Radovi u vrtu tokom aprila i maja

Ovo je verovatno najlepši period godine. Priroda se budi posle dugog zimskog sna: dr-
veće i žbunje počinje da olistava ili je olistalo, neke biljke su precvetale, druge su opet u
fazi cvetanja. Samim tim sve je više poslova i u vrtu.

U ovom periodu nastavlja se sa sadnjom lukovica i gomolja. Sade se kana, gladiola, lji-
ljani, dalije, letnji zumbul, ukrasni luk, irisi i dr. Ukoliko se pravi cvetnjak samo od ovih
biljaka, jako je važno odabrati pravo mesto za svaku vrstu. U prednjem planu svakako
dolaze niske sorte, a iza njih srednje visoke, pa visoke. Sve vrste i sorte treba rasporediti i
prema periodu cvetanja. Na taj način će se obezbediti pravilan kontinuitet cvetanja i dob-
ra preglednost cvetnjaka. Razmaci za sadnju zavise od vrste odn. sorte biljke kao i dimen-
zija lukovica odn. gomolja. Lukovice ljiljana na primer mogu biti dimenzija 10-12 cm,
12-14 cm ili 16-18 cm, te je i rastojanje između biljaka različito i kreće se od 10-20 cm.
Svakako da je u svim slučajevima moguće izvršiti i gušću sadnju kako bi se postigao
bolji efekat kada biljke počnu da cvetaju.

Kane se sade na rastojanju od 30-50 cm, a dalije na 20-50 cm, što zavisi od osobina
sorte (niske sorte se sade na manjem, a visoke na većem međusobnom rastojanju). Ukoli-
ko su gomolji kana veliki, moguće je izvršiti njihovu deobu tako što će se svaki gomolj
iseći oštrim nožem na delove sa 2-3 pupoljka. Sadnja se vrši kada se preseci zasuše kako
ne bi kasnije došlo do truljenja gomolja. U ovom periodu se preporučuje da se izvrši i
deoba dalija zato što su pupoljci već krenuli, te je mnogo lakše odabrati pravo mesto reza.
Preporučuje se da se visoke sorte dalija učvrste kako ne bi došlo do savijanja i loma, a na-
ročito ukoliko se sade na površinama koje su izložene jakom vetru.

U ovom periodu već se vide znaci precvetavanja jesenjeg rasada. Stoga je neophodno
početi sa planiranjem sadnje letnjeg rasada. Danas je jako veliki izbor jednogodišnjeg
cveća koje cveta u periodu od proleća do jeseni: petunija, kadifica, neven, salvia, cinia,
begonia, kosmos, ukrasni mak, lepi jova, lepa kata, zevalica i td. Odabrane vrste se raspo-
ređuju na opisani način, u zavisnosti od visine, odn. izgleda biljke, perioda i dužine cveta-
nja i svakako od boje cveta. Dimenzije za sadnju zavise od dimenzija biljke i kreću se od
15-40 cm. Tako na primer kadifica i petunija se sade na 15-20 cm a kosmos na 40 cm.

Mnogi travnjaci su prepuni širokolisnih korova. Najefektniji način uklanjanja korova je

plevljenjem. Međutim kako su često u pitanju velike površine ili se nema vremena, pre-
poručuje se da se travnjak tretira herbicidima. Tako na primer mogu se koristiti monosan
ili simazin, najbolje prskanjem svake biljke pojedinačno. Kako posle propadanja korova
ostaju veće rupe u travnjaku neophodno je izvršiti podsejavanje. Najbolje je koristiti
detelinu (npr. bela detelina) ukoliko je moguće naći njeno seme na tržištu. Preporučuje se
da se zemlja na tim mestima blago obradi pre setve i da se posle setve naspe malo peska
ili rastresite zemlje. Ukoliko je jako prisustvo ostalih korovskih vrsta, naročito uskolisnih,
najbolje je ukloniti delove koji su najviše oštećeni ili napraviti novi travnjak. Sa
zalivanjem ne treba preterivati jer je ovo period kada su moguće veće količine padavina.
Preporučuje se da se tokom celog vegetacionog perioda jednom mesečno izvrši
prihranjivanje travnjaka sa NPK đubrivom uz obavezno zalivanje posle bacanja granula.
Ukoliko je vršeno podsejavanje, prihranjivanje se mora odložiti za sledeći mesec, kako ne
bi došlo do propadanja mlade trave.

Pošto su se vremenske prilike stabilizovale, može se početi i sa iznošenjem saksijskog

cveća. Prvo se iznose vrste koje su otpornije na niske temperature (muškatla, oleander,
hlorofitum) i vrste koje u svom daljem razvoju zahtevaju ovakve uslove (azaleja, cikla-
ma). Sa porastom temperature tokom maja meseca, iznose se i ostale biljke (asparagus,
kaktusi, fikusi, adam i dr.). Sve presađene i razdeljene biljke se iznose 3-7 dana posle
presađivanja, jer im je potrebna stabilna i nešto višlja temperatura za oporavak.

Nataša Špica, dipl. ing. pejz arh.

„MODUS“
časopis gradjevinarstva i arhitekture