Gradivo Godina B Sveska 6

Gradivo za decu starijeg
kolskog uzrasta
5-8 razred
Godina 2, pouka 2

Prevod sa engleskog jezika: Ljiljana iri#

2
Sadraj:

1. Ostani budan
2. U muci i nevolji
3. Iznenaenje sa izlaskom sunca
4. Spali svoje skije
5. Verujem
6. "Ko sam ja?"
7. Isusov veliki ulazak
8. Nosi Boji oklop
9. Nita nije nemogu!e
10. Odbegli naslednik
11. Ilijin polovni plat
12. Ulje bez granica
13. Nemoj da se stidi!

Za vo%e/u&itelje
Ovo gradivo smiljeno je da:
A. Na&inite uvod za pouku u subotu. Ono to se deava u subotnoj koli je
pou$avanje. U toku nastupaju!e sedmice u$enici razmatraju i primenjuju principe uz
pomo! dogaaja i aktivnosti koje su date u njihovoj Biblijskoj pouci. Na ovaj na$in,
lekcija nau$ena u subotnoj koli postaje bitan deo iskustva u$enika koji raste u veri.
B. Obuhvatite svakog u&enika na na&in na koji najbolje u&i. Prate!i prirodni ciklus
po kome su ove teze zasnovane, poveza!ete u$enike sa "putokazom mo!i" za tu
sedmicu i to na na$in koji !e privu!i sva$iju panju i matu.
1. Aktivnosti pripreme daju u$enicima razlog zato ele da nau$e ovu poku. Ova
celina posebno je privla$na za "matovite uenike", koji pitaju, "Zato treba ovo da
nau$im?"
2. Biblijska pouka vam omogu!ava da pou$avate u$enike na na$in koji ih uklju$uje.
Ova celina odnosi se na "analitine uenike" koji postavljaju pitanje "ta treba da
nau$im?"
3. Primenjivanje pouke u$enicima prua priliku da istrae kako pouka moe da se
primeni na prakti$an na$in u njihovom svakodnevnom ivotu. Ova celina odnosi se na
"uenike zdravog rasu#ivanja", koji pitaju, "Kako ovo funkcionie u mom ivotu?"
4. Odraavanje poruke u$enicima daje priliku da smisle na$ine na koje mogu
drugima a prenesu nove ideje koje su nau$ili. Ova celina privla$na je za "dinamine
uenike", koji pitaju, "ta ovo moe da postane? ta mogu da uradim da ovu ideju
podelim sa drugima?"Celina Molitva i proslavljanje je sveti "posao" subotne kole i
moe da se upotrebi u bilo kojoj ta$ki za vreme pouke; ipak, preporu$uje se da
po$nete sa Aktivnostima pripreme,
$ak iako neki u$enici tek pristiu.
C. Usmerite celokupno vreme subotne kole na jedan "putokaz mo#i." Ovi
putokazi mo!i odnose se na jedan od $etiri stadijuma iskustva rasta u veri: milost
(Bog me voli), bogosluenje (ja volim Boga), zajednica (mi volimo jedni druge) i
sluba (Bog i tebe voli).
D. U&enicima pruite iskustvo aktivnog u&enja kako bi spremnije prihvatili istine
koje se iznose. Posle ovih iskustava dolaze celine za razgovor, u kojima postavljate
pitanja koja navode u$enike da razmiljaju o onome to su doiveli, protuma$e
iskustvo i tu informaciju primene u svojim ivotima.
3
E. Uklju&ite odraslo osoblje subotne kole na nove i kreativne na&ine.
* Veoma malom subotnom kolom moe da upravlja jedna odrasla osoba.
* Ve!om subotnom kolom moe da upravlja jedan voa/u$itelj uz pomo! drugih
u$itelja koji pomau u interakciji u obliku male grupe. Ovo u$iteljima zaduenim za
male grupe prua maksimalnu uklju$enost sa u$enicima i u njihovo dinami$no u$enje,
a istovremeno zahteva minimum pripreme od strane u$itelja.

Kako da koristite ovo gradivo:
Pokuajte da sledite prirodni ciklus u$enja, koji je predstavljen, ali prilagodite ga
onoliko koliko je neophodno da bi program uspeo u vaoj odreenoj situaciji.
Unapred pregledajte Primedbe o programu za svaku sedmicu kako biste mogli da
pripremite predloene jednostavne materijale.
Pokuajte da slede!e predmete nabavite pre nego to tromese$je po$ne:
* Biblije
* Veliki papir - rolne novinskog ili mesarskog papira, ili karton.
* Papir formata A4
* Olovke, hemijske olovke, flomastere, votane boje, drvene boje
* Makaze, lepilo/lepilo u stiku
* Druge zalihe za ru$ne radove koje su vam na raspolaganju (stikovi sa svetlucavim
gelom, tapi!i od sladoleda, itd.)
* Ostali potrebni predmeti navedeni su u sedmi$nim primedbama o programu.

4
Pouka jedan
Godina 2, Tromese$je 2

Ostani budan

Mese&na tema: Zajednica: Mi prihvatamo odgovornost.
Zrnce mo#i: "Nosite bremena jedan drugog" (Galatima 6,2).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Matej 26,31-46; &enja vekova, str. 593-602.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da prijatelji i crkvena porodica podravaju jedni druge u vreme nevolje.
Ose#ati elju da budu osetljiviji prema potrebama svojih prijatelja i crkvene
porodice.
Odgovoriti tako to !e traiti na$ine da podravaju svoje prijatelje i crkvenu
porodicu.
Putokaz mo#i: Isusova ljubav nagoni nas da podravamo jedni druge u vreme
nevolje.

Priprema za prou&avanje
Kratak pregled biblijske pouke
U no!i pre raspe!a, u Gecimanskom vrtu, Isusu je potrebna ljudska podrka od strane
Njegovih u$enika. Potrebni su Mu prijatelji koji mogu da se mole sa Njim i za Njega,
neko koga moe da dodirne i s kim moe da razgovara, neko ko moe da Mu prui
ohrabrenje. Ali u$enici su umorni, iscrpljeni i nisu osetljivi prema Isusovim
potrebama. Oni padaju u san i ne uspevaju da Mu prue podrku. U$enici gube
dragocenu priliku da razumeju ta !e se dogoditi Isusu i kako !e to uticati na njih.
Ova pouka govori o zajednici
Mi imamo prilike da podravamo i ohrabrujemo nae prijatelje i porodicu u njihovim
trenucima nevolje. Kada smo sami osnaeni Bojom milo!u, moemo ovu milost da
prenesemo drugima.
Za duhovni napredak u&itelja
"Kada pati, ljudsko srce $ezne za saose!anjem. Ovu $enju Hristos je ose!ao iz
dubine svog bi!a. U najdubljem duevnom bolu, doao je svojim u$enicima sa
velikom eljom da $uje neku re$ utehe od onih koje je tako $esto blagosiljao, teio i
titio u alosti i nevolji. Onaj koji je uvek imao re$i sau$e!a za njih, podnosio je
nat$ove$anske duevne patnje i $eznuo da zna da li se mole za Njega i sebe. Kako je
bila mra$na zlo!udnost greha! Bio je u stranom iskuenju da ljudski rod prepusti
posledicama sopstvene krivice, a On da ostane nevin pred Bogom. On bi bio osnaen
kad bi samo mogao znati da to Njegovi u$enici razumeju i cene" (&enja vekova, str.
596).
Kako mogu da osnaim prijatelja koji se upravo sada nalazi u nevolji?

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
Pozdravite u$enike na vratima. Pitajte ih kako su proveli sedmicu zbog $ega su bili
zadovoljni, a ta ih je uznemirilo ili zabrinulo. Pitajte ih da li imaju neto povezano sa
biblijskim prou$avanjem od prole sedmice to ele da podele sa ostalim u$enicima.
5
Zatraite od u$enika da se pripreme da u$estvuju u Aktivnosti pripreme koju ste
izabrali.

1. Aktivnosti pripreme
Izaberite aktivnost ili aktivnosti koje su najprikladnije u vaoj situaciji.
A. ta se nalazi u prijatelju?
Potrebno: Tabla i flomaster, papir, olovke, Biblije.
Kaite: Pojedina$no ili u grupama od najvie po $etvoro, smislite spisak od najmanje
10 kvaliteta koje cenite, pa $ak i o$ekujete kod prijatelja. Zatim im dajte prioritet,
odbrojavaju!i ih od 1 (za najvanije) do 10 (najmanje vano.)
Razgovor
Pitajte: Kakve kvalitete prijateljstva ste nali? Napiite odgovore na tabli. Koji je
bio naj&e#i odgovor? ta ste traili u prijatelju? Koga su od vas prijatelji
podrali kada vam je to bilo najpotrebnije? Prijatelji i porodica podravaju
jedni druge kada je to potrebno. Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i,
Galatima 6,2. Odvojte vreme da u$enici pronau tekst i glasno ga pro$itaju sa vama.
Da li je davanje podrke odgovornost u prijateljstvu? ta nam ovaj stih jo kae?
(noenje meusobnih tereta je ispunjavanje zakona ljubavi, Hristovog zakona). Hajde
da upamtimo da:
ISUSOVA LJUBAV NAGONI NAS DA PODRAVAMO JEDNI DRUGE U
VREME NEVOLJE.

B. Scene podrke
Podelite u$enike u grupe od po $etvoro ili petoro. Dajte im pet minuta da smisle ske$
od dva do tri minuta da ilustruju kakav prijatelj treba da bude i kakav ne treba da
bude. (Ako je grupi ovo teko, predloite da to pripreme kao intervju za posao.)
Razgovor
Pitajte: Kakve odgovornosti prihvatamo kada postajemo prijatelj nekome? Da li
je davanje podrke deo odgovornosti u prijateljstvu? Prijatelji podravaju jedni
druge kada je to potrebno. Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i,
Galatima 6,2. Odvojte vreme da u$enici pronau tekst i glasno ga pro$itaju sa vama.
Da li je davanje podrke odgovornost u prijateljstvu? ta nam ovaj stih jo kae?
(noenje meusobnih tereta je ispunjavanje zakona ljubavi, Hristovog zakona). Hajde
da upamtimo da:
VREME NEVOLJE.

Molitva i proslavljanje
Druenje
Govorite o radostima i tugama u$enika koje ste sasluali na ulazu (ako je to
prikladno). Ako su vam dali dozvolu, iznesite jednu ili dve posebne stvari iz njihovog
prou$avanja biblijske pouke tokom sedmice. Proslavite svaki roendan, posebni
dogaaj ili dostignu!e. Uputite posebnu, toplu dobrodolicu posetiocima.
Vesti iz sveta
Upotrebite Vesti iz sveta za decu, ili neku drugu pri$u koja vam je na raspolaganju.
Dar
Potrebno: Posuda za skupljanje dara
Moete da napravite kutiju za skupljanje dara koju !ete koristiti slede!e $etiri
sedmice. To moe da bude kutija sa slikama (fotografije ili slike iz $asopisa) prijatelja
koji zajedno provode vreme.
6
Pre nego to skupite dar, podsetite u$enike da davanjem darova pomaemo drugima,
ali da takoe treba da traimo na$ine da vie pomaemo naim prijateljima i milima i
dragima.
Molitva
Neka u$enici na listi!ima papira napiu imena prijatelja i milih i dragih koji moda
doivljavaju poteko!e. Sakupite listi!e i zavrite molitvom koja trai Boje vostvo u
pomaganju drugima. Ostavite malo vremena za tiinu tokom kojeg !e u$enici
razmiljati o na$inima na koje mogu da pomognu ljudima $ija su imena zapisali na
listi!ima papira.

2. Biblijska pouka
Uvod u biblijski doga%aj
Kaite: Ispri&ajte nam o doga%aju kada vam je bilo teko da ostanete budni? ta
ste sve pokuavali da biste se razbudili? Kada nekoliko u$enika dobije priliku da
pri$a, objasnite im da su Isusovi u$enici imali isti problem.
(ALTERNATIVA)
Pitajte: Moete li da mi ispri&ate o doga%aju kada ste doiveli pravo prijateljstvo?
ta je va prijatelj uradio da bi vam pokazao, ili ta ste vi uradili da biste svom
prijatelju pokazali da vam je stalo do njega? Pripremite i li$nu pri$u koju !ete
ispri$ati ako niko nema nita da kae.

Doivljavanje doga%aja
Potrebno: Biblije, tabla i kreda ili flomaster.
Neka u$enici naizmeni$no glasno $itaju Matej 26,29-46. Napiite slede!a pitanja na
tabli. Podelite razred u dve grupe da razgovaraju o pitanjima i da svoje odgovore
ispri$aju razredu.
Grupa 1:
1. Zato je Isus bio u tako tekom duevnom stanju i zato je eleo da se
Njegovi u$enici mole i ostanu budni?
2. Stavite se na Isusovo mesto i napiite kako mislite da se ose!ao:
a) Kada se suo$io sa odlukom da umre ili da ne umre za ljude koji nisu
pokazivali ni zahvalnost ni razumevanje prema Njegovoj rtvi.
b) Kada je pronaao da Njegovi u$enici spavaju umesto da se mole
zajedno sa Njim, iako je On to traio od njih.
3. Setite se iskustava u kojima ste se oslonili na podrku prijatelja u vreme
velike potrebe, ali njih nije bilo briga.

Grupa 2:
1. ta mislite zato je u$enicima bilo tako teko da ostanu budni?
2. Stavite se na mesto u$enika i napiite kako biste se ose!ali kad bi vam Isus
rekao, "Zar niste jedan sat mogli da straite sa Mnom?" Onda vidite anela
koji se naginje da pomogne Isusu kada On pada na zemlju. Znate da ste mogli
da uradite isto to i aneo.
3. ta je Isus mislio kada je rekao, "Duh je sr$an, ali je telo slabo?"

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, flomaster i tabla, papir i olovke.
Organizujte razred u grupe od po troje ili $etvoro. Neka svaka grupa pronae dva
primera iz Biblije u kojima je neko pruao dobru podrku nekome i dva primera u
kojima je neko proopustio da prui dobru podrku drugima. (Primeri: isceljenje
7
uzetog $oveka, Luka 5,17-26; $ovek koji nije imao nikoga da ga spusti u vodu, Jovan
5,1-7). Kaite: Kakve primere ste pronali? Napiite odgovore na tablu, pod
naslovima, "Dobra podrka" i "Loa podrka."
Kada svaka grupa iznese svoje primere, zatraite od u$enika da pronau i pro$itaju
glasno Rimljanima 15,1.2; Galatima 6,10; i Propovednik 4,9-12. Pitajte: Kako su ovi
stihovi povezani sa doga%ajima koje smo napisali na tabli? (Ohrabrite u$enike da
primene putokaz mo!i dok razgovaraju o svakom tekstu i razli$itim spomenutim
dogaajima.)
VREME NEVOLJE.

3. Primenjivanje pouke
Scenario
Pro$itajte slede!e scenarije vaim u$enicima. Na kraju svakoga, pitajte ta bi oni
uradili da budu osetljivi i prue podrku osobi koja je u nevolji.
1. Katarinini roditelji se razvode. Njoj je teko da se skoncentrie u koli. Sve je
nervira i $esto je veoma potitena.
2. Petrova baka, koja je 10 godina ivela sa njegovom porodicom, nedavno je umrla.
Petar ne eli da razgovara o tome, ali deluje tuno. Umesto da igra koarku posle
kole, kao to je nekada radio, on jednostavno odlazi ku!i.
3. Nevenu u zadnje vreme $esto boli glava. Otkriveno je da ima tumor na mozgu.
Uplaena je i usamljena u bolnici dok prima le$enje.
4. Majka je rekla Tomi da njegovog labrador ritrivera Sema nema celog dana. Toma
ga je traio po ulicama, ali nije mogao da ga nae. Izgled njegovog lica nagoni vas da
pomislite da je izgubio svog najboljeg prijatelja.
Upamtite, na putokaz mo!i glasi:
VREME NEVOLJE.

4. Deljenje pouke sa drugima
Struktura podrke
Podelite u$enike u grupe od po $etvoro ili petoro. Zatraite od svake grupe da na$ini
ljudsku strukturu u kojoj su neki temelj, a drugi su delovi celokupne strukture.
Pogledajte ko moe da bude najkreativniji. Pazite na pokuaje koji bi mogli da budu
opasni.
Razgovor
Pitajte: Kakvu ulogu ste igrali u svakoj strukturi? Da li je samo temelj mogao da
sa&injava strukturu? ta je sa onima koji su bili gornji deo strukture? Kakvu
podrku su dobijali od ostatka? Kakvu vrstu podrke mi moemo da dajemo
drugima? Dajte u$enicima jedan ili dva minuta da razmisle ta mogu da urade da ove
sedmice ponude podrku svojim prijateljima i crkvenoj porodici. Kaite: Hajde da se
obaveemo da #emo ispuniti nae ideje i pomo#i nekome ove sedmice. To moe
da bude jednostavno kao to je molitva za nekoga. Hajde da upamtimo da:
VREME NEVOLJE.

Zavretak
Kaite: Dragi Isuse, hvala Ti to su uvek tu kada god si nam potreban. Pomozi
nam da ne izneverimo druge kada im je potrebna podrka i ljubav u tekim
vremenima. Molimo Te da pokae svoju ljubav kroz nas. Amin.
8

Pouka dva

U muci i nevolji

Zrnce mo#i: "Ovako govori Gospod nad vojskama: ...budite milostivi i alostivi
jedan drugom" (Zaharija 7,9).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Luka 23,26-56; &enja vekova, str. 643-664.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da se staraju za svoje prijatelje $ak i u poteko!ama ili pod pretnjom
smrti.
Ose#ati spremnost da preuzmu odgovornost za ispunjavanje potreba svojih
prijatelja a da to niko od njih ne trai.
Odgovoriti tako to !e namerno traiti na$ine da ispune potrebe svojih
prijatelja.
Putokaz mo#i: I mi moemo da se staramo za druge $ak i kada smo suo$eni sa
poteko!ama, ba kao to je Isus radio.

Bez obzira na bol i patnju dok se nalazio na krstu, Isus izraava brigu za one koji se
nalaze oko Njega: Njegovi prijatelji, vojnici, razbojnik na krstu, Njegova majka.
Nekolicina Njegovih prijatelja pokazuje brigu za Njega tako to su tamo gde su Mu
potrebni. Neki od njih takoe se staraju za Njegovo telo posle smrti.
Moemo da pokaemo staranje prema drugima u naem drutvu $ak i kada se sami
suo$avamo sa tekim situacijama. Usmeravaju!i se na druge, mi primamo blagoslov.

"Spasitelju se nije oteo nijedan uzdah. Njegovo lice ostalo je mirno i pribrano, ali Mu
je $elo bilo oroeno krupnim kapima znoja. Nije bilo milostive ruke da obrie samrtni
znoj sa Njegovog lica, niti re$i sau$e!a i nepokolebljive odanosti, koja bi stala uz
Njegovo ljudsko srce. Dok su vojnici obavljali svoj strani posao, Isus se molio za
svoje neprijatelje: "O$e! oprosti im jer ne znadu ta $ine!" Njegove misli prelazile su
sa sopstvenih patnji na greh Njegovih mu$itelja i stranu osvetu koja !e ih sti!i.
Nikakvu kletvu nije uputio vojnicima koji su sa Njim grubo postupali. Nikakvu osvetu
nije prizivao na svetenike i poglavare koji su se naslaivali ostvarenjem svoje
namere. Hristos ih je saaljevao zbog njihovog neznanje i krivice. Blago je proaptao
samo molitvu da im bude oproteno "jer ne znadu ta $ine" (&enja vekova, str. 646).
Kakve su obi$no moje misli kada se naem u nevolji? Ako prolazim kroz teko
vreme, kako i dalje mogu da sluim potrebama svog razreda u de$jem odeljenju?

9
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Anketa o bolesti
Potrebno: Papir, olovka, tabla i kreda ili flomaster.
Zatraite od u$enika da meu sobom sprovedu anketu o tome kako su se ose!ali kada
su poslednji put bili bolesni i ta su radili i o $emu su razmiljali. Mogli bi da
obuhvate pitanja kao to su: Koliko si dugo bio bolestan? ta si eleo da radi? ta
nisi eleo da radi? O $emu si razmiljao? ta si radio? Ko se brinuo za tebe? ta si ti
u$inio da bi se brinuo za druge?
Razgovor
Pitajte: Kako su odgovori sli&ni? Zapisujete odgovore na tablu tako da svako moe
da ih vidi. Pitajte: Da li je neko, dok je bio bolestan, mislio na potrebe drugih, a ne
samo na svoje potrebe? Koliko je teko da mislimo na druge kada se sami ne
ose#amo dobro? Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, Zaharija 7,8.
Glasno i zajedno pro$itajte stih. Danas #emo traiti primere kako je Isus mislio na
druge &ak i kada je sam doivljavao veliki bol. elimo da nau&imo da:
I MI MOEMO DA SE STARAMO ZA DRUGE (AK I KADA SMO
SUO(ENI SA POTEKOAMA, BA KAO TO JE ISUS RADIO.

B. Ljubazna dela
Podelite u$enike u male grupe. Zatraite da smisle najmanje $etiri na$ina za
pokazivanje kako neko moe da preuzme odgovornost da ispuni potrebe prijatelja.
Odvojte vreme za razmiljanje. Onda treba da izebaru jedan od ta $etiri na$ina i da
planiraju kratki scenski prikaz kako bi to prikazali ostalim u$enicima. Posle svakog
scenskog prikaza, neka publika razgovara o onome to su videli.
Razgovor
Pitajte: Koji od ovih postupaka/ponaanja biste cenili kada bi prijatelj uradio za
vas? Koliko od toga vi &inite na redovnoj osnovi? Kako se ose#ate kada se neko
stara za vae potrebe? Kaite: Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i,
Zaharija 7,8. Glasno i zajedno pro$itajte stih. Danas #emo traiti primere kako je
Isus mislio na druge &ak i kada je sam doivljavao veliki bol. elimo da nau&imo
da:

Druenje
10
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: Kutija za skupljanje dara
Nastavite da koristite kutiju koja je predloena prethodne sedmice. Podsetite u$enike
da je davanje dara na$in priznavanja nae zajednice sa drugima na ovom svetu. &ak
iako ne poznajemo li$no primaoce ovog dara, mi smo povezani sa njima kroz nau
zajednicu sa Isusom.
Molitva
U grupnoj molitvi, dajte $lanovima razreda priliku da u$estvuju u iznoenju potreba
njihovih milih i dragih (prijatelja i porodice) pred Boga. Po$nite molitvu govore!i,
"Dragi Isuse, elimo da ti iznesemo nae brige povodom naih milih i dragih..." U
ovom trenutku ohrabrite u$enike da spomenu druge sa naro$itim zahtevima, da
njihove potrebe budu ispunjene. Zavrite zahvaljuju!i za blagoslove koje !e Bog
doneti onima koji paze na druge.

2. Biblijska pouka
Zatraite od u$enika da iznesu iskustva u kojima su pomogli nekome $ije su probleme
razumeli jer su i sami proli kroz sli$no iskustvo. Pripremite i svoju pri$u. Kaite:
Danas #emo u&iti kako se Isus starao za druge &ak i dok je umirao na krstu.

Potrebno: Biblije, papir i olovke, muzika (nije neophodno).
Dajte papir i olovku svakom u$eniku. Zatraite da zamisle da su prisutni prilikom
Raspe!a, posmatraju!i i sluaju!i dok vi $itate glasno Luka 23,26-56). Zatim neka
napiu jedan unos u dnevnik (ili nacrtaju sliku), belee!i i opisuju!i ono to su videli i
$uli. Mogu da izaberu da piu ili crtaju iz svoje perspektive ili iz perspektive jednog
od vojnika, u$enika, Marije, jednog od razbojnika ili nekog drugog. (Moete da
pustite prikladnu muziku dok u$enici piu ili crtaju.)
Primedba: Moete takoe da iznesete i slede!e informacije i da razgovarate o
pitanjima koja slede.
Raspe!e je bio uobi$ajen vid kanjavanja meu neznaboa$kim nacijama u rano
vreme. Ono se smatralo najstranijim vidom smrti.
Ovo kanjavanje po$injalo je tako to se pa!enik podvrgavao bi$evanju sa bi$em od
konih remena za koje su bili privezani sitni komadi metala ili kosti. Osuenik je sam
nosio svoj krst do mesta pogubljenja, koje se nalazio izvan grada. Pre nego to se
dogaalo prikivanje za krst, davala se $aa sir!eta pomeana sa u$i i smirnom, kako
bi se umrtvili bolovi pa!enika. Isus je odbio da uzme ovo sredstvo za umirenje bolova
kako bi Njegova $ula bila jasna.
Izgleda da je najverovatnije prvo prikivana desna, a zatim i leva aka za popre$nu
gredu, otrim klinovima, dok je osueni kriminalac leao na zemlji. Zatim bi se celo
telo privuklo konopcima i pri$vrstilo da stoji uspravno. Jedan klin je prikivao stopala
za krst.
Smrt raspe!em obi$no je bila prili$no spora. Razapeta osoba retko bi umrla pre 36
sati. U nekim slu$ajevima to se protezalo i do devet dana. Zato su kapetan i $etiri
vojnika ostajali kao $uvari, spre$avaju!i da razapeta osoba bude spaena.
11
Bol je o$igledno bio veoma intenzivan, jer se celo telo propinjalo, a ruke i noge, koje
su masa nerava i mii!a, gubili bi po malo krvi. Posle izvesnog vremena, arterije u
glavi i stomaku bile bi preplavljene krvlju, to je izazivalo strahovitu glavobolju, pa
$ak bi nastala i traumati$na groznica i tetanus.
Pitajte: Kako biste se ose#ali da ste bili prisutni i posmatrali kako se ovako
ponaaju prema Isusu? Kakve misli biste imali da ste vi visili na krstu? Moete li
da zamislite sebe kako se brinete za ose#anja vaih prijatelja u takvom trenutku?
Razgovor
Ako vreme dozvoljava, zatraite da jedan ili dva dobrovoljca pro$itaju ta su napisali
u svom dnevniku. Pitajte: Koji vidovi scene kao da se vie isti&u u ovim zapisima?
Zato? Da li se Isus usmeravao na svoju situaciju? Kako se ponaao prema
onima koji su bili oko Njega? Da li je neko morao da Mu kae da treba da se
brine za potrebe drugih? Kako vi pokazujete brigu prema drugima? Kako
pokazujete brigu prema drugima kada ste i sami suo&eni sa teko#ama?

Istraivanje Biblije
Potrebno: papir, olovke, Biblije.
Zatraite od u$enika da, pojedina$no, pronau primere slede!eg u Luci 23,26-56: 1)
na$ine na koje je Isus izraavao brigu prema drugima; 2) primere kako su drugi
izraavali brigu prema Njemu.
Nakon vremena odvojenog da oni prou$e odlomak, zatraite odgovore. Mogu!i
odgovori mogu da obuhvataju 1) Isusovu brigu za vojnike koji su Ga razapeli, za
razbojnika na krstu, i za Njegovu majku; 2) Josif iz Arimateje je ponudio svoj grob za
Isusovu sahranu i ene su se potrudile da pomau Isusovo telo.
Hajde da upamtimo da na putokaz mo#i glasi:

Scenario
Pro$itajte glasno slede!i scenario vaim u$enicima:
Rankov i Nadin otac umro je pre tri godine. Njihova majka je do sada uspevala da
zadri porodicu na okupu i izdrava ih. Ali danas je dola ku!i i rekla da je na poslu
bilo otputanja i da je izgubila svoj posao. Mora!e da pronae drugi posao. Dok to ne
u$ini, Ranko i Nada ne!e mo!i da kupe nita novo, niti !e imati novca za kolske
ekskurzije, itd.
Razgovor
Pitajte: ta mislite kako bi Ranko i Nada mogli da reaguju na maj&ine novosti?
ta biste mogli da im kaete na osnovu nae dananje pouke? Kakvu
odgovornost Ranko i Nada imaju da pomognu svojoj majci? Kako mogu da joj
pomognu? Opet, mi znamo

Nagnite se zajedno
Neka u$enici stanu u krug i uhvate se za ruke (jedan veliki krug ili vie manjih). Na
dati znak, neka se svi u grupi lagano nagnu unazad, oslanjaju!i se na stisak druge
12
osobe koja ih dri. Ponovite pokretanje nekoliko puta zatim pitajte: Kako ovaj krug
simboli&ki prikazuje nau me%usobnu zavisnost? Kaite: (ak i kada nam je
potrebna podrka, i dalje moemo da podravamo druge.
Zatraite od u$enika da se podele u parove. Kaite: Isusovi sledbenici ive svoju
veru tako to podravaju druge i kroz teke trenutke bore se zajedno.
Neka u$enici odvoje jedan ili dva minuta da svojim parovima ispri$aju o pitanjima ili
problemima sa kojima se bore. Zatim neka se parovi mole jedan za drugoga, trae!i
Boje vostvo u naro$itim spomenutim situacijama.

Zavretak
Kada parovi zavre, zavrite tako to !e u$enici ponovo na$initi veliki krug i zatim
na$initi grupni zagrljaj kako bi simboli$ki prikazali svoju meusobnu brigu. Zajedno i
glasno izgovorite putokaz mo!i:

13
Pouka tri

Iznena%enje sa izlaskom sunca

Zrnce mo#i: "Nije ovde; nego ustade... I vrativi se od groba javie sve ovo
jedanaestorici i svima ostalim" (Luka 24,6-9).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Luka 24,1-12; Jovan 20,1-9, Marko 16,1-8;
&enja vekova, str. 665-687.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da je Isus ustao iz mrtvih i da je danas iv.
Ose#ati da poto Isus ivi, imaju nadu u ve$ni ivot.
Odgovoriti tako to !e podeliti ovu nadu sa prijateljima i porodicom.
Putokaz mo#i: Moemo da govorimo o naoj nadi u ve$ni ivot zato to je Isus
vaskrsao.

ene su u nedelju ujutro rano dole na grob i pronale ga praznog. Ipak, njihova tuga
pretvorila se u radost kada su im dva anela rekla da je Isus vaskrsao. Na re$i anela,
ene su se setile ta je Isus rekao pre raspe!a. Razumevaju!i, potr$ale su da podele
dobru vest sa u$enicima.
Zbog Isusovog vaskrsenja i mi imamo nadu u ve$ni ivot. Prema tome, naa je radost
i odgovornost da delimo ovu veliku nadu sa naim drutvom od prijatelja i porodice.

"O, kad bi pognuta glava mogla da se podigne, kada bi o$i mogle da se otvore da Ga
posmatraju, kada bi ui mogle da sluaju Njegov glas! "Idite bre te kaite u$enicima
njegovim da je ustao iz mrtvih." Naloite im da ne gledaju Josifov novi grob, koji je
bio zatvoren velikim kamenom i zape$a!en rimskim pe$atom. Hristos nije tamo. Neka
ne gledaju prazan grob. Neka ne tuguju kao oni koji su bez nade i pomo!i. Isus ivi i
zato to On ivi i mi !emo iveti. Iz zahvalnih srca, sa usana dodirnutih svetom
vatrom, neka odjekne radosna pesma. Hristos je vaskrsnuo! On ivi da posreduje za
nas. Uhvati se za ovu nadu i ona !e drati duu kao siguran, oproban lender. Veruj i
vide!e slavu Boju" (&enja vekova, str. 687).
ta Isusovo vaskrsenje zna$i za mene? ta $inim da nadu u ve$ni ivot podelim sa
drugima?

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.
14


A. Podnoenje gubitka
Potrebno: papir, olovke i Biblije.
Zatraite od u$enika da se prisete vremena kada su oni ili neko blizak njima izgubili
neku dragu osobu (kada je prijatelj, $lan porodice, pa $ak i ku!ni ljubimac, umro).
Kaite: Razmislite o tome i napiite kako ste se ose#ali, ta ste radili, kako ste im
pomogli ili kako je neko pomogao vama.
Razgovor
Zatraite od dva ili tri u$enika da iznesu svoje iskustvo. Pitajte: Da li postoji
zajedni&ka nit u tome kako se ljudi ponaaju, razmiljaju, reaguju, pomau i
odnose prema gubitku? ta je ljudima dalo nadu' Zato? ta mislite kako su
ljudi reagovali kada je Isus umro? Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i -
Luka 24,6-9. Poto je Isus ustao, mi imamo nadu.
MOEMO DA GOVORIMO O NAOJ NADI U VE(NI IVOT ZATO TO
JE ISUS VASKRSAO.

B. Uzbudljiva vest!
Potrebno: papir, olovke i Biblije.
Zatraite od u$enika da na listi!u papira zapiu ta misle da je najvanija vest u
istoriji. Sakupite papiri!e kada zavre. Glasno pro$itajte odgovore u$enika. Ako
Isusovo vaskrsenje nije spomenuto, vi to u$inite.
Razgovor
Pitajte: Zato je Isusovo vaskrsenje najve#a vest u istoriji? Kako ona uti&e na
&itav svet u svim vremenima? Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i -
Luka 24,6-9. Poto je Isus ustao, mi imamo nadu.
JE ISUS VASKRSAO.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: Kutija za skupljanje dara.
Nastavite da koristite kutiju koju ste napravili pre dve sedmice.
Kaite razredu da kroz njihove darove ova pri$a o Isusovom vaskrsenju - najvaniji
dogaaj u istoriji - moe da se propoveda ljudima irom sveta.
Molitva
Molite se za Boje vostvo u narednoj sedmici, da pred svaku osobu u subotnoj koli
stavi priliku da nekome ispri$a o Isusovom vaskrsenju.

15
2. Biblijska pouka
Pitajte: Moete li da se setite nekog doga%aja kada niste mogli da do&ekate da
podelite neku vest sa nekim? Kakva je to bila vest? Da li smo toliko uzbu%eni i
prema deljenju vesti o Isusovom vaskrsenju sa drugima? Zato? ta treba da
bude na prioritet? Dananja pri&a govori o Isusovom vaskrsenju i o naoj
reakciji u deljenju te vesti sa drugima. Na putokaz mo#i glasi:
JE ISUS VASKRSAO.

Potrebno: Biblije, scenski prikaz (posle ove aktivnosti) ILI papir i olovke.
Zatraite od dobrovoljaca da glasno, u krug, pro$itaju Luka 24,1-12. Zatim dajte
fotokopije scenskog prikaza i zatraite od dobrovoljaca da ga prikau, ili traite od
njih da zamisle da su Petar. Kaite: Napiite kako biste se ose#ali zbog onoga to ste
upravo &uli i videli? ta razmiljate? O &emu se pitate?
Zatraite od dobrovoljaca da pro$itaju ta su napisali. Pitajte: Zato je Petru bilo
tako teko da prihvati ono to su ene rekle? Zato se i dalje pitao ta se dogodilo
nakon to je i sam za sebe video prazan grob?
Kaite: Mi znamo da je Isus ustao. I
JE ISUS VASKRSAO.

Scenski prikaz: ON JE IV!
Pripoveda$: Zemlja je podrhtavala u zoru nedeljnog dana, prvog dana sedmice. Marija
Magdalena, Marija Isusova majka i Saloma nosile su svoje za$ine i hodale do grobova
izvan Jerusalima. Ile su da pomau Gospodnje telo.
Marija Magdalena: Sestre, ko !e ukloniti kamen za nas?
Pripoveda$: Niko nije imao odgovor, ali kada su ugledale grob, videle su da je kamen
ve! uklonjen. Ulaz je bio otvoren: mra$an procep, prazan. Nervozno su ule. Bio je
prazan! Telo je nestalo! Iznenada su se pojavila dva $oveka obu$ena u belo. ene su
bile preplaene.
Prvi aneo: Zato traite ivoga meu mrtvima?
Drugi aneo: Doite, vidite mesto gde su Ga poloili. Vidite da nije ovde. Ustao je,
ba kao to vam je rekao.
Pripoveda$: Ali Marija Magdalena nije prila da vidi. Spustila je svoje za$ine,
zgrabila svoje suknje i potr$ala nazad u grad bez ijedne re$i. Dojurila je u gornju
sobu.
Marija Magdalena: Petre, ukrali su Gospoda, i ne znamo gde su Ga stavili.
Pripoveda$: Petar je potr$ao iz sobe, jure!i prema grobu, a Jovan je bio odmah iza
njega. Marija ih je pratila nazad do groba. Petar i Jovan su uli u grob i zatim izali iz
njega, trep!u!i o$ima i odmahuju!i glavom u neverici.
Petar: Nestao je! To je $udno. Pogrebno platno nije razbacano, ve! uredno sloeno.
To je veoma $udno!
Pripoveda$: Petar i Jovan su napustili grob i vratili se u grad. Marija je ostala. Dok su
suze tekle niz njeno lice, spoticala se prema grobu, a zatim se okrenula jecaju!i.
Iznenada se Isus pojavio u blizini groba.
Isus: eno, zato pla$e? Koga trai?
Marija Magdalena: Molim vas, gospodine, ako ste ga vi uzeli, kaite mi gde je.
Isus: Marija.
16
Pripoveda$: Marija je pruila ruke k Njemu.
Marija: Gospodaru, moj Gospodaru!
Pripoveda$: Isus je koraknuo unazad.
Isus: Marija, nemoj me dodirivati. Jo se nisam vratio svom Ocu. Ali vrati se mojim
prijateljima, mojim u$enicima i kai im da se vra!am mom Ocu i vaem Ocu, mom
Bogu i vaem Bogu.
Pripoveda$: Ponovo se Marija vratila u gornju sobu.
Marija: On je ustao! On je ustao! Videla sam Ga sopstvenim o$ima!

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, papir, olovke, tabla i kreda ili flomaster.
Kaite: Centralna tema o vaskrsenju nalazi se u 1.Korin#anima 15,14. Hajde da
zajedno prona%emo i pro&itamo tekst. Pronaite tekst i zajedno i glasno ga
pro$itajte. U Novom zavetu zabeleeno je deset razli&itih pojavljivanja vaskrslog
Gospoda. Napiite slede!e tekstove prema brojevima na tabli. Podelite u$enike u
grupe da pronau kome se Isus javio i kada.
1. Jovan 20,11-18; Marko 16,9-11 (Mariji Magdaleni, kod groba).
2. Matej 28,1-10 (Mariji Magdaleni i "drugoj Mariji", kada su se vra!ale sa groba).
3. Luka 24,34; 1.Korin!anima 15,5 (Simonu Petru, nasamo na dan vaskrsenja).
4. Luka 24,13-35; Marko 16,12.13 (dvojici u$enika na putu za Emaus na dan
vaskrsenja).
5. Jovan 20,19-24 (Desetorici u$enika - Toma je bio odsutan - i drugima, u Jerusalimu
u ve$e dana vaskrsenja).
6. Marko 16,14-18; Luka 24,33-40; Jovan 20,26-28 (Jedanaestorici u$enika -
uklju$uju!i i Tomu - u Jerusalimu).
7. Jovan 21,1-23 (sedmorici u$enika dok su lovili ribu na Galilejskom moru).
8. 1.Korin!anima 15,6; Matej 28,16-20 (oko 500 ljudi, uklju$uju!i i jedanaestoricu, na
odreenom mestu u Galileji).
9. 1.Korin!anima 15,7 (Jakovu, ali ne kae nam se pod kojim okolnostima).
10. Marko 16,19; Luka 24,50-52; Dela 1,4-10 (u$enicima neposredno pre vaznesenja.
Oni su Ga pratili iz Jerusalima do Maslinske gore, i gledali su Ga kako se uznosi na
nebo.)
Razgovor
Pitajte: Koja pojavljivanja ste najpre pronali? Hajde da zapiemo na tablu
osobe kojima se Isus javio i pod kojim okolnostima. Kada zavre, kaite: Zapazite
da je u ve#ini prilika Isus im dao priliku da ispitaju &injenicu o Njegovom
vaskrsenju. On je razgovarao s njima licem k licu, dozvolio da Ga dodiruju i jeo
je hleb sa njima. Poto verujemo da je Isus ustao iz groba, mi imamo nadu.
JE ISUS VASKRSAO.

Scenario
Pro$itajte slede!i scenario u$enicima: Dora ima veoma doobru prijateljicu koja je u
poslednje vreme mnogo razmiljala o ivotu. Ona smatra da nema prave nade - nita
za ta bi trebalo da se ivi ili o$ekuje. Dora je nedavno predala svoj ivot Hristu i
ose!a se sigurno u nadi da !e Isus opet do!i da je povede ku!i s Njim jednog dana u
mnogo bolji ivot.

17
Razgovor
Pitajte: ta moe Dora da kae ili uradi kako bi svojoj prijateljici dala nadu?
kako moe tome da pristupi? Koji savet biste joj dali? Upamtite da,
JE ISUS VASKRSAO.

Razmiljanje o vaskrsenju
Potrebno: papir u boji, bojice, makaze, lepilo, jednostavni muzi$ki instrumenti.
Kaite: Razmiljate o prizoru vaskrsenja. Pro&itajte o tome u Mateju 28,1-10 i
Luci 24,1-13. Kako to zamiljate? Sada uzmite ono to ste zamislili i pretvorite to
u sliku, recitaciju ili muziku. Zabavite se!
Razgovor
Dajte prilike da oni koji ele pokau ta su uradili. Zatim pitajte: Kako ste videli
prizor? Da li je sli&an onome to su drugi videli? Ako biste mogli da izaberete
jednu re& ili re&enicu da opiete vae ose#anje, koja bi to re& bila? Da li je to slika
koju biste eleli da podelite sa drugima? Da li #ete biti spremni da ovo podelite sa
nekim ove sedmice? Hajde da upamtimo da
JE ISUS VASKRSAO.

Zavretak
Kaite: Dragi O&e, hvala Ti to si nam dao dar svog Sina, Isusa. Hvala Ti za ve&ni
ivot koji nam nudi. Podseti nas svakog dana da si nam poverio da drugima
govorimo o Isusu. Daj nam hrabrosti i radosti da delimo tu dobru vest. Amin.

18
Pouka &etiri

Spali svoje skije

Zrnce mo#i: "Idite dakle i nau$ite sve narode krste!i ih va ime Oca i Sina i Svetog
Duha, U$e!i ih da sve dre to sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane
do svretka veka" (Matej 28,19.20).
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da Isus trai od njih da dele jevanelje sa drugima.
Ose#ati je privilegiju to su izabrani da drugima govore o Isusu.
Odgovoriti tako to !e prihvatiti odgovornost da dobru vest o spasenju podele
sa drugima.
Putokaz mo#i: Moemo da prihvatimo odgovornost da drugima propovedamo dobru
vest.

Neposredno pre povratka na nebo Isus ostavlja uputstva svim svojim sledbenicima.
Oni treba da svima irom sveta govore o Isusu i dobroj vesti o spasenju, i da ih nau$e
da Ga slede.

I mi smo pozvani da propovedamo dobru vest o Isusu onima koji se nalaze oko nas.
Isus je obe!ao da !e uvek biti sa nama kada radimo ono to On trai od nas.

Veliki nalog koji je zapisan u Mateju 28,19.20 sadri veliki zadatak hri!anske crkve.
Oni treba da idu do krajeva sveta da u$e sve narode - i Jevreje i neznaboce; prema
tome, to je takoe i nalog za strane misije. "Hri!anstvo je bila prva religija koja je
poprimila istinski internacionalni karakter. Paganske religije je uveliko nedostajala
misionarska revnost i aktivnost. Oni su po karakteru uglavnom bili nacionalni i nisu
se trudili da stvaraju obra!enike iz drugih nacionalnih grupa" (The Seventh-day
Adventist Bible Commentary, vol. 5, p. 557).
"Idite po svemu svetu i propovedite jevanelje svakom stvorenju" (Marko 16,15), to
je Hristos zapovedio svojim sledbenicima. Nisu svi pozvani da budu propovednici ili
misionari u uobi$ajenom smislu te re$i; ali svi mogu biti Hristovi saradnici u
objavljivanju "radosne vesti" svojim blinjima. Zapovest je upu!ena svima, velikima i
malima, u$enima i neu$enima, starima i mladima" (Vaspitanje, str. 235).
"Neko mora da ispuni Hristov nalog; neko mora da nastavi delo koje je On zapo$eo
na zemlji, a crkva je dobila tu privilegiju. S tim ciljem je i organizovana"
(Testimonies for the Church, vol. 6, p. 295).
ta ja radim da ispunim veliki nalog iz jevanelja?

19
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Misionarska razmiljanja
Potrebno: papir, olovke, enciklopedije, turisti$ke knjige, atlas sveta.
Kaite: Zamislite da ste misionar u stranoj zemlji. Napiite beleku u dnevnik
opisuju!i vae aktivnosti tokom jednog dana. Upiite i koju zemlju ste izabrali i kako
izgleda tamo iveti.
Razgovor
Dajte u$enicima priliku da iznesu misli koje su zapisali. Pitajte: Da li ste ikada
razmiljali o tome da budete misionar u stranoj zemlji? Da li poznajete nekoga
ko je misionar, ili je to bio? ta mislite o njima? Mislite li da misionari moraju
da budu naro&ita vrsta ljudi ili svako moe to da radi? Da li morate da idete u
stranu zemlju da biste bili misionari? Hajde da pro&itamo dananje zrnce mo#i,
Matej 27,19.20. Danas elimo da kaemo Bogu da:
MOEMO DA PRIHVATIMO ODGOVORNOST DA DRUGIMA
PROPOVEDAMO DOBRU VEST.

B. Biblijski misionari
Potrebno: Biblije, konkordansi, papir, olovke, tabla i kreda ili flomaster.
Zatraite od svakog u$enika da napravi spisak od najmanje tri biblijske li$nosti koje
su delovale kao misionari, bilo u svojoj zajednici, bilo u nekoj stranoj zemlji.
Razgovor
Neka iznesu ta su otkrili dok vi zapisujete na tabli. Na spisak stavite imena li$nosti
kao i aktivnost koju su obavljali (na primer: Pavle, propovedanje; Tavita, dobra dela;
Avram, gostoprimstvo, itd.). Pitajte: Da li ste ikada razmiljali ta to zna&i biti
misionar? Da li ste ikada eleli da to budete? Da li morate da idete u stranu
zemlju da biste bili misionar? Ove biblijske li&nosti su dobri primeri deljenja
jevan%elja sa drugima. Hajde da pro&itamo dananje zrnce mo#i, Matej 27,19.20.
Danas elimo da kaemo Bogu da:

Druenje
Vesti iz sveta
20
Dar
Potrebno: Kutija za skupljanje dara.
Moete da nastavite da koristite kutiju koju ste napravili pre tri sedmice.
Pre nego to sakupite dar, upitajte razred da li neko tedi novac za neki naro$iti
projekat. Istaknite da pri$a koju !e $itati slede!e sedmice opisuje jednu takvu situaciju
i da !e im moda dati materijala za razmiljanje.
Molitva
Potrebno: globus ILI karta sveta.
Pokaite globus ili kaartu sveta i zatraite od u$enika da izaberu jednu zemlju na koju
!e se fokusirati. Zatim, u molitvi, dajte im priliku da trae Boje naro$ite blagoslove
za Njegovo delo u zemljama koje su izabrali.

2. Biblijska pouka
Zatraite od $etiri dobrovoljca da pripreme scenski prikaz. Dajte im slede!i scenario:
Jovan je $ekao vesti o tome da li je primljen u jednu privatnu kolu za napredni nivo
kolovanja sa smerom koji stvarno voli: kompjuteri. On je prili$no nervozan i
uzbuen svakog dana dok proverava potu da vidi da li je stiglo pismo sa
obavetenjem. Svi znaju za to: njegovi nastavnici, njegovi drugovi, njegove komije, i
naravno, njegova porodica. Kona$no, stie pismo. Debelo je. Sigurno je dobra vest.
Za pismo odbijanja potrebna je samo jedna strana. Jovan ga otvara. Primljen je!
Posle scenskog prikaza, pitajte: Kako se Jovan ose#ao kada je primio obavetenje
da je primljen? Kako je reagovao? Da li je to tiho zadrao za sebe? Ili je eleo da
svi znaju? Naa biblijska pouka danas govori o Velikom nalogu koji je Isus dao
nama, da dobru vest o Njemu podelimo sa drugima.

Potrebno: Biblije, veliki papiri za zidnu sliku, boje, flomasteri.
Pro$itajte glasno Matej 28,16-20. Kaite: Ovaj odlomak govori o Isusu koji daje
Veliki nalog. ta mislite da Veliki nalog zna&i?
("Nalog" zna$i autorizaciju ili zapovest da se postupa na odreeni na$in ili da se
obave odreene stvari.) Kako biste to ilustrovali?
Kaite: Volela bih da se pridruite drugima u stvaranju zidne slike koja opisuje
ovaj tekst i kako se on ispunjava. Moete da razgovarate o tome i smislite glavni
plan. Kada u$enici zavre ili iskoriste zadato vreme, razgovarajte.
Razgovor
Pitajte: Kakvo je vae uopteno miljenje o zidnoj slici? Koje simbole ili slike ste
koristili da ilustrujete Veliki nalog? ta oni zna&e? Da li se ovo radi danas? Ko to
radi? Ko treba da to radi? Da li ovo li&i na neto &ime biste vi eleli da se bavite?
Danas elimo da kaemo Isusu:

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, mape (nije neophodno).
Neka u$enici pronau i pro$itaju Marko 16,15. Kaite: Moda vam se &ini malo
previe da mislite da smo mi odgovorno da irimo dobru vest svakom stvorenju,
prema svojoj snazi. Kako moemo da u&inimo da ovaj "nalog" postane vie
ostvarljiv? Hajde da prona%emo i pro&itamo Dela 1,8. Pro$itajte tekst zajedno i
glasno. Pitajte: Najpre, gde #emo dobiti silu da ispunimo na "nalog"? (Silu
21
primamo od Svetog Duha.) A ta nam je to ta&no naloeno da radimo? (Da budemo
svedoci onoga to je Isus uradio za nas i to eli da uradi za druge.) ta nam ovaj
tekst govori to nam pomae da razloimo nau odgovornost na neto to je malo
prihvatljivije od "svakog stvorenja"? (On kae da idemo u Jerusalim, Judeju,
Samariju i do krajeva zemlje.) ta to zna&i? (Jerusalim je grad, Judeja moe da se
uporedi sa naom dravom ili pokrajinom, Samarija moe da ozna$ava zemlju, a "do
krajeva zemlje" objanjava samo sebe. Od nas se trai da po$nemo tu gde jesmo i da
onda idemo dalje kako nas Bog vodi.) Gde god da se nalazimo, MOEMO DA
PRIHVATIMO ODGOVORNOST DA DRUGIMA PROPOVEDAMO DOBRU
VEST.

Scenario
Pro$itajte glasno svojim u$enicima slede!i scenario. Jasmina je upoznala Marka preko
zajedni$kog prijatelja. Dopali su se jedno drugom i po$eli su poprili$no da
razgovaraju, viaju!i se kada god su to mogli. Kada je Marko otkrio da je ona
hri!anka, postavio joj je direktno pitanje: "Uvek sam $uo da ljudi govore o "dobroj
vesti jevanelja." ta je to? Ako je to tako dobra vest, elim da je $ujem. Zato su ljudi
toliko nejasni povodom toga?" Jasmina ba nije znala ta da kae. "Mislim da je to da
je Isus umro i ponovo ustao," rekla je oklevaju!i. "Ali ta je tako dobro u toj vesti?
Kakve veze ona ima sa mnom?" odgovorio je Marko. "Hm... ne znam," rekla je
Jasmina i brzo promenila temu, prili$no postiena. Marko se utvrdio u svom ubeenju
da hri!ani nemaju nita za njega.
Razgovor
Pitajte: Da li je Marko bio u pravu? Kako je Jasmina mogla da objasni dobru
vest jevan%elja? ta mislite zato ona nije znala? ta biste vi uradili kada biste se
nali u takvoj situaciji? Kako moete da budete bolje pripremljeni da odgovorite
na ne&ija pitanja?
Kaite: Ako, MOEMO DA PRIHVATIMO ODGOVORNOST DA DRUGIMA
PROPOVEDAMO DOBRU VEST, onda tako%e prihvatamo odgovornost da
znamo ta je dobra vest i kako ona uti&e na na ivot.

Sutina jevanelja
Potrebno: papir i olovke.
Kaite: Da li ste ikada gledali ili sluali neku reklamu. Objasnite da u reklamama
morade da uzmete $itav koncept i informaciju o nekom proizvodu - njegovu sutinu -
i razlomite je na ne vie od pet najvanijih atributa, karakteristika ili poente prodaje
tog proizvoda. Zatim sve to mora da se uklopi u 30-60 sekundi vremena trajanja
reklame.
Podelite u$enike u grupe od po petoro ili estoro. Zatraite da naprave reklamu za
dobru vest jevanelja, koriste!i iste tehnike. Podsetite ih da razmisle o "poenti
prodaje", onome to bi $inilo da se ljudi "prime" na tu ideju. Kada zavre, zatraite od
dobrovoljaca da podele svoje reklame.
Razgovor
Pitajte: ta je "poenta prodaje" u ovim reklamama? Koje su klju&ne ta&ke?
Zato bi se neko uzbudio zbog ovoga? Kako moete da iskoristite ovu
informaciju dele#i vau radost zbog dobre vesti sa vaim prijateljima? Vaim
razrednim drugovima? Vaim nastavnicima? Vaom porodicom? ta moete da
uradite ove sedmice da podelite tu radost? Hajde da zajedno kaemo na
22
putokaz mo#i: MOEMO DA PRIHVATIMO ODGOVORNOST DA
DRUGIMA PROPOVEDAMO DOBRU VEST.

Zavretak
Kaite: O&e, prihvatamo odgovornost da delimo dobru vest sa drugima. Pomozi
nam da imamo hrabrosti da delimo svoju radost sa drugima kojima si potreban.
Hvala Ti to si nam poverio ovu odgovornost. Amin

23
Pouka pet

Verujem

Mese&na tema: Bogosluenje: Mi sluimo Bogu &itavim svojim ivotom.
Zrnce mo#i: "Isus... re$e mu; veruje li ti Sina Boijeg?... A on re$e: Verujem
Gospode! I pokloni Mu se" (Jovan 9,35-38).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Jovan 9; &enja vekova, str. 405-410.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da je Isus Boji Sin.
Ose#ati potovanje i divljenje prema Isusu.
Odgovoriti tako to !e drugima govoriti ko je Isus.
Putokaz mo#i: Mi oboavamo Isusa kada verujemo u Njega.

Isusovi u$enici pitaju $iji su gresi izazvali da se $ovek rodi slep. Isus odgovara da se
ne radi o tome, ve! je razlog da bi Bog mogao da se proslavi. Isus zatim le$i $oveka u
subotu tako to mu stavlja blato na o$i. Fariseji su van sebe. Posle ispitivanja
isceljenog $oveka i njegovih roditelja, Fariseji izbacuju $oveka iz hrama. Isus kasnije
$uje o tome i pronalazi $oveka. Govori mu da je On Sin Boji. Isceljeni $ovek veruje
u Isusa i klanja Mu se.

Ova pouka govori o bogosluenju
Isus danas nas pita da li verujemo u Njega kao u Bojeg Sina. Potrebno je da Ga
priznamo kao svog Gospoda. Ona moemo da Ga oboavamo zbog onoga ko On
stvarno jeste.

Meu Jevrejima je postojalo verovanje da se greh kanjava u ovom ivotu. Svaka
nesre!a smatrala se kaznom za neko zlo delo, bilo od strane onoga koji je patio ili
njegovih roditelja. Istina je da sve patnje proisti$u iz prestupa Bojeg zakona, ali ova
istina postala je izopa$ena. Sotona, za$etnik greha i svih njegovih posledica, navodio
je ljude da smatraju da boles i smrt dolaze od Boga, kao kazna proizvoljno nametnuta
zbog greha. Zato je $ovek na koga je naila neka velika nevolja ili nesre!a nosio i
dodatni teret, jer je bio smatran velikim grenikom.
Tako je pripremljen put da Jevreji odbace Isusa. Njega koji "bolesti nae i nemo!i
nae uze na se" Jevreji su smatrali "Da je ranjen, da ga Bog bije i mu$i," i zato
zaklanjali svoje lice od Njega (Isaija 53,4.3).
Bog je dao jednu pouku sa namerom da to spre$i. Jovova istorija pokazala je da patnje
dolaze od sotone, a Bog ih preina$ava da bi ostvario ciljeve milosti. Meutim, Izrailj
nije razumeo pouku. Istu greku zbog koje je Bog karao Jovove prijatelje, Jevreji su
ponavljali u svom odbacivanju Hrista" (&enja vekova, str. 405, 406).

24
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Svakodnevna vera
Potrebno: papir, olovke, tabla i kreda ili flomaster, Biblije.
Kaite: Molim vas da napiete spisak to je mogu#e vie stvari za koje verujete da
#e raditi za vas svakog dana. (fen za suenje kose, olovke, bicikl, friider, itd.)
Kada u$enici zavre svoje spiskove, kaite: Hajde da uporedimo nae spiskove i
zapiemo ih na tabli. To je prili&no duga&ak spisak stvari za koje
pretpostavljamo da #e raditi za nas svakog dana.
Razgovor
Pitajte: Da li ikada pomislite da #e vas izneveriti ba onda kada elite da ih
upotrebite? Da li vas ikada iznevere? Da li ikada razmiljate o veri koju imate u
Isusa? Da li u potpunosti verujete u Njega i u to ko On kae da jeste? Hajde da
prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i za danas, Jovan 9,35-38.
Kaite: Ba kao u tekstu, MI OBOAVAMO ISUSA KADA VERUJEMO U
NJEGA.

B. Snaan temelj
Potrebno: Papir, olovke, Biblije.
Zatraite od u$enika da nacrtaju detaljni neboder na listu papira, sa zatvorenim o$ima.
Mogu da otvore o$i kada zavre sa crtanjem.
Razgovor
Kaite: Hajde da vidimo kako izgledaju vae zgrade. Da li biste iveli u takvoj
zgradi? Mislim da ja ne bih! ta bi bilo kada bih vam pokazala sliku koju ste
upravo nacrtali i rekla da ona ima snaan temelj i da je veoma &vrsta? Da li biste
eleli da ivite u takvoj zgradi? Isus trai od nas da gradimo svoj ivot na Njemu.
Da bismo to uradili, najpre moramo da sagradimo snaan temelj veruju#i da je
On Boji Sin. Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i za danas, Jovan
9,35-38.
Kaite: Ba kao &ovek u stihu, MI OBOAVAMO ISUSA KADA VERUJEMO U
NJEGA.

C. Slepa potraga
Potrebno: Povezi za o$i, mala lopta, Biblija.
Unapred sakrijte malu loptu ili neki drugi predmet u prostoriji. Veite o$i svakom
u$eniku kako ulaze (ili zatraite da zatvore o$i) i kaite im da treba da pretrae
prostoriju i pronau malu loptu.
Razgovor
Pitajte: Ko je pronaao loptu? Da li je bilo lake ili tee nego to ste mislili? Kako
ste ose ose#ali dok ste traili? Da li vam je pomoglo da zamiljate kako bi to
izgledalo da ste slepi? Hajde da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i za
25
danas, Jovan 9,35-38. (ovek koji je rekao da veruje da je Isus Boji Sin bio je
slepac koga je Isus izle&io. Kao on i, MI OBOAVAMO ISUSA KADA
VERUJEMO U NJEGA.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: upakovana kutija za poklon sa prorezom na vrhu.
Kaite: Kada dajemo nae darove mi priznajemo Boga. Davanje darova tako
postaje vid bogosluenja. Poto elimo da simboli&ki prikaemo da davanje
darova predstavlja oboavanje Boga, mi #emo skupiti dar u ovu lepo upakovanu
kutiju za poklone.
Molitva
Kaite: Dragi Isuse, Mi verujemo da si Ti Boji Sin. Hvala Ti to si doao na na
svet da ivi sa nama. Mislimo da si divan i veli&anstven i elimo da te
proslavimo. Amin.

2. Biblijska pouka
Potrebno: Sve!a, ibica.
Upalite sve!u i drite je ispred sebe. Kaite: Mogu da ugasim ovu sve#u ako stavim
prst ispred plamena. Verujete li mi? Da li biste morali da to vidite sami za sebe
ili mi verujete samo zato to vam to kaem? Stavite prst ispred sve!e i dunite i tako
je ugasite. Uspela sam! Hajde da pro&itamo (ili ponovimo) nae zrnce mo#i, Jovan
9,35-38. Isus je u&inio mnogo &uda da bi to bio jasan dokaz o tome ko je On. On
je ljudima davao mnogo prilika da poveruju u Njega. Neki su verovali, drugi
nisu. I mi imamo taj izbor.
MI OBOAVAMO ISUSA KADA VERUJEMO U NJEGA.

Potrebno: Biblije, glina.
Dajte svakom u$eniku grudvu gline. Kaite: U naoj dananjoj pri&i, Isus je
koristio blato da bi iscelio jednog slepog &oveka, i to je u&inio u subotu. Dok
&itam pri&u iz Jovana 9, volela bih da napravite neto od ove gline to #e mi
staviti do znanja koja je vaa omiljena subotna aktivnost. Pro$itajte Jovan 9
svojim u$enicima.
Kaite: Pokaite mi vae glinene figure. Dok vam pokazuju, pokuajte da pogodite
koja je njihova omiljena subotna aktivnost.
Pitajte: Zato je Isus ipak le&io ljude subotom kada su se Fariseji toliko
uznemiravali zbog toga? Kako su Jevreji reagovali kada je Isus sebe proglasio za
Svetlost svetu? Kakvo su pogreno i uobi&ajeno verovanje Jevreji imali o patnji?
Ispri$ajte u$enicima poneto iz dela za u$itelje. ta mislite o na&inu na koji je slepi
&ovek odgovorio na pitanja Fariseja? Zato ih je to toliko razljutilo? Zato je
Isus potraio isceljenog &oveka nakon to su ga izbacili iz sinagoge? ta mislite
26
zato je vano da prepoznamo Isusa kao Bojeg Sina? Da li biste verovali u
Njega da On nije u&inio nikakva &uda? Zato? Kako smo mi ponekada sli&ni
li&nostima iz pri&e? Moete li da prona%ete sebe u ovoj pri&i? ta se dogodilo u
vaem ivotu to je bilo upotrebljeno na slavu Bogu?

Istraivanje Biblije
Unapred napiite slede!e tekstove (ali ne i imena u zagradama) na tablu. Podelite
u$enike u 10 grupa, ili dajte vie od jednog stiha svakom u$eniku. Kaite: Pronaite
tekstove i otkrijte ko govori i ko veruju da je Isus.
1. Luka 1,30-35 (aneo)
2. Luka 2,25-32 (Simeon)
3. Matej 3,17; 17,5 (Bog Otac)
4. Marko 1,1 (Marko)
5. Jovan 1,34 (Jovan)
6. Jovan 1,49 (Natanailo)
7. Jovan 11,24-27 (Marta)
8. Matej 14,29-33 (u$enici)
9. Marko 8,29 (Petar)
10. Marko 15,39 (Rimski vojnik)
Pitajte: ta su svi ovi ljudi verovali da je Isus? (On je Sin Boji.) Kao i oni, MI
OBOAVAMO ISUSA KADA VERUJEMO U NJEGA.
(Zanimljivo je zapaziti da je Isus uvek govorio o sebi kao o Sinu $ove$ijem, a ne kao
o Sinu Bojem. ta mislite zato je to radio?)

Scenariji
Pro$itajte i razgovarajte o slede!im scenarijima sa svojim u$enicima.
1. Sprijateljili ste se sa Aleksandrom. Njegova religija u$i o Bogu, ali ne o Isusu kao
Bogu. Oni veruju da je Isus bio samo dobar $ovek, prorok. Jednog dana Aleksandar
vas pita zato verujete da je Isus Boji Sin. On eli da zna ta je tako vano u
verovanju da je isus Bog ako jednostavno ivite svoj ivot prema dobrom moralu i
pokuavate da pomognete ljudima kao to je Isus $inio. ta biste rekli svom prijatelju?
2. Tanjina mama je umrla pre godinu dana. Ona joj i dalje mnogo nedostaje. Pre nego
to je mama umrla, Tanjin otac nikada nije iao u crkvu, ali sada je po$eo da dolazi sa
njom i prou$ava Bibliju. Tanja vam kae da i dalje ima ljutita ose!anja prema Bogu
zato to je dozvolio da njena mama umre. ta biste mogli da joj kaete kako biste joj
pomogli da vidi kako Bog moe da se proslavi u ovoj situaciji?
Pitajte: Kako oboavate Isusa kada On &ini &uda u vaem ivotu, velika i mala?
Upamtite: MI OBOAVAMO ISUSA KADA VERUJEMO U NJEGA.

Izle!ite svet
Potrebno: mapa sveta, plasti$ni flasteri, olovke.
Razgovarajte sa u$enicima o mestima u svetu gde vladaju siromatvo, rat, nasilje i
bezbonost i istaknite zemlje na karti sveta. Dajte svakom u$eniku po jedan flaster i
zatraite da napiu molitvu za svet na njemu. Ovo moe da bude kao, "Pomozi
ljudima na Tajlandu da Te upoznaju" ili "Zaustavi rat u ___________________."
Zatim zatraite od u$enika da zalepe svoj flaster na kartu sveta.

27
Razgovor
Kaite: Danas smo u&ili kako je Isus izle&io slepog &oveka i kako je &ovek
poverovao u Njega. Naem svetu potrebno je fizi&ko isceljenje, ali naro&ito mu je
potrebno duhovno isceljenje. Svet treba da zna da je isus Boji Sin i da ih voli i
da je umro za njih. Ve#ina sveta nije hri#anska. Ho#ete li u&initi svoj deo u
propovedanju o Isusu? Sada #u zatraiti da uzmete jo jedan flaster i stavite ga
na prst kako bi vas podsetio da ove sedmice nekome govorite o Isusu.
MI OBOAVAMO ISUSA KADA VERUJEMO U NJEGA.

Zavretak
Kaite: Dragi Isuse, hvala Ti to si nas toliko mnogo voleo da si doao da ivi
me%u nama. Mi Te priznajemo kao Boga i oboavamo Te. Daj nam prilike da
govorimo o Tebi i ko si Ti tokom naredne sedmice. Amin.

28
Pouka est

"Ko sam Ja?"

Zrnce mo#i: "Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na
zemlji i pod zemljom; I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos" (Filibljanima
2,10.11).
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da oboavanje Isusa po$inje sa priznavanjem da je On Gospod u
njihovom ivotu.
Ose#ati da elju da Isus bude Gospod njihovog ivota.
Odgovoriti tako to !e pozvati Isusa da bude prvi u njihovom ivotu.
Putokaz mo#i: Mi oboavamo Isusa kada Ga u$inimo Gospodarem svog ivota.

Kada je Isus upitao u$enike ta oni misle ko je On, oni su odgovorili pri$aju!i Mu za
lana verovanja drugih. Kada ih je direktno pitao za njihovo miljenje, Petar Ga je
priznao kao Gospoda. Isus kae Petru da je Njegova crkva osnovana na toj istini.
Pravo bogosluenje po$inje sa poznavanjem i verovanjem da je Isus Gospod. Kada Ga
u$inimo Gospodarem naeg ivota, mi svesno biramo da Ga stavimo na prvo mesto u
svemu.

Pitanje: "Ko govore ljudi da je sin $ove$ji?" (Matej 16,13).
Odgovori: U$enici su dali $etiri miljenja o Isusovom identitetu. Problem sa
odgovorima je to, iako su priznali da je Isus veliki $ovek, oni Ga ne identifikuju kao
Boga.
"Jedni govore da si Jovan Krstitelj" - Smatrali su ga "tako velikom li$no!u da je
moglo da bude mogu!e da se vratio iz mrtvih" (William Barclay, The Gospel of
Matthew, vol. 2, p. 136).
"Drugi da si Ilija" - Ovo miljenje govori o dva zapaanja kod ljudi: 1) Videli su ga
kao najve!eg od svih proroka. Jevreji su smatrali da je Ilija najve!i prorok. 2) Videli
su Isusa kao prete$u Mesije (Malahija 4,5). "Do dananjeg dana Jevreji o$ekuju
povratak Ilijin pre dolaska Mesije, i do dananjeg dana ostavljaju praznu stolicu za
Iliju kada proslavljaju Pashu" (isti izvor).
"A drugi Jeremija" - "Jeremija je imao $udno mesto u o$ekivanju Izrailjskog naroda.
Verovalo se da, pre nego to je narod otiao u progonstvo, Jeremija je odneo kov$eg i
kadioni oltar iz Hrama i sakrio ih u usamljenoj pe!ini na gori Nebo; i da, pre dolaska
Mesije, on !e se vratiti i prikazati ih, i Boja slava !e se ponovo vratiti narodu...
Jeremija je takoe bio prete$a dolaze!eg Mesije i pomo! njegovoj zemlji u vreme
nevolje" (isti izvor).
ta ja kaem ko je Isus?
29

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Anketa kae!
Potrebno: papir, olovke, tabla i kreda ili flomaster, Biblije.
Pre nego to po$ne subotna kola, postavite papire i olovke i napiite slede!a uputstva
tako da svi mogu da ih vide:
Sprovedite anketu sa najmanje 25 posto u$enika u vaem razredu. Upitajte svaku
osobu koju anketirate ta oni misle ko je Isus i zato tako misle. Zatim saberite sve
odgovore i napiite ih redom, po$evi sa naj$e!im odgovorom.
Razgovor
Pitajte: Da li neko od vas eli da iznese svoje otkri#e? Odvojte vreme za odgovore.
ta mislite kakvi su vai rezultati u pore%enju sa miljenjem opteg stanovnitva
o hri#anstvu? Sa miljenjem svetskog stanovnitva? Kako bi na&in na koji neka
osoba vidi Isusa mogao da uti&e na na&in na koji se odnose prema Njemu? Hajde
da prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, Filibljanima 2,10.11. Ako verujemo
da je Isus Boji Sin, onda
MI OBOAVAMO ISUSA KADA GA U(INIMO GOSPODAREM SVOG
IVOTA.

B. Ko je ko?
Potrebno: Biblije.
Zatraite od tri u$enika koji rano dou da sednu za sto u prednjem delu prostorije.
Svako od njih treba da kae da je ista osoba (jedno od njih troje). Dok ostali u$enici
stiu u odeljenje, neka sednu i $lanovima panela postavljaju pitanja kako bi odredili
ko je "prava" osoba. Na primer: "Koje boje je tvoja kosa?" "Gde ide u kolu?"
"Koliko ima godina?" Dve "lane" osobe treba da daju istinite odgovore o osobi koju
predstavljaju.
Razgovor
Pitajte: Hajde da glasamo i vidimo ta mislite ko je "pravi" (ime osobe). U pravu
ste! Zato ste izabrali ba tu osobu kao "pravog" (ime osobe)? Da li je to imali
veze sa tim to ga poznajete i to se proveli vreme sa njim? Naa dananja pouka
govori o poznavanju ko je Isus i gde Ga stavljamo u svom ivotu. Hajde da
prona%emo i pro&itamo nae zrnce mo#i, Filibljanima 2,10.11. Ako verujemo da
je Isus Boji Sin, onda
MI OBOAVAMO ISUSA KADA GA U(INIMO GOSPODAREM SVOG
IVOTA.

30
Druenje

Vesti iz sveta

Dar
Kaite: Davanje darova i desetaka je jedan na&in na koji priznajemo nau
zavisnost od Boga i da svaki blagoslov dolazi od Njega. Davanje darova tako
postaje vid bogosluenja. Poto elimo da simboli&ki prikaemo da davanje
darova predstavlja oboavanje Boga, mi #emo skupiti dar u ovu lepo upakovanu
kutiju za poklone.

Molitva
Kaite: Dragi Isuse, Mi te priznajemo kao naeg Gospoda i zahvaljujemo ti to si
Bog. elimo da Te bolje upoznamo. Molimo Te da uvek bude prvi u naem
ivotu. Amin.

2. Biblijska pouka
Kaite: U Isusovo vreme, klanjanje tako to su se savijala kolena bio je na&in
pokazivanja potovanja. Ako vas li&no predstave vo%i vae zemlje, ta biste vi
uradili? Koje fizi&ke pokrete &ine ljudi u vaoj kulturi danas da bi pokazali
potovanje? Kako biste pokazali Isusu potovanje da je On danas ovde?
Naa biblijska pri&a govori o priznavanju Isusa kao naeg Gospoda, kao to kae
nae zrnce mo#i, Filibljanima 2,10.11. Kada jednom priznamo ko je On, MI
OBOAVAMO ISUSA KADA GA U(INIMO GOSPODAREM SVOG
IVOTA.

Potrebno: Biblija.
Dodelite u$enicima slede!e uloge: pripoveda$, Isus, Petar i jo jedan u$enik. Neka
zajedno glasno $itaju Matej 16,13-20, prema svojim ulogama.
Razgovor
Pitajte: ta mislite da su drugi u&enici mislili ko je Isus? Da li je Petar govorio u
ime svih? Ili je on bio originalan - prvi koji je priznao da je Isus Bog? ta mislite
kako su se u&enici ose#ali kada je Isus blagoslovio Petra zato to prepoznao
Njegovo boanstvo? ta mislite kako biste vi reagovali?

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Zatraite od u$enika da pronau i pro$itaju Marko 11,27-33. Pitajte: ta mislite da su
sveteni&ki poglavari, zakonici i stareine stvarno verovali o Isusovom
autoritetu? Kako je njihov odgovor pokazao koga su smatrali za svog Gospoda?
31
Sada zatraite od u$enika da pronau i pro$itaju Jovan 4,39-42. Pitajte: ta su ovi
Samarjani, koje su Jevreji prezirali, verovali o Isusu? Kako se odgovor
Samarjana razlikuje od odgovora Jevrejskih vo%a na ovo saznanje?
Kona$no, neka u$enici pronau Marko 15,39. Pitajte: ta je rimski kapetan verovao
o Isusu? ta ga je navelo da poveruje da je Isus Boji Sin? Pooto znamo ko je
Isus, MI OBOAVAMO ISUSA KADA GA U(INIMO GOSPODAREM SVOG
IVOTA.

Scenariji
Pro$itajte slede!e scenarije svojim u$enicima. Na kraju svakog, upitajte ko je Gospod
u ivotu svake osobe. Pitajte u$enike ta im je pomoglo da dou do takvog zaklju$ka.
1. Janko redovno ide u crkvu i subotnu kolu. On veruje da su doktrine njegove crkve
istinite. Ali on takoe strasno voli nasilne video igrice. On svaki slobodni trenutak
provodi igraju!i ih, ponekada zaboravljaju!i da u$i, pomae kod ku!e ili provodi
vreme sa Isusom.
2. Stefanka pripada drugoj religiji koja ne veruje da je Isus Boji Sin. Ona ima
prijateljicu koja veruje da je Isus Boji Sin, i Stefanka je radoznala prema njenim
verovanjima. Prijateljica je pita da li bi elela da se pridrui grupi za prou$avanje
Biblije kako bi vie saznala i Stefanka pristaje, jer eli da sazna istinu.
3. Andrea je veoma nezavisna mlada ena. Ona voli da radi sve sama i bez pomo!i.
Ona mnogo voli Isusa, ali ima sklonost da Ga $esto izostavlja iz slike kada donosi
odluke za svoj ivot. Ona ne misli da je On stvarno zainteresovan za svakodnevne
odluke koje moe i sama savreno da donese.
4. Branko je prihvatio Isusa pre nekoliko godina kada su on i njegovi roditelji
prisustvovali seminaru iz Otkrivenja. Od tada je Branko uklju$en u molitvenu grupu u
njegovoj javnoj koli i dosta je pomagao u sklonitu za besku!nike. Njegovi prijatelji,
iako se ne slau uvek sa njegovim novoste$enim vrednostima, re!i !e vam da je on
najbolji prijatelj koga bi iko mogao da poeli.
Razgovor
Pitajte: ta bi svaka osoba o kojoj smo upravo razgovarali, a koja nema Isusa kao
Gospodara svog ivota, mogla da uradi da Ga u&ini Gospodarem? Kakve
promene bi svako od njih trebalo da napravi?
Pitajte: Da li ste vi prihvatili Isusa kao svog Spasitelja? Da li ste Ga stavili na
prvo mesto u svom ivotu? Da li postoji neto to vas spre&ava da to uradite?
Upamtite da nakon to poverujemo da je Isus Boji Sin, MI OBOAVAMO
ISUSA KADA GA U(INIMO GOSPODAREM SVOG IVOTA.

Klju!evi
Potrebno: papir u boji.
Kaite: Hajde da ponovo glasno pro&itamo Matej 16,19. Sada bih elela da svako
od vas osmisli i nacrta klju& na listu papira koji #u vam dati. Zatim ga isecite.
Razgovor
Pitajte: ta mislite da predstavljaju klju&evi o kojima je Isus govorio? (Njegove
re$i) Tako je, Isusove re&i. Spasonosna sila jevan%elja je jedino to moe da
otvori nebo ljudima. Sada na svom klju&u napiite "Isusove re&i". Da li
poznajete nekoga ko treba da sazna da je Isus Gospod? Da li #ete obe#ati da #ete
ove sedmice podeliti svoj klju& sa nekim kome je on potreban? Upamtite da, MI
32
OBOAVAMO ISUSA KADA GA U(INIMO GOSPODAREM SVOG
IVOTA.

Zavretak
Zahvalite Isusu to je na Gospodar, to je stena na kojoj moemo da se gradimo, to
predstavlja klju$eve carstva. Traite da nam pomogne da Ga stavimo na prvo mesto u
svemu to radimo u ivotu.

33
Pouka sedam

Isusov veliki ulazak

Zrnce mo#i: "A narod koji iae pred Njim i za Njim, vikae govore!i: Osana Sinu
Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!" (Matej 21,9).
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da u$estvovanje $ini da bogosluenje bude zna$ajno.
Ose#ati da imaju ulogu koju treba da odigraju u oboavanju Boga.
Odgovoriti tako to !e smiljati na$ine da u$estvuju na porodi$nom i
crkvenom bogosluenju.
Putokaz mo#i: Moemo aktivno da oboavamo Isusa.

Dok Isus trijumfalno ulazi u Jerusalim, svi imaju ulogu koju treba da odigraju u
Njegovom oboavanju. Jedan obezbeuje magarca. Drugi dovode magarca Isusu.
Drugi opet ire svoje haljine na put pred Njim. Drugi seku i mau palminim granama i
pevaju hvalu.
I mi moemo da oboavamo Isusa svojim ivotom. U svemu to radimo moemo da
Ga proslavljamo. Svako od nas ima ulogu koju treba da odigra u oboavanju Isusa.

"U zapadnim zemljama magarac je prezrena ivotinja; ali na istoku se magarac smatra
plemenitim. &esto je car dolazio jau!i na magarcu, ali to je $inio kao znak da dolazi
u miru. Konj je bio simbol rata; magarac je bio simbol mira. Tako kada je Isus tvrdio
da je car, On je tvrdio da je car mira. On je pokazao da je doao ne da uniti, ve! da
voli; ne da osudi, ve! da pomogne; ne u oruanoj snazi, ve! u snazi ljubavi... Bio je to
poslednji poziv ljudima da otvore, ne svoje palate, ve! svoja srca Njemu" (William
Barclay, The Gospel of Matthew, vol. 2, pp. 242, 243).
Da li je moje srce otvoreno da Isus ue kao moj Gospod? Kako ja u$estvujem na
bogosluenju i tako Ga proslavljam?

Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.

34
Za male crkve: Obe ove aktivnosti bolje uspevaju kada u$estvuje vie ljudi. Moete
da se dogovorite sa mladima ili sa subotnom kolom odraslih da vam se pridrue za
vreme aktivnosti pripreme, kako bi bilo to vie ljudi. Svi !e uivati i nau$iti neto
naro$ito i verovatno !e ponovo eleti da vam se pridrue.

A. Oboavajte Gospoda
Zatraite od u$enika da razmisle o ulogama koje bi mogli da odigraju ili imaju na
svim poloajima koje zauzimaju ljudi u vaoj crkvi, subotnoj koli, crkvenom
bogosluenju, porodi$nom bogosluenju, itd.
Razgovor
Pitajte: U kakvim ulogama ste odlu&ili da biste voleli da u&estvujete? Postoji li
neto to moete da uradite sada, bez &ekanja da odrastete? Hajde da zajedno
pro&itamo nae zrnce mo#i, Matej 21,9. Vidimo da su mase naroda, ispred i iza
Isusa, imale udela u oboavanju tog dana. Danas mi u&imo da,
MOEMO AKTIVNO DA OBOAVAMO ISUSA.

B. Carska dobrodolica
Neka u$enici razmisle ta bi uradili kada bi kralj ili kraljica ili predsednik njihove
zemlje doao da poseti njihovo mesto. Kakve pripreme bi izvrili da ga do$ekaju?
Razgovor
Pitajte: Kakve ideje ste imali? Koje ideje biste upotrebili, ili ne bi upotrebili, da
do&ekate Cara Isusa? Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i, Matej 21,9.
Vidimo da je narod u Jerusalimu aktivno pozdravljao i oboavao Isusa kao svog
Cara. Mnogi ljudi su tog dana aktivno u&estvovali u bogosluenju. Isto je i danas.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Podsetite u$enike da dogaaj kada je Isus rekao dvojici svojih u$enika da idu u
Vitfagu i dovedu magare. "Ako vas iko pita ta radite," rekao im je, "kaite im da
treba Gospodu." Kada su to rekli, vlasnici magareta dozvolili su im da ga uzmu.
Istaknite da je to sli$no naim darovima.Na izvestan na$in, i nama se govori da
"Gospodu treba" na dar i treba da budemo jednako volji da ga damo Njemu, kao to
su vlasnici magareta u$inili.
Molitva
Podsetite u$enike da je molitva i na$in komunikacije sa Bogom i na$in da Ga
oboavamo. Ustvari, oboavanje je vrsta komunikacije: ona daje priliku da
izraavamo proslavljanje za Boju dobrotu. Nakon po$etka molitve, ohrabrite u$enike
da izgovore jednu re$enicu svog proslavljanja Boga.

35
2. Biblijska pouka
Pozovite dobrovoljce da opiu paradu kojoj su sami prisustvovali ili posmatrali na
televiziji. Pitajte: Koji je bio povod? Koji ljudi ili grupe su u&estvovali? Kakva je
bila atmosfera? Kako su u&estvovali posmatra&i koji su se tamo nalazili? Zatim
ispri$ajte razredu da se dananja pouka usmerava na jednu vrstu parade i na ljude koji
su u$estvovali. Kaite: Naa dananja pouka pomo#i #e nam da razumemo da,
sli&no ljudima koji su bili uklju&eni u trijumfalni ulazak, i mi MOEMO
AKTIVNO DA OBOAVAMO ISUSA.

Potrebno: Biblije, papir, olovke, mikrofon (imitacija).
Zatraite od u$enika da pro$itaju Matej 21,1-11. Zatim neka se podele na tri grupe.
Oni treba da sastave kratak dijalog ili scenski prikaz u kome !e simulirati radio
intervju sa u$esnicima festivala tokom Isusovog trijumfalnog ulaska. Svaka grupa
treba da predstavlja jednog od slede!ih u$esnika: mali de$ak koji mae granom palme,
odrasla osoba koja stavlja svoj ogrta$ na put i starija devoj$ica koja vi$e "Osana Sinu
Davidovom!" Osoba koja intervjuie u svakoj grupi treba da se postara da otkrije kako
se njihov u$esnik ose!a, ta je video i kako je to uticalo na njega.
Neka svaka grupa predstavi svoj prikaz ostalima.
Razgovor
Pitajte: Kakva su bila opta ose#anja ljudi povodom ove prilike? Kakve su bile
njihove reakcije? Kako je to uticalo na njih? Da li je &injenica da su u&estvovali
na&inila razliku (nasuprot pukom posmatranju)? Da li biste klasifikovali ovaj
prazni&ni doga%aj trijumfalnog ulaska kao bogosluenje? Zato? Hajde da
upamtimo da MOEMO AKTIVNO DA OBOAVAMO ISUSA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Pro$itajte Luka 19,28-40 glasno, menjaju!i u$enike. Pitajte: ta nam Isusov odgovor
Farisejima govori o uklju&enosti &itavog svemira u Njegovom oboavanju? Da li
priroda ima svoj na&in da oboava Boga? Kako? Poto je Isus na Spasitelj,
koliko ve#a treba da bude naa odgovornost?
Kaite: Ovog meseca smo u&ili da oboavamo Isusa tako to verujemo u Njega,
&inimo da On bude Gospodar naeg ivota, i tako%e kada preuzimamo aktivnu
ulogu na bogosluenju - oboavanju Njega u javnosti. Hajde da uvek upamtimo
da mi MOEMO AKTIVNO DA OBOAVAMO ISUSA.

Scenariji
Pro$itajte slede!e scenarije vaim u$enicima. Na kraju svakoga pitajte kako je osoba
imala aktivnu ulogu u javnom bogosluenju.
1. Milan voli da peva, iako nema ba najbolji peva$ki glas. On je $lan
crkvenog hora i $esto peva u mukom triu sa svojim prijateljima. Jednom
mese$no pose!uje lokalni stara$ki dom sa svojom grupom i peva ljudima koji
tamo stanuju.
2. Ana je stidljiva kada treba da stane pred ljude. Ali voli da pomae, pa verno
dolazi rano u crkvu svake nedelje sa svojim tatom da uklju$i svetla i grejanje.
Ona ostaje posle bogosluenja i pomae da se crkva o$isti i sve zaklju$a.
36
3. Nikola je zaljubljenik u prirodu. Pitajte ga bilo kakvo pitanje o bilo $emu
to ima veze sa prirodom i on !e vam dati odgovor. Jednom mese$no on pri$a
pri$u iz prirode u odeljenju predkolske dece.
4. Olja voli malu decu. Ona ima tri mlaa brata i sestre pa tako mnogo zna o
bebama. Ona pomae u staranju za bebe u odeljenju za bebe tokom
bogosluenja.
5. Brankica ima odli$no pam!enje i voli da u$i biblijske stihove napamet. Ona
ih s vremena na vreme recituje na bogosluenju.
Sada dajte u$enicima slede!i scenario: Lidija se se!a kako je, kada je bila veoma
mala, ose!ala veliku radost kada bi joj neko $itao biblijske pri$e, kada bi davala dar,
pevala pesme Isusu i molila se. Sada se ustvari ne ose!a delom tih bogoslubenih
iskustava. &ini se da odrasli imaju svoju ulogu, moda $ak i maliani, ali ta je sa
njom?
Razgovor
Pitajte: Zasnovano na scenarijima koje smo upravo pro&itali, i na vaim idejama,
ta biste rekli Lidiji? Da li ona ima ulogu koju treba da odigra u oboavanju
Boga? ta bi to moglo da bude? ta biste rekli ili uradili da joj pomognete?

Bogosluenje 101
Potrebno: salvete, lepljiva traka, flomasteri.
Kaite: elimo da postanemo uklju&eniji u oboavanju Boga u javnosti, na
crkvenim aktivnostima kao i na naim porodi&nim bogosluenjima. Ali tako%e
elimo da vebamo oboavanje Boga u svemu to radimo. Pozivam vas da
smislite 101 na&in za oboavanje Boga! (Prilagodite broj da odgovara broju dece u
vaoj grupi, ili ostavite materijale u odeljenju i dozvolite u$enicima da tokom
narednih sedmica dodaju ideje sve dok ne smisle 101.)
Postavite salvete, lepljivu traku i flomastere. Onda neka grupa smisli zabavne na$ine
za svakodnevno oboavanje Boga. Na primer, u$enici mogu da predloe pisanje
pesme, davanje novih cipela nekom besku!niku, mirno sedenje u praznoj crkvi,
gledanje u zvezde, posmatranje kako mravi rade, pevuenje pesme proslavljanja dok
rade zadatke iz matematike, pisanje recitacije koja proslavlja Boga za pomo! u
doma!im zadacima, zahvaljivanje Bogu za noge sa svakim okretanjem pedale
prilikom vonje bicikla... Dok u$enici razmiljaju, neka naizmeni$no zapisuju ideje na
salvete, jedna ideja po salveti.
Posle 101 (ili broja koji ste odreditli, neka u$enici zajedno rade da zalepe salvete na
plafon.) Ako nemate sigurni na$in da dohvatite plafon, zalepite ih na zid. Neka
u$enici stave lepljivu traku na jedan ugao svakog kvadrata i zatim pri$vrste ostatak
trake za plafon tako da salvete vise.
Kada su sve salvete zalepljene, kaite: Smislili ste neke odli&ne ideje! Moete da
preuzmete aktivnu ulogu na bogosluenju - bilo ispred drugih ili sa drugima, ili
dok obavljate svakovnevne aktivnosti.
Neka svaki u$enik izabere jednu od ideja sa spiska da uradi tokom sedmice i skine
odgovaraju!u salvetu sa plafona i ponese je ku!i. Ohrabrite u$enike da donesu svoje
salvete slede!e sedmice i ispri$aju svoje iskustvo razredu. Ako elite, to moe da bude
trajan izazov, neka u$enici zamene salvete ili izaberu nove sa plafona.

37
Zavretak
Zahvalite Bogu to nam dozvoljava da u$estvujemo u Njegovom oboavanju. Traite
od Njega da vodi u$enike u nalaenju svog mesta u Njegovom oboavanju.

Primedba: Izaberite u$esnike za scenski prikaz iz Primenjivanja pouke za slede!u
sedmicu i dajte im kopije scenskog prikaza iz slede!e pouke.

38
Pouka osam

Nosi Boji oklop

Zrnce mo#i: "Toga radi uzmite sve oruje Boije, da biste se mogli braniti u zli dan, i
svrivi sve odrati se" (Efescima 6,13).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Efescima 6,10-18; Apostolska crkva - Hristovim
tragom, str. 350.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da oboavamo Boga kada nosimo duhovnu zatitu koju nam On daje.
Ose#ati zahvalnost za Boji oklop i spremnost da ga "nose".
Odgovoriti tako to !e zahvaliti Bogu za Njegov oklop i zatraiti od Njega da
im pomogne da ga nose svakog dana.
Putokaz mo#i: Mi sluimo Bogu kada "nosimo" Njegov "oklop".

Pavle se sprema da napusti svoj narod. Njegova briga je borba koja ih o$ekuje. Poto
je bio u tamnici i okruen vojnicima, on vidi najbolje metafore za ilustrovanje potrebe
zatite od avola. Pavle uzima oklop Rimskog vojnika i prevodi ga u hri!anske
izraze.

Kao hri!ani, na rat nije sa "krvlju i telom" ve! protiv vlasti, sila tame ovog sveta i
duhovnih sila zla (Efescima 6,12). Ali Bog je pripremio duhovnu zatitu. Kada
prihvatimo i nosimo Boji oklop, mi Ga oboavamo.

"Kada bi ljudska bi!a znala broj zlih anela, kada bi znali njihova sredstva i njihove
aktivnosti, bilo bi daleko manje ponosa i povrnosti" (The Seventh-day Adventist
Bible Comments, vol. 6, p. 1119).
"Brige ovog sveta toliko obuzimaju njihov duh da oni zapostavljaju li$no ispitivanje i
tajnu molitvu. Oni odlau svoje oruje i sotona im slobodno prilazi otupljuju!i njihova
ose!anja, a oni i ne naslu!uju njegova lukavstva" (Testimonies for the Church, vol. 2,
p. 126).
"Ako je ikada postojalo najvanije vreme kada ljudi treba da sa$uvaju svoju vezu sa
Bogom, onda je to kada su pozvani da nose naro$ite odgovornosti. Nije bezbedno za
nas da, kada ulazimo u bitku, odbacimo oruje. Tada je potrebno da budemo obu$eni
u $itav Boji oklop. Svaki deo je od sutinske vanosti" (Testimonies for the Church,
vol. 7, p. 190).
Da li ja nosim svoj oklop svakog dana, posebno kada sam pozvana na naro$itu
odgovornost vostva odeljenja starije kolske dece?

39
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Neprobojno
Potrebno: Biblije.
Podelite u$enike u grupe od estoro do osmoro. Kaite im da na$ine krug i izaberu
jednu osobu koja !e u!i u sredinu, i jednu koja !e biti izvan kruga. Zadatak osobe koja
je napolju je da pokua da probije krug i dohvati osobu koja je unutra. Zadatak kruga
je da spre$ava osobu koja je izvan kruga da se probije i tako zatiti osobu koja se
nalazi unutar kruga.
Razgovor
Pitajte osobu izvan kruga: Koliko ti je bilo lako da u%e? Pitajte krug: Koliko vam
je bilo teko da spre&ite (ime osobe) da u%e? Pitajte osobu koja je bila unutar kruga:
Koliko si se bezbedno ose#ao unutar kruga kada su ostali pruali &vrstu zatitu?
Hajde da zajedno pro&itamo dananje zrnce mo#i - Efescima 6,13. Kako je ova
aktivnost sli&na ili razli&ita od zatite punog Bojeg oklopa? Ove sedmice u&imo
da: MI SLUIMO BOGU KADA "NOSIMO" NJEGOV "OKLOP".

B. ivotinjska zatita
Potrebno: papir, bojice, Biblije.
Zatraite od u$enika da nacrtaju sliku - primer iz prirode koji ima ugraenu zatitu
(tvor, kornja$a, kameleon, kaktus, bodljikavo prase, itd.)
Razgovor
Pitajte: Molim vas da pokaete grupi va crte i objasnite kako se ivotinja titi.
Pitajte: Zar nije Bog divan to je dao prirodne na&ine da se ivotinje i biljke
fizi&ki zatite? Isto tako, Bog je dao nama duhovnu zatitu od sotoninih napada u
obliku Njegovog "oklopa." Hajde da zajedno pro&itamo dananje zrnce mo#i -
Efescima 6,13. Mi u&imo o "oklopu" koji nam je Bog dao: MI SLUIMO BOGU
KADA "NOSIMO" NJEGOV "OKLOP".

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: kaciga za motocikl, de$ji bicikl, vojna ili sli$no.
40
Istaknite da postoje razni na$ini da pokaemo zahvalnost za Boju zatitu i zatraite
od razreda da kau nekoliko mogu!nosti. Zatim, ako ve! nije spomenuto, podsetite
u$enike da je jedan na$in na koji pokazujemo nau zahvalnost za Boju zatitu
davanje darova koje dajemo za Njegovo delo. Na taj na$in pokazujemo koliko smo
zahvalni to nas Bog voli i $uva.
Molitva
Neka razred stane u krug i nakon po$etne molitve, dajte svakoj osobi u krugu priliku
da izgovori molitvu od jedne re$enice kojom izraava svoju zahvalnost za Boju
zatitu. Ohrabrite ih da budu odreeni - "Hvala Ti za na dom koji nas titi od
nevremena"; "Zahvaljujem za toplu ode!u koju nosimo zimi"; "Hvala Ti za moj eir
koji me titi od sunca", itd.

2. Biblijska pouka
Potrebno: zatitna oprema.
Neka jedan dobrovoljac prikae razredu zatitnu opremu koju nosi neki sportista
(maska za hvata$a u bezbolu i rukavica), hirurg (ode!a, rukavice, maska, kapa),
radnik na gradilitu (tvrdu kapu, cipele sa gvozdenim vrhom, nao$ari), ili prikaite
opremu iz nekog drugog zanimanja. Pitajte: Za ta slui ova naro&ita ode#a i
oprema? U pravu ste, oni nas fizi&ki tite. Da li znate ta je Bog dao da ni nas
zatitio duhovno? Da, Boji oklop o kome se govori u Bibliji. Kao to nas na
putokaz mo#i podse#a, MI SLUIMO BOGU KADA "NOSIMO" NJEGOV
"OKLOP".

Potrebno: papir, olovke, bojice, odevni predmeti, Biblije.
Kaite: Hajde da glasno pro&itamo Efescima 6,10-18, svako po jedan stih.
Koriste#i tekst kao vodi&, skicirajte dijagram, sliku ili strip za celi Boji oklop.
Postarajte se da ozna&ite svaki deo tako da se lako prepozna. Odvojte vreme da
u$enici zavre svoje crtee i pokau ih ostalima.
Kaite: Hajde da opet pogledamo oklop. Ponovo pro$itajte Efescima 6,14-17. Dok
$itate svaki deo oklopa, dajte uporedni deo ode!e dobrovoljcu da bude model za
razred. Objasnite zna$enje svakog dela Bojeg oklopa dok ga u$enik obla$i. Na
primer, kapa ili eir moe da bude "Boje spasenje"; jakna moe da bude "oklop
pravde"; kai moe da bude "opasa$ istine"; a $izme mogu da budu "priprava
jevanelja mira". Dajte u$eniku Bibliju kao "duhovni ma$" i istaknite da kada se
Biblija dri ispred, kao tit, ona postaje "tit vere."
Razgovor
Pitajte: Da li postoje neke pukotine ili rupe kroz koje neprijatelj moe da se
probije? Moe li sotona da se probije kroz Boji zatitni oklop na nama? Moete
li da mi date primer kako vam je jedan deo ovog oklopa pomogao u vaem
hri#anskom iskustvu?

Istraivanje Biblije
Napiite slede!e tekstove na tabli: Psalam 9,9; Psalam 62,1.2. Kaite: Biblija koristi i
druge simbole da bi pokazala kako se Bog svojom zatitom stara za nas. Hajde
da prona%emo ove tekstove i otkrijemo neke od tih simbola. Pitajte: Koje simbole
Bog koristi da bi prikazao svoju zatitu? Da li su oni snani ili slabi?
MI SLUIMO BOGU KADA "NOSIMO" NJEGOV "OKLOP".
41

Nenaoruan
Potrebno: scenski prikaz (pogledajte ispod) plasti$ni pitolj na vodu, knjige ILI ranac
za knjige, $asopis, Biblija.

Nenaoruan
Prizor: Do Hri!anin u svojoj spava!oj sobi, u orcu i majici.
Potrebno: Plasti$ni pitolj na vodu (koristite jedan i dodajte ga svakoj osobi), knjige
ili ranac, $asopi.
Li$nosti: Do Hri!anin, &ita$ (izvan pozornice), Prijatelji 1, 2 i 3.
Scenski prikaz
(Do se budi, zeva, protee se i $eka. Ustaje i otvara vrata ormana.)
&ita$: "Toga radi uzmite sve oruje Boije, da biste se mogli braniti u zli dan, i
svrivi sve odrati se."
Do: Zna, izgleda da !e danas biti prili$no toplo. Mislim da !u nositi ovo to je na
meni. (Grabi ranac i izlazi na vrata.)
(Ulazi Prijatelj 1, nose!i ranac i pitolj na vodu. Do ga zaustavlja.)
Do: Hej, ta !emo danas raditi na biologiji.
Prijatelj 1: O, stvarno je super. Nastavnik pokazuje neki video o evoluciji i teoriji o
velikom prasku. (On prska Doa u lice i glavu sa pitoljem.) Zatim govori kako smo
nastali od lignji. (Prska Doa po grudima). Prili$no interesantno, stvarno.
Do: Pa, ja ne verujem u evoluciju, ali moda !e video stvarno biti dobar.
(Prijatelj 1 izlazi, prolaze!i pored Doa. Do se lagano trese zbog vlane majice.
Ulazi Prijatelj 2, nose!i $asopis i pitolj na vodu.
Prijatelj 2: Do, mora da vidi ovu sliku! (Pokazuje mu sredinu $asopisa. Do uzima
$asopis i Prijatelj 2 ga prska pitoljem na vodu.) Ba dobro, ha?
Do: Ne znam ba... Mislim, ne bi trebalo da $ita ovakve $asopise. (Prijatelj 2 ga
prska jo jednom). Ali ona je ba posebna!
Prijatelj 2: Jeste, pokaza!u ti ostatak kasnije! (Odlazi)
Do: Brrr - sve mi je hladnije. Mislio sam da !e danas biti toplo!
(Ulazi Prijatelj 3, nose!i pitolj na vodu.)
Prijatelj 3: Do, treba da $uje ta tvoj "drug" Zoki govori o tebi! (Prska Doa.) Ba je
pravi drug, zar ne? (Prska ga jo jednom.) Da sam na tvom mestu, stvarno bih se
naljutio! Kakav glupak! (Prska ga ponovo i izlazi. Do drhti.)
Do: Zato mi je ovako hladno?
&ita$: "Toga radi uzmite sve oruje Boije, da biste se mogli braniti u zli dan, i
svrivi sve odrati se."
Razgovor
Pitajte: U kakvim situacijama vam je potreban Boji oklop? Efescima 6,10.11
kae da uzmemo "sve oruje Boje." Kako to moemo da uradimo?
Pitajte: Kako moemo da budemo svesni i spremni za sotonine napade? Da li
obla&ite svu vau ode#u odjednom i nosite je sve dok se ne iskida? Da li obla&ite
&istu ode#u svakog dana? Da li je obla&enje Bojeg oklopa neto to radimo
jednom i vie ne moramo da brinemo o tome? Zato? Kako va oklop moe da
bude &ist i u ispravnom stanju ove sedmice? Kakvu ulogu ima molitva (Efescima
6,18) u ovome? Kako moemo da odgovorimo Bogu zato to nam je dao ovaj
sjajni oklop?

42
Zati$eni
Potrebno: Baloni, $iode, lepljiva traka.
Dajte svakom u$eniku po jedan balon i $iodu. Neka naduvaju balone to vie mogu.
Zatim neka u$enici jednu polovinu svojih balona prekriju lepljivom trakom. Kaite:
Kada smo zati#eni uz pomo# Bojeg oklopa, greh ne moe da nas uniti.
Neka u$enici probodu $iode kroz lepljivu traku u balon. Iako !e baloni po$eti polako
da putaju vazduh, oni se ne!e raspu!i. Brzo preite na slede!i korak.
Kaite: Kada nismo zati#eni Bojim oklopom, greh moe da nanese tetu i
ponekada nas uniti.
Neka u$enici zabodu $iodu u nezati!enu stranu balona. Baloni !e se raspu!i.
Razgovor
Pitajte: ta ste mislili da #e se dogoditi kada je &ioda ula u zalepljenu stranu
balona? Kako ste se ose#ali kada se balon nije raspukao? Kako ste se ose#ali
kada je &ioda unitila balon?
Kaite: elela bih da ovaj eksperiment podelite sa nekim ove sedmice i
odrecitujete mu zrnce mo#i. Da biste upamtili da ove sedmice koristite Boji
oklop, neka svako od vas uzme mali komad lepljive trake i zalepi ga u nov&anik,
na sat ili na neki drugi li&ni predmet kao podsetnik da uvek nosimo Boji oklop.

Zavretak
Napravite grupe od najvie 3 u$enika. Neka se u$enici sete tri na$ina na koje sotona
pokuava da ih obeshrabri i u$ini da zaborave na Boju ljubav i milost. Zatim neka se
svaka osoba moli za mudrost da koristi svoj tit vere i druge delove oklopa kako bi se
zatitili od sotoninih napada. Zavrite zahvaljuju!i Bogu za pobede koje je ve!
pripremio za svakog $lana vae subotne kole.

43
Pouka devet

Nita nije nemogu#e

Mese&na tema: Milost: Milost je dar.
Zrnce mo#i: "Ima li ta teko Gospodu?" (1.Mojsijeva 18,14).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: 1.Mojsijeva 18,1-16; 21,1-7; Stvaranje, patrijarsi
i proroci, str. 118-121.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da da je milost Boje obe!anje dato nama.
Ose#ati da Bogu nita nije nemogu!e.
Odgovoriti tako to !e prihvatiti Boju milost kao li$ni dar.
Putokaz mo#i: Bog ispunjava svoja obe!anja i daje nam darove svoje milosti.

Tri putnika pribliavaju se Avramovim i Sarinim atorima. Kada ih Avram ugleda, on
dragovoljno prua ljubazno gostoprimstvo kako bi ispunio njihove fizi$ke potrebe.
Oni taj dar dobijaju besplatno; ne moraju da ga trae. Bog takoe daje svoj dar
(deteta) Avramu i Sari, bez da oni to trae od Njega. Oba dara, data bez traenja,
predstavljaju Boji dar milosti koji se dragovoljno daje nama. Boji dar milosti
ispunjava sve nae potrebe.

Ova pouka govori o milosti
Avram i Sara bili su previe stari da bi dobili dete. Jevrejima 11 kae da su bili "preko
vremena starosti", "jo gotovo mrtvi". Samo je Bog mogao da ispuni ovo obe!anje.
Avram i Sara to nisu mogli sami da urade. Milost je Bog koji nas spasava, radi za nas
ono to mi sami ne moemo.

Avramovo gostoprimstvo prema posetiocima - Slede karakteristike beduinskog
gostoprimstva:
* Skoro carska po$ast odaje se slu$ajnom posetiocu bez obzira koliko je trenutak
nepogodian, u ovom slu$aju bilo je to vreme podnevnog odmora (to je bio obi$aj na
Srednjem Istoku u to vreme, i dalje se praktikuje u nekim delovima sveta.)
* Ubeenje da je poseta $ast doma!inu, pa $ak i provienje.
* Raskoan obrok koji je pripremljen.
Da li je Avram prepoznao identitet svojih posetilaca? Avram se jednom od njih
obratio sa "Gospode". Jevrejska re$ koja se koristi nije Jahve, ve! Adonaj, to je isto
kao "Gospodine". Ipak, zapazite slede!e: "Dva nebeska vesnika su se udaljila,
ostavljaju!i Avrama s Onim za kojeg je sada znao da je Boji Sin" (Stvaranje,
patrijarsi i proroci, str. 121).

44
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Mogu$e!
Potrebno: dva ili tri balona, providna lepljiva traka, flomaster, $ioda, Biblije.
Naduvajte dva balona i veite ih. Nacrtajte namrteno lice na jednom balonu. Uzimite
$iodu i razbijte balon. Nacrtajte sre!no lice na drugom balonu. Zatim zalepite iroku
lepljivu traku duine 5 cm na njega.
Podignite $iodu. Kaite: (ini se da je nemogu#e da balon ubodemo &iodom a da on
ne pukne. Hajde da probamo i vidimo ta #e se dogoditi. Paljivo gurnite $iodu u
centar lepljive trake na balonu. Postarajte se da $ioda proe kroz traku. Traka treba da
izazove da se balon ne raspukne. Paljivo uklonite $iodu i stavite drugi komad lepljive
trake preko rupice. Neka u$enici naizmeni$no guraju $iodu kroz traku na balonu,
zatim prekrijte sa jo lepljive trake.
Razgovor
Pitajte: Da li ste mislili da je ovaj trik teak za izvo%enje? Zato? Da li je bilo ta
preveliko ili previe teko za Boga? Objasnite. Hajde da zajedno pro&itamo nae
zrnce mo#i, 1.Mojsijeva 18,14. Odvojte vreme na u$enici pronau i pro$itaju tekst sa
vama. Bog je dao obe#anje Avramu. Ni jedno obe#anje nije previe teko da ga
Bog ne bi ispunio. Potrebno je da upamtimo da: BOG ISPUNJAVA SVOJA
OBEANJA I DAJE NAM DAROVE SVOJE MILOSTI.

B. Odloeno obe$anje
Potrebno: Materijali za neku igru koju u$enici vole.
Izaberite neku aktivnost (ili neki slatki) koju vai u$enici stvarno vole. Obe!ajte im
na po$etku subotne kole da !e danas stvarno uivati u toj aktivnosti (ili slatkiu),
zatim to odlaite i nastavite sa redovnim programom. Spomenite to ponovo dva ili tri
puta, ali nemojte uraditi. &ekajte da doete skoro do kraja $asa, zatim kona$no
uradite.
Razgovor
Pitajte: Kako ste se ose#ali kada sam vam najpre obe#ala da #emo uraditi
aktivnost (ili dobiti slatki)? Kako ste se ose#ali kada to nismo odmah uradili?
Kako ste se ose#ali kada smo se pribliili kraju &asa a jo uvek nismo uradili
aktivnost? ta ste mislili kada smo je kona&no uradili? Kako je ovo sli&no ili
razli&ito od obe#anja koje je Bog dao Avramu i Sari (1.Mojsijeva 18,1-14)? Da li
se obe#anje o spasenju ve# ispunilo? Ili jo uvek moramo da &ekamo ispunjenje?
Kaite: Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i, 1.Mojsijeva 18,14. Odvojte
vreme na u$enici pronau i pro$itaju tekst sa vama. Pitajte: ta odgovor na ovo
pitanje zna&i za nas? Potrebno je da upamtimo da: BOG ISPUNJAVA SVOJA
OBEANJA I DAJE NAM DAROVE SVOJE MILOSTI.

45
Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: Kuhinjska posuda.
Sakupite dar u neku posudu koja se obi$no koristi u kuhinji. Istaknite da skupljanjem
dara u kuhinjsku posudu simboli$ki prikazujete odnos izmeu Boje milosti u
ispunjavanju naih fizi$kih potreba i naih darova.
Molitva
Zatraite od nekoliko $lanova razreda da ispri$aju od dobrim poklonima koje su
nedavno primili i da opiu svoju reakciju prema darodavcu. Zatim predloite da
u$enici smisle najmanje dva dara koja je Bog dao njima i da upute tihu molitvu
zahvalnosti za ta dva naro$ita dara.

2. Biblijska pouka
Pozovite dobrovoljce da spomenu nekoliko svojih ciljeva ili snova za ivot. Koje
odreene stvari se nadaju da !e primiti, ostvariti ili zaraditi? Zatim povedite razgovor
postavljaju!i slede!e pitanje: Kako biste se ose#ali kada bi vas Isus li&no posetio i
obe#ao da #e vai najdrai snovi biti ispunjeni - ali vam ne kae kada? Da li bi to
izazvalo neku razliku u na&inu na koji ivite svoj ivot?

Potrebno: Biblije, papiri i olovke.
Glasno i naizmeni$no pro$itajte 1.Mojsijevu 18,1-16; 21,1-7. Dajte u$enicima papir i
olovke. Dozvolite im da rade zajedno, ako to ele. Napiite slede!a uputstva tako da
svi mogu da ih vide: Vi ste novinar reporter u podru$ju gde ive Avram i Sara. &uli
ste da su upravo dobili bebu. To i nije neka novost, ali $injenica da je
devedesetogodinja ena rodila dete pravo je $udo. Dogovorili ste se da je
intervjuiete. Napiite kratki novinski $lanak na osnovu vaeg "intervjua" -
1.Mojsijeva 18,1-16; 21,1-7.
Odvojte pet do deset minuta. Kada zavre, zatraite od dva ili tri dobrovoljca da
pro$itaju svoje $lanke.
Razgovor
Pitajte: ta je Bog obe#ao Avramu i Sari? Zato je Sara mislila da je nemogu#e da
dobije bebu? ta mislite kako se ose#ala kada je shvatila da #e se Boje obe#anje
ostvariti u njenim devedesetim godinama? ta nas u Sarinom iskustvu u&i o
Bojoj sposobnosti da uradi nemogu#e?
Kaite: Bogu nita nije nemogu#e jer je On svemo#an. Iako nama neto izgleda
nemogu#e, Bog moe to da ostvari!
BOG ISPUNJAVA SVOJA OBEANJA I DAJE NAM DAROVE SVOJE
MILOSTI.

46
Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije, papir, olovke, tabla i kreda ili flomaster.
Podelite razred u grupe. Podelite papir i olovke. Napiite slede!a obe!anja tako da svi
mogu da ih vide. Zatraite od svake grupe da pronae i pro$ita obe!anja, i zatim da
pisar u svakoj grupi napie ta se $ini nemogu!e ljudskom umu u svakom obe!anju, i
kako Boja milost ispunjava obe!anje.
Obe!anja: Psalam 34,10; Marko 9,23; Jovan 14,13; Marko 10,27; Titu 1,2; Psalam
84,11; Matej 6,30; Isaija 41,17; Isaija 40,29; Matej 11,28.
Kada svaka grupa zavri sa radom, napravite glavni spisak stvari koje se nao$igled
$ine nemogu!ima i Boje milosti. Zapiite sve na tablu.
Razgovor
Kaite: Hajde da upamtimo da Bog moe da u&ini nemogu#e. On moe i u&ini#e
sve to je obe#ao. To se zove milost.
MILOSTI.

Scenario
Pro$itajte slede!i scenario svojim u$enicima: Jelica nije ba sluala ta je propovednik
govorio. Ali $ula je jednu re$enicu: "Milost je Boje obe!anje nama." To ju je
pokrenulo na razmiljanje o tome kako je mogu!e da Bog, koji je savren, spasi
nesavrene ljude, kao to smo mi. Ponekada je sebe ubeivala da je nemogu!e da Bog
spasi ba nju.
Razgovor
Pitajte: Da li je Jelica u pravu? Da li je Bogu nemogu#e da spasi nesavrene
ljude? Moe li Bog da spasi Jelicu? Zatraite od dobrovoljaca da pro$itaju Matej
19,26 i 1.Mojsijevu 18,14. Zatim pitajte: Kakvo ohrabrenje ili nadu biste dali
Jelisi? Kako biste joj objasnili Boji dar milosti?
MILOSTI.

Potrebno: jevtini pokloni, telefonski imenik ILI komad drveta .
Donesite debeli telefonski imenik ili veliki, teki komad drveta. Kaite u$enicima da
svako ko ga pokida na pola moe da dobije neto naro$ito. (Postarajte se da niko ovo
ne moe da uradi.) Dajte svima koji to ele da pokuaju. Kada su svi proli i niko nije
uspeo da pokida imenik na pola, kaite: Niko nije uspeo da ga pokida na pola, to
zna&i da niko nije zaradio poklon. Ali to je u redu. Ja #u vam ipak dati poklone,
iako to niste mogli da uradite. Ovo je dragovoljni poklon od mene. Zatim dajte
u$enicima poklone (neto jevtino, to znate da im se dopada.)
Razgovor
Kada svi dobiju poklon, pitajte: Kako ste se ose#ali kada niste mogli da uradite ono
to sam traila da biste zasluili poklon? Kako ste se ose#ali kada ste ipak dobili
poklon? Hajde da pro&itamo Rimljanima 6,23 i Efescima 2,8.9. (Pro$itajte
stihove.) Kako je ovo sli&no li razli&ito od Boje milosti? Kako ste danas dobili
poklon? (prihvatanjem poklona) Kako moete da primite Boju milost?
(prihvatanjem Njegove milosti kao li$nog dara.) Kaite: Bog je obe#ao da #e nas
spasiti. On to moe i ispuni#e svoje obe#anje.
MILOSTI.
47

Zavretak
Kaite: Hajde da se uhvatimo za ruke i molimo. Zahvali#emo Bogu zato to je
Njemu sve mogu#e. Kaite: Dragi Boe, zahvaljujemo Ti to si snaan i mudar i
mnogo mo#niji od bilo koga. Molimo Te pomozi nam da verujemo u Tebe, da
upamtimo da Tebi nita nije nemogu#e! U Isusovo ime, amin.

48
Pouka deset

Odbegli naslednik

Zrnce mo#i: "Svaki dobri dar i svaki poklon savreni odozgo je, dolazi od Oca
svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka" (Jakov 1,17).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: 1.Samuilova 20,12-15; 2.Samuilova 9; Stvaranje,
patrijarsi i proroci, str. 660.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da Boja milost prevazilazi sve prepreke da bih ih spasila.
Ose#ati da ih Isus prihvata i voli.
Odgovoriti tako to !e prihvatiti i priznati Boju milost.
Putokaz mo#i: Dar Boje milosti prevazilazi sve prepreke kako bi nas spasio.

Saul je pokuao da ubije Davida nekoliko puta. Kada David postane car, bi!e prirodno
da ubije sve Saulove potomke kako ne bi postojale pretnje za njegov presto. Umesto
toga, on pita da li je ostao neki Saulov roak. Kada otkriva da je Mefivostej, sin
Saulovog sina Jonatana, jo uvek iv, on alje po njega. Mefivostej se nudi da bude
Davidov sluga. Umesto toga, David se stara za njega kao da je njegov sopstveni sin.
On Mefivosteju daje sve to je pripadalo Saulu i poziva ga da svakog dana jede za
njegovim stolom. Ovi darovi Mefivosteju podse!aju nas na mnoge darove koje Bog
dragovoljno daje nama.

Ova pouka govori o milost
Ba kao to je car David dragovoljno dao zemlju i mesto u svom domu Mefivosteju
sve dok je iv, tako Bog nudi nama besplatne darove, spasenje i dom sa Njim do kraja
naeg ivota. David se ljubazno ponaao prema Mefivosteju zbog svoje velike ljubavi
prema Jonatanu, ba kao to se Bog ljubazno ponaa prema nama radi svog jedinog
Sina, Isusa.

Radi Jonatana - "Jonatan je poginuo sa svojim ocem Saulom u bici (2.Samuilova
1,4.17). Njegov sin Mefivostej tada je imao samo pet godina. (2.Samuilova 4,4) Poto
je Mefivostej sada imao mladog sina, ovo iskustvo mora biti da se dogodilo mnogo
godina nakon to je David doao na presto" (The Seventh-day Adventist Bible
Commentary, vol. 2, p. 639).
Pade na lice svoje - "Mefivostej je shvatio da se njegov ivot nalazi u carevoj milosti.
Ako bi David tako poeleo, mogao je da naredi njegovo pogubljenje kako bi se
Saulovo seme u potpunosti zatrlo, i tada ne bi postojala nikakva mogu!nost da se
pojavi takmac koji bi mogao da zatrai presto" (isti izvor).
Siva - "Siva nije bio neveran Saulovom potomstvu. Ipak, mogu!e je da je on traio
svoje sopstvene interese (poglavlje 16,1-4; 19,24-30)" (isti izvor).

49
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Definisano oprotenje
Potrebno: tabla i kreda ili flomaster, Biblije.
Pre po$etka subotne kole, napiite slede!e tako da svi mogu da vide.
Pro$itajte Matej 6,14; Isaija 44,22 i Matej 18,35. Zatim priite tabli i otka$ite
definiciju oprotenja sa kojom se najvie slaete.
___ Morate da oprostite drugima pre nego to Bog oprosti vama.
___ Bog oprata i zaboravlja.
___ Bi!e vam oproteno samo ako vie ne $inite takvu greku.
___ Kada vam je oproteno, sve je ta$no onako kako je bilo pre nego to ste sagreili.
Razgovor
Upitajte dobrovoljce da kau zato su izabrali ba tu definiciju. Razgovarajte o
zna$enju oprotenja i pokuajte da zajedni$ki izaberete jednu definiciju. Kaite:
Oprotenje je jedan od Bojih darova milosti. Milost je Boja nezasluena
naklonost prema nama. Njegova milost nas nalazi, oprata nam i ispunjava nas
svime to nam je potrebno da ivimo celovitim i divnim ivotom u Njegovoj sili.
Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i, Jakov 1,17. Odvojte vreme da
u$enici pronau i pro$itaju tekst sa vama. Hajde da upamtimo da: DAR BOJE
MILOSTI PREVAZILAZI SVE PREPREKE DA BI NAS SPASIO.

B. Osveta ili oprotenje
Kaite: Setite se nekoga ko je bio zao prema vama kod ku#e, u koli ili u crkvi u
toku nekoliko proteklih dana. Sada se setite nekoga ko je bio naro&ito ljubazan
prema vama ste vi to najmanje o&ekivali. Pripremite se da to ispri&ate razredu.
Uklju$ite razred u slede!i razgovor:
Kaite: Bez navo%enja imena, ispri&ajte nam o nekome ko je bio zao prema vama
kod ku#e, u koli ili u crkvi. Kako se ose#ate prema toj osobi? Da li ste u
iskuenju da joj se osvetite?
Sada nam ispri&ajte o nekome ko je bio naro&ito ljubazan prema vama kada ste
vi to najmanje o&ekivali. Kako ste se ose#ali? ta mislite, ta je podstaklo ovu
osobu da pokae takvu ljubaznost?
Ispri&ajte mi iskustvo kada ste uradili neto to je stvarno povredilo vae
roditelje, ali poto vas oni vole, spremno su vam oprostili. ta mislite, zato su
vam oprostili?
Razmislite o Bogu, naem Nebeskom Ocu i Njegovoj milosti. Zato nam On
oprata kada sagreimo? Koliko &esto treba da prihvatamo Njegovo oprotenje?
Boje oprotenje je jedan od Njegovih darova milosti. Hajde da zajedno
pro&itamo nae zrnce mo#i, Jakov 1,17. Odvojte vreme da u$enici pronau i
pro$itaju tekst sa vama. Hajde da upamtimo da: DAR BOJE MILOSTI
PREVAZILAZI SVE PREPREKE DA BI NAS SPASIO.
50

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Istaknite zna$enje re$i milost. Kaite: Milost je kada neto dragoceno damo
nekome ko to ne zasluuje. Pozovite jedno ili dva dobrovoljca da opiu dogaaj kada
su bili primaoci dara milosti. Zatim objasnite da je dar jedan od na$ina na koji
odgovaramo na Boji dar milosti. Sakupite dar nakon ovoga.
Molitva
U molitvenoj aktivnosti, po$nite tako to !ete zahvaliti Bogu za Isusa, Njegov dar
milosti kojeg je poslao da umre umesto nas. Zatim zastanite i ohrabrite u$enike da se
tiho mole za taj dar svojim re$ima. Zavrite zahvaljuju!i Bogu za sve dokaze milosti u
naem ivotu.

2. Biblijska pouka
Potrebno: tri biblijska pitanja; slatki za sve.
Pozovite jednog dobrovoljca da izae ispred ostalih i odgovori na tri biblijska pitanja.
Pre nego to postavite pitanja kaite razredu da !ete, ako u$enik ta$no odgovori na sva
tri pitanja, nagradu dati $itavom razredu, ali njima nije dozvoljeno da pomau osobi u
odgovaranju na pitanja. Postavite dva umereno teka pitanja, ali postarajte se da tre!e
bude tako teko da ste sigurni da dobrovoljac ne zna odgovor - znate da ne!e uspeti da
odgovori. Posle ipak dajte nagrade dobrovoljcu i ostatku razreda.
Razgovor
Zatraite od razreda da opiu kako ste se ponaali prema njima. Zatraite od
dobrovoljca da objasni kako je ponaanje prema njima primer milosti. (Dobrovoljac
ne zasluuje nagradu, a razred je zasluuje jo i manje.) Kaite: Danas naa pouka
govori o jednom mladom &oveku koji je mogao da o&ekuje smrt, ali umesto toga
prema njemu su se ponaali kao prema osobi carskog porekla.
DAR BOJE MILOSTI PREVAZILAZI SVE PREPREKE DA BI NAS
SPASIO.

Potrebno: sto, predmeti za postavljanje stola, hrana.
Priprema: U sred prostorije postavite sto sa raznim poslasticama, vo!em ili povr!em
iseckanim na komade. Neka bude jednostavno. U$inite da sto bude to privla$niji
(stolnjak, sve!e, salvete, lepo posue, itd.)
Kaite: Kada su Saul i Jonatan umrli, car David je pokazao veliku ljubaznost
prema Jonatanovom sinu Mefivosteju. Hajde da pro&itamo sve o okolnostima
Davidove ljubaznosti. (Neka dobrovoljci naizmeni$no $itaju 1.Samuilovu 20,12-15;
2.Samuilovu 9).
Pitajte: ta je David uradio za Mefivosteja? ta mislite zato je David postupao
tako ljubazno?
51
Neka u$enici stanu oko 10 koraka dalje od stola koji ste pripremili. Kaite: Bila je to
velika prednost za Mefivosteja da jede za carevim stolom. Danas bih elela da se
setite ljudi koji su bili naro&ito ljubazni prema vama. Nave#u neke posebne
trenutke ili situacije i dati vam trenutak da se setite nekoga. Kako imenujete
svaku osobu, na&inite jedan korak prema naem "carskom" stolu.
Pro$itajte slede!e: Setite se...
Nekoga ko je bio ljubazan prema vama kada ste se nali na novom mestu.
Nekoga ko je bio ljubazan prema vama u koli.
Nekoga ko je bio ljubazan prema vama u crkvi.
Nekoga ko je bio ljubazan prema vama kada ste bili nervozni ili uplaeni.
Nekoga ko je bio ljubazan prema vama kada to niste zasluili.
Kada svi priu stolu, kaite: Sada se setite jedne osobe prema kojoj moete da
budete ljubazni i mesta na kome moete da budete ljubazni prema toj osobi.
Napravite pauzu. Hajde da se molimo pre nego to uivamo u naoj gozbi,
zahvaljuju#i Bogu za darove milosti. Molitva moe da bude pojedina$na, tiha, ili
upu!ena od strane voe.
SPASIO.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Organizujte u$enike u grupe od po troje ili $etvoro. Neka svaka grupa pronae jo
jedan primer milosti u Bibliji i pripremi kratku pantomimu o tome. (Ako je potrebno,
dajte grupi slede!e tekstove. 1.O carevima 18; Jona 1-4; Matej 14,22-33; Marko 6,31-
44; Luka 19,1-10; Jovan 8,1-11). Zatim neka svaka grupa uradi svoju pantomimu, a
ostali treba da prepoznaju dogaaj.
Razgovor
Kaite: Hajde da upamtimo da: DAR BOJE MILOSTI PREVAZILAZI SVE
PREPREKE DA BI NAS SPASIO.

Oprostiti i zaboraviti
Potrebno: papir, olovke, flomasteri ILI ibice.
Podelite papir u$enicima i neka na njemu napiu neke pogrene stvari koje su im
drugi uradili. Zatim pokaite kako su nai gresi oproteni i zaboravljeni tako to !ete
na neki na$in unititi papire (spaliti ih, iskidati, irokim flomasterom precrtati re$i,
itd.) Naglasite da Boja milost $ini to isto za nas. On oprata i zaboravlja nae grehe.
Razgovor
Pitajte: Da li stvarno verujete da je Bog unitio sve izvetaje o vaim prolim
gresima? Da #e unititi izvetaje o vaim budu#im gresima? (Pogledajte
1.Korin!anima 13,5 i Psalam 130,3). Ako verujete u to, kakav je va odgovor
Njemu? Pozovite u$enike da u tihoj molitvi izraze svoje verovanje Bogu i da
odgovore na Njegov dar milosti, Njegovo beskrajno opratanje.
SPASIO.

Ljubaznoast bez komentara
Neka se $lanovi razreda sete jedne osobe prema kojoj su nedavno bili neljubazni.
Onda neka razmisle kako tokom naredne sedmice mogu da pokau ljubaznost. Oni
52
nita ne treba da govore o tome to rade, ve! da pokau ljubaznost toj osobi. Na kraju
slede!e sedmice u$enici mogu da daju izvetaj o rezultatima - osobi prema kojoj je
ljubaznost bila pokazana i jo jednoj osobi prema njihovom izboru (prijatelju, u$itelju,
roditelju, itd.).
SPASIO.

Zavretak
Zatraite od Boga da pomogne svakom vaem u$eniku da u narednoj sedmici doivi
milost.

53
Pouka jedanaest

Ilijin polovni plat

Zrnce mo#i: "Nego !ete primiti silu kad sie Duh Sveti na vas; i bi!ete mi svedoci...
tja do kraja zemlje" (Dela 1,8).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: 2.O carevima 2,1-13; Istorija proroka i careva,
str. 140-147.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da im Bog kroz svoju milost daje sve to im je potrebno da ive za
Njega.
Ose#ati Boji poziv da ive i rade za Njega, osnaeni Njegovom milo!u.
Odgovoriti tako to !e proslaviti Boga za dar Njegovog Duha i sile.
Putokaz mo#i: Boji Duh nam daje silu da ivimo i radimo za Njega.

Ilija, najvaniji prorok u Izrailju posle Mojsija, u$inio je veliko delo bore!i se protiv
idolopoklonstva i obra!aju!i narod nazad Bogu. Sada je Ilija star i Bog je otkrio i Iliji
i Jelisiju, njegovom mladom pomo!niku i u$eniku, da !e Ilija biti uzet na nebo.
Kada je Ilija pozvao Jelisija da bude njegov u$enik, on je bacio svoj plat preko
njegovih ramena (1.O carevima 19,19-21). Sada, pre nego to ode, Ilija pita Jelisija da
uputi jedan zahtev, i Jelisije trai dvostruki deo Bojeg Duha. Dok se Ilija uzima na
nebo u ognjenim ko$ijama, taj isti plat pada na zemlju, ozna$avaju!i da je Jelisijeva
molba usliena.

Boja sila je dar milosti. Kada nas Bog poziva da radimo Njegovo delo, On nam
takoe daje svog Duha i silu da radimo to to On trai.

Kada se Ilija spremao da napusti svog vernog slugu i u$enika, on je Jelisiju dao
prednost da zatrai ta god mu je lealo na srcu. Jelisije je mogao da trai prolaznu ili
materijalnu uslugu - bogatstvo, slavu, mudrost, svetsku $ast i slavu, mesto meu
velikim voama na zemlji, ili lagodan i ugodan ivot kao suprotnost Ilijinom tekom
ivotu. Ali on nije traio nita od toga. Ono to je najvie eleo bilo je da nastavio isto
delo koje je Ilija radio, i to u istom duhu i sili. Da bi to u$inio, bila mu je potrebna ista
milost i ista pomo! Bojeg Duha" (The Seventh-day Adventist Bible Commentary,
vol. 2, p. 851).
"Po drevnom zakonu u Srednjem Istoku, najstariji sin nasleivao je duplo vie od
drugih $lanova porodice. Trae!i tradicionalni deo prvoroenog sina, Jelisije je
upu!ivao slubeni zahtev da bude Ilijin naslednik" (The DK Illustrated Family Bible,
p. 165).

54
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.

A. Vezano na !vorove
Potrebno: komad kanapa duga$ak oko 1 metar za svakog u$enika u razredu.
Dajte svakom u$eniku komad kanapa i kaite im da treba da ga veu u $vor a da pri
tom ne smeju da ispuste krajeve. Dajte im nekoliko minuta da probaju, a zatim
pokaite kako: stavite konopac na sto ili na pod, prekrstite ruke preko grudi, kao da
ste ljuti, nagnite se i zgrabite jedan kraj konopca svakom rukom a da pri tome ruke
ostanu prekrtene. Zatim "otkrstite" ruke ne putaju!i krajeve konopca. Dajte
u$enicima da probaju.
Razgovor
Pitajte: Da li ste mislili da sam od vas traila da uradite neto nemogu#e? Da li
vam se ikada &ini da Bog trai od nas da uradimo neto to je nemogu#e?
Pro$itajte zrnce mo!i, Dela 1,8. Bog ne trai od nas da radimo za Njega a da nam
prethodno nije dao milost i silu koja nam je potrebna da bismo to uradili. Ba
kao to ste mogli da veete &vor na konopcu a da ne ispustite njegove krajeve
kada sam vam pokazala kako, Bog #e vam dati ono to vam je potrebno da biste
uradili ono to On trai. Na putokaz mo#i za ovu sedmicu glasi: BOJI DUH
NAM DAJE SILU DA IVIMO I RADIMO ZA NJEGA.

B. Zadivljuju$e duvanje balona
Potrebno: Za svakog u$enika: jedna boca sa malim otvorom, balom sa otvorom koji
moe da se prevu$e preko otvora flae, oko jedna $etvrtina olje sir!eta, oko 1
kai$ica praka za pecivo, levak.
Dajte svakom u$eniku balon i zatraite da ga naduva a da pri tome ne stavi usta na
njega. Dajte im jedan minut da ovo probaju. Zatim dajte svakom u$eniku flau u koju
ste sipali sir!e. Zatim, sipajte kai$icu praka za pecivo u svaki balon (ovde !e levak
dobro do!i). Stresite praak u iri deo balona. Zatim, ne dozvoljavaju!i da se praak za
pecivo vrati ka ustima balona, navucite balon preko otvora flae. Kada je balon
pri$vr!en, nagnite ga tako da praak za pecivo upadne u sir!e. Hemijska reakcija
praka za pecivo koji se mea sa sir!etom naduva!e balon.
Razgovor
Pitajte: Da li je mogu#e naduvati balon a da pri tome ne koristite usta? Da li ste
to mogli sami za sebe (ne) ta vam je bilo potrebno? (flaa, balon, sir!e, praak za
pecivo.) ta mislite, da li Bog ikada trai od nas da uradimo ono to mislimo da
ne moemo? Da li moemo to da uradimo sami od sebe? Koje darove nam Bog
daje kada trai da radimo za Njega? Odgovor se nalazi u naem zrncu mo#i.
Hajde da ga zajedno pro&itamo: "Nego #ete primiti silu kad si%e Duh Sveti na
vas; i bi#ete mi svedoci... tja do kraja zemlje" (Dela 1,8). ta nam treba od Boga?
(sila Svetog Duha). Ove sedmice elimo da nau&imo istinu da: BOJI DUH NAM
DAJE SILU DA IVIMO I RADIMO ZA NJEGA.

55
Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: Kaput ili plat.
Podsetite u$enike da na dar pomae drugima da saznaju da im je Boji Duh na
raspolaganju i da je On spreman da im da svoju silu da ive za Njega. Sakupite dar
tako to !e dva u$enika drati kaput a ostali !e sputati dar u njega.
Molitva
Zatraite od u$enika da se sete ne$ega to smatraju da Bog eli da oni urade, ali za ta
se ose!aju nespremno, nevoljno, uplaeno ili neprikladno. Molite se da ih Boji Duh
ispuni silom i osposobi da ive i rade za Njega.

2. Biblijska pouka
Potrebno: listi!i papira, olovke.
Podelite listi!e papira u$enicima. Zatraite da svako od njih napie neto o $emu bi
drugi ljudi moda eleli da razgovaraju, ali oni ne ele da pri$aju o tome. (Predlozi:
roditelj je izgubio posao, bolest ili smrt u porodici, preseljenje, loa frizura, itd.)
Pitajte: Zato ne elite da razgovarate o ovome? Kako biste se ose#ali kada biste
znali da #ete izgubiti neto ili nekoga ko vam je vaan? Da li biste eleli da
razgovarate o tome? Kako biste se pripremili? Sasluajte odgovore. Naa
dananja pouka govori o nekome ko je znao da #e izgubiti nekoga ko mu je bio
veoma vaan. Ni on nije pri&ao o tome, ali u&inio je pravu stvar da se pripremi.

Neka u$enici pronau pri$u u 2.O carevima 2,1-15. Zatraite od tri dobrovoljca da
$itaju uloge pripoveda$a, Ilije i Jelisija. Svi ostali !e $itati uloge pratilaca proroka.
Pripoveda$ po$inje sa prvim stihom i $ita sve to nije upravni govor. Upravni govor
treba da $itaju oni kojima su dodeljene uloge. Ohrabrite u$enike da izraajno $itaju.
Moda !ete hteti da im date nekoliko minuta da se pripreme pre nego to po$nete.
Razgovor
Pitajte: Kako su Ilija, Jelisije i drutvo proroka znali da #e se Ilija uzeti na nebo?
ta mislite kako se Ilija ose#ao zbog toga? A Jelisije? Drutvo proroka? ta je
Jelisije uradio da bi se pripremio za Ilijin odlazak? ta mislite da su proroci
uradili to to su uradili u 7. stihu? Da li mislite da je Jelisije bio spreman za Ilijin
odlazak? Zato?

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Kaite: Neki delovi ove pri&e imaju naro&ito zna&enje. Neka u$enici potrae i
odrede zna$enje u:
1. 1.O carevima 19,19-21 i 2.O carevima 1,1-8. (Ilijin pla koji je ostao bio je
isti koji je upotrebio kada je pozvao Jelisija. Bilo je to sli$no prenoenju
56
porodi$nog nasledstva. Car Ohozija je prepoznao Iliju prema opisu plata.
Ilijin plat se prepoznavao kao imovina Bojeg $oveka.)
2. 2.Mojsijeva 14,21 i Isus Navin 3,13-17. (Bog je dva puta razdvojio vodu za
Njegov narod kao prikazivanje svoje mo!i. Kada je Jelisije upotrebio Ilijin
plat da razdvoji reku Jordan, to je potvrdilo da je on primio Duha i silu Boju,
kao to je traio. Bio je to Boji na$in da Jelisiji i ostalim prorocima pokae da
je Jelisije spreman da nastavi Ilijin posao.)
Pitajte: Da li je bilo ne&eg posebnog u vezi Ilijinog plata? (Sam pla nije imao
nikakvog zna$aja. Bio je to simbol sile koju je Ilija imao kroz Bojeg Duha.) ta je
prvo to je Jelisije uradio sa platom? (Upotrebio ga je da u$ini $udo koje je
pokazalo Boju silu, kao prelazak Crvenog mora i Jordana.) Kakav je uticaj to imalo
na proroke koji su posmatrali? (2.O carevima 2,15. Oni su shvatili da je Boji duh
sada sa Jelisijem.) Do ovog trenutka Jelisije je znao da je Bog usliio njegov
zahtev i da mu je dao dar Svetog Duha. Hajde da zajedno izgovorimo nae zrnce
mo#i: "Nego #ete primiti silu kad si%e Duh Sveti na vas; i bi#ete mi svedoci... tja
do kraja zemlje" (Dela 1,8). Hajde da zajedno izgovorimo na putokaz mo#i:
BOJI DUH NAM DAJE SILU DA IVIMO I RADIMO ZA NJEGA.

Scenariji
Potrebno: Scenariji na listi!ima papira.
Podelite razred na tri grupe i svakoj grupi dajte po jedan scenario. Dajte im tri minuta,
a zatim ih pozovite da zajedno pro$itaju scenario i kau svoje odgovore ostatku
razreda.
1. David je uvek eleo da pomae ljudima kada odraste, i $inilo se da je
najbolji na$in da to postigne da postane doktor. On misli da Bog eli da on
bude lekar, ali njemu je neprijatno kada vidi krv. Kako Boji Duh moe
Davidu da da silu da ivi i radi za Njega?
2. Stela zna da radi za Boga kada pomae majci sa troje mlae bra!e i sestara.
Ali ponekada je oni toliko iznerviraju da jednostavno eli da se zatvori u svoju
sobu. Ponekada ne moe da ide kod svojih drugarica jer mora da pomae
majci. To je ljuti. Kako Boji Duh moe Steli da da silu da ivi i radi za
Njega?
3. Mia ide u crkvu sa svojom majkom jer njegov otac nije hri!anin.
Ponekada otac pokuava da ga nagovori da ne ide u crkvu tako to mu nudi da
radi neto naro$ito sa njim ako ostane kod ku!e. Kako Boji Duh moe Mii
da da silu da ivi i radi za Njega?
Razgovor
Pitajte: Koliko mnogo razli&itih na&ina postoji da ivimo i radimo za Boga?
Koliko mnogo razli&itih na&ina postoji da nam Bog da silu? ta je Jelisije morao
da uradi da bi dobio dar Boje sile? (Morao je da trai.) Kako glasi na putokaz
mo#i za ovu sedmicu? BOJI DUH NAM DAJE SILU DA IVIMO I RADIMO
ZA NJEGA.

Slatka pobeda
Potrebno: Slatkii, pojedina$no uvijeni.
Po$astite u$enike slatkiima koji su pojedina$no uvijeni. Dok u$enici uzimaju po
jedan, zatraite da imenuju neto u njihovom ivotu za ta im je potrebna Boja sila.
Ako im je neugodno da imenuju neto iz svog ivota, zatraite da se sete ne$ega za ta
57
bi mladoj osobi poput njih mogla da bude potrebna Boja sila. Zatraite da se sete
svega to $ini da se ose!aju uplaeno, nedostojno, alosno ili savladano.
Razgovor
Pitajte: Da li drugi ljudi znaju kada vam Boji Duh daje silu ili pobedu nad tim
stvarima u vaem ivotu? Kako? (Kako je drutvo proroka znalo to kod Jelisija?)
Kakav #e biti uticaj na te ljude? Zatraite od u$enika da obe!aju da !e ispri$ati
dobru vest o Bojoj sili koja osposobljava nekome tokom naredne sedmice.

Zavretak
Molite se da Bog poalje svog Svetog Duha da vaim u$enicima da silu nad stvarima
u njihovom ivotu o kojima ne ele da razgovaraju, naro$ito nad onim to ih ostavlja
uplaenima, nesigurnima ili neprikladnima. Zatraite Boju pomo! da ivimo ivot za
Njega.

58
Pouka dvanaest

Ulje bez granica

Mese&na tema: Milost: Milost je dar
Zrnce mo#i: "A Bog moj da ispuni svaku potrebu vau po bogatstvu svom u slavi, u
Hristu Isusu" (Filibljanima 4,19).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: 2.O carevima 4,1-7.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da Bog moe da ispuni sve njihove potrebe.
Ose#ati zahvalnost to Boje staranje nikada ne prestaje.
Odgovoriti tako to !e izabrati da budu na raspolaganju da prime Boje
darove milosti.
Putokaz mo#i: Boja milost nema granice.

Jedna udovica, $iji su sinovi upravo trebali da budu prodati u ropstvo kako bi vratili
dugove njenog mua, dolazi Jelisiju i trai pomo!. Sve to ima je malo ulja. Jelisije joj
kae da pozajmi to je vie mogu!e posuda od svojih suseda i napuni ih uljem iz svog
kr$aga. Ona uspeva da od male koli$ine ulja iz svog kr$aga napuni sve posude koje je
pozajmila. Jelisije joj kae da proda ulje i plati dug i da ivi od onoga to joj
preostane.

Bog se nije postarao samo za problem ove udovice. Ne samo to je mogla da proda
ulje i plati dug, ve! je imala dovoljno i za dalji ivot. Udovi$ino ulje je moglo da
nastavi da te$e; jednostavno joj je nestalo praznih posuda. Boja milost $ini vie od
pukog ispunjavanja naih potreba. Ona nikada ne prestaje. Nama jednostavno nestane
prostora da primimo Njegove blagoslove.

"Udovica je primila vie od Gospoda nego to je traila. Njena molba je bila da joj se
sinovi spasu ropskog ivota. Ali u svom siromatvu, ona je i dalje imala mnogo
potreba. Bog je preuzeo na sebe da ispuni te potrebe. On neprestano daje ljudima
blagoslove koji su daleko ve!i od onoga to sami trae" (The Seventh-day Adventist
Bible Commentary, vol. 2, p.868).
"Zlatno ulje predstavlja milost kojom Bog puni lampe vernika. Kada se ovo sveto ulje
ne bi izlivalo sa neba u porukama Bojeg Duha, sile zla bi imale potpunu kontrolu nad
ljudima" (The Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 4, p.1179, 1180).
"Ulje pomazanja je ulje Njegove milosti, koje daje duhovni vid dui u slepilu i tami,
kako bi ona mogla da razlikuje izmeu dela Bojeg Duha i duha neprijatelja" (The
Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 7, p.966).

59
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.


A. Da li je ve$ puno?
Potrebno: staklene tegle, kamenje, ljunak, pesak, voda.
Drite sve materijale, osim staklenih tegli i velikog kamenja, izvan vida. Dajte
svakom u$eniku teglu i onoliko kamenja koliko je potrebno da se ona napuni. Kada su
stavili kamenje u tegle, pitajte da li su tegle pune. (Ohrabrite odgovore "da".) Izvadite
ljunak i spiajte povrh svake tegle. Pitajte da li su tegle pune. Izvadite pesak i sipajte u
svaku teglu. (Moda !ete morati malo da protresete tegle.) Pitajte da li su tegle pune.
Izvadite vodu i sipajte je u svaku teglu. Pitajte da li su tegle pune.
Razgovor
Pitajte: Da li ste mislili da su tegle pune nakon to ste stavili kamenje u njih?
Koliko su jo tegle mogle da prime? ta u ovoj aktivnosti moe da predstavlja
na ivot? (tegle) ta predstavlja Boju milost? (kamenje, ljunak, pesak i voda.)
Ponekada Bog sipa vie blagoslova na nas nego to smo traili. Ponekada mislimo
da nemamo vie mesta za milost, ali On nastavlja da je daje. Naa dananja
biblijska pri&a govori o doga%aju kada je Boja milost tekla sve dok vie nije bilo
prostora da se ona primi. Na putokaz mo#i glasi:
BOJA MILOST NIKAD NE PRESTAJE.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Potrebno: kerami$ka ILI zemljana posuda.
Podsetite u$enike da na dar odlazi kako bi drugi saznali za neograni$enu zalihu
Boje ljubavi i staranja prema njima. Sakupite dar u kerami$koj ili zemljanoj posudi.
Molitva
Potrebno: mala posuda sa maslinovim uljem.
Pre nego to se molite, dodajte u krug malu posudu sa maslinovim uljem. Zatraite od
svakog u$enika da polako umo$i prst u ulje i protrlja nadlanicu dok razmiljaju o
jednoj potrebi u njihovom ivotu. Molite se da vai u$enici veruju da !e Bog ispuniti
tu potrebu, kao i sve njihove potrebe, $ak i one kojih jo nisu svesni.

60
2. Biblijska pouka
Potrebno: za svakog u$enika: jedna mala papirna $aa, jedna velika papirna $aa,
voda, papirnate salvete.
Dajte svakom u$eniku malu $au vode i veliku $au u kojoj ima dovoljno vode da
prelije manju $au. elite da velika $aa bude dovoljno velika da sakrije $injenicu da
u njoj ima vie vode nego to moe da stane u malu $au. Zatraite od u$enika da
sipaju svu vodu iz velike $ae u manju. Dok u$enici po$nu da sipaju, verovatno !e
hteti da prestanu kada stignu do vrha male $ae. Uputite ih da nastave da sipaju sve
dok voda ne po$ne da preliva $au. Odmah im dajte papirne salvete da obriu prosutu
vodu.
Pitajte: Zato ste eleli da prestanete da sipate kada ste stigli do vrha male &ae?
(Plaili su se da se voda ne prelije.) ta ste pomislili kada sam vam rekla da sipate i
dalje? (Napravi!emo nered.) Ponekada Bog sipa vie blagoslova na nas nego to
moemo da primimo. Naa dananja pri&a govori o nekome ko je traio
blagoslov i Bog je izlio vie milosti na nju nego to je traila.

Potrebno: Biblije, staklene tegle, nekoliko bokala punih vode.
Zatraite od u$enika da naizmeni$no $itaju 2.O carevima 4,1-7. Zatraite od
dobrovoljaca da igraju ulogu pripoveda$a, Jelisije, udovice i njena dva sina. Svi ostali
bi!e susedi. Dajte susedima staklene tegle.
Pripoveda$ !e po$eti $itaju!i 1. stih. Udovica i Jelisije !e $itati/glumiti svoje uloge
kada doe red na njih. Zaustavite se posle 4. stiha.
Udovica !e morati da ode "ku!i" i kae sinovima da sakupe posude od suseda. Neka
sinovi sakupe posude od "suseda" i donesu ih udovici. Kada udovica po$ne da puni
posude, postarajte se da napunite njen bokal kako voda nikada ne bi nestala. Zatim
nastavite do 7. stiha.
Razgovor
Pitajte: Kako bi ste se ose#ali da ste bili jedan od sinova koji su trebali da budu
prodati kao robovi? ta bi se dogodilo da su udovica i njeni sinovi uspeli da
sakupe vie posuda? ta bi se dogodilo da nisu uspeli da sakupe mnogo posuda?
ta mislite ko se najvie za&udio zbog ovog &uda? ta mislite ko je doiveo
najve#e olakanje zbog ishoda ove pri&e? ta mislite gde ili kome su prodali ulje?
Hajde da pro&itamo nae zrnce mo#i, Filibljanima 4,19. Upamtite, BOJA
MILOST NIKAD NE PRESTAJE.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Kaite: Ulje je bilo veoma vano u biblijsko vreme. Neka u$enici potrae slede!e
tekstove i odrede kako se ulje koristilo.
2.Mojsijeva 27,20 (gorelo je radi davanja svetlosti)
1.O carevima 17,12 (mealo se sa branom da se napravi hleb - u kuvanju)
Luka 10,34 (koristilo se za le$enje rana)
Pitajte: Ko je koristio ulje? (svi) ta mislite koliko je udovici bilo teko da proda
ulje? (uopte nije bilo teko.)
Kaite: Maslinovo ulje se u Bibliji koristi i simboli&ki. Neka u$enici potrae slede!e
tekstove i odrede simboli$ku upotrebu ulja.
2.Mojsijeva 29,7-9 (koristilo se za pomazanje svetenika)
1.Samuilova 10,1; 1.Samuilova 16,13 (koristilo se za pomazanje careva)
61
Jakov 5,14 (koristilo se za pomazivanje bolesnih i molitvu za isceljenje)
Pitajte: Zato je Bog dao uputstvo da se svetenici i carevi pomau uljem? ta ulje
simboli&ki predstavlja. Pronaite Psalam 23,5.6. ta zna&i "&aa je moja
prepuna"? Povedite razgovor da pomognete u$enicima da shvate da je pomazanje
uljem i $aa koja se preliva deo iste re$enice. To zna$i da nam Bog daje toliko mnogo
blagoslova da ne moemo sve da primimo. esti stih sve zaklju$uje: Njegova ljubav
nas svuda prati. Pomozite u$enicima da shvate da je ulje metafora za Boju milost
(pogledajte deo za u$itelje). Pomazivanje svetenika i careva uljem simboli$ki je
predstavljalo izlivanje Boje milosti na njih kako bi bili sposobni da rade ono na ta ih
je pozvao. Pomazivanje bolesnih uljem je zahtev da Bog izlije svoju milost na njih i
izle$i ih.
U pri$i o udovici, ulje je i bukvalno i simboli$ki izraavanje milosti. Ulje je teklo sve
dok vie nije imala posuda da ga primi, pruaju!i joj tako dovoljno novca da rei
svoje finansijske probleme. Ali takoe je simboli$ki predstavljalo milost koju je Bog
izlio, daju!i joj vie blagoslova nego to je traila ili o$ekivala.

Potrebe i blagoslovi
Potrebno: dve prazne $ae, klikeri ILI kamen$i!i.
Postavite dve prazne $ae u prednjem delu prostorije, jednu ozna$ite sa "potrebe" a
drugu sa "blagoslovi". Podelite nekoliko klikera ili kamen$i!a svakom u$eniku.
Zatraite od u$enika da se sete svojih neispunjenih potreba - ne$ega to im je
potrebno da Bog sada uradi za njih - i blagoslova koje Bog ili redovno ispunjava ili
koje im je dao. Dok idete u krug, zatraite od u$enika da imenuju ili potrebu ili
blagoslov i da spuste kliker u odgovaraju!u $au. (Istaknite da neto moe da bude ili
potreba ili blagoslov, u zavisnosti od okolnosti u$enika. Na primer, zaklon bi bio
potreba za nekoga ko je besku!nik, ali za u$enika sa domom to bi bio blagoslov.)
Prestanite kada jedna $aa po$ne da se preliva.
Razgovor
Pitajte: Koja naa &aa se najpre napunila? Koliko mnogo blagoslova u svom
ivotu uzimamo zdravo za gotovo? Koliko istinskih potreba imamo koje Bog jo
nije ispunio? Hajde da zajedno kaemo nae zrnce mo#i: "A Bog moj da ispuni
svaku potrebu vau po bogatstvu svom u slavi, u Hristu Isusu" (Filibljanima
4,19). Bez obzira kako to sada izgleda nama, moemo da budemo sigurni:
BOJA MILOST NIKAD NE PRESTAJE.

Krug milosti
Potrebno: krugovi pre$nika 7 do 10 cm, ise$eni od kartona, pribor za kreativne
radove, magnetska traka.
Dajte svakom u$eniku po jedan krug. Neka ga ukrase zrncem mo!i i prikladnim
dezenom. Stavite komad magnetne trake na poleinu. Zatraite da svoju rukotvorinu
daju nekome ove sedmice kome je potrebno da razume i veruje u Boju beskrajnu
zalihu milosti.
Razgovor
Pitajte: ta mislite zato smo izabrali krug da ilustrujemo zrnce mo#i? (Krug
nema kraja, ba kao to koli$ina Boje milosti nema kraja.)

62
Zavretak
Molite se da vai u$enici upamte da Boja milost nema kraja. Zatraite od Boga da im
pomogne da Mu veruju u svim njihovim potrebama, uklju$uju!i i one za koje jo
moda ne znaju. Molite se da im Bog da o$i da vide Njegovu milost i blagoslove u
njihovom ivotu, i kapacitet da prime vie blagoslova nego to misle da mogu.

63
Pouka trinaest

Nemoj da se stidi!

Mese&na tema: Milost na delu: Mi pouzdano verujemo u Boju milost.
Zrnce mo#i: "Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost
i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo!" (Jevrejima 4,16).
Klju&ni tekst i pomo#ni materijal: Danilo 9,1-19; Jeremija 25,11; 29,10-14; Istorija
proroka i careva, str. 359-360.
Ciljevi:
Deca !e:
Znati da $ak iako zasluuju da budu kanjeni, Bog im daje milost.
Ose#ati pouzdanje da mogu da veruju da !e Bog ispuniti obe!anja koja im je
dao.
Odgovoriti tako to !e s pouzdanjem prilaziti Bogu svakog dana, veruju!i u
Njegovu beskrajnu milost.
Putokaz mo#i: Moemo s pouzdanjem da priemo Bogu, jer nam je Njegova milost
oprostila.

Iraziljski narod bili su robovi u Vavilonu, ali Jeremijino proro$anstvo ukazuje da je
dolo vreme da se Izrailjci vrate u Jerusalim. Danilo se moli i trai od Boga da ispuni
svoje obe!anje o obnavljanju. U svojoj molitvi Danilo priznaje sopstvenu grenost i
grenost naroda i izraava pouzdanje da !e Bog ispuniti svoje obe!anje o opratanju i
obnavljanju zbog Njegove velike milosti i saose!anja.

Ova pouka govori o milosti na delu
Moemo hrabro i s pouzdanjem da pristupimo Bogu jer, kao to je On rekao kroz
proroka Jeremiju da !e izbaviti Izrailjski narod, tako je i nama dao svoju re$ da !e nas
izbaviti. Moemo da budemo sigurni da !e Bog ispuniti obe!anja koja nam je dao.
Bog nikada ne ostavlja svoj narod bez nade.

Danilo - Iako se ne spominje direktno, ovaj odlomak (Danilo 9,1-19) pokazuje
Danilove dobre navike svakodnevnog prou$avanja Biblije i molitve. On je bio svestan
biblijskih obe!anja (2.stih) i kroz molitvu je mogao da se pozove na Boja obe!anja
za njega i njegov narod.
Danilova molitva - Zabeleena kao jedna od izvanrednih molitvi u Starom zavetu,
veliki primer posredni$ke molitve, tip onoga to Hristos i Sveti Duh rade za nas.
Upu!ena od strane iskrenog molioca, ona po$inje sa priznavanjem Boje vernosti -
Bog ispunjava svoje zavete. Ako zavet propadne, mi smo sami krivi za to. Danilo
odrava pouzdanje u Gospodnje saose!anje i opratanje bez obzira na Izrailjski otpad
i pobunu.

64
Prou&avanje pouke
Dobrodolica
izabrali.

A. Anketa o milosti
Potrebno: fotokopirana pitanja, papiri, Biblije.
Dajte u$enicima kopije kratke ankete koja sledi i neka odu na ulaz crkve i sprovedu
kratak intervju sa najmanje tri odrasle osobe koje ulaze u crkvu. Posle pet minuta
u$enici treba da se vrate u razred i budu spremni da kau ta su otkrili. (Moete da
poaljete jednog odraslog pomo!nika sa njima.)
1. Ne postoji nita to mogu da uradim da bih zasluio spasenje. (Slaem
se/Ne slaem se.)
2. to vie drim Boja pravila, to je verovatnije da !u se spasiti. (Slaem
se/Ne slaem se.)
3. Znam da me Bog voli bez obzira ta radim. (Slaem se/Ne slaem se.)
4. Bog me voli $ak i kada greim. (Slaem se/Ne slaem se.)
Neka u$enici sakupe svoja otkri!a i razgovaraju o njima. Pozovite dobrovoljce da
kau ta da li se slau ili ne sa rezultatima koje su otkrili u anketi i neka kau svoj
razlog. Upotrebite slede!e komentare i citate kako biste usmerili razgovor:
1. Spasenje je besplatni dar Boje milosti; ono ne moe da se zaslui.
(Pogledajte Rimljanima 3,20).
2. Spasenje je rezultat ne$ije zajednice sa Isusom, a ne rezultat dranja pravila.
Bilo bi ta$nije re!i da to vie razumem svoje spasenje, to je verovatnije da !u
drati Boja pravila. (Pogledajte Galatima 5,4.5.)
3. Bog ne voli grehe koje $inimo, ali voli nas. (Pogledajte Isaija 53,5.)
4. Nita nas ne moe razdvojiti od Boje ljubavi. (Pogledajte Rimljanima
8,38.39.)
Razgovor
Pitajte: ta ose#ate prema Bogu kada znate da vas voli bez obzira na sve? Kako
#ete se ose#ati kada zabrljate, ne uradite ono to vam je Bog rekao da je najbolje
za vas? (Ne moramo da se bojimo da !e Bog biti ljut. Mogu da budem siguran da !e
mi oprostiti i dati silu da ponovo pokuam.) Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce
mo#i. Neka u$enici pronau Jevrejima 4,16 i pro$itaju glasno sa vama. Moemo da
budemo sigurni da: MOEMO S POUZDANJEM DA PRI)EMO BOGU JER
NAM JE NJEGOVA MILOST OPROSTILA.

B. Isputanje lopte
Potrebno: kaike, male meke lopte ILI ve!e lopte, Biblije.
Napravite dve ekipe. Dajte svakoj ekipi neku vrstu meke lopte. Ozna$ite liniju uz
pomo! lepljive trake (ili na neki drugi na$in) na podu na jednom kraju prostorije i
stavite stolicu na drugi kraj prostorije. Neka se ekipe poreaju iza linije. Dajte prvom
$lanu svake ekipe kaiku i stavite loptu na kaiku.
Kaite: Kada dam znak, stavite ruku u kojoj ne drite kaiku iza le%a, tr&ite oko
stolice i nazad do vae ekipe. Dajte slede#oj osobi kaiku i loptu bez uklanjanja
65
ruke iza le%a. Nastavite sve dok svi ne otr&e oko stolice. Pobe%uje ekipa koja
prva zavri.
Kaite: Sad! Ali $im neko ispusti loptu prekinite trku.
Kaite: Oh, nisam vam rekla. Ako neka ekipa ispusti loptu, ona je automatski
diskvalifikovana. Pobe%uje druga ekipa.
Neka u$enici sednu. Svi !e verovatno videti ovu igru kao nametaljku i u$enici iz
diskvalifikovane ekipe verovatno !e biti ljuti.
Razgovor
Pitajte: Kako se ose#ate zbog ovoga to smo upravo uradili? Ho#ete li mi oprostiti
to vam nisam rekla pravilo o isputanju lopte? Kakva su "pravila" o tome kako
dobijamo spasenje? ta bi bilo kada bi pravila spasenja zavravala igru &im
sagreimo ili ispustimo loptu? Sada pozovite u$enike na tihu molitvu, zahvaljuju!i
Bogu to On ne zaustavlja igru niti nas naputa kada "ispustimo loptu" (greh).
Kaite: Ustvari, moemo hrabro da pristupamo Bojem prestolu i primamo
Njegovu milost. Hajde da zajedno pro&itamo nae zrnce mo#i. Neka u$enici
pronau Jevrejima 4,16 i pro$itaju glasno sa vama. Moemo da budemo sigurni da:
MOEMO S POUZDANJEM DA PRI)EMO BOGU JER NAM JE NJEGOVA
MILOST OPROSTILA.

Druenje
Vesti iz sveta
Dar
Objasnite da jedan na$in na koji pokazujemo svoju zahvalnost za Boju milost jesu
darovi koje dajemo kako bi se Njegova poruka objavila svetu
Molitva
Organizujte razred u parove i ohrabrite svaki par da se mole jedno za drugo. Neka se
svaka osoba moli da njegov par doivi potpunu radost Boje divne milosti.

2. Biblijska pouka
Potrebno: &lanak o nekom politi$kom utamni$enju.
Donesite $lanak iz novina koji opisuje savremeni primer politi$kog utamni$enja.
Odvojte nekoliko minuta da situaciju opiete razredu, zatim istaknite da je prorok
Danilo bio neka vrsta politi$kog zatvorenika u Vavilonu.

Potrebno: pripremljeni znaci.
Unapred pripremite znake, da na svakom pie po jedna re$, kao to je dole navedeno.
Zatraite od jednog dobrovoljca da pro$ita glasno Danilo 9,1-19. Zatim zatraite od
$lanova grupe da sednu u krug i $itaju slede!e citate glasno, i da zatim razgovaraju ta
nam oni govore o Bogu i kakav pristup treba da zauzmemo kada se molimo.
Psalam 145,18
Danilo 9,18
Matej 6,5-13
66
Jakov 5,13-18
U odvojenim delovima prostorije istaknite znakove na kojima je napisana po jedna
re$: "Ja", "kola", "Porodica", "Drugi", "Problemi u svetu." Zatraite od $lanova
razreda da izaberu po jedan znak i stanu pored njega, upu!uju!i tihu molitvu Bogu u
vezi re$i na znaku, i zahvale Mu na Njegovoj velikoj milosti.
Kaite: Hajde da zajedno ponovimo zrnce mo#i: "Da pristupimo, dakle, slobodno
k prestolu blagodati, da primimo milost i na%emo blagodat za vreme kad nam
zatreba pomo#" (Jevrejima 4,16). U&imo da: MOEMO S POUZDANJEM DA
PRI)EMO BOGU JER NAM JE NJEGOVA MILOST OPROSTILA.

Istraivanje Biblije
Potrebno: Biblije.
Zatraite od u$enika da rade u parovima i pronau primere drugih veliki molitvi u
Bibliji. Kada se parovi pripreme, pozovite dobrovoljce da pro$itaju jednu od molitvi
koje su pronali i ispri$aju njene okolnosti. Upotrebite slede!e tekstove:
Gospodnja molitva - Matej 6
Magnifikata - Luka 1,46-55
Simeunova molitva - Luka 2,29-32
Isusova molitva za u$enike - Jovan 17
Zaharijina molitva - Luka 1,68-79

Scenario
Pro$itajte u$enicima slede!e scenarije.
1. Marija i Ka!a su bile najbolje drugarice jo od prvog razreda. Nikada nisu $uvale
tajne jedna od druge. Jednog dana je Marija, bez razmiljanja, ispri$ala jednu od
najdubljih Ka!inih tajni jednoj drugoj drugarici. Ka!a je povreena Marijinim
ponaanjem.
Pitajte: Kako bi Marija mogla da obnovi svoju zajednu sa Ka#om? Da li postoji
ita to bi Marija mogla da uradi da ispravi stvari? Kakav bi bio rezultat kada bi
Ka#a odbila da oprosti i zaboravi? Kakav bi bio rezultat kada bi Ka#a oprostila
Mariji? Kako je ovo sli&no ili druga&ije od na&ina na koji Bog odgovara kada mi
sagreimo?
2. Jakovljev stariji brat Branko je nedavno nau$io da vozi. Jednog dana, dok je majka
bila odsutna, Branko uzima njen automobil, kupi neke svoje prijatelje i odlaze u
vonju. Pokuavaju!i da zadivi svoje prijatelje, Branko juri kroz ulicu u kojoj je
velika guva i zatim naglo skre!e u krivini. Nije u stanju da kontrolie automobil i
udara de$aka koji na biciklu prelazi preko ulice. Neko poziva hitnu pomo! i de$aka
voze u bolnicu.
Te no!i Branko ne moe da spava. Stalno vidi de$akovo telo koje lei na ulici.
Odlu$uje da ispravi stvari. Odlazi u bolnicu i trai od de$aka da mu oprosti.
Pitajte: Kako povreeni de&ak moe da podeli Boju milost sa Brankom? Kako #e
se Branko ose#ati ako mu de&ak oprosti?
MOEMO S POUZDANJEM DA PRI)EMO BOGU JER NAM JE NJEGOVA
MILOST OPROSTILA.

Oprano
Potrebno: Biblija, flomasteri koji mogu da se peru, posuda sa toplom vodom, sapun,
pekir.
67
Nabavite flomastere koji mogu da se peru i od u$enika zatraite da na dlanu svoje
ruke napiu grehe za koje ele da budu oprani iz njihovog ivota. Neka $vrsto stisnu
pesnicu tako da niko ne vidi ta su napisali.
Neka u$enici stanu u krug. Postavite posudu sa toplom vodom, sapun i pekir. Kaite:
Kada do%ete do posude sa vodom, kaite, "Isuse, molim Te uzmi ovaj greh koji
tako &vrsto drim i operi ga." Upotrebite sapun da operete ono to je napisano
na vaoj ruci, zatim obriite pekirom. Dodajte slede#oj osobi. Pre nego to dodate
posudu prvoj osobi, neka u$enici ponove zrnce mo!i sa vama: "Da pristupimo,
dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i na%emo blagodat za
vreme kad nam zatreba pomo#" (Jevrejima 4,16). Zatim nastavite sa pranjem.
Zavrite tako to !e u$enici staviti svoje ruke, sa dlanovima nagore, u krug. Zatraite
od jednog dobrovoljca da glasno pro$ita 1.Jovanovu 1,8.9.
Ponovite zajedno: MOEMO S POUZDANJEM DA PRI)EMO BOGU JER
NAM JE NJEGOVA MILOST OPROSTILA.

Zavretak
Zatraite od Boga da nadahne vae u$enike tokom ove sedmice ne samo da sami priu
Njegovom prestolu milosti, ve! i da pozovu jo nekoga.

Gradivo Godina B Sveska 6

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gradivo Godina B Sveska 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gradivo za decu starijeg

You might also like