TERMINIRANJE

PROIZVODNJE

Sadraj
o Uvod
o Linijski procesi
o Prekidani procesi
o
o
o
o

Input output kontrola

Optereivanje poslovima
Odreivanje redosleda poslova
Pravila selekcije poslova prema hitnosti

o Sistemi planiranja i kontrole

o Sistem planiranja potrebnih kapaciteta

Uvod
Terminskim odlukama rasporeuju se raspoloivi resursi
(oprema, rad, prostor) na poslove, aktivnosti, zadatke tokom
vremena.
Terminiranje ima zadatak da unutar raspoloivih resursa
zadovolji konfliktne ciljeve izmeu malih zaliha, visoke
efikasnosti i dobre usluge korisnika.
Terminiranje treba jasno razlikovati od agregatnog planiranja
koje se sprovodi u vremenskom razdoblju od oko jedne
godine, dok se terminiranje odnosi na nekoliko meseci,
nedelja, dana ili sati.

Uvod
U praksi terminski plan pokazuje ta treba uraditi, kada,
ko to treba uraditi i sa kojom opremom.
Terminiranje nije isto za sve tipove proizvodnje.

Prema tipu procesa terminiranje se deli na:

Terminiranje linijski procesa
Terminiranje prekidanih procesa
Terminiranje projektima

Linijski procesi

Terminsko planiranje linijskih procesa je potrebno u firmama

sa montanim linijama.

Ako se proizvodi samo jedan proizvod problema nema, jer

proizvod tee od jednog radnog mesta do drugog.
Kada se na istoj liniji izrauje vie proizvoda u posebnim
serijama tu nastaju problemi.

Linijski procesi
Za svaki sledei proizvod treba izvriti promenu. Takva
promena moe biti veoma sloena , jer zahteva promene
sredstava za rad (alate).
Promena sa jednog modela na drugi moe kotati i nekoliko
hiljada dolara.
Problem se donekle reava izraunavanjem ekonomine
veliine serije, postizanja ravnotee izmeu trokova
promene modela i trokova dranja zaliha

Linijski procesi
ta to znai?
Ako su promene modela veoma este, proizvode se male serije, pa su
trokovi estih promena veliki, ali su istovremeno koliine zaliha
niske.
Ako se promene ne ine esto, proizvode se velike serije, koja vodi do
manjih trokova promene, ali i do vee koliine zaliha.
Serije koje su ili prevelike ili premale postaju skupe.
Kada se jednom odredi veliina serije za svaki proizvod i to na strogo
ekonomskoj osnovi, ulazimo u problem terminiranja za svaki
proizvod, a to je redosled proizvoda na liniji, jedan za drugim

Linijski procesi
Za proizvodnju odreenih proizvoda na jednoj liniji
uzimamo u obzir postojeu koliinu zaliha i buduu
koliinu potranje.
Vreme isteka zaliha je dato formulom
Ri = Ii / di
i = 1......,n
gde je
Ri = vreme isteka zaliha, nedeljno
Ii = zaliha, jedinica
di = nedeljna potranja

Linijski procesi

Proizvod sa najmanjim vremenom isteka zaliha (Ri) se prvi

stavlja za izradu u terminski plan. Sledei korak je ponovo
proceniti vreme isteka zaliha poto je prva serija zavrena i
ponavljati proces sve dok nije terminirano nekoliko serija.

Linijski procesi - primer

Proizvodi A, B, C, D i E treba prizvesti na istoj proizvodnoj liniji.
Proizvod

Raspoloive
zalihe

Koliina
potranje/
nedelljno

Koliina
proizvodnje/
nedeljno

Vreme isteka
zaliha
(nedeljno)

1000

300

1500

3.33

400

150

1000

2.67

100

200

2400

0.50

6000

1500

5000

4.00

5000

500

2500

10.00

Redosled proizvodnje za 4 nedelje, zalihe, i vreme isteka zaliha za

svaki proizvod u svakoj nedelji, ako se zna da je veliina serije za
svaki proizvod jednaka jednonedeljnoj proizvodnji?

Linijski procesi - primer

Proizvod C ima nakrae vreme isteka zaliha (0.5 nedeljno), tako
da ga prvog prizvodimo
A

Nedelja 0 (zalihe)

1000

400

100

6000

5000

Vreme isteka zaliha

3.33

2.67

0.50

4.00

10.00

Nedelja 1 (zalihe)

700

250

2300

4500

4500

Vreme isteka zaliha

2.33

1.67

11.50

3.00

9.00

Nedelja 2 (zalihe)

400

1100

2100

3000

4000

Vreme isteka zaliha

1.33

7.33

10.50

2.00

8.00

Nedelja 3 (zalihe)

1600

950

1900

1500

3500

Vreme isteka zaliha

5.33

6.33

9.50

1.00

7.00

Nedelja 4 (zalihe)

1300

800

1700

5000

3000

Vreme isteka zaliha

4.33

5.33

8.50

3.33

6.00

Redosled proizvoda za izvravanje je C B A D D

Prekidani procesi

Problem terminitanja prekidanih procesa se sastoji u tome da

svaki proizvod koji tee kroz prekidani proces ima dosta
zastajkivanja i pokretanja tj. ne glatko.
Takav tok nastaje zbog prostornog rasporeda u kome su
grupe maina ili specijalistiki poslovi organizovani u radne
centre.

 Rezultat toga je da poslovi ekaju u repu jer se svaki

proizvod premeta iz jednog radnog centra u drugi.
Tu se zalihe proizvodnje u toku procesa gomilaju rep
zaliha , u svakom radnom centru, dok poslovi ekaju
na raspoloivost sredstava za rad.
Problem terminiranja je kao postupiti sa tim repovima.

Prekidani procesi

Prekidani procesi
Postoje brojni problemi kod prekidanih procesa kao to
su:

Input output kontrola

Radno optereenje
Odreivanje redosleda poslova
Pravila selekcije poslova prema hitnosti

Input output kontrola

Svrha input output kontrole je upravljanje odnosa inputa i

outputa radnih centara.
Input Koliina rada (poslova) koji dolaze u radni centar po
jedinici vremena.

 Radno optereenje Koliina zaliha u toku procesa

proizvodnje, ili neizvrene narudbe u sistemu.

Output Koliina posla izvrenog po radnom cetru.

Kapacitet Maksimalna koliina output-a koja se moe
prizvesti.

Input output kontrola

Input output kontrola

Problem koji se javlja jeste posledica premalog ili prevelikog

inputa.

Premali input dovodi do niske iskorienosti maina i

radnika, pa su trokovi proizvoda visoki po jedinici
proizvoda.

 Previsoki input dovodi do gomilanja velikih zaliha u

toku procesa proizvodnje, proseno vreme procesa za
izvravanje narudbi e se poveavati, jer e predmeti
obrade provesti vie vremena ekajui u repu.
esto je bolje kontrolisati input, odlaganjem izvrenja
narudbi, ili odbijanjem poslova, nego to vie gurati
input u proizvodnju.

Input output kontrola

Input output kontrola

Primer Ako imamo veliinu inputa vrednosti 100.000$ nedeljno, ili

oko 5 miliona $ godinje. Veliina outputa je takoe 100.000$,
nedeljno, a zalihe su u toku procesa proizvodnje 2 miliona$.

Treba obratiti panju da je sistem u stabilnom stanju, jer je input

jednak outputu.
U ovim uslovima se meri proseno vreme procesa narudbi i iznosi
2.000.000$/100.000$ = 20 nedelja.

U fabrikama se input kontrolie pomou funkcije isputanja. Ako

je fabrika u stabilnom stanju, posao bi trebalo isputati u radionicu
samo onoliko koliko su gotovi proizvodi napustili proizvodnju.

Optereivanje poslovima
Optereivanje poslovima je vrsta
optereivanje poslom po radnom centru.

terminiranaja

za

Kod optereivanja poslovima koriste se ukupni sati, ili broj

poslova da bismo dobili grubu ideju o tome kada narudbe
mogu biti isporuene, ili da li e kapacitet biti prekoraen.
Postoje dva tipa optereivanja poslovima:
Opterereivanje unapred
Optereivanje unazad

Optereivanje poslovima
Posao

Radni centar/sati
rada maine

Rok izvrenja

A/2, B/1, C/4

C/4, A/2

B/4, C/2

B/5, A/2, C/3

Imamo etiri posla i tri radna centra. Vreme premetanja i ekanja posla
sa jednog na drugi radni centar je 6 sati.
a. Terminiranje unapred
b. Terminiranje unazad
c. Ako je dnevna proizvodnja 8 sati za svaki radni centar, da li su
neki od njih preoptereeni, koji i kada preoptereeni?

Optereivanje poslovima
P1 A A

C C C C

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1
P2 C C C C
1 2 3 4 5
P3 B B B B

A A
6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1
A A

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1

P4 B B B B B

A A

C C C

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1

Oprereivanje poslovima
P1

A A

C C C C

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1
P2

C C C C
1 2 3 4 5

P3

A A

6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1

B B B B

A A

1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 1

P4

B B B B B

A A

C C C

Optereivanje poslovima
U oba prikaza optereivanja poslovima, radni centar B je
preoptereen u danu 1. za 1 sat.
to se tie preoptereivanja poslovima uvek uzimo metodu
unapred, u sluaju da sa njom ne obezbedimo normalno
optereenje uzimamo metodu unazad, a ako i sa njom ne
zadovoljimo postavljene uslove gledamo ta moemo da
pomerimo u vremenu da bi se svi radni centri donekle podjednako
opteretili.
U naem sluaju je sluajnost da je sa obe metode preoptereen
radni centar B u prvom danu.

Odreivanje redosleda poslova

Odreivanje redosleda poslova odnosi se na razvijanje tanog
redosleda poslova u proizvodnji.
Metod koji se koristi je Ganttov dijagram tablica gde se va
vodoravnoj strani nalazi vreme, ana vertikalnoj ogranieni resursi
(maine, ljudi, ili sati rada maina).
Kod odreivanja redosleda smetne u poslu i vreme ekanja
izraunavaju se za svaki posao tano tj. ne pretpostavlja se.

Odreivanje redosleda poslova - primer

Posao

Radni centar/sati rada

maina

Postavljen rok (u
danima)

A/2, B/1, C/4

C/4, A/2

B/4, A/2

B/4, A/2, C/3

U tablici su date informacije o etiri posla i tri radna centra. Za prenos

posla od jednog radnog centra do drugog potrebno je 6 sati. Redosled
prioriteta je 1, 2, 3, 4.
1. Da li e neki od poslova kasniti? Koji?
2. Moe li se jednostavnom promenom reda poslova ublaiti
problem?

Odreivanje redosleda poslova - primer

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4
A 1 1

2 2 3 3 4 4

B 3 3 3 3 4 4 4 4 1
C 2 2 2 2

1 1 1 1

4 4 4

Posao 4 e kasniti jedan dan, budui da mu je postavljen rok 3 dana,

pa e mu do kompletiranja u danu 4. biti potreban jo 1 sat za
proizvodnju.

Odreivanje redosleda poslova - primer

Ali pomeranjem posla 4, ispred posla 3 omogui e da
posao 4 bude kompletiran 1 sat pre postavljenog roka, a
posao 3 i dalje bude izvren na vreme

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4
A 1 1

2 2 4 4 3 3

B 4 4 4 4 3 3 3 3 1
C 2 2 2 2

1 1 1 1

4 4 4

Pravila selekcije poslova prema hitnosti

Zbog estih promena uslova, u praksi (maine se kvare, radnik
se razboli, materijal ne stigne na vreme), terminske planove je
teko ostvariti.

U tom sluaju koristi se pravilo hitnosti.

Pravilo hitnosti odreuje koji e posao biti sledei iz repa
poslova koji ekaju obradu.
Pravilo hitnosti je prema tome dinamiono, neprekidno i
prilagoava se uslovima.

Pravila selekcije poslova prema hitnosti

Postoje est sledeih pravila:
MINVP (minimalno vreme procesa) odabere se posao sa
najkraim vremenom procesa na maini.
MINPVO (minimalno preostalo vreme po operaciji)
preostalo vreme se definie kao vreme koje je preostalo, ako od
postavljenog roka zavretka posla oduzmemo vreme procesa.

Pravila selekcije poslova prema

hitnosti
PDPP (prvi doao, prvi posluen) ovo se pravilo zasniva na
poznatom kriterijumu potenja, prema kojemu posao koji stigne
prvi u radni centar, prvi se i obrauje
MINPRP (minimalni planirani rok poetka) Ovo pravilo
koristi rezultate predhodnog terminskog plana, kako bi se odredili
planirani rokovi poetka svakog pojedinog posla.

Pravila selekcije poslova prema hitnosti

MINRZ (minimalni rok zavretka) Prvo se obrauje onaj

posao koji ima najraniji rok zavetka posla.
NASUMICE (sluajni izbor) prema ovom pravilu se sledei
posao odabira nasumice. Ovo se pravilo ne koristi u praksi i slui
za uporeivanje.

Pravila selekcije poslova prema

hitnosti
Po nekim istraivanjima pravilo MINVP najbolje je efikasno u
tokovima poslova, dok pravilo MINPVO najbolje zadovoljava
postavljene rokove.
Pravilo PDPP, koje se u praksi prilino koristi, daje slabe uinke,
pa ak i od pravila selekcije NASUMICE

Pravila selekcije poslova prema hitnosti

Posao

Vreme procesa

Postavljeni rok

Red dolaska

10

18

29

12

10

19

Imami pet poslova koji ekaju u radnom centru na svoju obradu.

Treba odrediti redosled tih poslova koristei sledea pravila:

MINZR MINVP MINPVO

PDPP -

ADBE C
D AC B E
- A(5) E(9) D(10) B(11) C(23)
B C A E -D

Sistemi planiranja i kontrole

Za svako terminiranje proizvodnje potreban je adekvatan

sistem planiranja i kontrole
Taj sistem ne bi trebalo samo da olaka razvijanje dobrih
termiskih planova, ve i da osigura da se ti planovi ostvare i
koriguju po potrebi (kontrola).

Sistemi planiranja i kontrole

Ima nekoliko pitanja na koji svaki sistem terminiranaja
treba da odgovori.
Koji u rok isporuke obeati?
Koliko kapaciteta mi je potrebno?
Kada treba zapoeti svaku pojedinanu aktivnost ili
zadatak?
Kako da budem siguran da e posao biti zavren na vreme?

Sistem planiranja potrebnih kapaciteta

Sistem planiranja potrebnih kapaciteta (PPK) koristi se za
terminiranje poslova sa prekidanim proizvodnim poslovima.
Kompjuterizovani sistem (PPK) ima sledee funkcije:
Razvijanje plana potrebnih kapaciteta
Terminiranje i lansiranje pojedinanih radnih naloga
Izvetaji o kontroli

Za svaki se posao takoe izrauje i postupak proizvodnih

operacija. On sadri opis svih operacija, redosled, vremena
izmena na mainama i proizvodna vremena po komadu.

Sistem planiranja potrebnih kapaciteta

Za svaki radni nalog postoji dokument o dinamici toka procesa

kao to su stanje izvrenja radnog naloga, operacija koja se
upravo izvodi i oekivani i zahtevani rok zavretka posla.
Kljuni deo je infotmacije u radionici pomou kompjuterskih
kartica, ili on line terminalima.

Sistem planiranja potrebnih kapaciteta

Karticama se prati izvoenje aktivnosti na pojedinim

poslovima.
Kada je pojedina operacija zavrena kartica se vraa u
kontrolni ured, zajedno sa informacijama o utroenom
vremenu, broju proizvedenih komada, kartu i drugim vanim
stvarima.

HVALA NA
PANJI!