Hladno Oruzje Iz Osmansko-Turskog Perioda 15-19. Vijek-Libre

-
-

I

A

2008
4 - 13
II
14 - 19
III (XV-XIX )
20 - 35
IV
, ,
36 - 59
60 - 65
VI
, , ,
66 - 76
VII
,
78 - 81
VIII
82 - 94
IX
95 - 157
SAETAK, SUMMARY, RSUM
158 - 176
177 - 183
184 - 186
IMPRESUM
187
, ,
-
.
(. . 1903, 4.)

. , ,
, ,
.
. ,
, .
, . .
, .
, ,
.1 ,
( ) , : , , ,
, , .2
.
.
.3 , ,
, .
.4 , Theattrum sapientie (1565.)
, .5
1866.
.6
, , ,
F. Brodel 2001, 172.
I. Balta 2000, 223-297.
3
B. ulc 1984, 3.
4
G. Basin 1950, 23, 24.
5
V. nidar 1972, 8.
6
. 1867, 58.
1
2
.
, , , ,7

, XII
XX .8 , 1878.

, .9
,
, , ,
, .
, .10 XIX ,
,
, , .11 ,
, ,
, , XIX , e
.12 1833. ,
,
.13
1878.
, o .

,14 .15

: Ovo Muhamedanim najtee bih, jer su s orujem,
ivili, ubijali, i otimali; obiavali su rei-no i puka otac i majka. Zato su mnogo oruja pokrili,
a pridali, to je gore. Sramota jim se injae, osobito bezim hoditi bez oruja.16
A. 1979, 127.
D. Pileti 1986, 197.
9
I. ejvan 1968, 9.
10
M. Maurani 1938, 50.
11
. . 1898 (II), 350.
12
I. Bili 1974, 63.
13
I. F. Juki 1953, 77.
R. Petrovi 1979, 48.

A. Dautbegovi 1988, 264.
16
Fra R. Drlji 1937, 158.
, .17
,18
.

.
, -.19
1878.
.20
, .
, .
, .
...blagoizvoli od zarobljenoga oruja u Bosni koj komad historike ili narodnoumjetnike vriednosti zem. muzeju veleduno pokloniti....21 Tu je bila sila kienoga i
dragim kamenjem okovanoga oruja,
, ,
o .22 . . , 1878.
.23
, .
, ,
.24
Sarajevo 1879 Nikola Badovinac
, .25 ,
,
,
.26

H. Kreevljakovi 1991 (IV), 120.
M. ercer 1983 (I), 32.
19
D. Tafro 1956, 7.
20
. Petrovi 1974, 20.
21
Gen. J. Filipovi 1879, 29.
22
Fra G. Marti 1956, 259.
23
M. ercer 1979, 66.
H. Kreevljakovi 1991 (IV), 120.

M. ercer 1972 (II), 65.
26
M. ercer 1983 (II), 7.
14
17
24
15
18
25
- ,
XV-XIX
.27 ,
, 1890.
.28
, , .
1878.
, .29 .
, : A ja planem, jer sam imao i ja neto
oruja.30 , .
, , .
F. G. M, 1872. , ,
, .
, .31
,32 1896.
.33
,34 ,
.
, .35
1878. .36
, .37
XIX .
, , 1889. ,
.38 , ,
.39 , ,
, , ,
.40 , . ,
, .41 XIX
, .42
. 1940, 38.
. 1890, 319.
29
M. ami 1981, 263.
30
Fra G. Marti 1956, 259.
31
A. ii 1930, 139.
32
M. ercer 1972 (II), 71.
33
1896, 1896, 181.
Z. Mali 1988, 19.

V. uri 1943, 223.
36
A. Panian 1879, 30.
37
. 1914, 3.
38
. 1889 (I), 21, 22.
39
. 1889 (II), 27.
40
. 1890, 26.
27
34
41
28
35
42
P. Mirkovi 1889, 22.

P. Mirkovi 1890, 155.
- , XV-XIX
.43
.44
, , -

.45 ,
, .
.46
,
, 1891.
. .47
- 1896. .48
,
.49 : - ,
, , , . ()
, 1875-1878. XIX
.
.50
- , ,
, .
, .
,51
. ,
, , ,
, .
, ,
- ,
, . ,
. . 1892, 97.
V. uri 1943, 66.
45
H. Kreevljakovi 1951, 129; A. Dautbegovi 1988, 15.
46
. 1889, 153.
47
. 1891, 20, 21.
48
1896, 1896, 104.
49
M. . 1897, 61.
43
50
44
51
1896, 1896, 177, 188. .

V. uri 1928, 72.
10
, ,
.
, , ,
.52 ,
,
.53
, ,
,54 .55
, ,
, , .
, . ,
, . ,
,
,
.56
, ,
.
, ,
,
, , , ,
, ,

, ,
.57
. 1957, 6.
. . 2003, 18.
54
. 1987, 433-443.
55
. 1998, 132-148.
56
I. Maroevi 1993, 159.
57
. 1957, 6; . . 2003, 18.
52
53
, 58
,59 . ,
60
.61
, ,
.62 , ,
,
58
, . ,
o je , , ,
.
,
(S. Radisavljevi 1966, 236.)
59
, ,
,
. ,
.
, .
,
,
.
: ,
,
. :
, , . -
( , , , )
(. Petrovi 1974, 2-4.).
60
:
, . , , ,
, (. 1977, 238.).
61
,
, , ,
, , .

,
(D. Otaevi 1976, 18.).
62
M. ercer 1983 (I), 34.
11
12
.63 :
, , ,
, .64
,
, , , ,
, .65
, , ,
- ,
. .

, ,
,
, ,
.
(, , )

. ,

, ,
141 .

, XVIII XIX , ,
. , -. .
,

: - ,
K. anevski 1979/80, 223.
L. Konstantinovi 1983, 170.
65
1977, 329-331.
63
64
.
,
. ,
, , ,
. , , ,
, .
, ,
.66
.
: . ,
. : , ,
Rahman Zaky, Carl Panseri, ,
, , .
, . 1930. .
.
, , ,
,
.
66
. Petrovi 1974, 5, 6.
13
14

-
-
,
1930-1941
II

141 .
.
,
.
: (, , ),
(), (, , )
( ).1

.

:
, , , - , , , , ,
1
M. ercer 1980, 8, 9.
15
16
,
: 2 ,
, 3 .

-
a ,
a , a ,
1896. ,4

.
.
( )
,
,
.5
1931. 1941.
: 16 , 15 ,
16 , 10 .6
1932. 1936. 16 .7
1933. 1941.
4 , 13
, 8 , 26 ,
2 .8 1939. 3 .9

.

. . 1941.
.
1944. .
. , ,
1942. .
. ,
, 2001. .
, dr Stanko Sielski, Arheoloki nalasci u okolini Travnika i epa, Glasnik Zemaljskog muzeja XXXIII, sv.
II, za historiju i etnograiju, Sarajevo 1931. , dr Stanko Sielski, Hamajlije, Etnografska istraivanja i grae; knj.
3, Hrvatski dravni etnografski muzej, Zagreb 1941. (M. Garevi 1942, I, IV; Lj. tefan 1999, 17; A. Brenko, M. Randi 2002, 95; I. Mai 2004, 169, 177, 178).
3
, , ,
. 1960.
2. 1959.
,
. .
,
. ,
1938, (M. Jovievi, D. irovi 2007; Danas 2006.). 1940.
8 140 240 ,
H. Lederer (. Demo 1983, 227). , H. Lederer, Robert Frange-Mihanovi kao medaljar,
Numizmatiki vjesnik 2, Zagreb 1939. i H. Lederer, Dvije medalje iz nekadanje Vojne krajine, Numizmatiki vjesnik 11, Zagreb 1958 (I. Mirnik 2001, 215.).
4
1896, 1896, 180.
5
. , . , . . , XX
: , . , , ,
, , , . ,
. , , Fichtner , , ,
, . , , , ,
, : , , , , , , ,
, , , , , , , , . ,
. , , , , , , , ,
, , , . ,
, , . , . ,
, , , , ,
. , (K . 1, , 1930-1941, 69, 70, 71, 119, 120,
132; K . 2, , 1930-1941, 125; K . 3, , 1930-1941, 79, 183; . 1930-41, ; -, MK , 33-54).
6
K . 1, , 1930-1941, 69, 71, 119, 129.
7
K . 2, , 1930-1941, 125; , .
(Nikanovi 1988, 13).
8
K . 3, , 1930-1941, 79, 183, 193, 203, 214.
9
K . 4, , 1930-1941, 109.
2
17
18
XX : 42 ,
, 7 (4 , , 2 ), , , ,
27 , , , , . -
, .
.10
, .11 ,
,
. , - .12
, .13
,
.14 , XIX ,
.15 ,
.16

. ,
: .17 , , ,

, .18
, ()
, . ,19
,
.20
,
. ,
.21
, -
.
. .
, .22
( , , )
- , ,
, .23
,
, . 1977,24
.25

1995. .

.

,

(. , . 1996,
152.)
22

21
. 1931, 63-65.
I. Bili 1983, 26.
12
B. Surui 1962, 15.
13
, ,

(.
2002, 119.).
14
M. Draki 1972, 26.
15
. 1879, 68.
I. Bili, F. Sedi 1980, bez paginacije.

I. Bili 1977 (II), bez paginacije.
18
M. Garevi 1942 (I), 3-4.
19

.
1941.
.
1942. .
1943. ,
, 1941.
10
16
11
17
, 1943.
,
. 1943.

. 1944.
(K . 3,
, 1930-1941, 214; K . III (7), HDEM
BL 1941-1945/ 1945-1948, 57, 97, 98, 99;
-, MK , 33-54).
20
B. Murgi 1945, 9.

, :
( ),
, , , , , ,
, .

, 1946.
( . II, EO /
/ 1948-1964, 424; K . V,
/ / 1948-1964, 100;
-, MK , 33-54, 62).
23
RV OI 1970-1978, MBK BL, bez paginacije.
24
I. Bili 1977 (I), bez paginacije.
25
. 1998, .
19
20
,
.
( 1896,
1896.)

(XV-XIX )
III
,
. , , ,
.1 o-
, . ()
() , , , ,
, ,
-. , .2
, .
XV XVI
.3 , ,
, , ,
a , , .4
.
1595. . ,
. , ,
, , .5
1546. .6
. ,
Lj. Mladenovi 1954, 77.
VE 10. 1967, 236-238.
3
M. A. Karamehmedovi 1980, 203.
4
R. Muderizovi 1917, 105.
5
. . 1939, 146, 150.
6
. Petrovi 1989, 15.
1
2
21
22

-
, XVI
, ,
.7 , .
,
.8
,
.9
, ,
()
( ).
10 .11
,
.

.12 60- XV , ,
.13

.14 , ,
.15 .
.
, .16
1667. ,
, .17
XVII , .
, ,
, . ,
a, , .
75 .18 XIX
A. P. Pavich 1903, 405.
K. Guji 1943, 203.
9
. 2002, 19.
10
H. Kreevljakovi 1949, 170.
11
A. zcan 2004, 453.
12
. 2002, 155.
13
V. Skari 1937, 39.
. 2002, 7, 8.
. Truhelka 1954, 256.
16
. . 1939, 150.
17
. 1998, 97.
18
V. Mikolji 1944, 162-16.
, , , ,
, , 1865.
. .19
.
, XVI : 2 000 , 670
, 1 000 .
1777. : ( ), ,
.20 1799,
: , , ,
, .21 1832,
:
, ,
.22
.23
.24
, XIX , .25

, .26
1839-40. : ,
, . 27
() (), (),
,28
.29
1699, ,
. ,
, ,
.30 .
R. Horvat 1937, 109.
H. Kreevljakovi 1991 (I), 322, 362.
21
H. Kreevljakovi, D. M. Korkut 1961, 143.
22
H. Kreevljakovi 1931, 128, 129.
23
I. Esih 1934, 227.
24
. 1892, 284.
25
. 1998, 172.
. . 1898 (II), 350.

M. Maurani 1938, 62.
28
. 2002, 11;

.

14
19
26
15
20
27

,
(N.
Filipovi 1985, 195.).
29
. . 2005, 216.
30
. Petrovi 1962, 143.
23
24
, 1848. ,
, , .31
. XVI XVII
-
. Diversa cancellariae, Diversa notariae, Testamenta Diversa de foris.32 , XVIII
.33 , ,
. , .34
, 1865. ,
.35 , , ,
.36 1865. , ,
350 000 .37 ,
.38 , XIX 500
000 .39 , ,
.40

,
. :

.

V. Han 1958, 115.
33
. 1954, 257.
34
. 1984, 43.
35
. 1879, 8-10.
36
. Truhelka 1954, 250.
37
. Petrovi 1989, 12, 13.
38
I. F. Juki 1953, 332.
39
. . 1958, 57.
40
C. Fiskovi 1973, 180.
. .
, , .41
,
, .

: , .
, ,
, , , .42
a
. , : , , -.
,
, .43
, , ,
, , , .44
()
,
.45
- , XVI

.
1557. , ,
,

A. D. Evans 1973, 166, 213.
. Petrovi 1989, 2, 3.
43
. Truhelka 1954, 252.
44
ELU 3. 1964, 604.
45
V. uri 1926, 25.
31
41
32
42
25
26

-
-
.46

.
, XVI
XVII
. XVI XIX ,
. XVII XVIII

. XVIII
, XIX
.47 , , , ,
,
, .48

je
, .
, ,
XVI XVII ,
.
,
, . ,
,
.49
.50
, .51
,
. je 1531.
H. Kreevljakovi 1991 (I), 313.
M. ercer 1983 (II), 14.
48
J. M. Rogers, C. Kseolu 1987, 192-195.
49
M. A. Karamehmedovi 1980, 92, 145.
50
. 1958, 98.
51
. Truhelka 1954, 256.
, .52
XVIII
,
.53

.54

.

-
.55

. . 1865.
900 000 .56
1870. 120
000 .57
. :
- , ,
.58 ,
, , . 1463.
1878. : ,
. Truhelka 1912, 215.
A. Bejti 1974, 147-167; 1768.

,
,
(V. Skari 1937, 149).
54
A. D. Evans 1973, 88.
46
52
47
53
. . 1958, 56.
. Petrovi 1989, 6, 13.
57
A. Karabegovi 1948, 67.
58
H. abanovi 1960, 174.
55
56
27
27
28

- -,
XVI-XVII
, , , , , , , ,
, , , , , .59
XV , ,
, .

.
,

.

2
60%.60
, XVI
(tur. jeni eri, ),
,
.61
. -
: , , ,
, , , ,
-,
. ,
.62
:
, , , (), XV
.63
. , ,
XVII ,
,
.64
(pers. siphi,
siph, ), ,
.65 XVI
1 000,
3 000. ,
,
. ,
, , ,
, .66 XVI
.67
. , .

.
, , ,
.68
, -
,
.
, ,
.69 .70
, ,
.71

59
M. Nikanovi 1988, 11.

D. Lovrenovi 2006, 92, 93.
61
. 1872, 163.
62
VE 4. 1961, 122; . 1964, 56, 60.
63
64
60
65
Z. Levental 1989, 88.

. 2000, 58-60.
66
H. abanovi 1960, 205, 206.
67
VE 10. 1967, 238
68
. . 1939, 150.
69
VE 4. 1961, 684.
70
J. Szendrei 1896, 759.
71
. Truhelka 1914, 239, 240.
- -, XVI-XVII
29
30
XVI ( ,
, , .),
: ,
( ), , , ,
.72 1530.

.
, .73
1582.
: , ( ,
), ,
XVII .74
,
.
:
, , ,
, ,
,
. ,
.75
XV
: ,
. ,
,
.

(e, , e, , , ,
, XVI
J. V. Plugk Harttung 1910, 251-267; M. ercer 1974, 39-41.

H. Kreevljakovi 1991 (II), 418.
74
. 1994, 193.
75
S. beg Baagi 1900, 44, 45; . 1974, 160, 161.
, , , ...),76 . ,
(cebe), .
, .
( ), , ,
, .77
, : , ,
, .78
,
- (), : , , ,
, , , , , , .79

, .80
, : (gnder,
gnder), (ok), (yay), (kili) (kalkan). ,
(yelek)
(okyelei).81 XVI 1 000
. 1526. 1540,
-.
,
1526. . 10
000 .82 ,
.83
:
,
. ,
, , , .84
E. elebija 1967, 605.
H. Hadibegi 1954, 199, 204.
78
VE 2. 1959, 684.
79
H. Kreevljakovi 1951, 123, 124; H. abanovi 1960, 210-213.
80
H. abanovi 1960, 213.
81
H. Hadibegi 1954, 199.
82
H. abanovi 1960, 214, 217.
72
76
83
73
77
84
P. Vasi 1992, 92, 93.

P. Matkovi 1890, 81.
, XVI
31
32
, Vita et legge turchesca XVI ,

: , ,
.85
, 1574.
300 , .86
XVII
-
, .87
,

, (darda),
. ,
. ,
- ,
- (gnder, gnder, knder) XVI ,
.
.88
,
, .
, , . :
, , , , .89
,
,
. , . , XVI
: , , .
,
.90
V. uri 1943, 40.

S. beg Baagi 1900, 39.
87
88
. 1947, 86, 87; H. abanovi 1960, 214, 215; . 1989, 144.
89
M. Vasi 1967, 69.
90
P. Vasi 1992, 93, 94.

1568.91

,

, 93
,
,

,
.96
XVIII

.
XVIII

,

.99
XIX
,100
30- XIX
, ,
XIX
.102

. 1953, 130-134.
H. abanovi 1960, 216-218.
93
A. zcan 2004, 443.
94
D. Kniewald 1956, 92.
95
M. Vasi 1967, 69.
96
VE 6. 1964, 619.
97
P. Chaunu 1977, 57.
. 1899, 537-605.
E. Pelidija 2003, 244, 250.
100
101
102
. . 1898 (I), 321.
85
91
98
86
92
99
,
, ,92
. ,
.
.
.94 ,
: , , .95
, XVII
: ,
, ,
,97 XVIII
(, , ),
, , .98 XVIII
. (1737.),
.
70
: , ,
.
:
.101 ()

XIX
-
, XVIII
33
34

- , XIX
, . 1839-42. .
( ), (, ), ()
(, ).103
,
.104 XIX

.105
.106 XIX
. 1865.
.107
1878.
. . 1877.
.108
VE 10. 1967, 241.

I. Tepi 1986, 93, 94.
105
M. Maurani 1938, 24, 62.
106
. 2002, 27.
107
I. Tepi 1986, 102, 114.
108
A. D. Evans 1973, 176.
103
104
35
36
IV

(lat. gladius, ensis, spatha, eng. sword, fr. gavie, pe, ita. spada, ger. Schwert, Degen) ,
. . ,
, : (), , (), ( ) .
, . e , ,
. , ,
. 2 m, , .
, () ().
. ( )
, . .1
. XVI XVII .
, , , ,
. , .2 ,
1672, , , ,
.3 .4 1489,
.5 , .6
, .7
. 1928, 220; VE 5. 1962, 285; M. ercer 1976, 8; M. ercer 1980, 12, 13.
M. ercer 1983 (II), 10.
3
. 1953, 53, 54.
4
R. Zaky 1961, 21.
5
M. A. Karamehmedovi 1980, 68.
6
. 1928, 220.
7
V. uri 1943, 89.
1
2
37
38
, .8 1833.
-, .9
: , , , .10
. e
.
XVII (. . 522/) (. . 506-4),
. .
(pas dne)
, . , .11
schiavone, XVII , ,
.12 schiavone claymore
.
, .13 XVI
, .14
1529. , una spata schiavona. , ,
. Ivana Statilea iz 1562. ( ) skiavon.15 XVII schiavone
.
, , ,
. .
, .
schiavone .16
,17 .18 schiavone , , XVII . ,
, ,19 , .
,
. Belagi 1978, 35, 36.
10
. 1998, 134.
11
M. Byam 1990, 42-44.
12
. 2005, 139.
13
. Truhelka 1914, 242; M. ercer 1972
(I), 96; R. W. Latham 1977, 25.
M. ercer 1972, 95.

C. Fiskovi 1984, 199.
16
M. ercer 1972 (I), 95-98.
17
. Truhelka 1914, 242.
18
B. Milosavljevi 1993, 17, 18.
19
B. Murgi 1945, 9.
14
15
, .
.
(gre. mahera, arap. sef, per. scimitar, ita. sciabola, tur. kili, rus. , fra. sabre, eng. sabre, ger. der Sbel, polj. nona)
.
,
, : ,
(), (
), ()
().

,
, ,

.

(),

.20
,
20
VE 8. 1966, 431.
39
40
, ,
, .21 XVI

.22

ah-name
XIV . ,
, .

. ,
.23
(
) ,
( ).24

.
,
,
, (la sabia granda)
1363. XIV
sabia sabla,
szably.
20
,
.
(unam sablam turchesM. ercer 1980, 15.
. 1957, 61.
23
M. ercer 1979, 12; M. ercer 1980, 15; M. ercer 1983 (II), 9.
24
M. ercer 1980, 16.
cham) 1403,25 (sablae argentatae)

. , , ,
. : , , ,
, , , . ,
.26
.

XV .
. ,
, ,
.
.27 1487. ,
.28 , ,
-.29
XV XVII - (ensis
turchus sive sabia).30 XV .31
1477. (Suki-sejjain). 1489. :
, . 1697. ,
. , XVII 75 ,
. XIX , .32
, . . ,
,
() .33
, XIX . ,
, .34 ,
, .35 XIX
. Petrovi 1976, 35-37.
. 1957, 59, 61, 62, 67.
27
28
. 1983, 146.
29
M. ercer 1979, 12.
30
T. P. Vukanovi 196263, 257.
31
. 1928, 220.
21
25
22
26
. 1949, 187, 188; H. Kreevljakovi

1951, 129, 130; H. Kreevljakovi 1991 (II), 81; M. A.
Karamehmedovi 1980, 68;
XVIII XIX
.
,
,
32
. ,
,
(. Petrovi 1989, 11, 12.).
33
E. elebija 1967, 20, 470.
34
35
41
42
,
. ,
()
1805. 90 ,
() 2 960 .
. 1722. 1759.
152 .40 XVIII
.41
, ,
, .
.
, . ,
XVII XVIII .
(. . 268/, . . 271/, . . 272/ . . 382/). ,
I. F. Juki 1953, 332.
38
H. Kreevljakovi, D. M. Korkut 1961, 61.
39
. Petrovi 1974, 10.
40
. Petrovi 1989, 9, 21, 22.
41
H. Kreevljakovi 1991 (I), 345.
36
37
XVIII
XIX ,

.

(. . 497-4, . . 4984, . . 499-4, . .
261/, . . 262/, .
. 263/, . . 267/,
. . 388/, . . N6/T,
. . N7/T, . . N8/T
. . N9/T).
XVII ,
.
XVII XVIII - . 42, .
. , ,
, ,
. (XV-XVI )
,
, (Tail of the Lion). , ,
.
. . 499-4, . . 263/.
- : ,
. ,
, .36
. ( , ) 1632.
XIX , 1810.
.37 1788. .38
, . ,
, ,
.39
,
. 120
,
1773. , 9 960
43

-
-
42
Kili , (H. Hadibegi 1947, 174.).
, .
, .43
(.
. 263/ . . 385/). , (. . 261/).
, , , .
,
.44

.
,
,

(. . 498-4).

,
.

.
,

,
.45
,

,
,

.46
1851.

,

.47
. . ,
.48 , .49
, .50
,51
, , .
(1
87
8 -
19
18
)
S. XVII ,
, .
, , .
, , . (,
), , .
44
. 1928, 220; M. Praunsperger 1943, 92-94; H.

Kreevljakovi 1951, 129, 130; R. Zaky 1961, 18-22; VE 8. 1966,
431; . Petrovi 1974, 10; M. ercer 1979, 14, 15; M. ercer 1980,
15, 16; M. ercer 1983 (II), 9, 10;
44
. 2002, 28.
45
A. imik 1932, 138, 139.
46
E. Imamovi 1999, 69.
43
. 1898, 40.
. Petrovi 1974, 10.
49
. 1889, 244.
50
. . . 1886, 42.
51
V. uri 1943, 105.
47
48
45
46

( , , ,
, , ,
O, a a , a, ,
, , , - ,
a , , .),52
(, , , ).53
XIX XX .
,
1878-78,
.54 ,
( ).55
. -
1741, .56
- ,
, ,
1664. , ,
1709. .57 ,
(1878-1914).
1833.

. 83 30
, 288 50
, 300 325 .
23, 379 , 929 20
. 296 .
16 , 227. , 1824,
. Belagi 1962, 49; M. Mujezinovi 1977, 12, 18, 19, 29, 43, 92,
101, 104, 109, 122, 138, 184, 307, 440, 461.
53
M. Mujezinovi 1982, 17, 84, 453; . Belagi 1978, 35, 36.
54
M. G. Monograija 1973, bez paginacije.
55
V. Skari 1937, 101.
56
. , . 1961, .
57
M. Kozlii 2003, 171, 175, 349, 358.
52
670, 1833, e 700 .

63 . 49,
40 .58
,
: ,
, , , , ;
( . gadar, );
( ); ,
( );
( );
( -); (); ( ); (
); ; (
); , ( )
.59
- ,
,60 ,
(
) ,
.61 , . ,
. ,
, , .62
,
XVII , .63
,
.64
V. Skari 1937, 161; H. Kreevljakovi 1951, 146-179.
V. uri 1926, 25; V. uri 1943, 114, 115;
: ,
, , ,
, (. 1998, 135, 147).
60
. 1953, 56.
61
C. Panseri 1965, 5.
. 1953, 52-56.
. 1957, 63.
64
A. Makanec 1944, 84.
58
62
59
63
XVI-XVII
47
48

-
-

E. Pelidija 2003, 393.
67
A. Makanec 1944, 81.
68
. 1998, 123, 128.
69
R. Muderizovi 1927, 216;
: Szpomen od
Huszein Kapetana Gradachevicha 1832 (M. ercer 1979, 64.).
65
70
66
71
L. Glck 1891, 266.

. 2006, 40-42.
1715.
.65 1737. I

.66
1806. , .67
1807.
,

.68 1832,
, .69
. ,
1889. ,
.70
23 , 21
, . . 1862 (. . N4/T)
1875-78.

, ,
.71
(eng. knife, dager, fra. daque, poignard, couteau, ita.

pugnale, coltello, ger. Messer, Dolch, rus. )
,
. , , ()
(), ,
. , , .
,
.72 :
, .73
()
.
, ,
- .74
,
, : , ,
, , , ,
.75
, 60 75 cm.76 60 70
cm, 3 cm. 5 10 cm.77 .
, .
(, ) ,
(), . ,
.
VE 6. 1964, 287, 288; M. ercer 1980, 17.
. Petrovi 1974, 6.
74
1896, 1896, 110.
75
. Petrovi 1956, 176; M. ercer 1975, 8.
76
Lj. Rajkovi 1954, 107.
77
V. uri 1943, 97. . .
72
73
49
50
; , (, )
: (, ) ,
. , ,
. , ,
. , , .
XIX .
, XIX
.
( ) ( .).
(, ) .
.78
1777. , 14 400
2 400 3 600 .79
. (. . 490-4, . . 491-4, . . 494-4,
. . 278/, . . 283/, . . 284/, . . 289/, . . 303/, . . 355/, . . 355/-II, . .
367/T . . 518/T).
,
.80
, . ,
.81
.82 (. . 306/,
. . 362/, . . 364/, . . 365/ . . 366/).

(), , .83
, .84
, . .
, (- - ),
V. uri 1926, 22, 23; V. uri 1943, 97-99.
80
. 2002, 22.
81
Lj. Rajkovi 1954, 109.
82
. 2002, 22.
83
. Petrovi 1974, 6.
84
M. Praunsperger 1943, 97.
78
79
51
52
53
, .
()
(), .85
,
.86 yatagan bicagi,
.87
, XVI
.
XVI , 1600,
.88
1611.
, .89
,90 ,
( ) .91
, ,
.92
, XIX ,93
XIX
: (), ,
.94 ,
, .95
: , , ,
, , , , .96
,97 ,
XVIII 1 000 .
, ,
.
Lj. Rajkovi 1954, 112; . Petrovi 1974, 8.
R. Zaky 1961, 23.
87
. Petrovi 1974, 8.
88
A. Bejti 1956, 37; M. A. Karamehmedovi
1980, 92.
89
A. Bejti 1957, 52.
90
. Petrovi 1989, 7.
. 1958, 93.
H. Kreevljakovi 1949, 197; A. Bejti
1957, 53.
93
. Petrovi 1956, 177.
94
I. F. Juki 1953, 390.
95
V. uri 1926, 22, 23; V. uri 1943,
97-99.
85
91
96
86
92
97
H. Kreevljakovi 1991 (II), 350, 351.

. . 1958, 61.
, .
,
,
, .
, ,
.98 ,
.99 ,
.
1878. : ,
, , .
, 1878. .
: , , ,
( ) . XVII

() . ,
, XIX
. ,
.100 :
, , , , , . ,
, ,
.
: (, ), , , e (,
) (), XII ,
XIX .
, ,
, .101
XVII XVIII . Petrovi 1989, 10-12.
H. Kreevljakovi 1949, 187, 188, 197.
100
H. Kreevljakovi 1991 (II), 84, 272, 273, 378, 379.
101
. Petrovi 1956, 172, 173.
.102 , XVIII
.103 70-
XIX , ,
, .104 ,
XIX , . .
,
: ,
, , .

.

,
, .

.
,
, , -
. ,
, ,
,
. ,
,
.105
,
. ,
. O,
M. ercer 1983 (II), 10.
. 1899, 570, 571.
104
A. D. Evans 1967, 44.
105
. Petrovi 1974, 8, 9.
98
102
99
103
54
55
56

-
-
, , ,
, , ,
,

.106
,
,
,
, .
,

.
, ,
. ,
,
, .107

:
(. . 497-4),
(. . 268/, . . N6/T, . .
106
107
Lj. Rajkovi 1954, 114-116.

D. Frlan 1988, 4.
N8/T), (. . N9/T), (. .
N10/T), (. . 385/) (. . 271/). :
(. . 490-4), (. . 494-4 . . 283/), (. . 367/),
( ) (. . 278/), (. . 295/) (. .
303/). ,
, , . (. . 300/, . . 303/, . . 328/, . . 355/).
(. . 486-4), , , ,
, (. . 385/-I ) (. . 261/ . .
272/).
.
. , , .
, .
: , , ,
, , , , ,
, , .
, , .108
, ,
.109

. ( 1461. ), ,
,110 .
, : Priedor, 6/9 1878. 111 XIX
,
1896. .112 XX
40 .113

. ,
M. Garevi 1942 (II), 3-4.
M. A. Karamehmedovi 1980, 145, 146.
110
. 2002, 23.
111
M. ercer 1983 (II), 32.
112
1896, 1896, .
113
V. uri 1926, 22.
108
109
57
58
(. ).
, , .114

, . ,
.
, .115
.116
( ,
. )117,
.
, (. . 372/).
1864.
, .
.
XIX
.118 ,
.
, .119

(. . 521/, . . 390/, . . 1849/ . .
525/T). ,

, . je
XVI .

. .
30 2, 5 cm
. 1898, 79.
. Truhelka 1954, 252.
116
H. Kreevljakovi 1942/43, 443.
117
M. ercer 1983 (II), 10.
118
. Petrovi 1968, 146, 169.
119
R. Zeller, E. F. Rohrer 1955, 314.
20 cm. 1647.
. XVII
. 1703.
.
,
.

, .
Chassepot M. 1866.
, 1874.
.120 .
, ,
, .121
1833. 8 , 2 ,
95 , 3 .122

(,
, ). :
, , , , .
: , , .123
e.124
74 -
: - (, ),
, .
VE 1. 1958, 466, 467.

. 1898, 80.
122
H. Kreevljakovi 1951, 150, 154, 170, 174.
123
. 1998, 137, 147.
124
S. Sielski 1941, 27.
114
120
115
121
59
60

-
-
(lat. hasta-contus, falarica, lancea, pibum, fra. la lance, esp. lanza, asta, ita. lancia, bigordo, ger. der Speer, Spiess,
Pike, Lanze, eng. lance, spear) ,
. (, )
. ,
. .1 a
, .2 , .
15 25 . (pique)
XVII , .3
4 XVI , ,
. 1928, 218; M. ercer 1972 (II), 25-26; M. ercer 1980, 9.
. 1953, 41.
3
VE 4. 1961, 709.
4
. 1995, 169.
1
2
, I
.5 1647.
, .6
XIX .
: (tur. demir, ), (arap. bitevi,
, , ), (tur. dida, ), ( ), (arap.
mizdrak, , ), ( ). ,
. , ,
, . , .
- (. . 449-4, .
. 451-4, . . 460-4, . . 462-4, . . 463-4, . . 470-4, . . 471-4, . . 475-4, .
. 476-4, . . 477-4, . . 573-2 . . 515/).
(. . 469-4 . . 478-4), (. . 472-4 . . 474-4).
.7

XV XVII .8
. .
, , , ,
, .9
XVII
:
D. Pileti 1984, 101.
P. Chaunu 1977, 113.
7
V. uri 1943, 37, 38; . .
1950, 123, 124.
8
. 1958, 134.
9
5
6
61
62
.... ,
.10
. ,
,
XVII .
, , 1 000 .

1926,
.11
XIX
, .12
,
.13
(karki merak)

,
,
,
, .14

,
,
.
1745. , ,
. ,
,
. , ,
. ,
70- XVIII : ,
, , .15
,
XVII XVIII ,16 , .17
.18
- .19
1737.
.20 ,
.21 1833. 321 ,
2 . 137 .22 ,
, .23
().24
, .
.
, XV .25 ,
. ,
, .
XVI . ,
. ,
, XVI , .
, 1, 8 2, 4 m.
Helm, Halm, Barta, Barda, . XIV XVII
, , XVIII XIX .26

1315, 1339. 1386, .27
10
J. Jelavi 1908, 23.

. Petrovi 1962, 136, 138, 140, 141.
12
. 1998, 172.
13
14
. 1953, 59, 60.
15
11
16
. 1899, 548, 569, 570, 583, 591.

VE 6. 1964, 728.
17
. 1902, 388.
18
E. elebija 1967, 213.
19
M. G. Monograija 1973, bez paginacije.
20
E. Pelidija 2003, 358.
21
H. Kreevljakovi 1951, 153, 157, 170.

. Belagi 1962, 49.
24
. . 1888, 251.
25
. Truhelka 1914, 242.
26
. 1955, 120; M. ercer 1972 (II), 22-24; VE 3. 1972,
407, 408; M. ercer 1980, 10.
27
. 1999, 31.
22
23
63
64
, .
, , .28
18 , - ,
(. . 473-4), (. 524/) (. . 514/) XVI ,
XVII-XIX .
-
,
XVIII
28
. 1998, 141, 147.
65
66

-
-
VI

(gre. lagrum, imbriatum, eng. lail, fra. lau, ger. Kriegslegel, esp. Trillo de guerra, ita. trebbia di guerra, rus. )
. ,
, .1 ,
. .2
, 40 cm.
, XVII .3
, ,
.4 . ,
, , , .5 ,
.6 .7
1833. , ,
2 .8 1878. ,
.9
(. . 501-4) (. . 500-4) XVI-XVIII
.
V. uri 1943, 76; VE 5. 1962, 648.
. . 1973, 227.
3
VE 5. 1962, 648.
4
. 1898, 124.
5
V. uri 1943, 77.
6
. Truhelka 1914, 244.
7
V. uri 1943, 78.
1
H. Kreevljakovi 1951, 148, 151, 156.

V. uri 1943, 76; M. ercer 1983 (II), 11.
67
68

-
-
(tur. bozdogan, topus, hun. buzogny, ger. die Kriegskeule, Keule, Streitkolben, lat. clava, ita. mazza,
clava, fra. massue, masse darme, engl. club, mace) , .
, , , .
. . . , ,
, ( ) . ,
, .10 ,
, () .11 () ,
. , , 50
80 . ,
. ,
.12 ,
.13 XV XVI
, .14
, ,
, , ,15 , .16 1443.
: uno basdochan turchescho. XV
(mazia I ferrea turchescha clava una turchescha cum ferro)
.17 XV XVI ,
: , , , .18 XVI ,
. ,
.19 , .
. .20
XVII , ,
M. PL. Praunsperger 1932, 131; M. Praunsperger 1943, 51; M.
ercer 1972 (II), 7.
11
M. ercer 1983 (II), 11.
12
VE 10. 1967, 119.
13
14
. Belagi 1962, 49, 50.
15
. 1957, 86, 87.
10

. Petrovi 1976, 51, 55.
18
. 1977-79, 61, 62.
19
M. ercer 1983 (II), 11.
20
V. uri 1943, 69, 73.
16
17
69
70
,
.21
o 1746.
.22
.23
-
, , , ,
.24
,
, , . (XVII XVIII )
( )
,
-
, .25
,
.26
, XVI
,27
XIX . XIX
,
, - .28
,
().29
, ,
(, ),
().30 ,
V. uri 1943, 66.
23
A. zcan 2004, 451.
24
. 1957, 87.
25
M. ercer 1972 (II), 11.
26
J. V. Plugk Harttung 1910, 263.
27
VE 10. 1967, 120.
. 1977-79, 62.
. 1928, 218; M. Praunsperger
1943, 81.
30
V. uri 1943, 64, 65; M. Mujezinovi 1982,
138.
.
.31
XIX .32
.
,
, ,
1878, .33
. ,
,
.
,34 ,
,
.

- XVIXVII , . 8 (. .
440-4), 9 (. . 437-4), 12 (. . 432-4, . . 436-4, .
. 438-4 . . 442-4), 16 (. . 439-4), 17 (. . 327-4)
20 (. . 431-4) (. .
441-4).
. 1927, 195.
. 1995, 416, 463.
33
N. Filipovi 1985, 212.
34
. 1998, 141, 147.
21
28
31
22
29
32
71
72

-
, XVI-XVII

(gre. securis, bipennis, fra. hache darmes, ger. Streitaxt, eng. battleaxe, ita. azza)
. XVI
. , ,
XVIII .35 .
, .36 e , e .37 ,
, , . .38
: ( ), (
) ( ).
( ).39 ,
, ,
, , . ,
, . rumi .40
,
.41
rumi (.. 393/ .. 480-4), (. . 479-4).
.42
XVI ( ) ( ),43 .44
,45
, , .46
.47
.48 .
,
, . 49 XVII
.50 .51
VE 1. 1958, 707.
. 1957, 97.
37
V. uri 1943, 83.
38
M. ercer 1980, 11.
39
A. Kristi 1937, 116, 117.
40
M. ercer 1972 (II), 20, 21.
41
V. uri 1926, 27.
V. uri 1943, 79.

. Belagi 1962, 49.
44
M. Mujezinovi 1982, 429.
45
V. uri 1937, 92.
46
V. uri 1943, 80.
47
M. Mujezinovi 1982, 383, 386.
48
. 1995, 416, 463.
V. uri 1935, 53-55.

E. elebija 1967, 213.
51
35
42
49
36
43
50
73
74

-
-
.52
, - , 1623.
1677. , -.53 ,
1697, .54
, . 1833.
29, , , .
374 , 34 , 103 .55
- : , .

(fra. marteaux darmes de cavalier, eng. horsemans hammer, ita. martello, ger. Streithammer, hun.
cskny, fokos, csknyfokos) , .
. , , ,
, , , .
- , ,
. ,
.
, , . , XVI
. .
.56 , ,
. (), .57
, , , .
, . .
. , , .
. : ,
A. Kristi 1937, 113.
54
. 1949, 102.
55
H. Kreevljakovi 1951, 146, 159, 169, 174, 178.
56
. . 1950, 113; M. ercer 1980, 11; M. ercer 1972 (II), 21, 22.
57
V. uri 1926, 26; V. uri 1943, 79, 83; M. Praunsperger 1943, 86.
52
53
75
76
, ,

.
, ,
.58 .59
1833,
11 , .
, , ,
1833. 2 .
.60 ,
1875-78,
. ,
. ,

.
, .
, ,
.61 (. . 404/)

.
, ,
,
.62
.
. . 1950, 117, 120.

V. uri 1943, 84.
60
H. Kreevljakovi 1951, 159, 171, 174, 177.
61
A. D. Evans 1967, 113, 114.
62
V. uri 1943, 79; . . 1950, 116.
58
59
77
78

-
-
VII
(ita. elmetto, ger. Helm, fra. casque, eng. helmet, rus. , )

.1 ,
, ,
, , .2 O
, ,
. - , .3
. XII XIV
, .
( ) . 4
, XIV XVII
, . -
() , . XIV XVI
, . ,
.5 ,
, .
( ) .6

, ,
.7
. ,
. ,
. .8 ,
(. . 481-4)
(1587-1629) ,9 Kulah Kudh
Henria Mosera-Charlottenfelsa .10
VE 9. 1967, 571.
3
. 1966, 98.
4
ELU 3. 1964, 604.
5
R. Zaky 1961, 24-26.
6
V. uri 1907, 415, 419.
7
. 1966, 98, 99.
. Truhelka 1914, 239.

R. Zaky 1961, 28.
10
R. Zeller, E. F. Rohrer 1955, 65-75.
79
80
2006. .1845
(. . 513/), 1798,11 a
XIX .12
(ita. scudo, fra. bouclier, eng. shield, ger. Schild, rus. )

. : , , , , , .
. .
: , , , , , .
- , .
.
.13
, , .
, .
, : , , .14
, .15
.
XVII .16 ,

, .17
, .18
, .19 1833. .20
.

(. . 486-4). e, .
P. Vasi 1992, 223.
. 2005, 57.
13
VE 9. 1967, 632, 633.
14
. 1949, 103.
15
V. uri 1937, 92.
16
G. Stanojevi 1958, 111.
17
M. ercer 1983 (II), 13.
. Belagi 1962, 49.

. Belagi 1978, 35, 36.
20
11
18
12
19
81
82
VIII
. 1930-41. ,
1930-41, .
K . 1, 1930-1941. . 1, , 1930-41,
.
K . 2, 1930-1941. . 2, 1930-41,
.
K . 3, 1930-1941. . 3, 1930-41,
.
K . 4, 1930-1941. . 4, 1930-41,
.
K . III (7), HDEM BL 1941-1945/ 1945-1948. . III (7), (
, , ), Hrvatski dravni etnografski
muzej Banja Luka, 1941-1945/ , 1945-1948.
. II, EO / / 1948-1964. . II
, /
/ , 1948-1964.
K . V, / / 1948-1964. . V,
/ / ,
1948-1964.
-, MK . - ,
, .
RV OI 1970-1978, MBK BL. Registar vlasnika predmeta od umjetnike i kulturno-istorijske vrijednosti
na podruju Banja Luke i okolice Odsjeka za Istoriju 1970-1978, Muzej Bosanske Krajine, Banja Luka.
E. elebija 1967. Evlija elebija, Putopis, preveo, uvod i komentar napisao Hazim abanovi, Sarajevo 1967.
Danas 2006. Danas, Srpski antikviteti na sajmu u Trstu, Ako se radi bez srca-nema uspeha, Beograd, 6. novembar 2006.
. 1890. , , . 19. 20, .
V, 1890. (319).
Gen. J. Filipovi 1879. Gen. Josip Filipovi, Dopisi, Viestnik hrvatskoga arkeologikoga drutva, god. I, Zagreb 1879. (29).
H. Hadibegi 1954. Hamid Hadibegi, Kanunnama sultana Sulejmana Zakonodavca, odgovor na kritiku Glie Elezovia, Glasnik Zemaljskog muzeja, n. s.-istorija i etnograija, sv. IX, Sarajevo 1954. (185-204).
. . 1892. . , , , . IV, . I,
1892. (95-97).
V. Jelavi 1908. Vjekoslav Jelavi, Doivljaji Francuza Poulleta na putu kroz Dubrovnik i Bosnu (godine 1658), Glasnik Zemaljskog muzeja
XX, Sarajevo 1908. (23-75).
M. Jovievi, D. irovi 2007. Marija Jovievi, Duanka irovi, Kad zasija zlato i nou se vidi, serijal-Pohara kulturno-istorijskog blaga
Crne Gore (9), Pobjeda, Podgorica, 30. januar 2007.
I. F. Juki 1953. Ivan Frano Juki, Putopisi i istorisko-etnografski radovi, Sarajevo 1953.
. 1998. , , ,
, 1998.
D. Kniewald 1956. Dragutin Kniewald, Dubrovanin Feliks Petani o ratovanju sa Turcima 1502, Vesnik 3, Vojni muzej, Beograd 1956.
(80-106).
. 1889 (I). , , I, 1889. (21-23).
. 1889 (II). , , , II,
1889. (26-29).
. 1890. , , . I, 1890. (25-27).
. 1879. , , 1879.
Z. Levental 1989. Zdenko Levental, Britanski putnici u naim krajevima od sredine XV do poetka XVIII vijeka, Gornji Milanovac 1989.
Fra G. Marti 1956. Fra Grgo Marti, Izabrani spisi, predgovor, izbor i redakcija Ilija Kecmanovi, Sarajevo 1956.
P. Matkovi 1890. Petar Matkovi, Putovanje po Balkanskom poluotoku XVI vijeka. Putopis Marka Antuna Pigafette ili drugo putovanje
Antuna Vrania u Carigrad 1567, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti knj. C, Zagreb 1890. (65-168).
. 1889. , , , .
IV, 1889. (21-23).
P. Mirkovi 1890. Petar Mirkovi, Bilaj, Glasnik Zemaljskog muzeja II, Sarajevo 1890. (152-157).
83
84
M. Maurani 1938. Matija Maurani, Pogled u Bosnu, ili kratki put u onu Krajinu uinjen 183940. po jednom Domorodcu, u Zagrebu
1842, drugo izdanje 1938.
R. Muderizovi 1917. Riza Muderizovi, Jedan popis sarajevskih janjiara iz poetka XIX vijeka, Glasnik Zemaljskog muzeja XXIX, Sarajevo 1917. (105-114).
R. Muderizovi 1929. Riza Muderizovi, Popis sarajevskih zanatlija iz god. 1848, Glasnik Zemaljskog muzeja XLI, sv. II (za historiju i
etnograiju), Sarajevo 1929. (5-32).
B. Murgi 1945. Boidar Murgi, Ljepota i vriednost muzeja u Banjoj Luci, Nova Hrvatska, 14. sienja 1945.
A. Panian 1879. Albin Panian, Dopisi, Viestnik hrvatskoga arkeologikoga drutva, god. I, Zagreb 1879. (30).
M. ami 1981. Midhat ami, Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeu (1836-1878) i njihovi utisci o njoj, Sarajevo 1981.
Lj. tefan 1999. Ljubica tefan, Dr. Vuleti u asnoj akciji spaavanja lijenika idova, Vijesnik, Zagreb 17. svibnja 1999.
. 1931. , , 1931.
I. Balta 2000. Ivan Balta, Pregled pomonih povijesnih znanosti, Osijek 2000.
G. Basin 1950. Germain Basin, Museologie, Paris, 1950.
S. beg Baagi 1900. Safvet beg Baagi, Kratka uputa u prolost Bosne i Hercegovine od 1463. do 1850, Sarajevo 1900.
. 1979. , , 15-16, 1979.
(123-133).
A. Bejti 1956. Alija Bejti, Povijest i umjetnost Foe na Drini, Nae starine III, Sarajevo 1956. (23-74).
A. Bejti 1957. Alija Bejti, Povijest i umjetnost Foe na Drini, Nae starine IV, Sarajevo 1957. (33-62).
A. Bejti 1974. Alija Bejti, Lini i kuni komfor u Bosni i Hercegovini XVIII vijeka, Jugoslovenski istorijski asopis 34, Beograd 1974.
(147-167).
. 2002. , (XIV-XV ), ,
, 2002.
. . . 1886. . . , , , . 1, . I, 1886.
(42).
1896, 1896. 1896, . , 1896.
I. Bili 1974. Ivanka Bili, Kujundijski zanat u Banjoj Luci i posljednje kujundije Banjoluani, Zbornik krajikih muzeja VI, Banja Luka
1974. (57-68).
I. Bili 1977 (I). Ivanka Bili, Oruje naih zbirki srednjeg vijeka i turskog perioda, katalog izlobe, Muzej Bosanske Krajine, Banja Luka
1977.
I. Bili 1977 (II). Ivanka Bili, Bocariev muzeoloki rad, (razdoblje od 1930-1941), Vidosava Husedinovi, piro Bocari, Banja Luka
1977.
I. Bili, F. Sedi 1980. Ivanka Bili, Fadil Sedi, Odjea, vez i nakit, iz zbirke Muzeja Bosanske Krajine, katalog izlobe, Banja Luka 1980.
I. Bili 1983. Ivanka Bili, Odjeljenje za istoriju, Zbornik rajikih muzeja VII, Banja Luka 1983. (26-31).
. 1984. , 1804-1813,
21, 1984. (43-114).
. 1949. , , 3-4, 1949. (87-104).
. 1867. , , ,
. 1866, . XL, . 111, 1867. (31-83).
. Belagi 1962. eik Belagi, Izbor steaka i niana za novu stalnu izlobu Vojnog muzeja JNA, Vesnik 6-7, Vojni muzej, Beograd 1962.
(37-54).
. Belagi 1978. eik Belagi, Niani XV i XVI vijeka u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1978.
A. Brenko, M. Randi 2002. Aida Brenko, Marija Randi, Kako se stvarala izloba Narodna medicina, Informatica museologica 33,
(1-2), Zagreb 2002. (94-97).
F. Brodel 2001. Fernan Brodel, Mediteran i mediteranski svijet u doba Filipa II, Podgorica 2001.
M. Byam 1990. Michele Byam, Oruje i oklopi, Zagreb 1990.
P. Chaunu 1977. Pierre Chaunu, Civilizacija klasine Evrope, Beograd 1977.
I. ejvan 1968. Idriz ejvan, Dvadeset godina Vojnog muzeja u Beogradu, Vesnik 13-14, Vojni muzej, Beograd 1968. (9-25).
A. ii 1930. A. ii, Monograija o fra Grgi Martiu, 24. I 1822-30. VIII 1905, Zagreb 1930.
. 1914. , , XXVI, 1914. (3-34).
V. uri 1907. Vejsil uri, Kaciga Mehmed pae Sokolovia, velikog vezira, Glasnik Zemaljskog muzeja XIX, Sarajevo 1907. (415421).
V. uri 1926. Vejsil uri, Starinsko oruje, sa 56 slika u tekstu, Sarajevo 1926.
V. uri 1928. Vejsil uri, Narodno oruje, Napredak, hrvatski narodni kalendar za godinu 1929, godina XVIII, Sarajevo 1928. (7174).
V. uri 1935. Vejsil uri, Oruje u narodnoj medicini, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1936, godina X, Sarajevo
1935. (53-58).
V. uri 1937. Vejsil uri, Lov za sokolom, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1938, god. XXVII, Sarajevo 1937. (81100).
V. uri 1943. Vejsil uri, Starinsko oruje u Bosni i Hercegovini, Glasnik hrvatskog dravnog muzeja, god. LV, Sarajevo 1943. (21225).
85
86
A. Dautbegovi 1988. Almaz Dautbegovi, Uz stogodinjicu Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Spomenica stogodinjice
rada Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine 1888-1988, Sarajevo 1988. (7-34).
. Demo 1983. eljko Demo, Einige Beispiele fr die Nachahmung antiker Mnzen auf der Grundlage von Mnzfunden im SlawonischeSyrmischen Raum, Vjesnik Arheolokog muzeja, Zagreb vol. 15, No 1, Zagreb, srpanj 1983. (211-250).
. 1889. . , , . 10, . IV, 1889. (152-154).
M. Draki 1972. Miroslav Draki, Narodne nonje sjeverozapadne Bosne II, Zenica 1972.
Fra R. Drlji 1937. Fra Rasto Drlji, Okupacija Bosne, prema biljekama Luke Senjaka i fra Jake Baltia, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1938, god. XXVII, Sarajevo 1937. (153-158).
. 1947. , , ,
II, . , , 1947. (75-137).
. . 1958. , , 1958.
ELU 1964. Enciklopedija likovnih umjetnost, Zagreb 1964.
I. Esih 1934. Ivan Esih, Serdar Ekrem Omer paa Latas, novi podaci prema bugarskim i grkim izvorima, Napredak, Hrvatski narodni
kalendar za godinu 1935, godina XXV, Sarajevo 1934. (221-227).
A. D. Evans 1967. Artur D. Evans, Ilirska pisma, Sarajevo 1967.
. D. Evans 1973. Artur D. Evans, Pjeke kroz Bosnu i Hercegovinu tokom ustanka avgusta i septembra 1875, Sarajevo 1973.
. . 1950. . , , 5, 1950. (113-128).
N. Filipovi 1985. Nenad Filipovi, Orijentalni natpisi na hladnom oruju iz zbirke odjeljenja za etnologiju Zemaljskog muzeja, Glasnik
Zemaljskog muzeja (e), n. s. sv. 40, Sarajevo 1985. (195-216).
C. Fiskovi 1973. Cvito Fiskovi, Dalmatinski majstori u srednjovjekovnoj Bosni i Hercegovini, Radovi sa simpozijuma Srednjovjekovna
Bosna i evropska kultura, Zenica 1973. (147-199).
C. Fiskovi 1984. Cvito Fiskovi, Trogirski zlatari od 13. do 17. stoljea, Starohrvatska prosvjeta 14, sv. III, Split 1984, (183-200).
D. Frlan 1988. Damodar Frlan, Ornament-umjetnost i simbol, katalog izlobe, Etnografski muzej, Zagreb 1988.
M. Garevi 1942 (I). Muhamed Garevi, Zapisi i hamajlije, I dio, Hrvatski dravni muzej u Banjoj Luci, svezak 1, Zagreb-Sarajevo
1942.
M. Garevi 1942 (II). Muhamed Garevi, Koulja-hamajlija Husein kapetana Gradaevia, Zagreb-Sarajevo 1942.
. 1899. , , XI, 1899. (537-609).
. 1902. , - ,
XIV, 1902. (369-390).
. 1898. , , , , , III,
1898, (37-40), (79-80), (123-125).
L. Glck 1891. Leopold Glck, Rezultati tjelesnog mjerenja 140 bosansko-hercegovakih vojnika, Glasnik Zemaljskog muzeja III, god. III,
Sarajevo 1891. (263-274).
K. Guji 1943. Kasim Guji, Mehmed paa Sokolovi, najslavniji turski dravnik iz naih krajeva, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za
godinu 1944, godina XXXIII, Sarajevo 1943. (202-208).
H. Hadibegi 1947. Hamid Hadibegi, Rasprava Ali aua iz Soije o timarskoj organizaciji u XVII stoljeu, Glasnik Zemaljskog muzeja,
n. s. drutvene nauke, sv. II, Sarajevo 1947. (139-205).
V. Han 1958. Verena Han, Orijentalni predmeti u renesansnom Dubrovniku, Prilozi za orijentalnu ilologiju i istoriju jugoslovenskih
naroda pod turskom vladavinom VI-VII, Sarajevo 1958. (115-135).
. 1999. , , 1999.
R. Horvat 1937. Rudolf Horvat, Iz nedavne prolosti Bosne, Obrt u Bosni god. 1865, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu
1938, godina XXXVIII, Sarajevo 1937. (108-112).
1977. ,
13-14, 1977. (325-337).
E. Imamovi 1999. Enver Imamovi, Historija bosanske vojske, Sarajevo 1999.
. 1974. , , 1300-1600, 1974.
. 1958. , , 3-4, 1958.
(129-137).
A. Karabegovi 1948. Ahmet Karabegovi, Istorija grada Banja Luke od godine 1293-1945, Banja Luka 1948.
M. A. Karamehmedovi 1980. Muhamed A. Karamehmedovi, Umjetnika obrada metala, Sarajevo 1980.
. 1940. , , , (
), . LI-1939, 1939/40. (37-63.)
. , . 1996. , , , 1996.
. 1977. , ,
13-14, 1977. (235-240).
Lj. Konstantinovi 1983. Ljiljana Konstantinovi, Tematske izlobe u istorijskim muzejima, Vesnik 29, Vojni muzej, Beograd 1983. (153173).
. 1889. , , ,
, . 69, 1889. (243-258).
. . 2003. . , , , , 2003.
M. Kozlii 2003. Midhat Kozlii, Regiones lumina Unnae et Sanae in veteribus tabulis geographicis, Unsko-sansko podruje na starim
geografskim kartama, Sarajevo-Biha 2003.
H. Kreevljakovi 1931. Hamdija Kreevljakovi, Husein kapetan Gradaevi, Zmaj od Bosne, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za
1932, Sarajevo 1931. (105-131).
87
88
H. Kreevljakovi 1936. Hamdija Kreevljakovi, Bitka pod Banja Lukom 4. VIII 1737, Narodna uzdanica, kalendar za godinu 1937, god.
V, Sarajevo 1936. (91-113).
H. Kreevljakovi 1942. Hamdija Kreevljakovi, Vare, kao glavno sredite gvozdenog obrta u Bosni i Hercegovini do 1891, Glasnik
Zemaljskog muzeja LIV, Sarajevo 1942/43. (409-459).
H. Kreevljakovi 1949. Hamdija Kreevljakovi, Gradska privreda i esnai u Bosni i Hercegovini (1463-1851), Godinjak istorijskog
drutva Bosne i Hercegovine I, Sarajevo 1949. (168-209).
H. Kreevljakovi 1951. Hamdija Kreevljakovi, Prilozi povijesti bosanskih gradova pod turskom upravom, Prilozi II, Sarajevo 1951.
(115-184).
H. Kreevljakovi 1961. Hamdija Kreevljakovi, Esnai i obrti u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1961.
H. Kreevljakovi 1991 (I). Hamdija Kreevljakovi, Znamenite linosti i porodice, Izabrana djela (I), Sarajevo 1991.
H. Kreevljakovi 1991 (II). Hamdija Kreevljakovi, Esnai i obrti u Bosni i Hercegovini (1463-1878), Izabrana djela II, Sarajevo 1991.
H. Kreevljakovi 1991 (IV). Hamdija Kreevljakovi, Sarajevo u doba okupacije Bosne 1878, Izabrana djela IV, Sarajevo 1991.
H. Kreevljakovi, D. M. Korkut 1961. H. Kreevljakovi, D. M. Korkut, Travnik u prolosti 1464-1878, naroito kao glavni grad Bosne
1699-1850, Travnik 1961.
A. Kristi 1937. Augustin Kristi, Narodni nazivi kovakog obrta u Kreevu, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1938, god.
XXVII, Sarajevo 1937. (113-118).
R. W. Latham 1977. Robert Wilkinson Latham, Swords in Colour, Including other Edged Weapons, Dorset 1977.
D. Lovrenovi 2006. Dubravko Lovrenovi, Kultura, kao smisao povijesti, Batina II, Godinjak Komisije za ouvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, Sarajevo 2006. (89-105).
A. Makanec 1944. Alfred Makanec, Sulejman paa Skopljak, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1945, godina XXXV, Sarajevo 1944. (79-89).
Z. Mali 1988. Zlatko Mali, Muzejske zbirke i karakteristike koje ih odreuju, Zbornik radova 9/10, Muzej Revolucije BiH, Sarajevo
1988. (11-38).
I. Maroevi 1993. Ivo Maroevi, Uvod u muzeologiju, Zagreb 1993.
I. Mai 2004. Izet Mai, Korijeni medicine i zdravstva u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 2004.
. . 2005. . , 3, XVIII
, 2005.
V. Mikolji 1944. Vinko Mikolji, Rudarstvo Bosne za turskog perioda, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1945, godina XXXV,
Sarajevo 1944. (160-168).
M. G. Monograija 1973. Mrkonji Grad, monograija, urednik Ivan Lovrenovi, Mrkonji Grad 1973.
. 1872. , , XVI ,
, . XXXV, 1872. (155-219).
. 1994. , 18041881,
, 28, 1994. (189-267).
. 1977-79. , ,
21-23, 1977-79. (57-64).
B. Milosavljevi 1993. Branka Milosavljevi, Maevi (XIV-XX) u zbirkama Vojnog muzeja, katalog izlobe, Vojni muzej, Beograd 1993.
I. Mirnik 2001. Ivan Mirnik, Stanje prouavanja umjetnosti medalja u Hrvatskoj, Zbornik I kongresa hrvatskih povjesniara umjetnosti,
Zagreb 15-17. XI, Zagreb 2001. (211-219).
LJ. Mladenovi 1954. Ljubica Mladenovi, Sarajevo u doba turskog feudalizma, Sarajevo od najstarijih vremena do danas, Sarajevo
1954.
. 1958. , ,
3-4, 1958. (89-98).
R. Muderizovi 1927. Riza Muderizovi, O blagu Husejin-Kapetana Gradaevia (Zmaja od Bosne), kojeg je ostavio u vezirskoj palai u
Travniku pri bijegu u Srijem nakon poraza kod Sarajeva, Glasnik Zemaljskog muzeja XXXIX, Sarajevo 1927. (215-220).
M. Mujezinovi 1977. Mehmed Mujezinovi, Islamska epigraika Bosne i Hercegovine, knj. II-Istona i centralna Bosna, Sarajevo 1977.
M. Mujezinovi 1982. Mehmed Mujezinovi, Islamska epigraika Bosne i Hercegovine, knj III.Bos. Krajina, zapadna Bosna i Hercegovina, Sarajevo 1982.
. 2005. , , ,
, 2005.
M. Nikanovi 1988. M. Nikanovi, Osmanski period, Brunislav Marijanovi, Ivana Marijanovi, Tihomir Glava, Miroslav Nikanovi,
Oruje kroz vijekove, katalog izlobe, Zemaljski muzej, Sarajevo 1988.
D. Otaevi 1976. Duan Otaevi, Prikupljaki rad u istorijskim muzejima, Zbornik radova 2, Muzej Revolucije BiH, Sarajevo 1976. (1128).
A. zcan 2004. Abdlkadir zcan, Organizacija vojske kod Osmanlija, Historija osmanske drave i civilizacije I, priredio E. Ihsanolu,
Sarajevo 2004.
K. Tanevski 1979/80. Kiril Tanevski, Studijske zbirke u muzejima, Zbornik radova 5-6, Muzej Revolucije BiH, Sarajevo 1979/80. (221224).
C. Panseri 1965. Carlo Panseri, Damascus steel in legend and in reality, Gladius, Etudes sur les armes anciennes, larmement, lart militaire
et la vie culturelle en Orient et Occident, tomo XIV, Instituto de estudios sobre armas antiguas, Madrid 1965. (5-66).
A. Pavich 1903. Alfons Pavich, Prinosi povjesti Poljica, Glasnik Zemaljskog muzeja XV, Sarajevo 1903. (59-100).
. . 1903. . . , , , , . 218, . II,
1903. (1-24).
E. Pelidija 2003. Enes Pelidija, Banjaluki boj iz 1737, uzroci i posljedice, Sarajevo 2003.
89
90
. Petrovi 1956. urica Petrovi, Prilog datiranju jatagana prema mestu izrade, Vesnik 3, Vojni muzej, Beograd 1956. (172-188).
. Petrovi 1962. urica Petrovi, Nekoliko podataka o igri dilit u naoj prolosti, Vesnik 6-7, Vojni muzej, Beograd 1962. (135-144).
. Petrovi 1968. urica Petrovi, Oruje Kavkaza, zbirka u Vojnom muzeju, Vesnik 13-14, Vojni muzej, Beograd 1968. (137-192).
. Petrovi 1974. urica Petrovi, Prilog upoznavanju naina rada sa muzejskim zbirkama oruja i vrsta oruja izraenog na Kosovu,
u Makedoniji, Bosni i Hercegovini u XVIII i XIX veku, Obrada i zatita istorijskih zbirki u muzejima, Osnovni principi, Matina sluba
Istorijskog muzeja Srbije, Beograd 1974. (1-24).
. Petrovi 1976. urica Petrovi, Dubrovako oruje u XIV veku, Beograd 1976.
. 1987. , , ,
1987. (433-443).
. Petrovi 1989. urica Petrovi, Trgovina proizvodima domaih oruara u jugoslovenskim oblastima pod Turcima u XVIII i XIX
veku, Glasnik Zemaljskog muzeja 43/44, (e/ns), Sarajevo 1989. (1-26).
R. Petrovi 1979. Rade Petrovi, Pokret otpora protiv Austrougarske okupacije 1878. godine (prema izvjetajima italijanskog konzulata),
Nauni skup Otpor Austrougarskoj okupaciji 1878. god. u Bosni i Hercegovini, Posebno izdanje ANU BiH, tom II, Sarajevo 1979. (343373).
J. V. Plugk Harttung 1910. J. V. Plugk Harttung, Geschichte des Orients, Berlin 1910.
D. Pileti 1984. Dragoslav Pileti, Hladno oruje kroz vekove, Vesnik 30, Vojni muzej, Beograd 1984. (73-104).
D. Pileti 1986. Dragoslav Pileti, Palata oruja Moskovskog Kremlja, Vesnik 31-32, Beograd 1986. (197-207).
. . 1888. . , , , , . 16, . III, 1888. (250251).
. . 1939. . , , I, ,
1939.
M. pl. Praunsperger 1932. Milan pl. Praunsperger, Neto o starom hrvatskom oruju, Narodna starina XI/28, Zagreb 1932. (130-132).
M. Praunsperger 1943. Milan Praunsperger, Oruje starih Hrvata, u poviesti i u narodnoj pjesmi, Zagreb 1943.
S. Radisavljevi 1966. Slobodan Radisavljevi, Neki podaci o falsiikatima i drugim promenama na oruju,Vesnik 11-12, Vojni muzej,
Beograd 1966. (234-264).
. 2002. , , , , 2002.
LJ. Rajkovi 1954. Ljubinka Rajkovi, Zbirka jatagana Vojnog muzeja JNA, Vesnik 1, Vojni muzej, Beograd 1954. (106-123).
LJ. Rajkovi 1955. Ljubinka Rajkovi, Razvoj helebarde od XIV do XVII veka, Vesnik 2, Vojni muzej, Beograd 1955. (120-138).
. 1892. , , 1892.
J. M. Rogers, C. Kseolu 1987. J. M. Rogers, Cengiz Kseolu, The Topkapi Saray Museum, The Treasury, Istanbul, 1987.
. 2000. , 15371699, , . III-1,
2000.
. 1998. , , , ,
XXIV, . 93-94, 1998. (132-148.)

S. Sielski 1941. Stanko Sielski, Hamajlije, poseban otisak iz Etnografskih istraivanja i grae, knj. III, Zagreb 1941.
A. imik 1932. Ante imik, Zulikara, sablja Hazreti Alije, Napredak, Hrvatski narodni kalendar za godinu 1933, godina XXII, Sarajevo
1932. (136-139).
. 1927. , , XXXIX, . I,
1927. (193-197).
V. Skari 1937. Vladislav Skari, Sarajevo i njegova okolina od najstarijih vremena do austrougarske okupacije, Sarajevo 1937.
G. Stanojevi 1958. Gligor Stanojevi, Dalmacija u doba Kandijskog rata (1645-1669), Vesnik 5, Vojni muzej, Beograd 1958. (93-182).
. 1989. , XV , XXII, 1989. (143-279).
. 2002. , XIX 1878. ,
, 2002.
B. Surui 1962. Branko Surui, Muzej Bosanske Krajine u Banjoj Luci, Zbornik krajikih muzeja I, Banjaluka 1962. (7-31).
J. Szendrei 1896. Johann Szendrei, Ungarische kriegsgeschichtliche Denkmaler, in der MillenniumsLandesAusstellung, Budapest
1896.
H. abanovi 1960. Hazim abanovi, Vojno ureenje Bosne od 1463. do kraja XVI stoljea, Godinjak drutva istoriara Bosne i Hercegovine XI, Sarajevo 1960. (173-223).
M. . 1897. M. , Bosna i Hercegovina na Milenijskoj izlobi u Budimpeti, Bonjak, Kalendar za prostu godinu 1897, Sarajevo 1897. (5663).
M. ercer 1972 (I). Marija ercer, Maevi Schiavone Povijesnog muzeja Hrvatske, Vesnik 18, Vojni muzej, Beograd 1972. (95-118).
M. ercer 1972 (II). Marija ercer, Staro oruje na motki, katalog muzejskih zbirki VII, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb 1972.
M. ercer 1974. Marija ercer, Naoruanje i vojna oprema u Hrvatskoj u XVI stoljeu, Vesnik 19-20, Vojni muzej, Beograd 1974. (3350).
M. ercer 1975. Marija ercer, Jatagani, katalog muzejskih zbirki XI, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb 1975.
M. ercer 1976. Marija ercer, Maevi, bodei, noevi, katalog muzejskih zbirki XIV, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb 1976.
M. ercer 1979. Marija ercer, Sablje, katalog muzejskih zbirki XVIII, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb 1979.
M. ercer 1980. Marija ercer, Oruje u prolosti, katalog izlobe, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb, 1980.
M. ercer 1983 (I). Marija ercer, O kartoteci izlaganog oruja Povijesnog muzeja Hrvatske, Informatica museologica 1-2, Zagreb 1983.
(31-34).
M. ercer 1983 (II). Marija ercer, Tursko oruje, katalog izlobe, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb 1983.
. 1953. , , ,
. . . V, . 1-2, 1953. (52-60).
. 1957. . , , , 1957.
91
92
. 1964. , (28. 1402.), 2, 1964. (53-76).

B. ulc 1984. Branka ulc, Razvoj muzeja u Jugoslaviji, Informatica museologica 4, Zagreb 1984. (3-7).
. 1983. , 1487. ,
XXXIV, 1983.
D. Tafro 1956. Dervi Tafro, Iz historije zatite spomenika kulture u BiH do osloboenja 1945, Nae starine III, Sarajevo 1956. (5-12).
. 1966. , ,
9-10, 1966. (81-99).
. 2005. ,
XVII , I, 3, 2005. (131-147).
. 2006. , 1875-1878, , 2006.
I. Tepi 1986. Ibrahim Tepi, Osmanska vojska i policija u Bosanskom vilajetu od pedesetih do sedamdesetih godina XIX vijeka, Godinjak
drutva istoriara BiH XXXVII, Sarajevo 1986. (91-116).
. 1998. , , , ,
1998.
. 1928. , O, - (
), III, -, 1928. ( 2000. ). (217-225).
. 1891. , 1891, III, . I, 1891.
(19-23).
. Truhelka 1912. iro Truhelka, Gazi Husrefbeg, njegov ivot i njegovo doba, Glasnik Zemaljskog muzeja XXIV, Sarajevo 1912. (91233).
. Truhelka 1914. iro Truhelka, Osvrt na sredovjene kulturne spomenike Bosne, Glasnik Zemaljskog muzeja XXVI, Sarajevo 1914.
(221-252).
. Truhelka 1954. iro Truhelka, Umjetnost dekoriranja u bosanskoj metalnoj industriji, Nae starine II, Sarajevo 1954. (251-257).
M. Vasi 1967. Milan Vasi, Martolosi u jugoslovenskim zemljama pod turskom vladavinom, Sarajevo 1967.
. 1953. , XVI , , 1953. (129-143).
P. Vasi 1992. Pavle Vasi, Odelo i oruje, Beograd 1992.
VE 1. 1958. Vojna enciklopedija 1, Beograd 1958.

. 1954. , XVIII , ,
. VI, 1954. (249-265).
. 1995. , XIX XX
, . II, 1995.
T. P. Vukanovi 1962-63. Tatomir P. Vukanovi, Oruje u srednjovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku povodom knjige G. krivania
o ovom problemu, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije VII-VIII, Pritina, 196263. (245-300).
. . 1973. . , , IX, 1973. (227-231).
. . 1898 (I). . . , , . 21, . XIII, 1898. (320-321).
. . 1898 (II). . . , , , . 23-24, . XIII,
1898. (349-356).
R. Zaky 1961. Rahman Zaky, Introduction to the study of Islamic Arms and Armour, Etudes sur les armes anciennes, larmement, lart
militaire et la vie culturelle en Orient et Occident, tomo XIV, Instituto de estudios sobre armas antiguas, Kalundborg (Danemark) 1961.
(17-29).
R. Zeller, E. F. Rohrer 1955. Rudolf Zeller und Ernst F. Rohrer, Orientalische Sammlung Henri Moser-Charlottenfels, Bernisches Historisches Museum, Bern 1955.
. , . , 1961. ( ), ,
, 1741, , 1961.
. 1995. , 1450-1789, 1995.
V. nidar 1972. Vincenc nidar, Zadaci i oblici saradnje muzeja i kola, Muzeologija 15, Zagreb 1972. (1-135).
93
94
IX
95
96
97
IV
1 Ma Schiavona, , XVII
1 , , XIX
. . 506-4
, , .
( x).
, . -
. .
.
700 mm, 120 mm, 820 mm.
, , .
(5 ). ,
() ( ),
. , ,
. ,
( ). . ,
.
.
870 mm, 120 mm, 990 mm.
. . 522/
, , .
. . ( )
, . .
.
405 mm, 125 mm, 530 mm.
2 , , XVIII
. . 497-4
98
2 , , XIX
. . 498-4
, , , . ()
, .
, .
, .
. , , . .
1943. .
800 mm, 135 mm, 935 mm.
3 , , XVIII/XIX
. . 499-4
4 , -, XIX
99
. . 562-4
, . ,
, . () ,
. .
. ,
, .
.
1961. .
800 mm, 115 mm, 915 mm.
. . 261/T
, , ( ,
). .
( )
. . ,
, .
. .
.
.
850 mm, 125 mm, 975 mm.
, ( ),
. , ,
. ,
, . ,
. ,
. . .
.
800 mm, 130 mm, 930 mm.
5 , , XIX
100
. . 262/T
, .
. .
, ( ).
. . .
, . .
1939. .
820 mm, 110 mm, 930 mm.
6 , -, XVIII
. . 263/
, , ( , ).
. AD (Anno
Domini- ) 1375. (, )
, .
. . ,
, . , ( ),
( , ). .
1941. , .
790 mm, 130 mm, 920 mm.
. . 267/T
, ( ).
, .
e. ,
. . .
.
730 mm, 125 mm, 855 mm.
8 , , XVIII/XIX
9 , , XIX
. . 268/T
, ( ) .
( ,
). ,
( 3, 10) - . . ,
, . .
1932. .
840 mm, 120 mm, 960 mm.
. . 270/T
, . , ,
( x). , .
.
.
820 mm, 70 mm, 890 mm.
10 , , XVIII
7 , , XIX
101
102
11 , , XIX
. . 271/T
, , .
.
( ).
, ( ).
. () ,
. .
1931. .
800 mm, 120 mm, 920 mm.
103
. . ,
, . .
.
820 mm, 100 mm, 920 mm.
. . 384/
, . ,
( ), .
. ,
. . .
.
750 mm, 125 mm, 875 mm.
14 , -, XVIII/XIX
15 , -, XVIII/XIX
. . 385/
. . 272/
, .
( 261/).
. . .
() . .
1934. .
835 mm, 110 mm, 945 mm.
13 , -, XVIII/XIX
. . 382/T
, ,
. , .
, (S........
gloria, ). (.......Johannes Mah(?)orfer Zu Wens).
( ).
. ( ) ,
. , . ,
. ( ).
.
890 mm, 125 mm, 1015 mm.
12 , , XVIII/XIX
104
16 , -, XVIII
. . 388/T
. , ,
, 23. .
.
640 mm, 130 mm, 770 mm.
18 a, -, XVIII/XIX
, ( ). . .
, . ,
. .
, .
. ( ),
.
.
770 mm, 120 mm, 890 mm.
. . N4/T
, .
(GF MITTER). , ,
. , ,
. . N6/T
, .
( ).
, . .
. .
.
880 mm, 110 mm, 990 mm.
. . N7/
, () , .
( x). .
, .
. . .
.
720 mm, 120 mm, 840 mm.
19 , -, XVIII/XIX
17 . 1862, , , XIX
105
106
20 , -, XVIII/XIX
. . N8/T
, , , (
). ( ).
, . ,
. .
, ,
. , ,
.
.
810 mm, 120 mm, 930 mm.
. . N10/
, ( ) ,
, .
- ( ).
() ( ).
( ) .
, ,
() , (). .
, . ,
. .
.
750 mm, 140 mm, 890 mm.
. . 523/
( ) . .
, ,
( ). , ( ),
. ,
. , . .
.
720 mm, 110 mm, 830 mm.
23 , , XVII/XVIII
. . N9/
, , ( ) , (
, ).
( , ,
). ,
, , .
( , , ,
). , ,
. , , (
).
(). .
. .
.
800 mm, 120 mm, 920 mm.
21 , -, XVIII/XIX
22 , -, XVIII/XIX
107
108
1 , -, XIX
. . 317-4
, .
, :
(?), , 1224. (1810.).
() , ( ,
). .
, . . ,
.
1974. .
585 mm, 145 mm, 730 mm.
. . 328-4
, ,
( ). ,
. .
( )
. .
1976. .
545 mm, 135 mm, 680 mm.
. . 490-4
, , . .
( ) .
, : ,
, 1202 (1787.). ,
7 . ,
. .
1932. .
650 mm, 150 mm, 800 mm.
4 , -, XVIII/XIX
. . 491-4
, ( ) .
,
, : ..., . ,
. .
5 .
. .
1931. .
590 mm, 140 mm, 730 mm.
2 , -, XVIII/XIX
3 , -, XVIII
109
110
5 , -, XVIII/XIX
. . 493-4
, .
. ( ), ,
.
. , . .
.
560 mm, 150 mm, 710 mm.
7 , -, XVIII
111
. . 495-4
, .
: ,
, 1213. (1798.) , , :
. (
). , .
. .
1944. .
555 mm, 120 mm, 675 mm.
8 , -, XIX
. . 494-4
, , ( ) ,
( ). () ,
, ( ,
). . .
1930. .
500 mm, 150 mm, 650 mm
9 , -, XIX
. . 502-4
, , ,
(, ). , ,
. .
.
310 mm, 125 mm, 435 mm.
6 , -, XVIII/XIX
. . 496-4
, .
, , : ,
, 1224 (1810.). , , .
, .
. . , .
, . .
.
575 mm, 135 mm, 710 mm.
112
. . 278/
, .
: ( ), .
. , .
( , ). . .
. . .
1939. .
500 mm, 100 mm, 600 mm.
10 , -, XVIII/XIX
11 , -, XVIII/XIX
13 , -, XVIII/XIX
. . 289/
. . 284/
, ,
, : ,
, , , , 1220. (1805.).
( ), .
( ). .
, . , .
, ,
( , 11). e.
1930. .
520 mm, 140 mm, 660 mm.
14 , -, XVIII/XIX
. . 295/
, .
. , .
, . , , .
. .
.
1933. .
575 mm, 140 mm, 715 mm.
. . .
.
620 mm, 160 mm, 780 mm.
. . 283/
, .
( ),
. . ,
, ( , 6).
. , ,
. .
.
620 mm, 120 mm, 740 mm.
12 , -, XIX
113
114
15 J , -, XVIII/XIX
. . 296/
, .
( ). , ,
. .
. . .
.
470 mm, 120 mm, 590 mm.
. . 299/
16 , -, XVIII
.
. .
.
600 mm, 135 mm, 735 mm.
18 , -, XVIII/XIX
. . 301/
, .
, . ( ), .
, , .
. .
, . .
1931. .
530 mm, 120 mm, 650 mm.
19 , -, XIX
17 , -, XIX
. . 300/
, .
, : ,
1222. (1807.). ( ), .
. . 303/
, .
, (
1244.-1829.) . , . .
( , ).
. . .
1935. .
610 mm, 150 mm, 760 mm.
, . .
, : , , 1212.
(1797.). () , .
, .
. . .
1937. .
535 mm, 130 mm, 665 mm.
115
116
20 , -, XVIII/XIX
. . 304/
, , .
( ), .
( ), , 38 ( ,
39). .
. ( ).
.
1930. .
530 mm, 150 mm, 680 mm.
. . 306/
, .
, :
, 1220. (1805). , .
. . .
.
485 mm, 115 mm, a 600 mm.
21 , -, XIX
. . 310/
, . .
,
: , 1223 (1809.). ()
, . .
. .
, . .
1932. .
615 mm, 145 mm, 760 mm.
. . 311/T-II
, .
. , .
( ), .
. .
. . .
1932. .
615 mm, 145 mm, 760 mm.
24 , -, XIX
. . 312/T
, . ,
: , 1227 (1813).
() ( ), ,
.
. . .
1936. .
600 mm, 145 mm, 745 mm.
25 , -, XIX
, . ,
: , . ,
. .
. .
.
560 mm, 140 mm, 700 mm.
. . 311/T-I
22 , -, XVIII/XIX
23 , -, XIX
117
118
26 , -, XVIII/XIX
. . 313/T
, .
: , . .
( ), ,
. .
( ). , .
.
1937. .
530 mm, 150 mm, 680 mm.
. . 315/
, ,
: , .
. , (
). .
. , . .
1935. .
560 mm, 135 mm, 695 mm.
. . 319/T-I
, . ,
, .
. , .
.
525 mm, 140 mm, 665 mm.
. . 319/T-II
, , ,
. ( ) , ,
( , , ).
. e.
.
530 mm, 125 mm, 655 mm.
29 , -, XVIII/XIX
30 , -, XIX
. . 322/
, 11 .
, : ,
, 1229. (1814). ( ), .
.
, . (
). .
.
590 mm, 140 mm, 730 mm.
27 , -, XVIII/XIX
28 , -, XVIII/XIX
119
120
31 , -, XIX
. . 323/
, .
: , ,
1228. (1813). () , .
.
. .
1931. .
580 mm, 135 mm, 715 mm.
32 , -, XVIII/XIX
. . 324/
, . .
(), . (),
. .
. .
555 mm, 155 mm, 710 mm.
. . 327/
, . ,
, : , . (
) ,
. . .
1937. .
550 mm, 140 mm, 690 mm.
35 , -, XVIII/XIX
. . 328/T
, . ,
, :
, . , ,
. . . ( )
, . .
. . e.
.
625 mm, 125 mm, 750 mm.
. . 329/T
, ,
. (, , ) .
. , .
, .
1931. .
505 mm, 135 mm, 640 mm.
36 , -, XVIII/XIX
. . 326/
, .
, , : ,
, 1236 (1821). ( ), .
( ).
. .
.
580 mm, e 120 mm, 700 mm.
33 , -, XIX
34 , -, XVIII/XIX
121
122
. . 330/T
40 , -, XVIII/XIX
, . ,
1190. (1777.). (, )
, , 17 .
. .
. .
.
575 mm, 160 mm, 735 mm.
41 , -, XVIII/XIX
37 , -, XVIII
38 , -, XVIII/XIX
. . 331/T
123
. . 334/T
, . ,
. ( ),
. .
. .
.
555 mm, 145 mm, 700 mm.
. . 337/T
, . .
, .
. .
. , .
.
565 mm, 140 mm, 705 mm.
. . 338/
, .
. () , .
( ).
. .
.
555 mm, 140 mm, 695 mm.
42 , -, XVIII/XIX
. . 332/T
, .
(?). ,
( , , ).
. .
.
565 mm, 130 mm, 695 mm.
39 , -, XVIII/XIX
. . 339/
, .
, . (,
) , ( ).
. ,
. .
.
540 mm, 125 mm, 665 mm.
43 , -, XVIII/XIX
, . .
( ).
. .
. .
.
565 mm, 140 mm, 705 mm.
124
44 , -, XVIII/XIX
. . 342/
, . ,
, . ( , )
, , . .
.
( ), . .
.
465 mm, 130 mm, 595 mm.
. . 346/
, . , .
. () , .
: , ,
. .
. .
.
560 mm, 140 mm, 700 mm.
45 , -, XVIII/XIX
. . 351/T
, . .
(, ) , . ,
( ).
( , , ). , ,
( ). .
1943. .
485 mm, 140 mm, 625 mm.
. . 354/
, , .
. (
) , . .
.
1939. .
555 mm, 110 mm, 665 mm.
47 , -, XVIII/XIX
48 , -, XVIII/XIX
. . 355/
, , ,
(15 : , ). ,
, , (
). ( ) ,
. ( , ).
.
, . . .
.
535 mm, 140 mm, 675 mm.
49 , -, XVIII/XIX
. . 355/-II
, . ,
. .
( , ).
. .
.
590 mm, 145 mm, 735 mm.
46 , -, XVIII/XIX
125
126
. . 356/
, , .
( , ), .
. .
1946. .
645 mm, 110 mm, 755 mm.
. . 358/
51 , -, XVIII/XIX
, . .
. .
. - .
. .
1932. .
560 mm, 140 mm, 700 mm.
. . 360/
52 , -, XIX
, . ,
. . .
.
575 mm, 90 mm, 665 mm.
. . 362/T
, .
: , 1267. (1851.).
, .
.
, . .
1939. .
515 mm, 135 mm, 650 mm.
53 , -, XIX
. . 363/
( ) , .
( ,
). , , ,
. ( ) . (
) ( ).
.
1939. .
560 mm, 115 mm, 675 mm.
54 , -, XVIII/XIX
. . 364/
, .
. , , (
) . , (
). .
1939. .
575 mm, 130 mm, 705 mm.
55 , -, XVIII/XIX
56 , -, XVIII/XIX
. . 365/
, .
. . .
1931. .
560 mm, 120 mm, 680 mm.
. . 366/
, . .
() , .
. .
.
495 mm, 130 mm, 625 mm.
57 , -, XVIII/XIX
50 , -, XVIII/XIX
127
128
58 , -, XVIII/XIX
. . 367/
, .
( ), . ,
. .
( , 6). , ,
. .
.
620 mm, 145 mm, 765 mm.
. . 375/
, . , ,
( ), . ,
, .
. . .
.
285 mm, 105 mm, 390 mm.
. . 385/-I
61 , -, XVIII/XIX
. . 372/
, ,
. , ,
, .
, , . .
, , , , .
( , ).
,
, . .
. .
360 mm, 120 mm, 480 mm.
, .
(
, ).
( ,
, ). ,
, .
. .
, . .
.
490 mm, 130 mm, 620 mm.
59 , -, XVIII/XIX
60 , -, XVIII/XIX
129
130
62 , -, XVIII/XIX
. . 162-4
,
.
.
190 mm, 140 mm, 330 mm.
63 , -, XVIII/XIX
. . 163-4
64 , -, XVIII/XIX
131
. . 391/
. ,
. .
. ( )
(Dreper) (851). . .
.
180 mm, 100 mm, 280 mm.
. . 619-2
. .
. . -
(, , ).
.
155 mm, 80 mm, 235 mm.
. .
.
120 mm, 80 mm, 200 mm.
65 , -, XVIII/XIX
132
66 , -, XVIII/XIX
. . 516/
, .
. . .
, . .
.
550 mm, 115 mm, 665 mm.
. . 517/
, . ,
.
, .
. . .
.
495 mm, 130 mm, 625 mm.
67 , -, XVIII/XIX
. . 519/
, , . ,
. . .
() . .
.
495 mm, 135 mm, 630 mm.
. . 520/
, . .
, , .
,
( , ). , , , ,
. . .
.
.
615 mm, 100 mm, 715 mm.
70 , -, XVIII/XIX
. . 521/
,
, .
(11 G).
.
440 mm, 150 mm, 590 mm.
71 , XVIII
. . 518/
, . ,
. , ,
( 12, ).
. . , .
, . . .
.
550 mm, 155 mm, 705 mm.
68 , -, XVIII/XIX
69 , -, XVIII/XIX
133
134
72 , XVIII
. . 390/
, ,
90 .
.
.
60 mm, 480 mm, 540 mm.
. . 1849/
, , , ( )
. 90
.
. .
.
120 mm, 470 mm, 590 mm.
. . 525/T
, ( ) .
90
. .
. .
.
165 mm, 575 mm, 740 mm.
73 Lorenz M 1854/67, XIX
74 ( Lorenz M 1854/I)
135
136
3 , , XVI/XVII
137
. . 524/
1 , , XVI
. . 473-4
, , ,
. , , .
1934. . .
( ) 265 mm, 150 mm.
. . 514/
(Belagerungshaken) , ,
, . ( )
, . .
2008. .
325 mm, ( ) 465 mm.
4 , -, XVII-XIX
. . 449-4
. , , .
.
.
75 mm, 100 mm, 175 mm.
2 , , XVI
. , (
) , HW.
. , , . , ,
. .
1986. .
530 mm, ( ) 660 mm, (
) 260 mm.
138
5 , -, XVII-XIX
. . 460-4
, , (),
, . ,
.
.
140 mm, 215 mm, 355 mm.
. . 451-4
, . , .
.
100 mm, 220 mm, 320 mm.
6 , -, XVII-XIX
7 , -, XVII-XIX
. . 462-4
8 , -, XVII-XIX
139
. . 463-4
, , .
() , .
,
,
.
.
225 mm, 405 mm, 630 mm.
. . 469-4
, ( ), .
. , ,
. .
.
160 mm, 320 mm, 480 mm.
9 , -, XVII-XIX
. . 470-4
, . .
. .
.
205 mm, 290 mm, 495 mm.
, . , ()
, . .
, .
.
170 mm, 80 mm, 250 mm.
11 , -, XVII-XIX
. . 472-4
, (). . (
), , .
.
.
185 mm, 230 mm, 415 mm.
10 , -, XVII-XIX
140
12 , -, XVII-XIX
. . 474-4
, , . ,
. .
. .
.
1933. .
140 mm, 270 mm, 410 mm.
13 , -, XVII-XIX
. . 475-4
. (), .
.
.
1931. .
160 mm, 260 mm, 420 mm.
14 , -, XVII-XIX
. . 476-4
141
. . 477-4
. , () . ,
. .
.
210 mm, 210 mm, 420 mm.
15 , -, XVII-XIX
. . 478-4
, ( ), , .
.
.
60 mm, 215 mm, 275 mm.
16 , -, XVII-XIX
17 , -, XVII-XIX
. . 573-2
( ), , .
, , ,
( ). ,
, .
1988. .
225 mm, 380 mm, 605 mm.
. . 515/
, . . .
. 449-4.
2008. - , .
90 mm, 120 mm, 210 mm.
. , ,
, . . ,
.
.
.
230 mm, 250 mm, 480 mm.
18 , -, XVII-XIX
142
VI

1 , -, XVI-XVIII
1 , -, XVII
. . 500-4
, , .
, . ,
.
1931. .
200 mm, 300 mm, 60 mm, 560 mm.
. . 327-4
( ). ,
. , ,
.
1976. .
190 mm ( 300 mm), 70 mm, 370 mm.
2 , -, XVII
. . 431-4
. . 501-4
. , , .
, .
1943. .
225 mm ( 285 mm), 75 mm, 360 mm.
, .
, .
. , ( ),
, . ,
( ), ( ).
.
995 mm, 225 mm, 1220 mm.
3 , -, XVII
. . 432-4
. . 12 , .
, , . .
.
205 mm ( 310 mm), 100 mm, 410 mm.
2 , -, XVI-XVIII
143
144
4 , -, XVII
. . 436-4
6 , -, XVII
. . 438-4
, . .
. .
.
150 mm, 130 mm, 280 mm.
7 , -, XVII
. , ()
.
1938. .
295 mm, 120 mm, 415 mm.
. . 437-4
. ( ). , .
.
1948. .
270 mm, 150 mm, 420 mm.
. . 439-4
, . .
() . ,
.
1931. .
310 mm ( 455 mm), 110 mm, 565 mm.
5 , -, XVII
145
146
8 , -, XVII
. . 440-4
147
10 , -, XVII
. . 442-4
, , .
. () . ,
.
1931. .
245 mm, 85 mm, 330 mm.
. . , .
, . 1905.
, .
1953. .
95 mm, 55 mm, 150 mm.
. . 441-4
, . .
, , .
.
.
70 mm, 200 mm, 270 mm.
9 , -, XVII
148

1 , -, XVIII/XIX
2 , -, XVIII/XIX
149
. . 401/
. . 393/
, , . .
1937. .
( ) 150 mm, 860 mm, 1010 mm.
. . 479-4
, , ,
. .
1935. .
( ) 140 mm.
, . , .
( ).
.
1939. .
( ) 135 mm.
3 , -, XVIII/XIX
150
4 , -, XVIII/XIX
. . 480-4
. . 4256/2
. (
, , , , , ).
(WR). ,
. , . .
1949. .
( ) 460 mm, ( ) 215 mm.
, .
. .
1936. . .
( ) 140 mm.
5 , , XVII/XVIII
151
152

1 , -, XIX
3 , -, XVIII/XIX
. . 482-4
, , . . ,
o ( ), ,
.
.
( ) 160 mm.
, . .
. (
), , .
1933. .
( ) 160 mm.
4 , -, XVIII/XIX
. . 484-4
. ,
(, ).
.
1934. .
( ) 180 mm.
. . 483-4
. . 404/
( )
, ( ),
. 20 .
1942. .
( ) 180 mm, 880 mm.
2 , -, XVIII/XIX
153
154
VII
2 . 1845, , XIX
.
-
, ).

neshi .
,
, , .
.
,
,
. ,
, ,
.
,
, . .
.
225 mm, 260 mm.
. . 481-4
. . 513/

( 1850.)
,
. ,
,

.
() .
,

.

,
. ,
, ().

.
2006.
.
250x195 mm,
200 mm.
1 , -, XVII/XVIII
155
156
157
. . 486-4
, .
, ,
.
.

.

,

(), ( ,
, , )
(
).
, ,
,

.
, ,
. .
.
470 mm.
1 , - (), XVII/XVIII
158
SAETAK
Hladno oruje iz osmansko-turskog perioda

u Muzeju Republike Srpske
SUMMARY
Bratislav Teinovi, istoriar, kustos

Muzej Republike Srpske
78 000 Banja Luka, RS/BiH
dimitrije@blic.net
SAETAK
Collection of Ottoman Turkish edged and blunt weapons

in the Museum of the Republic of Srpska
RSUM
Les armes blanches de la priode de lEmpire ottoman collectionnes

au Muse de la Rpublique Serbe
Kao predmet borbe, tvorevina inteligencije i mate, istorijsko oruje, prije svega, ilustruje razvoj materijalne kulture i
napredak ratne tehnike, te kao dio opteg kulturnog naslijea predstavlja izraz vremena u kome je nastajalo. Istorijsko oruje
predstavlja dio istorijskih muzejskih kolekcija od samih muzejskih poetaka. Ove zbirke, kao dragocjeni dokumenti, slue za
prezentaciju znaajnih ratnih sukoba tokom proteklih zbivanja. Dokumentarna vrijednost istorijskog oruja je velika: pored
informacije o upotrebnoj vrijednosti, ono prua i vrijedne podatke o materijalu, vremenu nastanka, dekoraciji, autoru ili radionici, o vlasniku kao linosti. U Bosni i Hercegovini poslije Osmanlija, osim pod zemljom, ostalo je dosta starinskog oruja
po utvrenim tophanama, magacinima, kulama, kao i u vlasnitvu privatnih lica. Vei dio koniskovanog oruja, koje nije bilo
za dalju upotrebu, specijalnim nareenjem novog upravnika generala Josipa Filipovia, poslana je 1878. u zagrebaki Narodni muzej. Samo manji dio oruja zadrao se u privatnom vlasnitvu i poneto u novoformiranom sarajevskom Zemaljskom
muzeju.
Osmanski Turci kao osvajaki narod nikada se nisu rastajali od oruja, koje je ustvari bilo sastavni dio njihove nonje.
Najvea mogua panja poklanjana je oruju i vojnoj opremi naroito u doba sultana ratnika i irenja Imperije tokom XV i
XVI vijeka. U osvajakim pohodima na Balkan osmanski Turci stigli su sa hladnim orujem, koje je po tehnikim i taktikim
svojstvima bilo ve usavreno. Oruno zanatstvo u Bosni vremenom je toliko ojaalo da je postalo sastavna poluga centralne
vlasti koja je poivala na plaenikoj vojsci. Osnovni uslov njihovog samoodranja, pogotovo u Bosni, najzapadnijoj provinciji
prostranog Osmanskog carstva, postalo je oruje. Tokom vremena Bosna je postala jedan od najveih proizvoaa i izvoznika
hladnog oruja. Konstantne ratne operacije iziskivale su stalnu oruanu spremnost lokalnog muslimanskog stanovnitva, a at-
159
160
Saetak
mosfera u kojoj su potrebe za orujem bile neograniene, predstavljala je plodno tlo za razvoj oruarskih zanata. Oruarski centri
u Bosni tokom osmanske vlasti bili su uglavnom orijentisani na proizvodnju jatagana, noeva i sablji, najzastupljenijeg hladnog
naoruanja bosanske provincijske vojske. Nakon osmanskog osvajanja oruarstvo je u Bosni nastavilo da se razvija u Fojnici,
Foi i Sarajevu, mjestima gdje su od ranije postojale pogodne sirovinske baze, da bi se kasnije, uslijed novih vojnopolitikih
potreba, razvilo u Mostaru, Travniku i Trebinju. Oruje je u Bosni i Hercegovini, kao i u cjelokupnom osmanskom svijetu, bilo
vrlo cijenjeno, pogotovo ako je bilo ukraavano srebrom, zlatom, poludragim i dragim kamenjem, emajlnim uresima, zlatnim,
srebrenim i drugim aplikama. Od osvajanja Bosne 1463. do austrougarske okupacije 1878. Osmanlije su u naoruanju zadrale
uglavnom isto oruje: lukove i strijele, maeve, sablje, duge noeve-jatagane i pale, topuze i buzdovane, mlatove i salme, ratna
kladiva-nadake, bojne sjekire-balte, koplja, titove, kacige.
Poetkom XV vijeka osmanski vojnici najvie su naoruani sabljama, kopljima, buzdovanima i topuzima, malim titovima
i uglavnom lakim oklopima. Gotovo svi evropski putopisci, koji su u XVI vijeku pisali o janjiarima (tur. jeni eri, nova trupa),
za njih kau da su imali vrlo jednostavnu ratniku opremu. Kao pjeaci-strijelci bili su naoruani: lukovima i tobolcima sa
strijelama, kopljima, helebardama, buzdovanima, bojnim sjekirama, maevima, krivim irokim sabljama, dugim noevimajataganima, handarima, a od defanzivnog oruja nosili su titove. U klasinom periodu Osmanskog carsta spahije (pers. siphi,
siph, vojska), naoruane starovremenskim hladnim orujem, obrazovale su glavninu osmanske vojske. Ili su u rat na dobrim
jahaim konjima, naoruani sabljom, kopljem, strijelom, dok su na glavama nosili kacigu, a na leima oklop. I ostale vojne formacije u Bosni nosile su isto ili slino naoruanje za vrijeme itave osmanske uprave. Poetkom XIX vijeka bosanski janjiari,
pred samo ukidanje ovog reda, od linog oruja nose: no-jatagan, sablju, koplje, sjekiru, dok branioci gradskih utvrenja imaju
samo sablje. Prema popisu gradskih utvrenja 30-tih godina XIX vijeka, gradske posade u Bosni bile su od hladnog oruja
naoruane ponajvie: lukovima i strijelama, kopljima, sabljama i noevima.
Zbirka hladnog oruja iz osmansko-turskog perioda broji 141 primjerak, od ega: 2 maa, 23 sablje, 74 noa, 18 kopalja,
jednu salmu, jedan mlat, 10 buzdovana, 5 sjekira, 4 nadaka, 2 ljema i jedan tit. Iz perioda Turaka u Muzeju Republike Srpske
uvaju se samo dva maa (jednobridni kratki ma evropske konjice i skjavona, ma dalmatinskih uskoka iz XVII vijeka), zapadnoevropske provenijencije, koji najvjerovatnije predstavljaju ratni plijen Turaka u ratu sa Austrijom i Mletakom republikom.
Sablja, uz luk i strijelu (Muzej Republike Srpske ne posjeduje ni jedan primjerak ovog oruja), predstavljala je sveto oruje
osmanskih Turaka. Osnovne karakteristike osmansko-turskih sablji su manje ili vie zakrivljeno sjeivo sa jalmanom i ploni
balak. Kod svih balkanskih naroda od XV do XVII vijeka bile su u upotrebi krive osmansko-turske sablje (ensis turchus sive
sabia). Domaa proizvodnja ovog oruja zapoela je u Bosni sredinom XV vijeka. U jednom dokumentu iz 1477. pominje se
sabljarska arija (Suki-sejjain) u Sarajevu. Po obliku drki izdvajaju se dva tipa sablji, koje su se najdue zadrale u upotrebi.
Karabela, sa drkom u obliku stilizovane ptiije glave, karakteristina je kao dio linog naoruanja osmansko-turske konjicespahija u XVII i XVIII vijeku. Drugi tip sablje, karakteristian za period od XVIII vijeka do druge polovine XIX vijeka, prepoznatljiv je po svojoj zadebljanoj i povijenoj lukoviastoj glavici. Sablje tipa kl, amir i tzv. mameluke sablje razvrstane su po
obliku sjeiva. Prvi tip sablje, kl, ima jednobridno sjeivo i gotovo pravo do sredine, gdje se naglo savija i iri u dva brida prema
vrhu. amir sablja je persijskog porijekla (XV/XVI vijek) i gotovo nikad nije proizvod domaih radionica, a njegova osnovna
karakteristika je velika zakrivljenost prema vrhu, pa se jo naziva i lavlji rep (Tail of the Lion). amir, suprotno sablji kl, naglo
se suava na posljednjoj treini prema vrhu.
Drke sablji obino su od slonove kosti, drveta, roga, rijee od moreve kosti, uvezene u Istanbul preko Skandinavije.
Bosanski vojnici, za razliku od ostale turske vojske koja je pasala sablju obavezno preko ramena, navodno su sauvali tradiciju
noenja sablji o pasu, kako su to inili srednjovjekovni vojnici. Do reformi Omer pae Latasa 1851. sablja se u Bosni nosila
okaena preko ramena o svilene i vunene gajtane, crvene ili zelene boje, dopirui tako do bedara. Sablja je na muslimanskim
nadgrobnim spomenicima-nianima vrlo esta pojava, a od hladnog oruja zasigurno najzastupljenija, pogotovo u krajevima
blie zanatskim centrima, u kojima su se izraivale. Muzej Republike Srpske posjeduje 23 sablje iz novovjekovnog perioda, od
ega 21 osmansko-tursku, jednu austrijsku i jednu maarsku. Biakijski (noarski) zanat bio je jedan od najvanijih obrtnih
grana u vrijeme procvata Osmanskog carstva. Biakije su u Bosni proizvodile vrlo cijenjene jatagane i handare od domaih,
ili sa Istoka importovanih vrsta elika, od kojih su naroito bile cijenjene demiskinje ili kara-horosanske vrste. Dugi noevijatagani tipino su oruje osmanskih Turaka za sjeu i bod, koje je u Evropu stiglo sa njihovom najezdom. Nazivali su ih yatagan bicagi, to u prevodu znai no koji lei za pojasom. Oni su dugi i zakrivljeni sa ojaanim sjeivom i otrim samo sa jedne
strane, duine izmeu 60 i 75 cm. Klasiikacija jatagana izvrena je prema obliku sjeiva na krivce i pravce; prema vrsti drke na
crnosapce, bjelosapce i sa mjedenim drkama, kao i na osnovu ukraavanja: sa baroknom ornamentikom.
Obino su ih nosili janjiari, ali i spahije prilikom jurinih napada. Kao hladno oruje koristili su se u rasutom stroju,
kako za odbranu, tako i za napad pri juriu. Osim za sjeu, sluili su za ubadanje. Zbog speciinog oblika sjeiva, koje je luno
povijeno u dva razliita pravca, snaga jatagana lei pri vrhu prilikom ubadanja, dok se prilikom sjeenja lako zabada u tijelo.
Najpoznatiji bosanski zanatski centar za proizvodnju jatagana ve u XVI vijeku bila je Foa, u kojoj su, kao i u Sarajevu, postojala dva jaka esnafa noara. Od ostalih bosanskih gradova po proizvodnji noeva isticali su se: Bugojno, Gornji Vakuf i Livno. Svi
dijelovi jatagana (drka, sjeivo, parazvana, haerma i korice), isti su od postanka jatagana u XII do prestanka proizvodnje u XIX
vijeku. Na otricama ovog oruja esti su epigrafski natpisi na arapskom jeziku. To su uglavnom citati iz Kurana, jer se vjerovalo
da kuranske izreke uz pomo Boju, donose pobjedu nad neprijateljem. Uz ove tekstove, na sjeivima jatagana obino se nalaze
imena majstora, vlasnika i godina izrade. Od ukupno 74 noa iz osmansko-turskog perioda, Muzej Republike Srpske posjeduje:
161
162
Saetak
64 duga noa-jatagana (crnosapce, bjelosapce i sa mjedenim drkama), jedan kavkaski kinal, jedan lovaki no, 4 bajoneta i 4
ukrasna noa manjih dimenzija.
Nekoliko je vrsta osmanskih kopalja: temre (tur. demir, eljezo), bitevija (arap. bitevi, ravan, pljosnat, bez bridova), dida
(tur. dida, tanko i dugo), dilit ili hit, mizdrak (arap. mizdrak, jabuka, koplje), kostanjevo (kotunica ili kostajnica). Najpoznatije
koplje mizdrak razlikuje se od obinog koplja, jer bode ima tri do etiri brida, a pri dnu tulca je uglavnom jedna, ili dvije jabuke.
Sve do dolaska Austrougarske mizdracima su bili naoruani itavi odredi turskog konjanitva. Od 18 kopalja, koliko ih Muzej
Republike Srpske posjeduje iz osmansko-turskog perioda, pored jedne glefe, jednog opsadnog koplja i helebarde iz XVI vijeka,
sva ostala (15) su turski mizdraci i potiu iz XVII-XIX vijeka.
Mlat se sastoji od eljezne ili drvene kugle, okovane eljeznim ili konjskim ekserima, koja je privrena kratkim lancem
za drvenu drku. Salme su male kugle od olova, eljeza, mjedi (tua) na lancu ili kaiu sa veom petljom, koja je na vrhu dovoljno iroka za proticanje ake. Razlikuje se od mlata po tome to nema drku. Muzej Republike Srpske posjeduje u svojoj zbirci
po jedan primjerak mlata i salme. Prodor Turaka na Balkan uveo je u modu buzdovane, koji su se kod nas koristili u srednjem
vijeku pod imenom buda, bat, palica, kijaa, kij i kijac. U jednom dubrovakom dokumentu iz 1443. buzdovan se pominje kao
izrazito tursko oruje: uno basdochan turchescho. Od XVI vijeka glavice buzdovana su vee i tee, a broj pera poveava se ak
na dvadeset. U naredna dva vijeka glavice manjeg obima ee se izrauju od bronze, a urezi pera dosta su plii. Turski vojnici
rado su nosili buzdovane. Njima su bile naoruane cijele ete turske vojske. Pera osmanskih buzdovana u periodu novog vijeka
zaobljena su i trouglasta, sa est, deset, dvanaest i dvadeset pera, pa su im glavice vee i masivnije. Za razliku od zapadne Evrope,
u kojoj su pojavom runog vatrenog oruja polovinom XVI vijeka buzdovani naputeni, u Bosni su se zadrali u upotrebi sve
do XIX vijeka. Svih deset novovjekovnih buzdovana iz Muzeja Republike Srpske osmansko-turske su provenijencije i potiu iz
XVI-XVII vijeka, devet je pernatih i jedan oble glave.
Bojna sjekira je nastarije hladno oruje za blisku borbu. Od druge polovine XVI vijeka sjeivo, koje je zakoeno prema
sjekiritu, i drka bojnih sjekira esto su ukraavani inkrustacijom mesinga, srebra i zlata. Kod nas u to vrijeme najee u
upotrebi bila je jednosjena turska bojna sjekira balta, ukraavana srebrom i zlatom, koritena sve do XVIII vijeka. Obaivene
u kou, noene su o unkau na sedlu. Muzej Republike Srpske posjeduje pet osmansko-turskih sjekira: bradvu i etiri balte.
Turska rije za ratno kladivo ili bojni eki je nadak, iji su osnovni dijelovi kljun, uica i hrbat, koji je proiren u masivnu
ploicu. Osmanski nadaci, ije su glavice obino tauirane srebrenom icom bogato su ornamentisani. Muzej Republike Srpske posjeduje etiri nadaka i svi su osmanske provinijencije.
Odbrambena oprema muslimanskog ratnika redovno je sadravala konini ljem sa piramidalnim vrkom, pokretnim
titnikom za nos i sa branikom zatiljka, kao i mali okrugli elini tit. U ranom osmanskom periodu tit se drao u lijevoj ruci, a
nosio se na ramenu i na leima. titovi su se pravili od koe ili jakog metala, kao i od smokovine, obloene koom. Bilo je etiri
vrste titova: ters, mednje, hadfe i sipar. tit u Muzeju Republike Srpske pripada sipar vrsti. Od ljemova Muzej posjeduje
jedan iz XVII vijeka i jedan austrijski iz XIX vijeka.
Oruje i vojna oprema najveim dijelom prispjeli su u Muzej Vrbaske banovine (danas Muzej Republike Srpske) linim
angamanom prvog direktora pire Bocaria. Poetkom tridesetih godina prolog vijeka Muzej je u relativno kratkom vremenu na razliite naine prikupio raznovrsno hladno oruje iz osmansko-turskog perioda: maeve, sablje, buzdovane, duge
noeve-jatagane, handare, pale, sjekire-balte, koplja, ratna kladiva-nadake, najvie zaslugom ljubitelja starina i starinskog
oruja: dr Stanka Sielskog iz Bihaa, Stjepana Matijevia iz Banjaluke, Hinka Lederera i Leona Kajzera iz Zagreba. Hladno
oruje iz Muzeja Republike Srpske poslije Drugog svjetskog rata, zajedno sa ostalim vrstama oruja i vojne opreme, izlagano
je samo dva puta. Ivanka Bili izlagala je oruje prvi put kao izdvojenu zbirku, da bi slinu izlobu dvadesetak godina kasnije
realizovao Drago Trnini.
Moja zamisao, kao autora, je da se studijski obradi kompletna zbirka oruja i vojne opreme iz osmansko-turskog perioda (prvo hladno, a zatim i vatreno), a potom, u blioj perspektivi, jedinstveno izloi na tematski ureenoj izlobi posveenoj
oruju i vojnoj opremi osmanskih Turaka.
163
164
Summary
Bratislav Teinovi, historian, curator

Museum of the Republic of Srpska
78000 Banja Luka, Republic of Srpska, BiH
dimitrije@blic.net
SUMMARY
As an object used in battle, a product of intelligence and imagination, historical weapons above all illustrate the development of material culture and progress of war techniques. Being a part of common cultural heritage, weapons are also an expression of the time they were created in. Historical weapons make part of history collections from the time the irst museum has
been established. These collections and the precious documents they keep, tell about important war conlicts that happened
in the past. There is a substantial documentary value of the historical weapons, providing information on the utilitarian value,
as well as valuable data on the materials, time of origin, decorations, author or workshop and the owners personality. The Ottomans left plenty of old arms in Bosnia and Herzegovina, buried under ground, sheltered in the fortiied cannon foundries
(tophana), warehouses, towers or left in individual possession. Coniscated weapons that was not suitable for further use was
sent to the National Museum in Zagreb, by the special order of the new principal, General Josip Filipovi in 1878. Only few
pieces remained in private property and in then newly found National Museum in Sarajevo.
The Ottoman Turks, being conquerors, never really separated from their weapons. It made part of their costume.
Weapons and diferent types of military equipment were especially revered in the time of warrior sultans and 15th and 16th
century expansion of the Empire. Ottoman Turks came to conquer the Balkans wearing edged weapons, greatly improved in
terms of technical and tactical features. The weapons craft in Bosnia was developed to the extent it became the supporting
arm of the mercenary sustained central authority. The basic tools of Empires survival in its most far western province of Bosnia
were the weapons. In time, Bosnia became one of the leading manufacturers and exporters of edged weapons. Constant war
campaigns required from local Muslim population to be always prepared to take up arms and this atmosphere of never ceasing
need for weapons helped boost the weapon making craft. Bosnian weapon making centers of the Ottoman time have primarily been delivering the most widely spread edged weapons of the Bosnian provincial army: yatagans, knives and sabers. With
the arrival of the Ottomans, weapon making craft began to develop in Fojnica, Foa and Sarajevo, the towns with abundant
sources of raw material. Due to increasing military and political demand, the weapon production started in Mostar, Travnik
and Trebinje. Weapons were highly regarded in Bosnia and Herzegovina, as everywhere throughout the Ottoman Empire,
especially when adorned with silver, gold, semiprecious and precious stones, enamel or other applications. From 1463, when
Bosnia was conquered, until 1878 and Austrian-Hungarian occupation, the Ottomans used more or less the same types of
weapon: bow and arrows, swords, sabers, long knives yatagans and palas, maces and lails, hammers, ighting axes baltas,
spears, shields and helmets.
In the beginning of the 15th century, Ottoman soldiers were armed with sabers, spears, maces, small shields and light
armors. Many European travel literature authors, writing about the 16th century Janissaries (jeni eri in Turkish, meaning a
new soldier) describe them as being rather simply armed. Being the infantry archers, they wore bows and quivers with arrows,
spears, halberds, maces, axes, swords, curved wide sabers, long knives yatagans, long daggers - hancers, while shields were
worn for defense. In the classical period of the Ottoman Empire, Spahis (siphi or siph in Persian, meaning cavalry) wearing
old types of cold steels, made the major part of the Ottoman Empire. They went to war riding ine horses and wearing sabers,
spears, arrows, helmets and armors. Members of other military units in Bosnia wore the same or similar weapons throughout
the Ottoman rule. In the beginning of the 19th century, as their order was about to be disbanded, personal weapons of Bosnian
Janissaries were a knife - yatagan, a saber, a spear, and an axe. Defenders of the town forts wore only sabers. According to the
register of Bosnian towns-fortresses in 1830s, soldiers on watch were armed with bow and arrows, spears, sabers and knives.
The collection of Ottoman-Turkish edged and blunt weapons consists of 141 pieces, including: 2 swords, 2 sabers, 74
knives, 18 spears, 1 salma, 1 lail, 10 maces, 6 axes, 4 Turkish battle-axes (nacak), 2 helmets and 1 shield. There are only two
swords from the Turkish period kept in the Museum of the Republic of Srpska (single-edged European cavalry short sword
and a schiavona, the sword of the 17th century Dalmatian rebels). Both swords originate from the Western Europe and, as
such, they are probably the spoils of war obtained by the Turks after the war against Austria and Venice. Saber, with the bow
and arrows (Museum of the Republic of Srpska does not have bows and arrows in its collections), was a holy weapon of Ottoman Turks. The basic characteristics of Ottoman-Turkish sabers are more or less curved blade with a laring tip (yalman)
and lat hilt. Between the 15th and 17th century, members of all the Balkan peoples used curved Ottoman-Turkish sabers
(ensis turchus sive sabia). Local weapon makers started to make this weapon in Bosnia in the mid 1400s. In a document from
1477, saber street (Suki-sejjain) in Sarajevo is mentioned. Based on the shape of the pommel, we can distinguish two types
165
166
Summary
of sabers that remained in use for the longest period. Carabella, with a pommel shaped as a stylized birds head was a typical
personal weapon of Turkish-Ottoman Spahis in the 17th and 18th century. The other saber, characteristic of the period from
the 18th to the second half of the 19th century, is recognizable by its bulb-like bent head. The sabers like kilij, shamshir and the
so-called, Mameluke sabers difer in the shape of the blade. Kilij has one-edged blade, straight up to the middle part at which
point it curves into two edges. Shamshir is of Persian origin (15th to 16th century) and it has rarely been produced on Bosnian
territory. Its basic characteristic is a great curve, which is the reason this sabers is also called the Tail of the Lion. Unlike kilij,
shamshir narrows in the part of the blade closest to the tip.
Saber pommels are most commonly made of ivory, wood, horn and somewhat rarer, of walruss bones imported from
Constantinople via Scandinavia. Unlike other Turkish soldiers wearing sabers hanging from their shoulder, Bosnian soldiers
apparently kept the medieval tradition of carrying sabers attached on their belts. Until Omer pasha Latas introduced reforms
in Bosnia in 1851, the saber was worn hanging on the shoulder on the red or green silk and woolen cords. Saber is a commonly
seen ornament on Muslim tombstones and the most commonly used edged weapon, especially in the areas around the saber
making workshops. The Museum keeps 23 sabers from the Early modern period, 21 of them being Ottoman-Turkish and 2
Austrian. Knife making was one of the most important crafts during the most prosperous period of the Ottoman Empire. Bosnian knife makers made highly appreciated yatagans and hancers from locally produced or imported from oriental territories
sorts of steel, like Damascus and dark steel from Horosan. Long knives-yatagans are typical Ottoman-Turkish edged weapon,
arriving to Europe with the Ottoman invasion. These knives were called yatagan bicagi, which means the knife carried on a
belt. They are 60 to 75 cm long, with curved single-edged blades. The classiication of yatagans has been done in regard to the
blade shape (curved or straight), type of pommel (the material the pommel is made of, wood, horn, ivory, bone or brass, giving
it dark or light color) and ornaments (baroque style).
They were usually worn by Janissaries, while Spahis took them to onslaughts. Soldiers dispersed in battle used them for
both defense and attack, to cut and to stab. The speciic shape of its blade curved forward and backwards, made yatagan a
powerful tool for stabbing, while its blade pierced the lash easily. Foa became the best known yatagan producing center in
Bosnia already in the 16th century, with two very powerful knife making guilds. Other well developed knife making centers
in Bosnia were Bugojno, Gornji Vakuf and Livno. Parts of yatagan: hilt, blade, leaf-shaped part of the blade (parazvana), joint
(haerma) and scabbards have not change since the 12th century when the irst yatagans were made until the 19th century
when the production ceased. The yatagan blades are often decorated with inscriptions in Arabic, mostly Kuran verses, as it
was a common belief that these sayings would bring the bearer of the weapon help from God in victory over its enemy. Beside
these lines, name of the yatagan maker was often engraved on the blade, with the name of the weapon owner and the year of
production. Out of 74 Ottoman Turkish knives in the Museum, 64 pieces are long knives - yatagans (with pommels made of
ivory or other bones, pommels of horn or wood and those with brass pommels), 1 Caucasian khanjali, 1 hunting knife, 4 bayonets and 4 small decorative knives.
There are several types of Ottoman spears: temre (demir in Turkish, meaning iron), bitevija (bitevi in Arabic, meaning
lat), dida (dida in Turkish, meaning slim and long), dilit or hit, mizdrak (mizdrak in Arabic, meaning apple, spear), kostanjevo (kotunica or kostajnica). The best known type of spear, mizdrak, difers from the ordinary spear in its three to four edges
on the blade. Turkish cavalrymen wore mizdraks until the start of Austrian-Hungarian rule. The Museums 18 spears of the
Ottoman times include a glaive, a siege spear and a halberd from the 16th century and 15 Turkish mizdraks from the 17th to
19th century.
The mace consists of an iron or wooden head with iron or horseshoe nails, attached to a wooden handle with a short
chain. Salma is a small ball made of lead, iron or brass, attached to a chain or strap with a large knot, large enough to pull a hand
through its upper part. It is diferent from the mace because it does not have a handle. The Museum of the Republic of Srpska
has one mace and a salma in the collection. Turkish breakthrough brought mace to the Balkans. In the Middle Ages, it was
known in this territory as buda, bat, palica, kijaa, kij and kijac. A document from Dubrovnik dated in 1443 mentions maces
as a typical Turkish weapon: uno basdochan turchescho. In the 16th century, mace heads became bigger and heavier and the
number of langes reached 20. In the next two centuries, heads became smaller and they are made of bronze with shallow
langes. Maces were the regular weapon of Turkish army units. In the modern period, langes were shaped as a triangle with
rounded tips. The head was thus large and massive, with 6, 10, 12 or 20 langes. Unlike situation in the Western Europe, where
irearms made maces obsolete, in Bosnia they were used until the 19th century. All 10 modern age maces in Museums collection are Ottoman-Turkish from the period of the 16th to 17th century. There are 9 maces with langes and 1 with a round head.
Battle axe is the oldest type of close combat edged weapon. In the mid 16th century, the axe blade, tilted towards the helve,
and the handle were often incrusted with brass, silver and gold. At that time on this territory, the most often used weapon was
single edged Turkish battle axe balta, inlaid with silver and gold. Balta axe was used until the 18th century. Leather braided, it
was worn hanging on the saddle. The Museum of the Republic of Srpska has ive Ottoman-Turkish axes: an adze and four balta
axes. The term for the battle hammer in Turkish is nacak, the parts of which are tip, blunt end and crest extending to a massive
plate. Ottoman nacaks have been lavishly ornamented with inlaid silver wire. The Museum of the Republic of Srpska has four
nacaks and they are all of Ottoman origin.
Muslim warriors defense gear was usually made of a conical helmet with a pyramidal top, sliding nose shield and nape
shield and a small round steel shield. In the early Ottoman times, the shield was held with the left arm and worn on the shoul-
167
168
Summary
der and the back. The shields were made of skin or hard metal, or leather coated ig tree. They used four types of shields: ters,
mednje, hadfe and sipar. The shield kept in the Museum of the Republic of Srpska is of the sipar type. The helmets in the
Museums collection originate from the 17th (one exhibit) and 19th century (one exhibit from Austria).
For the most part, weapons and military equipment have arrived to the Museum of Vrbas Banovina (todays Museum
of the Republic of Srpska) thanks to the personal eforts of the Museums irst director piro Bocari. During the 1930s, the
Museum gathered various pieces of edged and blunt Ottoman weapons in a relatively short time, including: swords, sabers,
maces, long knives yatagans, dirks, palas, balta axes, spears and battle hammers, arriving to the Museum mostly as donations
of doctor Stanko Sielski from Biha, Stjepan Matijevi from Banja Luka, Hinko Lederer and Leon Kajzer from Zagreb.
Cold steels kept in the Museum of the Republic of Srpska, as well as other types of arms and military equipment have been
displayed only twice since the WWII.
Ivanka Bili was the irst to display weapons as a separate collection and Drago Trnini was the author of a similar exhibition some 20 years after.
As the author, my idea was to carry out the study of the complete collection of the Ottoman-Turkish weapons and military equipment (this time it is edged and blunt weapons and the ire arms study would follow) that would be followed by an
exhibition of arms and military equipment of the Ottoman Turks.
169
170
Bratislav Teinovi, historien, conservateur

Muse de la Rpublique Serbe
78 000 Banja Luka,
Rpublique Serbe / Bosnie et Herzgovine
dimitrije@blic.net
RSUM
Comme outil de combat, une cration de lintelligence et de limagination, les armes historiques illustrent avant tout
le dveloppement de la culture matrielle et le progrs de la technique martiale, et ensuite, comme lexpression de lhritage
culturelle collectif, elles reprsentent lexpression du temps dans lequel elles gnraient. Les armes historiques font partie
des collections historiques des muses depuis tout le dbut des musums. Ces collections sont utilises comme documents
prcieux pour prsenter les importants combats de guerres dans le pass. La valeur documentaire des armes historiques est
considrable de telle sorte quelles nous informent non seulement de leur utilit mais nous donnent de prcieux renseignements sur le matriau utilis pour leur fabrication, lpoque de leur cration, les ornements, le concepteur, lusine de fabrication
ou sur la personnalit de leur propritaire. En Bosnie et Herzgovine aprs la priode ottomane, beaucoup darmes anciennes
sont restes enfuies sous la terre, entreposes dans les fortiications canons, les entrepts militaires, les tours fortiis, ainsi
qu la possession des individus. Une majeure partie darmes conisques qui nont pas pu tre rutilises sont transfres au
Muse Populaire de Zagreb (Narodni Muzej), aprs un ordre spcial du nouvel administrateur, le gnral Josip Filipovi.
Les Turcs ottomans, un peuple envahisseur, ne se sparaient pas de leurs armes qui faisaient partie de leur costume. Cest
surtout pendant le XV et le XVI sicle, durant lexpansion de lEmpire ottoman et le temps des sultans guerriers , que la plus
grande importance a t donne aux armes et quipements militaires. Pendant linvasion des Balkans, les Ottomans se sont
servis darmes blanches dj perfectionnes du point de vue technique et tactique. Avec le temps, lartisanat darmes en Bosnie
sest tant dvelopp quil est devenu un des lments leviers du gouvernement central qui reposait sur le mercenariat. Les
armes sont devenues indispensables la survie des ottomans, surtout en Bosnie, la province de lEmpire ottoman situe le plus
lOccident. Ainsi, la Bosnie est devenue un des plus grands producteurs et exportateurs darmes blanches de lpoque. Des
oprations militaires en continu sollicitaient une disposition militaire constante du peuple musulman local, alors quune demande immense darmes a cre un climat favorable lessor de lartisanat darmes. En Bosnie ottomane les centres darmements
ont t orients vers la fabrication des yatagans, sabres et poignards, qui ont t les armes blanches les plus typiques de larme
provinciale. Suite la conqute ottomane de la Bosnie, larmurerie a continu de se dvelopper Fojnica, Foa et Sarajevo, l
o les matires premires adquates existaient dj. Ensuite, loccasion de nouveaux besoins militaro-politiques, la confection
darmes sest dveloppe Mostar, Travnik et Trebinje. En Bosnie et partout dans le monde ottoman, les armes blanches ont
t apprcies davantage si elles taient dcores avec de largent, de lor, des pierres ines et prcieuses, des gravures mailles,
des placages en or, en argent ou autres. Depuis linvasion ottomane en 1463 jusqu loccupation austro-hongroise en 1878 de la
Bosnie, les Ottomans ont conserv les mmes armes dans leur arsenal militaire : les arcs et lches, les pes, les sabres, les poignards longs les yatagans et cimeterres, les masses darmes et matraques, les laux darmes et marteaux darmes, les haches
de bataille, les haches darmes, les lances, les armures, les casques.
Au dbut du XV sicle, les soldats ottomans ont t gnralement arms des sabres, lances, masses darmes et matraques,
petites armures et lances lgres. Au XVI sicle, presque tous les auteurs des rcits de voyage qui crivaient au sujet des janissaires {(turc yener , nouvelle (yei ) troupe (er)}les ont dcrits quips darmes trs simples. Les tirailleurs portaient des arcs
et bourses avec des lches, lances, hallebardes, matraques, haches darmes, pes, larges sabres courbes, les poignards longs
de type yatagans, kandjars, ainsi que darmures pour la dfense. Pendant la priode classique de lEmpire ottoman, les spahis
(spachi, spaqui cavalier de larme ottomane ; persan siph cavalier, soldat , dr. de siph arme ), quips darmes
blanches archaques, formaient le gros de larme ottomane. Les spahis partaient la guerre de bons chevaux, arms de sabres,
lances, lches, casques sur la tte et armures sur le dos. Dautres formations militaires portaient les mmes ou similaires armes
pendant tout le rgne ottoman. Au dbut du XIX sicle, et avant la rsiliation mme de leur ordre, larmement personnel des
janissaires de Bosnie a t constitu de yatagans, sabres, lances et haches, alors que les gardes de cits fortiies nont t arms
que de sabres. Selon le recensement dans les cits fortiies, dans les annes 30 du XIX sicle en Bosnie, les garnisons de cits
ont t armes darcs et de lches, de lances, de sabres et de poignards.
La collection darmes blanches de la priode ottomane du Muse compte 141 exemplaires dont 2 pes, 23 sabres, 74
poignards, 18 lances, une massue, un lau darmes, 10 masses darmes, 5 haches, 4 haches darmes, 2 casques et une armure. Au
Muse de la Rpublique Serbe il y a seulement 2 pes (lpe une lame tranchante dcurie europenne et des rebelles Dalmates uskoks de Schiavone du XVII sicle), les deux dorigine europenne et butins de guerre des Turques dans la guerre
171
172
Rsum
contre lAutriche et la Venise. Le sabre, avec larc et les lches (le Muse ne possde pas dexemplaires de ces deux armes) tait
arme sainte des Ottomans. La lame plus ou moins recourbe avec une pointe deux tranchants tait la caractristique
principale du sabre ottoman. Du XV au XVII sicle, tous les peuples des Balkans ont utilis les sabres courbs ottomans (ensis
turchus sive sabia). En Bosnie, la fabrication de cette arme a commenc au milieu du XV sicle. Un document de 1477 fait
mention du march de sabres Sarajevo ( Suki-sejjain ). Selon la forme du manche, deux types de sabre se distinguent et
sont rests le plus longtemps en usage. Le sabre karabela (carabella), dont le manche a t stylis en forme de tte doiseau,
faisait partie de larmement personnel des spahis au XVII et au XVIII sicles. Un autre type de sabre caractristique pour la
priode du XVIII sicle jusqu la moiti du XIX sicle se remarquait par un bulbe massif et courb sur le manche. Les sabres de
type shamshir, mameluke ou kilij (kl) sont classs selon la forme de leurs lames. La lame du sabre kilij a un tranchant jusqu
sa mi-longueur do sa forme se recourbe et continue deux tranchants vers la pointe. Le sabre shamshir est dorigine persane
(XV-XVI sicle) et na pratiquement pas t fabriqu par les usines locales. Sa caractristique principale est limportante courbure vers la pointe pour laquelle lon lappelle queue de lion . Contrairement au sabre kilij, le sabre shamshir rtrcit rudement dans le dernier tiers de sa longueur vers la pointe.
Les manches de sabres ont t habituellement fabriqus de livoire dlphant, du bois, de la corne, et moins souvent
de livoire de morse import Istanbul de la pninsule Scandinave (la Scandinavie). Les soldats bosniaques de larme turque
attachaient leurs sabres la ceinture selon une tradition mdivale, alors que dautres soldats de larme turque les portaient
strictement paule. Jusquaux reformes apportes en 1851 par Omer pacha Latas, le sabre a t port lpaule en Bosnie,
accroch avec une corde de soie ou de laine de couleur rouge ou verte, descendant jusquaux cuisses. Plus rgulirement que
dautres armes blanches, les sabres ornaient les pierres tombales des cimetires musulmans, surtout dans les rgions proches
des centres de leur fabrication. Dans la collection du Muse de la Rpublique Serbe il y a 23 sabres de la priode de lpoque
moderne dont 21 sabres ottomans, un sabre autrichien et un sabre hongrois. La coutellerie a t un des plus importants mtiers durant le temps de la prosprit de lEmpire ottoman. En Bosnie, les couteliers fabriquaient les trs apprcis yatagans et
kandjars dont les lames taient daciers dorigine locale ou daciers orientaux imports dont lacier de Damas et lacier noir
de Horasan taient trs apprcis. Les poignards yatagans sont les armes typiques ottomanes conues pour trancher et donner
des coups. Ils sont introduits en Europe avec linvasion ottomane. Le nom turc yataan - ba dsignait le poignard qui est
port la ceinture. Les yatagans sont longs de 60 75 centimtres, avec une lame recourbe et le tranchant renforc et aiguis
dun seul ct. Les yatagans sont classiis selon la forme de leurs lames (droits et recourbs), la couleur de leurs manches (noir,
blanc et ambr) et le type dornements appliqus (style baroque).
Les janissaires et spahis utilisaient les yatagans pour lattaque. En ordre dispers, les yatagans ont t utiliss comme
armes de dfense et dassaut. La forme spciique de leur lame, recourbe dans deux sens difrents, confre aux yatagans une
force particulire prs de la pointe au moment du coup. Au XVI sicle dj, Foa a t le plus connu centre de fabrication des
yatagans avec deux forts regroupements de couteliers, comme Sarajevo dailleurs. Dautres centres importants de coutellerie
ont t Bugojno, Gornji Vakuf et Livno. Toutes les parties de yatagans (le manche, la lame, lornement sur la lame parazvana,
la partie entre la lame et le manche hasherma et ltui) sont similaires depuis le tout dbut de leur fabrication au XII sicle
jusqu la in de leur fabrication au XIX sicle. Les inscriptions pigraphiques en arabe sont souvent aperues sur les lames de
ces armes. Ce sont habituellement les citations des versets du Coran qui, selon la croyance, avec laide de Dieu, octroyaient la
victoire son possesseur. Cependant, dautres inscriptions comme le nom du fabricant, le nom du propritaire et lanne de
fabrication pouvaient se retrouver sur les lames de yatagans. Sur un total de 74 poignards de la priode ottomane, le Muse
de la Rpublique Serbe dispose de 64 yatagans, un poignard kindjal (kandgiar) dorigine caucasienne, un poignard de chasse, 4
baonnettes et 4 poignards ornements de plus petites dimensions.
Il y a quelques types de lances ottomanes: temre (turc demir - acier,), bitevija (arabe bitevi plat, lisse), dzida (in et
long en turc), dzilit ou hist, mizdrak (arabe mizdrak une lance). La lance de type mizdrak se remarque par ces trois quatre
tranchants sur la pointe. Jusqu linvasion des Austro-hongrois tous les contingents de la cavalerie turque ont t arms de
mizdrak. Des 18 lances ottomanes dont dispose le Muse les 15 sont du type mizdrak datant de la priode entre le XVII et le
XIX sicle. Une lance de type glaive, une lance de type sige et une hallebarde datent du XVI sicle.
Un lau darmes est constitu dune sphre en bois ou en mtal, renforce dune armature de clous en fer ou de clous du
fer cheval, et ixe avec une courte chane sur un manche de bois. Les massues sont constitues dune plus petite sphre en
plomb, en fer, ou en laiton, accroches sur une chane ou une courroie se terminant avec une boucle permettant au guerrier dy
passer sa main. Contrairement des laux darmes les massues sont dpourvues du manche. Dans sa collection, le Muse de la
Rpublique Serbe dispose dun exemplaire de lau darmes et dun exemplaire de massue. Les masses darmes sont introduites
dans les Balkans avec linvasion des Turcs. Au Moyen ge les masses darmes ont t connues sous difrents noms : buda,
bat, palica, kijaa, kij et kijac. Dans un document de la Rpublique de Dubrovnik de 1443 les masses darmes sont notes
comme les armes typiques turques : uno basdochan turchescho. partir du XVI sicle, les sphres sur les masses darmes
sont fabriques de plus en plus grosses et lourdes, alors que le nombre de piques est augment jusqu 20. Pendant les 2 sicles
suivants, les sphres ont t de plus petites dimensions, le plus souvent fabriques de bronze, avec les entailles de piques plus
ines. Les masses darmes sont les armes habituelles des troupes de larme turque et les soldats turcs les portaient de leur bon
gr. Les piques de masses darmes ottomanes de lpoque moderne sont arrondies et triangulaires, au nombre de six, dix, douze
et vingt, avec les sphres de taille et de masse plus importantes. Contrairement des masses darmes de lEurope occidentale,
173
174
Rsum
lesquelles sont abandonnes avec la fabrication des armes feu la premire moiti du XVI sicle, lusage des masses darmes
est maintenu jusquau XIX sicle en Bosnie. Toutes les 10 masses darmes de lpoque moderne conserves au Muse de la Rpublique Serbe sont dorigine ottomane turque datant de la priode entre XVI et XVII sicles. De ce nombre, les neuf masses
darmes ont les sphres avec les piques alors quune masse darmes est avec une sphre lisse.
La plus vieille arme blanche utilise aux combats de proximit est la hache darmes. Depuis la deuxime moiti du XVI
sicle, le tranchant recourb vers le manche ainsi que le manche ont souvent t incrusts de ilaments de laiton, dargent et
dor. La hache darmes un tranchant de type balta a t le plus souvent utilise dans les Balkans cette poque. Agrmente
de ilaments dargent et dor la hache balta a t utilise jusqu la in du XVIII sicle. Elle tait porte ensache de cuire et
accroche au pommeau de la selle. Cinq haches darmes ottomanes turques dont une de type bradva et quatre de type balta
sont conserves au Muse de la Rpublique Serbe. Le mot turc nadzak dsignait le marteau darmes. Les parties composantes
de nadzak sont une tte massive, un bec et une pointe dans le prolongement du manche. Les marteaux darmes ottomanes
de type nadzak, avec les ttes incrusts de ilaments dargent, ont t gnreusement ornements. Le Muse de la Rpublique
Serbe possde 4 marteaux darmes de type nadzak, tous dorigine ottomane turque.
Les quipements de dfense du guerrier musulman taient gnralement composs dun casque conique muni dune
pointe en forme pyramidale, un blindage mobile pour le nez, une armure pour la nuque, ainsi que dun petit bouclier rond en
acier. Pendant la priode ottomane initiale, le bouclier tait port la main gauche, lpaule et sur le dos. Les boucliers ont
t fabriqus de cuir et de mtal solide, ainsi que de bois de iguier envelopp de cuir. Il y avait quatre types de bouclier : ters,
mednje, hadfe et sipar. Le bouclier gard au use de la Rpublique Serbe est de type sipar. Le Muse possde deux casques:
un casque du XVII sicle et un autre dorigine autrichienne du XIX sicle.
Pour la plupart, les armes et quipements militaires collectionns au Muse de la Banovine de Vrbas (Muzej Vrbaske
Banovine), aujourdhui le Muse de la Rpublique Serbe, sont parvenus grce lengagement personnel de son premier directeur M. piro Bocari. Au dbut des 1830, en une priode de temps relativement courte et de faons diverses, le Muse a
collectionn des armes blanches ottomanes de nature htrogne : des pes, des sabres, des masses darmes, les poignards
longs - yatagans, kandjars et cimeterres, les hache darmes de type balte, des lances, les laux darmes de type nadzak. Ce gain
a t possible surtout grce aux amateurs dantiquits et darmes antiques Dr Stanko Sielski de Bihac, M. Stjepan Matijevi
de Banja Luka, M. Hinko Lederer et M. Leon Kajzer de Zagreb. Les armes blanches du Muse de la Rpublique Serbe, avec
dautres varits darmes et dquipement militaire, nont t exposes quune seule fois aprs la Seconde Guerre Mondiale.
Mme Ivanka Bili a organis la premire exposition darmes dune collection spare, alors quune vingtaine dannes aprs M.
Drago Trnini a ralis une exposition semblable.
Mon projet consiste en une tude de la collection complte darmes et dquipements militaires de la priode ottomane
(comprenant dabord les armes blanches, et aprs les armes feu) qui fera lobjet, dans une perspective rapproche, dune exposition thmatique intgrale ddie aux armes et quipements militaires des Ottomans.
175
176
177

-
-
() (.) ,
, , .
, , , .
(.) , , , , ;
.
(.) , , , .
(.) , 1328. ( ) XVII ,
.
(.) .
(.) ,
, , .
(.) ,
.
(.) ,
.
(.) .
(.) XVI XVIII .
(.) ( ),
.
(.) , ; , , .
(.-.) , ,
.
(.-.) ( ).
(.) , , ( ), , ,
.
(.) , .
(.) ,
.
, a .
(.) , XVII
.
(.)
.
(.)
.
(.) , , .
(.) .
.
(.)
.
. (, ),
().
(.)
, ,
, . ,
.
(-.) , , .
(.) .
(.) () ().
(.) (, ,
, ).
(.) .
179
178

-
-
(.) ,
.
(.) , , ( ).
,
.
,
.
(.) , .
(.) .
(.-.) , ,
.
(.) , , , .
(.) , ,
.
(.) , .
(.) , .
(.) ,
, .
(.) (), .
(.) .
(.)
, ( )
, .
(.) .
(.) .
(.) .
(.) ().
(.) .
(.) je , .
(.)
,
, . ,
. , , .
, .
(.) .
(.) .
(.) , .
(.) .
(.) , , .
(.) .
(.) .
(.) ,
.
(.) .
(.) .
(.) .
(.) ,
. ,
, .
(.) , , .
(.-.) .
(.-.) .
(.) ,
.
(.-.) , .
(.) a
.
181
180

-
-
(.) .
(.-.) - ( )
, .
(.) .
(.) .
(.) (.
), .
( 2 ) , .
, .
, ,
.
. () ,
.
(.) , ,
, , .
(.) ,
20 000 .
(.) ,
, .
(.) .
(.-.) .
(.) .
(.-.) , .
(.) , , , ,
, , .
(.) .
(.) , .
(.-.) ,
.
(.) .
(.) , .
,
. , ,
.
(.) , ,
, 1208. .
. . XIII
XIV .
(.) .
(.) .
(.) o
.
(.) (622.
) , .
(.) , , ,
.
(.)
.
(.) ()
, ;
.
.
(.) , ,
.
(.) .
183
182
184

, (1828-1902)
.
, (1602-1682) .
, (1834-1908) , .
, (1794-1881) , , .
, (XVI ) , , .
, (1473-1559) .
, (XVI) j , .
, (1633-1707) , , .
, (1480-1541) 1536. 1541. .
, (1802-1834)
.
, (1772-1846) 1806.
1813. .
, (1851-1941) .
, (1710-1753)
, , .
, (1635-1687) je

- XVII .
, (1801-1859) -- 1848. 1859. .

, (1818-1857) , .
, (1806-1871) ( ) 1850.
1852. .
, (XVIII ) .
, (1834-?) ()
1878. .
, (1817-1881) .
, (1822-1905) , , ,
.
, (1453-?) ,
.
, (1800-1891) .
, (1810-1895) , .
, (1780-1860) ( 1815-1839, 1858-1860).
, . (1881-1960) je ,
.
, (1629-1700) je .
, (1505-1579) ( ) .
, (1819-1889) ,
1878. .
, (XVIII ) 1736. 1739. ( ) 1745.
( ). 1737. .
B , (1350-1416) ,
.
, (1611-1682) .
, (1900-1984) ,
.
, (XVII ) , .
, (1815-1905) , .
185
186
,
- ,
500
187

Hladno Oruzje Iz Osmansko-Turskog Perioda 15-19. Vijek-Libre

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hladno Oruzje Iz Osmansko-Turskog Perioda 15-19. Vijek-Libre

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

-

SAETAK, SUMMARY, RSUM

R. Petrovi 1979, 48.

H. Kreevljakovi 1991 (IV), 120.

Z. Mali 1988, 19.

P. Mirkovi 1889, 22.

1896, 1896, 177, 188. .

I. Bili, F. Sedi 1980, bez paginacije.

. . 1898 (II), 350.

M. Nikanovi 1988, 11.

Z. Levental 1989, 88.

. Truhelka 1914, 239, 240.

J. V. Plugk Harttung 1910, 251-267; M. ercer 1974, 39-41.

P. Vasi 1992, 92, 93.

, Vita et legge turchesca XVI ,

V. uri 1943, 40.

VE 10. 1967, 241.

M. ercer 1972, 95.

cham) 1403,25 (sablae argentatae)

. 1949, 187, 188; H. Kreevljakovi

Kili , (H. Hadibegi 1947, 174.).

. 1928, 220; M. Praunsperger 1943, 92-94; H.

670, 1833, e 700 .

S. beg Baagi 1900, 91.

L. Glck 1891, 266.

(eng. knife, dager, fra. daque, poignard, couteau, ita.

H. Kreevljakovi 1991 (II), 350, 351.

Lj. Rajkovi 1954, 114-116.

VE 1. 1958, 466, 467.

J. Jelavi 1908, 23.

. 1899, 548, 569, 570, 583, 591.

H. Kreevljakovi 1951, 153, 157, 170.

. 1998, 141, 147.

H. Kreevljakovi 1951, 148, 151, 156.

M. Praunsperger 1943, 131.

V. uri 1943, 79.

V. uri 1935, 53-55.

. . 1950, 117, 120.

(ita. elmetto, ger. Helm, fra. casque, eng. helmet, rus. , )

. Truhelka 1914, 239.

(ita. scudo, fra. bouclier, eng. shield, ger. Schild, rus. )

. Belagi 1962, 49.

XXIV, . 93-94, 1998. (132-148.)

. 1964. , (28. 1402.), 2, 1964. (53-76).

VE 9. 1967. Vojna enciklopedija 9, Beograd 1967.

73 Lorenz M 1854/67, XIX

Hladno oruje iz osmansko-turskog perioda

Bratislav Teinovi, istoriar, kustos

Collection of Ottoman Turkish edged and blunt weapons

Les armes blanches de la priode de lEmpire ottoman collectionnes

Bratislav Teinovi, historian, curator

Bratislav Teinovi, historien, conservateur

, (1801-1859) -- 1848. 1859. .

You might also like