ije ime i naro&itu potrebu. Za svaku
ispravnu re&enicu dobijate po jedan poen.
11
Igrajte igru. Neka svaki uenik nabroji imena i naroite potrebe koje su upamtili.
Dajte male nagrade kao to su bloki# i olovka uesniku koji je upamtio najvie imena
i potreba.
Razgovor
Pitajte: Da li je bilo lako ili teko da upamtite imena i potrebe? Objasnite. ta je u
ovoj igri sli&no ili druga&ije od sluenja drugima? Objasnite. (Prihvatite njihove
odgovore.)
Kaite: Dobre sluge pamte potrebe onih kojima slue. Jedan na&in na koji
moemo da podelimo Boju ljubav je sluenje drugima. U ovoj pouci vie #emo
saznati o sluenju. MI DELIMO BOJU LJUBAV SA DRUGIMA KADA IM
SLUIMO.

Druenje
Vesti iz sveta
Kaite: Misija u ivotu obi&no zahteva neku vrstu rtve i rtvovanja. Da bi
zavrio svoju misiju na zemlji, Isus je morao da se odrekne svog ivota. Ta rtva
omogu#ila nam je da imamo ve&ni ivot.
Pitajte: ta je vaa misija? Da li ste spremni da na&inite neophodnu rtvu da biste
je ostvarili? Danas #emo sluati o slubi i rtvovanju hri#ana u ____________
(dodajte ime zemlje iz koje dolaze vesti.)
Dar
Kaite: Sluenje drugima moe da se radi na mnogo razli&itih na&ina. Kada
delimo svoja sredstva sa drugima, mi smo sluge. Misionski dar omogu#ava i
drugima da koriste svoje darove.
Molitva
Nastavite molitvenu liniju. Pazite da pitate da li su neke molitve usliene. Obeleite ih
karticama u boji ili otkaite na papiru. Zatraite nove molitvene zahteve i zapiite ih.
Podelite se u male grupe i kaite uenicima da mogu da se mole oni koji to ele.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree
Daren: Zdravo, drutvo. Ima li koga?
Ana: Upravo sam htela da odem ali osta#u jo malo.
Ivan: Zdravo, Darene. Kako si proveo dan?
Daren: Bljutavo, ali lepo.
Ana: Ha?
Tendaji: Detalji, molim.
Daren: Iao sam ku#i iz kole kroz park i video sam ovog oveka koji se saginjao kao
da ima bolove... dozivao je u pomo#.
Ana: Da li je to bio neki trik?
Daren: Nije. Priao sam mu i im sam stigao on je povratio.
Ana: E, to je bljutavo!
12
Ivan: Ja bih brzo pobegao.
Tendaji: Ja bih poao da na%em lekara.
Ana: I ja. I ne bih se vratila!
Daren: Ja sam ostao i pomogao mu da se oisti.
Ivan: Svaka ast, Darene.
Ana: To je bilo lepo. Ali odvratno! Nadam se da ja ne#u morati nikome tako da
pomaem.
Tendaji: Zdravo Ana. Ali znam da bi to ipak uinila.
Daren: Nije bilo lako, ali ose#ao sam se dobro to sam mu pomogao.
Ivan: I on je verovatno cenio tvoju pomo#.
Daren: Bilo da je cenio ili nije, nadam se da ose#a da ga Bog voli.
Razgovor
Kaite: Danas #emo govoriti o slubi. Isus je doao da nam svima slui i ako
elimo da sledimo Njegov primer, moramo da sluimo drugima. (ak iako
ponekada zna&i da moramo da radimo bljutave stvari.

Potrebno: Biblije.
Neka uenici proitaju Jovan 13,1-17, glasno. Odredite jednu osobu da ita Isusove
reenice, drugu da ita Petrove a tre#u da bude pripoveda. Kada zavre,
Kaite: Posao pranja nogu u Isusovo vreme bio je jedan od najniih poslova koji
su se obavljali. Ljudi su svuda ili peke i njihove noge bile su pranjave i
prljave. Oni nisu nosili cipele u ku#i, pa su noge morale da se operu pre nego to
u%u u neku prostoriju. Samo robovi ili sluge (koji su &esto bili stranci i
neznaboci, a ne Jevreji) ili ene (koje nisu imale dobar poloaj u drutvu u to
vreme) su radili takve poslove.
Pitajte: Koji su neki od poslova koje niko ne eli da radi u vaem gradu?
(skupljanje sme#a, staranje za one koji umiru, sluenje nekome ko ima AIDS,
menjanje prljavih pelena na bebama...)
Kaite: Isus je oprao noge svojim u&enicima sa ljubavlju, iako je to bio prljav
posao. U grupama od troje, izaberite najgori posao koga moete da se setite i
opiite ili prikaite neke na&ine na koje biste mogli da sa ljubavlju obavite ovu
slubu za nekoga. Dajte svakom ueniku priliku da scenskim prikazom predstavi
svoj odgovor. MI DELIMO BOJU LJUBAV SA DRUGIMA KADA IM
SLUIMO.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Kaite: Ne samo to nam je Isus ostavio primer za slubu, ve# nas je i uputio
kako da sluimo drugima. Hajde da potraimo neke tekstove koji nam govore u
kakvom duhu treba da sluimo drugima.
Neka uenici prona%u Efescima 6,7.9 (dragovoljno ostavite pretnje); 1.Petrova 5,5
(poniznost); Matej 11,29 (krotost, smernost); Matej 6,1 (nemojte da se hvalite);
Galatima 5,13 (iz ljubavi sluite jedan drugom).

Pranje nogu
Potrebno: lavori, pekiri, topla voda i pastor ili stareina.
13
Podelite lavore sa vodom i pekire ili ta god da koristite u obradu pranja nogu u
crkvi. Pre asa, pozovite pastora ili stareinu da do%e i objasni i sprovede pranje nogu
za uenike.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste oprali ne&ije noge? ta mislite, kakvu razliku
#e to na&initi u vaim odnosima od sada? Na koji na&in?

Potrebno: papir i olovke.
Podelite papir i olovke.
Kaite: Danas smo razgovarali o sluenju. Govorili smo o nekim runim
poslovima koje niko ne eli da radi. Hajde da izaberemo jedan ruan posao za
koji znamo da neko drugi mrzi da ga radi. Napiite pismo ili osmislite kupon
kojim se nudite da taj posao uradite umesto nekoga. Uradite to.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste se ponudili da uradite neto to niko drugi ne
voli da radi?

Zavretak
Kaite: MI DELIMO BOJU LJUBAV SA DRUGIMA KADA IM SLUIMO.
Tokom sedmice traite na&ine da sluite i delite Boju ljubav. Molite se Bogu
trae#i da poalje svog Duha ljubavi i slube vaim uenicima.

Pouka tri

Ljubav na krstu

Zrnce mo#i: "Zaista ovaj bee Sin Boji" (Matej 27,54).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Matej 27,27-66; Luka 23,26-49; &enja vekova,
str. 634-664.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da moemo da delimo Boju ljubav sa drugima.
Ose#ati nadahnu#e zbog Isusovog primera.
Odgovoriti tako to #e drugima u svom susedstvu govoriti o Isusu.
14
Putokaz mo#i: Kao Isus, i mi moemo da svima i svuda pokazujemo Boju
ljubav.

Dok Isus visi na krstu, On je svestan onih oko sebe. Njegov razgovor sa jednim
razbojnikom koji visi pored Njega prikazuje Njegovu elju da podeli Boju ljubav sa
drugima do poslednjeg trenutka Njegovog ivota. Sluenje je deljenje Boje ljubavi sa
drugima, bez obzira na okolnosti u njihovom ivotu.
Isusovo poslednje delo na ovoj zemlji bilo je umiranje na krstu za nas. Moemo da
sluimo drugima tako to #emo im ispriati priu o Njegovoj smrti i rtvi za njih.

Raspe#e, okrutna i muna, bolna smrt, bilo je rezervisano za one ljude koje su
posebno eleli da osramote, kao to su bili robovi ili politiki pobunjenici (Roy Allen
Anderson, You Can Be Free, p. 84).
Povremeno su neki bili vezani za krst, ali esto se koristio metod prikivanja ruku i
nogu. Na mestu pogubljenja, rtva je bila poloena na krst i klinovi su probijeni kroz
meso...
Izme%u kostiju ake nalazi se slobodan prostor... Oni koji su bili veti u takvim
pogubljenjima znali su tano gde treba da zariju klin, radi privr#ivanja i izazivanja
bola.
Kada su ruke bile privr#ene za poprenu grehu, delati bi podigli rtvu u uspravan
poloaj zatim bi privrstili upravnu gredu da stoji. Dok visi, rtvina kolena bi se savila
i nove prekrtene i prikovane jednim dugim klinom... Neprirodni ugao ruku i teina
tela koje visi izazivalo je teko#e u disanju. Ako bi se telo podizalo tokom kratkih
intervala, omogu#avaju#i raspetoj osobi da udahne, ivot bi se produio - kao i
muenje.
Samo u ovom podignutom poloaju rtva je mogla da govori. Znamo da je Hristos
najmanje sedam puta progovorio sa krsta... Podizanje tela na nogama koje su
probijene klinom moglo je da bude samo privremeno; uskoro bi se telo opet spustilo,
donose#i jo jedan napad bola, sve dok na kraju u potpunosti ne nestane snaga i
nastane guenje.
Hristova smrt nije nastala ni zbog iscrpljenosti ni guenja - On je DAO svoj ivot
(isto, str. 85-87).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li imaju neto da podele iz
svog prouavanja od srede ili etvrtka. Od njih se trailo da zapiu naine na koje
mogu da slede Isusov primer i sete se tri naina na koja mogu da poslue tri razliite
osobe. Napravite posebni odbor za dobrodolicu sastavljen od uenika koji obino
dolaze rano, da bi pozdravljali uenike posle vas.
Zatraite od uenika da se pripreme da uestvuju u Aktivnosti pripreme koju ste
izabrali.

15

A. Idi s mirom
Kaite: Setite se najdragocenije stvari koju imate. To moe da bude neto to
moete da vidite ili dodirnete, ili moe da bude neka osobina ili crta karaktera.
Setite se kako biste to opisali. Dajte im minut da razmiljaju. Zatim zatraite od
svakoga da prona%e partnera - nekoga ko ne sedi pored njih. Kaite im da imaju 30
sekundi da svom partneru opiu svoj najdragoceniji predmet.
Zatraite od svih da sednu u krug. Izaberite jednu osobu da sedi u centru. Kaite:
(Ime) odlazi na duga&ko putovanje i nema ba mnogo da ponese sa sobom. Dok
(Ime) stoji ispred vas, kaite: Idi s mirom; ponesi moj ____________ i
ponudite putniku svoju najdragoceniju imovinu, onu koje ste se setili.
Razgovor
Zatraite da podignu ruke oni koji su dali ono to su opisali svom paru. Pitajte: Ko je
bio u iskuenju da promeni poklon? (Pohvalite ih - davanje neega to volite je
teko.) Ko je dao kvalitet ljubavi? U kom smislu su svi darovi poklon ljubavi?
Kaite: KAO ISUS, I MI MOEMO DA SVIMA I SVUDA POKAZUJEMO
BOJU LJUBAV.

B. rtvovanje simbola
Potrebno: 15 simbola za svakog uenika (novi#i, pasulj, kameni#i...).
Podelite uenike u male grupe i neka sednu u krugove. Dajte svakom 15 simbola. To
mogu da budu predmeti kao to su novi#i, bomboni, kamenje. Jedna osoba poinje
tako to #e re#i neto to nikada pre nije radila. Na primer: Nikada nisam napravila
sneka. Svako ko JESTE uradio ono to govornik nije daje govorniku po jedan
simbol. Igrajte nekoliko rundi.
Razgovor
Kaite: Razmislite o Hristovom ivotu. Koje su neke od stvari koje je Hristos
uradio a vi nikada niste? Na primer, moete da kaete, Nikada nisam izle&io
nekoga.
Odvojte vreme za odgovore. Na primer: Nikada nisam oprostio nikome, hodao po
vodi, umro na krstu, podizao mrtve, pretvorio vodu u vino.
Kaite: Hajde da upamtimo neke od ovih stvari o kojima smo govorili u igri.
Ovoga puta, umesto da dajete svoje simbole nekome ko nije uradio neto to vi
jeste, stavite ih na zemlju. Dok uenici igraju igru i simboli se gomilaju na podu,
brzo se provucite izme%u grupa i pore%ajte simbole u obliku krsta.
Kada pore%ate sve simbole, kaite: Isus je uradio mnogo stvari koje bi
nama bile teke. Jedna od najlepih stvari koju je uradio je spasavanje &oveka
dok je visio i umirao na krstu. KAO ISUS, I MI MOEMO DA SVIMA I
SVUDA POKAZUJEMO BOJU LJUBAV.

Druenje
Vesti iz sveta
16
Dar
Kaite: Isus je ponudio sebe za nas. Za uzvrat, mi moemo da Mu damo svoje
srce i darove.
Molitva
Nastavite da dodajete molitvenoj liniji. Postarajte se da na odgovaraju#i nain
obeleite usliene molitve.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree
(Spomenite prvi program radi podse#anja i informacija.)
Emiko: Ana, itala sam knjigu koju mi je prijateljica poslala, o Isusovoj smrti na
krstu.
Ana: Kakva je knjiga?
Emiko: Teka je za itanje. Odvratna. I alosna.
Ana: Koji deo je odvratan?
Emiko: Umiranje na krstu mnogo je bolelo i dugo je trajalo.
Ana: Koji je bio najgori deo?
Emiko: Sve! Isus je morao da se die na nogama da bi disao ili govorio.
Ana: Jao! Ali imao je klin u stopalima.
Emiko: I u rukama - ustvari, u zglobovima.
Ena: Opet jao!
Emiko: Morao je mnogo da nas voli da bi proao kroz to.
Ana: Kako se zove ta knjiga? I ja bih htela da je proitam.
Razgovor
Kaite: Re&eno nam je da svakog dana treba da provodimo jedan sat
razmiljaju#i o Isusu, a posebno o vremenu pre Njegove smrti. (Ovo je
parafrazirano iz &enje vekova, str. 57).
Pitajte: ta mislite zato? (da bismo mogli da razumemo i cenimo koliko nas Isus
voli, da bismo mogli da govorimo drugima.)
Kaite: Danas #emo razgovarati o tome kako moemo da delimo Boju ljubav
kao to je Isus &inio, &ak i svojim poslednjim dahom.

Potrebno: Naslovi iz novina, tabla i kreda ili veliki papir i flomaster.
Neka uenici proitaju priu o raspe#u iz Mateja 27,27-44. Kada zavre, izvadite
nekoliko novina pokazuju#i kako urednici pokuavaju da privuku nau panju uz
pomo# naslova (ili isecite kolekciju naslova unapred da pokaete uenicima).
Priajte kako bi oni napisali naslov za priu o raspe#u. (Ohrabrite mnoge mogu#e
naslove.) Dok ih stvaraju, piite ih tako da svi mogu da ih vide.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Kaite: Isus je ispunio mnoga starozavetna proro&anstva koja govore o Njegovoj
misiji. Verovatno je najpoznatije ono koje govori o sluzi koji pati u Isaiji 53,7-12.
Ovo proro&anstvo o Isusu ispunilo se u Novom zavetu u Mateju 27. Hajde da
pro&itamo odlomak iz Isaije i uporedimo ga sa Matejem 27.
Pomozite uenicima da prona%u slede#a pore%enja:
Isaija 53,7 - Matej 27,12-14.31
17
Isaija 53,8 - Matej 27,30.31
Isaija 53,9 - Matej 27,38.57-60
Isaija 53,12 - Matej 27,38

Uzmi i podeli
Potrebno: po jedan slatki za svakog uenika.
Pripremite brzi kviz za svoju grupu (najbolje o onome to ste uili) i za svaki taan
odgovor dajte osobi bombon ili neki drugi slatki. Naglasite na poetku da niko ne
sme da pojede slatki sve dok bogosluenje ne bude gotovo. Kada date dovoljno
bombona tako da svaka osoba dobije po jedan, ako podele, prekinite kviz. Neka
uenici izbroje koliko bombona su osvojili. Neki #e imati mnogo i bi#e sre#ni, drugi
ne#e imati ni malo i bi#e tuni. Zatim onima koji imaju vie od jednog bombona dajte
priliku da podele sa onima koji nisu osvojili nita. Pohvalite njihovu nesebinost.
Razgovor
Pitajte: Ako ste davalac, kako ste se ose#ali? Ako ste primalac, kako ste se
ose#ali? ta mislite kako se Isus ose#ao kada su Ga ljudi udarali i psovali dok je
davao ivot za njih? Da li je to bilo lako ili teko za Njega? Zato tako mislite?
Kaite: Teko je davati bilo kada, ali posebno kada mislite da imate pravo da
zadrite ono to imate. Lepo je primati stvari bilo kada, ali posebno je lepo kada
niste nagra%eni za neto. Isus je davao sve vreme, &ak i kada je bio na krstu. On
nije morao da spasi razbojnika na krstu, pa &ak ni da razgovara sa njim. Ali On
je to u&inio jer je u Njegovoj prirodi da deli ljubav. KAO ISUS, I MI MOEMO
DA SVIMA I SVUDA POKAZUJEMO BOJU LJUBAV.

Podeli Dobru vest
Neka uenici iseku bele krstove od belog kartona, napiu Jovan 3,16 na njima i ukrase
ih. Ohrabrite uenike da svoje krstove daju svojim susedima, ili da ih ostave na
stratekim mestima kao to su telefonske govornice ili autobuske stanice.
(ILI) Dajte svakom ueniku po jedan ekser. Zatraite da odu u svoje susedstvo ili u
odeljenje mla%e dece gde mogu ekser nekome da daju i ispriaju o ekserima u prii o
krstu, objanjavaju#i ta ekseri znae za njih.

Zavretak
Pre nego to iza%ete sa uenicima da podelite krstove, ili pre zavretka, kaite: KAO
ISUS, I MI MOEMO DA SVIMA I SVUDA POKAZUJEMO BOJU
LJUBAV. Zatraite od Boga da blagoslovi vae deljenje i pomogne da zbog njega
poruka o krstu dopre do nekoga.

18
Pouka &etiri

iv &ovek hoda

Zrnce mo#i: "to traite ivoga me%u mrtvima? Nije ovde; nego ustade" (Luka
24,5.6).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Matej 28,1-15; Luka 24,1-12; Jovan 20,1-18;
&enja vekova, str. 665-687.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Isus iv.
Ose#ati elju da drugima govore da je Isus umro i da ivi za njih.
Odgovoriti tako to #e priati priu o Isusu u koli, kod ku#e i u igri.
Putokaz mo#i: Oduevljeno moemo da objavljujemo dobru vest o Isusovoj smrti i
vaskrsenju.

Isus se odmarao u grobu tokom subote, zatim, u jutro prvog dana u nedelji je ustao.
Javio se enama kod groba koje su potrale da kau uenicima o vaskrsenju. Na
veoma stvaran nain, naa sluba je tranje da drugima ispriamo o Isusovom
vaskrsenju. Sluimo vaskrslom Spasitelju.
Kada govorimo drugima o Isusovoj smrti i vaskrsenju, mi im sluimo na najbolji
mogu#i nain.

Ne bojte se vi, rekao je, jer znam da Isusa raspetoga traite. Nije ovde: jer ustade
kao to je kazao. Hodite da vidite mesto gde je leao Gospod. Pa idite bre te kaite
uenicima njegovim da je ustao iz mrtvih...
On je ustao! On je ustao! ene su stalno ponavljale ove rei. Mirisi za pomazanje
nisu vie potrebni. Spasitelj je iv, a ne mrtav. Sada su se setile da je govore#i o svojoj
smrti rekao da #e ponovo ustati. Kako je ovo bio divan dan za svet! ene su se brzo
udaljile od grobnice i sa strahom i radosti velikom potekoe da jave uenicima
njegovim (&enja vekova, str. 683).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li bi eleli da podele svoja
ose#anja ili opis ljudi prilikom raspe#a, iz prouavanja tokom sedmice. Napravite
posebni odbor za dobrodolicu sastavljen od uenika koji obino dolaze rano, da bi
pozdravljali uenike posle vas.
izabrali.

19

A. Pobednici su oni koji se smee
Potrebno: lenjiri za merenje, pasta za zube ili etkice za pobednike.
Kaite: Jedan od najboljih na&ina na koje moemo da pokaemo drugima da smo
hri#anski prijatelji je na osmeh. Hajde da vidimo ko ima najiri osmeh.
Podelite uenike na parove ili u grupe od po troje ili etvoro, u zavisnosti od toga
koliko lenjira za merenje imate. Zatraite od uenika da daju svoj najve#i osmeh i
koriste#i lenjir, neka ga izmere i zapiu ko ima najiri osmeh. Moete pobednike da
nagradite pastom za zube ili etkicama.
Razgovor
Kaite: Osmeh pokazuje nae oduevljenje prema ivotu. Isto kao to nai osmesi
pokazuju oduevljenje, ODUEVLJENO MOEMO DA OBJAVLJUJEMO
DOBRU VEST O ISUSOVOJ SMRTI I VASKRSENJU.

B. Duplo oduevljenje
Potrebno: prekrivena kutija, par malih predmeta za svakog uenika.
Pripremite korpu sa parovima malih identinih predmeta (na primer: klikeri, spajalice
za papir, dugmad, kameni#i, gumice za brisanje, bomboni) i stavite u prekrivenu
kutiju. Kada uenici u%u, zatraite da gurnu ruku unutra i izaberu prvi predmet koji
dodirnu i sauvaju ga tako da niko drugi ne moe da ga vidi. Kada skoro svi stignu,
neka uenici prona%u partnera ko ima identini predmet. Zatim treba da sednu sa tom
osobom i razgovaraju o dobrim stvarima koje su im se dogodile tokom sedmice. Posle
nekoliko minuta, prekinite aktivnost i neka neki uenici podele svoje radosti.
Upitajte uenike kako mogu da podele isti dobar izvetaj koji su podelili ranije, ali
ovoga puta dodajte neto to povezuje njihove dobre vesti sa njihovom ljubavi prema
Bogu.
Razgovor
Kaite: Kao to smo oduevljeno govorili o dobrim stvairma koje su nam se
dogodile tokom sedmice, ODUEVLJENO MOEMO DA OBJAVLJUJEMO
DOBRU VEST O ISUSOVOJ SMRTI I VASKRSENJU.

Druenje
Vesti iz sveta
Kaite: Mnogo govorimo o Dobroj vesti Jevan%elja. Dobra vest je da je Isus ustao
iz mrtvih i da je Njegova smrt bila dovoljna da porazi sotonu. Isus eli da bude
siguran da svi na svetu dobiju priliku da &uju Dobru vest. To je misija. Sluajte
jo jednu pri&u o tome kako se Dobra vest propoveda irom sveta.
Dar
Kaite: Sada imamo priliku da budemo deo svetskog truda. Davanjem darova
podravamo one koji puno radno vreme rade propovedaju#i drugima da je Isus
iv.

20
Molitva
Nastavite da dodajete molitvenoj liniji. Postarajte se da na poseban nain obeleite
odgovore. Neka se uenici podele u grupe od po dvoje ili troje i mole za naroite
zahteve.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree
Tendaji: Zdravo svima!
Emiko: Kako si, Tendaji?
Tendaji: Zadivljeno. Video sam kako se jedan deak vra#a u ivot.
Ula: ta?
Emiko: Kako?
Tendaji: Igrao se u reci i izgleda da se udavio.
Emiko: Ko ga je spasio?
Tendaji: Jedan stariji deak ga je izvukao iz vode.
Emiko: I dao mu vetako disanje?
Tendaji: I jo neko je doao i pomogao da mu se pokrene srce.
Ula: Vau! To lii na ono to bi Isus uradio.
Tendaji: Osim to je Isus morao samo da progovori.
Emiko: Pitamo se ko je progovorio da bi vaskrsao Isusa.
Razgovor
Kaite: Danas #emo sluati o tome kako se Isus vratio u ivot. Poto On nudi novi
ivot nama, ODUEVLJENO MOEMO DA OBJAVLJUJEMO DOBRU VEST
O ISUSOVOJ SMRTI I VASKRSENJU.

Potrebno: veliki listovi papira, flomasteri, Biblije.
Podelite uenike u manje grupe, sa odraslim uiteljem ako je mogu#e. Dajte svakoj
grupi veliki list papira i flomaster. Zatraite od svake grupe da odredi itaa i pisara.
&ita ita grupi Jovan 20,1-8. Pisar zapisuje doga%aj koji se zbio u tom odlomku,
predmet po predmet, na listu papira (primer: 1. Marija je otila na grob, 2. Videla je
uklonjeni kamen...) Ostali lanovi grupe zaustavljaju itaa kada proitaj neki doga%aj
i zahtevaju da pisar to zapie na papiru. Kada grupa zavri svoj spisak, zatraite da ga
pokau i zaokrue doga%aje u kojima je neko delio dobru vest o Isusovom vaskrsenju.
Kada svaka grupa napravi svoj spisak i zaokrui doga%aje o irenju dobre vesti,
uporedite spisak u razliitim grupama. Razgovarajte o razlikama i slinostima.
Kaite: Kao to su ljudi sa naeg spiska irili dobru vest o Isusovom vaskrsenju,
ODUEVLJENO MOEMO DA OBJAVLJUJEMO DOBRU VEST O
ISUSOVOJ SMRTI I VASKRSENJU

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Dodelite prethodnim grupama Matej 28,1-5, ili Luka 24,1-12. Zatraite od grupa da
zajedno proitaju svoje odlomke i imenuju bilo koje opise ljudi koji govore drugima
dobru vest o vaskrsenju.
Uporedite spiskove (na primer: Matej spominje straare koji su rekli svetenicima.)
21
Kaite: Kada nam je Isusova smrt i vaskrsenje zna&ajna, ODUEVLJENO
MOEMO DA OBJAVLJUJEMO DOBRU VEST O ISUSOVOJ SMRTI I
VASKRSENJU

Ulje i voda
Potrebno: aa vode sa poklopcem, voda, ulje ILI mleko, smesa za instant puding (bez
kuvanja).
Pogidnite au sa vodom sa poklopcem, do pola pune vodom.
Kaite: Voda u ovoj tegli predstavlja na ivot. Veoma polako dodajte nekoliko
kapljica ulja u vodu. Ulje treba da upadne u vodu i da se zatim polako podigne da
pluta po vodi.
Kaite: Ulje je Isus. Zapaate li ta se doga%a kada Ga pozovemo u svoj ivot?
Pitajte: ta se doga%a ulju i vodi? (Ulje ulazi duboko u srce vode, zatim pluta na
povrini.)
Stavite poklopac na teglu i protresite.
Pitajte: ta se doga%a kada protresem teglu? (Oni se meaju.)
Kaite: Zapazite kako se ulje iri po vodi kada se protrese. Isus eli da budemo
aktivni za Njega.
Pitajte: Da li je Isus oiveo u vaem ivotu? Da li ste doiveli radost Njegovog
vaskrsenja? Kada nam se to dogodi, bi#emo aktivni za Njega, oduevljeno #emo
propovedati dobru vest o Njegovoj smrti i vaskrsenju.
(Zanimljiva alternativa bila bi da stavite hladno mleko u teglu sa vrstim poklopcem.
Dodajte instant puding i tresite dok se ne zgusne. Probajte rezultate dok razgovarate.)

Potraga za starijima
Ako je mogu#e, pozovite nekoga ko radi sa starima da uenicima govori o tome kako
radost vaskrsenja mogu da podele sa nekom starom osobom ove sedmice. U
odre%enom smislu, stari su slini Mariji na poetku pouke. Ve#ina starijih gra%ana
imaju ose#aj gubitka ako ive sami, ako su nadiveli svoje prijatelje, ili izgubili
zdravlje.
Zatraite od uenika da izaberu paarove sa kojima #e vebati tri do pet minuta: 1) ta
da kau kada pose#uju nekog starijeg suseda; 2) Vebajte da neno uzmete stariju
osobu za ruku; 3) Kako da pitaju da li mogu da se mole za ili sa tom osobom, trae#i
da Isus bude njihov vaskrsli Gospod.
Kruite me%u parovima, nude#i predloge i ohrabrenja.
Pitajte: Kako moemo... ODUEVLJENO... DA OBJAVLJUJEMO DOBRU
VEST O ISUSOVOJ SMRTI I VASKRSENJU nekoj starijoj osobi tokom ove
sedmice? (Ohrabrite uenike da ponude ideje i posvete se odre%enoj osobi i planiraju
za sedmicu.)

Zavretak
Zatraite od Boga da blagoslovi svakog vaeg uenika Duhom koji im je potreban da
bi propovedali dobru vest o Isusovoj smrti i vaskrsenju tokom naredne sedmice.

22

Pouka pet

Putovanje u Jerusalim

Mese&na tema: Bogosluenje: Mi zahvaljujemo Bogu na Njegovoj ljubavi.
Zrnce mo#i: "I pevahu naizmence hvale#i i slave#i Gospoda: Jer je do veka milost
Njegova nad Izrailjem. I sav narod podvikivae glasno hvale#i Gospoda to se
osnivae dom Gospodnji" (Jezdra 3,11).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jezdra 1-3; Nemija 8,14-18; Istorija careva i
proroka, str. 360-366.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Boga oboavaju tako to pomau u podizanju svoje crkve.
Ose#ati elju da zahvale Bogu za Njegov plan za Njegovu crkvu.
Odgovoriti tako to #e dati sve od sebe da se sagradi crkva.
Putokaz mo#i: Mi proslavljamo Boga kada zajedno radimo na gradnji Njegove crkve.

Kir je postao svestan injenice da ga je Bog izabrao da sagradi hram u Jerusalimu.
Bog Isaiji stavlja do znanja da je imao naroiti plan za Kirov ivot sto godina pre
nego to se Kir rodio (Isaija 45,1.13). Jevreji se vra#aju u Jerusalim i pomau sa
potrebnim materijalom. Svi viu proslavljaju#i Gospoda kada su poloeni temelji
hrama.
Ova pouka govori o bogosluenju
Mi danas oboavamo Boga kroz sve naine na koje podiemo ili podravamo nau
crkvu. Mi oboavamo Boga kada zajedno radimo da se staramo za crkvenu zgradu i
ljude koji dolaze u nju.

Danilovo izbavljenje iz lavovske jame Bog je iskoristio da pozitivno utie na misli
Kira Velikog. Blistave sposobnosti koje je taj Boji ovek pokazao kao dalekovidi
dravnik, navele su persijskog vladara da mu ukae posebno potovanje i oda
priznanje njegovoj mudrosti. I sada, upravo u vreme kada je obe#ao da #e biti
obnovljen Njegov Hram u Jerusalimu, Bog je delovao na Kira kao na svog slugu da
shvati proroanstva koja se odnose na njega, proroanstva koja je Danilo tako dobro
poznavao, i osigura slobodu jevrejskom narodu.
Kada je car proitao rei koje su, vie od stotinu godina pre njegovog ro%enja,
najavile da #e Vavilon biti osvojen, kada je uo poruku koju mu je uputio Vladar
svemira... kada je svojim oima video tekst izjave venog Boga... njegovo srce je bilo
duboko dirnuto i zato je odluio da obavi misiju koju mu je boanska volja odredila...
Oslobodi#e jevrejske zarobljenike i pomo#i im da obnove Hram Gospodu! (Istorija
proroka i careva, str. 361).

23
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li imaju neke predstavnike
prirode koji prikazuju Isusovu smrt, iz njihovog prouavanja Biblije tokom sedmice.
Da li je neko posadio cvet? Napravite posebni odbor za dobrodolicu sastavljen od
uenika koji obino dolaze rano, da bi pozdravljali uenike posle vas.
izabrali.


A. Tvoj red
Potrebno: kesica sa pasuljem ili smotuljak papira.
Pore%ajte uenike da stoje ili sede u krugu i pripremite kesicu sa pasuljem ili
smotuljak papira, ili neto to moe da se baca od uenika do uenika a da se niko ni
nita ne povredi. Vo%a zapoinje razgovor i objanjava da #e jedan drugome
dobacivati predmet. Osoba koja uhvati predmet treba da doda komentar na temu o
kojoj razgovarate. Bacajte predmet i stidljivim lanovima da ih ohrabrite da kau
svoje miljenje. Tema razgovora je: Na koje na&ine i ili drugi mladi mogu da
pomognu u izgra%ivanju Boje crkve? Setite se na&ina za svoj dom, kolu i
zajednicu. (Pozivanje ljudi u crkvu, prijateljstvo sa ljudima koji izgleda nemaju
prijatelje u crkvi, nu%enje pomo#i u podrujima gde je ona potrebna, kao to je
odricanje od subotne kole jednom meseno da biste pomogli u odeljenju male dece.)
Razgovor
Kaite: Govorili smo o mnogo razli&itih ideja.
Pitajte: Moete li da mi kaete jednu ideju koju mislite da biste mogli da uradite
ove sedmice da pomognete u izgra%ivanju Boje crkve? Zato bismo mi eleli da
uopte izgra%ujemo Boju crkvu? Saekajte odgovore.
Kaite: MI PROSLAVLJAMO BOGA KADA ZAJEDNO RADIMO NA
GRADNJI NJEGOVE CRKVE.

B. Grupno okupljanje
Potrebno: etiri do est razliito obojenih nalepnica, kartoni#a ili papira, nain da se
to zakai na ode#u.
Upotrebite etiri do est razliito obojenih nalepnica, kartoni#a ili papira. Da to
uenici ne vide, prikaite jedan obojeni list ili nalepnicu na njihova le%a, da drugi
mogu da vide, kaite uenicima da treba da se sakupe u grupe prema bojama. Ovo
treba da urade bez pisanja ili govorenja!
Razgovor
Pitajte: ta je bilo najtee u ovoj aktivnosti? (nismo mogli da govorimo, nismo
znali, nita). ta je bilo najlake? (odgovori #e biti razliiti) Kako je moglo da bude
lake? Zato? Kako je ova aktivnost sli&na izgradnji Boje crkve? (Moramo svi
zajedno da radimo da bismo neto postigli. Ponekada ne komuniciramo ba dobro i
tee se stvari obavljaju.)

24
Druenje
Vesti iz sveta
Prona%ite kartu podruja u koje #e oti#i dar trinaeste subote. Pogledajte da li moete
da je uve#ate, stavljaju#i male take tamo gde se nalaze glavni gradovi. Na posebnim
listi#ima papira napiite imena ovih gradova i privrstite ih na njihove lokacije.
Dar
Kaite: Naa crkva ne postoji samo ovde u ________________ (ime grada). Ona
se sastoji od nas i svih crkava irom sveta. Mi pomaemo da se izgra%uje crkva
kada dajemo darove da podrimo posao upoznavanja drugih ljudi sa Isusom.
Molitva
Zatraite od uenika da prona%u para (dozvolite i grupe od po troje ako je broj dece
neparan) i da kleknu. Kaite im da #ete proitati neke stihove iz 63. Psalma,
zaustavljaju#i se tri puta i govore#i im ta da urade za vreme svake pauze. Ohrabrite
svakog partnera da izgovori jednu ili dve kratke reenice Bogu svaki put kada
zastanete.
Proitajte prvi stih i zatim kaite: Kaite Bogu koliko biste eleli da se sretnete s
Njim ovde ovog jutra.
Proitajte stihove dva i tri i kaite: Proslavite Ga zbog Njegove veli&anstvene sile,
slave i ljubavi.
Proitajte stihove etiri i pet i zatim tiho ponite da pevate neku pesmu proslavljanja,
kao to je Bog dobar je. Kada se svi pridrue pevanju i otpevate do kraja, kaite:
Amin.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Ivan: Ana, izgleda da ove sedmice ovamo dolaze neki ljudi iz tvoje zemlje.
Ana: Zato?
Ivan: Da nam pomognu da sagradimo neke crkve.
Tendaji: To je odlino, Ivane. I nama u Zimbabve su dolazili ljudi da urade isto.
Ana: Ivane, koliko dugo #e oni ostati?
Ivan: Nisam ba siguran, moda oko 6 sedmica.
Ana: Auh, to je ba dugo da budu daleko od doma. Da li im se pla#a za to?
Tendaji: Uopte ne! Oni ak pla#aju i svoj put.
Ivan: Moja mama kae da mnogi od njih koriste svoje godinje odmore da bi podizali
ove crkve.
Tendaji: Ja sam im proli put pomagao. Bilo je zabavno!
Ana: ta si radio?
Tendaji: Bio sam potrko... stalno su me slali da neto donesem i odnesem!
Ivan: I ja bih voleo da pomognem grupi koja dolazi u Rusiju.
Ana: Hmmmm... Da li dolaze i ene?
25
Tendaji: Naravno. Sve vreme.
Ana: Moda #u jednoga dana i ja do#i da pomognem u Zimbabveu!
Ivan: Ili u Rusiji!
Ana: A do tada, bolje da izgra%ujem svoju sopstvenu crkvu tako to #u biti verna u
svom juniorskom %akonskom poslu!
Tendaji: Da, sada odlazim. Obe#ao sam da #u sloiti biltene za slede#e bogosluenje.
Izgleda da postoji mnogo naina da se izgradi crkva.
Razgovor
Pitajte: Da li poznajete nekoga ko je pomogao u izgradnji crkve u drugoj zemlji?
A u vaem gradu? Na koje na&ine ste vi ikada pomogli da se gradi ili ste svoju
crkvu u&inili ja&om i boljom?
Kaite: Danas #emo u&iti o &itavoj naciji koja je dola da izgradi crkvu.

Potrebno: Biblija, pribor za kreativne radove ili materijali za gradnju.
Dajte dobrovoljcima da proitaju naizmenino Jezdra 3,1-4 i Nemija 8,14-18.
Kaite: Praznik senica jo je poznat i kao Praznik okupljanja ili Sukot. Ovaj
praznik doga%ao se u jesen i trajao je nedelju dana. Re& sukot prevodi se kao
kolibe. On se praznovao iz dva razloga. Prvi je se#anje kako su Izrailjci iveli
u atorima u pustinji. Tako%e je sluio kao vreme za podse#anje na sve
blagoslove koje im je Bog dao tokom godine. Bio je posebno vaan u vreme
obnavljanja hrama, jer dugo vremena nisu mogli da praznuju ovaj praznik.
Ljudi su bili veoma sre#ni to su ga ponovo praznovali. On ih je okupio zajedno
u jedinstvu i ohrabrio ih dok su obnavljali hram.
Pitajte: Kako je ovo sli&no izgra%ivanju crkve koje
je Bog namenio danas? (Zajedniko sastajanje da se
se#amo Bojih blagoslova pomae u izgra%ivanju
crkve.) MI PROSLAVLJAMO BOGA KADA
ZAJEDNO RADIMO NA GRADNJI NJEGOVE
CRKVE.
Varijanta: Podelite se u male grupe i svakoj grupi
dajte pribor za kreativne radove i materijale za gradnju.
Kaite im da u pripremi za zidanje hrama, oni #e
sagraditi modele koliba za Praznik senica. (Ovo ne#e
biti modeli u pravoj veliini.)
Razgovor
Pitajte: Kako je ispala vaa koliba (ili senica, kako se nazivala u to vreme)?
ta vam je bilo najtee da uradite? (nismo bili sigurni ta radimo; zajedniki rad)
ta je bilo najlake? Da li su postojali neki sukobi u gra%enju kolibe? Da li ste
zadovoljni svojom kolibom? Zato? (Ohrabrite mnoge odgovore i poveite ih sa
putokazom mo#i:) MI PROSLAVLJAMO BOGA KADA ZAJEDNO RADIMO
NA GRADNJI NJEGOVE CRKVE.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Kaite: Bog je prorekao obnavljanje hrama mnogo godina pre nego to se to
stvarno dogodilo. (ak je upotrebio Danilovo iskustvo u jami sa lavovima da bi se
to spomenulo. Hajde da pro&itamo poslednji deo pri&e. Neka uenici prona%u i
proitaju Danilo 6,24-28. Darije je bio car kada je Danilo bio ba&en u lavovsku
jamu. Posle njega car je bio Kir. Car Kir je bio veoma zadivljen Danilovim
26
izbavljenjem iz lavovske jame i njegovom verno#u Bogu. Zbog Danila, car Kir
je prou&avao proro&anstva i odlu&io da dozvoli Jevrejima da napuste Persiju
kako bi mogli da obnove svoj hram. (Ako imate neki biblijski renik ili
enciklopediju, neka uenici otkriju savremeno ime za Persiju.) Hajde da pogledamo
neka proro&anstva koja je car Kir pro&itao. Neka uenici potrae i proitaju Isaija
45,4-6.13. Kada je car Kir dozvolio Jevrejima da odu i sagrade novi hram, on im
je tako%e pomogao da oboavaju Boga.

Izgraivanje
Ako ste tokom prvog tromeseja proveli vreme spremaju#i vau crkvu, to se trailo u
pouci pet, kaite: Mi smo ve# ove godine proveli vreme rade#i na izgra%ivanju
nae fizi&ke crkve.
Pitajte: Koji su (jo) neki na&ini na koje moemo da izgradimo nau crkvu? (Da
budemo ljubazni prema ljudima u crkvi, da pozivamo ljude u crkvu, da pomaemo
%akonima i redarima, da radimo dobre stvari u drutvu kako bi ljudi dobro mislili o
Bogu i moda eleli da se pridrue crkvi...) Zato je vano da izgra%ujemo crkvu?
(To je jedini nain na koji ona moe da raste. To je deo oboavanja Boga.) Zato je
tako vano da oboavamo Boga? (To je odgovor na Njegovu ljubav i blagodat
prema nama. To nam pomae da rastemo.)

Uradite neto
Uenici treba da se podele u male grupe ili da rade sami. Zatraite ih da se sete tri
stvari koje im se ne dopadaju u njihovoj crkvi. Zatim traite od grupa da podnesu
izvetaj o tome, koji #ete vi zapisati na tabli. (Obeshrabrite smene stvari, ali
prihvatite raznolike odgovore). Svako #e zatim glasati za tri stvari tako to #e podi#i
ruke kada proitate spisak. Zapiite glasanje za svaku stvar i napiite je pored nje.
Zatim kao razred razmiljajte ta moete da uradite da reite probleme koji su se nali
na vrhu spiska. (Na primer, ako se razred ali zbog dugakih bogosluenja, mogli bi
da pomognu nekoj odrasloj osobi da organizuje deju crkvu.)

Zavretak
Zatraite od Boga da bude sa svakim uenikom, da nadahnjuje njihov um tokom
sedmice o nainima na koje mogu da izgra%uju crkvu kao in zahvalnosti i
bogosluenja Njemu.

27
Pouka est

Gradnja Hrama

Zrnce mo#i: "Vidi sada da te je Gospod izabrao da sazida dom za svetinju; budi
hrabar i radi" (1.Dnevnika 28,10).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jezdra 4-6; Istorija proroka i careva, str. 367-376.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Bog sa njima kada su obeshrabreni.
Ose#ati elju da proslave Boga zato to ih nikada ne ostavlja.
Odgovoriti tako to #e istrajati u Bojoj snazi u trenucima obeshrabrenja.
Putokaz mo#i: Mi slavimo Boga ak i kada smo obeshrabreni.

Izrailjci su poeli da obnavljaju hram. Sotona je podbunio ljude oko Jerusalima i oni
su pokuali da prekinu gradnju hrama. Bog je poslao dva proroka, Ageja i Zahariju, da
ohrabre i rade sa ljudima.
Najpre su Boji ljudi bili obeshrabreni, ali uz Boju pomo# su istrajali. Oni su zavrili
obnavljanje i posvetili su hram.
Mi danas zahvaljujemo Bogu to je sa nama u trenucima razoarenja, kao i u
vremenima radosti. Poteko#e i razoarenja nisu izgovor da prestanemo da
oboavamo Boga, jer Bog nikada ne zadrava svoje blagoslove, bez obzira na
okolnosti. Mi oboavamo Boga kroz poteko#e, slavimo Ga za reenje koje #e sigurno
do#i.

U neposrednom susedstvu Izrailjaca, koji su se posvetili obnavljanju Hrama, iveli
su Samarjani, meovito stanovnitvo koje je nastalo enidbenim vezama
neznaboakih doseljenika iz asirskih provincija i ostatka deset plemena, Izrailjaca
koji su preostali u Samariji i Galileji. Kasnijih godina Samarjani su tvrdili da potuju
pravog Boga, ali su u srcu i po delima ipak ostali neznaboci...
U razdoblju ponovne izgradnje, ovi Samarjani... izrazili su elju da uestvuju u
prednostima i blagoslovima koje donosi sluba u Hramu... Me%utim, da su jevrejske
stareine prihvatile ponu%enu pomo#, otvorile bi vrata idolopoklonstvu (Proroci i
carevi, str. 367, 368).
Dok se narod trudio da uinio ono to je od njega oekivano, dok je nastojao da
obnovi uticaj Boje milosti u svom ivotu i srcu, Zaharija i Agej su objavljivali
poruku za porukom, uveravaju#i ga da #e njegova vera biti bogato nagra%ena i da #e
se Boje obe#anje o budu#oj slavi Hrama, ije su zidove upravo podizali, sigurno
ostvariti (isto, str. 373, 374).

28
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li su nacrtali crte mesta
koje vole ali na kome dugo nisu bili i da li su spremni da ga pokau.
izabrali.


A. Prazni ivoti
Potrebno: mala prazna kutija, novine, papir za poklone, mana, lepljiva traka.
Unapred napunite malu kutiju izguvanim novinama i zatim je uvijte u papir za
poklone. Zatim je ponovo uvijte novinama. Nastavite da dodajete to je mogu#e vie
slojeva novina i papira za poklone, ili onoliko slojeva koliko imate uenika u razredu.
Poslednji sloj treba da bude privlani papir za poklone.
Kaite: Danas imam poklon za razred. Dajte kutiju jednom ueniku da je otvori.
Dozvolite im da skinu samo jedan sloj. Zatim dodajte kutiju drugom, i tako dalje, sve
do ne stignu do izguvanih novina u kutiji. &ekajte nekoliko trenutaka da uenici
shvate da je kutija prazna. Tiho sluajte njihovu reakciju i razoarenje.
Razgovor
Pitajte: Kakva su bila vaa ose#anja kada ste po&eli da otvarate poklon? (radost;
iekivanje; radoznalost) Kako su se vaa ose#anja promenila kada ste shvatili da
u kutiji nema ni&ega? (razoaranost) Kako je to sli&no ivotu bez Isusa? (praznina;
razoaranost)
Kaite: Svi mi povremeno postajemo obeshrabreni, svi ose#amo kao da ivot nije
bio poten prema nama, ali onda treba da se setimo ta je Bog uradio za nas.
MOEMO DA SLAVIMO BOGA (AK I KADA SMO OBESHRABRENI.

B. Graditelji
Potrebno: Materijali za gradnju (pogledajte aktivnost), makaze, lepilo ili lepljiva
traka, papir.
Pripremite razne materijale koji mogu da se koriste za izgradnju gra%evine na stolu,
kao to su mali penasti bomboni i akalice, perece i lepilo, kockice ili bilo koja
kombinacija slede#eg: kockice, glina, granice, kamenje, lepilo, papir, karton,
makaze, lepljiva traka, tapi#i od lizalica ili sladoleda.
Kaite: Prva Korin#anima 3,9 kae: Jer mi smo Bogu pomaga&i, a vi ste Boija
njiva, Boija gra%evina. Ako je to istina, kako biste izgledali vi kao Boja
gra%evina? Koriste#i dati materijal, odvojte nekoliko minuta da napravite Boju
gra%evinu onako kako je vidite.
Razgovor
Kada svi zavre, pitajte: Zato ste izabrali ba te materijale i dizajn? Izaberite rad
uenika koji izgleda kao da su neraspoloeni ili potiteni. Da li ovo odraava kako se
danas ose#a? Kada slede#i put imamo neki lo dan, hajde da upamtimo,

29
Druenje
Vesti iz sveta
Kaite: Biti misionar moe da bude usamljen i obeshrabruju# posao. Misionari se
ponekada suo&avaju sa opasnostima. Tako%e moraju da nau&e da ive bez
mnogo stvari koje bi im olakale ivot. Ali oni su na misiji za Hrista, pa zato ovo
ne izgleda vano. Danas #emo sluati o misionskom radu u ________________
(ime zemlje iz koje dolaze vesti).
Dar
Kaite: Deo izgra%ivanja Boje crkve je podravanje kroz nae darove.
Molitva
Dodaj molitvu
Kaite: Setite se ne&ega za ta biste voleli danas da se molite. Moda je to neto
to vam se upravo sada doga%a u ivotu, ili u porodici, koli, zajednici, crkvi. Na
listi#u papira napiite za ta biste eleli da se molite. Postarajte se da drugi mogu
da pro&itaju ta ste napisali.
Sakupite sve papire, zatim ih nasumice podelite. Kaite uenicima da je ovo sveto
vreme i da elite potpunu tiinu, ak i ako dobiju papir koji su sami napisali. Vi
poinjete i zavravate molitvu. Neka uenici zatvore oi i izgovore po jednu kratku
reenicu o molitvenom zahtevu.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Emiko: Zdravo, da li ovde jo imam prijatelje?
Ana: Naravno!
Ula: Emiko, danas zvui malo alosno.
Emiko: Danas mi je bio veoma r%av dan.
Ana: ta se dogodilo?
Emiko: Primila sam glavnu nagradu za moj nauni zadatak o zaga%ivanju okeana.
Ula: Ali to je dobro, Emiko.
Ana: ta nije bilo u redu?
Emiko: Jedna od devojica iz mog razreda rekla je svima da je mama uradila zadatak
umesto mene. Rekla je da sam varala.
Ula: To je uasno! Mi znamo da si ga ti uradila.
Ana: Da, ak si nas pitala o dobrim Internet stranama za istraivanje.
Ula: I Daren nas je spojio da razgovaramo sa jednim okeanografom sa Novog
Zelanda.
Emiko: Znam, ali ak me je i nastavnica ispitivala. A neke devojice vie ne#e da
priaju sa mnom.
Ana: Mi ti verujemo, Emiko.
30
Ula: Mi znamo da si ti potena osoba.
Ana: Hej, moda bi mogla svojoj nastavnici da da tekst ovog naeg razgovora.
Emiko: Dobra ideja! Hvala, drutvo.
Razgovor
Pitajte: Da li ste vi ikada doiveli da se o vama ire glasine? Kako ste se ose#ali?
Kaite: Veoma pazite da ne irite glasine o drugima ili da ne verujete u njih. Ovo
moe da bude veoma bolno. Naa pouka pokazuje da su glasine zaustavile ljude
da dugo vremena ne zidaju hram. Ono to moemo da nau&imo iz toga je,

Potrebno: Biblije, kostimi i slino.
Podelite razred u tri grupe. Prvoj grupi dajte Jezdra 4, drugoj Jezdra 5 a tre#oj Jezdra
6. Oni u svojim grupama treba da proitaju poglavlje i da zatim svojim reima
ispriaju itavom razredu ta se doga%alo da Izrailjce obeshrabri da zidaju. (Varijanta:
Ovo moe da se uradi u obliku scenskog prikaza, prie, pesme ili pantomime,
koriste#i ono to vam je na raspolaganju.)
Razgovor
Pitajte: ta su sve radili ljudi koji su pokuavali da obeshrabre Izrailjce? (Bili su
lukavi; pokuali su na mnogo razliitih naina da obeshabre Izrailjce; pla#ali su ljude
koji su ih zastraivali da ne grade; nisu eleli da imaju ikakve veze sa Izrailjcima ili
gradnjom hrama; lagali su da su Izrailjci pretnja caru i zemlji.) Kako je Artakserks
reio njihove albe? (Nije temeljno istraio; posluao je rei tuitelja i posao je stao.)
Kako je Darije reio albe? (On je pronaao originalni dokument; rekao je
tuiteljima da ne prilaze gradilitu, rekao im je da plate trokove Izrailjcima iz
blagajne i da im daju sve to im je potrebno; zapretio je smr#u svakome ko promeni
njegova nare%enja.) ta moemo da nau&imo o ovom postupanju sa tuiteljima?
(Verujte Bogu; nemojte da verujete niti da irite glasine; nastavite da verujete u nau
misiju; sluajte i zatim vredno istraite sve injenice; traite pomo# od onih koji imaju
mo#.)

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Pitajte: Da li moete da se setite nekoga u Bibliji ko je bio obeshrabren? (Jona,
Jov, David, Isus, Pavle) Kako su oni savladali svoje razo&arenje?
Kaite: Hajde da &itamo o tome. Neka uenici prona%u i proitaju:
O Jovu 42,2 (Odluio je da veruje u Boga);
Jona 2,1-10 (Kroz molitvu - ipak, istaknite da se Jona opet obeshrabrio nakon
to je uradio ono to je trebalo da uradi. Neki ljudi nikada ne naue pouku);
Psalam 51 (Kroz pokajanje i priznanje); (stihovi 10-13 mogu da se pevaju)
Matej 14,32-36 (Kroz prihvatanje Boje volje);
Filibljanima 4,4-7.11.13 (Kroz radovanje i proslavljanje Boga u svim
okolnostima; shvatanje da moete da uradite sve to Bog trai od nas, u
Njegovoj snazi.)

Tihi izazov
Podelite uenike u parove i neka se uhvate za ruke. Zatim treba da stanu rame u rame
u krugu dre#i se za ruke samo sa svojim parom. (Ovo je najbolje u grupama od po
osmoro do desetoro dece.)
31
Slobodnom rukom treba da posegnu u centar kruga i zgrabe drugu slobodnu ruku. Da
bi otpetljali vor koji je nastao, vo%a raskida jedan par, uzimaju#i jednu osobu za ruku
i polako je odvode#i. Bez putanja ruku, osobe u krugu slede redom kojim su
povezane sve dok se ne postigne jo jedan potpuni krug. Ovo treba da se uradi bez
prianja. Kada je otpetljavanje na pola puta zavreno, dozvolite im da opet priaju.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste sami pokuali da se otpetljate i niste mogli?
(iznervirano, oajno) Da li vam je bilo tee zato to niste mogli ni da pri&ate? (Da,
ne, pomalo) Na koje na&ine? (Izgledalo je kao da #e veno trajati; nismo mogli da
pomognemo jedni drugima bez razgovora; nije zabavno kada ne moete da govorite.)
Kako je ovo iskustvo sli&no onome to su proivljavali graditelji hrama? Kako je
sli&no obeshrabrenju? (Ako nemate nade, teko je pro#i kroz period obeshrabrenja.)
Kaite: Bog nam je dao mnogo obe#anja i pri&a u Biblii da bi nas ohrabrio u
mra&nim vremenima. Sli&no graditeljima hrama, MOEMO DA SLAVIMO
BOGA (AK I KADA SMO OBESHRABRENI.
(Varijanta za malu crkvu: pozovite i neki razred odraslih da vam se pridrui u ovoj
aktivnosti. Neka odrasli ispriaju neke naine na koje su savladali obeshrabrenje.)

Ohrabrite jedni druge
Potrebno: tabla i kreda ILI veliki papir i flomaster, pribor za kreativni rad (nije
neophodno).
Dajte uenicima priliku da zavre u pozitivnom tonu tako to #e smisliti ohrabrenja
koja #e podeliti sa onima koji su obeshrabreni.
Kaite: Danas smo nau&ili kako lako moemo da se obeshrabrimo u ivotu. elim
da svako od vas smisli neku re&enicu ohrabrenja koju #e dati nekome ko je
obeshrabren. Da#u vam nekoliko minuta za razmiljanje i zatim #emo to napisati
na tabli. (Primeri: Moete sve da uradite kroz Hrista; Nita nije nemogu#e sa Bogom.
Da li je ita teko Gospodu? Radost Gospodnja je vaa snaga. Drite se. I ovo #e
pro#i. Ti si pobednik. Znam da to moe.) Jedan dobrovoljac treba da zapie sve
reenice na tabli. Kaite: Moete da zapiete neke od ovih re&enica u svom
dnevniku tako da ih imate kada ste vi ili neko drugi obeshrabreni. Tokom
slede#e sedmice, pa &ak i danas, naite jednu osobu kojoj moete da uputite
re&enicu ohrabrenja.
Varijanta: Napiite neke navedene reenice na nalepnice, kartice ili postere; ukrasite
ih i dajte nekome za koga znate da se moda ose#a razoarano.

Zavretak
Proslavite i zahvalite Bogu to nas provodi kroz vremena obeshrabrenja.

32
Pouka sedam

Izgra%ivanje Bojeg naroda

Zrnce mo#i: "ta god zapovedi Bog nebeski, odmah da se uini za dom Boga
nebeskog" (Jezdra 7,23).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jezdra 7; Istorija proroka i careva, str. 394-400.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Bog daje darove lanovima svoje crkve.
Ose#ati zahvalnost za svoju crkvu i ljude koji rade u njoj.
Odgovoriti tako to #e oboavati Boga i uiniti svoj deo da podre crkvu.
Putokaz mo#i: Mi proslavljamo Boga ako podravamo programe i ljude u naoj
crkvi.

Posle zavretka hrama, Bog je pruio podrku za hram tako to je poslao Jezdri
finansijku pomo# (zlato i srebro); i ljude koji #e raditi u hramu (svetenike, Levite,
pevae, uvare kapija i sluge u hramu). Jezdra je zbog toga proslavio Gospoda.
Kada podravamo ljude i programe u crkvi mi reagujemo na Boju veliku ljubav
prema svima nama. Mi podravamo vo%e i programe u crkvi zato to je Hristos umro
za nju i kroz svog Duha je crkvu osnaio da objavljuje dobru vest o spasenju, o
ljubavi koju Bog ima prema oveanstvu.

Iskustvo koje je Jezdra stekao dok je iveo me%u Jevrejima, koji su ostali u
Vavilonu, bilo je tako neobino da je privuklo panju cara Artakserksa i izazvalo
njegovu pozitivnu reakciju. Jezdra je s njime esto slobodno razgovarao o sili Boga
nebeskoga i o boanskoj nameri da Jevreje vrati u Jerusalim (Istorija proroka i
careva, str. 394).
Jezdrina vera da #e Bog uiniti veliko delo za svoj narod, navela ga je da
Artakserksu govori o svojoj elji da se vrati u Jerusalim, oivi zanimanje prema
prouavanju Boje rei i pomogne svojoj bra#i u obnavljanju Svetog Grada. Car je
duboko dirnut sluao... (Isto, str. 396).
Daju#i dozvolu Izrailjcima da se vrate, Artakserks se pobrinuo da se svetenicima
vrate njihova nekadanja prava i da oni obavljaju svoje nekadanje slube (isto, str.
397).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li je neko prole sedmice
napravio porodinu zastavu. ele li da podele neto iz svog prouavanja pouke?
33
izabrali.


A. Grupno bojenje
Podelite razred u nekoliko malih grupa. Dajte svakoj grupi list papira i komplet
flomastera, drvenih bojica ili tempera. Kaite im da bez prianja svaki lan grupe
treba naizmenino neto da dodaje crteu, taku ili liniju. Neka to rade oko pet
minuta.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali dok ste crtali? Kako bi slika mogla da bude bolja?
Kako ste se ose#ali zbog pravila da nema pri&anja? Kako ste se ose#ali prema
drugima u grupi dok ste pokuavali da crtate? Kako ste se ponaali prema
njima? Kakva bi bila crkva kada ne bismo komunicirali o onome to radimo?
Kako bismo znali ta treba da radimo?
Kaite: MI PROSLAVLJAMO BOGA AKO PODRAVAMO PROGRAME I
LJUDE U NAOJ CRKVI. Jedan od na&ina da ih podravamo je jasna
komunikacija.

B. 20 pitanja
Izaberite jednu osobu koja #e iza#i napred i setiti se neke crkvene dunosti ili posla
(%akon, stareina, organista, peva u horu, osoba koja sprema). Svi ostali pokua#e da
pogode koga je zamislio postavljaju#i pitanja na koja se odgovara sa da ili ne. Ako
grupa stigne do dvadesetog pitanja a da nije pogodila, osoba koja je ispred njih
pobe%uje i neko drugi dobija priliku da izazove grupu.
Razgovor
Kaite: Danas #emo ponovo govoriti o bogosluenju. Ljudi koji slue u naoj
crkvi pokazuju svoje oboavanje Boga. MI PROSLAVLJAMO BOGA AKO
PODRAVAMO PROGRAME I LJUDE U NAOJ CRKVI

Druenje
Vesti iz sveta
Kaite: Jedan deo podravanja ljudi i programa u naoj crkvi je paljivo sluanje
o delu koje se obavlja u zemljama irom sveta. Hajde da &ujemo ta se doga%a u
__________________ (ime zemlje odakle dolaze vesti).
Dar
Kaite: Svi moemo da podravamo ljude i programe u crkvi ako podelimo ono
to imamo sa drugim vernicima irom sveta kroz nae darove.
Molitva
Nastavite da dodajete molitvenoj liniji. Obeleite prikladno sve usliene molitve.
Neka se uenici redovno mole za lokalnu crkvu i bilo koje odre%ene aktivnosti kojima
se vaa crkva bavi.
34

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Daren: Tendaji, kako je danas bilo u crkvi?
Tendaji: Mojoj porodici je stvarno bilo dobro.
Daren/Ana: Kako to?
Tendaji: Zdravo, Ana. Moj ujak je bio rukopoloen za stareinu.
Ana: Da li ste uradili neto da to proslavite?
Tendaji: Imali smo poseban ruak posle crkve.
Ana: Kada neki stareina bude rukopoloen u naoj crkvi, on dobije neku naroitu
knjigu i tortu.
Daren: Ja znam jednu enu koja je dala posebni dar crkvi kada je njen mu bio
rukopoloen.
Tendaji: Dopada mi se ta ideja.
Ana: Da, to je kao da je darovala Boga za priliku da slui.
Razgovor
Pitajte: Da li znate ko su stareine u vaoj crkvi? Da li se se#ate kada su oni bili
rukopoloeni? ta se dogodilo? Naa pouka za ovu sedmicu govori o ljudima koji
slue u naoj lokalnoj crkvi. MI PROSLAVLJAMO BOGA AKO
PODRAVAMO PROGRAME I LJUDE U NAOJ CRKVI.

Potrebno: Biblije, tabla i kreda.
Neka dobrovoljci naizmenino na glas itaju Jezdra 7. Dok itaju, prekidajte sa
slede#im pitanjima:
Posle estog stiha pitajte: Zato je bilo neophodno da se nabroje svi Jezdrini
preci? (Da bi se pokazalo ko je on; da je on iz svetenike loze) ta je bio Jezdrin
glavni posao? (uitelj) ta mislite zato je car dao Jezdri sve to je traio?
Kaite: Jezdra je bio veoma inteligentan. Vaspitavan kao svetenik, studirao je
jevrejski zakon kao neku vrstu hobija. Prema knjigi Istorija proroka i careva, on
je sakupio sve starozavetne knjige koje je mogao da prona%e i dao je da se one
kopiraju i podele. Nije Jezdra samo poznavao jevrejski zakon, ve# je tako%e
prou&avao spise maga, astrologa i mudraca iz Medo-Persijskog carstva (str.
395). Car i ostali su potovali, divili se i verovali Jezdri.
Pre nego to uenici proitaju slede#i stih, odredite jednog pisara koji #e na tabli pisati
imena ljudi dok se stihovi itaju.
Neka jedan uenik proita 7. stih.
Pitajte: ta je zna&ajno u spisku ljudi koje je Jezdra doveo u Jerusalim? (To su
bili ljudi koji su bili potrebni za odravanje slubi u hramu. Njihov dolazak u
Jerusalim pokazao je da je dolo vreme da se u hramu ponovo odravaju
bogosluenja.) Koje poslove bi ovi ljudi radili u naoj crkvi danas? Dok uenici
razgovaraju o ovome, neka pisar zapie odgovore na tabli. (svetenici - pastori,
stareine; Leviti: pastori, stareine; pevai: lanovi hora, hor, ljudi koji pevaju i
sviraju; uvari kapije: redari, uitelji u subotnoj koli, vo%e malih grupa; sluge u
hramu: %akoni, akonice, osobe koje spremaju crkvu, osoba koja odrava dvorite...)
Neka uenici proitaju stihove 8 i 9.
35
Pitajte: Koliko je bilo potrebno vremena da Jezdra i njegova grupa stignu u
Jerusalim? (etiri meseca) ta mislite, zato im je bilo potrebno toliko vremena?
(Pogledajte Jezdra 8,21: Oni su sa sobom vodili svoje porodice i sve to su imali.)
Neka nekoliko uenika proita stihove 10-24.
Pitajte: ta ste zapazili u carevom pismu Jezdri? &ekajte da uenici odgovore zatim
kaite: Pismo pohvaljuje Jezdru; ono proslavlja Boga; ono je Izrailjcima koji su
se vra#ali nudilo sve to im je bilo potrebno, uklju&uju#i i nare%enje carevim
blagajnicima da Jezdri daju sve to trai i da ne trae da plati porez.
Neka uenici proitaju stihove 25-28.
Pitajte: ta je bilo tako posebno u tome to je Jezdra uspeo da postavi sudije i
upravitelje kada se vratio u Jerusalim? Prihvatite odgovore zatim
Kaite: Knjiga Istorija proroka i careva kae da je Jezdra postao posebnim
predstavnikom Medo-Persijskog carstva i dao mu (car) velika ovla#enja... (str.
396), da uradi sve to je potrebno kako bi se Izrailjci vratili na stazu duhovnosti.
Razgovor
Kaite: Hajde da opet pogledamo 23. stih.
Pitajte: ta vam na&in na koji se car ponaao prema Jezdri i osoblju hrama
govori o na&inu na koji treba da se ponaamo prema slubenicima u naoj crkvi?
(Treba da ih potujemo i podravamo.)
LJUDE U NAOJ CRKVI.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Spisak slubenika u vaoj crkvi.
Pre asa nabavite spisak slubenika u crkvi iz Crkvenog prirunika. Neka uenici
glasno proitaju Jezdra 7,10.
Kaite: Jezdra je bio &ovek koji je voleo Boga. Biblija kae da je Jezdra uvek
pokuvao da uradi ono to je Bog traio od njega. Jezdra je &itav ivot proveo
slue#i Boga. U naoj crkvi, svake godine biramo ljude koji rade za Boga. Hajde
da sada pro&itamo ta je potrebno da bi neko bio slubenik u crkvi.
Neka uenici potrae slede#e tekstove i opiu karakteristike koje imaju ove vo%e
crkve: Stareina - Dela 11,30; (akon - 1.Timotiju 3,8-13; (akonice - Rimljanima 6,1.
Pitajte: Ko su neki od radnika u naoj crkvi? Na tabli napiite imena ljudi koje deca
spomenu.

Situacije
Razgovarajte o slede#im situacijama sa vaim uenicima. Kaite: Bog je zatraio od
Mojsije da izuje svoju obu#u jer je stajao na Svetoj Zemlji. Mojsije je pokazao
potovanje Bogu tako to je izuo obu#u. Vaan na&in na koji pokazujemo Bogu i
Njegovim slugama potovanje je kako se ponaamo prema njima kada nas oni
kritikuju ili popravljaju. Dok &itam slede#e situacije, kaite mi kako biste ih
reili.
1. Ostajali ste budni do kasno u no# itave sedmice i sada biste voleli da
spavate, ali roditelji vas bude rano kako biste na vreme stigli u crkvu. Vi zatim
zaspite u crkvi.
2. Ubacujete svoj omiljeni asopis u Bibliju kako biste imali neto da itate za
vreme propovedi. Vaa baka je to videla i zgrabila asopis od vas.
3. Uiteljica u subotnoj koli ljubazno trai da donesete svoje Biblije slede#e
subote kako biste mogli da uestvujete u aktivnosti istraivanja Biblije.
36
4. Radujete se to #ete i#i u crkvu i videti se sa prijateljima, ali dok
razgovarate sa njima u holu, %akon vam kae da u#utite.
5. Crkveni sekretar, koji sigurno ima 100 godina, gleda vas i bez pozdrava
vam kae da vam je suknja prekratka (ili da je koulja suvie sportska) i da
treba da idete ku#i i da se presvuete.
Razgovor
Pitajte: ta vano moramo da upamtimo o ljudima koji nas kritikuju ili
ispravljaju u crkvenom okruenju? (Sluanje i ponaanje sa potovanjem prema
Bojim slugama - ak i kada se ne slaemo sa nainom na koji obavljaju stvari ili sa
nainom na koji razgovaraju sa nama - je jo jedan nain oboavanja Boga.)
LJUDE U NAOJ CRKVI.

Hvala
Potrebno: papir, pribor za kreativni rad.
Kaite: Poto slubenici crkve i drugi vredno rade da bi sluili Bogu, hajde da im
pokaemo koliko ih cenimo. Hajde da napravimo kartice ili &estitke da im
pokaemo da smo primetili ta rade za nau crkvu. Setite se, MI
PROSLAVLJAMO BOGA AKO PODRAVAMO PROGRAME I LJUDE U
NAOJ CRKVI.
Podelite materijale i pomozite uenicima da naprave estitke ili napiu pisma. Neka ih
uenici ili pojedinano predaju slubenicima crkve, poalju potom ili moete se
dogovoriti da se to preda za vreme subotne kole ili bogosluenja.
(Kreativne varijante: Napravite novine koje opisuju rad slubenika u vaoj crkvi.
Napiite pesmu koja pohvaljuje njihov rad. Pevajte im pesmu na zajednikom ruku.)

Zavretak
Kaite: Jednog dana vi #ete imati odgovorne dunosti u crkvi, moda ih ve#
imate. Ceni#ete kada drugi oboavaju Boga tako to podravaju vas i programe
u koje su uklju&eni. Zatraite od Boga da nadahne svaku osobu u vaoj subotnoj
koli o nainu na koji bi eleo da oni podravaju programe u vaoj crkvi.

37
Pouka osam

Zauvek oproteno

Zrnce mo#i: "Ko krije prestupe svoje, ne#e biti sre#an; a ko priznaje i ostavlja, dobi#e
milost" (Prie 28,13).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jezdra 9-10,17; Istorija proroka i careva, str. 401-
407.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Bog sre#an kada pamtimo koliko nas mnogo voli.
Ose#ati da mogu uvek da pri%u Bogu, priznaju svoje greke i prime Njegovo
oprotenje.
Odgovoriti tako to #e priznati svoje grehe Bogu i proslaviti Ga zbog
Njegovog oprotenja.
Putokaz mo#i: U oboavanje Boga spada priznavanje naih greha i proslavljanje
Boga zato to nam oprata.

Posle povratka iz izgnanstva Izrailjci su odluili da se sprijatelje sa ljudima oko njih
koji nisu voleli ni oboavali Boga. Kao posledica tog izbora, poeli su da se ponaaju
isto kao i ljudi koji ne vole Boga. Venavali su se sa ovim ljudima i prestali da
svetkuju subotu. Kada su Izrailjci postali svesni da su sagreili, vratili su se Bogu,
priznali svoje grehe i ponovo oboavali Boga.

Mi ne moemo u potpunosti da oboavamo Boga ukoliko ne ukljuimo priznanje kao
deo bogosluenja. Kada jednom priznamo nae grehe i prihvatimo Boje oprotenje
koje se slobodno daje kroz Hrista, moemo da oboavamo u potpunosti, slobodno i
radosno.

Beskrajno strpljivo i taktino, paljivo uzimaju#i u obzir prava i dobrobit svakog
pojedinca, Jezdra i njegovi saradnici trudili su se da upute pokajniki Izrialj na pravi
put.
Jezdrine pobude bile su uzviene i svete; u svemu to je inio bio je pokrenut
dubokom ljubavlju prema duama. Saue#e i nenost koje je on pokazivao prema
onima koji su greili, ili namerno ili zbog neznanja, trebalo bi da budu oigledan
primer svima koji se trude da sprovedu reforme. Boje sluge moraju da budu vrste
kao stena, kada se radi o naelima, ali ipak treba da pokau saue#e i strpljenje.
Slino Jezdri, treba da ue prestupnike putu ivota, otkrivaju#i im naela koja
predstavljaju temelj svih dobrih dela (Istorija proroka i careva, str. 404).

38
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte da li su napisali Psalam
proslavljanja koji bi eleli da podele sa drugima. Neka proitaju svoje Psalme za
vreme Molitve i proslavljanja. Kasnije ih prepiite na tablu.
izabrali.


A. Tesno brijanje
Potrebno: plastika za zatitu, baloni, voda, pena za brijanje, plastini i tupi no.
Uenici treba da se podele u parove. Jedan partner sedne i prekrije se velikom
prevrnutom kesom za sme#e kroz koju su proseeni otvori za ruke i glavu. Dajte
svakom paru jedan balon napunjen vodom koji prekriveni partner dri vrsto na
kolenima. Drugi partner prekriva vrh balona penom za brijanje. Ovaj partner je
brica. Uz pomo# tupog, plastinog noa, brice moraju da obriju svu penu sa balona
a da on ne pukne.
Razgovor
Pitajte: Da ste vi balon, a da je pena vai gresi, ta vam ova veba govori o tome
kako se Bog ponaa prema naim gresima? (On je dobar i ljubazan i spreman da
nam oprosti kada Mu priznamo nae grehe.) Kako je ova veba sli&na na&inu na
koji treba da se ponaamo prema naim prijateljima? (Ako nam kau neto runo
to su uradili ili mi moramo da im kaemo da su pogreili u neemu, treba da budemo
neni i ljubazni.) U OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE NAIH
GREHA I PROSLAVLJANJE BOGA ZATO TO NAM OPRATA.

B. Komedijai
Potrebno: konopac iseen na odre%ene duine, perjani istai za prainu ILI palmino
li#e, ILI perje, ILI paprat.
Kaite: U Engleskoj, kraljevski &uvari moraju da stoje na svojim mestima dok
stotine ljudi prolazi pored njih. Oni ne smeju da budu ometeni od svog posla.
Oni &ak ne smeju da govore ni da se smee. Ljudi svata rade da bi izazvali
njihovu reakciju: zadirkuju ih, pri&aju im viceve, zvide im. Ali oni moraju
mirno da stoje i obavljaju svoj posao. Mislite li da biste mogli to da uradite?
(Sluajte odgovore.) Evo vam prilike da otkrijete.
Podelite se u grupe od po troje. Zaveite jednoj osobi ruke iza le%a. Druge dve
osobe radi#e sve to mogu da bi zavezanu osobu naterale da pri&a, nasmeje se ili
nasmei. Moete da pri&ate viceve, pevate pesme ili da ih golicate ovim pernatim
&ista&ima praine/palminim li#em/perjem/paprati. Osoba koja je vezana mora
da da sve od sebe da ne reaguje. Da#u vam dva minuta.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste bili vezani i niste smeli da reagujete? (Oajno;
zabavno, teko, nemogu#e) Kako ste se ose#ali dok ste pokuavali druge da
naterate da reaguju? (zabavno, izazovno) ta mislite kako se Bog ose#a kada trai
da Mu priznamo nae grehe a mi to ne uradimo? (oajno, alosno, nesre#no) U
OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE NAIH GREHA I
PROSLAVLJANJE BOGA ZATO TO NAM OPRATA.
39

Druenje
Vesti iz sveta
Kaite: Mnogi ljudi irom sveta oboavaju razne bogove i idole. Kao Adventisti
sedmog dana, elimo da ih nau&imo da oboavaju pravoga Boga. Danas #emo
sluati kako ljudi u __________________ u&e o Isusu.
Dar
Kaite: Oboavanje Boga moe da se &ini na mnogo na&ina. Kada izaberemo da
podelimo ono to imamo sa drugima, mi oboavamo Boga.
Molitva
Kaite: Bog trai da Mu priznajemo nae grehe. To zna&i da ne treba samo da
kaemo oprosti nam grehe nae, ve# da budemo vie odre%eni i trai Boje
oprotenje za odre%ene trenutke kada smo bili neljubazni ili sebi&ni. Onda treba
da verujemo da nam Bog oprata i prekriva nae grehe zbog Hristove rtve na
krstu. Nastavite sa molitvenom linijom.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Ivan: Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Tendaji: Danas ba zvui raspoloeno, Ivane.
Ivan: I jesam! Dobio sam posao tamo gde moja mama radi.
Daren: Zdravo Ivane, to je odlina vest!
Tendaji: Ja i dalje traim drugi posao. ta #e raditi, Ivane?
Ivan: Nije ba uzbudljivo, ali upoznava#u ljude. Iznosi#u sme#e iz svih kancelarija. I
PLA)A)E ME ZA TO!
Tendaji: Zar ti nisi imao posao, Darene?
Daren: Uh, jesam. Imao sam posao, ali, uh, otpustili su me.
Tendaji: To je ba loe. ta se dogodilo?
Daren: Uradio sam neto to ne treba... Dodao sam neke radne sate koje nisam radio.
Ivan: Darene, zvui kao da ti je stvarno ao zbog toga.
Daren: Ivane, jeste. &ak sam vratio sav novac.
Tendaji: To je dobro, Darene. Nadam se da ef zna da ti je ao.
Daren: Zna. Jue sam ga video i rekao je da #e mi dati drugu priliku.
Ivan: Znai da ti je oprostio. To je odlino, Darene!
Daren: Znam... Drago mi je to nije zlopamtilo.
Razgovor
Kaite: Darenova pri&a je pomalo sli&na onome to #emo ove sedmice prou&avati
u pouci. Jevreji su sagreili, ali su se vratili Bogu i traili oprotenje. Naravno,
Bog je bio spreman da im oprosti. Jer Isus je ve# pristao da jednoga dana umre
40
na krstu za sve te grehe. U OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE
NAIH GREHA I PROSLAVLJANJE BOGA ZATO TO NAM OPRATA.

Potrebno: Biblije.
Neka uenici dobrovoljci naizmenino itaju glasno Jezdra 9,1-15. Dok itaju,
prekidajte sa slede#im pitanjima:
Kada proitaju stihove 1-5, prvi deo,
Kaite: Kada je Jezdra &uo za grehe naroda, pokidao je svoju ode#u i &upao kosu
sa glave. ta mislite zato je to uradio? (Tako se izraava bol ili oajanje na
Bliskom Istoku.) Kako se ljudi danas izraavaju kada su uznemireni - vai mama
ili tata, na primer? Vai nastavnici, direktor? Va predsednik/premijer?
Neka nekoliko razliitih uenika proita stihove 5, drugi deo, do 15.
Kaite: Ovo je Jezdrina molitva za narod. Zapazite da postoje tri dela u molitvi.
Moete li da mi kaete koji su to delovi? Saekajte odgovore i zatim
Kaite: Stih 5, drugi deo, do 9. stiha je deo jedan i prepri&ava istoriju naroda.
Stihovi 10 do 12 su deo dva i govore ta im je Bog uradio. Stihovi 13 do 15 su deo
tri i priznaju krivicu naroda i izraavaju proslavljanje Boga.
Kaite: Hajde da razmiljamo o naoj zemlji. Ako jedan na vo%a treba da se
moli za grehe naeg naroda, ta bi on rekao? Hajde da se podelimo u tri grupe i
da zajedno napravimo molitvu Bogu koja je na&injena po modelu ove. Dajte
svakoj grupi jedan deo molitve. Dajte im pet do est minuta a zatim neka svoj deo
iznesu ostatku razreda.
Ako imate vremena, neka uenici nastave da itaju biblijski izvetaj. Ako nemate,
ukratko ispriajte ostatak prie (u 10. poglavlju) i odgovorite na slede#a pitanja.
Neka uenici proitaju 10,1-6.
Pitajte: ta mislite, da li je zapovest da se oteraju ene i deca suvie otra? Zato?
(Da, gde bi otili? Deca ne#e mo#i da vide svoje oeve, Ne, Bog je morao da pokae
Izrailjcima da ozbiljno misli to to kae. Zbog njihove neposlunosti mnogo nevinih
ljudi - kao to su deca i njihove majke - doive#e bol odvajanja i naputanja.) Zato je
Jezdra prestao da jede i pije? (To je jo jedan nain izraavanja alosti.)
Kaite: Ono to je Jezdra radio zove se post.
Pitajte: ta mislite, zato je postojala kazna za one koji nisu doli na skup? (Da se
pokae ozbiljnost situacije.) Zato Jezdrino priznanje nije bilo dovoljno? (Ljudi su
morali da imaju linu, pojedinanu zajednicu sa Bogom. Morali su da trae oprotenje
za sebe.) Zato je bilo vano da ljudi priznaju grehe za sebe? (Jezdra ne#e uvek
biti sa njima, bilo je potrebno da uspostave linu zajednicu sa Bogom.)
Kaite: Ljudi su uputili naro&iti zahtev povodom kie. ta nam na&in na koji je
zahtev reen govori o Bogu? (Iako je vrst u onome to trai, On je i saose#ajan. On
nije eleo da ljudima bude neugodno na kii. On tako%e eli da se sve radi u redu.
Slanje ljudi ku#i je bio mnogo uspeniji nain da se pozabavi sa njihovim gresima.)
Razgovor
Pitajte: Iz naeg prou&avanja Jezdrine pri&e, ta ste sve nau&ili o vanosti
priznanja u molitvi? Prihvatite njihove odgovore.
Kaite: U OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE NAIH GREHA I

41
Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, kreda i tabla.
Kaite: Hajde da pogledamo neke druge ljude i vremena kada su oni izraavali
tugu ili uznemirenost tako to su pokidali ode#u i/ili kosu. Napiite rei TEKST,
OSOBA, RAZLOG na tabli u tri kolone, kao naslove. Kada napiete tekstove u prvoj
koloni, neka ih uenici brzo prona%u u svojim Biblijama i zatim neka pri%u tabli i
popune ostale kolone.

Tekst Osoba Razlog
1.Mojsijeva 37,29 Ruvim Bra#a su prodala Josifa
1.Mojsijeva 37,34 Jakov Sinovi su rekli da je Josif mrtav
Isus Navin 7,4-6 Isus Navin Izrailjci su izgubili bitku jer Bog
nije bio sa njima
Jestira 3,13; 4,1 Mardohej Trebalo je da Jevreji budu
pobijeni
O Jovu 1,18-20 Jov Sva njegova deca su poginula
Matej 26,65 Prvosvetenik Rekao je da je Isus hulio
(objasnite da je ovo bilo neobino
jer je prvosveteniku zakonom
bilo zabranjeno da pokida ode#u,
vidi 3.Mojsijeva 21,10)
Nemija 13,23-25.30 Nemija Objasnite da je Nemija imao iste
probleme kao Jezdra, ali da ih je
reio drugaije jer je imao
drugaiji cilj. Jezdra je raskinuo
brakove izme%u Jevreja i ostalih
naroda. Nemija je pokuavao da
sprei da se to opet dogodi.
Pitajte: ta se obi&no doga%a nakon to vo%a na ovakav na&in izrazi alost za
grupu ljudi? (Svetenik se moli, priznaje grehe naroda i trai oprotenje.)
Kaite: U OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE NAIH GREHA I

Zavet
Potrebno: knjiga, slagalica ili igra, trake od tkanine, makaze.
Pitajte: ta je zavet? Odvojte vreme za odgovore. Kaite: Hajde da vidimo da li #e
vam ovo pomo#i da razumete ta je zavet.
Rairite nekoliko knjiga, slagalica ili igara po sobi. Neka se uenici podele u parove i
stanu jedni pored drugih. Koriste#i nekoliko traka od meke tkanine, veite svaki par
tako to #ete im povezati lanke na ruci. Zatraite da podignu svoje povezane ruke
kao zakletvu. Povedite ih da kau jedni drugima, Obe#ajem i zavetujem se da #u
ostati sa tobom. Ohrabrite parove da izaberu neku aktivnosti iz tih knjiga, slagalica
ili igara. Neka pokuaju da zajedno urade neku aktivnost u trajanju od etiri od pet
minuta - doivljavaju#i njihovu zavetnu zajednicu.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada se bili u paru sa drugom osobom? Kako je
vezivanje sa nekim sli&no pravljenju zaveta sa nekim? Dajte uenicima vremena
da odgovore, zatim ih odveite.
42
Kaite: Narod u pouci za ovu sedmicu dao je obe#anje ili zavet Bogu da #e ostati
blizu Njega i raditi samo ono to On trai od njih.
Pitajte: Kakvu vrstu zaveta sa Bogom biste voleli danas da napravite? Isecite
svaku traku tkanine duinom i dajte po jedan komad svakom detetu.
Kaite: Ponesite ovu traku ku#i da vas podse#a na zavet koji je Bog napravio sa
nama. Bog je na&inio zavet sa nama da nam oprosti nae grehe ako Mu ih
priznamo. U OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE NAIH GREHA
I PROSLAVLJANJE BOGA ZATO TO NAM OPRATA.

Kai, ao mi je
Potrebno: papir, olovke, koverte.
Kaite: Postoje trenuci kada greimo. Bog zahteva da traimo oprotenje od tri
osobe: od Njega, od osobe kojoj smo sagreili i od samih sebe. Podelite papire i
olovke svima.
Kaite: Sada #emo napisati pismo nekome kome smo zgreili, trae#i oprotenje.
(Odrasli treba da se pridrue u ovoj aktivnosti dok istovremeno nadgledaju uenike.)
Dobi#ete &ak i kovertu. (Ako to moete, pripremite i markice.)
Kada svi zavre svoja pisma i stave ih u kovertu, neka uenici kleknu, svaki dre#i
svoju kovertu, i mole se nad njima. Zatraite od Svetog Duha da nadahne one koji #e
primiti ova pisma da prihvate priznanje u duhu u kome je dato. Molite se tako%e da
uenici duboko u sebi znaju da je Bog izbrisao svaki trag ovoga iz Njegove banke
uspomena.
Kaite: Kada priznajemo i traimo oprotenje od Boga, On vie ne pamti nae
grehe. U OBOAVANJE BOGA SPADA PRIZNAVANJE NAIH GREHA I
PROSLAVLJANJE BOGA ZATO TO NAM OPRATA. Ljudi nisu uvek tako
spremni da oproste, ali ako smo uradili neto to nije dobro nekome, treba da
traimo oprotenje.

Zavretak
Kaite: Dok prou&avate ove sedmice, upamtite da je Bog sre#an kada se setimo
koliko nas On voli. Uvek moete da pri%ete Bogu, priznate vae greke,
prihvatite Njegovo oprotenje i proslavite Ga zbog toga. Sve je to deo oboavanja
Njega. Povedite ih u molitvi posve#enja.

43

Pouka devet

To je sve to traim

Mese&na tema: Zajednica: Mi odraavamo Boju ljubav u svim prijateljstvima.
Zrnce mo#i: "Ovo je zapovest moja da imate ljubav me%u sobom, kao to ja imadoh
ljubav k vama. Od ove ljubavi niko ve#e nema, da ko duu svoju poloi za prijatelje
svoje" (Jovan 15,12.13).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jovan 15,12-17, &enja vekova, str. 73.
poglavlje.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da je Isus nainio veliku rtvu radi prijateljstva s njima.
Ose#ati da ele da budu onakvi prijatelji drugima kakav je prijatelj Isus njima.
Odgovoriti tako to #e prikazivati model prijateljstva sa drugima koji je
sainjen po modelu prijateljstva sa Isusom.
Putokaz mo#i: Isus trai od nas da volimo druge onako kao to je On voleo nas.

Isus je na najbolji Prijatelj. On je izabrao da naini najve#u rtvu tako to je umro za
nae grehe. On je izabrao prijateljstvo sa nama i deli svoje tajne sa nama. Moemo da
odgovorimo na Njegovo prijateljstvo tako to #emo sluati Njegovu zapovest da
volimo nae prijatelje, da damo sve od sebe za njih, kao to je On uinio za nas.
Ova pouka govori o zajednici
Kada znamo da je Isus na prijatelj, moemo da postanemo bolji prijatelji drugima.

Ljubav prema oveku je zemaljski izraz ljubavi prema Bogu. Car slave postao je
jedno sa nama da bi nam usadio ovu ljubav, da bi nas uinio decom jedne porodice.
Kada se ispune Njegove oprotajne rei - Da imate ljubav me%u sobom, kao to ja
imadoh ljubav k vama (Jovan 15,12), kada budemo voleli ovaj svet kao to ga je On
voleo, tada je ostvarena Njegova misija za nas. Pripremljeni smo za Nebo; jer imamo
Nebo u svom srcu (&enja vekova, str. 556).
Na poslednjem sastanku sa svojim uenicima, Hristos je izrazio svoju veliku elju da
ljube jedan drugoga kao to ih je On ljubio. &esto je govorio o ovome. Ovo je
zapovest moja, ponovo je rekao, da imate ljubav me%u sobom. Prvi nalog koji im
je uputio u gornjoj sobi, dok su bili sami, glasio je: Novu vam zapovest dajem da
ljubite jedan drugoga, kao to ja vas ljubih, da se i vi ljubite me%u sobom. Uenicima
je ova zapovest bila nova, jer se me%usobno nisu voleli kao to ih je Hristos voleo...
Kroz Njegov ivot i smrt trebalo je da prime nov pojam o ljubavi. U svetlosti
Njegovog samoportvovanja zapovest da ljube jedan drugoga dobila je novo
znaenje (&enja vekova, str. 588, 589).

44
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li su spremili neke
prezentacije o oprotenju.
izabrali.


A. Tajno rukovanje
Potrebno: etiri ili pet malih novi#a.
Dok uenici dolaze, tajno dajte etvoro do petoro uenika po jedan mali novi#.
Zatraite od svih uenika da krue, rukuju#i se i izgovaraju#i svoje ime i omiljenu
hranu za doruak. Upozorite da neke osobe, iji identitet ne#ete otkriti, imaju novi#e
koje #e predati svakoj tre#oj osobi sa kojom se rukuju.
Razgovor
Pitajte: Kako ste znali ko su osobe sa nov&i#ima? Kako ste se trudili da dobijete
nov&i#?
Kaite: Hri#ani u ranoj crkvi koristili su tajno rukovanje kako bi mogli da
prepoznaju druge hri#ane. Bilo im je veoma vano da znaju &ijem prijateljstvu
mogu da veruju. Zato je to bilo tako vano? (Mnogi su eleli da naude
hri#anima.)
Kaite: ISUS TRAI OD NAS DA VOLIMO DRUGE ONAKO KAKO JE ON
VOLEO NAS.

B. Potraga za pesmama
Potrebno: razne pesmarice, muziki instrumenti ILI kasete ili Cd-i i plejer.
Uenike podelite u male grupe i dajte svakoj grupi po jednu pesmaricu. Zatraite od
njih da trae pesme koje imaju za temu prijateljstvo. Svaka grupa treba da izabere
jednu pesmu i planira mimiku ili pokrete ruku kako bi ilustrovali rei. Oni zatim
pevaju pesme ili itaju rei dok ine pokrete.
(Kreativna varijanta:) Donesite kasete ili Cd-e o prijateljstvu; uenici biraju koju
pesmu ele da ilustruju pokretima. Mogu da izaberu istu pesmu, ali pokreti moraju da
budu razliiti.
Razgovor
Kada svaka grupa prikae svoje pokrete, kratko povedite razred u razgovor zato su
izabrali te pokrete, ili neka deca pokuaju da pogode ta ostale grupe ele da kau
svojim pokretima. Povedite razgovor ka dananjem putokazu mo#i: ISUS TRAI OD
NAS DA VOLIMO DRUGE ONAKO KAKO JE ON VOLEO NAS.

Druenje

45
Vesti iz sveta
Kaite: Kao Boja deca, mi imamo misiju. To nije uvek lako putovanje. Ali kada
On ide sa nama, iako je put opasan, nalazimo se u sigurnim rukama. Danas #emo
sluati kako je Bog upotrebio decu u __________________ (ime zemlje iz koje
dolaze vesti) koja hodaju Njegovim putem.
Dar
Kaite: Dobri prijatelji vole da pomau drugima. Jedan na&in na koji moemo da
pomognemo je davanje darova.
Molitva
Pre poetka subotne kole pitajte nekoliko pouzdanih uenika da li bi bili spremni da
se mole tokom vremena za molitvu. Kaite im da paljivo sluaju vaa uputstva u
molitvenom vremenu kako bi tano znali ta treba da rade.
Kaite: Re&eno nam je da treba da razgovaramo sa Bogom kao sa naim
najboljim Prijateljem.
Pitajte: Kako razgovaramo sa svojim prijateljima? (Otvoreno, iskreno, telefonom,
i-mejlom, lino).
Kaite: Zauzmite poloaj koji vam je udoban (podsetite decu da ovo treba da urade
u strahopotovanju), to moe da bude sedenje na podu, naslanjanje na zid, ili
sedenje kao da imate telefon u ruci. ______________ (ime u&enika) #e po&eti, a vi
moete da se pridruite kada poelite. Ja #u zavriti.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Ana: Zdravo, drutvo!
Daren: Zdravo, upravo sam bio kod mog drugara.
Ula: )ao, izgleda da imamo razliita imena za prijatelje, zar ne?
Ana: Svaki jezik ima neke svoje izraze.
Ula: Darene, zato ti svoje prijatelje zove drugari?
Daren: To je skra#eno od rei drugarstvo. Svaka osoba treba oko sebe da potrai
druge.
Ula: Naravno! Australija je jako daleko od ostatka sveta!
Daren: Ali Australci su inae veoma prijateljski raspoloeni prema drugima.
Ana: Volela bih da posetim tvoju zemlju. Volim prijateljski raspoloene ljude.
Daren: I oni bi voleli da ih ti poseti, Ana.
Razgovor
Pitajte: Koje druge izraze koristite za prijatelje?
Kaite: Danas #emo prou&avati kako da budemo prijatelji drugima kao to je
Isus bio prijatelj nama. ISUS TRAI OD NAS DA VOLIMO DRUGE ONAKO
KAKO JE ON VOLEO NAS.

Potrebno: Biblije.
Neka uenici dobrovoljci proitaju Jovan 15,12-17.
Kaite: Hajde da razgovaramo kako bismo danas mogli da damo ivot za
prijatelje. Da li ste ikada &uli da je jo neko, pored Isusa, umro ili dao svoj ivot
46
za nekoga? Isus je dao svoj ivot za druge na jedinstven na&in. On je umro da bi
&itav svet spasio od unitenja. Kako mi moemo da damo dar ivota nekome a da
ne moramo bukvalno da umremo? (Moemo ih dovesti u prijateljstvo sa Isusom;
zavisi od okolnosti u podruju u kome ivite: davanje krvi, presa%ivanje kotane sri
ili bubrega; odricanje od slobodnog vremena da biste pomogli nekome; davanje novca
koji ste hteli da upotrebite za ode#u ili video igricu da pomognete nekome;
prihvatanje kazne za neto to je neki prijatelj uradio; pla#anje duga koji je prijatelj
napravio.)
VOLEO NAS.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Koliko vreme dozvoljava, dodelite neke ili sve slede#e tekstove malim grupama:
Isaija 32,2; 2.Timotiju 1,16-18; 1.Samuilova 20,42; 1.Samuilova 18,1-4; Prie 17,17;
Prie 27,10; Jakov 2,23.
Kaite: ta to zna&i, biti prijatelj? ta prijatelj radi? Hajde da pogledamo neke
biblijske tekstove i otkrijemo ta oni govore o prijateljstvu. Kada odlu&ite ta va
stih govori o prijateljstvu, uporedite opise prijateljstva sa onim to znate o Isusu.
Odredite pisara koji #e zapisati vaa otkri#a i izneti ih &itavom razredu.
Dajte svakom pisaru priliku da objasni teze koje je njegova grupa nainila.
Kaite: Isus je na primer u svemu. ISUS TRAI OD NAS DA VOLIMO
DRUGE ONAKO KAKO JE ON VOLEO NAS.

Scenario
Potrebno: Biblija.
Razgovarajte ili scenski prikaite slede#e scenarije:
1. Strpljivo ste &ekali u redu kada se Robert, de&ak koji je ponosan na &injenicu
da nije hri#anin, progurao napred u red i stao ispred Karoline. Karolina ga
opominje i vra#a ga na njegovo mesto u redu. Kasnije se pita da li je preterala.
ta biste iz ove pouke podelili sa Karolinom?
2. Kristina je vaa najbolja prijateljica, ali u poslednje vreme vas izbegava i
ponaa se kao da vas ne poznaje. Potrebno je da je neko nau&i pameti, i vi to i
radite. ta ona treba da nau&i? Kako biste mogli da joj kaete?
3. Branko eli da Tamara uradi neto to njoj nije ugodno. Da li ona treba to da
uradi kako bi bila dobar prijatelj? (Ne, ako je neto pogreno, ako #e neko biti
povre%en, jer greh uvek boli na kraju.)
Proitajte 1.Korin#anima 13.
Razgovor
Pitajte: ta mislite da je bila najtea situacija? ta je bilo tee, pokazati
nepotovanje ili ljubav? ta mislite da bi Isus uradio u svakoj situaciji?
VOLEO NAS.

Krug
Potrebno: papiri, olovka, posuda.
Sedite u krug zajedno sa uenicima. Dajte list papira svaom ueniku. Neka na vrhu
napiu svoje ime, ostavljaju#i prostora da jo neto napiu. Zatim treba da saviju papir
47
i stave ga u posudu. Dodajte posudu po krugu. Svaki uenik treba da izvue jedno ime
(ako izvue papir sa svojim imenom, treba da ga vrati i izvue drugi.)
Kaite: Ponekada je teko da kaemo neto dobro o nekome ili da ga ohrabrimo.
Napiite re&enicu ohrabrenja osobi &ije ste ime izvukli. Kada zavrite, dajte
papir osobi &ije je ime napisano na vrhu.
Razgovor
Kada svi proitaju svoje poruke, pitajte: Kako ste se ose#ali kada ste davali
ohrabrenje? Kada ste ga primili? Da li verujete u ono to je napisano o vama?
Da li ste stvarno mislili ono to ste napisali Ohrabruju#i jedni druge, mi dajemo
mali deo sebe kao to nas je Isus ohrabrio da &inimo. Koji su neki drugi na&ini na
koje moemo sebe da damo drugima?
VOLEO NAS.

Zavretak
Zatraite od Boga da pomogne svakom ueniku da doivi prijateljstvo sa Njim ove
sedmice, koje #e osnaiti njihovo prijateljstvo sa drugima.

Pouka deset

Pono#ni prijatelj u Galileji

Zrnce mo#i: "U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji" (Prie 17,17).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Luka 11,5-13; Misli sa Gore blagoslova, str. 162-
166.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da su pravi prijatelji oni koji su prijatelji i kada je pogodno i kada to
nije.
Ose#ati elju da budu pravi prijatelji u svim okolnostima.
Odgovoriti tako to #e eleti da uvek budu korisni svojim prijateljima.
Putokaz mo#i: Poto nas Bog uvek voli, mi smo uvek spremni da Njegovu ljubav
odraavamo drugima.
48
Isus je svojim uenicima ispriao jednu priu i ilustraciju. Pria je govorila o prijatelju
koji je u sred no#i traio da pozajmi hleb. Isus tako%e govori o spremnosti roditelja da
svojoj deci daju dobre stvari. Oba primera prikazuju sliku Boje spremnosti i volje da
nam daje dobre darove.
Kada pomognemo prijatelju u nevolji, bilo da je to pogodno za nas ili ne, mi
pomaemo u irenju Boje ljubavi i izgra%ujemo zajednicu. Mnogo puta pomaemo
prijateljima kada nam je to pogodno. Neki od tih ljudi su prijatelji samo kada je to
pogodno za njih. Mi elimo da budemo pravi prijatelji uvek, bez obzira na lini
troak.

Putnici su esto putovali kasno no#u kako bi izbegli vrelinu dnevnog sunca. U
Isusovoj prii jedan takav putnik stigao je oko pono#i u dom svog prijatelja. Na istoku
je gostoprimstvo sveto; nije dovoljno da se pred oveka postavi samo osnovno: gost je
morao izobilno da se poasti. U selima se hleb pekao kod ku#e. Peklo se samo onoliko
koliko je dovoljno za dnevne potrebe, jer bi se inae hleb ustajao i niko ne bi eleo da
ga jede.
Kasni dolazak putnika suoio je doma#ina sa sramotnom situacijom, poto je
njegova smonica bila prazna i nije mogao da ispuni svete dunosti gostoprimstva...
Siromana palestinska ku#a sastojala se od jedne prostorije sa samo jednim malim
prozorom. Pod je bio nainjen od sabijene zemlje, prekriven osuenom trskom. Soba
je bila podeljena na dva dela, ne zavesom ve# niskom platformom. Dve tre#ine
nalazile su se pri zemlji. Poslednja tre#ina bila je malo podignuta. Na podignutom
delu nalazilo se ognjite koje je gorelo itave no#i i oko koga je porodica spavala, ne
na krevetima ve# na prostirkama na podu. Porodice su bile velike i spavali su jedni
pored drugih radi toplote. Kada bi neko ustao, uznemirila bi se itava porodica. ta
vie, u selima je bio obiaj da se doma#e ivotinje, kokoke i petlovi i koze, uvode u
ku#u tokom no#i.
Da li je onda udno to ovek koji je bio u krevetu nije hteo da ustane? (The Daily
Study Bible Series: The Gospel of Luke, William Barclay, pp. 145,146).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li imaju neke simbole
prijateljstva, akrostihove o prijateljstvu ili naine na koje bi poloili ivot za prijatelje,
iz njihovog prouavanja od protekle sedmice.
izabrali.


A. Natezanje vere
Potrebno: dugaak konopac.
49
Pozovite etiri snana uenika dobrovoljca. Dajte im konopac. Tri uenika treba da
dre jedan kraj, a jedan uenik drugi kraj.
Kaite: Na tri, vucite! Jedan, dva, tri, vucite!
Pitajte: Kako moemo da dodamo snagu na slabiji kraj?
Dodajte jo jedno uenika na slabiji kraj, i zatim opet dajte znak.
Kaite: Na tri, vucite! Jedan, dva, tri, vucite!
Pitajte: ta bismo jo mogli da uradimo da oja&amo ovaj kraj? Nastavite da
dodajete jednog po jednog uenika, sve dok kraj koji je poeo kao slabiji ne dobije
vie snage od drugog kraja.
Razgovor
Pitajte: Koliko je dosledno bilo potezanje na svakom kraju? Kako je nejednako
prijateljstvo sli&no ovoj aktivnosti? (Neki ljudi su jednog dana prijateljski
raspoloeni, ali slede#eg nisu.)
Kaite: POTO NAS BOG UVEK VOLI, MI SMO UVEK SPREMNI DA
NJEGOVU LJUBAV ODRAAVAMO DRUGIMA.

B. 1, 2, 3... Auuuu!
Potrebno: deset malih predmeta za svaku osobu (bomboni, koljke, pasulj...).
Dajte svakom ueniku po deset bombona, koljki ili pasulja. Svaka osoba
naizmenino opisuje iskustvo koje ve#ina ljudi doivljava ali on ili ona su to
propustili (jedenje u poznatom restoranu, poseta zoolokom vrtu, putovanje avionom,
upoznavanje sa slavnom linosti). Svako ko je imao to iskustvo daje jedan bombon
(koljku, pasulj) osobi koja ga je propustila.
Razgovor
Kaite: Kako ste se ose#ali zato to niste doiveli neto to drugi jesu? Kako ste se
ose#ali kada vam je neko dao bombon jer su otkrili da ste vi propustili to
iskustvo? Kako ste se ose#ali kada ste svoje slatkie podelili sa nekim ko je
propustio neto to ste vi doiveli? Kako je ovo iskustvo sli&no ili druga&ije od
na&ina na koji se Bog ponaa prema nama? Od na&ina na koji se mi ponaamo
prema svojim prijateljima?

Druenje
Vesti iz sveta
Kaite: Treba da budemo spremni da naim prijateljima koji ne poznaju Isusa
ispri&amo da postoji Spasitelj koji ih voli. Misionari biraju da drugima govore o
Isusu i Njegovoj ljubavi. Danas #emo sluati o ljudima u _________________ koji
govore o Isusovoj ljubavi.
Dar
Kaite: Naa crkva irom sveta je zajednica vernika. Pripadanje nekoj zajednici
zna&i u&estvovanje u grupnim doga%ajima. Mi podravamo ciljeve misije nae
crkve tako to dajemo nae darove.
50
Molitva
Nastavite sa molitvenom linijom na kojoj ste radili tokom tromeseja.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Scenario za Decu sa Mree (samo tri de&aka) (za 10. pouku)
Emiko: Pa, Darene, jesi li pobedio u surfovanju?
Daren: Nisam ovog puta. Stigao sam peti.
Ivan: Darene, odmah mi je potrebna informacija o aboridinima!
Ana: To je ba neki pozdrav, Ivane. Zato tako uri?
Ivan: Danas moram da predam zadatak.
Ana: Malo kasni, zar ne?
Ivan: Znam. Nisam mogao da se prikljuim na internet. Pao je sistem u maminoj
kancelariji.
Ana: To ti je jedini izgovor?
Daren: Ana, nemoj da si drska!
Emiko: Ana, smiluj se. To nije nain da razgovara sa prijateljem.
Ana: ao mi je, Ivane.
Ivan: U redu je.
Daren: Ne, nije. Odmah #u ti poslati informacije, Ivane.
Emiko: Nikada nije previe kasno da pomogne prijatelju, Ana.
Razgovor
Da li ste ikada uli da neko reaguje ovako kao to je Ana reagovala prema Ivanu? ta
mislite kako se ta osoba ose#ala? Kako je Ana mogla da reaguje na bolji nain?

Potrebno: Biblije.
Kaite: Pro&ita#u pri&u za ovu sedmicu iz Luke 11,5-13. Moete da pratite u
svojim Biblijama. Kada god &ujete re&i prijatelj ili iskati (traiti), kaite
uglas: Prijatelj u nevolji je pravi prijatelj! Proitajte priu i neka uenici uestvuju.
Razgovor
Objasnite ta je doma#instvo moralo da uradi da bi doli do hleba. Opiite kako je
izgledao dom (koriste#i informacije iz dela za uitelje na poetku ovog gradiva).
Pitajte: ta moemo da nau&imo iz ove pri&e o tome kako treba da pristupamo
Bogu? Kakav je jo odgovor mogao da prui probu%eni &ovek? Kako je odgovor
ovog &oveka sli&an ili druga&iji od na&ina na koji Bog reaguje prema nama? (Ova
pria verovatno je data kao kontrast izme%u toga kako ljudi reaguju prema drugima i
kako Bog reaguje.)

Istraivanje Biblije
Potrebno: kreda i tabla, ili veliki list papira i flomasteri, Biblije.
Napravite dve kolone na tabli ili velikom listu papira. Obeleite jednu sa A a drugu sa
B. Napiite slede#e tekstove u koloni A: Jovan 15,3; O Jovu 6,14; Prie 17,17; 18,24,
51
27,6. Neka uenici dobrovoljci prona%u i proitaju svaki tekst. Nakon itanja svakog
teksta, razgovarajte o karakteristikama prijatelja koji se spominje u stihu. Neka pisar
zapie u kolonu B, pored odgovaraju#eg stiha u koloni A, karakteristike koje je grupa
otkrila.
Razgovor
Pitajte: Da li imate prijatelje sa ovakvim karakteristikama? Opiite neke stvari
koje ovaj prijatelj radi? Na koje na&ine mi moemo da prikaemo ove
karakteristike drugima?

Scenario
Potrebno: male kartice sa napisanim scenarijima.
Podelite uenike u grupe. Dajte svakog grupi po jednu karticu na kojoj je napisana
slede#a situacija (ili proitajte situacije svakoj grupi). Zatraite od grupa da
razgovaraju o svom scenariju i da smisle dva reenja za problem. Kada zavre, treba
da odrede govornika koji #e ostatku razreda ispriati ta su zakljuili. Razred #e
odgovoriti i mogu da smisle dodatna reenja.
a. Va prijatelj eli da pozajmi vau omiljenu ode#u da bi je nosio na jednoj proslavi.
Vi znate da je ovaj prijatelj nemaran prema ode#i. ta #ete uraditi?
b. Skoro je vreme veeri. &ujete majku kako pria telefonom. Jedna prijateljica je
pozvala da kae da je udaljena sat vremena i eli da svrati sa jo tri prijateljice da vidi
vau porodicu i malo se odmori. Vaa ku#a je u neredu a imate hrane dovoljno samo
za vau porodicu. Nemate novca da kupite jo. ta biste rekli mami da kae?
c. Jedan prijatelj koristi droge, krade i lae kako bi izdravao svoju naviku. Ovaj
prijatelj je pobegao od ku#e i eli da ostane kod vas. ta biste savetovali svojim
roditeljima da kau ovom prijatelju?
d. Konano ste dobili sopstvenu sobu. I ba je onakva kakvu ste eleli. Porodica vaeg
prijatelja izgubila je svoju ku#u i sve to su imali u poaru? Nisu imali osiguranja i
nemaju novca da borave u hotelu. Vai roditelji pitaju da li biste se odrekli svoje sobe
i spavali sa bra#om ili sestrama nekoliko meseci, dok postradala porodica ne stane na
svoje noge. Kako biste se ose#ali? ta biste rekli?
Razgovor
Dozvolite uenicima da kau ta su zakljuili i razgovaraju o drugim reenjima.
Postarajte se da istaknete, kada je to prikladno, da davanje nekome ono to eli nije
uvek najbolji nain da im se prikae Boja ljubav. Zavrite razgovor putokazom mo#i:
POTO NAS BOG UVEK VOLI, MI SMO UVEK SPREMNI DA NJEGOVU
LJUBAV ODRAAVAMO DRUGIMA.

Voleo bih da si ovde
Potrebno: materijal za pisanje, pribor za kreativne radove, koverte, potanske marke.
Pripremite imena i adrese nepokretnih vernika ili lanova subotne kole i crkve koji
ne dolaze redovno. Pripremite materijal za pisanje i kreativni rad.
Kaite: Drago mi je to ste danas doli u subotnu kolu. Moete li da se setite ko
danas nije ovde? Imam (papire, estitke, kartone) koje moemo da adresiramo na
_________________.
Kada ovo podelim, elela bih da napiete kratak pozdrav, govore#i da vam
nedostaju i zatim se potpiite. Ako elite da nacrtate mali crte, imamo ovde i
52
razne materijale za to. Posle bogosluenja, pre nego to odete ku#i, moemo li&no
ovo da podelimo ili da ih kasnije poaljemo na poti. Uenici #e moda protestovati
ili se izgovarati. Neno odgovorite na svaki protest tako da se uenici ne ose#aju krivi
pred drugima.
Razgovor
Pitajte: Kako smo se, kao razred, ponaali sli&no ili druga&ije od &oveka u pri&i
kada sam vam rekla da ovo treba da podelimo pre ru&ka? Sasluajte odgovore.
NJEGOVU LJUBAV ODRAAVAMO DRUGIMA. I poto znam da va prevoz
zavisi od roditelja, ja #u se postarati za potu ako vi ne moete.

Zavretak
Zatraite od Boga da pomogne svakom lanu subotne kole da veba da bude prijatelj
uvek tokom slede#e sedmice, zbog Bojeg primera, i kroz Njegovu silu.

53
Pouka jedanaest

Nevidljivo carstvo

Zrnce mo#i: "Tako da se svetli vae videlo pred ljudima, da vide vaa dobra dela, i
slave Oca vaeg koji je na nebesima" (Matej 5,16).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Matej 5,1-16; Luka 6,17-26; &enja vekova, 31
poglavlje.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Isusovi prijatelji imaju vrednosti koje su drugaije od vrednosti
sveta.
Ose#ati elju da svakog dana vebaju hri#anske vrednosti.
Odgovoriti tako to #e prihvatiti Boje vrednosti kao svoje i podeliti ih sa
drugima.
Putokaz mo#i: Poto nas Bog voli, mi reagujemo tako to prihvatamo Njegove
vrednosti i delimo ih sa drugima.

U Propovedi na gori Isus daje nacrt ivota kojim eli da gra%ani Njegovog carstva
ive. Iako govori najpre svojim uenicima - koji su se ve# predali Njemu - On tako%e
govori onima koji trae, onima koji su spremni da preskoe preko provalije. On ih
uverava da #e, ako to uine, biti blagosloveni ili sre#ni. Principi carstva razlikuju se
od bilo ega to su ljudi do tada uli. Isus im stavlja do znanja da ako vredno rade za
ivot na ovom svetu, u Njegovom carstvu koje #e do#i oni #e biti tretirani kao
prinevi i princeze. Ove rei privlae narod Njemu i Njegovom carstvu.
Isus koristi ilustracije i predmete iz svakodnevnog ivota sa kojima Njegovi sluaoci
mogu da se poveu. A ako ne naine skok u Njegovo carstvo ovog dana na gori,
jednog dana, dok budu sipali so ili palili lampu, oni #e to uiniti.
Pouke koje je Isus izgovorio na gori, kada se primene u na ivot, poboljavaju nau
zajednicu sa drugima i pomau nam da izgra%ujemo zajednitvo. Kada Isus i principi
Njegovog carstva vladaju u naem srcu, Njegovo carstvo poelo je ovde na zemlji.

Hristos je retko nasamo okupljao svoje uenike da bi primali Njegove rei...
Beseda na gori, iako naroito namenjena uenicima, izgovorena je u prisustvu
mnotva. Nakon rukopoloenja apostola, Isus je sa njima otiao na obalu mora. Tu je
narod poeo da se okuplja jo od ranog jutra. Osim uobiajenih velikih grupa iz
galilejskih gradova, bilo je naroda iz Judeje, pa ak i samog Jerusalima; iz Perije, iz
Dekapolisa, iz Idumeje, daleko sa juga Judeje; iz Tira i Sidona, fenianskih gradova
na obalama Sredozemnog mora...
Verovali su da #e se carstvo uskoro uspostaviti, a iz doga%aja tog jutra stekli su
uverenje da #e u vezi sa njim biti objavljen neki proglas...
54
Hristos je razoarao nadu u svetsku veliinu. U Besedi na gori pokuao je da raskopa
delo stvoreno pogrenim vaspitanjem i svojim sluaocima da pravi pojam o svom
Carstvu i sopstvenom karakteru... Ne suzbijaju#i njihove zamisli o Bojem carstvu,
govorio im je o uslovima pod kojima mogu u#i u njega, doputaju#i im da sami
donesu zakljuke o njegovoj prirodi...
Hristove prve rei narodu na Gori bile su rei blagoslova (&enja vekova, str. 247-
249).

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li su napravili medalje
prijateljstva, telefonirali prijateljima ili napravili akrostih iz njihovog biblijskog
prouavanja tokom sedmice.
izabrali.

A. Kula prijateljstva
Potrebno: kartice, flomasteri, lepljiva traka
Podelite uenike u grupe od 5-8. Dajte svakoj grupi kartice, flomastere i lepljivu
traku.
Kaite: Bog nam je divan prijatelj. On nam daje primere kako da se ponaamo
prema drugima. Izaberite jednu osobu da bude va pisar. Na svakoj kartici
napiite jednu re& koja opisuje dobrog prijatelja, kakav je Bog nama - npr. pun
potovanja, odan, ljubazan, iskren. Napiite koliko moete za 2 minute.
Nemojte jo da im kaete zato #e im biti potrebno mnogo kartica. Merite grupi
vreme, zatim ih zaustavite nakon 2 minuta. Uklonite prazne kartice.
Kaite: Re&eno nam je da je na gori Isus propovedao o na&inu na koji treba da se
ponaamo prema drugima - to se naziva Propoved na gori. Uzmite kartice na
kojima ste pisali i sagradite od njih planinu, to je vie mogu#u. Moete da
koristite samo kartice i lepljivu traku. Pokuajte da re&i budu spolja, koliko je to
mogu#e. Moete da savijete ili uvijete kartice.
Razgovor
Proverite koja grupa ima najviu kulu. Zatim zatraite od grupa da se malo povuku od
svojih kula i pokuaju da ih srue duvanjem.
Kaite: Da li je bilo lake da sagradite toranj prijateljstva ili da ga sruite? ta
vam je bilo najtee kod gradnje? Da li ste imali dovoljno kartica sa re&ima
prijateljstva? POTO NAS BOG VOLI, MI REAGUJEMO TAKO TO
PRIHVATAMO NJEGOVE VREDNOSTI I DELIMO IH SA DRUGIMA.

B. Ose!aj za za$ine
Potrebno: papirne ae, voda, zaini.
Pre asa napunite ae do pola vodom i dodajte razne zaine ili esencije koje ne#e
obojiti vodu (kao to su teni ekstrakti, e#er ili so u raznim koliinama.) U nekim
aama ne treba da bude nikakvog ukusa, e#era ili soli; u nekima samo malo; svaka
aa zatim treba da ima sve vie dodatog ukusa, sve do take da ne moe da se pije.
Kaite: Dok su ljudi sedeli na obronku brda, verovatno su oedneli. I verovatno
je bilo ljudi koji su bili spremni da svoju vodu podele s njima. Zamislite da ste na
55
obronku brda i sluate Isusove re&i. Neko vam dodaje meinu punu vode koju
zahvalno ispijate. Poto ste do sada sluali Isusovu propoved, ta biste rekli osobi
koja je podelila svoju vodu sa vama? Sada #u vam dodati &ae sa vodom. elim
da polovina razreda slui a da druga polovina pije. Kada kaem, Blago vama
ako to &inite, dajte svom paru vodu. Vano je da svi to uradite u isto vreme.
Kada primite vodu, elim da kaete re&enicu zahvalnosti ili blagoslova osobi koja
vam je dala. Kasnije moete da kaete razredu koje re&i vam je rekao va par.
Dozvolite uenicima da istovremeno poslue vodu svojim parovima. Nasta#e razne
reakcije dok je probaju, ukljuuju#i i ispljuvavanje.
Razgovor
Pitajte: Kakvog je ukusa bila vaa voda? Kako ste se ose#ali kada ste je okusili?
ta ste eleli da kaete svom paru? ta ste rekli svom paru? Pripremite istu vodu
i moda peperminte da uenici osvee usta.
Pitajte: ta se doga%a kada u ne&emu nema dovoljno za&ina? ta se doga%a kada
ima previe? Kako ovo iskustvo probanja razli&itih ukusa moe da se uporedi sa
na&inom na koji se ponaamo prema drugima?
Kaite: Vano je da imamo pravu koli&inu za&ina. Ona moe da na&ini razliku
izme%u ne&ega to je prijatno i grozno, kao to ste otkrili. POTO NAS BOG
VOLI, MI REAGUJEMO TAKO TO PRIHVATAMO NJEGOVE
VREDNOSTI I DELIMO IH SA DRUGIMA.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: Velika korpa, baterijska lampa.
Podignite korpu koja je gusto pletena. Kaite: Danas govorimo o Propovedi na gori.
Izme%u ostalog, Isus je rekao da ne sakrivamo svoju svetlost ispod korpe.
(Ukljuite baterijsku lampu i stavite korpu preko nje.)
Pitajte: Vidite li zato je Isus to rekao? Davanje dara je jedan od na&ina da vaa
svetlost svetli, tako da drugi ose#aju njen uticaj. Uklonite korpu sa baterijske
lampe.
Pitajte: Da li vas ovo podse#a na neku pesmu?
Dajte korpu nekom ueniku da u nju skuplja dar, dok pevate pesmu iz njihovog
detinjstva, ili je pustite sa Cda.
Molitva
Podelite se u male grupe. Neka svaka grupa stane u krug. Zatraite od svake osobe da
izgovori kratku molitvu za osobu s njene desne strane. Ako ima vremena, ponovite
ovaj proces u suprotnom pravcu.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

56
Scenario za Decu sa Mree (4 u&esnika) (za 11. pouku)
Ana: Zdravo, drutvo! Veeras mogu malo due da razgovaram!
Daren: Zdravo Ana, kako si?
Emiko: To je super Ana, zato?
Ana: Moji roditelji su veeras izali i uvam mla%eg brata.
Ula: Ja bih volela da mi tata dozvoli da ostanem sama kod ku#e.
Tendaji: Ula, on zna ta je najbolje za tebe.
Ana: Zdravo Tendaji, zvui kao neiji tata!
Emiko: Gde idu tvoji roditelji veeras, Ana?
Ana: Idu da sluaju nekog ko govori o boljem ivotu - ili tako neto.
Tendaji: Trebalo bi da ja to sluam!
Daren: Hej, ja sam itao o tome.
Ula: Gde? U nekoj knjizi ili na Internetu?
Daren: Ni jedno ni drugo! To je u naoj biblijskoj pouci.
Ula: Koji deo?
Daren: U tekstu, Matej 5,1-16.
Tendaji: Zar nisu to blaenstva?
Daren: Moja uiteljica u subotnoj koli vie voli da ih zove tajne nevidljivog carstva.
Tendaji: Nevidljivo carstvo. To mi se svi%a.
Ana: Ja volim tajne!
Emiko: Hej, tvoji roditelji nisu morali da idu na predavanje - treba samo da itaju
Bibliju!
Razgovor
Pitajte: ta je to carstvo? Zato #e Boje carstvo biti nevidljivo? Danas #emo
govoriti o Bojem carstvu i njegovim tajnama koje nas &ine sre#nima.

Potrebno: Biblije.
Zatraite od jednog uenika dobrovoljca da proita jedno ili dva blaenstva, Matej
5,1-12, glasno, iz Biblije. Kada zavri, ostatak razreda #e podi#i paleve kao znak za
pozitivne rei ili reenice, ili spustiti paleve, kao znak za negativne rei ili reenice.
Pre nego to ponete, neka uenici brzo pregledaju tekst da odlue koje su rei za
palac gore i koje su rei za palac dole.
Blago Gore
Siromani duhom Dole
Carstvo nebesko Gore
Plau Dole
Uteiti Gore
Krotki Bilo koje
Nasledi#e zemlju Gore
Gladni i edni (pravde) Bilo koje
Napuniti Gore
Milostivi Gore
Milost Gore
&istog srca Gore
Bog Gore
Mirotvorci Gore
Sinovi Boji Gore
Progonjeni Dole
Kunu Dole
57
Lai Dole
Radujte se Gore
Plata Gore
Razgovor moe da utvrdi da li je neka re pozitivna ili negativna. Odvojte minut za taj
razgovor i zatim recite uenicima da #ete nastaviti kasnije.
Razgovor
Vratite se na biblijski izvetaj. Proitajte 3. stih. ta nam Isus govori? Da li bi On
spustio palac na siromani? (Ne.) Isus nam je pokazao kako da to bude palac
gore. A kako je to? ta nam ovaj stih kae da o&ekuje siromane duhom? (Nebo)
Kako su Isusove re&i bile druga&ije od onoga &emu je narod bio u&en? POTO
NAS BOG VOLI, MI REAGUJEMO TAKO TO PRIHVATAMO NJEGOVE
VREDNOSTI I DELIMO IH SA DRUGIMA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Neka uenici proitaju Luka 6,17-24. Prona%ite slinosti i razlike izme%u ove dve
verzije propovedi.
Pitajte: ta mislite, zato postoje dve verzije? Da li je mogu#e da je Isus ovu
propoved (ili bilo koju drugu) propovedao vie od jednom? Zato? Kome se Isus
obra#ao na Gori, neobra#enima, neodlu&nima ili obra#enima? ta je On
blagosiljao, stanje u kome su se nalazili (siromani, oalo#eni, progonjeni), ili
ljude? (Ljude) Zato? (Zato to samo ljudi koji shvataju svoju potrebu za Isusom
mogu istinski da uivaju u Njegovim blagoslovima.)
Kaite: POTO NAS BOG VOLI, MI REAGUJEMO TAKO TO
PRIHVATAMO NJEGOVE VREDNOSTI I DELIMO IH SA DRUGIMA.

Scenario
Potrebno: Papir i olovke.
Rade#i sa parom ili u grupi, neka uenici napiu scenarije u kojima #e se primeniti
tajne Nevidljivog carstva. Okruenje moe da bude bilo kakvo, kod ku#e, u koli,
crkvi, ili na sportskom terenu. Odredite pisara koji #e scenario zapisati na listi#u
papira. Zatim neka grupe me%usobno razmene scenarije. Svaka grupa treba da
pripremi scenski prikaz ili da objasni kako stavovi Nevidljivog carstva mogu da
pomognu scenariju koji su dobili.
Razgovor
Pitajte: ta je tee, da smislite na&ine na koje #ete primeniti stavove Neviljdivog
carstva, ili da vam se dogodi scenario koji ste dobili? Zato?
Kaite: Imenujte druge odre%ene na&ine na koje ljudi vaeg uzraste mogu da
primene stavove Nevidljivog carstva u svakodnevnim stvarima. Upamtite,
POTO NAS BOG VOLI, MI REAGUJEMO TAKO TO PRIHVATAMO
NJEGOVE VREDNOSTI I DELIMO IH SA DRUGIMA.

Nagrade
Potrebno: osam kopija diplome, olovke.
Napravite osam kopija diplome (pogledajte emu na kraju ove pouke). Objasnite
uenicima da #ete nomonovati ljude u svojoj crkvi za blagoslove Nevidljivog carstva
o kojima ste prouavali u Mateju 5,5-10.
58
Svi zajedno, ili u manjim grupama sa uiteljem, razgovarajte o svakoj slede#oj
karakteristici, ta ona znai i imenujte osobu ili osobe u vaoj crkvi za koje mislite da
imaju tu osobinu. Kada se dogovorite oko nekog imena (ili vie imena), pripremite
jednu diplomu za svaku osobu, slede#i primer.
Siromani duhom - Oni koji ose#aju svoju duhovnu potrebu; Nagrada -
Nebesko carstvo.
Oni koji plau - Oni koji se duboko kaju zbog svog duhovnog stanja ili drugih
razoarenja ili alosti; Nagrada - Utei#e se.
Krotki - Oni koji se bez oklevanja pokoravaju Bogu u svemu; Nagrada:
Nasledi#e zemlju (kada ponosni vie ne budu vladali njom).
Gladni i edni pravde - Oni koji eljno eznu za pravdom; Nagrada - Nasiti#e
se Isusa, Hleba ivota i ive vode.
Milostivi - Oni koji su aktivno ljubazni i obzirni prema drugima; Nagrada -
Milost, ljubaznost i obzirnost #e im se vratiti.
&istoga srca - Oni koji su ostavili greh kao vladaju#i princip u svom ivotu,
iji ivot je bezrezervno posve#en Bogu; Nagrada- Vide#e Boga (sada kroz oi
vere).
Oni koji tvore mir - Oni koji se bave jedinstvom me%u ljudima i izme%u ljudi i
Boga; Nagrada - Nazva#e se Sinovi Boji, koji Njega odraavaju u karakteru.
Progonjeni - Oni koji se suoavaju sa nevoljama zato to su okrenuli le%a
sotoninom carstvu; Nagrada - Nebesko carstvo, kao to je navedeno i
siromanima duhom.
Razgovor
Razgovarajte sa vaim uenicima o ovih osam kvaliteta za gra%anstvo u Nevidljivom
carstvu.
Napravite planove da pozovete ljude koje ste nagradili u vau subotnu kolu slede#e
sedmice da prime nagrade tokom vremena za druenje. Pomozite uenicima da odlue
o slede#em: 1) Nain na koji #e predati diplome; 2) Nain na koji #e pozvati primaoce
diplome; 3) Osobe koje #e napraviti i predati pozivnice ili pozvati telefonom; 4)
Osobe koje #e pripremiti kratak govor objanjavaju#i diplome; 5) Osobe koje #e
pripremiti dekoracije i/ili zakusku.

Zavretak
Zatraite od Boga da pomogne lanovima ove subotne kole da razumeju kvalifikacije
Njegovog Nevidljivog carstva dok vie prouavaju tokom sedmice.

59

dodeljuje se

Marti Marti
___________________________________________________

Zato to je siromana duhom i shvata
svoju potrebu za Bojim slavnim carstvom
milosti.

Datum: ___________________ Potpis: _________________
60

dodeljuje se

_________________________

Zato to
__________________________________
__________________________________
__________________________________

Datum: ___________________ Potpis: _________________
61
Pouka dvanaest

Jo tajni o Bojem carstvu

Zrnce mo#i: "Kako je lepo i krasno kad sva bra#a ive zajedno!" (Psalam 133,1).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Matej 5,21-26; 33-48; &enja vekova, str. 257-
260; Misli sa Gore blagoslova, str. 75-78, 86-99.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da Bog eli da se Njegova ljubav vidi u svim njihovim prijateljstvima.
Ose#ati da ele da Boja ljubav bude deo svih njihovih prijateljstava.
Odgovoriti tako to #e traiti odre%ene naine da izraze Boju ljubav svojim
prijateljima.
Putokaz mo#i: Poto nas Bog voli, mi smo u stanju da volimo svoje prijatelje i svoje
neprijatelje.

U seriji kratkih tema Isus je s ljubavlju podigao pogled svojih slualaca iznad
uobiajenog ponaanja tog vremena na vii standard. Govore#i o tome kako se
ponaamo jedni prema drugima, On izraava dublji, istinski hri#anski nain ivota,
okarakterisan ljubavlju, razumevanjem i saose#anjem.
Hri#ani su pozvani na vii standard od svih ostalih. Dok izraavaju svoju ljubav
prema svojim prijateljima, kao i svojim neprijateljima, i jedni i drugi su blie
privueni zajednici vere i Spasitelju koji se nalazi u centru.

Susreti s rimskim vojnicima bili su Jevrejima stalni povod za ogorenost. Vojni
odredi su bili raspore%eni po raznim mestima u Judeji i Galileji, i njihova prisutnost
podse#ala je narod na vlastito nacionalno ponienje. S gorinom u dui sluali su
prodorne zvuke truba i posmatrali ete kako se okupljaju oko rimske zastave i klanjaju
se, odaju#i poast tom simbolu rimske mo#i. Sukobi izme%u naroda i vojnika bili su
esti i to je rasplinjavalo mrnju ljudi... Tenja da se zbaci rimski jaram bivala je iz
dana u dan sve jaa u srcu naroda... Narod je eljno gledao u Hrista, nadaju#i se da je
On onaj koji #e skriti ponos Rima (Misli s Gore blagoslova, 91).
(Isus) Ukazao je svojim sluaocima na Vladara svemira, pod novim imenom - na
Otac. Nastojao je da shvate kako Boje srce neno ezne za njima... &ak je i
Izrailjski narod postao toliko slep za dragocena uenja proroka o Bogu, da je ovo
otkrivenje Njegove oinske ljubavi bilo i za njih neto sasvim novo, kao novi dar
svetu... Jevreji su smatrali da Bog ljubi one koji Mu slue - po njihovom miljenju,
one koji ispunjavaju zahteve rabina - a da na sav ostali svet izliva svoj gnev i
prokletstvo. Ali Isus je rekao da nije tako; ceo svet, i zle i dobre, obasjava suneva
svetlost Njegove ljubavi (isto, 95).

62
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li su prepisali svoje
kvalifikacije za Carstvo ili tri naina na koje planiraju da njihova svetlost svetli zbog
njihovog prouavanja tokom sedmice.
izabrali.

A. Napuni tu $au
Potrebno: papir, olovke, papirne ae, kreda i tabla.
Podelite papir i olovke svakom lanu razreda. Podignite papirnu au.
Kaite: Setite se kreativne upotrebe za ovu &au. Uradite to bez razgovora sa
osobom koja sedi pored vas. Dajte uenicima jedan ili dva minuta da to urade.
Kaite: Sada se podelite u male grupe i kaite upotrebu koje ste se setili. Kada
kau jedni drugima, neka svaka grupa ispria svoje ideje a vi ih zapiite tako da svi
mogu da ih vide.
Razgovor
Pitajte: Koliko upotreba za &au ste otkrili dok ste radili sami? (Napiite broj na
tabli.) Koliko upotreba za &au ste otkrili u grupi? (Napiite brojeve na tabli.)
Pogledajte brojeve na tabli? ta vam oni govore? (Smiljate vie ideja kada to
radite sa drugima; ne moete sami svega da se setite.) ta nam to govori o naoj
potrebi za drugima? (Treba da radimo sa onima koji su oko nas; Bog nas je stvorio
da svoj ivot delimo i uimo od drugih - onih koji nam se dopadaju kao i onih drugih.)
Kaite: POTO NAS BOG VOLI, MI SMO U STANJU DA VOLIMO SVOJE
PRIJATELJE I SVOJE NEPRIJATELJE.

B. Krug prijateljstva
Potrebno: sun%er, kesica sa pasuljem ili krpena lopta.
Neka uenici stanu u krug. Dajte jednom ueniku meki sun%er ili krpenu loptu ili
kesicu sa pasuljem. Taj uenik izgovori#e ime jednog prijatelja i neku pouku koju je
nauio iz ljubaznog dela koje je taj prijatelj uradio. Uenik zatim baca loptu drugom
ueniku koji tako%e izgovara ime prijatelja i neto to su nauili od njega kao rezultat
njegovog dela ljubav.
Nastavite aktivnost sve dok svi ne uestvuju. Postarajte se da svako kae delo
ljubaznosti svog prijatelja.
Razgovor
Pitajte: Kako moete da pomognete drugima da saznaju koliko ih Bog voli? (Dela
milosti i ljubaznosti.) Zato je ovo vano? (Da pokaemo ta je ustvari Boje
nevidljivo carstvo.)

Druenje
63
Vesti iz sveta
Dar
Zatraite od jednog uenika da proita Matej 6,2-4 dok drugi uenik prolazi sa
korpicom za dar.
Molitva
Pustite muziku proslavljanja i zahvalnosti oko pet minuta dok se uenici u sebi mole
molitve zahvalnosti i proslavljanja Boga. Zatraite od jednog uenika da zavri sa
kratkom molitvom zahvaljuju#i Bogu to vidi i uje ono to kaemo i uradimo kada
drugi nisu prisutni i to shvatamo da je Njegovo priznanje ono to je stvarno vano.

2. Biblijska pouka
Deca sa Mree

Emiko: Zdravo svima!
Tendaji: Zdravo, ili jo bolje, dobro vee, Emiko.
Emiko: Jesmo li jedini ovde, Tendaji?
Ivan: Orao je sleteo! Zdravo, Ivan je.
Emiko: Vau, kakav ulazak!
Tendaji: Drago mi je to si mogao da nam se pridrui. Nismo se uli vekovima!
Ivan: Imam neto da kaem svima.
Emiko: ta je to, Ivane.
Ivan: ao mi je to sam runo govorio pre neki dan. Bio sam veoma ljut zbog neega i
koristio sam rune rei.
Tendaji: To objanjava zato se dugo nismo uli. Jesu li te izbacili iz sobe?
Ivan: Da, zabranili su mi da nedelju dana koristim kompjuter.
Emiko: Tako dugo? I ja bih se iznervirala.
Ivan: Bilo je uasno. Ali dalo mi je prilike da zastanem i razmislim. U budu#nosti #u
vie paziti.
Tendaji: Ivane, znam da je teko kada ostali oko tebe psuju. Moli#u se da ti Bog da
snage da svoj jezik sauva istim i jednostavnim.
Emiko: I ja #u to uraditi.
Ivan: Hvala. Vi ste pravi prijatelji.
Razgovor
Kaite: U naoj pouci nalazi se deo koji govori o re&ima koje koristimo. Tako%e
ima i mnogo drugih dobrih saveta kako treba da se ponaamo prema svojim
prijateljima, pa &ak i prema svojim neprijateljima.
POTO NAS BOG VOLI, MI SMO U STANJU DA VOLIMO SVOJE

Potrebno: papir, olovke, Biblije.
Podelite razred u etiri grupe. Neka svaka grupa proita jedan deo biblijske pouke
glasno: Grupa jedan: Matej 5,21-26; Grupa 2: Matej 5,33-37; Grupa 3: Matej 5,38-42,
Grupa 4: Matej 5,43-48.
64
Zatim im dajte vremena da napiu kratak zakljuak svojih odlomaka, koriste#i
savremene okolnosti to je vie mogu#e. Svaki zakljuak treba da pone sa: &uo sam
da kau... i Ali ja vam kaem... Na primer, &uo sam da kau da ne treba nikoga
da ubijete, ali ja vam kaem da ako se naljutite na svog mla%eg brata i nazovete ga
glupavim, verovatno niste gra%anin Nevidljivog carstva. Odvojte vreme da svaka
grupa proita ili iznese svoj odlomak ostatku razreda.
Razgovor
Zahvalite grupama za uestvovanje. Zavrite svaki razgovor sa: POTO NAS BOG
VOLI, MI SMO U STANJU DA VOLIMO SVOJE PRIJATELJE I SVOJE
NEPRIJATELJE.

Istraivanje Biblije
Kaite: Ve#i deo onoga o &emu je Isus govorio na gori kada je davao kvalifikacije
za Nevidljivo carstvo nije bilo nita novo. Sve se to nalazilo u Tori, knjizi zakona,
koja je u to vreme &inila jevrejsku Bibliju. Ono to je bilo novo i druga&ije bio je
na&in na koji je tuma&io ove izreke. Knjievnici, Fariseji i u&itelji zakona
tuma&ili su zakon na na&in koji je &esto bio okrutan, pun problema i teak
narodu za razumevanje. Isus je tuma&io zakon ispravno, jer je On bio njegov
tvorac. Hajde da pogledamo neke starozavetne tekstove na kojima je zasnovana
Propoved na gori.
U istim grupama kao u proloj aktivnosti, neka uenici prona%u i proitaju: Grupa 1:
2.Mojsijeva 20,13; Grupa 2: 3.Mojsijeva 19,12; 4.Mojsijeva 30,2; 5.Mojsijeva 23,21-
23; Grupa 3: 2.Mojsijeva 21,23-25; 3.Mojsijeva 24,19.20; 5.Mojsijeva 15,7-11; Grupa
4: 3.Mojsijeva 19,18; 5.Mojsijeva 23,2.3.6; 3.Mojsijeva 19,2. Dajte im vremena da to
urade. Kada zavre, pitajte: Kakva pore%enja ste pronali izme%u vaeg prvog
kompleta tekstova i drugog?
Kaite: Hajde da &ujemo ta ste pronali. Dajte svakoj grupi nekoliko minuta da
iznesu ta su otkrili. Uenici u 4. grupi verovatno #e re#i da nisu mogli da prona%u
tekst koji kae da treba da mrze neprijatelje.
Kaite: Re&i: Mrzite neprijatelje svoje ne mogu da se na%u nigde u Starom
zavetu, ali u&itelji u to vreme u&ili su da je mrnja prema neprijateljima u redu.
ta mislite kako su se u&itelji zakona i drugi sli&ni njima ose#ali kada su &uli
Isusovo u&enje? (Ljubomorno, ljuto, ogoreno) Kako biste se vi ose#ali? (Zbunjeno,
beznadeno, sre#no, laknulo bi vam.)

Scenario
Kaite: Sada #u vam dati jednu situaciju. Re#i #ete mi kako moete da je reite
koriste#i principe iz Mateja 5. Proitajte slede#e scenarije razredu i neka
razgovaraju o njima.
1. Ranko i njegova najbolja prijateljica Jelena posva%ali su se i nedeljama nisu
govorili. Dolazi Dan Izvi%aa i treba zajedno da nose zastavu. Ranko ne eli
da to uradi. ta biste mu rekli?
2. Pozvali su vas u direktorovu kancelariju jer ste se potukli. Dok ekate
direktora, ta vi i druga osoba treba da uradite?
3. Jedan nasilnik vas svakog dana posle kole doekuje na jednom uglu. ta
treba da uradite?
65
4. Vaa mla%a sestra eli da pozajmi va novi CD plejer. Kako #ete
odgovoriti?
5. Zatraili su od vas da pomognete u pripremanju zajednikog ruka za goste.
ta #ete uraditi?
6. Devojica koja sedi iza vas nikada vas nije volela i inila vam je zle stvari.
Kako #ete se ponaati prema njoj?
Razgovor
Pitajte: Koje principe je tee posluati? Koji su laki? Zato? Koji princip #e vam
najvie pomo#i u narednoj sedmici?

Diplome za carstvo
Dodelite danas vae diplome. Nagradite primaoce koje je trebalo da pozovete tokom
protekle sedmice. Predajte diplome onako kako ste se dogovorili prethodne subote.
Ako niste planirali prethodne sedmice i danas ne moete da imate ceremoniju, napiite
pismo kao grupa. Neka uenici kau ta bi eleli da napiu u pismu. Tokom sedmice
poaljite diplome i pisma sa objanjenjima primaocima.

Zavretak
Zatraite od Boga da lanovima vae subotne kole pokae da jednio On moe da im
da silu da vole svoje prijatelje i neprijatelje onako kako On eli od njih, samo kroz
Njegovu milost.

66
Pouka trinaest

Povezanost

Tema: Prijateljstvo sa Bogom.
Zrnce mo#i: "Ja sam okot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on #e roditi
mnogi rod; jer bez mene ne moete initi nita" (Jovan 15,5).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jovan 15,1-12; &enja vekova, str. 585-590.
Ciljevi:
Deca #e:
Znati da samo ako ostanu u potpunosti povezani sa Isusom mo#i #e da
postignu ono to On trai od njih.
Ose#ati elju da razviju trajno prijateljstvo sa Isusom.
Odgovoriti tako to #e izabrati da razvijaju navike koje #e im pomo#i da
neguju svoju duhovnu vezu sa Bogom.
Putokaz mo#i: Samo kroz blisku zajednicu sa Isusom moemo da ostvarimo prava
prijateljstva sa drugima.

Isus se nalazi na putu prema Gecimanskom vrtu. On zna da ide putem ka svojoj smrti,
ali brine se za svoje uenike. On eli da oni razumeju kako njihovo prijateljstvo moe
da raste i razvija se ak i kada fiziki vie ne budu zajedno. On eli da ih uveri da ne
treba da se ose#aju usamljeno ili uplaeno i da #e On biti sa njima. On uzima sliku
loze i vinogradara i koristi je da bi njihov um otvorio da razumeju divni dar
prijateljstva koji On nudi.
Ova pouka govori o milosti na delu
Milost je dar Boje nezasluene ljubavi i oprotenja. Ali tako%e je i dar ivotodavne
energije i sile koja nam daje sposobnost da ivimo za Njega i volimo jedni druge.

Jevreji su uvek smatrali vinovu lozu najplemenitijom biljkom, slikom sveta to je
mo#no, uzvieno i plodno...
Na breuljcima Palestine na Nebeski Otac zasadio je ovaj plemeniti &okot, a On
sam bio je vinogradar. Mnoge je privlaila lepota ovog &okota i zato su objavljivali
Njegovo nebesko poreklo. Ali vo%ama u Izrailju On je izgledao kao koren iz suve
zemlje. Izvadili su ibljiku, odbacili je i zgazili svojim nesvetim nogama. Mislili su da
je zauvek unite. Me%utim, nebeski Vinogradar nikada nije izgubio iz vida svoju
sadnicu. Poto su ljudi mislili da su je unitili, On ju je uzeo i sa druge strane zida
ponovo zasadio. &okot vie nije trebalo da bude vidljiv. Bio je sakriven od grubih
nasrtaja ljudi. Ali, loze ovog &okota izrasle su preko zida. Trebalo je da predstavljaju
&okot. Preko njih kalemi su jo uvek mogli da se sjedine sa &okotom. Donosile su
rod. Taj rod brali su prolaznici.
Iako je uskoro trebalo da se uzme od njih, njihovo duhovno jedinstvo sa Njim trebalo
je da ostane nepromenjeno... ivot okota postaje ivot loze. Tako i dua mrtva u
prestupima i gresima dobija ivot preko veze sa Hristom (&enja vekova, str. 586,
587).
67

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li su odluili ta mogu da
rade kada su ljuti. Pitajte ih da li imaju neto da iznesu iz prouavanja prethodne
sedmice.
izabrali.

Telefonski brojevi
Zatraite od razreda da napie telefonske brojeve (ili imena, ako je to prikladnije):
* Broj koji najvie koristite
* Va najbolji prijatelj
* Neko ko #e pomo#i ako se na%ete u nevolji
* Neko koga moete da pozovete kasno no#u ako ste negde zaglavljeni; na primer,
trebalo je da vas prijatelj odveze ku#i a on se predomislio.
* Neko sa kim biste razgovarali kada ste uplaeni
* Neko ko bi vam pomogao sa doma#im zadacima
* Neko sa kim biste voleli da planirate neku zabavnu aktivnosti
* Vai roditelji
* Broj hitne pomo#i
* Pastor
* Vo%a mladih ili uiteljica u subotnoj koli
Razgovor
Pitajte: Da li je bilo teko da se setite osoba da popunite sve kategorije? Kojih
brojeva ste se najlake setili? Da li su se neka imena pojavila vie od jednom? ta
ose#ate prema osobi &iji ste broj naj&e#e koristili? Koliko je ta osoba vana u
vaem ivotu?
Kaite: Nai najblii prijatelji su ljudi sa kojima razgovaramo sve vreme. U naoj
dananjoj pouci u&i#emo o najboljem prijateljstvu koje moemo da sklopimo. U
stvari, SAMO KROZ BLISKU ZAJEDNICU SA ISUSOM MOEMO DA
OSTVARIMO PRAVA PRIJATELJSTVA SA DRUGIMA.

B. Do samog kraja
Potrebno: stolice, kutije i drugi predmeti za stvaranje lavirinta, marame za oi.
Neka uenici naprave lavirint u vaem odeljenju tako to #e ukloniti stolice i blokirati
put uz pomo# kartonskih kutija (ovo moe da se uradi i napolju ili u drugoj prostoriji).
Neka uenici izaberu parove kako stiu u subotnu kolu. Veite oi jednoj osobi u
paru. Uenik bez poveza na oima treba da daje usmena uputstva ueniku sa vezanim
oima, kako bi ga proveo kroz lavirint. Vodi ne sme da dodirne svog para. Ovo
moete da uradite par po par, kako deca stiu, ili kao trku ako imate dovoljno prostora
za svoj lavirint. (Varijanta: Uenika sa vezanim oima povedite u etnju oko crkve.)
Razgovor
Pitajte: Zato vam je bilo teko da pro%ete kroz lavirint? (vezane oi, nemogu#nost
gledanja, ne znam ta je ispred) Kako ste se ose#ali kada se bili bespomo#ni?
Zavisili od nekoga? Kako su oni koji su proli kroz lavirint uspeli da to urade?
68
(Paljivim sluanjem vodia, zavise#i od osobe koja ih vodi, poverenje) Kako je
prolazak kroz lavirint sli&an naim odnosima sa drugima? Sli&an principima
Nevidljivog carstva? (Nemojte da se oslanjate sami na sebe, oslonite se na Isusa da
vas vodi i pokae put) SAMO KROZ BLISKU ZAJEDNICU SA ISUSOM
MOEMO DA OSTVARIMO PRAVA PRIJATELJSTVA SA DRUGIMA.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Kaite: Davanjem darova omogu#avamo drugima da saznaju da je zajednica sa
Isusom tajna za uspene zajednice sa prijateljima, porodicom, sunarodnicima pa
&ak i neprijateljima.
Molitva
Kaite: Hajde da mislimo na nae prijatelje. Kaza#u vam jedan kvalitet
prijateljstva i nakon toga na&ini#u pauzu. Setite se nekoga za koga znate da ima
ovaj kvalitet i glasno ili u sebi zahvalite Bogu za tu osobu.
Zavrite zahvaljuju#i Bogu to je na najbolji Prijatelj.

2. Biblijska pouka
Potrebno: mali radio ili kasetofon.
Pripremite elektrini radio ili na baterije (bez baterija ili struje) dok predstavljate
pouku. Razgovarajte kratko o omiljenim stanicama koje uenici sluaju.

Potrebno: Biblije, mali radio ili kasetofon i kaseta, gost (nije neophodno).
Kaite: Protekle &etiri sedmice govorili smo o odraavanju Boje ljubavi u naim
prijateljstvima. (itali smo iz Biblije kako treba da budemo spremni da poloimo
svoj ivot za prijatelja, da budemo ljubazni i da volimo sve vreme, o ivljenju
prema pravilima Bojeg carstva i o ljubavi prema neprijateljima. Ali danas #emo
govoriti kako niste stvarno spremni za bilo ta od toga.
Napravite predstavu tako to #ete pokuati da prona%ete stanicu ili pustite kasetu na
radiju ili kasetofonu koji nema baterije ili nije ukljuen u struju.
Kaite: Ba kao to savreno dobar radio ne moe da svira muziku u sadanjem
stanju, vi ne moete da &inite sva ta ljubazna dela bez sile bliske zajednice sa
Isusom. Hajde da o tome &itamo u Jovanu 15,1-11.
Neka dobrovoljci naizmenino itaju stihove. Zatim ukljuite radio ili kasetofon sa
kaestom u struju i neka sluaju muziku.
Kaite: Isus je izabrao da upotrebi primer &okota i loze i plodova umesto radija
(ili kasetofona) i muzike i struje.
Ako je mogu#e, dovedite jednog batovana koji moe da objasni (pa ak i prikae)
kalemljenje. Tako%e moete da pokuate da prona%ete ilustracije i objanjenja u nekoj
knjizi ili na Internetu. Objasnite uenicima da nas je Bog uporedio sa lozama koje
same po sebi nisu izvor ivota. Ako se posee biljka koja je izvor ivota a loze
69
(izdanci ili pupoljci) bez sopstvenog izvora ivota se vrsto poveu za ukorenjenu
biljku, onda #e poeti da rastu zajedno i ivotodavni sok moe u potpunosti da tee
kroz nakalemljeni izdanak kako bi ta loza donela rod. SAMO KROZ BLISKU
ZAJEDNICU SA ISUSOM MOEMO DA OSTVARIMO PRAVA
PRIJATELJSTVA SA DRUGIMA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Zatraite od svih uenika koji su ro%eni u januaru, februaru, martu i aprilu da se
grupiu i proitaju 2.Korin#anima 3,18. Svi uenici ro%eni u maju, junu, julu i avgustu
treba da se grupiu i proitaju 1.Petrova 1,8. Uenici ro%eni u septembru, oktobru,
novembru i decembru treba da se grupiu i prona%u i proitaju Jevrejima 4,15.16.
Zatraite od svake grupe da razgovara kako je njihov tekst povezan sa dananjim
zrncem mo#i: Ja sam okot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on #e roditi
mnogi rod; jer bez mene ne moete initi nita (Jovan 15,5). Zatraite da se pripreme
da podele svoje misli sa ostatkom grupe.
Moete da vodite misli uenika uz pomo# ovih ideja:
2.Korin#anima 3,18: Dok gledamo u Isusa i mislimo o Njemu, i otvoreni smo i iskreni
prema naim manama, Duh nas menja da budemo slini Njemu, osposobljavaju#i nas
da volimo kao to On voli.
1.Petrova 1,8: &ak iako ne moemo da Ga vidimo, moemo da izaberemo da Ga
volimo i verujemo u Njega, to nas ispunjava rado#u i drugim dobrim rodovima, ba
kao okot i loza.
Jevrejima 3,15.16: Ba kao to loza koja je nakalemljena na okot ima istu strukturu
#elija, tako je Isus bio ovek kao mi i On moe da nam da silu i blagodat koja nam je
potrebna da volimo kao to On voli, iako smo i dalje ljudi.
Razgovor
Pitajte: ta vam se najvie dopada u vaoj zajednici sa Isusom? ta mislite da je
teko u njoj? Kako bi zajednica sa Isusom mogla da vam pomogne? ta bi se
promenilo u vaem ivotu? ta ste nau&ili o zajednici sa Isusom to ranije niste
znali?
SAMO KROZ BLISKU ZAJEDNICU SA ISUSOM MOEMO DA
OSTVARIMO PRAVA PRIJATELJSTVA SA DRUGIMA.

Kako to znamo?
Potrebno: pet papirnih tanjira, flomasteri.
Za ovu aktivnost, napiite imena etiri poznate osobe (dobre i loe) i Isusovo ime na
pet papirnih tanjira. (Predloene kategorije imena: kriminalac, predsednik, filmska
zvezda, sportista, peva ili radio voditelj, pastor za mlade. Pazite da vai uenici znaju
o kome se radi.)
Rairite pet tanjira, slovima na dole, po prostoriji. Zatraite od svakog uenika da se
priblii jednom tanjiru i stane pored ili na njega. Neka uenici kod svakog papirnog
tanjira podignu svoj tanjir i u sebi proitaju napisano ime.
Bez izgovaranja imena osobe koja je na tanjiru, neka uenici kod svakog tanjira opiu
ostatku grupe kako bi njihov ivot bio drugaiji kada bi lino poznavali osobu koja je
imenovana na njihovom tanjiru. Na primer, neko u blizini tanjira Majkl Dordan
moe da kae, Bio bih popularan da poznajem ovu osobu ili Verovatno bih bolje
igrao koarku.
Zatim neka uenici kod tog tanjira naizmenino odgovaraju na slede#a pitanja:
70
* Kako bi vaa zajednica sa ovom osobom promenila vae ivotne uslove?
Slobodno vreme? Grupu prijatelja?
* Da li bi vai roditelji odobrili ovo prijateljstvo? Zato?
* Da li biste eleli da postanete sli&niji ovoj osobi? Objasnite.
Nastavite tako to #e uenici kod svakog tanjira na ovakav nain priati o svojoj
linosti i traite od uenika koji stoje pored tanjira Isus da budu poslednji (upamtite
gde ste stavili ovaj tanjir.) Zatim neka uenici poga%aju ije je ime na tanjiru.
Razgovor
Pitajte: Kakva je razlika izme%u znanja o nekome i druenja sa tom
osobom? (Ohrabrite raznolike odgovore.) Kako moemo stvarno da imamo
zajednicu sa Isusom? (Kada Mu se obratimo u trenucima potrebe, provodimo vreme
sa Njim u crkvi i na drugim duhovnim sastancima; razgovaramo sa Njim o bilo emu;
sluamo kako On govori kroz Bibliju i molitveno itanje i period tihog razmiljanja;
radimo sa Njim na pomaganju drugima; priznavanje nae potrebe za Njim, nae
nesposobnosti da inimo dobro u svojoj sili; doivljavanje Njegove milosti kada
traimo da nam pomogne da uradimo neto teko, kao to je da budemo ljubazni
prema nekoj mrskoj osobi.) SAMO KROZ BLISKU ZAJEDNICU SA ISUSOM

Doli smo do saznanja
Potrebno: 30 cm konopca ili vunice za svakog uenika.
Pitajte svakog uenika o razliitim nainima na koje su saznali o Isusu. Odgovori
mogu da ukljue odre%ene stvari iz ideja iz Primenjivanje pouke.
Zatim svakom ueniku dajte 30 cm konopca ili vunice i kaite: Zaveite &vor na ovoj
vrpci za svakih tri puta kada ste u ivotu bolje upoznali Isusa. Moete da se setite
iskustava kada ste bili u krizi, vremena koje ste proveli u molitvi, ili situacija
kada vam je neki prijatelj pomogao da vidite Isusovu ljubav.
Podelite se u male grupe i neka uenici ispriaju ta njihovi vorovi simboliu.
Razgovor
Pitajte male grupe da li su spremne da podele sa ostalim uenicima. Ohrabrite uenike
da svoje vrpce koriste kao markere za knjigu. Zatraite od njih da dodaju vor svaki
put kada im Bog pomogne da znaajno rastu u svojoj zajednici sa Isusom tokom
slede#eg meseca. Zatraite da daju obe#anja ostalima u svojoj grupi da #e objasniti
nove vorove na svojoj vrpci. SAMO KROZ BLISKU ZAJEDNICU SA ISUSOM

Zavretak
Kaite: Isus eli da razvije ve&no prijateljstvo sa nama svakog dana. Hajde da se
zajedno molimo trae#i od Njega da odse&e ono to #e nas spre&iti da budemo
prijatelji sa Njim i da dozvoli da Njegova ljubav te&e kroz nas kako bismo bili
dobri prijatelji drugima.

Gradivo Godina A Sveska 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gradivo Godina A Sveska 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gradivo za decu starijeg

You might also like