Biljke u fontani

Pitanje koleginice ### : Kako da postavim biljke u fontanu ?

Na donjim slikama je prikazano par varijanti postavljanja biljaka u fontanu. Ono

zavisi od tipa, konstrukcije i dubine fontane, vrste biljke (biljaka) koja se koristi, biološko-
stanišnih osobina biljaka, vrste materijala koji će se koristiti za postavljanje biljaka.

Pošto se verovatno radi o betoskoj fontani (kako je

rečeno dubine oko 60 cm) dubina supstrata treba da bude
20-30 cm, što direktno zavisi od vrste. Trska i sve biljke sa
većim korenovim sistemom sade se sa dubinom
(debljinom) supstrata od najmanje 30 cm. Perunike,
lokvanji, sve manje biljke sade se sa debljinom supstrata
od najmanje 20 cm. Jako je važno pratiti razvoj biljaka,
kako bi se blagovremeno one izvadile i presadile, da ne bi
došlo do prerastanja. Debljina supstrata se u tim
slučajevima mora povećati. Ona je veća i ako je cilj da se
biljke u fontani razmnožavaju.

Na slikama su prikazana 3 načina postavljanja

biljaka. Za biljke koje ne podnose zimske uslove
preporučuje se prvi način – sadnja biljke u veću saksiju,
postavljanje na željenu dubinu i fiksiranje sa krupnijim
kamenjem, što olakšava vađenje radi čuvanja tokom
zimskog perioda.

Drugi i treći način se primenjuju u slučajevima kada

je u postupku planiranja (projektovanja) fontane već bilo
predviđeno postavljanje biljaka, te je ona i konstrukcijski
tako izvedena.

Nakon izbora načina postavljanja (sadnje) biljaka

važno je odrediti dubinu postavke. U svakom slučaju
gornja površina supstrata (saksije ili pakovanja) treba da
bude najmanje 10 do 20 cm od gornjeg (najvišeg) nivoa
vode u fontani. Ovo rastojanje se usklađuje sa vrstom
biljke (npr. trska se dublje postavlja). Da bi se postigla
željena dubina verovatno će se na nekim mestima morati
izvršiti nasipanje sloja šljunka. Ovaj sloj ne bi trebao da
bude deblji od 5 cm. U slučaju da ni ovo nije dovoljno do
postizanja željene dubine najbolje je nasuti sloj supstrata
koji je korišćen za sadnju. To znači da ako biljku treba
postaviti na rastojanju 10 cm od površine supstrata do
najvišeg nivoa vode, potrebno je nasuti, u slučaju dubine fontane od 60 cm, oko 10 cm

1
šljunka, a biljku saditi u posudu (mrežu) i 40 cm supstrata. Potom se vrši postavljanje
biljke i fiksacija.

Fiksaciju vršiti nasipanjem debljeg sloja šljunka ili postavljanjem krupnog kamenja.
Pri nasipanju šljunka moguće je biljku potpuno zatrpati kako ne bi dolazilo do brzog
zamućivanja vode u fontani. Svakako da se uvek preporučuje da se makar gornja površina
supstrata ostavi slobodna, kako bi biljka mogla pravilno da se razvija.

Pošto će doći do zamućivanja vode, ne preporučuje se da se u vodu ubacuju

agresivna sredstva za njeno prečišćavanje jer bi ona mogla da oštete biljke. najbolji, a na
kraju i jedini pravi način prečišćavanja je pražnjenje bazena i pranje (što može biti i na 3-6
nedelja, što zavisi od osobina fontane, količina biljaka, temperature, brzine zabarivanja i
dr.). U tom slučaju veliku pažnju obratiti na odvod vode i filtere. Ukoliko postoji pumpa
koja omogućava kružno kretanje vode dolaziće do zapušavanja filtera na samoj pumpi. Da
bi se sprečilo zapušavanje sa krupnim česticama, koje je teško odstraniti, problem se može
rešiti i postavljanjem mreže oko same pumpe. Za to je najbolje koristiti mrežu za komarce
ili za pakovanje limuna (ova se stavlja duplo jer su otvori veći, a sama mreža je mekša te
se brže cepa). Veći problem stvaraju sitne frakcije, koje dosta brzo uprljaju filtere, ali se
relativno lako uklanjaju. Zagušivanje filtera može da oteža rad pumpe, smanjenje pritiska
izbacivanja vode u slučaju vodoskoka i kalota. Danas na tržištu postoje i specijalni
''usisivači'' za održavanje fontana, mini vapovi za pranje i dr. Svakako da će i prisustvo
faune omogućiti manje zamućivanje vode (ribice i puževi čistači, ali u tom slučaju fontana
ne bi trebala da se prazni).

Sadnja biljaka - Supstrat za sadnju bi trebao da bude od treseta. Ukoliko postoje

mogućnosti preporučuje se pravljenje smeše od 3 dela crnog treseta i po jednog dela žutog
treseta, baštenske zemlje i rečnog mulja. Rečni mulj po svom sastavu ima manje sitnih
frakcija od barskog mulja (ima više peska) i uslovno rečeno čistiji je, a dodaje se kako bi
se stvorili uslovi „zemljišta“ što sličniji barskim, što je značajno ukoliko će u fontani biti
ribica. Ovaj supstrat je predložen kako bi se obezbedilo dovoljno hranljivih materija
biljkama koje ipak rastu u neprirodnim uslovima. U kasnijem periodu treba koristiti
vodene rastvore djubriva koja su određena za prihranu biljaka u fontanama ili rastvore za
folijarnu prihranu.

Biljke se mogu saditi u posude ili se busen obavija bilo kakvom mrežom (najbolje
organskog porekla), a sve to na način koji će olakšati vađenje biljaka po potrebi.
Najidealnije je odabrati perforirane posude, kako bi se obezbedili kvalitetni zemljišni
uslovi za biljku. Od mreža najviše se koristi mreža od kokosovih vlakana koja se može
nabaviti u firmi Naturalist u Beogradu (imaju i lep izbor pumpi), a može se koristiti i
rafija.

Prvo treba odrediti koliko će se biljaka koristiti. Preporučujem da one zauzmu oko
30 % ukupne površine fontane. Tako neće doći do prenatrpavanja, naročito kad počnu da
se razvijaju i razmnožavaju.

2
 Postoji veliki broj vrsta koje se mogu koristiti za sadnju u fontanama. Za početak
preporučujem:

1. biljke koje mogu da prezime u fontani bez njenog pražnjenja: trska, bambus, žuti
iris (barska perunika – više mu odgovara povremeno zasušivanje zemljišta,
naročito zimi), neke vrste lokvanja (rečni ili barski), ostale barske biljke autohtone
na ovim područjima (još uvek se neke mogu naći pored Tamiša, Dunava i u
rukavcima).

2. biljke koje mogu da prežive u fontani ali pod uslovom da se isprazni: ostale
perunike i žuta perunika (iris), kopitac, lotos, keka (autohtona), neke vrste lokvanja
(bare koje se često isušuju).
3. biljke koje se u fontani nalaze samo tokom vegetacionog perioda a zimi se vade
i čuvaju do narednog proleća: vodena palma i papirus (Cyperus sp.), kala, pistija,
Colocasia.

Puno sređe u formiranju fontane sa biljkama.