Prolećni radovi u vrtu

Sa radovima u vrtu počinje se već marta meseca, odnosno čim vremenski uslovi to
dozvole. Počinje se sa pripremom zemljišta za sadnju novih biljaka, orezuju se ruže,
žbunje i voćke, uklanjaju se svi sasušeni deovi biljaka, sade se lukovice i jesenji rasad
ukoliko to nije urađeno na jesen i td.

Ukoliko na jesen zemljište nije bilo izriljano to se sada mora uraditi. Riljanje ašovom
nije lak posao, ali se u formiranim vrtovima obrađuju samo površine na kojima će se
saditi nove biljke kao što su lukovičaste biljke, sezonsko cveće i perene (trajnice).
Zemljište pritom ne sme da bude previše vlažno. Posle riljanja se vrši grabuljanje odn.
ravnanje i zatim se kreće sa sadnjom. Pri sadnji lukovica neophodno je paziti na dubinu
sadnje. Ona treba da bude dva puta veća od dimenzija lukovice. Pri tom treba imati u
vidu i strukturu zemljišta. Na zbijenom i teškom zemljištu lukovice se sade pliće, kako
pri izbijanju nadzemnog dela ne bi došlo do oštećenja. Na rastresitom zemljištu sadnja je
nešto dublja, kako ne bi došlo do izvaljivanja biljaka u kasnijem periodu. Razmak sadnje
između biljaka zavisi od veličine lukovica i vrste. Tako npr. lale se mogu saditi i na 20-25
cm, a krokusi na 10 cm. Lukovice koje su posađene na jesen već počinju da izbijaju.
Kako ne bi došlo do truljenja dobro bi bilo pažljivo razbiti pokoricu.

Razmak sadnje kod sezonskog cveća zavisi od efekta koji treba da se postigne kao i od
vrste, a obično je 15-20 cm. Ukoliko se želi gušći cvetnjak razmak između biljaka je
manji. U ovom periodu još uvek mogu da se posade dan i noć, miozotis i belis. Kod
perena sadnja se vrši na većim rastojanjima kako bi im se obezbedilo dovoljno prostora
za rast jer se neke jako brzo šire. Ukoliko u vrtu postoji alpinum trebalo bi ga pregledati,
ukloniti propale biljke i zasaditi nove.

Još je rano da se počne sa košenjem travnjaka, ali je neophodno izvršiti jače

grabuljanje. Na taj način će se razbiti pokorica, ukloniti mahovina, odn. izvršiće se blaga
aerifikacija travnjaka. Dobro bi bilo izvršiti jaču aerifikaciju uz pomoć posebnih alatki ili
mašina. Ukoliko travnjak nije prihranjen u zimskom periodu sada je to neophodno
uraditi. Ako se za prihranu koriste veštačka đubriva u čvrstom stanju (npr. NPK) travnjak
se mora zaliti odmah posle rasipanja đubriva. Sa podsejavanjem je najbolje sačekati da
trava počne da raste. Tako će se najlakše videti gde treba podsejati i koja količina semena
je za to potrebna.

Ruže koje su ranije posađene treba odgrnuti i dobro orezati. Pri orezivanju se uklanjaju
sve suve grane, a ostale se skraćuju na 5-10 okaca (pupoljaka). Time se postižu bujnost
biljke i njeno obnavljanje. Kod ruža puzavica vrši se uklanjanje suvih i previše starih
grana. Pri orezivanju ostalog žbunja uklanjaju se suvi i oštećeni izbojci i sve unutrašnje
grane, vodeći računa o kasnijem izgledu. Ukoliko se žele neobični oblici najbolje je
početi sa živom ogradom. Tako se na celoj dužini žive ograde mogu formirati kupole ili
lopte. Orezivanjem pojedinačnih žbunova mogu se dobiti interesantni oblici kao što su
trostruka lopta ili spirala. Ova aktivnost je u svetu pretvorena u umetnost topijarnog
orezivanja a mogu se videti najrazličitiji oblici od običnih loti i spirala do tematskih formi
kao npr. razne životinje ili srednjevekovne kočije.
 Pošto je formiranje vrta dugotrajan proces u ovom periodu još uvek se može izvršti
sadnja novih sadnica drveća i žbunja. Sadnju treba vršiti što ranije, kada se zemlja
odmrzne i blago prosuši po mogućnosti pre jačeg kretanja vegetacije, na način koji je
ranije opisan. Sve sadnice koje su posađene na jesen i u proleće moraju se posebno paziti
tokom prvog vegetacionog perioda.

Kraj marta početak aprila je period kada se još uvek mogu očekivati mrazevi. Stoga ne
treba žuriti sa iznošenjem oleandera, muškatli ili drugih biljaka koje su tokom zime bile u
zaštićenom prostoru. Umesto toga mogu se orezati i presaditi ukoliko je to potrebno.

Iako ima mnogo posla u ovom periodu se vrši i prolećno čišćenje baštenske opreme,
jer će kasnije biti sve više posla. Drvenariju je neophodno očistiti i zaštititi lakom ili
sandolinom. Ukoliko se u vrtu nalazi fontana trebalo bi sačekati sa njenim aktiviranjem
kako ne bi došlo do smrzavanja vode u bazenu i cevima.

Nataša Špica, dipl. ing. pejz arh.

„MODUS“
časopis gradjevinarstva i arhitekture