PRAKTINI VODI ZA OVLADAVANJE SAMIM SOBOM

Don Miguel RUIS

Don -Hoze Ruis
Toltecka knjiga mudrosti
Peti sporazum
Uz pomo Denet Mils
Svim ljudima koji zive na ovoj divnoj planeti, i generacijama koje dolaze

SADRAJ
IZRAZI ZAHVALNOSTI 3
TOLTECI 4
UVOD 5
DEO I
1. U POETKU
Sve je u programu 7
2. SIMBOLI I SPORAZUMI
Ljudska umetnost 12
3. PRIA O VAMA
Prvi sporazum:
Budite besprekorni sa svojom reju 17
4. SVAKI UM JE JEDAN SVET
Drugi sporazum:
Ne shvatajte nita lino 22
5. ISTINA ILI IZMILJOTINA
Trei sporazum:
Nemojte zakljuivati unapred 28
6. MO UVERENJA
Simbol Deda-Mraza 34
7. PRAKSA INI MAJSTORA
etvrti sporazum:
Uvek dajte sve od sebe 39
DEO II
8. Mo SUMNJE
Peti sporazum:
Budite sumnjiavi
ali nauite da slusate 44
9. SAN PRVE PANJE
rtve 52
10. SAN DRUGE PANJE
Ratnici 58
11. SAN TREE PANJE
Majstori 67
12. PRETVARANJE U VIDOVNJAKA
Novi ugao posmatranja 77
13. TRI JEZIKA
Kakav ste nosilac poruke? 85
EPILOG:
Pomozite mi da promenim svet 91
O AUTORIMA 94

IZRAZI ZAHVALNOSTI
Autori ele od srca da zahvale: Denet Mils, majci ove knjige;
Dudi Sigal, za svu ljubav i podrku; Reju ejmbersu, za osveivanje pura; Opri
Vinfri i Elen Dedeneres, zato to su podelile poruke etiri sporazuma s tolikim
ljudima; Edu Rozenbergu i general-majoru Rimeru, zbog prihvatanja etiri
sporazuma u redovima Vazdunih snaga Sjedinjenih Amerikih Drava; Gejl Mils,
Karen Kriger i Nensi Karlton zbog toga to su velikoduno uloile svoje vreme i
talenat kako bi ova knjiga ugledala svetlost dana; i Dojs Mils, Maji ampa, Dejvu
Makaloku, Terezi Nelson i ikbi Samimi-Amri za njihovu posveenost i trajnu
podrku uenjima Tolteka.
Tolteci
Hiljadama godina unazad Tolteci su bili poznati irom junog Meksika kao ene i
mukarci od znanja". Antropolozi su govorili o Toltecima kao narodu ili rasi, ali,
zapravo, Tolteci su bili naunici i umetnici koji su osnovali drutvo za istraivanje i
ouvanje duhovnog znanja drevnih ljudi i njegovu primenu. Zajedno su doli kao
majstori (naguati) i uenici u Teotivakan, drevni grad piramida pored Meksika,
poznat kao mesto gde ovek postaje bog". Tokom milenijuma, naguali su bili
primorani da prikrivaju mudrost predaka i da postojanje te riznice dre u tajnosti.
Evropsko osvajanje, udrueno s razuzdanom zloupotrebom line moi nekolicine
egrta, dovelo je do neophodnosti zatite znanja od onih koji nisu spremni da ga
primenjuju mudro ili koji bi ga mogli namerno zioupotrebiti radi line dobiti-
Na sreu, ezoterino znanje Tolteka bilo je uoblieno i preneseno kroz generacije
mnogih narataja naguala. Iako je ostalo obavijeno tajnou stotinama godina,
proroci iz starine su predvideli da e doi vreme kada e biti neophodno vratiti
mudrost narodu. Tako su sada don Miguel Ruis i don Hoze Ruis (nagnali iz reda
Orlovog viteza) pozvani da s nama podele mona uenja Tolteka.
Tolteka mudrost uzdie se iz iste sutinske jedinstvene istine kao i sve svete
ezoterike tradicije irom sveta. Premda nije religija, ona potuje sve duhovne
majstore koji su pouavali. Iako podrazumeva duhovnost, najtanije ju je opisati
kao nain ivota, jedinstven po spremnosti da se pristupi srei i ljubavi.
Uvod
dan Miguela Ruisa
etiri sporazuma su objavljena pre mnogo godina. Ako ste proitali knjigu, ve
znate ta se tim sporazumima moe postii. Oni imaju sposobnost da izmene vas
ivot ruenjem hiljada ograniavajuih sporazuma koje ste sklopili sa sobom, s
drugim ljudima, sa ivotom samim. Prvi put kad itate etiri sporazuma, oni
poinju da deluju svojom magijom koja see daleko dublje od rei koje itate,
Oseate kao da znate svaku re u knjizi. Oseate, ali moda to nikada ne uobliite u
rei. Kad itate knjigu prvi put, ona dovodi u pitanje sve ono u ta verujete i vodi
vas do granice sopstvenog poimanja. Raskidate mnoge ograniavajue sporazume i
prevazilazite razliite izazove, ali pred vama se opet otvaraju novi. Kad itate
knjigu sledei put, imate utisak kao da se susreete s potpuno novim delom jer su
se granice vaeg sagledavanja ivota ve proirile. Ona vas sada uvodi u jo dublju
svest o sebi> i vi stiete do granice koju moete da dosegnete u tom trenutku, A
kad je uzmete i po trei put, uinie vam se da itate neku potpuno drugaiju
knjigu. Upravo kao magija, jer etiri sporazuma jesu magija; polako vam pomau
da povratite svoje izvorno ja. Ako ih primenjujete, ta etiri jednostavna sporazuma
dovode vas do onoga to vi stvarno jeste. Prestajete da budete ono to se
pretvarate da ste, a to je upravo ono to elite postii: da budete ono to zaista
jeste.
Principi etiri sporazuma upueni su srcu svih ljudskih bia, od mladih do starih.
Obraaju se ljudima razliitih kultura irom sveta ljudima koji govore razliitim
jezicima i ija se verska i filozofska uverenja veoma razlikuju. O ovim principima
ui se u razliitim obrazovnim ustanovama, od osnovnih do srednjih kola i
univerziteta. Naela etiri sporazuma dopiru do svakog jer su ona isti zdrav
razum.
Sada je vreme za sledei dar: Peti sporazum. Njega nisam bio uvrstio u svoju prvu
knjigu jer su u to vreme prva etiri ve bila dovoljan izazov. Peti sporazum je,
naravno, sklopljen pomou reci, ali su njegovo znaenje i svrha izvan domaaja
reci. Peti sporazum je krajnji domet vienja vae celokupne stvarnosti oima istine,
bez reci. Rezultat primene ovog sporazuma jeste potpuno prihvatanje sebe upravo
onakvog kakvi jeste, i potpuno prihvatanje svih drugih upravo onakvih kakvi jesu.
Nagrada je vaa veita srea.
Pre mnogo godina, poeo sam svoje uenike da pouavam nekim od koncepata iz
ove knjige, a onda sam prestao jer mi se inilo kako niko nije razumevao ono to
sam pokuavao da kaem. Iako sam podelio mudrost Petog sporazuma sa svojim
uenicima, niko od njih nije bio spreman da primi uenja koja se kriju iza njega.
Godinama kasnije, moj sin, don Hoze, poeo je da deli ista uenja s grupom uenika,
i on je uspeo tamo gde ja nisam. Moda je razlog don Hozeovog uspeha bila njegova
potpuna vera u prenoenje poruke. Samo njegovo prisustvo zrailo je istinom i
ispunjavalo verovanjem ljude koji su pohaali njegova predavanja, Uneo je
ogromnu promenu u njihove ivote.
Don Hoze Ruis je bio moj uenik od detinjstva, otkad je nauio da govori.
Poastvovan sam to u ovoj knjizi mogu da predstavim svog sina i iznesem sutinu
uenja koje smo zajedno prenosili sedam godina.
Kako bi poruka ostala to linije prirode, a i da bismo zadrali obraanje u prvom
licu kao u prethodnim knjigama iz ciklusa Tolteke mudrosti, odluili smo da Peti
sporazum predstavimo u istom stilu, govorei u prvom licu jednine. U ovoj knjizi,
iako zajedno, obraamo se itaocu jednim glasom, i jednoduno.
1.
U Poetku
Sve je u programu
Od trenutka kada ste roeni, donosite svetu poruku. Koja je to poruka? Poruka ste
vi, dete koje je roeno. To je prisustvo anela* glasonoe venosti u ljudskom telu.
Vena, potpuna mo stvara plan samo za vas, i sve to treba da budete i to jeste
nalazi se u toj zamisli. Roeni ste, rastete, nalazite sebi partnera, starite, i na kraju
se vraate u venost. Svaka elija u vaem telu je univerzum sam za sebe. On je
inteligentan, potpun i programiran da bude ono to jeste.
Vi ste predodreeni da budete vi, ta god da jeste, i za program nije znaajno ta
va um misli da ste. Program se ne nalazi u umu koji razmilja. On je u telu, u
onome to nazivamo DNK, i u poetku vi instinktivno pratite njegovu mudrost. Kao
veoma malo dete, vi znate ta vam se svia, ta vam se ne svia, kada vam se svia,
a kada ne. Sledite ono to vam se dopada i pokuavate da izbegnete ono to vam se
ne dopada. Pratite svoje instinkte, a oni vas navode da budete sreni, da uivate u
ivotu, da se igrate, volite i ispunite svoje potrebe. ta se onda desi?
Vae telo poinje da se razvija, um da sazreva, a vi nastojite da koristite simbole
kako biste preneli svoju poruku. Bas kao to ptice razumeju druge ptice, a make
razumeju druge make, ljudi shvataju ljude kroz simboliku. Ako ste roeni na
ostrvu i zatim ste iveli potpuno sami, moe vam biti potrebno i deset godina, ali vi
ete imenovati sve to vidite, i koristiete jezik da prenesete poruku, ak i ako je
upuena samo vama samima. Zato biste to radili? Pa, lako je razumeti, a razlog
nije u tome to su ljudi toliko inteligentni. To je zato to smo programirani da
stvaramo jezik, da izmiljamo za sebe celokupnu simboliku.
Kao to znate, irom sveta ljudi govore i piu na hiljadama razliitih jezika. Izmislili
su najraznovrsnije simbole da komuniciraju ne samo s drugim ljudima nego i, to je
jo vanije, sa samim sobom. Simboli mogu biti zvui koje izgovaramo, pokreti koje
pravimo, ili rukopisi i grafiki znaci. Postoje simboli za predmete, zamisli, muziku i
matematiku, ali uvoenje zvukova je onaj prvi korak, koji znai da uimo da
koristimo simbole kako bismo govorili.
Ljudi pre nas su ve dali imena svemu to postoji, i nauili nas znaenju zvukova.
Oni su ovo nazvali stolom, a ono stolicom. Takoe su imenovali bia koja postoje
samo u naoj masti, na primer sirene i jednoroge. Svaka re koju nauimo simbol je
za neto stvarno ili zamiljeno, i postoje hiljade rei za uenje. Ako posmatramo
decu uzrasta od jedne do etiri godine, moemo videti napor koji ulau
pokuavajui da naue celokupnu simboliku. To je veliki napor kog se obino ne
seamo jer nas um jo nije bio sazreo, ali uz ponavljanje i vebu mi na kraju
nauimo da govorimo.
Kad nauimo da govorimo, Jjudi koji brinu o nama poduavaju nas onome to
znaju, to znai da nam unose program sa znanjem. Osobe s kojima ivimo
poseduju mnogo znanja, ukljuujui sva drutvena, verska i moralna pravila svoje
kulture. Oni nam dre panju, prenose informacije, i ue nas da budemo poput njih.
Uimo kako da postanemo ovek ili ena usklaeni s drutvom u kom smo roeni.
Sriemo znanje kako da se ponaamo na ispravan" nain u drutvu u kom ivimo,
to znai kako da budemo dobri" ljudi.
Istina je da se pripitomljavamo na isti nain kao pas, maka ili bilo koja druga
ivotinja koja je ve pripitomljena; kroz sistem nagrada i kazni, Kau nam da smo
dobar deak ili dobra devojica kad uradimo onako kako odrasli ele od nas; ali
smo nevaljali deak ili nevaljala devojica kad ne radimo ono to od nas zahtevaju.
Nekad smo kanjeni iako nismo bili nevaljali, a katkad smo nagraeni i kada nismo
bili bas dobri. Zbog bojazni od kazne i straha da neemo dobiti nagradu,
pokuavamo da udovoljimo drugim ljudima. Trudimo se da budemo dobri, jer loi
ljudi ne dobijaju nagrade; oni bivaju kanjeni.
Prilikom pripitomljavanja, bivaju nam nametnuta sva pravila i vrednosti na
porodice i drutva. Nemamo prilike da biramo svoja uverenja: kazuje nam se u ta
da verujemo i u ta da ne verujemo. Osobe s kojima ivimo povore nam svoja
miljenja: ta je dobro a ta loe, ta je ispravno a ta pogreno, ta je lepo a ta
runo. Bas kao u raunar, svi ti podaci unose se u nau glavu. Mi smo nevini:
verujemo onome to nam roditelji i drugi odrasli govore; pristajemo i podaci se
ubacuju u nasu memoriju. Sve to uimo ulazi u na um uz nau saglasnost, ali prvo
se prenosi preko nae panje. Panja je veoma vana jer je ona deo uma koji nam
omoguava da se usredsredimo na pojedini predmet, ili misao, izdvajajui ga iz
irokog raspona mogunosti. Preko panje, mi primamo informacije iz spoljnog
sveta ali ih i odailjemo. Panja je kanal koji koristimo pri slanju i primanju poruke
od oveka do oveka. Ona je poput mosta od jednog do drugog uma; mi prelazimo
taj most pomou zvukova, znakova, simbola, dodira - svim postupcima koji privlae
panju. Na taj nain i pouavamo i uimo. Ne moemo nita preneti osobi koju
nismo zainteresovali, niti moemo ita nauiti ako i sami nismo zainteresovani.
Koristei panju odrasli nas pouavaju kako da stvorimo celu stvarnost u svom
umu uz upotrebu simbola. Nakon usvajanja znakova, pomou zvukova nas ue
abecedi, te prihvatamo isti jezik, ali sada i grafiki. Naa mata kree da se razvija,
radoznalost jaa i poinjemo da postavljamo pitanja. Pitamo i pitamo, neprestano
postavljamo pitanja; sakupljamo podatke sa svih strana. I znaemo da smo najzad
ovladali jezikom kad budemo u stanju da koristimo simbole i da razgovaramo sa
samima sobom u mislima. Tada smo nauili da mislimo. Pre toga nismo mislili;
imitirali smo zvuke i koristili simbole da bismo se sporazumeli, ali ivot je
jednostavan pre nego to pridodamo neko znaenje ili emociju simbolima.
Kad jednom usvojimo simbole, upotrebljavamo ih pokuavajui da damo smisla
svemu to se deava u naim ivotima. Mi ih koristimo kada razmiljamo o
pojmovima koji su stvarni, i onima koji to nisu, ali za koje mislimo da jesu, kao to
su lepo i runo, mravo i debelo, pametno i glupo. A ako ste primetili, moemo
razmiljati samo na jeziku kojim smo ovladali. Dugi niz godina, ja sam govorio
samo panski, i trebalo mi je mnogo vremena da ovladam s dovoljno simbola u
engleskom kako bih i razmiljao na engleskom. Ovladati jezikom nije lako, ali u
izvesnom trenutku, zateknemo sebe kako razmiljamo pomou simbola kojim smo
ovladali.
Do vremena kad krenemo u kolu, kad imamo pet ili est godina, mi razumemo
znaenje apstraktnih koncepata kao to su ispravno i pogreno, pobedniki
gubitnik, savreno i nesavreno. U koli nastavljamo da uimo kako da itamo i
piemo znakovima koje ve poznajemo, a pisani jezik nam omoguava da sakupimo
vie znanja. Produavamo sa usvajanjem sve veeg broja simbola, i razmiljanje
postaje ne samo lako nego i automatsko.
Sada simboli koje smo nauili privlae nau panju sami po sebi. Shvatamo da nam
se oni obraaju i sluamo ta nae znanje govori. Ja tozivam glasom znanja jer ono
pria u naim glavama. Mnogo puta smo uli glas u razliitim tonalitetima - glas
nae majke, oca, brae i sestara, i on nikada ne prestaje da govori. Glas nije stvaran,
on je naa umotvorina. Ali mi verujemo da je realan jer mu udahnjujemo ivot
snagom svoje vere, to znai da verujemo bez sumnje u ono to nam on govori.
Tada miljenja ljudi oko nas poinju da obuzimaju na um.
Svi imaju nekakvo miljenje o nama, i govore nam ta smo. Kao vrlo mali, mi ne
znamo ta smo. Jedini nain na koji sebe moemo videte jeste pomou ogledala, a
drugi ljudi nam slue kao ogledalo. Majka i um govori ta smo, i mi joj verujemo. To
je potpuno drugaije od onog to nam pria otac ili braa i sestre, ali mi se slaemo
i s njima. Ljudi nam objanjavaju kako izgledamo, a to je pogotovo tano kad smo
ssvim mali. Vidi, ima majine oi a dedin nos." Sluamo miljenja svih lanova
svoje porodice, naih uitelja i, starije dece u koli. Mi vidimo svoju sliku u tim
ogledalima, slaemo se daje to ono to jesmo, i im se sloimo, to miljenje postaje
deo naeg sistema uverenja. Malo-pomalo sva ta vienja preinauju nae
ponaanje, i u svesti mi oblikujemo sliku o sebi u skladu sa onim to drugi ljudi
kau da smo: sam lep; ja nisam ba lep. Pametan sam; nisam ba pametan. Ja
sam pobednik; ja sam gubitnik. Dobar sam u ovome, lo sam u onome,"
U odreenom trenutku, zahvaljujui miljenju naih roditelja i uitelja, religiji i
drutvu, poverujemo da bi trebalo da budemo organizovani na odreeni nain
kako bismo bili prihvaeni. Govore nam kakvi bi trebalo da budemo, kako bi
trebalo da izgledamo, kako bi trebalo da se ponaamo. Treba da budemo ovakvi;
treba da budemo onakvi a poto za nas nije dobro da budemo ono to jesmo,
poinjemo da se pretvaramo kako smo ono to nismo. Strah od odbacivanja postaje
bojazan da neemo biti dovoljno dobri, i kreemo da tragamo za neim to
nazivamo savrenstvom. U naoj potrazi, stvaramo predstavu o savrenstvu, o
tome kakvi bismo eleli da budemo, ali znamo da nismo, i poinjemo da sudimo o
sebi na osnovu toga. Ne dopadamo se sami sebi, i govorimo: Vidi kako glupo
izgleda, kako si ruan. Pogledaj kako si debeo, nizak, slab, glup." Tada poinje
drama, jer sada se simboli okreu protiv nas. ak i ne primeujemo da smo nauili
simbole kako bismo odbacivali sami sebe.
Pre pripitomljavanja, nije nas briga ko smo ili kako izgledamo. Teimo istraivanju,
izraavanju svoje kreativnosti, traimo zadovoljstvo i izbegavamo boi. Kao mala
deca, divlji smo i slobodni; trimo uokolo goli bez samosvesti i presuivanja sebi.
Govorimo istinu jer ivimo u istini. Naa panja je usmerena na trenutak; ne
plaimo se budunosti i ne stidimo prolosti. Nakon pripitomljavanja, pokuavamo
biti dovoljno dobri za sve ostale, ali nismo vie dobri za sebe same jer nikada ne
moemo iveti u skladu sa svojom predstavom o savrenstvu. Sve nae normalne
ljudske tenje izgubljene su u procesu pripitomljavanja, i poinjemo da traimo
ono to smo izgubili. Tragamo za slobodom jer vie nismo slobodni da budemo ono
to zaista jesmo; tragamo za sreom jer vie nismo sreni; tragamo za lepotom jer
vie ne verujemo da smo lepi.
Nastavljamo da rastemo, a nae telo je programirano da u pubertetu pone da
proizvodi supstance zvane hormoni. Nae fiziko telo nije vie deje, i ne uklapamo
se u nain ivota kojim smo iveli ranije. Ne elimo da sluamo kako nam roditelji
govore ta da radimo, a ta da ne radimo, elimo svoju slobodu; hoemo da
budemo ono to jesmo, ali smo i uplaeni od toga. Ljudi nam govore: Nisi vie
dete," ali nismo ni odrasli, i to je teko vreme za veinu ljudskih bia. U
adolescentskom dobu ne treba niko da nas pripitomljava; nauili smo da sudimo o
sebi, da sami sebe i kanjavamo i nagraujemo u skladu sa istim sistemom
verovanja koji nam je dat, i koristei istovetan sistem kazni i nagrada.
Pripitomljavanje moda moe biti lake u nekim delovima sveta, u drugim pak tee,
ali uglavnom niko od nas nije u prilici da izbegne taj proces, niko od nas.
Najzad, telo sazreva i sve se ponovo menja. Poinjemo iznova da tragamo, ali sada
sve vie traimo sami sebe. Traimo ljubav jer smo nauili da verujemo kako je ona
negde izvan nas; traimo pravdu jer nje nema
U sistemu verovanja kom smo naueni; traimo istinu jer verujemo samo u znanje
koje smo nagomilali u svom umu. I naravno, jo teimo savrenstvu jer smo se sada
sloili sa ostalim ljudima da niko nije savren".
2.
Simboli i sporazumi
Ljudska umetnost
Tokom svih godina odrastanja, mi sklapamo bezbrojne sporazume sa sobom, s
drutvom, sa svima oko sebe. Ali najvaniji dogovori su oni koje postiemo sa
samima sobom pomou razumevanja simbola koje uimo. Simboli nam govore ono
u ta verujemo o sebi; govore nam ta mi jesmo a ta nismo, ta je mogue a ta
nemogue. Glas znanja je sve to znamo, ali ko nam garantuje je to to znamo
istina?
Kad idemo u osnovnu i srednju kolu, potom na fakultet, mi priku- pljamo mnogo
znanja, ali ta zaista znamo? Da li ovladavamo istinom? Ne, ovladavamo jezikom,
simbolikom, i ta simbolika je istinita jedino zato to na nju pristajemo a ne zato to
je stvarno istina. Kad god da smo roeni, koji god jezik uimo da govorimo,
otkrivamo da je skoro sve to znamo zapravo pitanje dogovora, poev od simbola
koje uimo. Ako smo roeni u Engleskoj, uimo engleske simbole. Ako smo roeni
u Kini, uimo kineske znakove. Ali bilo da uimo engleski, kineski, panski,
nemaki, ruski ili neki drugi jezik, simboli imaju vrednost samo zbog toga to im je
mi dodeljujemo i sporazumno prihvatamo njihovo znaenje. Ako ne prihvatamo,
simboli su bez znaenja. Na primer, re drvo ima znaenje za ljude koji govore
istim jezikom kao i mi, ali drvo" ne znai nita ako mi ne verujemo da ono neto
znai, ako ne prihvatamo njegovo znaenje. Sta ono znai za tebe, znai i za mene, i
na taj nain mi shvatamo jedni druge. Ono to upravo govorim vi razumete jer mi
sporazumno prihvatamo znaenje svake reci koja je programirana u naem umu.
Ali to ne znai da se u potpunosti slaemo. Svako od nas daje znaenje svakoj rei, a
ono nije potpuno isto za svakog.
Ako usredsredimo svoju panju na nain kako je svaka re stvorena, shvatamo da
kakvo god znaenje podarili rei, ono joj nije dato iz nekog stvarnog razloga. Mi
sklapamo rei ni iz ega; mi ih stvaramo. Ljudi su izmislili svaki zvuk, svako slovo,
svaki grafiki simbol. Mi ujemo zvuk kao " i kaemo: je simbol za taj zvuk".
Nacrtamo znak da predstavimo zvuk, a potom ga spojimo sa zvukom i damo tome
smisao. Onda svaka re u naoj svesti ima znaenje, ali ne zato to je ono stvarno,
ne zato to je istinito. To je samo sporazum sa samim sobom, i sa svima ostalima
koji su nauili istu simboliku.
Ako otputujemo u zemlju gde ljudi govore drugaiji jezik, iznenada shvatamo
vanost i mo sporazuma. Un arbol es solo un arbol, el sol es solo el sol, la tierra es
solo la tierra si estamos de acuerdo. Ein Baum ist nur ein Baum, die Sonne ist mir
die Sonne, die Erde ist nur die Erde wenn wir uns daraufverstandigt haben.
Drvo je samo drvo, sunce je samo sunce, zemlja je samo zemlja ako se tako
dogovorimo. Ovi simboli nemaju znaenja u Francuskoj, Rusiji, Turskoj, vedskoj ili
bilo kom drugom mestu gde su sporazumi drugaiji.
Ako smo nauili da govorimo engleski a odemo u Kinu, uemo da ljudi govore, ali
neemo razumeti ni rei, Nita od toga nema smisla za nas jer to nije simbolika
koju smo savladali. Mnoge stvari su nam strane: to je kao da smo na drugom svetu.
Ako posetimo sveta mesta u Kini, shvatiemo da su verovanja tog naroda potpuno
drugaija, njihovi rituali su skroz razliiti, njihova mitologija nema nikakve veze sa
onim to smo mi uili. Jedan od naina razumevanja kineske kulture jeste da
nauimo simbole koje oni koriste, to znai njihov jezik, ali ako nauimo nov nain
postojanja, novu religiju ili filozofiju, to moe izazvati sukob sa onim to smo
savladali ranije. Nova uverenja se sudaraju sa starim i odmah se pojavljuje sumnja:
ta je ispravno, a ta je pogreno? Da li istina ono to sam nauio pre ili je istina
ovo to upravo sada uim? ta je istina?
Istina je da sve nae znanje, svih sto postotaka, nije nita drugo do simbolizam rei
koje smo izumeli radi razumevanja i izraavanja onoga ga opaamo. Svaka re u
naoj svesti i na ovoj stranici samo je simbol, ali ona poseduje mo naeg ubedenja
jer mi verujemo bez sumnje u njeno znaenje. Ljudi su stvorili itav sistem
verovanja sagraen od simbola; mi gradimo celokupnu strukturu znanja. Zatim
koristimo sve to smo saznali, to nije nita drugo nego simbolika, da potvrdimo
naa uverenja, i da pokuamo objasniti prvo sebi, pa onda svima drugima, nain na
koji uoavamo sopstvo, nain na koji opaamo celi svemir.
Ako smo svesni ovoga, onda je lako razumeti da sve razliite religije, mitologije i
filozofije sveta, sva drugaija verovanja i naini miljenja, nisu nita drugo nego
sporazumi sa samim sobom i drugim ljudima. To su nae umotvorine, ali da li su
stvarne? Sve to postoji je istinito: zemlja, zvezde, ceo svemir je oduvek bio istina.
Ali simboli koje koristimo u konstruisanju onoga to znamo realni su samo zato to
mi tako kaemo.
Postoji prelepa pria u Bibliji koja ilustruje odnos izmeu oveka i ljudi, Adam i
Bog su etali zajedno po svetu, i Bog je zatraio od Adama da po svojoj elji da
imena svemu to vidi. Jedno po jedno, Adam je imenovao sve to je video. Hajde da
ovo zovemo drvo, Hajde da ovo zovemo ptica. Hajde da ovo zovemo cvet1 Bog se
sloio sa Adamom. Pria govori o stvaranju simbola, stvaranju celog jezika, a on
deluje pomou sporazuma.
To je kao dve strane istog novia: moemo rei da je jedna strana ista percepcija,
ono to je Adam opazio; druga strana je znaenje koje je Adam dao svemu to je
zapazio. Postoji objekat percepcije, a to je istina, i postoji naa interpretacija istine,
to je samo ugao gledanja. Istina je objektivna, i mi to nazivamo naukom. Naa
interpretacija istine je subjektivna, i to nazivamo umetnosu. Nauka i umetnost;
istina, i naa interpretacija istine. Prava istina je tvorevina ivota, i ona je apsolutna
jer je stvarna za svakoga. Naa interpretacija je naa tvorevina, i to je relativna
istina jer je re o istini samo prema sporazumu. Sa sveu o tome, moemo poeti
da razumevamo ljudski um. Svaki ovek je programiran da opaa istinu, i ne treba
nam jezik da radimo. Ali da bismo je izrazili, moramo koristiti jezik, a takvo
iskazivanje je umetnost. To vie nije istina jer su reci simboli, a oni mogu samo
predstavljati ili simbolizovati" istinu. Na primer, moemo videti drvo ak i ako ne
znamo simbol za njega- Bez simbola, mi jedino vidimo objekat. Predmet je stvaran,
on je istinit, i mi ga opaamo. Jednom kada g nazovemo drvetom mi pomou
umetnosti iskazujemo svoj ugao gledanja. Upotrebom vie simbola, moemo
opisati drvo svaki list, svaku boju. Moemo rei daje to veliko drvo, malo, lepo ili
runo drvo, ali da je to istina? Ne, drvo je i dalje isto drvo.
Naa interpretacija drveta zavisie od nae emocionalne reakcije na njega, a
emocionalna reakcija e zavisiti od simbola koje koristimo da iznova stvorimo drvo
u svojoj svesti. Kao to moete videti, naa interpretacija drveta nije ba doslovna
istina. Ali nae vienje je odraz istine, a taj odraz je ono to nazivamo ljudskim
urnom. Ljudski um nije nita drugo nego virtuelna stvarnost. To nije stvarnost-
Ono to je realno jeste istina. Ono to je istina, istina je za svakoga. Ali virtuelna
stvarnost je naa lina tvorevina; to je naa umetnost, i to je jedina istina za svakog
od nas.
Svi ljudi su umetnici, svi mi. Svaki simbol, svaka re predstavlja malo umetniko
delo, S moje take gledita, a zahvaljujui naoj programiranosti, nae najvee
umetniko remek-delo je upotreba jezika radi oblikovanja cele virtuelne realnosti
unutar naeg uma. Virtuelna realnost koju mi stvaramo moe biti jasan odraz
istine, ili moe biti potpuno izvrnut, U oba sluaja, to je umetnost. Naa tvorevina
moe biti na lini raj ili pakao. Nije vano; to je umetnost. Ali postoji bezbroj
mogunosti da pomou svesti razjasnimo ta je istina, a ta je virtuelna realnost.
Istina vodi do ovladavanja sobom, do ivota koji je veoma lak, a nae izvrtanje do
nepotrebnih sukoba i ljudskih patnji. Svest je ta koja donosi razliku.
Ljudi su roeni sa sveu; roeni smo da opaamo istinu, ali mi sakupljamo znanje
i uimo da poriemo ono to opaamo. Vebamo da ne budemo svesni, i postajemo
majstori u tome. Re je ista magija, i mi nastojimo da koristimo nasu magiju protiv
sebe, protiv kreativnosti i vlastite vrste. Biti svestan znai otvoriti oi i videti istinu.
Kada je opazimo, mi vidimo sve onakvim kakvo jeste, a ne onakvim kakvo bismo
eleli da bude. Svest otvara vrata za milione izbora, i ako znamo da smo mi
umetnici sopstvenog ivota, moemo izabrati izmeu svih tih mogunosti. Ono to
elim da podelim s vama potie iz moje line obuke, koju nazivam toltekom
mudrou. Toltek re naroda Nahuatl i znai umetnik. Iz mog ugla gledanja, biti
Toltek nema nikakve veze ni s jednom filozo- fijom ili mestom na svetu. Biti Toltek
jednostavno znai biti umetnik. Toltek je umetnik duha, a kao umetnici mi volimo
lepotu; mi ne volimo ono to nije lepo. Ako postanemo bolji stvaraoci, naa
virtuelna stvarnost postaje bolji odraz istine, i moemo stvoriti nebesko
remek-delo naom umetnou.
Pre vie hiljada godina, Tolteci su stvorili tri umetnika majstorstva: majstorstvo
svesnosti, majstorstvo preobraaja i majstorstvo ljubavi, numere ili vere. Ovo
razdvajanje slui samo za nae razumevanje, jer tri majstorstva postaju samo
jedno. Istina je samo jedna, a istina je ono o emu go- vorimo. Ova tri majstorstva
izvode nas iz patnje i vraaju naoj istinskoj prirodi, to znai srei, slobodi i
ljubavi - Tolteci su razumeli da emo mi stvoriti virtuelnu stvarnost sa svesnou
ili bez nje. Ako to bude sa svesnou, uivaemo u naoj tvorevini, jer bilo da
olakavamo preoblikovanje bilo da mu se opiremo, naa virtuelna sivarnost uvek je
menjanje. Ako vebamo vetinu preoblikovanja, ubrzo emo olakati preobraaj, a
umesto da koristimo svoju magiju protiv sebe, upotrebljavamo je za izraavanje
nae sree i ljubavi. Kad ovladamo majstorstvom ljubavi, namere ili vere,
ovladavamo snom svog ivota, a kada su sva tri majstorstva postignuta, ponovo
vraamo svoju boansku prirodu i postajemo jedno s bogom. Ovo je cilj Tolteka.
Tolteci nisu imali tehnologiju koju mi imamo danas; nisu znali za virtuelnu realnost
kompjutera, ali znali su kako da ovladaju virtuelnom realnou ljudskog uma.
Ovladavanje ljudskim umom zahteva potpuno upravljanje panjom - nainom na
koji interpretiramo i reagujemo na podatke koje primamo spolja i one unutar nas.
Tolteci su shvatali da je svako od nas bas kao bog, ali umesto da stvaramo, mi
preoblikujemo. A mi preoblikujemo? Ono to opaamo. To je ono to postaje
ljudski um.
Ako moemo razumeti ta je ljudski um i ta on radi, moemo poeti da
razdvajamo stvarnost od virtuelne stvarnosti, nau istu percepciju, koja je istina,
od simbolike, koja je umetnost. Ovladavanje sobom je samo pitanje svesti, i poinje
s razumevanjem sebe. Prvo treba da budemo svesni stvarnosti, a potom privida,
dakle onoga u ta verujemo da je realno. Uz ovu svest, mi znamo da moemo
izmeniti ono to je virtuelno promenom onog u ta verujemo. Ono to je stvarno ne
moemo izmeniti, te nije vano ta verujemo u vezi s tim.
3.
ria vama
Prvi sporazum:
Budite u besprekomom skladu sa svojom reju
Hiljadama godina ljudi su pokuavali da shvate svemir, prirodu, a pre svega ljudsku
narav. Zapanjujue je posmatrati ljude u akciji svuda po svetu, na razliitim
mestima i u svim kulturama koje postoje na ovoj prelepoj planeti Zemlji. Oni ulazu
veliki napor da razumeju, ali radei to, takode donose mnogo zakljuaka unapred.
Kao umetnici, mi izvremo istinu i stvaramo najneverovatnije teorije; tvorimo
itave filozofije i najudesnije religije; oblikujemo prie i sujeverja o svemu, ali i
sebe. A lino u tome i jeste prava sutina: mi ih stvaramo. Mo stvaranja je
svojstvena ljudima od roenja, i oni neprestano stvaraju prie pomou reci koje su
nauili. Svako od nas upotrebljava rei kako bi izrazio svoje vienje stvari, svoj
ugao gledanja na njih. Oko nas se odvija nebrojeno mnogo dogaaja, a koristei
panju, mi imamo mogunost da od svih tih deavanja napravimo priu. Priu
sopstvenog ivota, priu nae porodice, nae zajednice, zemlje, priu o ljudskosti,
priu o elom svetu. Svako od nas ima priu koju deli s drugima, poruku koju
prenosi sebi samom i svima oko nas.
Vi ste programirani da prenesete poruku, a stvaranje te poruke je vaa najvea
umetnost. Kakvo je to saoptenje? Va ivot S tom porukom, vi stvarate
prvenstveno priu o sebi, a zatim o svemu to opaate. Stvarate itavu virtuelnu
realnost u svom umu, i ivite u njoj. Kad mislite, mislite na svom jeziku; ponavljate
u svom umu sve one simbole koji vam neto znae. Prenosite sebi poruku, a ta
poruka je za vas istinita zato to vi u to verujete.
Pria o vama je sve to znate o sebi, i kad ovo kaem, govorim vama, znanju, onom
to verujete da ste, a ne vama, ljudima, onom to zaista jeste. Kao to vidite, ja
pravim razliku izmeu vas i vas, jer je jedno vae ja stvarno, a drugo nestvarno. Vi,
fiziko ljudsko bie, stvarni ste; vi ste istina. Vi, vae znanje - niste stvarni; vi ste
virtuelni. Postojite zbog sporazuma koji ste sklopili sa sobom i sa ostalim ljudima u
okolini. Vi, vae znanje, potiete iz simbola koje ujete u svojoj glavi, iz miljenja
svih osoba koje volite, i onih koje ne volite, ljudi koje poznajete, i najee onih koje
nikada neete upoznati.
Ko govori u vaoj glavi? Unapred zakljuujete da ste to vi sami. Ali ako ste vi taj koji
govori, ko onda slua? Vi, vae znanje, govori u vaoj glavi, govori vam ta ste. Vi,
ovek, sluate, ali vi, ovek, postojite odavno - nego to ste stekli znanje.
Postojite mnogo ranije nego to ste razumeli sve te simbole, pre nego to ste
savladali govor, i ba kao bilo koje dete pre nego to naui da govori, bili ste
potpuno autentini. Niste se pretvarali da ste ono to niste. ak i ne znajui to,
sasvim ste verovali sebi; voleli ste sebe u potpunosti, Pre nego to ste stekli znanje,
bili ste potpuno slobodni da budete ono to zaista jeste jer brojne prie i miljenja
drugih nisu jo bili u vaoj glavi.
Vas um je pun znanja, ali kako koristite to znanje? Kako upotrebljavate rei kada
treba da opiete sebe? Kad se pogledate u ogledalo, dopada li vam se ono to vidite,
ili ocenjujete svoje telo i koristite sve te simbole da sebi govorite lai? Da li je
stvarno istina da ste previe niski ili visoki, previe gojazni ili previe mravi? Da li
je stvarno istina kako niste lepi? Da li je stvarno istina da niste savreni upravo
takvi kakvi ste?
Moete li uvideti koliko presuda donosite o samima sebi? Svaka presuda je samo
jedno miljenje samo jedan ugao posmatranja, koji ne postoji kada se rodite. Sve
to mislite i verujete o sebi dolazi otud to ste to nauili. Prihvatili ste stavove
majke, oca, brace i sestara, drutva. Oni vam saoptavaju kako telo treba da
izgleda; iznose shvatanje o tome kakvi ste, kakvi niste, kakvi bi trebalo da budete.
Oni prenose poruku, a vi pristajete na nju. I sada mislite tota o sebi, ali da li je to
istina?
Vidite, problem nije stvarno znanje; problem je verovanje u iskrivljeno znanje - a to
zovemo laz. ta je istina, a ta la? ta je stvarno, a ta virtuleno? Moete li uvideti
razliku, ili verujete tom glasu u vaoj glavi svaki put kad progovori i iskrivi istinu
dok vas uverava da su stvari stvarno onakve kakve vi verujete da su? Da li je
stvarno istina da vi niste dobar ovek i da nikada neete biti dovoljno dobri? Da li
je stvarno istina da ne zasluujete da budete sreni? Da li je stvarno istina da niste
vredni ljubavi? Seate li se kada drvo vie nije samo drvo? Jednom kada nauite
jezik, tumaite drvo i sudite o njemu u skladu sa svim onim to znate. Tada drvo
postaje prelepo, runo, strasno, udesno. Pa istu stvar radite i sa sobom.
Objanjavate sebe i sudite o sebi u skladu sa svime to znate. Tada postajete dobar
ovek, lo ovek, krivac, luak, moan ovek, slabi, lep, ruan. Vi ste ono to
mislite da jeste. Onda je prvo pitanje: ta verujete da ste vi?"
Ukoliko upotrebite svoju svest, videete sve u ta verujete, i tako ete iveti svoj
ivot. Vaim postojanjem u potpunosti dominira sistem verovanja koji ste nauili.
Vaa uverenja predstavljaju stvaranje prie koju proivljavate, a vaa uverenja
prikazuju emocije koje oseate. Moete zaista eleti da poverujete kako vi jeste ono
to mislite, ali ta slika je sasvim lana. To niste vi.
Stvarni vi ste jedinstveni i to prevazilazi vaa saznanja, jer stvarni vi ste istina. Vi
ste istina. Vae fiziko prisustvo je realno. Ono to verujete o sebi nije stvarno i nije
vano osim ako elite da stvorite bolju priu zasebe. Istinitu ili izmatanu; u oba
sluaja, pria koju ste stvorili je delo umetnosti. To je izvanredna pria, divna, ali to
je samo pria, i blizu je istini koliko joj se uopte moete pribliiti upotrebom
simbola.
Za vas, kao umetnika, nema ispravnog ili pogrenog naina prilikom stvaranja
umetnosti; jednostavno reeno, lepota ili postoji ili je nema; kao i srea, nje ima ili
nema. Ako ste ubeeni da ste umetnik, onda sve iznova postaje mogue. Rei su
vaa slikarska etkica, a va ivot je platno. Moete naslikati ta god elite; moete
ak i kopirati rad drugog umetnika - ali ono to izraavate svojom etkicom je
nain na koji vidite sebe i kompletnu realnost. Ono to slikate je va ivot, a kako
on izgleda, zavisie od toga kako koristite etkicu, odnosno rei. Kad ovo shvatite,
ost vam jasno da su reci mono stvaralako orue- Kad nauite osveeno da
ga koristite, moete da stvarate istoriju. Koju istoriju? Va ivot je i storija,
naravno. Pria o vama.
PRVI SPORAZUM:
BUDITE BESPREKORNI SA SVOJOM REJU
Ovo nas dovodi do prvog i najvanijeg sporazuma od ukupno etiri: budite u
besprekornom skladu sa svojom reju. Re je vaa stvaralaka mo, a ta mo moe
biti iskoriena na vie naina. Jedan nain je besprekornost, kad re stvara
predivnu priu - va lini raj na zemlji. Drugi je zloupotreba rei, kad ona unitava
sve oko vas i stvara va lini pakao.
Re, kao simbol, ima magiju i mo stvaranja jer moe reprodukovati sliku, zamisao,
oseanje, ili itavu priu u vaoj mati. Ako samo ujete re konj, to moe
reprodukovati celokupnu sliku u vaoj svesti. To je mo simbola. Ali on moe biti
ak i snaniji od toga. Samo izrekavi jednu re, Kum, u vaoj svesti moe da se
pojavi ceo film To je vaa magija, vaa stvaralaka mo, a ona poinje s reju.
Moda moete razumeti zato u Bibliji pie, ,,U poetku bee Re, i Re bee u Boga,
Bog bee Re." Prema uenju mnogih religija, u poetku nita nije postojalo, i prva
od svih stvari koje je Bog stvorio bio je skorotea, aneo koji prenosi poruku.
Verovatno ete razumeti potrebu da neim to bi moglo da prenese podatke s
jednog na drugo mesto. Naravno, niotkud do nikud izgleda pomalo komplikovano,
ali istovremeno je veoma jednostavno. U samom poetku, Bog je stvorio re, a re
je nosilac poruke. Dakle, ako je Bog stvorio re da prenese poruku, i ako je re
nosilac poruke, onda je to ono to vi jeste: nosilac poruke, aneo. Re postoji
zahvaljujui snazi koju zovemo ivot, namera ili bog Re je ta mo; to je namera, i
tako se naa namera ispoljava kroz re bez obzira na to kojim jezikom govorimo.
Re je toliko vana u stvaranju svega, jer skorotea ili glasnik kree da prenosi
poruke, i cela tvorevina se pojavljuje niotkud.
Seate li se kako su Bog i Adam zajedno etali i razgovarali? Bog gradi stvarnost, a
mi je preoblikujemo reju. Virtuelna stvarnost koju mi pravimo odraz je stvarnosti;
to je nae tumaenje realnosti upotrebom reci- Nita ne moe postojati bez reci jer
re koristimo da izrazimo ono to znamo.
Moda ste primetili, ja namerno menjam sve simbole tako da moete videti kako
razliiti simboli znae potpuno istu stvar. Oni se mogu menjati, ali je smisao isti u
razliitim tradicijama irom sveta. Ako oslunete nameru iza simbola, razumeete
ta pokuavam da kaem. Besprekornost rei je toliko vana jer re ste vi, nosilac
poruke. Kod reci je sve u vezi s porukom koju prenosite, ne samo svima i svemu
oko sebe nego i samome sebi.
Vi priate sebi priu, ali da li je to istina? Ako koristite rei da stvorite priu
protkanu samoprosuivanjem i samoodbacivanjem, onda koristite re protiv sebe,
i niste besprekorni. Kada ste besprekorni, neete rei sebi: sam star. Ja sam
ruan. Debeo sam. Nisam dovoljno dobar. Nisam dovoljno jak. Nikada neu uspeti u
ivotu." Neete upotrebljavati znanje protiv sebe, to znai da va glas znanja nee
koristiti rei da vam sudi, osuuje vas i kanjava. Vas um je toliko moan da opaa
priu koju tvorite. Ako oblikujete samoosuivanje, stvarate unutranji sukob koji
nije nita drugo nego nona mora.
Vaa srea zavisi od vas i od toga kako koristite re. Ako se naljutite i
upotrebljavate je da nekom drugom prenesete emocionalni otrov, izgleda ao da
koristite re protiv te osobe, ali zapravo je okreete protiv sebe, to delanje e
izazvati odgovarajuu reakciju, a pomenuta osoba e se okrenuti protiv vas. Ako
uvredite nekog, on vam moe uzvratiti istom metom, ak vas i povrediti. Ukoliko
koristite re radi sukoba u kom vae telo moe biti povredeno, naravno da je to
protiv vas.
Budite besprekorni sa svojom reju zapravo znai da nikad ne upotrebljavate mo
rei protiv sebe, Kada ste besprekorni sa svojom reju, nikada ne izdajete sebe.
Nikad ne koristite re da irite lai o sebi a ni emocionalni otrov irei glasine o
drugim ljudima. Ogovaranje je glavni oblik komunikacije u drutvu, i mi uimo
kako da to radimo pomou sporazuma. Dok smo deca, ujemo kako odrasli oko nas
stvaraju lanu siku o sebi, ili iznose svoja miljenja o drugim ljudima, pa i o onima
koje ak i ne poznaju. Ali sada ste svesni da njihova miljenja nisu tana; to su samo
uglovi posmatranja.
Prisetite se, vi ste tvorac vlastite ivotne prie. Ako koristite re besprekorno, samo
zamislite priu koju ete stvoriti za sebe. Upotrebljavajte re radi istine i ljubavi
prema sebi, Koristiete je da izrazite istinu u svakoj misli, u svakom postupku, u
svakoj rei kojom opisujete sebe, sopstvenu ivotnu priu, A kakav e biti rezultat?
Izuzetno lep ivot. Drugim reima, biete sreni.
Kao to vidite, besprekornost rei je mnogo dublja nego to izgleda. Re je ista
magija, a kad usvojite prvi sporazum, u vaem ivotu jednostavno se deava
arolija. Vae namere i elje postaju lake jer nema otpora, nema straha; postoji
samo ljubav. Vi ste u miru, i stvarate na svaki nain slobodan i ispunjen ivot. Samo
ovaj jedan sporazum je dovoljan da u potpunosti uobliite va ivot u lini raj, Uvek
budite svesni naina na koji koristite re, i budite besprekorni sa svojom reju.
4.
Svaki um je jedan svet
Drugi sporazum: N shvatajte nita lino
Kada se rodimo, nema simbola u naem umu, ali imamo mozak i oi, i na mozak
ve prima slike koje dolaze sa svetlou. Poinjemo da opaamo svetlost,
upoznajemo se s njom, a nas mozak reaguje beskrajnom igrom slika u naoj mati,
u naem umu. Mi sanjamo. Iz toltekog ugla posmatranja, nas celi ivot je san jer je
mozak programiran da sanja dvadeset etiri asa dnevno.
Kada je mozak budan, zahvaljujui materijalnom okviru stvari opaamo linearno;
kada je mozak usnuo, nema okvira, i san tei neprestanom menjanju. ak i kada je
mozak budan, skloni smo snovima na javi, ali je san tada drugaiji. Mata je toliko
mona da nas moe odvesti na razliita mesta. U njoj vidimo stvari koje drugi ne
vide; ujemo ono to drugi ne uju, ili moda uopte ne vidimo i ne ujemo u
zavisnosti od toga ta sanjamo na javi. Uobrazilja daje pokret slikama, a one
postoje samo u umu, u snu,
Svetlost, slike, mata, sanjarenje... Vi sanjate upravo sada, a to je neto to lako
moete ustanoviti. Moda nikad niste primetili da va um uvek sanjari, ali ako
samo na trenutak upotrebite matu, razumeete ta pokuavam da vam objasnim.
Zamislite da gledate u ogledalo. U njemu je itav svet predmeta, ali vi znate da je to
to vidite samo odraz stvarnosti. Izgleda kao da je pravo, izgleda kao da je istina, ali
nije. Ako pokuate da dodirnete predmete u ogledalu, dodirnuete samo njegovu
povrinu.
Ono to vidite u ogledalu samo je slika realnosti, to znai da je to virtuelna
stvarnost; to je san. A to je ista vrsta sna koji ljudi sanjaju kad je mozak budan.
Zato? Jer je ono to vidite u ogledalu kopija stvarnosti koju stvarate uz pomo
oiju i mozga. To je slika sveta koji konstruiete unutar svog uma, to znai da je to
nain na koji va um opaa stvarnost. Ono to pas vidi u ogledalu jeste nain na koji
njegov mozak uoava realnost. Ono to orao vidi u istom tom ogledalu jeste princip
na koji njegov mozak opaa stvarnost, a ona se razlikuje od vae.
Sada zamislite da gledate u svoje oi umesto u ogledalo. Vae oi primeuju
svetlost koja se reflektuje s milion predmeta izvan vaeg dometa. Sunce alje
svetlost po elom svetu i svaka stvar odraava tu svetlost. Milijarde zrakova dopiru
sa svih strana, ulaze u vae oi, i projektuju slike predmeta. Mislite da vidite sve te
predmete, ali jedino to zaista vidite jeste svetlost koja se reflektuje.
Sve to opaate je refleksija onog to je stvarno, ba kao odrazi u ogle- dalu, samo
to postoji jedna bitna razlika. Iza ogledala nema niega, ali iza vaih oiju je mozak
koji pokuava da svemu d& smisao. Va mozak tumai opaanja u skladu sa
znaenjem koje vi dajete svakom simbolu, u skladu sa strukturom vaeg jezika i
svim znanjem koje je programirano u vaoj glavi. Sve to opaate biva profiltrirano
kroz celokupni sistem vaih verovanja. A ishod tumaenja svega to vidite uz
upotrebu svega u ta verujete jeste va lini san. To je nain na koji kreirate itavu
virtuelnu stvamost u vaem umu.
Moda moete videti koliko je lako ljudima da izvrnu ono to opaaju Svetlost
reprodukuje savrenu predstavu stvarnosti, ali mi je okreemo pravljenjem prie
sasvim tim simbolima i gleditima koja smo prihvatili. Sanjarimo o tome pomou
nae mate, a pomou sporazuma mislimo da je na san apsolutna istina, dok je
prava istina da je na san relativan, miraz istine koja e uvek biti izvrnuta svim
onim znanjem koje smo nakupili u naem pamenju.
Mnogi majstori su rekli da je svaki um svet za sebe, i to je tano. Svet za koji
mislimo da ga vidimo izvan nas je zapravo unutar nas. To su samo slike u naoj
mati. To je san. Mi neprestano snevamo, i to je poznato stoleima, ne samo u
Meksiku medu Toltecima, nego i u Grkoj, u Kimu, Indiji, Egiptu. Ljudi irom sveta
su rekli: ivot je san". Pitanje je samo da li smo svesni toga.
Kad nismo svesni da na um uvek sanja, lako okrivljujemo sve i svakoga za
izvrtanja u naem linom snu, za sve ono to nas tera da patimo u ivotu. Kad nam
postane jasno da ivimo u snu koji mi kao umetnici stvaramo, pravimo veliki korak
u sopstvenom razvoju jer sada moeimo preduzeti odgovornost za svoje postupke.
Ako shvatimo da na um uvek sanja, to nam daje klju za promenu naeg sna ako
ne uivamo u njemu. Ko sanja priu vaeg ivota? Vi. Ako vam se ne dopada va
ivot, ako vam se ne dopada predstava o samom sebi, vi ste jedini koji to moete
izmeniti. To je vas svet; to je va san. Ako uivate u svom snu to je divno; onda
nastavite da uivate u svakom pojedinom trenutku. Ako je vas san nona mora, ako
u njemu postoji drama i patnja, i ne uivate u svojoj tvorevini, onda to moete
promeniti. Kao to sam siguran da znate, postoje milioni knjiga na svetu koje su
napisali milioni sanjara s razliitim takama gledita. Pria o vama je zanimljiva
kao bilo koja od tih knjiga, i ak je jo interesantnija jer vaa pria nastavlja da se
menja. Nain na koji sanjate kad imate deset godina potpuno je razliit od onog na
koji snevate kad imate petnaest ili dvadeset godina, ili trideset, ili etrdeset, ili od
naina na koji sanjate sada.
Pria koju sanjate danas nije ista ona koju ste snevali jue, ili ak kao ona od pre
pola sata. Svaki put kad govorite o svojoj prii, ona se menja u zavisnosti od toga
kome je kazujete, u zavisnosti od svog fizikog i emocionalnog stanja, od svojih
ubedenja u tom trenutku. ak i ako pokuate da ispriate istu priu, ona e svaki
put biti drugaija. Sve dok u nekom trenutku ne otkrijete kako je to, zapravo, samo
pria. To nije stvarnost ve virtuelna stvarnost. Nita drugo nego san. A taj san je
zajedniki jer svi ljudi snevaju u isto vreme. Zajedniki san oveanstva, san
planete, bio je tu pre nego to ste roeni, i tako ste vi nauili da stvarate sopstvenu
umetnost, priu o vama.
DRUGI SPORAZUM:
NE SHVATAJTE NITA LINO
Hajde da upotrebimo mo nae mate da zajedno stvorimo san, znajui da je to san.
Zamislite da ste u dinovskom trnom centru gde stotine bioskopa. Gledate
oko sebe da vidite ta se prikazuje, i primeujete film sa svojim imenom u njemu.
Neverovatno! Ulazite u bloskop i unutra nema nikog sem jedne osobe. Veoma tiho,
pokuavajui da je ne uznemirite, sedate pored te osobe koja vas ak i ne
primeuje; svu svoju panju usmerila je na film.
Pogledate na platno i, kakvo iznenaenje! Prepoznajete svaki lik u tom filmu - svoju
majku, svog oca, brau i sestre, svoje voljeno bie, decu, prijatelje. Onda ugledate i
glavnog junaka u filmu - vas! Vi ste zvezda filma i to je pria o vama. A ta osoba
pored vas, pa, to ste takode vi gledate sebe kako glumite u filmu. Naravno, glavni
junak je upravo onakav kakvi vi verujete da ste, a tako je i sa svim sporednim
likovima jer vi znate tu priu o sebi. Posle nekog vremena, oseate kako vam je
pomalo dosta svega ovoga emu ste upravo prisustvovali, i odluujete da odete u
drugi bioskop.
I u ovom bioskopu je samo jedna osoba koja gleda film, i ni ona ne primeuje kad
sednete pored nje. Ponete da gledate film, i prepoznajete sve likove, ali vaa uloga
ovog puta je sporedna. Ovo je pria o ivotu vae majke, i ona je ta koja gleda film
usmerivi na njega svu svoju panju. Onda shvatate da majka nije ista ona osoba
koja je bila u vaem filmu. Princip na koji ona prikazuje sebe potpuno je drugaiji.
Re je o nainu na koji vaa majka eli da je svi vide. Vi znate da to nije istinito- Ona
prosto glumi. Ali onda shvatite da je to nain na koji ona sebe doivljava, i to je
neka vrsta oka za vas.
Zatim primeujete da lik koji ima vae lice nije ista osoba koja je bila u vaem filmu.
Kaete sebi: Ah, to nisam ja", ali sada moete sagledati kako vas vidi vaa majka,
ta misli u vezi s vama, a to je daleko od onoga to vi mislite o sebi. Onda uoite lik
svog oca, i kako ga vidi vaa majka, a to se mnogo razlikuje od onoga to vi vidite.
Potpuno je izvrnuto, kao i njeno opaanje svih drugih likova. Vidite nain na koji
majka vidi vae voljeno bie, i ak se pomalo naljutite na nju. Kako se usuuje!"
Ustajete i izlazite iz sale.
Idete u sledei bioskop, i tamo se prikazuje pria o vaim voljenim. Sada moete
uoiti nain na koji vas vai voljeni doivljavaju, i taj lik je potpuno drugaiji od
onog koji je bio u vaem filmu ili onog koji je bio u filmu vae majke. Shvatate nain
na koji vae voljeno bie vidi vau decu, porodicu, vae prijatelje. Moete da pratite
kako osoba koju volite eli da prikae sebe, a to se razlikuje od onoga kako je vi
vidite. Onda odluujete da s te projekcije odete na prikazivanje filma svoje dece. Da
osmotrite nain na koji vaa deca vas vide, nain na koji sagledavaju dedu, baku, i
teko da moete poverovati u to. Zatim gledate filmove vaih brae i sestara, svojih
prijatelja, i otkrivate kako svi u svojim filmovima iskrivljuju likove.
Nakon to ste odgledali sve te filmove, odluujete da se vratite u prvu salu i ponovo
vidite sopstveni film. Posmatrate sebe kako glumite, ali vie ne verujete ni u ta;
niste vie sigurni u vlastitu priu jer ste shvatili da je to, ipak, samo pria. Sada
znate da je to to ste glumili celog ivota zaista bilo bespotrebno jer vas niko ne
vidi onako kako biste vi eleli. Jasno uoavate da svu dramu koja se odvija u vaem
filmu zapravo niko oko vas ne primeuje. Oigledno je panja svih usmerena na
sopstvene filmove. Ljudi ak ne primeuju ni kad sedite pored njih u njihovom
bioskopu! Glumci su svu panju usredsredili na svoju priu, a to je jedina stvarnost
u kojoj oni ive. Njihova panja je toliko zauzeta linom tvorevinom da ak ne
opaaju ni sopstveno prisustvo - prisustvo onog ko posmatra njihov film. U tom
trenutku, za vas se sve menja. Nita vie nije isto, jer sada razumeie ta se zaista
deava. Ljudi ive u svom svetu, u vlastitom filmu, u svojoj prii. Oni ulau svu
svoju veru u tu priu, i ona je za njih istinita, ali to je relativna istina jer nije istina
za vas. Sada moete videti da se sva ta njihova miljenja o vama zapravo tiu lika
koji ivi u njihovom filmu, a ne u vaem. Onaj kome sude umesto vas je lik koji oni
stvaraju. ta god ljudi mislili o vama zaista se tie samo slike koju imaju, a ta slika
nist vi.
U ovom trenutku, jasno je da vas ljudi koje najvie volite zapravo ne poznaju, a ni vi
njih ne poznajete. Jedina stvar koju znate o njima jeste ono to verujete u vezi s
njima. Upoznati ste samo sa slikom koju ste stvorili, a ona nema nikakve veze sa
stvarnim ljudima. Mislite da poznajete svoje roditelje, branog druga, svoju decu i
prijatelje veoma dobro. Istina je da nemate pojma ta se deava u njihovom svetu
ta oni misle, ta oseaju, o emu sanjaju. Ono to jo vie iznenauje jeste to to
mislite da poznajete sebe. Onda dolazite do zakljuka da ne znate ak ni sebe, jer
ste toliko dugo glumili da ste postali majstor u pretvaranju da ste ono to niste.
Sa sveu o ovome uviate koliko je besmisleno rei: Moja voljena osoba me ne
razume. Niko me ne razume." Naravno da vas ne razumeju. ak ni vi ne razumete
sebe. Vaa linost se neprestano menja, od jednog trenutka do drugog, u skladu sa
ulogom koju igrate, u odnosu s drugim likovima u vaoj prii, u skladu s nainom
na koji sanjate u to vreme. Kod kue, vi imate neku svoju odredenu linost. Na
poslu, vaa linost je potpuno drugaija. S vaim prijateljicama se ponaate na
jedan nain, s prijateljima na drugi. Ali itavog ivota ste unapred donosili
zakljuke da vas drugi ljudi poznaju veoma dobro, i kad oni ne urade ono
tooekujete, vi to shvatate lino, reagujete besno, i koristite re da stvorite mnogo
sukoba i drame ni za ta.
Sada je lako razumeti zato postoji toliko sukoba medu ljudima. Svet je naseljen
milijardama sanjara koji nisu svesni da ljudi ive u sopstvenom svetu, sanjaju svoj
san. S take gledita glavnog lika, koja je jedina taka gledita, sve se vrti oko njega.
Kada sporedni likovi kau neto to ne odgovara njegovom uglu posmatranja, on se
ljuti i pokuava da odbrani svoj poloaj. eli da sporedni likovi budu onakvi kakvi
on hoe da budu, a ako nisu takvi, on se osea uvreeno. On sve doivljava lino. Sa
sveu o ovome, moete doi i do reenja, a ono je veoma jednostavno i logino: ne
shvatajte nita lino,
Sada je znaenje drugog sporazuma sutinski jasno. On vam daje imunitet u
medudelovanju sa ostalim linostima u vaoj prii- Ne morate brinuti zbog ugla
gledanja drugih osoba, jednom kada uvidite da nita to oni kau ili rade nije zbog
vas, nije vano ko o vama iri glasine, ko vas za neto krivi, ko vas odbacuje ili se ne
slae s vaim stanovitem. Nijedan tra ne utie na vas. ak se ne trudite da branite
svoj ugao posmatranja. Jednostavno putate da psi laju, a oni e zasigurno lajati, i
lajati, i lajati. Pa ta? ta god ljudi rekli ne utie na vas jer ste otporni na njihova
shvatanja i emocionalni otrov. Otporni ste na grabljivce, na one koji koriste tra da
povrede ostale ljude, na one koji ele da iskoriste druge kako bi sebe povredili.
Ne shvatajte nita lino poruka je koja predstavlja odlino pomagalo za interakciju
sa pripadnicima vae vrste, izmeu ljudi. I to je karta koja vas vodi pravo u linu
slobodu jer vie ne morate upravljati svojim ivotom prema miljenjima drugih
osoba. To vas istinski oslobaa! Moete raditi ta god poelite, znajui da ta god
uradite nema nikakve veze ni sa kim osim s vama. Vi ste jedina osoba koja treba da
brine za priu o vama samima. Svest u tome menja sve. Setite se, svest o istini je
prvi korak do ovladavanja sobom, a to je ono to upravo sada radite. Podsetili ste
se ta je istina.
Sada kad razumete ovu istinu i kad ste svesni, kako vie ita moete tla shvatate
lino? Jednom kad razumete da sva ljudska bia ive u svom svetu, u sopstvenom
filmu, u snu, drugi sporazum je pravi zdrav razum: ne shvatajte nita lino.
5.
Istina ili izmiljotina
Trei sporazumi Nemojte zakljuivati unapred
Stoleima, ak milenijumima, ljudi su verovali da u ljudskom umu postoji sukob -
sukob izmeu dobra i zla. Ali to nije istina. Dobro i zlo su samo posledice sukoba,
jer je pravi sukob onaj izmeu istine i lai. Moda bi trebalo da kaemo kako su svi
konflikti posledica lai, jer istina uopte nije konfliktna. Istina se ne mora
dokazivati; ona postoji verovali mi u nju ili ne. Lai postoje samo ukoliko ih mi
stvaramo, i jedino opstaju ako verujemo u njih. One su samo izvrtanje rei i smisla
poruke, a to izvrtanje je u odrazu, u ljudskom umu. Lai nisu stvarne - one su naa
tvorevina ali mi im dajemo ivot i inimo ih stvarnim u virtuelnoj realnosti
naeg uma. Kada sam bio tinejder, moj deda mi je rekao ovu jednostavnu istinu,
ali trebale su mi godine da je zaista razumem jer sam uvek mislio: Kako mi
moemo da znamo istinu?" Koristio sam simbole pokuavajui da shvatim, mada je
prava istina da oni nemaju nita da kau o istini. Istina je postojala davno pre nego
to su ljudi stvorili znakove.
Kao umetnici mi uvek iskrivljujemo istinu simbolima, ali nije u tome problem. Kao
to smo ranije rekli, problem je kad verujemo u to iskrivljenje jer su neke lai
nevine, a druge smrtonosne. Hajde da razmotrimo kako koristimo rei da stvorimo
priu, sujeverje> o stolici. ta znamo o stolici? Moemo rei da je ona napravljena
od drveta, ili metala, ili platna, ali mi samo upotrebljavamo simbole da izrazimo
svoje vienje. Istina je da ne znamo zaista ta je taj predmet. Ali moemo koristiti
re sa svim autoritetom da prenesemo poruku samima sebi i svima oko nas: Ova
stolica je runa. Mrzim ovu stolicu."
Poruka je ve iskrivljena, ali ovo je tek poetak. Moemo rei: je glupa stolica, i
mislim da bi ko god bude sedeo u njoj takoe mogao postati glup. Mislim da
moramo unititi stolicu jer ako neko sedne na nju a ona se raspadne, ta osoba e
pasti i slomiti kuk. O da, ta stolica je zlo! Hajde da donesemo zakon protiv nje kako
bismo svi znali da je ona opasnost za drutvo. Od sada, zabranjeno je pribliiti se
zloj stolici!"
Ako prenesemo ovu poruku, onda svako ko je uje i sloi se s njom poinje da se
boji zle stolice. Ubzo e ljudi koji su toliko zaplaseni zlom stolicom poeti da imaju
komare o njoj. Postaju opsednuti njom, i naravno moraju je unititi pre nego to
ona uniti njih.
Vidite li ta moemo da uradimo reima? Stolica je samo jedan predmet. Ona
postoji, i samo je to istina. Ali pria koju stvaramo o stolici nije istina; to je
sujeverje. To je iskrivljena poruka, i ta poruka je la. Ako ne verujemo u la, to nije
problem. Ali ako verujemo i nastojimo da nametnemo tu la drugim ljudima, to
moe voditi do onoga to zovemo zlo. Naravno, zlo ima razliite nivoe, u zavisnosti
od nae line moi. Neke osobe mogu povesti ceo svet u veliki rat u kom ginu
milioni ljudi. Posroje tirani irom sveta koji osvajaju druge zemlje i unitavaju
njihov narod jer tirani veruju u lai.
Sada lako moemo razumeti zato postoji konflikt u ljudskom umu, i samo u
ljudskom umu - virtuelnoj stvarnosti - jer njega nema u ostatku prirode. Milijarde
ljudi izvru sve te simbole u svojim glavama i prenose isrkrivljene poruke. To je
ono to se zaista deava oveanstvu. Mislim da e to odgovor na pitanje zato
postoji rat, zato san koji nazivamo paklom postoji u ovekovom svetu. Pakao nije
nita drugo nego san pun lai.
Setite se, na san je pod kontrolom naih ubedenja, a ona mogu biti Istina ili
izmiljotina. Istina nas vodi do naeg izvornog ja, do sree. S laima dolazimo do
ogranienja u naim ivotima, do patnje i drame. Ko god veruje u istinu, ivi u raju.
Ko god veruje u lai, pre ili kasnije ivi u paklu- Ne moramo umreti da bismo otili
na nebesa ili u pakao. Nebesa su svuda oko nas, ba kao to je i pakao. Nebesa su
taka gledita, stanje uma, a tako je i s paklom. Oigledno je da lai upravljaju
svakom predstavom u naoj glavi. Ljudi stvaraju lai, a zatim one upravljaju njima.
Ali pre ili kasnije istina se pojavljuje, i lai ne mogu opstati u njenom prisustvu,
Stoleima unazad, ljudi su verovali kako je zemlja ravna. Neki su rekli da slonovi
dre zemlju, i zahvaljujui tome su se oseali bezbedno. Odlino, sada znamo da je
zemlja ravna Pa, mi sada znamo da nije! Uvere nje da je zemlja ravna smatrano je
istinom, i skoro svi su se s tim slagali ali, ali da li je to zbog toga bilo istina? Jedna
od najveih lai koju ujemo u sadanje vreme jeste: Niko nije savren." To je
veliki izgovor za nae ponaanje, i skoro svi se slau, ali da li je to tano? Nasuprot
tome, svako ljudsko bie na ovom svetu je savreno, ali mi sluamo pomenutu la
od detinjstva, i usled toga nastavljamo da sudimo o sebi spram predstave o
savrenstvu. Nastavljamo potragu za savrenstvom i u njoj pronalazimo da je sve u
svemiru savreno osim ljudi. Sunce je savreno, zvezde i planete su bez
nedostataka, ali to se tie ljudi: Niko nije savren/ Istina je da je sve to je
stvoreno savreno, ukljuujui i ljude.
Ako ne posedujemo svest da vidimo istinu, to je zbog toga to smo zaslepljeni
laima. Moete rei: ta je sa onima koji su fiziki hendikepirani? Da li je takva
osoba savrena?" Pa, prema onome to vi znate, ta osoba moe biti nesavrena, ali
da li je to to vi znate istina? Ko kae da ono to nazivamo hendikepom ili ak
boleu nije savreno?
Sve u vezi s nama je savreno, ukljuujui i svaki hendikep ili bolest koju moemo
imati. Neko ko teko ui savren je; neko ko je roen bez prsta ili ruke ili uha
takoe je savren; i neko ko je bolestan savren je. Samo savrenstvo postoji, a
svest o tome je sledei vaan korak u naem razvoju. Rei drugaije znai nemati
svest o onome ta smo mi. I nije dovoljno rei da smo savreni, moramo verovati u
to. Ako verujemo da smo nesavreni, ta neistina okuplja dodatne lai kao podrku,
a sve one zajedno potiskuju istinu i upravljaju snom koji stvaramo za sebe. Lai
nisu nita drugo do sujeverja, a ja vas mogu uveriti da ivimo u svetu sujeverja. Ali
opet, da li smo svesni toga?
Samo zamislite da se sutra ujutro probudite u Evropi etrnaestog veka, znajui ono
to sada znate, verujui u ono u ta verujete danas. Zamislite ta bi ti ljudi mislili o
vama, kako bi vam sudili. Sudili bi vam samo zato to se kupate svakog dana. Vaa
ubedenja ugroavala bi njihova, Koliko bi potrajalo pre nego to bi vas optuili za
vetiarenje? Muili bi vas, naterali da priznate da ste vetica, i na kraju bi vas ubili
iz straha od vaih uverenja. Lako moete uvideti da ti ljudi ive svoje ivote proeti
sujeverjem, Teko da je ita u ta su oni verovali istina, a to zapaate zahvaljujui
onome u ta vi verujete danas. Ali ti ljudi nisu bili svesni svog sujeverja. Njihov
nain ivota je za njih bio potpuno normalan; nisu znali ni za ta bolje jer nikada
nisu nauili nita drugo.
Onda su moda i vaa ubedenja o sebi isto tako puna sujeverja kao verovanja tih
ljudi od pre mnogo vremena. Samo zamislite kad bi ljudi iz budunosti udaljene
sedam ili osam vekova mogli da vide ta veina nas veruje o sebi. Nain na koji se
mnogi od nas odnose prema sopstvenom idu i dalje je varvarski, iako ne toliko kao
pre sedamsto godina. Nae telo nam je u potpunosti odano, ali mi mu sudimo i
zloupotrebljavamo ga; tretiramo ga kao neprijatelja, a ono je na saveznik. Drutvo
pridaje veliku vanost privlanosti u skladu sa slikama koje vidimo u medijima na
televiziji, u filmovima, u modnim asopisima: Ako verujemo da nismo dovoljno
privlani, sudei prema tim slikama, onda verujemo u la i koristimo re protiv
sebe, protiv istine.
Osobe koje upravljaju medijima govore nam u ta da verujemo, kako da se
oblaimo, ta da jedemo, i manipuliu ljudima kao da su lutke, to znai kako god
ele. Ako oni ele da mrzimo nekog, ire lai na sve strane, a one deluju kao njihova
magija. Kad prestanemo da budemo lutke, oigledno je da su nai ivoti bili vodeni
neistinama i sujeverjima. Zamislite ta e ljudi iz budunosti misliti o naim
sujeverjima. Ako bi oni verovali u savrenstvo svega stvorenog, ukljuujui i svako
ljudsko bie, da li bismo ih raspeli zbog njihovih ubedenja? ta je istina, a ta je la?
Jo jednom, svesnost je veoma vana, jer istina ne dolazi s recima, sa znanjem. Ali
lai dolaze, a postoje ih milijarde. Ljudi veruju u tolike lai jer nisu svesni. Mi
ignoriemo istinu ili je jednostavno ne vidimo. Kada nas pripitome, sakupljamo
dosta znanja, a sve to znanje je kao zid od magle koji nam ne doputa da opaamo
istinu, ono to stvarno jeste. Vidimo samo ono to elimo da vidimo; ujemo samo
ono to elimo da ujemo. Na sistem verovanja je ba kao ogledalo koje nam
pokazuje samo ono u ta verujemo.
U naem razvoju, dok rastemo, uimo toliko lai da itava struktura naih neistina
postaje veoma zapetljana. A mi je inimo ak jo zamrenijom jer mislimo, i
verujemo u ono to mislimo. Unapred zakljuujemo da je ono u ta verujemo
apsolutna istina, i nikad ne zastajemo da razmotrimo koliko li je nasa istina
relativna, virtuelna istina. Obino, ona ak nije ni blizu ikakvoj istini, ali je najblia
stepenu koji moemo postii bez svesnosti.
TREI SPORAZUM: NEMOJTE ZAKLJUIVATI UNAPRED
Ovo nas dovodi do treeg sporazuma: nemojte zakljuivati unapred. Suditi unapred
jednostavno znai traiti nevolju, jer veina preuranjenih zakljuaka nije istinita;
oni su izmiljotine. Jedan znaajan sud koji donosimo unapred jeste da je sve u
naoj virtuelnoj stvarnosti istina. Jo jedno znaajno prevremeno zakljuivanje
jeste da je sve u virtuelnoj stvarnosti svih ostalih istina. Pa, sada znate da nijedna
od virtuelnih stvarnosti nije istina!
Koristei nasu svesnost, lako uoavamo sve preuranjene zakljuke koje donosimo, i
moemo videti koliko ih lako donosimo. Ljudi imaju snanu matu, veoma monu, i
postoji vrlo mnogo ideja i pria koje moemo zamisliti. Sluamo simbole koji
govore u naoj glavi. Poinjemo zamiljati ta drugi ljudi rade zbog nas, o emu
razmiljaju i ta govore o nama, i matamo o raznim stvarima. Izmiljamo itavu
priu koja je istinita samo za nas, ali mi verujemo u nju. Jedan brzoplet zakljuak
vodi do drugog; sudimo na preac, i nau priu shvatamo veoma lino. Onda
krivimo druge osobe, i obino poinjemo da smiljamo lai kako bismo pokuali da
opravdamo svoje prenagljene zakljuke. Naravno, tada se ionako iskrivljena
poruka jo vie izobliuje.
Donoenje zakljuaka unapred i njihovo lino doivljavanje je poetak pakla u
ovom svetu. Skoro svi nai sukobi su bazirani na ovome,.i lako je razumeti zato.
Nepromiljeni zakljuci nisu nita drugo negolai koje govorimo sami sebi. Ovo
stvara bezrazlonu veliku dramu jer mi ne znamo zaista da li je neto istina ili nije.
Zakljuivanje unapred je jednostavno traenje drame kada se nikakva drama ne
odvija. A ako se ona deava u neijoj tuoj prii, kakve veze ima? To nije vaa pria,
to je pria nekog drugog.
Budite svesni da je skoro sve to sebi govorite zakljuivanje unapred. A ste
roditelj, znate koliko je lako prenagljeno suditi u vezi sa svojom decom. Pono je, a
vaa erka se jo nije vratila kui. Izala je na igranku, imislili ste da je do sada
trebalo da se vrati. Poinjete da zamiljate najgore; poinjete da zakljuujete
prevremeno: , ta ako joj se neto desilo? Moda bi trebalo da zovem policiju."
Postoji mnogo stvari koje moete zamisliti, i u svojoj glavi pomou raznih
mogunosti stvarate itavu dramu. Deset minuta kasnije vaa erka stie kui sa
irokim osmehom. Kada se pojavi istina i sve lai se raspre, shvatate da ste
jednostavno sebe muili ni za ta. Nemojte zakljuivati unapred.
Ako vam to to nita ne shvatate lino daje imunitet u interakciji koju imate s
drugim ljudima, onda vam to to ne sudite unapred daje imunitet u interakciji koju
imate sa samim sobom, sa svojim glasom znanja, ili onim to nazivamo miljenjem.
Zakljuivanje unapred se upravo tie razmiljanja. Mi previe razmiljamo, to vodi
do prenagljenih sudova. Sama misao ta ako?" moe stvoriti veliku dramu u naim
ivotima. Svako ljudsko bie moe mnogo da razmilja, a razmiljanje donosi strah.
Mi nemamo kontrolu nad svim tim razmiljanjem, svim tim simbolima koje
iskrivljujemo u svojoj glavi. Ako bismo jednostavno prestali da mislimo, ne bismo
vie pokuavali da ita sebi objasnimo, to nas spreava da zakljuujemo unapred.
Ljudi imaju potrebu da sve objanjavaju i opravdavaju; mi imamo potrebu za
znanjem, i sudimo unapred da ispunimo nau potrebu da znamo. Ne brinemo da li
je znanje istinito ili ne. Istina ili izmiljotina, mi stopostotno verujemo u to to
verujemo i nastavljamo tako jer se jedino zahvaljujui posedovanju znanja
oseamo bezbedno. Postoji sve i svata to um ne moe da objasni; imamo sva ta
pitanja na koja su potrebni odgovori. Ali umesto da postavljamo pitanja kad neto
ne znamo, mi-unapred donosimo najrazliitije zakljuke. Ako jednostavno
postavimo pitanja, neemo morati unapred da sudimo. Uvek je bolje pitati i
razjasniti stvar.
Ukoliko ne sudimo unapred, moemo usmeriti svoju panju na istinu, a ne na ono
to mislimo da je istina. Onda vidimo ivot onakvim kakav jeste, a ne na nain na
koji ga elimo videti. Kao to emo zapaziti, kad ne verujemo u svoje unapred
osmiljene zakljuke, mo naih uverenja koju u njih ulaemo vraa nam se. Kad
povratimo svu energiju koju smo uloili u donoenje zakljuaka unapred, moemo
tu energiju upotrebiti da stvorimo novi san: na lini raj* Ne zakljuujte unapred!
6.
Mo uverenja
Simbol Deda-Mraza
Postojalo je vreme u vaem ivotu kada ste u potpunosti posedovali mo svojih
uverenja, ali kada ste naueni da budete deo oveanstva, maga vaih ubedenja
prela je u sve one simbole koje ste nauili, i u odreenom trenutku oni su stekli
mo nad vama. Zapravo, mo uverenja je prela u sve to znate, a od tada je vae
znanje vladalo vaim ivotom. Oigledno, dok smo bili mala deca, nadvladala nas je
mo uverenja okoline. Simboli su udesan izum, ali mi smo upoznati s njima uz
gledita i ubedenja koja su ve postojala. Gutamo sva ta miljenja bez pitanja da li
su ona istinita ili ne. A problem je to do trenutka kad ovladamo jezikom, uz sva
miljenja koja smo uli dok smo odrastali, simboli ve imaju mo naih uverenja.
To nije ni dobro ni loe, ni ispravno ili pogreno. Jednostavno je tako i deava se
svima nama. Uimo da budemo pripadnici drutva. Uimo jezik, religiju ili
filozofiju, savladavamo nain postojanja i izgraujemo celokupni sistem uverenja
na osnovi onoga to su nam saoptili, Nemamo razloga da sumnjamo u ono to nam
drugi govore dok nam se prvi put ne desi da nam se slomi srce, i dok ne otkrijemo
da neto to su nam rekli nije istina.
Idemo u kolu i ujemo ta priaju starija deca. Govorei o nama, kau: Jeste li
videli tog klinca? I dalje veruje u Deda-Mraza." Pre ili kasnije shvatamo da Deda
Mraz ne postoji. Moete li se setiti svoje reakcije, kako ste se oseali kad ste otkrili
da pria o njemu nije istinita? Ne verujem da su vai roditelji imali loe namere.
Verovanje u Deda-Mraza je divna tradicija za milione ljudi. Stihovi jedne pesme
opisuju ono to nam je reeno o simbolu Deda-Mraza: Bolje se pripazi, bolje ne
plai, bolje se ne mrti, a rei u ti zato. Deda Mraz dolazi u grad!" Rekli su nam da
Deda Mraz zna sve to radimo ili ne radimo; on zna kad smo bili dobri ili loi; zna
kada nismo oprali zube, a mi verujemo u to.
Stigne Boi i vidimo ogromnu razliku u poklonima koje deca dobijaju. Recimo da
ste bili dobri celu godinu i traili bicikl od Deda-Mraza, Vaa porodica je veoma
siromana. Otvorite svoje poklone i, niste dobili bicikl. Va komija, koji je bio
veoma lo a vi znate ta znai veoma lo - dobija bicikl. Kaete: Bio sam dobar, a
ovaj deak je bio lo, pa kako ja nisam dobio bicikl? Ako Deda Mraz zaista zna sve
to sam uradio, zasigurno zna i sve to je moj komija radio. Zato bi onda doneo
bicikl mom komiji, a ne meni?"
To jednostavno nije poteno, i vi ne shvatate zato je tako. Vaa emocionalna
reakcija je zavist, bes, ak i tuga. Vidite kako drugi malian veoma srean vozi bicikl
uokolo i ponaa se jo gore nego ranije. elite da ga udarite i polomite mu bicikl.
Nepravda. A to oseanje nepravde dolazi otuda to verujete u la. To je nevina la,
la bez loih namera, ali vi verujete u nju, i sklapate sporazum sa sobom: Od sada
neu biti dobar. Biu lo kao moj komija." Kasnije otkrivate da Deda Mraz ne
postoji; nije stvaran. Ali prekasno je. Ve ste oslobodili sav emocionalni otrov; ve
ste podneli bes, ljubomoru, tugu. Ve ste propatili od sklapanja sporazuma koji je
bio zasnovan na lai.
To je samo jedan primer kako svoju veru ulaemo u simbole. Postoje stotine, ak
hiljade simbola, pria i predrasuda koje uimo. Simbol Deda-Mraza prikazuje kako
ak i verovanje u nevinu la moe podstai emocije koje poput vatre gore u nama.
One su kao otrov - povreduju nas, povreduju nae telo i mi patimo zbog prie
koja nije stvarna. Emocije su stvarne; one su deo istine, ali razlog zbog kog ih
oseamo nije stvaran. To nije istina, to je izmiljotina.
Ako sebe povremeno upitate zato ste tako jadni, to je zbog toga to sebi priate
priu koja nije tana, ali verujete u nju. Istina je da je va san postao iskrivljen, ali
to nije dobro ili loe, ispravno ili pogreno, jer to se deava i milijardama drugih
ljudi. Vi niste jedini u toj situaciji, a to je dobra vest.
Svet simbola je izuzetno snaan jer mi svaki znak inimo monim pomou one sile
koja dolazi duboko iz nas - onom silom koju nazivamo ivot, vera ili namera. Mi ak
i ne shvatamo da se to deava, ali svi simboli zajedno formiraju itavu strukturu
sagraenu na sporazumima, to mi nazivamo sistemom uverenja. Od jednog slova
do reci, od jedne prie do cele filozofije, sve to pristajemo da verujemo ulazi u tu
strukturu.
Sistem uverenja daje oblik i strukturu naoj virtuelnoj stvarnosti, i sa svakim
dogovorom koji sklapamo, struktura postaje jaa i stie vie moi dok ne postane
vrsta skoro kao graevina od cigala. Ako zamislimo svaki simbol, koncept,
sporazum kao ciglu, onda je naa vera malter koji dri cigle na okupu. Dok
nastavljamo da uimo tokom ivota, mi meamo simbole na mnogobrojne naine, a
koncepti deluju jedni na druge i stvaraju jo sloenije nacrte. Apstraktni um postaje
organizovan na zamreniji nain, a struktura nastavlja da raste i raste dok ne
steknemo ukupnost svega to znamo.
Re je o strukturi koju Tolteci zovu ljudskom formom. Ljudska forma nije oblik
ovekovog tela, ve oblije koje na um poprima. To je stuktura naih uverenja o
sebi, o svemu to nam pomae da damo smisla svom snu. Ljudska forma nam daje
identitet, ali nije isto to i okvir sna. Okvir sna je materijalni svet kakav jeste, to
znai istinit. Ljudska forma je sistem uverenja sa svim elementima prosuivanja.
Sve u tom sistemu je naa lina istina, i mi svemu sudimo u skladu s tim
ubeenjima, ak i ako se ona protive naoj unutranjoj prirodi.
U procesu pripitomljavanja sistem uverenja postaje knjiga zakona koja upravlja
naim ivotima. Kada sledimo pravila prema naoj knjizi zakona, mi nagraujemo
sebe; kad ne sledimo pravila, kanjavamo sebe. Sistem uverenja postaje veliki
sudija u naem umu, ali takoe i najvea rtva jer nam prvo sudi, a onda nas
kanjava. Veliki sudija je napravljen pomou simbola, i on deluje zahvaljujui njima
da bi sudio svemu to opaamo, ukljuujui i znakove! rtva je deo nas koji
prihvata presudu i podnosi kaznu. A kada je re o spoljnjem snu, sudimo i
kanjavamo sve i svakoga u skladu s naom linom knjigom zakona.
Veliki sudija naravno odlino obavlja posao zbog toga to smo mi pristali na sve te
zakone. Problem je to sistem uverenja oivljava u nama, a koristi nae znanje
protiv nas. On koristi sve to znamo, sva naa pravila o tome kako moramo da
ivimo svoje ivote, da kanjava rtvu, koja je ljudsko bie. On upotrebljava na
jezik da stvori samoosudu, samoodbacivanje, krivicu, stid. Verbalno nas zlostavlja i
ini nas jadnim, stvarajui nae line demone i san pakla. Postoje mnogi znakovi
koje moemo upotrebiti da kaemo istu stvar.
Skup uverenja upravlja ljudskim ivotom kao tiranin. Oduzima nam i slobodu i ini
nas robovima. On ovladava naim stvarnim ja, ljudskim ivotom, a sam nije ak ni
stvaran! Nae pravo ja ostaje skriveno negde u umu, a ono to kontrolie um u tom
trenutku je sve to znamo, sve to smo pristali da verujemo. Ljudsko telo, koje je
lepo i savreno, postaje rtva svih presuda i kazni; ono postaje samo vozilo u kom
um deluje i projektuje se kroz telo.
Sistem uverenja je kraljevstvo uma; mi ga ne moemo videti ili izmeniti, ali znamo
da postoji. Ono to moda ne znamo jeste da ta struktura postoji samo zato to smo
je mi stvorili. Naa tvorevina je u potpunosti spojena s nama; prati nas gde god da
idemo. iveli smo na ovaj nain toliko dugo da ak i ne primeujemo kako ivimo u
ovoj strukturi Iako um nije stvaran on je virtuelan takode je i potpuna mo
jer je i on izdanak ivota.
Stoga je veoma vano u majstorstvu svesnosti biti svestan svoje sopstvene
tvorevine, shvatiti da je ona iva. Svako uverenje, od najmanjeg kao to je zvunost
pojedinog glasa do itave filozofije, koristi nau ivotnu silu da preivi. Kad bismo
mogli da vidimo svoj um na delu, opazili bi smo milione ivotnih formi, i uvideli
bismo da mi oivljavamo nau tvorevinu dajui joj snagu svoje vere, tako to na nju
usmeravamo svu anju. Mi upotrebljavamo ivotnu silu da odravamo celu tu
strukturu. Bez nas te ideje ne bi mogle postojati; bez nas bi se cela struktura
sruila. Ako upotrebimo mo uobrazilje, moemo uoiti tvorevinu line
mitologije", graevinu naeg skupa uverenja, i poetak ulaganja nae vere u lai, U
procesu gradnje svega toga u svem onom uenju ima mnogobrojnih skica koje
se suprotstavljaju drugim konceptima. Postoje brojni snovi koje izgraujemo, a kad
stvorimo tolike strukture, one se sukobljavaju i ponitavaju mo nae rei. U tom
trenutku, naa re je skoro nitavna jer kad postoje dve jednake sile suprotnih
smerova, one daju nulu kao rezultat. Kad postoji samo jedna sila jednog smera,
mo je ogromna, a nae namere se ispoljavaju prosto jer mi tako kaemo, zato to
naa re nosi svu silu nae vere.
Kao deca, mi ulaemo veru u skoro sve to uimo i tako gubimo mo nad vlastitim
ivotima. Do vremena kad odrastemo, naa vera je ve uloena u toliko mnogo lai
da nam jedva preostaje snage da stvorimo san koji elimo. Sistem uverenja ima svu
mo nae vere, i do kraja ove jednaine mi ostajemo s verom skoro ravnom nuli, i s
moi ravnom nuli. Lako je videti kako ulaemo svoju veru u simbole kao to je
Deda Mraz, ali nije jednostavno videti kako radimo isto sa svakim simbolom,
priom i miljenjem koje smo stekli o sebi i o svemu ostalom.
Mislim da je veoma bitno ovo razumeti, a jedini nain da shvatimo jeste da budemo
svesni onoga to radimo. Ako bi nam bilo jasno da ulaemo sopstvenu mo u sve
to verujemo, moda bi bilo Iako povratiti snagu od simbola, i oni vie ne bi
upravljali nama. Ukoliko izvuemo mo iz svakog simbola, oni postaju jednostavno
znakovi. Onda e se povinovati svom tvorcu, to znai stvarnim nama, i sluie
svojoj stvarnoj nameni - bie sredstvo koje moemo upotrebljavati u komunikaciji.
Kad otkrijemo da Deda Mraz ne postoji, ne verujemo vie u njega, a snaga koju smo
uloili u taj simbol vraa nam se. Tada postajemo svesni da smo sami pristali da
verujemo u Deda-Mraza. Kada povratimo nau svest, moemo uvideti da smo mi ti
koji su pristali da veruju u celokupnu simboliku. A ako smo mi sami uloili mo
vere u svaki znak, onda smo jedini koji tu snagu moemo uzeti nazad.
Ukoliko posedujemo tu svest, mislim da moemo ponovo stei mo nad svime u ta
verujemo i nikad ne izgubiti kontrolu nad sopstvenom tvorevinom. Jednom kad
smo u stanju da shvatimo da smo mi oni koji su stvorili strukturu naih uverenja,
to nam pomae da povratimo veru u sebe. Kad verujemo u same sebe umesto u
sistem uverenja, ne sumnjamo vie u to odakle dolazi mo, i poinjemo da
rastavljamo strukturu.
Kad strukture naeg sistema ubedenja vie nema, postajemo veoma fleksibilni.
Moemo stvoriti sve to elimo; moemo raditi sve to hoemo. Moemo uloiti
veru u bilo ta u ta elimo da verujemo. To je na izbor. Ako vie ne verujemo u
sve to zbog ega patimo, onda ba kao magijom, na bol nestaje. I nije nam
potrebno mnogo razmiljanja; potrebno nam je delovanje. Delovanje donosi
promenu.
7.
Praksa ini majstora
etvrti sporazum uvek dajte sve od sebe
Kada ste spremni da promenite svoj ivot, kada ste spremni da izmenite svoje
sporazume, najvanija stvar je svest. Ne moete promeniti sporazume ako niste
svesni ta vam se svia, a ta ne. Kako moete ita da izmenite ako niste sve sni ak
ni ta elite da bude drugaije? Ali tu je potrebno i vie nego samo biti svestan.
Praksa e doneti razliku, jer moete biti svesni, ali to ne znai da e se va ivot
izmeniti. Promena je posledica delovanja; to je posledica praktine primene.
Praksa ini majstora.
Sve to ste ikada nauili, nauili ste kroz ponavljanje i praksu. Uite da govorite, da
hodate, ak i da piete pomou ponavljanja. Majstor ste u upotrebi svog jezika jer
ste ga primenjivali u praksi. Isto tako prihvatili ste sva uverenja koja upravljaju
vaim ivotom: pomou prakse. Nain na koji ivite svoj ivot upravo sada je
posledica mnogih godina praktine primene,
Celog ivota, u svakom trenutku, vebali ste da postanete ono to verujete da ste
upravo sada. Vebali ste dok to nije postalo rutina. A kad ponete da primenjujete
neto novo, kad promenite ono to verujete da jeste, itav va ivot e se izmeniti.
Ako praktikujete da budete besprekorni sa svojom rei, ako nita ne shvatate lino,
ako ne zakljuujete unapred, prekriete hiljade sporazuma koji vas dre
zarobljene u snu pakla. Vrlo skoro, ono to ste sporazumno pristali da verujete
postae izbor vaeg izvornoga, a ne izbor predstave o sebi kakvu ste zamiljali.
Sve to vam je potrebno da stvorite divan ivot jeste prvi sporazum budite
besprekorni sa svojom rei. On e vas odvesti do neba, ali za njega e vam moda
trebati podrka. Kada nita ne shvatate lino, kada ne zakljuujete unapred, moete
zamisliti koliko je lake biti besprekoran sa svojom rei. Kad ne sudite unapred,
lake je ne primati nita lino, i obrnuto. Ne uzimajui nita lino i ne zakljuujui
prevremeno, vi podravate prvi sporazum.
Prva tri sporazuma mogu izgledati teki za ispunjavanje. Moe nam ak delovati da
je nemogue ispuniti ih. Pa, verujte mi, nije nemogue, ali moram priznati da je
teko jer u praksi primenjujemo upravo suprotne stvari. itavog ivota imamo
obiaj da verujemo glasu u svojoj glavi. Ali postoji etvrti sporazum, i on je lak.
Zahvaljujui njemu sve je mogue; Uvek dajte sve od sebe. Moete da date sve od
sebe, i to je to. Ni manje, ni vie. Samo uradite najbolje to moete. Uradite.
Preduzmite akciju. Kako moete dati sve od sebe ako nita ne preduzmete? Uvek
dajte sve od sebe je sporazum koji svi mogu da ispune. Da uinite sve to moete je,
zapravo, jedino to moete da uradite. A to ne znai da nekad date 80 posto, a drugi
put 20. Uvek dajete 100 procenata - to vam je namera samo se jednostavno ono
najbolje to moete da date uvek menja. Iz jednog trenutka u drugi, vi nikada niste
isti. ivi ste i menjate se sve vreme, a najbolje to moete da date od sebe se takode
menja od jednog do drugog momenta.
Ono najbolje od vas zavisie od toga da li se oseate fiziki umorno ili osveeno.
Zavisie od toga u kakvom ste emocionalnom stanju. Ono najbolje od vas menjae
se s vremenom, i kao va oblik primene etiri sporazuma, popravljae se.
etvrti sporazum doputa da prva tri sporazuma postanu duboko usaene navike.
Ponavljanje i praksa e vas uiniti majstorom, ali nemojte oekivati da ete smesta
ovladati ovim sporazumima. Ne oekujte da ete uvek biti besprekorni sa svojom
reju, ili da nikad nita neete shvatati lino, ili da nikad neete zakljuivati
unapred. Vae navike su previe snano i vrsto ukorenjene u va um. Jednostavno
dajte sve od sebe.
Ako ne uspete da se drite jednog od dogovora, ponovo sklopite sporazum. Ponite
opet sutra, pa ponovo sledeeg dana. Nastavite da stalno vebate. Svakog dana e
postajati lake. Ako budete uinili sve to moete, navike zloupotrebe rei, shvatanja
stvari lino i donoenja prevremenih zakljuaka postae s vremenom slabije i
manje uestale. Ukoliko nastavite da preduzimate akcije kako biste promenili svoje
navike, to e se dogoditi.
Najzad e doi trenutak kad e sva etiri sporazuma postati navika. Nemojte ak ni
da pokuavate. To je automatski. Jednog dana ete otkriti da upravljate ivotom
preko etiri sporazuma. Moete li da zamislite svoje postojanje kad ovi sporazumi
postanu navika? Umesto da se muite sa sukobima i dramom, va ceo ivot postae
veoma lak!
Ako ete u svakom sluaju stvarati, ako ne moete da izbegnete sanjanje, zato
onda ne biste stvorili divan san? Imate um, opaate svetlost, vi ete sanjati. Ukoliko
odaberete da nita ne stvarate, postae vam dosadno, a veliki sudija e se odupirati
dosaivanju. Onda e vam on naravno suditi u skladu sa onim u ta verujete. , ti
si lenj. Trebalo bi neto da uradi sa svojim ivotom." Onda zato ne sanjati lepo i
uivati u snu? Ako moete poverovati u svoja ogranienja, onda zato ne verovati u
lepotu i mo ivota koja protie kroz vas?
ivot nam daje sve i sve u njemu moe biti zadovoljstvo. Zato ne verovati u
njegovu izdanost? Zato ne nauite da budete velikoduni i ljubazni prema sebi?
Ako vas to ini srenim, i dobri ste prema svima oko sebe, zato ne? Ukoliko se
uvek preobraavate - ukoliko se va san uvek menja, ak i ako ne elite da se menja
- zato ne ovladati preobraajem i stvoriti lini raj?
San vaeg ivota je napravljen od hiljada malih snova koji su dinamini. Snovi su
roeni, oni rastu, i umiru, to znai da se uvek menjaju. Ali obino se to deava bez
vae svesti. Kad postanete svesni da sanjate, vraate svoju mo da menjate san kad
god to odaberete. Kad otkrijete da imate snagu da stvarate san o raju, elite da
promenite svoj san, a etiri sporazuma su savrena za to. Oni izazivaju tiranina,
sudiju i rtvu u vaoj glavi. Provociraju sve one sitne sporazume koji va ivot ine
tekim.
A ako izazivate svoja uverenja samo pitajui se da li je ono u ta verujete istina,
moete otkriti neto veoma zanimljivo. itavog ivota ste pokuavali da budete
dobri za drugog, i dopustili ste da izgubite sebe. rtvovali ste svoju linu slobodu
da ivite u skladu s tuim nainom razmiljanja. Pokuavali ste da budete dovoljno
dobri za svoju majku, oca, uitelje, svoju voljenu osobu, decu, religiju i drutvo.
Nakon dugogodinjih pokuaja, trudite se da budete dobri za sebe, i otkrivate kako
niste dovoljno dobri.
Zato niste stavili sebe na prvo mesto, moda prvi put u ivotu? Moete ponovo
nauiti kako da sebe volite bezuslovno prihvatajui se. A moete poeti
projektujui bezuslovnu ljubav na autentinog sebe. Zatim praktikujte da sve vie
volite sebe. Kad sebe volite bezuslovno, niste vie lak plen za spoijnog grabljivca
koji eli da kontrolie va ivot. Ne rtvujete vie sebe bilo kome. Ako vebate
ljubav prema sebi, ovladaete njome.
Uvek dajte sve od sebe je sporazum koji vam pomae da budete umetnik majstor.
Prva tri sporazuma su u kraljevstvu virtuelne stvarnosti, a etvrti je u kraljevstvu
pojavnog sveta. On se tie delanja i praktine primene, sve dok ne postanete
majstor sna. Dajui sve od sebe, stalno iznova, najzad ete ovladati umetnou
preobraaja. Majstorstvo preobraaja je drugo majstorsrvo umetnika, koje jasno
moete uvideti u etvrtom sporazumu. Kad uvek dajete sve od sebe, vi delate,
preobraavate sebe, menjate san svog ivota.
Cilj drugog majstorstva je da se suoite sa onim u ta verujete i da to preoblikujete.
Majstorstvo se postie pramenom sporazuma i reprogramiranjem vlastitog uma na
svoj nain. Rezultat koji elite je sloboda da ivite svoj ivot umesto ivot sistema
uverenja. Kada knjiga zakona nije vie u vaem umu, tiranin, sudija i rtva takode
vie nisu tu.
Preobraaj je ve poeo, a on uvek poinje od vas. Imate li hrabrosti da budete
potpuno iskreni prema sebi, da vidite istinu o tome kako ste napisali svoju priu?
Imate li hrabrosti da vidite svoja sujeverja i lai? Da li smete da ponovo razmotrite
ono to verujete da ste ili je previe rana koje ete videti? Moda mislite: Ne
znam." Ali prihvatate izazov. Preoblikujete svoj san, i to se deava upravo sada jer
ono to radite je ponitavanje svih vaih nauenih lai.
etiri sporazuma su zapravo saetak majstorstva preobraaja a to majstorstvo je
proces ponitavanja onoga to ste ve savladali. Vi uite sklapanjem sporazuma, a
ponitavate naueno njihovim raskidanjem. Svaki put kad raskinete dogovor, mo
vere koju ste uloili u njega vraa se vama jer vam vise nije potrebno da troite
energiju kako biste taj sporazum odrali u ivotu.
Poinjete raskidanjem malih sporazuma koji zahtevaju manje moi. Dok
ponitavate naueno, kreete da rasklapate strukturu svog znanja, a to oslobaa
vau veru. Prilikom povraaja vere, vaa snaga se poveava; postaete jai.
Ovo vam daje mo da promenite sledei sporazum, pa naredni za njim, pa onaj to
sledi. Vaa lina mo nastavlja da narasta, a zbog toga to ste mnogo snaniji,
otkrivate da je skoro sve mogue. Uskoro sklapate sporazume koji vas vode do
sree, radosti, ljubavi. Onda ti novi dogovori oivljavaju i poinju meudelovanje sa
spoljnim svetom, i va celokupan san se menja.
Kad ponitavate naueno, to sada radite, suoavate se sa onim u ta verujete. Kako
ete se suoiti s tim u ta verujete? Imate samo jedno pomagalo da uradite ovo, a to
pomagalo je sumnja. Sumnja je naravno simbol, ali njeno znaenje je veoma mono.
Uz snagu sumnje, vi izazivate svaku poruku koju prenosite i primate. Vi
provocirate svako ubeenje u svojoj knjizi zakona. Zatim izazivate sva uverenja
koja upravljaju drutvom dok ne raskinete ini svih lai i sujeverja koja upravljaju
vaim svetom. Kao to ete videti u drugom delu knjige, peti sporazum vam daje
mo sumnje.
8.
Mo sumnje
Peti sporazum:
Buite sumnjiavi - ali nauite da sluate
Peti sporazum glasi budite sumnjiavi ali nauite da sluate. Budite sumnjiavi jer
veina onog sto ujete nije istina. Vi znate da ljudi govore pomou simbola, a oni
nisu istina. Simboli su istina zato to mi sporazumno pristajemo na to, a ne zbog
toga to su stvarno istina. Drugi deo sporazuma glasi nauite da sluate, a razlog je
jednostavan: kada nauite da sluate, i razumeete znaenje simbola koje ljudi
koriste; shvatiete njihovu priu, a komunikacija e se mnogo poboljati. Onda e
moda umesto svepostojeeg nerazumevanja medu ljudima koji nastanjuju Zemlju,
nastati jasniji odnosi.
Kada jednom shvatite da je gotovo nemogue da ita bude dublje istina od svega
to ste saznali uz pomo simbola, onda biti sumnjiav ima mnogo vee znaenje.
Biti sumnjiav je majstorstvo jer koristi mo sumnje da razotkrije istinu. Kad god
ujete poruku biio od samog sebe, bilo od drugog umetnika, jednostavno se
upitajte: Da lije to istina ili neistina? Da li je to prava stvarnost ili ona virtuelna?
Pomou sumnje prevazilazite simbole i ona vas ini odgovornim za svaku poruku
koju prenosite i primate. Zato biste eleli da uloite svoju veru u bilo koju poruku
koja nije istinita? Zahvaljujui tome to sumnjate, vi ne verujete svakom
saoptenju; ne ulaete svoju veru u simbole, a kad vaa vera nije preneta u
znakove, ona je u vama samima.
Dakle ako je vera verovanje bez sumnje, a sumnja neverovanje, budite sumnjiavi.
Ne verujte. A emu neete verovati? Pa, svim priama koje mi umetnici stvaramo
naim znanjem. Vi znate da vei deo naeg znanja nije istina, kao ni itava
simbolika, zato ne verujte meni, ni sebi niti ikom drugom. Istini nije potrebno da vi
verujete; istina jednostavno postoji, i opstaje verovali vi u nju ili ne. Laima je,
meutim potrebno da verujete u njih. Ako nije tako, onda one ne preivljavaju vau
sumnjiavost i jednostavno nestaju.
Ali sumnjiavost moe da se kree u dva pravca. Jedan nain je da se pretvarate da
ste skeptini jer ste previe pametni da budete povodljivi, Vidite kako sam ja
inteligentan. Ne verujem ni u ta," To nije sumnjiavost. Biti sumnjiav ne znai ne
verovati niemu to ujete. Vi ne verujete zato to neto nije istina, i to je sve. Nain
da budete sumnjiavi je da jednostavno budete sve sni da celo oveanstvo veruje
u lai. Vi znate da ljudi iskrivljuju istinu jer sanjaju, a san je samo odraz istine.
Svaki umetnik iskrivljuje istinu, ali vi ne treba da sudite onome to neko kae ili da
nazovete tu osobu iaovom. Svi mi govorimo lai na jedan ili drugi nain, a to nije
zato to elimo da budemo neiskreni. To je zbog onoga u ta verujemo, zbog
simbola koje smo nauili i naina na koji ih primenjujemo. Kad jednom postanete
svesni ovoga, peti sporazum dobija mnogo smisla i moe napraviti veliku razliku u
vaem ivotu.
Ljudi e vam doi i ispriati linu priu. Iznee vam svoj ugao posmatranja, ono to
veruju daje tano. Ali vi neete suditi da li je to istina ili nije. Vi ne zakljuujete, ali
potujete ih. Sluate nain na koji izraavaju svoje simbole, znajui daje sve to
kau iskrivljeno njihovim uverenjima. Znate daje ono to vam govore samo pria, i
sigurni ste jer moete osetiti. Jednostavno znate. Ali takode znate i kad su njihove
rei istinite, i znate to bez rei, to i jeste sutina.
Bilo da je pria istina bilo da je izmiljotina, ne morate verovati niijoj prii. Ne
morate oblikovati miljenje o onome to neko kae. Ne morate da iznosite
sopstveno miljenje. Ne morate da se slaete. Samo sluajte. to je neko
besprekorniji u izraavanju, poruka e biti jasnija, ali rei koje dopiru od drugog
umetnika nemaju nikakve veze s vama. Vi znate da to nije nita lino. Sluate i
razumete sve, ali rei vie ne deluju na vas. Vi vie ne presuujete ta drugi ljudi
kau jer razumete ono to rade. Oni vam samo prenose deavanja u njihovom
virtuelnom svetu.
Ve imate svest o tome da svi umetnici ive u sopstvenom snu, u svom svetu. U tom
svetu, ta god da opaaju za njih je istina, a mogue je da je to apsolutna istina za
umetnike koji iznose svoju priu, ali ne i z vas. Jedina istina za vas je ono to
opaate u svom svetu. Svesni toga, nemate potrebu za dokazivanjem bilo kome
drugom. Nije u pitanju da li ste u pravu ili greite. Vi potujete sve to neko kae jer
to govori drugi umetnik. Potovanje je vrlo vano. Kad nauite da sluate,
iskazujete potovanje drugim umetnicima - cenite njihovu umetnost, njihovo
stvaralatvo. Umetriici imaju pravo da stvaraju na koji god nain ele. Imaju pravo
da veruju u ta god ele; mogu da kau sve to im padne na pamet, ali ako ne
nauite da sluate, nikada neete razumeti ta govore. Sluanje je veoma bitno u
komunikaciji. Kad nauite da sluate, onda tano znate ta drugi ljudi ele. Kada
znate njihove elje, ono to ete uraditi s tom informacijom zavisi od vas. Moete
da reagujete ili ne reagujete, moete da se sloite ili ne sloite sa onim to kau, a to
zavisi od toga ta vi elite.
Ako druge osobe jednostavno neto ele, ne znai da im vi morate dati to to ele.
Ljudi uvek pokuavaju da privuku vau panju jer vam na taj nain prenose
nekakvu informaciju. esto, meutim, vi to jednostavno ne elite. Sluate; ne elite
to, ne obraate panju i menjate smer komunikacije. Ali ako ta informacija privue
vau panju, onda zaista elite da sluate i otkrijete da li je ono to neko govori
vano za vas. Potom moete izneti svoje razmiljanje ako hoete, znajui da je to
samo razmiljanje. To je va izbor, ali glavno je sluati.
Ako ne nauite da sluate, nikada neete razumeti ovo to upravo delim s vama.
Donosiete zakljuke na preac i reagovati kao da je u pitanju va san, iako nije.
Kad drugi umetnici dele svoj san s vama, jednostavno budite svesni da je to njihov
san. Vi znate ta va san jeste, a ta nije.
Upravo sada, ja s vama delim nain na koji opaam svet, nain na koji snevam, i
moje prie su za mene istina, ali znam da one nisu stvarno istina zato mi ne verujte.
ta god da vam kaem to je samo moj ugao posmatranja. Naravno, s moje take
gledita, ja s vama delim istinu. Dajem sve od sebe koristei rei najbesprekornije
tako da moete razumeti ta govorim, ali ak i ako s vama delim potpuno tanu
kopiju istine, znam da ete iskriviti moju poruku im ona prede iz mog uma u va.
Vi ete uti poruku i preneti je sebi na sasvim drugaiji nain, u skladu s vaim
nainom razmiljanja. Onda ono to ja kaem nije istina, ili moda jeste, a moda
ono u ta vi verujete nije istina. Ja sam samo jedna polovina poruke, a vi ste ona
druga. Ja sam odgovoran za ono to kaem, ali ne i za ono kako ste vi to razumeli. Vi
ste odgovorni za ono to razumete, za sve to ujete u svojoj glavi, jer ste vi oni koji
daju znaenje svakoj rei.
Upravo sada, vi tumaite prema vaem linom znanju ono to ja govorim.
Premetate simbole i preoblikujete ih tako da odravaju ravnoteu sa svim
elementima u vaem sistemu uverenja. Kad jednom postignete tu ravnoteu,
moete da prihvatite ili ne prihvatite moju priu kao istinu. A moete unapred
suditi da je ono to sami sebi govorite isto to sam ja nameravao da kaem, ali to ne
znai da je va zakljuak istinit. Moete pogreno interpretirati ono to kaem.
Moete koristiti to to ujete da me okrivite za neto, da okrivite nekog drugog,
vau religiju ili filozofiju, da budete ljuti na svakoga, a najvie na sebe. Takoe
moete upotrebiti moju priu i otkriti istinu, otkriti sebe, sklopiti mir sa sobom, i
moda promeniti poruku koju prenosite samima sebi,
ta god radite s mojim recima, zavisi od vas. To je va san, a ja ga potujem. Ne
morate da mi verujete, ali ukoliko nauite da sluate, moete razumeti ta govorim.
Ako informacija koju s vama delim ima smisla za vas, onda je moete uiniti delom
svog sna ukoliko to elite. Moete uzeti sve to kod vas deluje i upotrebiti da
modifikujete svoj san, a ono to kod vas ne deluje, jednostavno ete zanemariti.
Kod mene to nita ne menja, ali kod vas bi moglo promeniti stvari, jer ja, znajui to,
unapred zakljuujem kako vi elite da postanete bolji umetnik, i zbog toga
upuujete izazov sopstvenim uverenjima.
Onda budite skeptini, nemojte mi verovati, ne verujte nikome drugom, a pogotovo
ne sebi. Kad kaem ne verujte sebi, boe moj, moete li da vidite implikacije? Ne
verujte svemu to ste nauili! Ne verovati sebi je ogromna prednost jer veina onog
to ste nauili nije istina. Sve to znate, itava vaa stvarnost, samo su simboli. Ali
vi niste ta gomila znakova koja govori u vaoj glavi. Vi to znate, i zbog toga ste
sumnjiavi i ne verujete sebi.
Ako vam vaa uverenja govore: sam debeo. Ja sam ruan. Star sam. Ja sam
gubitnik. Nisam dovoljno dobar. Nisam dovoljno jak. Nikada neu uspeti", onda ne
verujte sebi jer to nije istina. To su samo lai. Kad budete mogli da uvidite da su to
neistine, neete morati da im verujete. Iskoristite snagu sumnje da izazovete svaku
poruku koju prenosite sebi, Da li je stvarno istina da sam ruan? Da li je stvarno
istina da nisam dovoljno dobar?" Da li je ta poruka stvarna ili virtuelna? Naravno,
ona je virtuelna. Nijedna od tih poruka ne potie iz istine, iz ivota; one dolaze iz
iskrivljenja u naem znanju. Istina je da nema runih ljudi. Nema dovoljno dobrih
ili dovoljno jakih. Ne postoji univerzalna knjiga zakona u kojoj je ijedna od ovih
presuda tana. Te presude su samo sporazumi koje ljudi sklapaju.
Moete li da vidite posledice verovanja sebi? Verovati sebi je jedna od najgorih
stvari koju moete da uradite jer ste sebi ceiog ivota priali lai, i ako verujete
svim tim laima, to je razlog zbog kog va san nije prijatan. Ukoliko verujete u ono
to sebi govorite, moete upotrebiti sve te simbole da sebe povredite. Va lini san
ak moe da bude pravi pakao jer je verovanje u lai nain na koji stvarate
sopstveni pakao. Ako patite, to nije zbog toga to vam neko izaziva patnju; to je
zato to se pokoravate tiraninu koji vlada u vaoj glavi. Kada se tiranin povinuje
vama, kada u vaem umu vie nema sudije ili rtve, neete vie patiti.
Va tiranin je bezobziran. On vas uvek zlostavlja upotrebom svih simbola protiv
vas. Napaja se emocionalnim otrovom koji se nakuplja od negativnih emocija, a te
emocije sakuplja u vama pomou presuda i iznoenja gledita. Niko vam ne sudi
vie nego to i sami sebi sudite. Naravno da vi pokuavate da umaknete od
presuda, krivice, odbacivanja, kanjavanja. Ali kako moete umai sopstvenim
mislima? Ako vam se neko ne dopada, moete otii od njega. Ako se ne dopadate
sami sebi, gde god da odete, i dalje ste sa sobom. Moete sa sakriti od svih drugih,
ali ne i od sopstvene presude. Izgleda kao da nema izlaza.
Zbog toga toliko ljudi previe jede, uzimaju droge, zloupotrebljavaju alkohol i
postaju zavisni od raznih supstanci i navika. Oni pokuavaju da urade sve to mogu
kako bi izbegli sopstvenu priu, linu tvorevinu koja iskrivljuje sve one simbole u
njihovoj glavi. Neke osobe pate od tolikog emotivnog bola da odluuju da sebi
oduzmu ivot. To je ono to lai mogu da nam urade. Glas znanja moe postati
toliko iskrivljen i stvoriti toliko mrnje prema sebi da ubije oveka. A sve se deava
samo zato to verujemo svim onim miljenjima koja smo usvojili pre mnogo
godina.
Samo zamislite da su sva vaa gledita, uz gledita sviju oko vas, poput velikog
uragana u vama. Zamislite kako verujete u sva ta stanovita! Pa, a ste sumnjiavi,
ako ne verujete sebi, ako ne verujete nikom drugom, onda nijedno od ovih gledita
ne moe da vas uznemiri ili izbaci iz ravnotee. Kad imate kontrolu nad
sopstvenom simbolikom, uvekste uravnoteeni, uvek ste oputeni i mirni, jer vae
stvarno ja, a ne simboli, pravi izbore u vaem ivotu. Kada elite neto da saoptite,
vi izdajete naredbu simbolima, i na taj nain oni izlaze iz vaih usta.
Vi ste umetnik i moete poredati simbole kako hoete, u pravcu koji god elite, jer
su svi simboli pod vaom komandom. Moete ih koristiti da traite ono to vam
treba, da izrazite ta elite, a ta ne. Moete iskazati svoje misli, oseanja, snove,
kroz najlepu poeziju ili prozu. Ali samo zato to se pomou jezika izraavate, ne
znai da u to verujete. Zato morate verovati u ono to ve znate? Kada ste sami i
razgovarate sa sobom, to je potpuno besmisleno. ta moete sebi rei to ve niste
znali?
Ako razumete Peti sporazum, shvatiete zato ne treba da verujete onome to
vidite, onome to ve znate bez reci. Istina ne dolazi s reima. Ona je tiha. To je
neto to jednostavno znate; neto to moete osetiti bez govora, a to se zove tiho
znanje. Tiho znanje podrazumeva vae saznanje pre nego to uloite veru u
simbole. Kada otvorite sebe istini i nauite da sluate, onda svi simboli gube svoju
vrednost, i jedina stvar koja preostaje je istina. Nema ta da se zna; nema ta da se
pravda.
Ono to delim s vama nije lako razumeti, a istovremeno, toliko je jednostavno da je
oigledno. Na kraju, shvatiete da su jezici simboli koji su istiniti jedino zato to
mislite da su takvi, a ako ih sklonite u stranu, ta ostaje? Istina. Onda biste videli
stolicu, i ne biste znali kako da je nazovete, ali mogli biste da sednete na nju, i istina
je u tome. Vana je istina. ivot je istina. Svetlost je istina. Ljubav je istina. Ljudski
san nije istina, ali to to nije istina ne znai da je loe. Biti lo je samo jo jedan
koncept koji takode nije istina.
Jednom kada shvatite da ste stvorili itavu simboliku kako biste komunicirali s
pripadnicima svoje vrste, otkrivate kako simboli nisu zaista

dobri ili loi, ili
ispravni ili pogreni. Samo zahvaljujui vaim ubedenjlma, oni su ispravni ili
pogreni. To je mo vaih uverenja, ali ih istina prevazilazi. Kada prevaziete
simbole, ono to pronalazite je svet savrenstva gde su svi i sve stvoreni bez mane -
ak i vae verovanje u svaku re je savreno. ak i vas gnev, drama i lai. ak i
pakao u kojem ponekad ivite idealan je jer postoji samo savrenstvo. Samo
zamislite da ste ceo ivot proiveli bez uenja svih lai koje znate, bez patnje zbog
verovanja u neistine, sujeverja i tuda gledita. Sledili biste ivotni put kao ivotinje,
to znai da biste zadrali nevinost celog ivota.
U procesu pripitomljavanja vi gubite svoju nevinost, ali po njenom nestajanju,
poinjete da traite ono to ste izgubili, to vas vodi ka poveanju svesti. Kad
povratite svest, postajete potpuno odgovorni za svoj razvoj - za svaki ivotni izbor
koji napravite.
Kada ste obrazovani pomou planetarnog sna, nemate izbora; uite veoma mnogo
neistina. Ali moda je vreme da ponitite sve savladane lai i ponovo nauite kako
da pratite istinu tako to ete slediti svoje srce. Ponitavanje nauenog, ili ono to
ja nazivam otpitomljavanjem, veoma je spor ali moan proces. Kao to smo
prethodno rekli, svaki put kad izdvojite svoju veru od simbola, ta snaga vam se
vraa, i nastavlja da se vraa, dok najzad itava simbolika vie ne bude vladala
vama.
Kada izdvojite mo iz svakog znaka i vratite je sebi, itav san je lien moi. A kad se
sva ta snaga vrati vama - nepobedivi ste. Nita vas ne moe poraziti. Ili bi moda
trebalo da kaem kako vie neete poraziti sebe jer to je potpuno ista stvar.
Kada jednom povratite svu mo koju ste ugradili u simbole, ne verujete u svaku
misao koja vam padne na pamet; ne verujete sopstvenoj prii. Ali sluate je, i zbog
toga to je potujete, moete uivati u njoj. Za vreme gledanja filma ili itatanja
romana, ne verujete u njega, ali moete uivati u tome, zar ne? Kad budete u stanju
da uvidite razliku izmeu realnosti i virtuelne stvarnosti, znaete da moete
verovati stvarnosti, a ne prividu, ali moete uivati i u jednom i u drugom. Moete
se prepustiti onome to jeste i onome to stvarate. ak i ako znate da vaa pria
nije istinita, moete stvoriti najlepu priu i voditi svoj ivot kroz nju. Moete
napraviti lini raj i iveti u njemu, A ako moete razumeti prie drugih ljudi i oni
mogu razumeti vau, onda zajedno moete stvoriti najlepi san. Prvo, meutim,
treba da ponitite mnogo nauenog, a Peti sporazum je savreno pomagalo za to.
Gde god da krenete po svetu, uete razliite uglove gledanja i prie drugih ljudi.
Otkriete da sjajni pripovedai ele da vam kau ta treba da radite sa svojim
ivotom Treba da uradite ovo, treba da uradite ono, trebalo bi da uinite bilo ta."
Nemojte im verovati. Budite sumnjiavi, ali nauite da sluate a zatim napravite
svoje izbore. Budite odgovorni prema svakoj odluci koju napravite u ivotu. Ovo je
vas ivot, nije niiji tui, i otkriete da se to to radite sa svojim ivotom ne tie
nikoga drugog.
Stoleima su postojali ljudi koji su tvrdili da znaju boju volju, i ili su po svetu
propovedajui dobrotu i ispravnost, i optuivali svakog drugog. Stoleima su
postojali proroci koji su predviali velike katastrofe. Ne tako davno, ljudi su
predviali da e 2000. godine svi raunari prestati da rade i da e drutvo kakvo
smo poznavali nestati. Neki su mislili da emo se vratiti u vreme peinskih ljudi.
Stigao je taj dan, proslavili smo dolazak novog stolea, nove godine, i ta se
dogodilo? Nita se nije desilo.
Pre vie hiljada godina, bas kao i danas, postojali su proroci koji su ekali kraj
sveta. U to vreme, veliki majstor je rekao, Bie mnogo lanih proroka koji e
tvrditi da govore re Boju. Nemojte im verovati. Vidite, Peti sporazum nije
zapravo nov. Budite sumnjiavi, ali nauite da sluate,
9.
San prve panje
rtve
Ovo me vraa na priu o Adamu i Evi u raju, Adam i Eva predstavljaju sve ljude, a
Bog nam je rekao da moemo jesti ta god elimo, osim voa s drveta znanja. Onog
dana kad pojedemo plod ovog drveta, umreemo. Pa, mi smo ga pojeli, i umiremo.
Naravno da je ovo samo pria, ali vano je njeno znaenje. Zato umiremo kad
jedemo voe ovog drveta? Jer pravo ime drveta znanja jeste drvo smrti. Drugo drvo
u raju je drvo ivota. ivot je istina, a ona jednostavno postoji, bez rei ili simbola.
Drvo znanja je samo odraz drveta ivota. Ve znamo da je znanje stvoreno
simbolima, a oni nisu stvarni. Kad jedemo voe s drveta znanja, simboli postaju
privid koji nam se obraa kao glas znanja, i mi ivimo u toj stvarnosti verujui da je
stvarna, to naravno znai bez svesti. Oigledno je da su ljudi pojeli voe s drveta
smrti. S moje take gledita, postoje milijarde onih koji hodaju irom sveta a koji su
mrtvi, ali oni ne znaju da su mrtvi. Da, njihova tela su iva, ali oni sanjaju bez
ikakve svesti o tome, a to je ono to su Tolteci zvali snom prve panje.
San prve panje je san koji stvaramo koristei nasu panju prvi put. To je ono to ja
nazivam i uobiajenim snom ljudi, ili moemo rei da je to san rtava jer smo mi
rtve svih simbola koje stvaramo, svih glasova u naoj glavi, svih sujeverja i
iskrivljenja u naem znanju. U snu rtava, u kom veina ljudi ivi, mi smo rtve
svoje religije, vlade, celokupnog naina razmiljanja i verovanja.
Dok smo deca, ne moemo da se odbranimo od lai koje dolaze s drveta znanja.
Kao to smo prethodno rekli, nai roditelji, kola, religija, i itavo drutvo privlae
nam panju i upoznaju nas sa svojim shvatanjima i uverenjima. Verujemo
odredenoj religiji jer i nasi roditelji veruju u nju, zato to nas oni vode u crkvu ili
drugo mesto bogosluenja, i uimo da ne sumnjamo u sve to su nam rekli. Odrasli
koji se staraju o nama priaju nam svoje prie, i idemo u kolu, gde ujemo jo
pria. Uimo priu o naoj zemlji, o svim junacima, ratovima, ljudskoj patnji.
Odrasli nas pripremaju da budemo deo drutva, a ja bez sumnje mogu rei da tim
drutvom u potpunosti upravljaju lai. Savladavamo da ivimo u istom snu u kom
oni ive; naa vera biva uhvaena u strukturu tog sna i on za nas postaje normalan.
Ja, meutim, ne verujem da oni to rade s loom namerom. Odrasli mogu da nas
naue samo onome to znaju; ne mogu nas pouiti onome to ne znaju. Sve to
umeju je ono to su savladali za vreme svog ivota; to je ono u ta su verovali celog
ivota. Moete biti sigurni da su vai roditelji u to vreme davali sve od sebe za vas.
Ako nisu radili bolje, to je zbog toga to nisu umeli. Moete se kladiti da su donosili
sve mogue presude o sebi i da su im takoe sudili i svi ostali. iveli su u snu prve
panje, donjem svetu, snu koji zovemo Hadom ili paklom. Bili su mrtvi.
Naravno, svi ovi simboli nisu sasvim istiniti. Istina je izvan domaaja simbola - ona
je u nameri ili njihovom znaenju. Kada religije opisuju san pakla, kau da je to
mesto gde gorimo, gde nam se sudi, mesto vene kazne. Pa, opis pakla je uobiajeni
ljudski san. Ista ta stvar deava se u ljudskom umu presude, krivica, kanjavanje
i emocije izazvane strahom koje kao vatra plamte u nama. Strah je kralj donjeg
sveta i on vlada naim svetom iskrivljujui nam znanje. Strah stvara itav svet
nepravde i emocionalne drame, itav komar u kom milijarde ljudi ive,
A koji je najvei strah na ovom svetu? Strah od istine. Ljudi se plae istine jer su
nauili da veruju u tolike lai. Naravno, mi smo takoe uplaeni od lai u koje
verujemo. Bilo neto istina ili izmiljotina, zahvaljujui samo posedovanju znanja
mi se oseamo bezbedno, ali onda patimo jer verujemo u ono to znamo, a skoro
sve je neistina. To je samo taka gledita, ali mi verujemo u to, i prenosimo istu
iskrivljenu poruku naoj deci. itav lanac se nastavlja, i istorija ljudskog roda se jo
jednom ponavlja, pa opet, i opet.
Pre mnogo vremena, mudri ljudi su uporedili san prve panje s pijacom gde hiljade
osoba istovremeno govori, a niko zaista ne slua, Tolteci su ovo zvali mitote, to je
re iz nahuatl jezika i znai krajnje prianje lai". U tom mitoteu mi koristimo re
protiv sebe, a kad razgovaramo s drugim ljudima, upotrebljavamo je protiv njih.
Svaki ovek je arobnjak, a u meusobnom delovanju vie arobnjaka, ini se
bacaju na sve strane. Kako? Zloupotrebom reci, doivljavanjem svega lino,
iskrivljavanjem opaaj a preuranjenim zakljucima, spletkarenjem i irenjem
emocionalnog otrova reju. Ljudi bacaju ini uglavnom na osobe koje najvie vole,
a to vie autoriteta imamo, ini su monije. Autoritet je sila koju ljudi imaju da bi
kontrolisali druge, da bi ih terali na poslunost. Moete sebe posmatrati kao dete
koje se plai autoriteta. Moete videti i odrasle kako se plae autoriteta. Reci
izgovorene sa autoritetom postaju mona arolija koja utie na druge ljude. Zato?
Zato to verujemo u te rei.
Ako razumemo mo simbolike, moemo razumeti kuda nas simboli vode. Moemo
to shvatiti po nainu na koji se ponaamo, po uticaju koji imamo na sve ostale, ali
uglavnom na same sebe. Postajemo opsednuti idejom, verovanjem, priom. Katkad
je to to nas opsedne bes, ponekad ljubomora, a ponekad ljubav. Simboli se
nadmeu za kontrolu nad naom panjom, a na jedan ili drugi nain oni se sve
vreme menjaju; smenjuju se u prevlasti nad nama. Postoje hiljade simbola koji
hoe da zauzmu mesto u naoj glavi i da nas kontroliu. Kao to smo ranije rekli, svi
ti simboli su ivi, a njihov ivot dolazi otuda to mi verujemo u njih.
Simboli stalno priaju u naoj glavi. Nikada ne prestaju. To je upravo kao da imamo
u svojoj glavi pripovedaa koji nam govori sve to se deava oko nas, kao da nismo
svesni da to opaamo. sada sunce zalazi. To je dobro. Vrue mi je. Vidi, tamo je
drvee! ta taj ovek radi? Pitam se ta li on misli." Glas znanja eli da zna sve to
neko misli. On jedva eka da protumai sve to se deava u naem ivotu. Govori
nam ta da radimo, kada, gde i kako to da uinimo. Podsea nas sve vreme na ono u
ta verujemo i ne verujemo o sebi samima. Govori nam ta sve nismo. Pita nas
zato ne moemo biti onakvi kakvi bi trebalo da budemo.
U snu prve panje, svet u kome ivimo je ba kao rialiti ou, u kom je domain glas
znanja. A zasigurno emo mi uvek biti u pravu, a svi ostalie greiti jer koristimo
sve to znamo da zadovoljimo sve u naem ouprogramu. Kakav rialiti ou!
Prvoklasan, mi stvaramo svaki lik u toj prii, a u ta god da verujemo o bilo kome
od njih nije istina, i nikada nije bilo istina. Uz itavo drvo znanja koje ivi u naoj
glavi, mi vie ne opaamo istinu - opaamo jedino nae znanje, samo lai. Kada
primeujemo samo lai, naa panja postaje zarobljena u snu pakla; mi vie ne
uoavamo stvarnost raja svuda oko nas, a tako su ljudi izgnani iz raja,
U prii o Adamu i Evi imamo veliku promenu sa zmijom koja je ivela na drvetu
znanja. Ta zmija je bila pali aneo koji je preneo iskrivljene poruke; on je bio princ
lai, a mi smo bili nevini. Zmija nam je rekla: elite li da budete kao Bog?"
Jednostavno pitanje, ali uviate li trik? Da smo rekli; Ne, hvala ti, ja sam ve Bog" i
dalje bismo iveli u raju, ali mi smo odgovorili: Da, elim da budem kao Bog".
Nismo primetili la, zagrizli smo voe, progutali neistinu i umrli.
Ono to nas je navelo da zagrizemo voku ne primetivi la jeste sumnja. Pre nego
to smo posumnjali, nismo ak ni znali - istina je bila tu, i mi smo je jednostavno
iveli. Jednom kad smo progutali la, vie nismo verovali da smo Bog i tada smo
poeli da ga traimo. Zatim smo poverovali da moramo stvoriti hram da
pronaemo Boga; trebalo nam je mesto za njegovo oboavanje. Morali smo sve da
rtvujemo da bismo ga dosegnuli; morali smo da stvorimo bol u sebi i ponudimo ga
Bogu. Uskoro smo imali veliki hram sa hiljadama ljudi koji su verovali da nisu Bog.
Naravno, morali smo mu dati ime, a posledica je stvaranje religije.
Stvorili smo boga groma, boga rata, boginju ljubavi, i nazvali smo ih Zevs, Mars i
Afrodita. Postojale su hiljade ljudi, moda i milioni, koji su verovali u ove bogove i
oboavali ih. Nudili su im svoje ivote kao rtve. ak su ubijali sopstvenu decu kao
ponudu boanstvima jer su verovali da su ona istinita. Ali, da li su bila?
Kao to moete videti, prva la u koju poverujemo jeste nisam bog". Iz ove lai
sledi sledea, pa jo jedna, zatim jo jedna, a mi verujemo, i verujemo, i verujemo.
Vrlo brzo je toliko lai da nas one nadvladavaju, i zaboravljamo nau boansku
prirodu. Vidimo lepotu i savrenstvo boga - elimo da budemo taj uzor
savrenstva" i stalno tragamo za idealnim.
Ljudi su pripovedai i mi priamo naoj deci prie o bogu koji je savren, koji nam
sudi i kanjava nas kada se loe ponaamo. Priamo im o Deda-Mrazu koji
nagrauje malu decu kada su dobra" ili jo verovatnije bogobojaljiva". Te poruke
su iskrivljene. Takav bog koji se poigrava s pravdom ne postoji. Deda Mraz ne
postoji. Sve znanje u naoj glavi nije stvarno.
Vidite, kada smo razgovarali sa zmijom s drveta znanja, razgovarali smo sa svojim
iskrivljenim odrazom. Ta zmija na drvetu znanja je onaj koga se mi zaista toliko
plaimo. Mi se plaimo sopstvenog odraza. Zar to nije glupo? Zamislite kako
gledate svoj odraz u ogledalu. On je naizgled savrena kopija onog to je stvarno,
ali slika u ogledalu je suprotna stvarnosti; vaa desna ruka je u ogledalu vaa leva
ruka. Istina je uvek iskrivljena u odrazu.
Dok smo deca, ogledala oko nas privlae nam panju da bismo ih videli, a ono to u
njima zapaamo jesu iskrivljeni odrazi nas samih, u skladu s raspoloenjem tih
ogledala, u skladu s trenutkom koji nam ona odraavaju i sistemom uverenja koji
koriste da opravdaju svoju percepciju. Ljudi oko nas govore nam ono to oni veruju
da smo mi, ali ne postoji pravo ogledalo da prikae ono to mi zaista jesmo. Sva
ogledala su potpuno iskrivljena- Ona projektuju na nas ono u ta ona veruju, a
skoro sve je la. Mi u to verujemo ili ne verujemo, ali dok smo deca, nevini smo i
prihvatamo skoro sve. Ulaemo svoju veru u lai; dajemo im ivot i mo, i uskoro te
neistine upravljaju naim ivotima.
Pria o princu lai je samo pria, ali lepa pria stvorena simbolima koje moemo
razumeti i zatim izvui zakljuke. Mislim da je znaenje jasno. Kad jednom
ponemo da sanjamo da nismo bog, nastaje pravi komar. Mi padamo iz raja i
idemo pravo u donji svet, u mesto koje nazivamo pakao, Kreemo u potragu za
bogom, tragamo za sobom jer drvo znanja ivi nas ivot, a nae izvorno jaje mrtvo.
A to me podsea na drugu priu o Isusu Hristu, koji je iao sa svojim sledbenicima
kada je video oveka vrednog svojih uenja. Priao mu je i rekao: Dodi i pridrui
mi se." ovek je odgovorio: Doi u, ali upravo mi je umro otac. Moram da ga
sahranim, a onda u poi za tobom." A Isus mu ree: Pusti nek mrtvi sahranjuju
mrtve. Ti si iv. Podi sa mnom."
Ako razumete priu, lako je videti da ste vi mrtvi" kada niste budni, kada niste
svesni onoga to ste. Vi ste istina; vi ste ivot; vi ste ljubav. Ali u procesu
pripitomljavanja, spoljni san, planetarni san privlai vau panju, i hrani vas svim
vaim uverenjima. Malo-pomalo, postajete kopija vaeg spoljnog sna. Oponaate
sve to ste nauili od drugih i bilo ta to vas okruuje. Kopirate ne samo uverenja
nego i ponaanje, to znai ne samo ono to ljudi kau nego i ono to rade. Opaate
emocionalno stanje osoba oko sebe i oponaate ak i to.
Niste ono to stvarno jeste jer vas je opsela ta iskrivljena slika. Ovo moe biti
pomalo teko za razumevanje, ali sve vreme vi ste ti koji opsedate samog sebe. Ono
to vas opseda jeste virtuelni vi. To je ono to vi mislite da ste, ono u ta verujete da
jeste, a ta slika o samom sebi postaje izuzetno mona. Sve ove godine njene
upotrebe nainile su vas majstorom pretvaranja da ste ono to mislite da jeste, A ta
iskrivljena slika o sebi zapravo je va grob jer pravi vi niste onaj koji ivi vas ivot.
A ko ivi vas ivot?
Da li ste pravi vi koji stvarate svu dramu i patnju u svom ivotu? Jeste li vi ti koji
kaete: ivot je dolina suza i doli smo ovde da patimo?" Da li stvarni vi sebi sudite
i kanjavate se, i pozivate druge ljude da vas takode kanjavaju? Da li to realni vi
zloupotrebljavate svoje telo? Jeste li stvarni vi koji se ak ne dopadate sami sebi?
Da li ste to stvarno pravi vi koji sanjate sve to? Ne, niste pravi vi. Vi ste mrtvi, i to je
istina, A ta je klju povratka u ivot? Svest. Kada povratite svesnost, vaskrsavate i
vraate se u ivot. U hrianskoj tradiciji, sudnji dan je dan kada Hrist vaskrsava iz
mrtvih i pokazuje svetu svoje boanstvo. Zbog toga ste vi ovde: da se vratite iz
mrtvih i povratite sopstveno boanstvo. Vreme je da napustite svet iluzija i lai i
vratite se sopstvenoj istini, sopstvenoj autentinosti. Vreme je da ponitite nauene
neistine i postanete stvarni vi. A da biste to uradili, morate se vratiti u ivot koji je
istina.
Svesnost je klju za povratak u ivot, i to je jedno od glavnih majstorstavaTolteka.
Svesnost vas izvodi iz ovog sna u san druge panje, gde se bunite protiv lai koje
vladaju u vaoj glavi. Vi se bunite i itav san poinje da se menja.
10.
San druge panje
Ratnici
Prvi put kad nauimo kako da sanjamo, postoji mnogo toga to nam se ne svia, ali
mi jednostavno prihvatamo san takav kakav je iako smo protiv tih stvari. Zatim, iz
nekog razloga, postajemo svesni da nam se ne svia nain na koji ivimo svoj ivot;
postajemo svesni da sanjamo, a ne elimo to. Sada pokuavamo da upotrebimo
panju po drugi put da promenimo svoj san, da stvorimo drugi san. To je ono to
Tolteci zovu snom druge panje, ili snom ratnika, jer smo sada mi objavili rat svim
laima u naem znanju,
U snu druge panje poinjemo da sumnjamo: Moda sve to sam nauio nije
istina." Poinjemo da sumnjamo u ono u ta verujemo, dovodimo u pitanje sva
miljenja koja smo savladali. Znamo da postoji neto u naoj glavi to nas navodi da
uradimo tota to moda ne elimo da uinimo neto to ima potpunu kontrolu
nad naim umom a to nam se ne svia. A zato to nam se ne svia, u odreenom
trenutku kreemo da se bunimo.
U toj pobuni pokuavamo da povratimo nasu autentinost, koju ja zovem
integritetom svog ja ili ukupnou onoga to jesmo. U snu prve panje nae
autentino ja nema nikakve anse; ono je potpuna rtva. Mi se ne bunimo, ak i ne
pokuavamo. Ali vie ne elimo da budemo rtva i pokuavamo da promenimo
svet. Hoemo da povratimo nau linu slobodu - slobodu da budemo oni koji zaista
jesmo, slobodu da radimo ono to zaista elimo. Svet ratnika je svet pokuaja.
Pokuavamo da promenimo svet koji nam se ne dopada, i nastavljamo da
pokuavamo, i pokuavamo, i pokuavamo, i rat izgleda beskonaan.
U snu ratnika, mi smo u ratu, ali on nije usmeren protiv drugih ljudi Nema nikakve
veze sa spoljnim snom. Sve se odvija unutar naeg uma. To je rat protiv dela naeg
uma koji pravi sve izbore, vodei nas u lini pakao. To je rat izmeu autentinog ja i
onog to zovemo tiraninom, velikim sudijom knjigom zakona, sistemom verovanja.
To je rat izmeu ideja, gledita, uverenja. Ja ga takoe nazivam ratom bogova jer se
sve te ideje bore za prevlast nad ljudskim umom. A bas kao antiki bogovi, one
zahtevaju ljudske rtve.
Da, ljudske rtve koje smo nudili bogovima i dalje postoje, iako mi tvrdimo da vie
ne verujemo u rtvovanja. Naravno, promenili smo imena bogova; promenili smo
znaenje svih onih simbola koje zovemo bogom, Moda vie ne verujemo u
Apolona, Zevsa ili Ozirisa, ali verujemo u pravdu, slobodu, demokratiju. To su
imena novih bogova. Dajemo svoju mo ovim simbolima, unosimo ih u kraljevstvo
bogova, i rtvujemo svoje ivote u njihovo ime. rtvovanje ljudi se deava sve
vreme, svuda po svetu, a moemo da vidimo ishod: nasilje, zloin, zatvore pune
ljudi, rat, san pakla medu oveanstvom jer verujemo u toliko sujeverja i
iskrivljenja u svom znanju, ljudi stvaraju ratove, i mi aljemo nau omladinu da
bude rtvovana. esto oni ak i ne znaju za ta se bore.
Vidimo rat bandi u velikom gradu. Mladi ljudi se rtvuju i ubijaju jedni druge u ime
ponosa, zarade, u ime bilo kog boga u koga veruju. Bore se za svoj ponos, za
kontrolu nad paretom zemlje, za simbol koji je u njihovim glavama i na njihovoj
odei, i rtvuju sami sebe. Od najmanjeg kvarta do najveih nacija irom sveta,
vidimo grupe ljudi koji se bore i brane svoje bogove zbog neega to ne postoji. Rat
besni u njihovim glavama, ali problem je to ga oni alju napolje i ubijaju jedni
druge.
Moda vie ne verujemo u ljudsko rtvovanje, ali upravo sada postoje osobe koje
kau: u biti taj koji se rtvuje. Dajte mi puku i ubiu to vie ljudi pre nego to
oni ubiju mene." A ovo nije presuda; jednostavno je tako. Ja neu rei da je ljudsko
rtvovanje pogreno. Ono prosto postoji i ne moemo to poricati jer ga viamo
svakog dana u razliitim kulturama irom sveta. Vidimo to i takoe uestvujemo u
tome. Ako neko napravi greku i uhvate ga kako kri pravila, ta mi radimo? Hajde
tu ga razapnemo, hajde da mu sudimo, hajde da priamo lai o njemu, to je jo
jedan oblik ljudskog rtvovanja. Da, postoje pravila, i moda je najvei greh
ponaati se mimo njih, a moda su neka od tih pravila potpuno neprirodna. Ali mi
ih stvaramo, pristajemo da ivimo u skladu s njima, i slediemo te propise dok nam
vie ne budu trebali, a upravo sada nam trebaju.
Ljudi veruju u tako mnogo lai da ak i najmanja stvar postaje veliki demon koji
nas tera na patnju. Obino je to samo presuda, uglavnom presuda samom sebi:
Jadan ja. Vidi ta mi se desilo kada sam imao devet godina. Vidi ta mi se desilo
prole noi!" Pa, ta god da vam se desilo u prolosti vie nije istina. Moe biti
najuasnija stvar, ali u ovom asu to nije istina, jer ovaj trenutak je jedina istina u
kojoj ivite. ta god da se desilo u vaoj prolosti u virtuelnoj je stvarnosti, a ta
god da se desilo vaem telu zaleeno je odavno, ali um moe da vas navede da
patite i ivite u stidu godinama.
Mi ljudi nosimo svuda nau prolost, nau istoriju, a to je bas kao da sa sobom
nosimo teak le. Za neke on nije teak, ali za veinu jeste veoma. I nije samo teak;
on gadno zaudara. Ono to veina nas radi jeste da uva taj le kako bi ga
pokazivali i svojim voljenim. Uz mono pamenje kakvo imamo, mi ga oivljavamo
u sadanjem trenutku i iznosimo iznova svoje iskustvo. Svaki put kad se prisetimo
tih iskustava, kanjavamo sebe i svakoga drugog, neprestano.
Ljudi su jedine ivotinje na svetu koje sebe po hiljadu puta kanjavaju za istu
greku, a isto tako kanjavaju i svakog drugog. Kako moemo govoriti o nepravdi u
ostatku sveta kad nema pravde u svetu unutar nae glave? itavim svemirom
upravlja pravda, ali istinita pravda, a ne iskrivljena pravda koju smo stvorili mi
umetnici. Istinita pravda je suoavanje sa onim to ja nazivam akcijomreakcijom.
ivimo u svetu uzroka i posledica; na svaku akciju postoji reakcija. Istinita pravda
je platiti jedanput za svaku greku koju napravimo. A koliko puta mi plaamo za
svaku greku? Oigledno, to nije pravda.
Hajde da kaemo da vi ivite s krivicom i sramotom zbog greke koju ste napravili
pre deset godina. Opravdanje za patnju je: Napravio sam uasnu greku", i mislite
da i dalje patite zbog neega to se desilo pre deset godina, ali istina je da patite
zbog neega to se dogodilo pre nekoliko sekundi. Sudite sebi ponovo za istu
greku, a naravno da veliki sudija kae; Mora biti kanjen". To je jednostavna
akcija-reakcija. Akcija je samoosudivanje; reakcija je samokanjavanje u vidu
krivice i stida. itavog ivota ponavljate istu akciju, nadajui se da ete dobiti
razliitu reakciju, a to se nikad ne dogaa. Jedini nain da promenite svoj ivot
jeste da izmenite akciju, a onda e se promeniti i reakcija.
Moete li da vidite kako vi, vae znanje, povredujete sebe, oveka? Mislite i
presuujete pomou svih onih simbola koje ste nauili. Vi stvarate priu koja
maltretira oveka. Svaki put kad je on zlostavljan, normalna reakcija je bes, mrnja,
ljubomora ili neko drugo oseanje koje ini da patimo. Nas nervni sistem je fabrika
oseanja, a ona koja doivljavamo zavise od toga to opaamo. Pa, mi opaamo
sopstvene presude, na lini sistem uverenja, sopstveni glas znanja. A sa sudijom,
rtvom i skupom ubeenja koji vlada naim virtuelnim svetom, emocije koje
nakupljamo u sebi su strah, bes, ljubomora, krivica, stid. ta drugo moemo
oekivati da emo stvoriti? Ljubav? Naravno da ne, iako nekada stvaramo i nju,
Re je sila koju ne moete videti, ali moete osetiti ispoljavanje te moi, izraavanje
rei, sto je va vlastiti ivot. Postoji nain da izmerite besprekornost svoje rei uz
pomo vae emocionalne reakcije. Da li ste sreni ili patite? Ako uivate u svom snu
ili ako patite, to je zbog toga to ga sami stvarate na takav nain. Da, vai roditelji,
vaa religija, kola, vlada, itavo drutvo vam pomae da stvorite svoj san, a istina
je da nikada niste imali izbora. Ali sada ga imate: moete da stvorite raj, ali moete
da napravite i pakao. Setite se, ijedno i drugo je stanje uma koje postoji samo u
vama.
Svia li vam se da budete sreni? Onda budite radosni i uivajte u svojoj srei. Da li
vam se svia da patite? Odlino; onda zato ne biste uivali u svojoj patnji? Ako
izaberete da stvorite pakao, u redu je. Plaite, muite se, napravite od svog bola
majstorsko umetniko delo. Ali ako imate svest, sigurno neete odabrati pakao;
izabraete raj. A nain da u tome uspete jeste da budete besprekorni sa svojom
reju.
Ako ste besprekorni sa svojom reju, kako moete suditi sebi? Kako moete da
krivite sebe? Kako moete nastaviti s krivicom ili stidom? Kada ne stvarate sve te
emocije, oseate se odlino! Sada se ponovo smeite, i to potpuno iskreno. Ne
morate da se pretvarate. Ne pokuavate da budete ono to niste. I u tom trenutku
biete ta god da ste. U tom trenutku, vi prihvatate sebe upravo onakvog kakvi
jeste. Vi ste onakvi kakvi jeste; uivate da budete to to ste. Vie ne zlostavljate
sebe korienjem simbola protiv sebe.
Zbog toga moram da ponovim kako je veoma vano biti svestan. Tiranija simbola je
izuzetno mona. U snu druge panje, ratnik pokuava da otkrije kako simboli
preuzimaju vlast nad ljudima. itava borba ratnika usmerena je protiv simbola,
protiv nae vlastite tvorevine, a to nije zbog toga to mrzimo simbole. Znakovi su
majstorske tvorevine; oni su naa umetnost, i zgodno nam je da ih koristimo u
komunikaciji. Ali kad damo svu svoju mo tim simbolima, postajemo bespomoni i
treba nas spasavati. Potreban nam je spasitelj jer nemamo moi da se sami
izbavimo.
Onda pogledamo izvan sebe i kaemo, boe, molim te, spasi me.

Ali nije na Bogu
ili Isusu, Budi ili Mojsiju, Muhamedu ili bilo kom uitelju, amanu ili guruu da nas
spase. Ne moemo ih kriviti ako nas ne izbave. Niko ne moe da nas oslobodi jer
niko drugi nije odgovoran ni za ta to se deava u naem virtuelnom svetu. Pop,
svetenik, rabin, aman ili guru ne mogu promeniti nas svet; nai mu ili ena, deca
ili prijatelji ne mogu da ga promene. Niko drugi ne moe izmeniti nas svet jer on
ivi samo u naoj glavi.
Mnogi ljudi kau da je Isus umro za nas, da nas izbavi od naih grehova, Pa, to je
divna pria, ali Isus ne donosi odluke u naim ivotima, Umesto da nas spase, Isus
nam je rekao ta da radimo. Treba vam pomo? U redu, treba da sledite istinu.
Morate opratati. Volite jedni druge. Dao nam je sva sredstva, ali mi kaemo: Ne,
Ne mogu da oprostim. Radije ivim sa svojim emocionalnim otrovom, sa svojim
ponosom, besom i ljubomorom." Ako se svaamo s ljudima koje volimo, ako
stvaramo veliki otpor oko sebe, prisetimo se, ivimo u svetu uzroka i posledica.
Prvo moramo toga da se okanemo, moramo oprostiti jer je ono jedini nain da
oistimo svoje telo od emocionalnog otrova.
Svi posedujemo emocionalni otrov u sebi jer svi imamo emocionalne rane. To se
deava. Ba kao to je za telo normalno da boli kada se poseete ili kada padnete i
polomite kost, za emocionalno bie je normalno da boli jer smo ivi, jer smo
okrueni grabljivcima, a i sami smo grabljivci. Ali nemamo koga da krivimo;
jednostavno, stvari tako stoje. Ako nekog optuujemo, emocionalni otrov nas
navodi na to. Umesto da okrivljujemo, trebalo bi da preuzmemo odgovornost za
sopstveno izleenje.
Ako ekate da neko dode i spase vas, pa, moraete sami da se izbavite. Vi ste sami
svoj spasilac, ali postoje uitelji koji vam daju sredstva i pomau vam da povratite
svest i pobedite u linom ratu. Imate umetnike koji vam mogu pokazati kako da
stvorite remek-delo raja svojom umetnou.
Recimo da ste vi dobar umetnik, ali onda dode majstor umetnosti i kae: Dopada
mi se. Hou da bude moj egrt. Hajde, ja u te uiti. Prvo i najvanije sredstvo da
postane majstor jeste da bude besprekoran sa svojom reju. To je neto veoma
jednostavno. Ti ispisuje svoju priu, i ne eli je pisati protiv sebe. Drugo, ne
shvataj nita lino. To e ti mnogo pomoi; vei deo drame nestaje samo ako se
sloi sa ovim. Tree, ne zakljuuj unapred. Nemoj stvarati sopstveni pakao;
prestani da veruje u sujeverja i lai. I etvrto, uvek daj sve od sebe. Prei u
delanje. Praksa ini majstora. Veoma jednostavno.
Onda doe trenutak kad ponete da sagledavate itavu svoju tvorevinu iz drugog
ugla. Poinjete da shvatate da ste vi umetniki tvorac svog ivota. Vi ste onaj koji
stvara platna, etkice, sliku i umetnost; onaj koji daje znaenje svakom potezu na
plamu svog ivota. Vi ste ti koji verujete u svoju umetnost. A vi kaete: Pria koju
stvaram je prelepa, ali vie ne sumnjam u nju. Ne verujem svojoj prii ili bilo ijoj
drugoj prii. Mogu da razaznam da je to samo umetnost." Odlino. To je Peti
sporazum. Vratite se zdravom razumu, istini, stvarnom sebi. Budite sumnjiavi, ali
nauite da sluate.
U snu druge panje, potrebna su vam sredstva da pobedite u ratu i promenite svoj
svet, a to je celi smisao sporazuma. Oni su orua za preoblikovanje vaeg sna, za
ovladavanje njime, a na vama je ta ete uraditi s tim sredstvima. Ovih pet
jednostavnih sporazuma imaju mo da usade seme sumnje u sve one ograniene
dogovore, na strahu zasnovane, koje ste sklapali celog ivota. Jedina ansa koju
imate da ponitite lai u svom nauenom znanju jeste upotreba panje. Vi koristite
panju da sastavite svoj prvi san i da ponitite njegovo znaenje.
etiri sporazuma su orua za upotrebu vae panje po drugi put da biste stvorili
svoj lini raj, a Peti sporazum je sredstvo da se dobije rat protiv tiranije simbola.
etiri sporazuma slue vaem linom preobraaju, a peti predstavlja njegov kraj i
poetak pruanja najveeg dara koji uopte moete sebi da date: dara sumnje.
Rekli smo da je sumnja doprinela naem izgnanstvu iz raja. Pa, pri povratku u raj
opet se susreemo sa istim problemom. Sumnja je alatka koju koristimo da
povratimo snagu, da uzmemo nazad svoju mo iz svake lai i sujeverja u koje
verujemo. Naravno, mi takode moemo upotrebiti snagu neverice protiv sebe tako
to emo sumnjati u sebe, u istinu. U prii o Adamu i Evi, kad smo posumnjali da
smo Bog, to je otvorilo vrata drugoj sumnji, zatim jo jednoj, pa sledeoj. Kad
sumnjamo u istinu, poinjemo da verujemo u lai. Uskoro verujmo u toliko lai da
vie ne vidimo istinu, i ispadamo iz sna o raju.
Sumnja je velika tvorevina koju smo napravili za odlazak u pakao ili izlazak iz
njega. U svakom sluaju, ona otvara vrata simbolima koji nas opsedaju, ili ih
zatvara i prekida opsadu. Ako sumnjamo u sebe, ako sumnjamo u istinu, celokupno
drvo znanja - sva mitologija koja kontrolie nau panju itavog ivota - poinje da
nam se vraa. Glas znanja kree ponovo da nas opseda, i oseamo gnev, ljubomoru,
nepravdu koja dolazi sa svim simbolima, brzopletim zakljucima, sa svim tim
razmiljanjem.
Onda umesto to sumnjate, imajte vere u sebe. Umesto to sumnjate u istinu,
sumnjajte u lai. Budite sumnjiavi, ali nauite da sluate. Peti sporazum otvara
vrata raja, a ostalo je na vama. Ovaj sporazum je o vama u raju i raju u vama. On je
posveen vaem osloboenju od simbola, ak i od sopstvenog imena, i uranjanju u
beskraj - da postanete autentini, da verujete u sebe bezuslovno, jer ak i mala
sumnja moe okonati doivljaj raja.
Kad verujete u sebe, sledite svaki instinkt s kojim ste roeni. Nemate sumnji o
tome ta ste i vraate se zdravom razumu. Imate svu mo svoje autentinosti;
verujete sebi i ivotu. Verujete da e sve biti u redu, i ivot postaje izuzetno lak.
Umu vie nije potrebno da sve razume; ne mora da zna. Vi neto znate ili ne znate,
ali nemate nikakve sumnje. Ako ne znate, prihvatate da ne znate. Neete se
pretvarati. Kada ste potpuno autentini, govorite sebi istinu, bez ikakve neverice:
Ovo mi se dopada, ovo mi se ne dopada. elim to; ne elim to." Ne morate da
radite ono to vam se ne svia. Uivate u ivotu inei upravo ono to elite.
ivot nam postaje oteavajui kad pokuavamo da sebe rtvujemo nekom drugom.
Zasigurno niste ovde da biste sebe ikome rtvovali. Niste ovde da biste
zadovoljavali miljenja drugih ljudi ili njihove take gledita. U snu druge panje
jedan od prvih zadataka je strah od toga da budete ono to ste - ono to stvarno
jeste. Ako imate hrabrosti da se suoite sa ovim izazovom, otkriete da nijedan
razlog za va strah ak i ne postoji. Onda spoznajete kako je mnogo lake biti ono
to ste nego pokuavati da budete ono to niste. itav san o paklu ini vas umornim
jer vam oduzima energiju i odrava jednu sliku, nosei socijalnu masku. Umorni ste
od izvetaenosti; od toga da ne budete vi. Najbolje to moete da uradite je da
jednostavno budete autentini. Kada ste autentini, moete da radite ta god elite;
moete verovati u ta god hoete, a to ukljuuje i verovanje u sebe.
Koliko teko moe biti pronalaenje vere u sebe, umesto u simbole? Moete
verovati u naune teorije, u mnotvo religija, miljenja, i taaka gledita, ali to nije
stvarna vera. Vera u samog sebe je stvarna. Ona je bezuslovno poverenje u sebe jer
vi znate ta zaista jeste, a to to zaista jeste je istina.
Kada jednom vratite svest o tome ta ste, rat u vaoj glavi je zavren. Jasno je da ste
vi stvorili sve simbole. A zbog toga to je oigledno odakle mo vase reci dolazi, ona
ima snagu i nita je ne moe zaustaviti. Vaa re postaje besprekorna, a takva je jer
imate mo nad simbolima umesto da oni vladaju vama. Kad je vaa re
besprekorna, zasnivate svaki izbor u ivotu na istini i pobedujete u ratu protiv
tiranina. Rei su tu, spremne da budu upotrebljene na vau naredbu, ali one znae
neto samo kada ih koristite u komunikaciji, kada s nekim ostvarujete neposrednu
povezanost. im prestanete da ih upotrebljavate, one ponovo ne znae nita.
Do kraja sna druge panje, ljudski oblik poinje da se raspada i vaa stvarnost se
jo jednom menja. Menja se jer vi vie ne opaate svet kroz krutu strukturu
verovanja. Rat je zavren jer vie ne verujete u lai. Iako neistine i dalje postoje, vi
im ne verujete. Kao to znate, istina jednostavno postoji; ne morate u nju verovati.
Ne verujete vie niemu, ali moete da vidite, a to to vidite je istina. Istina je
upravo ovde; ona je jedinstvena i savrena. Moda ne onako kako je vi tumaite,
moda ne na nain na koji koristite re da govorite neistinu o sebi ili drugim
osobama, ali kad jednom opazite istinu, koga je briga ta drugi ljudi sanjaju? To
vie nije vano. Bitno je vae vlastito iskustvo da koristite sva sredstva koja
imate u suoavanju sa onim u ta verujete, da vidite istinu, da pobedite u svom
linom ratu.
Ne morate ni sa kim da se takmiite, niti da se poredite. Samo treba da budete ono
to jeste, da budete ljubav, ali stvarna ljubav, ne ona vrsta koja vas opseda i nagoni
da verujete u nju. Ne ljubav zbog koje biste bili ljubomorni i posesivni prema
drugima, to vas gura pravo u pakao sa svim grozomornim muenjima i kaznama.
Ne ljubav koja vas nagoni da se rtvujete u njeno ime, ili vas navodi da povredujete
sebe i druge. Simbol ljubavi postaje veoma iskrivljen. Stvarna ljubav je ono sa ime
ste roeni. Stvarna ljubav je ono to vi jeste.
Roeni ste sa svime to je potrebno da to ostvarite. Ako se suoite sa svojim
strahovima danas, sutra ete doiveti san druge panje, svet ratnika. Ali samo to
to ste pobedili strah danas, ne znai da ste dobili rat. Ne, borba nije zavrena; rat
je tek poeo. Vi i dalje presuujete; i dalje imate brojna pitanja. Pomislite da je
zavreno, kad ono - va tiranin se vratio. O da, i opet, i opet, i opet. A to nije samo
tiranin u vama; to je muitelj u svima oko vas, a postoje neki koji su gori od ostalih.
Ali ak iako ste bili u ratu mnogo godina, na kraju moete da se odbranite. Kao
ratnik moete da pobedite ili izgubite, ali kad jednom steknete svest, vie niste
rtva; vi ste u ratu, a tu je i veina ljudi upravo sada, dok se on ne zavri.
U snu druge panje kreete da stvarate lini raj na zemlji. Poinjete da verujete u
sporazume koji podravaju ivot, koji poveavaju vau radost, sreu, slobodu. Ali to
je samo jedan korak u vaem razvoju. Postoji mnogo vie od toga. Dolazi trenutak
kada ste ovladali sveu, to znai da ste ovladali istinom. A uzgred, takode ste
ovladali preobraajem; ovladali ste ljubavlju, namerom ili verom, jer do tog
trenutka, vi ve verujete u sebe.
Posledica preobraaja je stvaranje druge stvarnosti koja ima isti okvir kao prva dva
sna, ali u njoj vi vie ne verujete u ono u ta ste verovali, Ne verujete vie u lai koje
ste nauili. Ne sumnjate u to to doivljavate, u to to jeste.
Sledei san, san tree panje, nije vie tako daleko. Ali prvo morate pobediti u ratu
u vaoj glavi, a sada imate sredstva da to uradite. Onda, zato da ne? Preite na
delo, ali nemojte vie pokuavati Ako pokuavate, neete preiveti, a ja vas mogu
uveriti da su milioni ratnika umrli pokuavajui. Postoji tek nekolicina njih koji su
do sada pobedili u borbi to se odvija u ljudskom umu, ali ti koji su pobedili
korienjem svoje panje, drugi put iznova stvaraju itav svoj svet.
11.
San tree panje
Majstori
San druge panje zavrava se kad se neto vm vano desi u vaim ivotima,
neto to se zove poslednja presuda. Ovo je poslednji put da sudimo bilo sebi bilo
nekom drugom. To je dan kad prihvatamo sebe ili nekoga drugog. Dan kada
prihvatamo sebe upravo onakve kakvi smo i bilo koga drugog ba onakvog kakav
jeste. Kada doe dan nae poslednje presude, rat u naoj glavi je zavren i san tree
panje poinje. A to e biti kraj naeg sveta, ali takoe i poetak, jer vie nismo u
snu ratnika. Mi smo u gornjem svetu ili onome to ja zovem snom majstora.
Majstori su bivi ratnici. Pobediii su u svom ratu, i oni su u miru. San majstora je
san istine, san potovanja, pun ljubavi i radosti. To je igralite ivota; nain na koji
bi trebalo da ivimo, a samo nas svest moe odvesti na to mesto.
Mnoge religije govore o poslednjoj presudi kao o kazni za grenike. One opisuju taj
dan kao dan kad Bog dolazi i sudi nam, i unitava sve grenike. To nije istina.
Poslednja presuda je karta u tarotu, drevnoj egipatskoj mitologiji. Kada kole koje
propovedaju tajne govore o poslednjoj presudi, jedva ekamo taj dan jer je to dan
kad mrtvi ustaju iz svojih grobova, to znai da mi vaskrsavamo. To je dan kad
vraamo svoju svest i budimo se iz sna donjeg sveta. Kada vie nismo uplaeni da
ponovo budemo ivi. Tada se vraamo u svoje stvarno stanje, naem boanskom ja,
i oseamo zajednitvo u ljubavi sa svime to postoji,
Vaskrsnue je divan koncept svih kola mistike irom sveta. Kada jednom
postanete svesni da skoro nita to ste nauili kroz simbole nije istina, jedino to
vam preostaje je da jednostavno uivate u ivotu, a to je vaskrsnue. Dok dajete
znaenje svemu sve shvatate kroz simbole, vaa panja je rasprena istovremeno
na mnogo stvari. Kada svemu oduzmete znaenje, vi ste u zajednitvu i sami
postajete celoviti. Postajete jedino ivo bie koje postoji. Nema razlike izmeu vas i
zvezde na nebu, ili vas i stene u pustinji. Sve to postoji je deo jedinog ivog bia.
Kada iskusite ovu istinu, ak i na trenutak, cela struktura vaeg sistema verovanja
nestaje, i vi ste u tom udesnom snu raja.
Dananji dan moe biti kao i svaki drugi, ali moe biti i dan proslave, dan vaeg
vaskrsnua, dan u kom ste promenili svoj svet povratkom u ivot. To moe biti dan
u kom ete stvarni vi izai iz groba sainjenog od verovanja da ste ono to mislite
da ste, i postati ono to stvarno jeste.
U snu tree panje vi ste najzad svesni onoga to ste, ali ne pomou reci. A poto
nema reci koje bi objasnile vae bie, vi se vraate u mir, mesto gde ne morate
koristiti rei da biste znali ta ste. Ovo je ono to majstori ezoterinih filozofija
otkrivaju svojim uenicima. Najvia taka koju moete da dostignete je kad zaete
izvan domaaja simbola i postanete ujedinjeni sa ivotom, s bogom.
Drevne religije tvrde da niko ne moe rei ime boga, i to je apsolutna istina, jer
nema simbola da se on opie. Jedini nain da ga spoznate jeste da postanete bog.
Kad se to desi, kaete: , zato nisam mogao da nauim simbol."
Istina je da mi ne znamo ime onoga koji nas je stvorio. Re bog je samo simbol koji
predstavlja ono to stvarno postoji, a ja se protivim toj rei jer je ona simbol koji je
postao vrlo izvitoperen. Ako koristimo simbole da opiemo boga, treba da se
sporazumno sloimo oko njihovih znaenja, a kakav onda ugao gledanja
primenjujemo? Postoji milijarde razliitih stanovita. Kao umetnik, dajem sve od
sebe da naslikam boga reima, i to je jedino to mogu ponuditi - sliku boga iz mog
ugla posmatranja. ta god da kaem, to je naravno samo pria koja je istinita jedino
za mene. Moda e ovo za vas imati smisla, a moda i nee, ali barem ete imati
predstavu o mom uglu gledanja.
San majstora je pomalo teko objasniti jer stvarno uenje nije u reima. Ono je u
prisustvu. Ako moete osetiti prisustvo majstora, nauiete mnogo vie nego iz
rei, Rei ne mogu da izraze ak ni mali deo iskustva, ali ako upotrebite svoju
matu, one vas mogu odvesti na mesto gde ete neto sami doiveti, A to je ba
sada moja namera - da proirite svoju svest do te mere da moete opaziti ono to vi
zaista jeste, da osetite ta vi zaista jeste.
Umesto da koristite rei, moda je bolje da okrenete svoje lice prema licu boga da
biste ga mogli videti, A ako vam ja pokaem boga, licem u lice, ono to ete videti to
ste vi sami. Verovali vi u to ili ne, videete sebe jer ste vi manifestacija boga. A ako
moete da vidite ta pomera vae telo onda ete videti stvarnog boga. Pogledajte
svoju ruku. Pokrenite prste. Sila koja pomera vae prste je ono to su Tolteci zvali
namerom, ili ono to ja zovem ivot, bezgraninost, ili bog.
Namera je jedino ivo bie koje postoji, a to je ona sila koja sve pokree. Vi niste
prsti. Vi ste sila koja ih pomera. Prsti vas sluaju. Moete to objasniti na koji god
nain elite: , moj mozak, moji nervi..." Ali ako traite istinu, sila koja pokree
vae prste ista je ona koja vas navodi da sanjate; to je ista sila koja otvara cvet, ili
pokree vetar, ili stvara tornado, zahvaljujui kojoj se zvezde kreu kroz svemir, ili
se elektroni pomeraju po atomu. Postoji samo jedno ivo bie, a to ste vi. Vi ste ta
sila koja se ispoljava na bezbroj naina irom vasione.
Prvo ispoljavanje te sile je svetlost, ili energija, to je ista stvar, jer sve je stvoreno
kroz tu energiju. Naunici znaju da je sve sazdano od energije, a poto u svemiru
postoji samo jedna sila koja je stvara, u ovoj taki nauka i religija se spajaju, i
moemo razumeti da smo mi bog jer smo svetlost. To je ono to smo mi; to je prava
priroda svega to jeste, u milijardama i milijardama razliitih frekvencija ili
ispoljavanja svetlosti. A zajedno sve te razliite frekvencije stvaraju samo jedno
svetio.
Namera je sila koja stvara svetlost, i moemo rei da je svetlost glasnik namere, jer
ono nosi poruku ivota koja stie svuda. Svetlost ima sve informacije da stvori sve
to postoji, ukljuujui sve oblike ivota - ljude, majmune, pse, drvee - bilo ta. Sve
vrste ivih bia na planeti Zemlji stvorene su iz specifinog zraka ili frekvencije
svetla koju naunici zovu DNK. A razlike medu DNK mogu biti minimalne, ali u
ispoljavanju ona je razliita kao kod oveka i majmuna, ili oveka i jaguara, ili
oveka i drveta. Svetlost mnogo ta nosi. Ona je iva. Ona je ivo bie i izuzetno je
inteligentna. Stvatra sve vreme; neprestano preobraava i ne moe biti unitena.
Svetlost je svuda i sve ispunjava, ali mi je ne moemo videti ukoliko je ne odbija
neka materija. Ako sa planete Zemlje poaljemo neki predmet u kosmos, vidimo ga
jer on odraava svetlost. Nema pramog prostora izmeu zvezda, izmeu galaksija,
izmeu svih kosmosa, to znai da su svi kosmosi povezani.
Vi ste ceo univerzum. Zemlja je drugi univerzum. Sunce i sve planete oko njega su
sledei univerzum. Svi solarni sistemi zajedno stvaraju sledei univerzum, i
moemo nastaviti sve dalje i dalje dok ne vidimo samo jedno ivo bie stvoreno iz
milijardi i milijardi razliitih bia.
Svako ivo bie je zatieno silom koju zovemo dua. Dua je sila koja spaja ceo
univerzum i prepoznaje ukupnost postojanja. Ona ini materiju neprobojnom, to
znai da stvara ono to izgleda kao podela izmeu bia. Dua daje oblik svemu; bez
ove sile ne bi bilo razlike izmeu vas i cveta ili ribe ili ptice. Vaa dua je roena u
trenutku vaeg zaea i prepoznaje svaki svoj element - svaki molekul, eliju, organ
vaeg bia. Vaa dua prepoznaje sve to pripada vaem univerzumu i odbacuje sve
to mu ne pripada.
U snu tree panje, vi ste svesni da je vae telo itav univerzum sagraen od
milijardi ivih bia - sazdanih od atoma, molekula, elija, tkiva, organa, sistema
organa, dok itav univerzum ne bude jedno, A sa stanovita uma, izgleda kao da
postoji samo jedna taka gledita ona iza vaih oiju. Ali ako uronite duboko u
svesnost, otkrivate da svaki atom u vaem telu ima lini ugao gledanja jer je iv.
Svaki atom je jedan itav univerzum; to nije nita drugo nego minijaturni solarni
sistem sa zvezdama i planetarna. Ono to svi univerzumi imaju zajedniko je to
to svaki od njih ivi potpunom moi neogranienog.
Vi ste ta sila - ivi; vi ste potpuna mo. Vi ste istina; vi ste stvarni. Sve ostalo,
ukljuujui ono to znate kroz simbole, nije istina. Nije pravo. To je iluzija, i ona je
prelepa, Svedost nije samo inteligentna, ona ima pamenje. Ona stvara sliku o sebi;
gradi itav svet iluzija koji postaje va um, nain na koji sanjate. Vai snovi nisu
materija; oni su njen odraz, a on postoji u materiji koju zovemo mozak. Mozak nije
nita drugo nego ogledalo. Kao to smo ve rekli, ako gledate u ogledalo, vidite
sopstveni um, va sopstveni san.
Prvi put kada otvorite oi, poinjete da opaate svetlost, i ona postaje va uitelj.
Svetlost projektuje u vae oi informaciju koju ne razumete, ali vi ste stvoreni da
opaate svetlost, da postanete jedno s njom, jer je ona vaa druga polovina. A zbog
toga to ste vi svetlost, uvek stvarate i neprestano se preobraavate i razvijate.
Svetlost ulazi pravo u va um i preureuje ga da bi prilagodilo vas, virtuelnu
stvarnost, da bi vas uinilo boljim odrazom samog sebe, svetlosti. Kada svetlost
prilagoava vas um, on sam prilagoava boansku fabriku, DNK, za sledee ljudsko
bie koje moe pro izai iz vas.
A bas kao to vae telo ima mnoge razliite organe mozak, srce, plua, jetru,
stomak, kou, koji svi zajedno ine vas - ukupnost, svaki organ u vaem telu je
sastavljen od razliitih vrsta elija koje obrazuju taj organ. Da li elije znaju da su
sve one zajedno samo jedno ivo bie, to znai vi? Da li mi, ljudi, znamo da smo svi
skupa samo jedno ivo bie, to znai oveanstvo?
Okrueni ste milijardama osoba. Ba kao i vi, oni su programirani da budu ljudi.
Mukarci ili ene, vi ih prepoznajete; znate da su ljudi poput vas. Vi znate. Ali
moda ne znate da smo mi organ prelepe planete Zemlje. Planeta Zemlja je iva.
Ona je ivo bie, a celo oveanstvo radi za nju kao organ tog ivog bia. ume su
drugi organ, atmosfera sledei - svaka iva vrsta je jo jedan organ - i mi svi
zajedno teimo da stvorimo jednu ravnoteu koja je metabolizam planete Zemlje.
Celo oveanstvo je samo jedno ivo bie, i to vie nije teorija. Mi, ljudi, ivimo
zajedno. Posedujemo tela i umove iste vrste; imamo istovetne potrebe. Stvaramo
sve one simbole da razumemo jedni druge. Mukarci ili ene, rtve, ratnici ili
majstori, svi smo mi jednaki. Nijedan ovek nije bolji ili gori od nekog drugog.
Nijedna osoba nije bolja ili gora od iega to postoji u svemiru. U najdubljem nivou
vaeg bia, nema razlike izmeu oveka i psa, ili oveka i buve, ili muve, ili cveta. Mi
smo isti; dolazimo sa istog mesta, i nije vano odakle potiu nase prie. Nije vano
da li smo hriani, budisti, muslimani, hinduisti. Dolazimo sa istog mesta i vraamo
se tamo.
Beskraj stvara sve to postoji, a kad je krug zavren, sve se vraa u beskraj.
Naravno da telo umire jer je ono smrtno, ali vi sila, besmrtni ste. U toj sili gde um
ivi, jedina stvar koja umire jesu lazi. U Starom Egiptu je reeno: ako vam je srce
lake od pera kad umrete, onda dobro doli u raj. Ako je pak tee od pera, ne idete
u raj. Lai ne mogu da povrate svoju mo, ali istina je vraa jer je ona odraz snage;
ona je odraz beskraja. Sada dolazi pitanje: koliko su teke vase lai? Da li vam je
srce optereeno gnevom, strahom, krivicom, kajanjem?
U snu tree panje istina je ve unitila sve lai, i jedino to preivljava je istina, to
znai stvarni vi. Vi ste ta sila. Vi ste ivot, koji je istina, i od tog trenutka va san
postaje raj. On postaje prelepo majstorsko umetniko delo, prelepo remek-delo
ljubavi. Ovo vas dovodi do treeg majstorstva Tolteka majstorstva ljubavi, ili ga
moemo nazvati i majstorstvom namere ili vere, ja ga radije zovem majstorstvom
vere jer vi treba da ste majstor verovanja u sebe, to znai da shvatite kakvu mo
imate: mo namere, ivota, uverenja, vere, ljubavi. To je sve ista mo, naravno. To
je potpuna mo.
U trenutku kad ovladate verom, ivite u ljubavi, jer je ona to to vi jeste, a to je
udesno. U tom momentu, vi potpuno prihvatate svoje telo, oseanja, ivot, svoju
priu. Cenite sebe; potujete sve umetnike, svu svoju brau i sestre, sve to je
stvoreno. Volite sebe bezuslovno i ne plaite se da izrazite ljubav, da kaete
drugima volim te". Kad ovladate verom, kad ivite u ljubavi, vidite kako se ona
odraava na svim ostalim likovima u vaoj prii, i volite svakog bezuslovno, ba kao
to volite sebe.
Ovo menja va odnos prema ostalim ljudima. To vas ini potpuno osloboenim
linog. Ne trebaju vam razlozi da nekog volite ili ne volite; ak i ne birate da volite
jer je ljubav u vaoj prirodi. Ona zrai iz vas kao svetlost iz sunca. Sva vaa priroda
zrai iz vas, upravo onakva kakva jeste, bez ikakvih oekivanja. A vaa ljubav nema
nikakve veze s reima u vaoj glavi. Ne postoje prie. To je iskustvo koje zovemo
sjedinjenjem, to znai da imamo istu frekvenciju, istu vibraciju kao ljubav. Takvi
ste bili nekad, pre nego to ste nauili da govorite, jer ste evoluirali iz dubine pakla
sna prve panje u bolji san, san druge panje, dok ne budete sanjali san tree
panje, u kom znate da je sve to vidite, sve to sanjate, virtueina stvarnost sazdana
od svetlosti.
Hiljadama godina ljudi su znali da u svakom oveku postoje tri sveta. U skoro
svakoj filozofiji i mitologiji otkrivamo da su ljudi podelili sve u tri sveta, ali su ih
zvali razliitim imenima i koristili su drugaije simbole da ih opiu. Kao to smo
videli u tradiciji umetnika, tj. u tradiciji Tolteka, ta tri sveta su poznata kao san
prve, san druge i san tree panje. U Grkoj i Egiptu, oni su bili poznati kao donji
svet? svet i gornji svet. U hrianskoj tradiciji, oni su poznati kao pakao, istilite i
raj.
Koncept sveta kakav imamo danas umnogome je razliit od naina na koji su ga
razumevali ljudi hiljadama godina unazad. Za njih svet nije bio planeta; svet je bio
sve to moemo opaziti, sve to znamo. Zbog toga je reeno da je svaka glava jedan
svet jer ga svako od nas stvara u svojoj glavi i ivi u njemu. Veina ljudi ivi u snu
prve panje, donjem svetu. Drugi veliki deo oveansrva ivi u snu druge panje,
svetu ratnika, a zbog njihovog sna ljudski rod ide u dobrom smeru i razvija se.
Obino verujemo da je gornji svet samo dobrota, a donji samo strah i zlo, ali to nije
sasvim tano. Sva tri sveta postoje unutar svakog oveka. Mi nosimo u sebi donji
svet, ba kao i gornji. U donjem svetu postoji itav beskraj, kao i u gornjem, i oba se
susreu u svetu, to jest ovde gde mi ivimo. Put u oba sveta na je lini izbor. U snu
majstora mi smo svesni da izabrati znai drati mo u svojim rukama. Mi
kontroliemo ceo svoj san odluujui. Svaki izbor ima svoje posledice, a majstor
sna ih je svestan. Odabir moe otvoriti i zatvoriti mnoga vrata, Neodabiranje je
takode odluka koju donosimo. Izabiranjem moemo ovladati majstorstvom
sanjanja i stvoriti najlepi mogui ivot.
Svako moe biti sjajan majstor sanjanja, ali majstorstvo dolazi kad upotpunimo
vlast nad naim snom, to znai da vraamo kontrolu nad sopstvenom panjom.
Kada ovladamo panjom, zaista ovladavamo namerom, i to znai da imamo
potpunu mo nad naim izborima. San naeg ivota e krenuti kuda god mi elimo
da ga usmerimo.
U uobiajenom snu ljudi sistem uverenja kontrolie panju. A zato to je naa lina
mo, naa volja, slaba, svako nam moe privui panju i usaditi u na um svoja
gledita. Volja ili namera je sila koja moe pomeriti sve ili promeniti pravac svemu
to postoji. Volja je ono to nam dri i usmerava panju. Kad steknemo dovoljno
snage da moemo koristiti svoju volju, stiemo kontrolu nad panjom. Onda najzad
moemo vladati naim uverenjima i pobediti u borbi za kontrolu nad svojim snom.
U snu tree panje mi ne usmeravamo panju na ivot. Mi smo ivot, mi smo sila,
mi smo namera, a namera kontrolie panju. San tree panje je san iste namere.
Postajemo svesni injenice da smo mi ivot - ne samo kao koncepta, nego kao
delovanja, kao potpune svesti. Sada moemo videti oima istine, a to je sasvim
drugaiji ugao gledanja.
Prvi put kad nauite kako da sanjate, va sistem uverenja stvara milione malih
prepreka istini. Kada struktura vaeg skupa ubedenja vie ne postoji, vi uklanjate
prepreke i ne posmatrate vie samo iz jednog ugla. Postoje razliita stanovita s
kojih moete istovremeno da sagledate sve. Vidite sebe ne samo iz ugla oveka,
nego i iz ugla sile. Opaate sebe ne samo kao silu, ve i kao njeno ispoljenje. Znate
da ste svedost, da ste samo jedna slika u svetlosti, i koristite svoju panju da
prisustvujete snu iz gledita svetlosti. Ne vidite vie sve izvan sebe kao odvojeno
od vas. Oseate ukupnost sebe u svemu. Oseate sebe kao jedino ivo bie koje
postoji, i ne samo da to oseate - vi to znate. Kao to smo prethodno rekli, shvatate
ta ste, ali ne pomou rei. Ne trebaju vam simboli. Ako ih koristite da shvatite ta
ste, moete se izgubiti u njima dok pokuavate sebe da razumete.
Nazivate se ljudskim biem, i moda se poistoveujete s tim simbolom, ali u Kini vi
niste ljudsko bie; ni u paniji, kao ni u Nemakoj. Ljudsko bie je samo simbol, a
ta je znaenje tog simbola? Moete napisati celu knjigu i upotrebiti hiljade simbola
da opiete znaenje ljudskog bia, i opet ete neto propustiti, a to je samo jedan
simbol! Korienje simbola da biste shvatili ta ste nije nita drugo nego
besmislica, ta god mislite da ste, nikada nee biti istina jer simboli nisu istina.
Ako kazete maki: Hej, ti psu!", nju nee biti briga; nee vam odgovoriti. Ako
kazete nekom oveku: Hej, ti psu!", on e zasigurno rei: nisam pas." Neki ljudi
se mogu uvrediti, a drugi e se samo nasmejati; to e za neke biti alosno, za neke
komino jer ovde imamo posla s razliitim takama gledita. Da li je ivotinjama
potrebno poznavanje simbola za razumevanje sopstvenog bia? Pa, one ne znaju, i
nije ih briga. One jednostavno jesu. Ne trebaju im simboli da opravdaju svoje
postojanje.
Ako me neko pita ta sam, mogu rei: sam ljudsko bie. Ja sam ovek.
Napravljen sam od energije, od materije. Ja sam otac, ja sam doktor." Mogu koristiti
simbole da odredim ta sam, da opravdam sopstvo, da pokuam da razumem sebe.
Ali simboli ne znae nita stvarno. Istina je da ja ne znam ta sam. Jedino to znam
jeste da jesam. iv sam i moete me dodirnuti. Ja sanjam i svestan sam da je tako.
Osim toga, nita drugo nije vano jer je sve ostalo samo pria. Simboli mi nikada
nee rei ta sam ili odakle dolazim, i to nije vano jer u se tamo svakako vratiti.
Zato je za mene jedan od najveih junaka crtani lik, Mornar Popaj, koji kae:
sam ono to sam, i to je sve to jesam." To je mudrost. To je potpuno prihvatanje,
to znai potpuno potovanje onoga to sam, jer sam ja istina. Moda ono to
kaem nije istina, ali ja sam istina, a isto je i s vama.
ivi ste, postojite, to je istina, ali ta ste vi? Istina je da ne znate. Znate samo ono u
ta verujete da ste, to ste nauili, to su vam rekli, znate ta se pretvarate da jeste,
kako biste voleli da vas drugi vide, i za vas to moe biti istina. Ali da li je stvarno
istina da ste vi ono to kaete da ste? Ne mislim da je tako. ta god vi kaete o sebi,
to je samo simbolika, potpuno je iskrivljeno vaim uverenjima.
Kad najzad vidite sebe bez znanja koje ste sakupili, rezultat je: ja jesam. Ja sam ono
to sam; vi ste to to ste, i potpuno prihvatanje toga to vi jeste ini razliku. Kad
jednom potpuno prihvatite da ste ono to jeste, spremni ste da uivate u ivotu.
Nema vie presuda, krivice, stida, kajanja.
Kada ostavite simbole po strani, ono to ostaje je gola istina, ista i jednostavna. Ne
morate znati ta ste, a to je veliko otkrovenje! Ne morate se pretvarati da ste ono
to niste. Moete biti potpuno autentini. A zbog toga moete da prenesete poruku,
a ta poruka ste pravi vi. Vae prisustvo je poruka. To je isto prisustvo koje moete
osetiti kad vam se rodi prvo dete i vi ga najzad uzmete u ruke. Moete osetiti
prisustvo boanstva u svojim rukama. Moete osetiti prisustvo boanstva ne
shvatajui nita, bez ikakvih rei.
Svako novoroeno dete zrai isto. To je bog, beskraj, inkarnacija anela, a mi smo
programirani da reagujemo na prisustvo bebe. Ona ne mora da kae ni re; njeno
prisustvo sve govori. Samo njeno prisusrvo budi potrebu da se daje, da se titi.
Kada je to vaa beba, instinkt je jo jai, a onda je njeno prisustvo zaista neto
neverovatno. To prisustvo budi vau velikodunost, i vi jednostavno poinjete da
dajete svom detetu ne oekujui nita za uzvrat, do mogueg izvesnog trenutka kad
vae dete odraste, i tada izgleda kao da je prisustvo izgubljeno.
Kada ste roeni, vae prisustvo je bilo dovoljno da probudi instinkt u ljudima oko
vas da vam posvete panju, da vas zatite i pokuaju ispuniti vae potrebe. Vi i dalje
posedujete to prisustvo, ali ono je dugo bilo potisnuto. ekalo je da izae napolje.
Ako zaista elite da osetite vae prisustvo, morate biti potpuno svesni; morate
posmatrati celokupnu vau tvorevinu iz drugog ugla, s mesta gde je sve
jednostavno. Kada niste svesni, sve izgleda potpuno nelogino, a strah nadvladava i
stvara veliki mitote.
Peti sporazum je vaan deo vraanja onoga to vi jeste jer koristi mo sumnje da
raskine sve one ini pod kojima ste iveli. Za vas je veoma jaka namera da koristite
svoju magiju za povraaj prisustva koje ste odavno izgubili. Kada vam panja nije
okrenuta ka sopstvenoj prii, moete da vidite ta je stvarno, moete osetiti. Kada
niste opsednuti simbolikom, vraate prisustvo koje ste imali po roenju, a emocije
ljudi oko vas odgovaraju na vae prisustvo. Onda vi dajete ljudima jedino to zaista
imate, dakle sebe, svoje prisustvo, a to stvara ogromnu razliku. Ali to se jedino
deava kada postanete potpuno autentini.
Samo zamislite da postanete onakvi kakvi ste bili kao sasvim malo dete, pre nego
to ste razumevali znaenje bilo kog simbola, pre nego to je znanje preuzelo va
um. Kada povratite svoje prisustvo, vi ete biti ba kao cvet, kao vetar, kao okean,
kao sunce, kao svetlost. Vi ete biti ba vi. Nema ta da se opravdava; nema u ta da
se veruje. Vi ste jednostavno tu da postojite, bez ikakvih razloga. Nemate misiju
osim da uivate u ivotu, da budete sreni. Jedino to treba je da budete stvarni vi.
Budite autentini. Budite prisustvo. Budite srea, ljubav, radost. Budite ono to
jeste; to je ljudski smisao. To je mudrost.
Oni koji jo nisu mudri trae savrenstvo; oni pokuavaju da pronau boga i raj. Pa,
nema ta da se trai. Sve je ve ovde. Sve je u vama. Ne morate tragati za rajem; vi
ste raj upravo sada. Ne morate tragati za sreom; vi ste srea gde god da ste. Ne
morate tragati za istinom, vi ste istina. Ne morate traiti savrenstvo. To je iluzija.
Ne morate tragati za sobom; nikada niste naputali sebe. Ne morate da tragate za
bogom, on vas nikada nije ostavio. Bog je uvek s vama; vi ste uvek sa sobom. Ako
ne vidite boga svuda oko sebe, to je zato to je vaa panja usmerena na sve one
bogove u koje zaista verujete.
Prisustvo beskraja je svuda, ali ako ste u tami, ne vidite ta je oko vas. Ne vidite jer
opaate samo sopstveno znanje, Usmeravate svoje stvaralatvo kroz taj san, a kad
znanje ne moe da objasni ta se deava u vaem snu, oseate se ugroeno. Ono to
znate je ono to elite da znate, a ta god da preti vaem znanju zbog toga se
oseate nesigurno. Ali doi e as kad ete shvatiti da znanje nije nita drugo nego
opis sna.
Vi ste nesaznatljivi. Tu ste da biste samo bili u ovom trenutku, u ovom snu.
Postojanje nema nikakve veze sa znanjem. Nije re o razumevanju. Ne morate da
shvatite. Nije re o uenju. Ovde ste da ponitite naueno, i to je to, dok jednog
dana ne shvatite da ne znate nita. Vi znate samo ono u ta verujete, to ste nauili,
samo da biste otkrili kako to nije bila istina. Sokrat, jedan od najveih filozofa svih
vremena, sveo je ceo svoj ivot na trenutak u kom kae: to se mene tie, samo
znam da nita ne znam."
12.
Pretvaranje u vidovnjaka
Novi ugao posmatranja
Pre dve hiljade godina, veliki majstor je rekao: I spoznaete istinu, i ona e vas
osloboditi." Pa, sada znate da je istina ono to ste. Sledei korak je da vidite istinu,
da opazite ono to ste. Tek tada ste slobodni. Slobodni od ega? Od svih iskrivljenja
u svom znanju, od itave emocionalne drame koja je posledica verovanja u lai.
Kada vas istina oslobodi, simboli koje ste nauili ne upravljaju vie vaim svetom.
Onda nije vano da li ste u pravu ili greite, ili da H ste dobri ili loi. Nije re o tome
da li ste pobednik ili gubitnik. Nije u pitanju biti mlad ili star, lep ili ruan. Sve je to
zavreno. To nisu nita drugo nego simboli.
Znaete da ste potpuno slobodni kad vie ne budete morali da budete onaj koji ste
se pretvarali da jeste. Ova sloboda je sutinska. To je sloboda da budete stvarni vi, i
to je najvei dar koji moete sebi dati. Zamislite da ivite bez straha, presuda, stida,
krivice, sramote. Zamislite da ivite ne pokuavajui da ispunite oekivanja drugih
ljudi, pa ak ni sopstvena oekivanja prilagoena vaoj vlastitoj knjizi zakona.
Zamislite koliko bi vae bitisanje bilo drugaije ako biste iveli sa zahvalnou,
ljubavlju, odanou i pravdom, poev od pravde za samog sebe. Samo zamislite
jedinstvo izmeu vas i vaeg tela ukoliko biste mu bili potpuno odani, ako biste bili
potpuno zahvalni za svoje telo i pravedno se odnosili prema njemu. Zamislite da
ste sreni onakvi kakvi jeste, i da gde god da idete, raj ide s vama, jer ste vi raj.
Zamislite ivot sa ovom vrstom slobode. Da, istina e vas osloboditi, ali prvo je
morate videti,
Hou da vidite da li je istina o vama tana ili netana. Samo svedoite onome to
jeste, bez ikakvih presuda, jer je sve to stvarate savreno. Pogledajte svoje
okruenje, okvir vaeg sna, svuda naokolo. Obratite panju na svoja uverenja, nain
na koji se ona reflektuju u prii vaeg ivota. Propratite kuda vaa panja odvodi
celokupan san. Nisam ni mislio da treba da razmiljate o tome. Rekao sam da
vidite, a vienje nije razmiljanje. Da li je to istina?
Pa, ako nije istina, sada znate da ne morate verovati u to. Umesto da verujete
nauite da vidite, Ono u ta verujete, smesta iskrivljujete u skladu s vaim znanjem.
Ali kada se okanete znanja i zaete van domaaja simbola, u odreenom trenutku
vaeg ivota poinjete da se pretvarate u vidovnjaka. Vidovnjak je sanjar koji je
ovladao snom, koji je nauio da vidu Umetnik, sanjar, nosilac poruke, vidovnjak -
postoji mnogo naina da vas oslovljavamo. Ja vas najradije zovem umetnikom jer je
cela vaa tvorevina majstorsko umetniko delo.
Ovo je vaa prilika da vidite svoju tvorevinu, da vidite ono to jeste, da vidite istinu.
Ali prvo morate napustiti sve to nije istina, sve to je samo sujeverje i la. Ako ste
voljni da prizovete istinu, otkriete da je vaa pria, ta god vi rekli o njoj, potpuno
lana. Vi znate da ta pria o vama nije tana. Samo vam je potrebna hrabrost da
napustite ono to niste, da se okanete prolosti, da se odvojite od svoje prie, jer
vaa pria niste vi. Onog trenutka kad vie ne budete verovali u sve lai koje ste
sebi govorili, otkrivate da nije bitno koliko je bolno; istina je milion puta bolja od
verovanja u lai.
U svakom romanu, svakom filmu ili drami iz stvarnog ivota, najvanije mesto u
prii je trenutak istine. Pre njega, itava drama u prii stalno narasta. Napetost se
poveava dok istina ne naie kao plimni talas i uniti sve lai. U kritinom trenutku
lai ne mogu opstati pored istine i one nestaju. Nema vie napetosti. Mir se vraa sa
istinom, i oseamo olakanje to je drama zavrena.
Naravno, kada istina stigne, u vaoj vlastitoj prii sve u ta verujete izgleda kao da
je ugroeno. Strah nastupa govorei: ,,U pomo! itava struktura mog ivota, sve u
ta sam ikada verovao, raspada se. ta u da radim bez svih lai? Ako vie ne
verujem u sve to, ako vie ne irim glasine, neu imati ta da kaem." n! Ovo je
ono to sam pokuavao da vam kaem.
Ljudi me pitaju: Ako vie ne budem verovao u sve simbole, ako izvuem svoju veru
iz svake rei, kako u moi da komuniciram s bilo kime? Kako mogu da opstanem u
ivotu bez utemeljenosti na onome to znam?" Kao to moete videti, mo sumnje
deluje u njihovim umovima, a ona je ak i vea nego ranije.
Pa, ako se setite kakvi ste bili pre nego to ste nauili da govorite, kada ste bili ba
kao ivotinje, shvatiete da ste u to vreme mogli da komunicirate bez rei. Bez
upotrebe vaeg intelekta i rei, hou da vratim vas onakve kakvi ste bili pre mnogo
vremena, da se vratite do izvornosti koju ste imali pre nego to ste nauili da
govorite, i da iskusite istinu. Hou da udem pravo u vae srce, i potraim istinu bez
ikakvih rei, da pronaem vae izvorno ja, i izvuem ga napolje uz svu vau mo.
Najvanija stvar u vaem putovanju nazad do vas je trenutak kada najzad vidite
sebe kroz oi istine. Ako moete da uoite svoje izvorno ja, dopae vam se ono to
vidite. Vi zapaate velianstvenost svog prisustva, koliko ste udesni i lepi. Vidite
savrenstvo u sebi, a to slama svaku sumnju koju vam je neko drugi ikada usadio u
glavu. Vidite da ste svedost, da ste ivot, a kada prihvatite sopstveno boanstvo,
postajete bolji odraz ivota.
Vi ste ovde da uivate u ivotu, a ne da patite zbog vae drame ili line vanosti. To
niste vi; to ne pripada vaem postojanju. Vi ste ovde da budete sanjar, da budete
umetnik, da budete vidovnjak. Ali ne moete biti vidovnjak kad imate oi samo za
sopstvenu priu, svoje rane, ulogu rtve. Dokle god ste usmereni na ono to vam je
majka uradila pre dvadeset godina ili pre etrdeset, ili ta je uinio va otac ili va
partner, ili ta vam je uradio bilo ko od drugih likova u vaoj prii, tada ne vidite
istinu. Ako se usredsredite na svu tu dramu, onda je govoriti vama kao
govoriti zidu. Da li vam ovo zvui odnekud poznato?
Pre nego to postanete vidovnjak, vi ste daleko od jednostavnosti ivota - veoma
daleko od nje. Verujete da sve znate. Imate toliko mnogo odlinih stavova i
pokuavate da ih nametnete svima ostalima. Kada postanete vidovnjak, sve se
menja. Kao vidovnjak vidite ta se ljudi prave da su, ta izraavaju, ta veruju da su.
Vi znate da to nije istina; znate da se svi pretvaraju. Kako se pretvaraju? Ne znate
tano; ne moete itati misli svih tih sporednih likova koje ste stvorili. Jedva da
moete znati i kako se vi sami pretvarate. Ali ono to moete videti iza sveg
pretvaranja jeste stvarna osoba. A kako moete da je ne volite? Bas kao i vi, stvarna
osoba dolazi iz beskonanosti. Ona nema nikakve veze sa simbolima koji dolaze od
glasa znanja; stvarna osoba nema nikakve veze ni sa kakvom priom.
Kada postanete vidovnjak, vidite ono to je iza prie, Razumete druge ljude, ali oni
ne razumeju sami sebe. Nema anse da e oni shvatiti vas, i ne moraju. Veina ljudi
nema svest koju vi imate. Ne znaju zato su takvi kakvi su. Nemaju predstavu o
tome; oni jednostavno preivljavaju. Ne moraju da veruju svakome, ali to svejedno
rade. Uopte ne veruju sebi, nemaju predstavu koliko su sjajni. Oni vide samo svoje
znanje, koje ih okruuje kao zid magle. Zamislite da ste jedina trezna osoba medu
hiljadu sasvim pijanih ljudi. Da li ete se raspravljati s takvim ljudima? Da li zaista
elite da im verujete? Znate da ta god oni kau nije istina, A to vam je poznato jer
ste i vi bili pijani, i sve to ste govorili takoe nije bilo istina,
Svesni, lako moete razumeti kako su ti umovi spremljeni da postanu takvi kakvi
su. Ali samo zato to imate svest ne znai da ste bolji od svih ostalih. Biti svestan ne
ini vas superiornim, niti inteligentnijim. To nema nikakve veze sa inteligencijom.
Znajui ovo, naravno da ste u potpunosti skromni. Jednostavno vas nije briga. Ali
postoje dva naina da vas ne bude briga. Postoji nain rtve u snu prve panje, a tu
je nije me briga" samo la jer je rtve zapravo briga, i one bivaju i te kako
povreene i uvredene. One imaju sve one emocionalne rane koje su pune otrova, i
odbrambeni mehanizam koji kae: , nije me briga." Naravno da ih je briga, i
sigurno ne veruju u to nije me briga".
Kada ste vidovnjak, ljudi su za vas izuzetno predvidljivi. Moete primetiti da su svi
u snu rtava opsednuti glavnim likom svoje prie. To je njihovo stanovite - njihova
jedina taka gledita. Nain na koji oniposmatraju ivot veoma je ogranien, a takav
je jer njihova uverenja deluju kao ogledalo koje im pokazuje samo ono u ta veruju,
a oigledno je da to uopte nije istina. Oni projektuju ono to veruju na vas, a vi to
opaate, ali ne shvatate nita lino jer ne donosite unapred zakljuak da je to to
oni projektuju istina. Znate da je njihova projekcija ono to oni veruju o sebu a vi to
znate jer ste nekada postupali isto.
Kada jednom postanete vidovnjak, vidite sve to drugi umetnici rade sebi, ali vaa
taka gledita je potpuno osloboena linog. Proces ponitavanja nauenog vodi
vas na mesto gde u vaoj prii vie nema sudije i rtve. To je samo pria, i vi znate
da je ona vaa tvorevina, ali jednostavno kao da se deava nekome drugom. Vi
posmatrate sve prie, simbole; vidite kako se ljudi igraju njima, ali to nema uticaja
na vas. Ne vrea vas, jer ste u potpunosti otporni. Vidite lica, volite ih, ali ste takoe
svesni da postoji neto to ne pripada vaem snu. To je lini san koji drugi umetnici
sanjaju, a vi do kraja potujete njihov san, zbog njihovog stvaralatva.
Potovanje je divna re, i to je jedan od najvanijih simbola koje moemo razumeti.
Zamislite da nikada ranije niste uli re, i hajde da ga napravimo i sporazumemo se
o njegovom znaenju, jer ba kao i svaki drugi simbol, moramo ga sporazumno
prihvatiti ili za nas nee imati znaenja. Potovanje, kao mnogi simboli, poinje od
nas i zatim se emituje na sve i svakoga u naoj okolini. Ako ne cenimo sebe, kako
moemo ceniti bilo koga ili bilo ta drugo?
Kada potujete sebe, to znai da sebe prihvatate upravo takvog kakvi ste. Kada
cenite druge ljude, to znai da ih prihvatate ba onakve kakvi su. Kada potujete
sve u prirodi - ivotinje, okeane, atmosferu, zemlju to znai da prihvatate sve to je
stvoreno. Kad smo mi stigli na ovaj svet, sve je ve bilo stvoreno. Nismo odabrali da
vidimo ta je trebalo ili nije trebalo da se stvori. To je uraeno, i mi to potujemo.
Moemo li mi bolje? Moda, ali ne mislim da je tako. Onda je potovanje potpuno
prihvatanje svega to postoji upravo onakvog kakvo je, a ne onakvog kakvo bismo
mi elei i da bude. Ovo je, manje-vie, jedno znaenje rei potovanje,
Kad jednom prihvatite sebe upravo onakvog kakvi ste, vie nemate nikakve
presude o sebi. Kad jednom prihvatite sve drugo, vie ne donosite nikakve presude
o tome. Tada se u vaem svetu deava neto neverovatno: pronalazite mir. Niste u
sukobu sa sobom, niti s drugima. Sve nesuglasice koje postoje medu ljudima
uzrokovane su nedostatkom potovanja. Razlog svakog rata je u tome to nismo
potovali nain ivota drugih umetnika. Umesto da cenimo njihova prava, mi
poinjemo drugima da nameemo ono u ta verujemo. Umesto mira, postoji rat.
Potovanje je kao ogranienje. Ono to zovemo svojim pravima ide ruku pod ruku s
potovanjem. Mi imamo svoja prava, ba kao i sve to postoji u svemiru. ivimo u
svetu koji delimo s milijardama drugih bia, a potovanje omoguuje svim
sanjarima da ive u harmoniji i miru.
U snu druge panje poinjemo da stvaramo lini raj, a kad dostignemo san tree
panje, na ivot je raj. Raj je kraljevstvo u kom smo mi kralj ili kraljica. Ja imam
svoje lino kraljevstvo i ono je raj, ali nije oduvek bilo raj. Postalo je onog trenutka
kad vie nisam presuivao sebi ili bilo kome drugom - kad sam odluio da u
potpunosti potujem svoje kraljevstvo, i kada sam nauio da potujem kraljevstvo
sviju drugih. Peti sporazum je takoe posveen potovanju jer ja cenim druge
umetnike kada sluam njihovu priu. Umesto da pomaem umetnicima dok piu
svoju priu, doputam da je piu sami. Nikada neu biti taj koji pie vau priu, ba
kao to nikada nikome neu dopustiti da pie moju. Ja potujem va um, va san,
vau tvorevinu. Potujem sve u ta verujete. Cenim vas kada ne pokuavam da vam
kaem kako da ivite svoj ivot, kako da se oblaite, govorite, kako da hodate, kako
da radite bilo ta u svom kraljevstvu. im pokuam da kontroliem vae
kraljevstvo, ja vas vie ne potujem, i biemo u ratu za vlast nad vaim
kraljevstvom. Ako pokuam da vas kontroliem, u toj nameri gubim svoju slobodu.
Stoga je moja sloboda u tome da vas pustim da budete kakvi god da ste, kakvi god
elite biti. Nije moj posao da menjam vau virtuelnu stvarnost. Moj posao je da
menjam sebe.
Vi ste kralj ili kraljica svog kraljevstva. To je vaa tvorevina; tu vi ivite, i sve je to
vae. Sanjate svoje kraljevstvo i moete biti veoma sreni u njemu. Kako? Kao prvo,
morate potovati sopstveno kraljevstvo ili e vrlo skoro ono postati pakao, nee
vie biti raj. Kao drugo, neete dopustiti nikome nepotovanje. Ko god ne ceni vae
kraljevstvo, izlazi iz njega. To je vae kraljevstvo, va ivot. Imate pravo da ivite
sopstveni ivot na svoj nain i ne postoji pogrean nain. Pogrean nain je samo
jo jedna presuda koju stvaramo.
Kada jednom pobedite u linom ratu, nemate presude ni o emu, a ocene drugih
ljudi ne utiu na vas. Naravno da pravite greke kao i bilo ko drugi, ali u vaoj glavi
postoji savrena pravda. Plaate samo jednom za svaku greku, a zbog toga to ste
ljubazni prema sebi, zbog toga to volite sebe, ta cena je veoma niska.
Moda e ove rei koje delim s vama imati neko znaenje, neki smisao za taj glas
koji ivi u vaoj glavi. A moda taj glas moe otpoeti sanjanje sa ovom novom
informacijom i odluiti da prestane biti tiranin, da prekine da vam sudi i da vas
kanjava. Dan vae poslednje presude je moda skoro ve stigao. To zavisi od vas.
Ako moete uveriti tiranina da prestane da sudi, onda e se uskoro za vas sve
promeniti.
Zamislite da umesto da bude va protivnik, tiranin postane va saveznik, i umesto
to vodi va ivot u dramu, pone da vam pomae u odravanju mira. Kada tiranin
postane va saveznik, nikada nee opet krenuti protiv vas; nikada vas nee ponovo
sabotirati. On pomae u svemu to elite da stvorite. Onda um postaje mona
alatka duha; postaje moan saveznik. Ishod je potpuno drugaiji san: va lini raj.
U snu raja, vi se potpuno predajete ivotu, znajui da je sve upravo onakvo kakvo
jeste. A zbog toga to sve prihvatate onakvim kakvo jeste, ne brinete vie ni o emu.
Va ivot postaje zadivljujui jer vie nema straha. Znate da radite tano ono to bi
trebalo da radite, i da je sve to se desilo i trebalo da bude tako. ak i ono to
smatrate svojim najgorim grekama trebalo je da se desi jer te greke proirile su
vau svest. ak i najgora stvar koja moe da se dogodi trebalo je da vam se desi jer
e vas gurnuti u pravcu razvoja,
ta je najgore to se moe desiti bilo kome od nas? Da umremo? Svi emo umreti i
tu nita ne moemo da uradimo. Moemo da uivamo tokom ivota ili da se
opiremo i patimo. Otpor je u svakom sluaju uzaludan. Mi smo programirani da
budemo ono to smo i samo to moemo biti. Ali umesto nae virtuelne stvarnosti,
moemo da se ustremimo protiv onoga za ta smo programirani i da tako stvaramo
ceo svet otpora. Borba i jeste otpor, a on stvara patnju.
Kada se predate ivotu, sve se menja, ba kao magijom. Predajete se toj sili koja
struji vaim telom, vaim umom, i to je potpuno nov nain posmatranja ivota. To
je nain postojanja. To znai biti iv. Sreni ste jer ste istiniti. Sreni ste gde god da
ste, ta god da radite. ak i kad vam je dosadno, uivate u ivotu. ak i kada
izazivate probleme, uivate u ivotu. Slobodni ste, a to je sloboda majstora sna koji
nije pripojen snu. Vi se zakaite za san svojom panjom i otkaite se od njega kad
god poelite. Spoljni san eli da vam privue panju i vi mu doputate da uspostavi
vezu, ali moete je prekinuti u bilo kom trenutku. Iz asa u as, moete promeniti
ono to sanjate i poeti opet iz poetka.
U svakom trenutku, donosite izbor ta elite da zadrite, a ta da ostavite. Ali ne
recima. Ne morate stvarati priu, ali moete ako elite. U vaoj prii, moete kriviti
celi svet za sve to vam se deava ili moete preuzeti odgovornost za svoju priu,
biti umetnik, videti priu i promeniti je kad god elite. Moete biti bogati ili
siromani. To nije vano. Moete biti slavni ili ne, i to nije vano. Mislim da uopte
nije zabavno biti slavan u svetu tame. Ne verujem da je zabavno biti vladar pakla,
ali to je izbor, i vi ga moete napraviti. Ako preduzmete odgovornost za svoju
tvorevinu, moete stvoriti sve to elite u ivotu. Moete ponovno ispisati svoju
priu; moete iznova stvoriti svoj san. A ako odluite da volite svoju tvorevinu,
moete promeniti sve prie koje su nekada bile drame u najudesnije, romantine
komedije.
Moda niste zavrili sa svojom priom, i ko zna da li ete je ikada dovriti. Iskreno,
to nije toliko vano. ta god da uradite sa svojim ivotom, nije mnogo bitno. ta god
neko drugi ini sa svojim ivotom nije vano, i to nije vaa stvar. Jedva da je ita
mnogo bitno. Ali moemo rei da je jedna stvar vana, a to je ivot sam; to je
namera sama; to je Tvorac. Tvorevina nije toliko vana; ispoljavanja e se menjati
iz dana u dan, iz asa u as, iz generacije u generaciju. ivot je vean, ali va san
postoji jedino dok ste ivi u svom fizikom telu, ta god radite ovde, neete ga
odneti sa sobom. Ne treba vam. Nikada i nije; niti e. Ali to ne znai da vi neete
stvarati. Naravno, stvaraete jer je to u vaoj prirodi. Vi uvek stvarate, uvek
izraavate sebe. Roeni ste kao umetnik, a vaa umetnost je izraavanje vaeg
duha; to je izraz sile koja vi jeste. Vi znate koliko ste moni, a ta mo je stvarna.
Znate ta ste nauili, i znate da sve vae znanje nije stvarno.
Istina se odvija pravo pred vama. Iskusiti ivot znai iskusiti istinu, Videti istinu
ini ogromnu razliku u vaem svetu; postati istina je pravi cilj, jer to ste pravi vi.
Ono to nije vano nije istina. Vaa elja za istinom i vaa ljubav prema njoj jesu
najhitnije, a to je stvarno uenje.
13.
Tri jezika
Kakav ste nosilac poruke?
Peti sporazum je najnaprednije uenje Tolteka jer nas priprema da se vratimo
onome to zaista jesmo: nosioci poruke istine. Mi prenosimo poruku svaki put kad
govorimo, a ako ne prenosimo istinu to je zbog toga to nismo svesni ta stvarno
jesmo. etiri sporazuma nam pomau da vratimo svest o onome to jesmo. Oni
nam pomau da postanemo svesni moi nae rei. Ali pravi cilj je peti sporazum jer
nas on vodi iza simbolike i ini nas odgovornim za stvaranje svake rei. Pomou
petog sporazuma vraamo mo verovanja koju smo uloili u simbole. A kada
prodemo iza simbola, snaga koju otkrivamo je neverovatna jer je to mo umetnika,
mo ivota, mo stvarnih nas.
Peti sporazum je predviden za ono to ja zovem obukom nosioca poruke ili
obukom anela jer je namenjen nosiocima koji su svesni da imaju poruku koju
prenose. Aneo je grka re koja znai nosilac poruke". Aneli zaista postoje, ali
ne oni religijski s krilima. Svi smo mi nosioci poruke, svi smo mi aneli, ali nemamo
krila, i ne verujemo u anele s krilima. Religijske prie o anelima s krilima su
samo simbol, a kao simbol, krila znae da aneli mogu leteti.
Aneli lete i prenose informaciju, poruku, a prava poruka je ivot, ili istina. Ali
postoji veoma mnogo nosilaca poruka u ovom svetu koji ne prenose ivot, koji ne
prenose istinu. Svet je naseljen milijardama glasnika sa sveu ili bez nje.
Oigledno je da je veina njih bez svesti. Oni su programirani da prenose i primaju
poruku, ali ne znaju da su njeni nosioci. Veina ljudi nema pojma da su simboli
njihova sopstvena tvorevina. Ne znaju odakle dolazi mo simbola, to znai da
znakovi imaju potpunu kontrolu nad njima.
Kakva su oni vrsta nosilaca poruke? Odgovor je oigledan. Vidite posledice u svetu.
Samo pogledajte oko sebe i otkriete. Kada to saznate, peti sporazum ima ak jo
vie smisla. Budite sumnjiavi, ali nauite da sluate. ta e promeniti ove glasnike?
Odgovor je svest. To je ono to obuka za nosioca poruke ini za nas. Pomae nam
da postanemo svesni vrste poruke koju donosimo u ovaj svet.
S tolteke take gledita, po stoje samo tri naina da se prenese poruka ili moemo
rei da postoje samo tri jezika u ovekovom svetu: jezik spletkarenja, jezik ratnika i
jezik istine.
Jezik traa je onaj koji svi ljudi govore. Svi znaju kako da spletkare. Kada
upotrebljavamo taj vid izraavanja, naa poruka je iskrivljena; mi traamo o svemu
oko nas, ali uglavnom traamo o sebi. Ako odemo u drugu zemlju gde ljudi govore
razliit jezik, otkrivamo da nije vano kakvu simboliku oni koriste, oni govore kao
mi jezikom traa u onome to ja nazivam velikim mitoteom. U obinom snu bez
svesti veliki mitote obuzima ljudski um i stvara sve nesporazume, sva izvrtanja u
nainu na koji tumaimo znaenje reci.
Jezik spletkarenja je jezik rtve; to je jezik nepravde i kanjavanja. To je jezik pakla,
jer je ogovaranje sainjeno od istih lai. Ali ljudi e smiljati lai jer smo
programirani da spletkarimo dok se neto ne promeni u nama, to je takoe u
programu. Tada se bunimo protiv ogovaranja i u naoj glavi poinje rat - rat
izmeu istine i lai.
Drugi jezik je jezik ratnika. Kada upotrebljavamo ovaj jezik, ponekad govorimo
istinu, a ponekad lai, u zavisnosti od nae svesnosti. Katkad verujemo u lai, to
nas vodi pravo u pakao, a katkad u istinu, to nas vodi pravo u raj. Ali mi i dalje
verujemo, a to znai da simboli jo imaju mo nae vere. Kao ratnici mi skaemo od
jednog do drugog sna; ponekad smo u raju, ponekad u paklu. Kao to moete
zamisliti, jezik ratnika je hiljadu puta bolji od jezika traa, ali opet, ljudi su
programirani da menjaju jezik kojim govore i da koriste jo jedan jezik.
Trei jezik je jezik istine, a kada njime govorimo, mi jedva da i priamo. U ovoj fazi
bez sumnje znamo da su simboli koje koristimo naa tvorevina. Znamo da mi
dajemo znaenje svim tim simbolima u komunikaciji sa svojom vrstom, i
upotrebljavamo ih besprekorno, najbolje to moemo da prenesemo svoju poruku,
da ispoljimo sebe, jer mi smo poruka. Najzad, nema vie lai, jer smo ovladali
sveu i vidimo sebe kao ivot, kao istinu.
Jezik istine je namenjem povlaenima jer je to jezik majstora sna, umetnika koji je
ovladao snom. U svetu majstora uvek su prisutni muzika, umetnost i lepota.
Majstori umetnici uvek su sreni. Oni su u miru i uivaju u svojim ivotima. Ta tri
naina komunikacije jesu ono to ja zovem jezicima 1-2-3, A-B-C i do-re-mi. Jezik
traa je 1-2-3 jer je lak za uenje, i njime svi govore. Jezik ratnika je A-B-C zato to
se ratnik buni protiv tiranije simbola. Jezik istine je do-re-mi, jer je on za umetnike
koji u svojim glavama imaju muziku umesto velikog mitotea.
Jezik do-re-mi je onaj kojim ja volim da govorim. Moja glava je uvek puna melodija
jer one skreu panju uma, a kada vam se um ne ispreuje na putu, to je ista
numera. Znam da sva ta muzika u mojoj glavi nije nita drugo nego san, ali barem
ne razmiljam i ne stvaram priu.
Naravno, mogu stvoriti priu ako elim, i ona moe biti lepa. Mogu da usmerim
svoju panju na simbole i da koristim one koji su vama razumljivi u komunikaciji.
Takode ih mogu upotrebljavati da ujem ta vi kaete. Obino je to u vezi s vaom
priom. Govorite mi mnogo ta za ta verujete da je istina, a ja znam da nije. Ali
kada mi kaete, ja sluam, i tano znam odakle dolazite. Vidim ono to vi moda ne
vidite. Vidim stvarne vas, ne ono to se pretvarate da ste. To to se pretvarate da
ste je toliko komplikovano da se ak i ne gnjavim pokuavajui da shvatim. Znam
da to niste vu Pravi vi je vae prisustvo, i ono je isto toliko lepo i udesno kao bilo
ta drugo na ovom svetu.
Kada vidite ruu, rascvetalu i prelepu, zahvaljujui njenom prisustvu vi se divno
oseate. Ne morate da govorite sebi kako je ona divna; opaate svu lepotu i
romantiku te rue. Oseate njen miris, a cvet nikad ne kae ni re. Vi razumete
poruku, ali uz pomo rei. Ako odete u umu videete ptice kako razgovaraju s
drugim pticama i drvee kako pria sa ostalim drveem pomou druge vrste
simbolike. Moete opaziti unutranju komunikaciju svega oko vas i to je
zadivljujue. Svuda u ovom svetu postoje glasnici, ali da li ste ikada razmislili o
tome? Da li ste ikada zapazili da otkad ste stigli na ovaj svet, vi neprekidno
prenosite poruku? ak i pre nego to ste roeni, kad je vaa majka postala sve sna
da je u blagoslovenom stanju, vaa poruka je bila tu. Vai roditelji su jedva ekali
va dolazak, trenutak vaeg roenja. Znali su da se deava udo, i im ste se rodili,
smestaste doneli poruku bez rei. Oni su osetili vae prisustvo. To je bilo roenje
anela, a poruka ste bili vi.
Vi ste bili poruka, i dalje ste, ali iskrivljeni ste u odrazima drugih nosilaca poruke.
To nije greka nosilaca poruke, niti vaa greka, zapravo to nije niija greka.
Iskrivljenje je savreno jer samo ono postoji, ali onda odrastete, postanete svesni i
moete odabrati da prenosite drugaiju poruku. Moete odabrati da budete bolji
odraz ivota promenom jezika koji govorite. Moete izmeniti nain na koji
prenosite poruku i komunicirate sa sobom i s drugim ljudima.
A sada jedno jednostavno pitanje za vas. elim da ga razumete, ali nemojte
dozvoliti tom glasu u vaoj glavi da odgovori na njega. Samo dopustite ovim reima
da prou pravo u vae srce, gde moete osetiti znaenje i nameru iza rei. Evo
pitanja: Kakav ste nosilac poruke? Ovo nije presuda. To je samo mala sumnja za va
um, ali je to veliki korak za svest. Ako razumete pitanje, onda samo malo sumnje
moe izmeniti ceo vas ivot.
Kakav ste nosilac poruke? Da li prenosite istinu ili lai? Da li opaate samo jednu
stranu neke pojave ili vidite i drugu? Cela stvar i jeste izmeu istine i lai. Ovo je
sr problema, i to je ono to ini celokupnu razliku, jer je sav sukob - bio on
unutranji ili spoljanji - posledica prenoenja lai i verovanja u njih.
Kakav ste nosilac poruke? Da li ste nosilac poruka traa i lai? Oseate li se prijatno
uz sve lai, sav tra i dramu koja dolazi kao posledica verovanja u neistine? Da li je
to ono to delite sa svima oko sebe? Da li je to ono emu uite svoju decu? Da li i
dalje krivite roditelje za svoje probleme? Setite se, oni su dali sve od sebe. Ako su
vas vai roditelji zlostavljali, u tome nije bilo nieg linog. To se deavalo usled
njihovih strahova, zbog onoga u ta su verovali. Ako su vas zlostavljali, to je bilo
zbog toga to su i sami bili maltretirani. Ako su vas povreivali, to je zato to su i
sami bili povredeni. To je neprestani lanac akcije-reakcije. Da li ete nastaviti da
budete deo tog lanca ili se on na vama zavrava?
Kakav ste nosilac poruke? Da li ste vi ratnik koji se bori izmeu raja i pakla? Da li i
dalje verujete ljudima koji vam kau: Ovo je istina?" Verujete li jo sopstvenim
laima? Kakvu vrstu poruke prenosite ljudima koje najvie volite ako vas poruka
koju prenosite sebi vodi u pakao? Kakvu vrstu poruke prenosite svojoj deci, koju
toliko volite? Kakvu vrstu poruke prenosite svom voljenom biu, roditeljima, brai
i sestrama, svojim prijateljima, svima oko sebe?
Kakav ste nosilac poruke? Ako mi kaete kakvu vrstu sna stvarate za sebe, rei u
vam kakav ste glasnik Kako se ophodite prema sebi? Da li ste ljubazni prema sebi?
Da li potujete sebe i druge ljude? Kako se oseate u vezi sa samim sobom? Da li se
uopte dopadate samom sebi? Da li ste ponosni na sebe? Da li ste zadovoljni? Ima li
ikakve drame ili nepravde u vaem snu? Da li u vaem snu postoji sudija i rtva? Da
li je to san grabljivaca, san nasilja? Ako jeste, va san iskrivljuje vau poruku.
Sudija, rtva, i svi ti glasovi u vaoj glavi sve iskrivljuju.
Upravo sada, vi prenosite poruku sebi i svima oko sebe. Vi uvek prenosite poruku i
uvek je primate jer se ona kree od jednog do drugog uma. ta je poruka koju
donosite u ovaj svet? Da li je besprekorna? Da li uopte opaate da stalno koristite
simbole? Samo razmotrite poruke koje prenosite. Da li reci koje govorite dolaze od
istine ili od glasa znanja, tiranina, velikog sudije? Ko prenosi poruku? Da li ste to
stvarno vi? To je va san. Ako to niste pravi vi, ko onda prenosi poruku? Zar to nije
dobro pitanje?
Moete li zapaziti uticaj reci koje prenosite na druge kada priate? Samo zamislite
da govorite zidu. Ne oekujte odgovor. Zid nee uti ono to govorite. Vi treba da
shvatite ta izlazi iz vaih usta. Na vama je da ponete uviati uticaj svojih rei na
sve u vaoj okolini. Ako govorite zidu, vaa poruka postaje sve jasnija. Nakon toga,
vanost besprekornosti postaje oigledna.
Sada elim da upotrebite matu i osmotrite vrstu meusobnih odnosa s drugim
ljudima. Siguran sam da imate mnogo takvih uspomena. Ljudi vam uvek prenose
poruke, i vi ih uvek primeujete. Kakva vrsta glasnika su drugi ljudi u vaem
ivotu? Kakvu vrstu poruka vam oni prenose celog ivota? Kako sve te poruke
utiu na vas? Od svih podataka koje ste primili od drugih ljudi, s koliko njih se
slaete i prihvatate ih kao sopstvene? Koliko tih poruka vi i dalje prenosite sada?
Ako prenosite poruke nekoga drugog, ije poruke prenosite?
Jednostavno budite svesni vrste poruka koje ste prenosili i primali celog ivota. Ne
morate suditi nikome, ukljuujui i same sebe. Samo upitajte: Kakav sam ja nosilac
poruke? Kakvi su nosioci poruke drugi ljudi u mom ivotu? Ovo je veliki korak u
majstorstvu svest, veliki korak ka tome da se bude vidovnjak.
Kada postanete svesni poruka koje prenosite i poruka koje drugi ljudi prenose
vama, vaa taka gledita se vrsto i snano menja. Jasno ete razumeti poruke koje
vam prenose drugi ljudi i uoiti kakav ste nosilac poruke. Zatim doe trenutak
kada je vaa svest toliko proirena da jasno opaa poruke koje prenosite drugima.
Tano vidite kakav ste vi nosilac poruke. Vidite doprinos svojih rei, dela, uinak
svog prisustva.
Vi uvek prenosite poruke svemu i svima oko sebe, ali uglavnom stalno prenosite
poruke samom sebi. Kakva je poruka? Ona je najvanija, jer utie na ceo vas ivot.
Da li ste vi majstor koji prenosi istinu? Da li ste rtva koja prenosi la? Pa, nije
zaista vano da li ste majstor ili prenosilac traa pun otrova, ili ste ratnik i idete
gore-dole, od raja do pakla, od pakla do raja. Vi prenosite informaciju koju imate u
sebi. Ona nije ispravna ili pogrena, ili dobra ili loa; to je ono to vi znate. To je ono
to ste uili celog ivota i nije zaista vano ta ste nauili. Nije zaista vano ta ste
uili druge, ta ste s njima delili.
Zaista je bitno da budete ono to stvarno jeste - da budete autentini, da uivate u
ivotu i budete ljubav. I ne simbol ljubavi koji su ljudi iskrivili, nego stvarna ljubav
oseanje koji moete pretoiti u rei, ljubav koja je posledica toga to ste ono to
zaista jeste.
Uvek se setite: vi ste sila koja stvara sve to postoji. Vi ste mo koja otvara cvet i
pomera oblake, i zemlju, i zvezde, i sazveda. ta god bila vaa poruka, volite sebe u
svakom sluaju, zbog onoga to ste, zbog toga to potujete ono to ste. Ne morate
biti drugaiji, osim ako ne odluite da volite sebe toliko da vie niste zadovoljni
sobom kao nosiocem poruke.
Moda ste zloupotrebljavali re jer ste bili nevini, jer niste imali svest. Ali ta se
deava kada imate svest, a to i dalje radite? Kad steknete svest, ne moete vie
tvrditi da ste nevini. Tano znate ta radite, a ta god radite i dalje je savreno, ali
sada je to vasa odluka; to je vas izbor. Sada je pitanje: kakvu vrstu poruke ste
izabrali da prenosite? Da li je to istina ili su lai? Da li je to ljubav ili strah? Moj
izbor je da prenosim poruku istine i ljubavi. Kakav je va?
Epilog
Pomozite. mi da promenim svet
Ako vie niste zadovoljni time kakav ste nosilac poruke, ako elite da postanete
nosilac poruke istine i ljubavi, onda vas pozivam da uestvujete u novom snu za
oveanstvo, onome u kom svi mi moemo da ivimo u harmoniji, istini i ljubavi,
U ovom snu ljudi svih religija i svih filozofija nisu samo dobrodoli nego su i
potovani. Svako od nas ima pravo da veruje u ta god eli, da sledi bilo koju
religiju ili filozofiju koju hoe. Nije vano da li verujemo u Hrista, Mojsija, Alaha,
Bramu, Budu ili bilo koje drugo bie ili uitelja; svi su dobrodoli u ovaj san. Ne
oekujem da poverujete u sve moje prie, ali ako su nale odjeka u vama, ukoliko
moete osetiti istinu iza rei, onda hajde da sklopimo jo jedan sporazum:
pomozite mi da promenim svet
Naravno, prvo pitanje je kako ete promeniti svet? Odgovor je lak. Izmenom vaeg
sveta. Kada vam traim da mi pomognete da promenim svet, ne govorim o planeti
Zemlji. Ja govorim o virtuelnom svetu koji postoji u vaoj glavi. Promena poinje s
vama. Neete mi pomoi da promenim svet ako prvo ne promenite sopstveni svet.
Vi ete promeniti svet volei sebe, uivajui u ivotu, pretvarajui svoj lini svet u
san raja. A ja vam traim pomo zato to ste vi jedini koji moete neto promeniti.
Ako odluite da izmenite svoj svet, najlaki nain za to je uz upotrebu sredstva koje
nije nita drugo doli zdrav razum. Pet sporazuma su orua za promenu vaeg
sveta. Ukoliko ste besprekorni sa svojom reju, ako nita ne uzimate lino, ukoliko
ne zakljuujete unapredl uvek dajete sve od sebey i ako ste sumnjiavi dok sluate,
nee vie biti rata u vaoj glavi; nastupie mir.
Ako praktikujete pet sporazuma, va svet postaje bolji i elite da podelite svoju
sreu s ljudima koje volite. Ali kod promene sveta nije u pitanju promena
sporednih likova u vaoj prii. Ako elite da promenite svet, svoj svet, trebalo bi da
izmenite glavni lik vae prie. Ako to uinite, onda ba kao magijom poinju da se
menjaju i svi sporedni likovi. Kad se vi promenite, izmenie se vaa deca, jer e se
promeniti poruka koju im prenosite. Poruka koju prenosite svojoj enijli svom
muu e se izmeniti. Va odnos sa prijateljima e biti drugaiji. Moda jo vanije,
va odnos sa samim sobom e se promeniti.
Kada preoblikujete poruku koju prenosite sebi, vi ste sreniji, a samim tim ljudi
koji ive oko vas e takoe imati koristi. Va napor je zaista dobar za sve jer su vaa
radost, srea i raj zarazni. Kada ste sreni, ljudi oko vas su takoe radosni, i to ih
nadahnjuje da promene vlastiti svet.
Mi predstavljamo itavo zavetanje; a kada kaem mi, govorim o svim ljudima.
Nase zavetanje je ljubav; to je radost, to je srea. Hajde da uivamo u ovom svetu.
Hajde da uivamo jedni u drugima. Stvorenismo da volimo jedni druge, a ne da se
meusobno mrzimo. Hajde da prestanemo verovati da nas razlike ine nadmonim
ili podreenim u odnosu na druge. Hajde da ne verujemo u tu la, da se ne plaimo
to nas nae razliite boje ine razliitim ljudima, Koga je briga za to? To je samo
jo jedna la. Ne moramo verovati u sve lai i sujeverja koja upravljaju naim
ivotima. Vreme je da ih okonamo jer nikome ne pomau. Vreme je da okonamo
fanatizam. Moemo se vratiti istini i biti njeni vesnici.
Mi imamo poruku da je prenesemo, a ta poruka je nae zavetanje. Kad smo bili
deca, primili smo zavetanje od naih roditelja i naih predaka. Nasledili smo divan
svet i red je na nas da ponudimo naoj deci i unucima planetu gde e iveti isto
tako divno i dobro kao to mi ivimo sada. Moemo prestati da unitavamo nau
planetu i jedni druge. Ljudi mogu iveti u harmoniji, Neverovatno je ta moemo da
uradimo ako zaista elimo. Samo treba da budemo svesni onoga to radimo i da se
vratimo naoj autentinosti.
Znam da smo razliiti jer ivimo u naem linom snu, ali moemo da potujemo san
onih drugih. Moemo se sporazumeti i raditi zajedno, znajui da je svako od nas
centar svog sopstvenog sna. Svako od nas ima sopstvena uverenja, svoju priu i
taku gledita. Postoje milijarde razliitih stanovita, ali ista svetlost, ista sila ivota
stoji iza svakog od nas,
Pomozite mi da promenim svet jeste poziv da se bude autentian, da se bude
slobodan. Otvorite svoje srce da primite ovaj sporazum. Ne traim vam da
pokuate da promenite svet. Nemojte pokuavati da to uradite. Jednostavno
uradite. Delajte danas. Zavetanje koje prenosimo svojoj deci i unucima moe biti
velianstveno. Moemo promeniti itav svoj nain razmiljanja i pokazati im kako
da ostvare ljubavnu vezu sa ivotom. Moemo iveti u svom linom raju koji nas
prati gde god da idemo. Nije istina da smo doli na ovaj svet da patimo. Ova
predivna planeta Zemlja nije dolina sunca. Na novi nain razmiljanja moe da
zameni sve one lai i odvede nas na predivno mesto da ivimo. Gde god da idem,
ujem kako ljudi kau da smo ovamo doli s misijom, da imamo neto da uradimo u
ovom ivotu, neto da prenesemo. ta god to bilo ja ne znam ta je to. Verujem
da smo doli ovamo s odredenim zadatkom, ali naa misija nije zapravo da ita
prenosimo. Ona koju vi imate, a ista misija vai za sve nas, jeste da uinite sebe
srenim. Kako" moe biti milion razliitih naina da uradite ono to volite, ali cilj
vaeg ivota je da uivate u svakom trenutku. Znamo da pre ili kasnije naa fizika
tela vie nee postojati. Imamo samo nekolicinu sunevih izlazaka i zalazaka i noi
punog meseca u kojima moemo uivati. Ovo je nase vreme da budemo ivi, da
budemo potpuno prisutni, da uivamo u sebi i jedni u drugima.
U poslednjem stoleu nauka i tehnologija su se razvijale vrlo brzo, ali psihologija je
daleko zaostala za njima. Vreme je da psihologija pristigne nauku i tehnologiju.
Vreme je da promenimo svoja uverenja o ljudskom umu, a ono to u ovom
trenutku vidim je skoro hitan sluaj jer uz raunare i internet kakvi su sada, lai
mogu obii svet veoma brzo i potpuno se oteti kontroli.
Dolazi vreme kad ljudi vie nee verovati u lai. Mi poinjemo od sebe, ali cilj je da
promenimo itavo oveanstvo, ne samo sopstveni svet. Ali kako moemo
promeniti oveanstvo ako prvo ne izmenimo vlastiti svet? Naravno, to nije lako
razdvojiti jer u stvarnosti moramo oboje da uradimo istovremeno. Onda hajde da
napravimo razliku u ovom svetu. Hajde da pobedimo u ratu u naoj glavi i
promenimo svet. Koliko dugo e trebati da se promeni ceo svet? Dve, tri ili etiri
generacije? Istina je da nas nije briga koliko dugo e trebati. Ne urimo, ali nemamo
vremena za gubljenje. Pomozite mi da promenim svet.

o autorima
DON MIGUEL RUIS
Don Miguel Ruis je autor internacionalnih bestselera etiri sporazuma (bestseler
na listi Njujork tajmsa due od sedam godina), Mo ljubavi i Glas znanja. Njegove
knjige su prodate u vie od sedam miliona primeraka u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, a prevedene su na desetine jezika irom sveta. Skoro tri decenije, don
Miguel je s drugim ljudima delio svoju jedinstvenu meavinu drevne mudrosti i
savremene osveenosti kroz predavanja, radionice i putovanja do svetih mesta
irom sveta.
DON HOZE RUIS
Don Hoze Ruis je odrastao u svetu gde je sve mogue. Od trenutka kada je mogao
da govori, postao je uenik svog oca naguala (amana), don Miguela Ruisa, i svoje
bake kurandere (vidarke), Majke Sarite. Dok je bio tinejder, putovao je u Indiju da
ui s prijateljima svog oca, i sa dvadeset tri godine postao je nastavlja porodinog
zavetanja. U tradiciji svojih predaka, don Hoze je posvetio svoj ivot prenoenju
uenja drevnih Tolteka. Proteklih sedam godina, drao je predavanja i davao
asove irom Sjedinjenih Amerikih Drava i na svetim mestima irom sveta.
Za informacije o tekuim programima koje nude don Miguel Ruis, don Hoze Ruis i
don Miguel Ruis Mladi, molimo vas da posetite njihovu internet stranicu:
www.miguelruiz.com
DENET MILS
Denet Mils je osniva izdavake kue Amber-Alen, gde je i zaposlena. Urednica je i
koautorka Serijala o toltekoj mudrosti don Miguela Ruisa, i urednica
internacionalnog bestselera Dipaka opre Sedam duhovnih zakona uspeha, Njena
ivotna misija je da objavljuje knjige o istrajnoj lepoti, integritetu i mudrosti, i da
inspirie druge da ispunjavaju svoje najdrae snove.