Anali 9 Kompletan Broj PDF

Anali
Pravnog fakulteta UNIVERZITETA u Zenici
Broj 9; Godina 5; Zenica 2012.;

UDK 34, ISSN: 1986-5791;
Izdava:
Pravni fakultet Univerziteta u Zenici
Glavni urednici:
Halid Kurtovi, Zlatan Meki
Meunarodni ureivaki odbor:

Tadija Bubalovi (Rijeka), Goran Koevski (Skoplje), Konrad Lachmayer (Be),
elimir Keetovi (Beograd), Beir Kala (Novi Pazar)
Ureivaki odbor:
Kasim Trnka (Sarajevo), Milorad ivanovi (Banja Luka), Enes Hai (Biha), Enes
Biki (Zenica), Edin Mutapi (Tuzla), Devad Drino (Zenica), Adnan Durakovi
(Zenica), efik Barakovi (Zenica), ukrija Baki (Zenica), Almin Dautbegovi
(Zenica), Demal Najetovi (Zenica)
Izvrni urednici:
Denana Radoni, Ajdin Huseinspahi
Tehniko ureenje:
GO Format Zenica
tampa:
GO Format Zenica
Tira:
500 primjeraka
E-mail:
redakcija@prf.unze.ba
Web:
www.prf.unze.ba
asopis Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici dostupan je u punom tekstu

u slijedeim bazama podataka:
Central and Eastern European Online Library - CEEOL (www.ceeol.com)
EBSCOhost (www.ebscohost.com)
SADRAJ
IZLAGANJA SA NAUNO-STRUNOG SKUPA SA ME\UNARODNIM

UEEM METODE TUMAENJA USTAVA BIH.......................................7
Miodrag N. Simovi, Milena Simovi
POJAM I ZNAENJE TUMAENJA PRAVNIH NORMI U BOSNI I HERCEGOVINI ...................................9
Nedim Ademovi
ZNAAJ I METODE TUMAENJA KROZ PRAKSU USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE ............29
Goran Markovi
FUNKCIONISANJE DRAVE I METODI TUMAENJA ........................................................................35
Zlatan Begi
OPTA NAELA ME\UNARODNOG PRAVA U USTAVNOM SISTEMU BiH ...........................................53
Darko Samardi
TUMAENJE U SKLADU SA EVROPSKIM PRAVOM I DIREKTIVAMA .................................................73
Enver Ajanovi
IN MEMORIAM: dr. Ibrahim Festi, redovni profesor ...................................................................101
LANCI ...............................................................................................109
efik Barakovi
PRETPOSTAVKE DRUTVENE TEORIJE - ALTERNATIVA REHABILITACIJI FAIZMA ............................111
Lana Bubalo
NAKNADA KAO BITAN ELEMENT UGOVORA O LICENCI ..................................................................131
Ajdin Huseinspahi
UPOREDNOPRAVNI PREGLED DIVORTIUMA U ANTIKOM RIMU, RAZVODA BRAKA
U KANONSKOM PRAVU I ET-TALAQ U ERIJATSKOM PRAVU U ODNOSU NA POZITIVNO
BRANO PRAVO U BOSNI I HERCEGOVINI ...................................................................................149
Vladimir Boranijaevi
NOVI ZAKON O PARNINOM POSTUPKU REPUBLIKE SRBIJE ........................................................181
Senad Mulabdi
OBJEKTIVNA KUMULACIJA TUBENIH ZAHTJEVA .......................................................................197
Edin \edovi
DRAVNOST BIH I SUVERENITET NJENIH GRA\ANA ....................................................................217
STUDENTSKI RADOVI ...........................................................................231
Amela kiljan
METODE TUMAENJA U ME\UNARODNOM UGOVORNOM PRAVU ................................................233
Blanka Dizdarevi
KONTROVERZE O ODNOSU NACIONALIZMA I PATRIOTIZMA .........................................................257
PRIKAZI ..............................................................................................273
ubica Plenkov
CORRUPTION IN PUBLIC TENDERS CONCEPT OF SELF-CLEANING ...............................................275
Devad Drino
ME\UNARODNA NAUNA KONFERENCIJA BOSNA I HERCEGOVINA I EURO-ATLANSKE
INTEGRACIJE-TRENUTNI IZAZOVI I PERSPEKTIVE,PRAVNI FAKULTET
UNIVERZITETA U BIHAU,BIHA,9-10.MAJ 2012.GODINE /PRIKAZ SKUPA/ .................................281
Maa Alijevi
TEKST PREAMBULE KAO POMONA METODA TUMAENJA USTAVA .............................................283
TABLE OF CONTENTS
PAPERS PRESENTED AT SCIENTIFIC SYMPOSIUM WITH INTERNATIONAL

PARTICIPATION METHODS OF INTERPRETATION OF THE
CONSTITUTION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA.......................................7
Miodrag N. Simovi, Milena Simovi
TERM AND MEANING OF INTERPRETATION OF LEGAL NORMS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA .............9
Nedim Ademovi
THE IMPORTANCE AND METHODS OF INTERPRETATION IN PRACTICE OF THE
CONSTITUTIONAL COURT .............................................................................................................29
Goran Markovi
FUNCTIONING OF STATE AND METHODS OF INTERPRETATION .......................................................35
Zlatan Begi
GENERAL PRINCIPLES OF INTERNATIONAL LAW IN THE CONSTITUTIONAL SYSTEM
OF BOSNIA AND HERZEGOVINA ....................................................................................................53
Darko Samardi
GEMEINSCHAFTS- UND RICHTLINIENKONFORME AUSLEGUNG ......................................................73
Enver Ajanovi
IN MEMORIAM: Dr. Ibrahim Festi, Professor .............................................................................101
ARTICLES ............................................................................................109
efik Barakovi
PRMISSEN DER GESELLSCHAFTSTHEORIE ALS ALTERNATIVE ZUR REHABILITATION
DES FASCHISMUS ......................................................................................................................111
Lana Bubalo
COMPENSATION AS AN ESSENTIAL ELEMENT OF THE LICENSING AGREEMENT ............................131
Ajdin Huseinspahi
RECHTSVERGLEICHENDE ANALYSE DES DIVORTIUM IM ANTIKEN ROM, DER EHESCHEIDUNG
IM KANONISCHEN RECHT UND DES ET-TALAQ IM SCHARIA RECHT IM VERHLTNIS
ZUM POSITIVEN EHERECHT IN BOSNIEN UND HERZEGOWINA ......................................................149
Vladimir Boranijaevi
THE NEW LAW ON LEGAL PROCEEDINGS OF THE REPUBLIC OF SERBIA ........................................181
Senad Mulabdi
OBJECTIVE CUMULATION OF LAWSUIT CLAIMS ..........................................................................197
Edin \edovi
BIH STATEHOOD AND SOVEREIGNTY OF ITS CITIZENS .................................................................217
STUDENT PAPERS ................................................................................231

Amela kiljan
METHODEN DER AUSLEGUNG IM INTERNATIONALEN VERTRAGSRECHT .......................................233
Blanka Dizdarevi
CONTROVERSIES IN RELATIONSHIP OF NATIONALISM AND PATRIOTISM .....................................257
CONTRIBUTIONS ..................................................................................273
ubica Plenkov
KORRUPTION IM VERGABEWESEN KONZEPT DER SELBSTREINIGUNG .......................................275
Devad Drino
INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE BOSNIA AND HERZEGOVINA AND
EURO-ATLANTIC INTEGRATION, THE CURRENT CHALLENGES AND PROSPECTS ,
FACULTY OF LAW BIHAC, BIHAC 9TH-10TH MAY 2012 /CONFERENCE REPORT/ ............................281
Maa Alijevi
TEXT OF THE PREAMBLE AS A SECONDARY METHOD OF CONSTITUTIONAL
INTERPRETATION ......................................................................................................................283
Izlaganja sa nauno-strunog skupa

sa meunarodnim ueem
Metode tumaenja Ustava BiH
IZLAGANJA SA NAUNO-STRUNOG SKUPA
Miodrag N. Simovi*, Milena Simovi**
POJAM I ZNAENJE TUMAENJA PRAVNIH

NORMI U BOSNI I HERCEGOVINI
SAETAK
U radu se razmatra tumaenje kao logiki metod za iznalaenje pravog smisla i domaaja pravne norme koje je kao metod van mogunosti
pravnog regulisanja. U kontekstu pojma tumaenje prava, ono je samo
jedna podvrsta veoma sloene i raznovrsne pojave tumaenja uopte.
Osim relevantnih vrsta tumaenja, analizira se tumaenje normi krivinog
procesnog prava i znaenje naelnih pravnih stavova. Centralni dio rada
odnosi se na Ustavni sud Bosne i Hercegovine kao subjekt tumaenja
Ustava BiH. S tim u vezi, iako odredba lana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine ne predvia eksplicitnu nadlenost Ustavnog suda BiH da ocjenjuje ustavnost zakona ili odredbe zakona Bosne i Hercegovine, supstancionalni pojam ovlaenja odreenih samim Ustavom Bosne i Hercegovine
sadri u sebi titulus Ustavnom sudu za takvu nadlenost, a posebno ulogom Ustavnog suda kao organa koji podrava Ustav Bosne i Hercegovine.
Stanovite Ustavnog suda u ovakvim sluajevima u njegovoj dosadanjoj
praksi jasno ukazuje da je Ustavni sud nadlean da ocjenjuje ustavnost
zakona, odnosno pojedinih odredbi zakona Bosne i Hercegovine.
Kljune rijei: Ustav Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, tumaenjepravnihnormi, ustavnost, zakonitost.
Prof.dr., predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i redovni profesor Pravnog fakulteta u Banjoj
Luci.
**
Doc.dr., direktorica Sekretarijata za zakonodavstvo u Vladi Republike Srpske i docent na Fakultetu za
bezbjednost i zatitu u Banjoj Luci.
*
10
ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici
1. Uvodne napomene
Tumaenje uopte (tj.hermeneutika) se shvata kao djelatnost kojom
se utvruje znaenje (smisao) neke materijalne pojave, koja je upotrebljena kao znak da bi se dotino znaenje saoptilo.1 Cilj tumaenja je da
se neto nejasno objasni, uini jasnim, razumljivim i shvatljivim.2
Kao i kada je u pitanju tumaenje prava uopte i u pogledu tumaenja
ustavnih normi je mogue govoriti o nekoliko dominantnih vrsta tumaenja.3 Osnovna vrsta tumaenja je jeziko tumaenje koje se inae rutinski
koristi prilikom svake konkretne primjene bilo koje pravne odredbe, jer
subjekt koji primjenjuje u njoj sadrano pravilo, mora da otkrije i primijeni njeno konkretno jeziko znaenje. Ovo tumaenje se u praksi nuno
kombinuje sa logikim tumaenjem, jer je odgovarajua primjena optih
zakona logike, kao nauke o ispravnom razmiljanju, neophodna da bi
tako otkrio pravi smisao norme. Jeziko i logiko tumaenje u svom jedinstvu ine dogmatsko ili normativno tumaenje, koje se spontano koristi u
praksi, a kada njega primenjuje sud, onda se radi o sudskom tumaenju,
koje ima poseban znaaj ako potie od drugostepenih sudova, a posebno
od vrhovnog suda, koji svojom interpretacijom odreenih odredbi pozitivnog prava, ali i prava uopte, daje snaan stimulans sudskoj praksi.
Kada odreeno tumaenje norme vri njen stvaralac, postoji autentino tumaenje. Kod autentinog tumaenja se rezultat tumaenja pretvara u novu pravnu normu. To znai da se autentino tumaenje jednog
zakona, po pravilu, daje jednim novim koji sutinski postaje zakon u formalnom smislu rijei ili ostaje poseban akt, nii od zakona. U korist prvoiznesenog shvatanja moglo bi se rei da je to poseban nain donoenja
zakona, a u korist drugog, da to nije zakon koji je donijet po redovnom
zakonskom postupku koji je opteobavezan. U ovom sluaju akt tumaenja ima samo snagu ravnu zakonu.4
Mogue je govoriti i o naunom, odnosno doktrinarnom tumaenju
koje postoji kada strunjaci, odnosno naunici koji se profesionalno bave
pravom kao pravnom naukom, daju svoje utemeljeno miljenje o nainu
R. Luki/B. Kouti/D. Mitrovi,Uvod u pravo, Beograd 2000, 503.
S. Bejatovi, Pojam, vrste i znaaj tumaenja kaznenopravne norme, u knjizi Tumaenje kaznenopravne
norme i adekvatnost njene primjene, Canada-Serbia Judicial Reform Project, Beograd 2009, 33.
3
Vidi: B. Ristivojevi, Tumaenje krivinopravne norme prema obimu: proirujue i suavajue (ekstenzivno i restriktivno) tumaenje, u knjizi Tumaenje kaznenopravne norme i adekvatnost njene primjene,
Canada-Serbia Judicial Reform Project, Beograd 2009, 179219.
4
Vid. J. Kiurski, Autentino tumaenje pravne norme, u knjizi Tumaenje kaznenopravnenorme i
adekvatnost njene primjene,Canada-Serbia Judicial Reform Project, Beograd 2009, 105136.
1
2
M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH
11
interpretiranja odreenih pravnih normi. Ovo tumaenje nema nikakvo

formalno dejstvo, odnosno ono ni na koji nain ne obavezuje subjekte
koji u praksi primjenjuju pravo, ali ipak ima veliki praktini znaaj.
Posebnu vrstu tumaenja predstavlja tumaenje pravnih praznina
(lacuna juris), odnosno rjeavanje pitanja koja nisu striktno regulisanja
odredbama sadranim u odgovarajuim izvorima prava. Ovakvo tumaenje ima izrazito kreativni karakter, jer se ono, u stvari, po pravilu, svodi na
stvaranje odreenih odredbi, koje inae ne postoje u odnosu na odreeno pravno pitanje.5 Pravne praznine se mogu popunjavati analogijom i
pravilom argumentum a contrario. Analogija znai da se na jedan sluaj,
koji nije regulisan optom normom, primjenjuje druga pravna norma, ije
je dejstvo predvieno za neki drugi sluaj, koji je slian onom sluaju u
odnosu na koga postoji pravna praznina. Pravilo argumentum a contrario
se zasniva na pretpostavci da, ako neki sluaj nije regulisan odreenom
normom, a po svojoj prirodi je suprotan drugom sluaju koji je striktno regulisan odgovarajuom normom, onda na neregulisani sluaj treba primijeniti pravilo koje je suprotno onome koje postoji u normi koja se odnosi
na regulisani sluaj. Argumentum a contrario je u logikom smislu veoma
slian analogiji, ali se on ne zasniva na pozitivnoj, ve na negativnoj slinosti, odnosno neregulisana situacija je slina regulisanoj, utoliko to je
njoj suprotna, pa se onda na nju i primjenjuje suprotno pravilo od onoga
koje postoji u normi koja se odnosi na regulisani sluaj.6
2. Tumaenja normi krivinog procesnog prava

Prilikom tumaenja normi krivinog procesnog prava primjenjuju se
pravila iz opte teorije prava, sa odreenim izuzecima. Primjena analogije
je dozvoljena i u krivinom procesnom pravu i to za popunjavanje praznina u zakonu. S jedne strane, krivino procesno pravo zbog svoje izrazite
sloenosti, ostavlja daleko vei prostor za postojanje pravnih praznina,
nego krivino materijalno pravo. S druge strane, analogija se u krivinom
procesnom pravu primjenjuje, prije svega, u sluajevima izriito predvienim u samom zakonu (npr. u postupku za naknadu tete iz lana 436.
stav 4. Zakona o krivinom postupku BiH7). Za primjenu analogije trai
se da se radi o sluajnoj praznini, a ne o namjernom iskljuenju nekog
rjeenja. Zato je za primjenu analogije neophodno da se sa sigurnou
M. kuli, Sud kao subjekt tumaenja kaznenopravne norme, u knjizi Tumaenje kaznenopravne norme i adekvatnost njene primjene, Canada-Serbia Judicial Reform Project, Beograd, 2009, 82.
6
Ibid., 84.
7
Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06,
76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09.
5
12
utvrdi da je u pitanju sluajna pravna praznina, a ne namjerno izostavljanje da se regulie neka procesna situacija ili kakav procesni institut ili neki
njegov segment. Suprotno tome, tumaenje po analogiji je zabranjeno u
materijalnom krivinom pravu ukoliko bi se pomou takvog tumaenja
elio zakonski opis nekog krivinog djela proiriti i na sluajeve na koje
se taj opis ne odnosi. U krivinom materijalnom pravu je primjena analogije striktno zabranjena i to shodno naelu legaliteta, a naroito iz razloga
pravne sigurnosti.
Analogija u krivinom procesnom pravu postoji u dva oblika - kao zakonska (analogia legis) i pravna analogija (analogia iuis). Analogija je
zakonska u onim sluajevima kada sam zakonodavac u odnosu na neki
neregulisani sluaj nalae upotrebu norme kojom se inae ureuje neka
druga krivinoprocesna situacija.8 Primjera radi, sud se moe posluiti ovakvom analogijom naroito u materiji o iskljuenju protivpravnosti,
poto ta oblast u veem dijelu nije dovoljno regulisana.9 Pravna analogija bi postojala kad bi se na zakonom neregulisanu procesnu situaciju,
tj. na pravnu prazninu, primijenilo neko opte pravno naelo, izvedeno
iz vie normi jednog ili vie pravnih izvora (analogija partialis) ili itavog
pravnog sistema, iz duha cjelokupnog prava (analogia totalis). Rije je
o upuivanju na shodnu primjenu odredaba procesnog zakona. Tako je
predvieno da odredbe o izuzeu sudija shodno e se primenjivati i na
tuioce (lan 34 stav 1 Zakona o krivinom postupku BiH). Zakonska formulacija shodno e se primenjivati ima znaenje da e se zakonske
odredbe primijeniti na slian, odgovarajui nain. Na izuzee vjetaka
shodno se primenjuju odredbe o izuzeu sudije (lan 34 stav 1 Zakona o
krivinom postupku BiH). Meu zakonskim osnovima za izuzee sudija
ima onih koji se mogu primijeniti na vjetaka (npr. odgovarajui stepen
krvnog srodstva i dr.), ali i onih koji se ne mogu primijeniti, kao to je uee sudije u donoenju odluke koja se u istom sudu pobija albom (lan
29 taka e) Zakona o krivinom postupku BiH). Jasno je da vjetak ne vri
sudijsku funkciju i zato ne moe uestvovati u donoenju sudskih odluka,
pa se iz tog razloga osnov za izuzee sudija koji se tie donoenja sudskih
odluka ni u kom sluaju, po logici stvari, ne moe primijeniti na vjetaka.
I ovdje je rije o analogiji intra legem, jer se u samom zakonu upuuje
da e se odredbe koje vae za jedan procesni institut, procesni subjekt ili
procesnu radnju ili za formu postupka ili samo za neku procesnu situaciju
8
Kod zakonske analogije, u stvari i ne postoji prava ili tipina pravna praznina, jer je zakonodavac unaprijed propisao nain rjeavanja odreene situacije, time to je uputio na primjenu odredbe koja se odnosi na
neki drugi sluaj. Tu se, u stvari, radi o osobenoj pravnoj tehnici kojom se omoguava potpuna ili shodna
primjena odreenih odredbi.
9
R. Luki/B. Kouti/D. Mitrovi, op. cit., 566.
13
ili okolnost - primijeniti na njima slian pomenuti procesni pojam i to u

granicama te slinosti. Upuuje se dakle na argument slinosti: iz istih razloga zbog kojih odredbe zakona vae za jedan zakonski ureen procesni
pojam, one treba da vae i za drugi, njima slian ili istovjetan.
Za upuivanje na argument slinosti u procesnom zakonu koriste se
skoro iste formulacije generalnih klauzula kao u krivinom zakonu, a najvie i drugi, ili slini, sa znaenjem slian ili istovjetan. Upotrebljavaju
se takoe i izrazi pomou kojih se blie odreuje slinost izmeu zakonom pomenutih procesnih situacija i one zakonom nepredviene na koju
treba rasprostrijeti vaenje jedne iste norme, kao to su: ili drugu izjavukod zabranjenih dokaznih sredstava (lan 10. stav 1.); i druge oigledne
pogreke u pisanju kod ispravljanja presude (lan 291. stav 1. Zakona o
krivinom postupku BiH) itd.
Sudska analogija predstavlja sluaj rjeavanja tipinih, odnosno pravih pravnih praznina, na koje zakonodavac inae nije obratio panju, odnosno propustio je da regulie odreene mogue procesne situacije i tada
sami sudovi koji pravo primjenjuju, odluuju da primijene odreene norme koje se odnose na neki slian, a zakonski striktno regulisan sluaj.10
Treba istai injenicu da se analogija mnogo vie upotrebljava u
common law sistemu budui da je odlika ovog sistema precedentno pravo koje sadri mnogo manje apstraktnih pravnih normi, nego kodifikovano kontinentalno pravo, 11 tj. manje optih principa nego zakoni.12 Zatim,
analogija se vie primjenjuje u onim pravnim oblastima koje su manje
izgraene (npr.u oblasti upotrebe kompjutera, zatite potroaa i sl.).
Evropski sud za ljudska prava afirmisao je i princip da organ koji
primjenjuje krivini propis nee ga tumaiti preiroko, tj. analogijom,
osim ako takva primjena ide u prilog optuenom.13 Iz toga slijedi obaveza
zakonodavca da krivine norme utvrdi tako da one budu dovoljno predvidive i pristupane, tako da je iz njihove formulacije pojedincu jasno za
koja i kakva ponaanja slijedi odreena i odgovarajua krivica.
O analogiji u krivinom procesnom pravu vid. V. uri, Analogija i tumaenje kaznenopravne

norme, Zbornik Tumaenje kaznenopravne norme i adekvatnost njene primjene, Srpsko udruenje za
krivinopravnu teoriju i praksu , Beograd 2009, 137178.
11
R. Luki, Teorija drave i prava II Teorija prava, Beograd 1991, 272.
12
\. Tasi, Analogija,Brani, Beograd, 5/1934, 254.
13
Vidi presude Evropskog suda za ljudska prava: Kokkinakis, od 25. maja 1993. godine, A. 260A, str. 22i
G. v. France od 27. septembra 1995. godine, A. 325B. str. 38.
10
14
3.Naelni pravni stavovi

Jedinstvenoj primjeni normi krivinog procesnog prava doprinose i
naelni pravni stavovi o pitanjima koji su od interesa za primjenjivanje
federalnih zakona koje zauzima Vrhovni sud Federacije BiH na proirenoj
optoj sjednici (lan 35 taka 5 Zakona o sudovima u Federaciji BiH14).
Jedinstveno tumaenje pravnih propisa, kada su u pitanju sudovi, bez
sumnje lake bi se sprovelo kada bi naelni pravni stavovi bili obavezni
za nie sudove. Treba, meutim, imati u vidu da bi takvo ureenje sudova
onemoguavalo nezavisnost sudova u primjeni prava, dakle i u tumaenju pravnih propisa, to je jedan od osnova ustavnog principa nezavisnosti
sudstva. Zadatak je sudije da utvrdi smisao norme koju treba primijeniti, a
naelne pravne stavove Vrhovnog suda prihvatie samo onda ako se sloi
sa argumentima na kojima se oni zasnivaju.
4. Ustavni sud Bosne i Hercegovine kao subjekt tumaenja Ustava BiH

Pozitivno pravo u BiH poznaje niz propisa kojima je svrha da osiguraju
jedinstvo pravnog poretka i to u dva pravca. Najprije, potrebno je osigurati da svi propisi pravnog poretka sainjavaju jedinstvenu loginu cjelinu, u kojoj nema protivrjeja. Pored toga, trai se jedinstveno tumaenje
pravnih propisa. Jedinstva pravnog poretka nema ako razliiti dravni organi isti pravni propis razliito tumae. Da bi omoguilo uklanjanje protivrjenosti koje bi se mogle pojaviti izmeu propisa razliitog znaaja,
ustavno pravo u BiH je uvelo, pored ostalog, i posebne organe kojima je
povjerilo uklanjanje takvih protivrjenosti. Ti organi su Ustavni sud BiH,
Ustavni sud Federacije BiH i Ustavni sud Republike Srpske.
Shodno odredbi lana VI/3a) Ustava BiH, Ustavni sud BiH je nadlean
da odluuje o tome da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednog
entiteta u skladu sa ovim ustavom. Samim tim Ustav BiH je jasno opredijelio nadlenost Ustavnog suda BiH kada se radi o zakonu, bez obzira
na to da li se radi o zakonu u formalnom ili materijalnom smislu. Prema
tome, Ustavni sud e uvijek prihvatiti ocjenjivanje ustavnosti zakona ako
je u jednom momentu ovlaeni podnosilac iz lana VI/3a) Ustava BiH
doveo u pitanje njegovu ustavnost.
Ustavni sud zapaa da iz sutine pojedinih zahtjeva kojim se trai ocjena ustavnosti zakona proizilazi da zahtjev pokree ustavna pitanja pravne
sigurnosti prema lanu I/2 Ustava BiH. Navedenom odredbom Ustava BiH
drava Bosna i Hercegovina je odreena kao demokratska drava koja
14
Slubene novine Federacije BiH br. 38/05 i 22/06.
15
funkcionie u skladu sa zakonom. Ustavni sud je nadlean i obavezan da

u svakoj prilici djeluje kao zatitnik Ustava BiH (lan VI/3), to ukljuuje jedan od njegovih osnovnih principa - vladavinu prava iz navedene ustavne
odredbe. Stoga e navode podnosioca zahtjeva da je osporena odredba
zakona neustavna, Ustavni sud ispitati u odnosu na princip vladavine prava iz navedenog lana I/2 UstavaBiH.15
Jedno od pitanja je da li Ustavni sud moe da primijeni Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, samostalno, kada vri ocjenu
ustavnosti neke pravne norme prema lanu VI/3a) Ustava BiH. U vezi s
tim, Ustavni sud ukazuje da je Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima sastavni dio Ustava BiH. S obzirom na to, Ustavni sud je nadlean da odlui u predmetnom sluaju da li su osporene odredbe u skladu
s Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima.16
4.1.Princip zakonitosti
Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava17, prvi i najvaniji zahtjev iz lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda18 jeste onaj koji trai da mijeanje javnih vlasti
u pravo na imovinu bude zakonito. Naime, druga reenica prvog stava
lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, doputa liavanje prava na imovinu samo pod uslovima predvienim zakonom, a drugi stav
lana 1. priznaje dravama pravo da kontroliu koritenje imovine donoenjem zakona. Princip pravne sigurnosti je prisutan u cijeloj Evropskoj
konvenciji i mora biti ispotovan bez obzira na to koje se od tri pravila iz
lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju primjenjuje. Ovaj princip
podrazumijeva postojanje i potovanje adekvatno dostupnih i dovoljno
preciznih domaih zakona koji zadovoljavaju osnovne zahtjeve pojma
zakon.19 Tek kada je ovaj zahtjev ispunjen, moe se razmatrati da li postoji pravina ravnotea izmeu zahtjeva od opteg ili javnog interesa i
zahtjeva za zatitu pojedinanog prava na imovinu.
Dalje, prema praksi Evropskog suda, izraz zakon odnosi se na odreene kvalitativne kriterije norme i zahtijeva da ona bude spojiva sa vladavinom prava koja je izriito navedena u preambuli Evropske konvenciOdluka Ustavnog suda BiH, broj U 3/11 od 7. maja 2011. godine.
Odluka Ustavnog suda BiH, broj U 9/09 od 26. novembra 2010. godine.
17
U daljnjem tekstu: Evropski sud.
18
U daljnjem tekstu: Evropska konvencija.
19
Vidi Evropski sud, Iatridis protiv Grke, presuda od 25. marta 1999. godine, Izvjetaji o presudama i
odlukama 1999II, stav 58, takoe, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2843/07 od
12. januara 2010. godine, objavljena u Slubenom glasniku BiH broj 23/10, stav 27.
15
16
16
je.20 Ovo ukljuuje nekoliko elemenata. Prvo, zakon mora biti podjednako
pristupaan: pojedinac mora imati adekvatnu naznaku o tome koja
su pravna pravila primjenljiva na konkretan sluaj.21 Drugo, norma se ne
moe smatrati zakonom ukoliko nije formulisana dovoljno precizno da
omogui graanima da reguliu svoje ponaanje: pojedinac mora biti u
mogunosti ako je potrebno i uz odgovarajui savjet da predvidi, u
mjeri koja je u datim okolnostima razumna, posljedice koje odreeno ponaanje moe imati.22
U predmetu broj AP 3679/08 od 12. maja 2011. godine Ustavni sud BiH
je zapazio da su javne vlasti donijele Zakon o primjeni Zakona o prometu
nepokretnosti 29. novembra 1994. godine u kojem je propisano da e taj
zakon stupiti na pravnu snagu danom objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srpske. Dalje, Ustavni sud zapaa da je sporni zakon odtampan u Posebnom izdanju ovog slubenog glasila, ali da na tom glasilu
stoji oznaka Narodna odbrana. Dravna tajna, zbog ega ovo izdanje
Slubenog glasnika Republike Srpske nikada nije postalo dostupno javnosti na nain kako je to uobiajeno. tavie, u istom izdanju postoji i
oznaka da se ovaj primjerak daje korisnicima sa evidencionim brojem,
te da je zabranjeno njegovo kopiranje i umnoavanje, a mogu ga koristiti
samo slubena lica. Prema tome, nesporno je da Zakon o primjeni Zakona o prometu nepokretnosti nije nikada bio dostupan javnosti, odnosno
pojedincima koji su svoje ponaanje trebali prilagoditi tom zakonu. Ovo,
prema miljenju Ustavnog suda, pokree i pitanje da li se uopte moe
smatrati da je sporni zakon stupio na pravnu snagu, jer je samo odtampan u javnom glasilu koje je javnosti za sve vrijeme trajanja zakona ostalo
nedostupno, na koje odgovor nisu dali ni Okruni ni Vrhovni sud. Iz istog
razloga, nesporno je da ni apelanti, ni tuilac nisu u vrijeme zakljuenja
ugovora znali za postojanje ovog zakona, niti su objektivno mogli za njega
znati, to znai da nisu mogli u mjeri koja je u datim okolnostima razumna znati za zabranu prometa nekretnina i predvidjeti posljedice svojih
postupaka.
Ustavni sud ukazuje da je neprihvatljivo obrazloenje koje je u tom
pravcu dao Okruni sud, a koje Vrhovni sud nije doveo u pitanje, a odnosi
se na to da sporni zakon nije jedini propis koji je objavljen u Posebnom
izdanju Slubenog glasnika Republike Srpske koji nosi oznaku dravne
20
Vidi, Evropski sud, Malone protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 2. avgusta 1984. godine, serija A
broj 82, stav 67.
21
Vidi, Evropski sud, Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva (broj 1), presuda od 26. aprila 1979.
godine, serija A broj 30, stav 49.
22
Ibid.
17
tajne, te da je Vrhovni sud Republike Srpske vie svojih odluka zasnovao

na primjeni propisa objavljenih u istom izdanju (...), pa i ovaj sud smatra
da navedeni zakonski propis ima obaveznu pravnu snagu. Naime, injenica da drava ima pravo odreene informacije proglasiti dravnom tajnom u skladu sa zakonom koji to regulie, te da je Vrhovni sud i druge
odluke eventualno zasnivao na zakonima koji su odtampani u glasilu
koje nosi oznaku dravna tajna ali koji nisu javno objavljeni, ne moe
nuno voditi zakljuku da je takvo postupanje u skladu sa principom zakonitosti u smislu lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. U
vezi s tim, Ustavni sud naroito zapaa da slubeno glasilo u kojem je
odtampan sporni zakon ni na koji nain nije moglo biti dostupno pojedincima, mada regulie privatnopravne odnose, ve iskljuivo slubenim
licima i to uz ogranienja, to je eksplicitno u tom glasilu i napisano. Zbog
toga su neprihvatljivi i navodi iz odgovora Vrhovnog suda na apelaciju da
se stranka ne moe pozivati na tetne posljedice nastale samo zato to
nije poznavala prava kada sud nije razmotrio pitanje javnog objavljivanja spornog zakona i njegove dostupnosti javnosti. Takoe, Ustavni sud
zapaa da je Vrhovni sud eksplicitno zakljuio da nema krenja prava na
imovinu iz navedenog lana, a da se uopte nije pozabavio pitanjem zakonitosti spornog propisa u smislu prava na imovinu, iju je primjenu
ocijenio ispravnom.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom sluaju
mijeanje u pravo apelanata na imovinu nije zadovoljilo princip zakonitosti, uslijed ega se pokazuje bespredmetnim razmatranje ostalih aspekata lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
Na osnovu izloenog, Ustavni sud zakljuuje da je u konkretnom sluaju prekreno apelantovo pravo na imovinu iz lana II/3.k) Ustava BiH i
lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
4.2. Ustavnost entitetskih zakona

U predmetu Ustavnog suda BiH broj U 14/04 od 29. oktobra 2004. godine osporenim zakonom nije bila ispotovana odredba lana 25. stav 4.
Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH23 kojom je propisano
da, danom stupanja na snagu citiranog zakona, uvoenje bilo kojih indirektnih poreza u Bosni i Hercegovini, kao i proglaavanje ili izmjene zakonskih propisa o indirektnom oporezivanju mora prethodno da odobri
Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje. U tom sluaju Federacija
Slubeni glasnik BiH broj 44/03.
23
18
BiH je donijela osporeni zakon bez prethodnog odobrenja Uprave za indirektno oporezivanje, to je, prema miljenju Ustavnog suda, dovelo do krenja
odredaba lana III/5a) Ustava BiH (jer je Federacija BiH preuzela nadlenosti da donosi propise iz oblasti indirektnog oporezivanja, to je u tom dijelu
preneseno na nivo drave Bosne i Hercegovine) i lana III/3b) Ustava BiH.
Putem odluke u predmetu broj U 14/04 Ustavni sud je principijelno
usvojio stanovite da donoenje entitetskih zakona, suprotno proceduri
koja je propisana dravnim zakonima, pokree pitanje ustavnosti takvih
zakona u smislu odredaba lana III/3b) Ustava BiH, te da obaveze koje
nameu dravni zakoni moraju da se potuju. Osim toga, zakoni BiH koje
je usvojila Parlamentarna skuptina BiH smatraju se odlukama institucija
Bosne i Hercegovine iz lana III/3b) Ustava BiH, te donoenje zakona od
strane entiteta ili drugih administrativnih jedinica u BiH, suprotno proceduri koju propisuju dravni zakoni, moe da dovede u pitanje potovanje odredaba lana III/3b) Ustava BiH, prema kojima su entiteti i druge
administrativne jedinice u BiH duni da se pridravaju, izmeu ostalog,
(i) odluka institucija BiH. Kada bi se smatralo suprotno, osim to bi se u
potpunosti doveo u pitanje autoritet institucija BiH, doveo bi se u pitanje i
princip iz lana I/2 Ustava BiH prema kome e: Bosna i Hercegovina biti
demokratska drava koja e funkcionisati prema slovu zakona... U tom
sluaju s pravom bi moglo da se postavi pitanje svrhe dravnih zakona
(npr. zakona u oblasti privatizacije, zatim, rada osiguravajuih drutava,
indirektnog oporezivanja i sl.), ako bi entiteti ili druge administrativne jedinice BiH mogli da donose zakone kojima se kre ili izbjegavaju obaveze koje se entitetima ili drugim administrativnim jedinicama BiH nalau
odredbama dravnih zakona, tj. zakona donesenih na nivou institucija
BiH. Dakle, entiteti (ili druge administrativne jedinice BiH) moraju da potuju obaveze koje im se nalau putem zakona koje su donijele institucije
BiH. injenica da te obaveze nisu ispotovane, moe da dovede do krenja odredaba Ustava BiH.24
Suprotno tome, u sluaju U 2/11 Ustavni sud BiH ne vidi nijedan razlog
na osnovu kojeg bi mogao da zakljui da je osporenim aktima Narodna skuptina Republike Srpske ula u okvir nadlenosti institucija BiH u
oblasti indirektnog oporezivanja i time dovela u pitanje potovanje ovih
nadlenosti na osnovu lana III/5a) Ustava BiH. Naime, donoenje zakona
o budetu entiteta je nesporno u nadlenosti zakonodavnog organa entiteta. U konkretnom sluaju Narodna skuptina Republike Srpske je donijela zakon o budetu tog entiteta, u emu Ustavni sud ne vidi nita sporno.
24
Odluka Ustavnog suda BiH, broj U 2/11 od 27.maja 2011. godine.
19
Osim toga, taj budet je u nominalnom iznosu isti kao i prole godine
(2010. godine), to je propisano odredbama lana 12. stav 3. Zakona o Fiskalnom savjetu koje glase: Ukoliko sporazum iz lana 6 ovog zakona ne
bude potpisan do isteka vaenja odluke o privremenom finansiranju, Savjet ministara BiH, Vlada Federacije BiH i Vlada Republike Srpske obavezuju se da predloe okvire budeta iz prethodne godine. Naime, uvidom
u akte o usvajanju budeta Republike Srpske za 2010. i 2011. godinu nesporno proizilazi da godinji budet tog entiteta iznosi 1.600.000.000 KM,
a ni podnosilac zahtjeva ne tvrdi suprotno u pogledu nominalnog iznosa
budeta Republike Srpske za 2011. godinu.
4.3. Nadlenosti Ustavnog suda BiH da preispituje Poslovnik o radu Ustavnog

suda Republike Srpske
U predmetu broj AP 2821/09 od 26. marta 2010. godine postavilo se
pitanje nadlenosti Ustavnog suda BiH da preispituje Poslovnik o radu
Ustavnog suda Republike Srpske. U konkretnom sluaju Ustavni sud BiH
je prvo morao odluiti da li se apelacija apelanata protiv odluke Vijea
naroda Republike Srpske da ne razmatra zahtjev podnosilaca za ocjenu
saglasnosti lana 52. stav 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Srpske sa lanom 121. Ustava Republike Srpske - ubraja u nadlenost
Ustavnog suda BiH. U vezi s tim, Ustavni sud BiH je smatrao da je apelacija
nedopustiva. Ustavni sud BiH je obavezan da podrava Ustav BiH, a nema
nadlenost da podrava Ustav Republike Srpske, te je Ustavni sud Republike Srpske konani autoritet po ovom pitanju. Postoji izuzetak od ovog
principa u predmetima u kojima Ustavni sud Republike Srpske tumai i
primjenjuje Ustav Republike Srpske na nain koji nije u skladu sa Ustavom BiH. Meutim, u konkretnom sluaju se nije radilo o takvom pitanju.
Ustavni sud BiH je, stoga, smatrao da nije nadlean za odluivanje o ustavnosti osporene odluke Vijea da ne razmatra navodne neusklaenosti sa
Ustavom Republike Srpske.
Podnosioci zahtjeva su, takoe, tvrdili da odbijanje Vijea naroda Republike Srpske da se bavi ovim pitanjem vodi do povrede prava na pravino sasluanje, to je suprotno lanu II/3.e) Ustava BiH i lanu 6. stav
1. Evropske konvencije. Meutim, to pravo se, u skladu sa dosljednim
tumaenjem Ustavnog suda BiH i Evropskog suda, primjenjuje samo na
postupak u kojem se odreuju ili krivina optuba ili graanska prava ili
obaveze. Pravo zatite vitalnih interesa, prema Ustavu Republike Srpske,
je pravo koje ima politiku prirodu koja se, prema miljenju Ustavnog
suda BiH, ne ubraja u djelokrug graanskih prava i obaveza, kako je taj
20
pojam shvaen u smislu lana II/3.e) Ustava BiH i lana 6. stav 1. Evropske
konvencije.25 Stoga, Ustavni sud BiH smatra da je apelacija u ovom dijelu
ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom BiH.
Dalje, Ustavni sud je morao odluiti da li se apelacija apelanata protiv
odluke Vijea naroda Republike Srpske u kojoj se navodi da vitalni interesi bonjakog naroda ne zahtijevaju zatitu od Zakona o teritorijalnoj
organizaciji - ubraja u nadlenost Ustavnog suda BiH. To je djelimino
zavisilo i od toga da li se odluka Vijea smatra presudom suda u smislu
lana VI/3.b) Ustava BiH.
Ustavni sud BiH je u svojoj jurisprudenciji pojam presuda iz lana
VI/3.b) Ustava BiH tumaio ire, tako da je apelaciju mogue podnijeti, ne
samo protiv presude drugog suda u meritumu, ve i protiv drugih odluka i
rjeenja drugih sudova kojima se negativno utie na ustavna prava i slobode fizikih ili pravnih lica ili o pitanjima koja se tiu onih lica koja pokreu
neka druga pitanja iz Ustava BiH. Kako je Ustavni sud utvrdio u svojoj odluci broj U 5-99 od 3. decembra 1999. godine26, entitetski ustavni sudovi su
sudovi u okviru znaenja lana VI/3.b) Ustava BiH, a efektivnost apelacione kontrole koju vri Ustavni sud BiH zaista bi bila znaajno reducirana
ako se protiv presuda ustavnih sudova entiteta ne bi mogle podnositi apelacije Ustavnom sudu BiH u pogledu njihove saglasnosti sa Ustavom BiH.
Neophodno je bilo razmotriti da li Vijee za zatitu vitalnih interesa
unutar Ustavnog suda Republike Srpske djeluje kao sud ili u stvarnosti
djeluje kao produetak zakonodavstva Republike Srpske - kada odluuje
o pitanjima vitalnog interesa koja su mu proslijedili predstavnici Vijea
naroda. Ako ono nije sud, protiv njegovih presuda se ne moe podnijeti
apelacija pred Ustavnim sudom BiH prema lanu VI/3.b) Ustava BiH.
Neki aspekti rada Vijea za zatitu vitalnih interesa Ustavnog suda Republike Srpske, po shvatanju Ustavnog suda BiH, ukazuju na to da Vijee
djeluje u zakonodavnom svojstvu. Naime, upuivanje na Ustavni sud Republike Srpske je dio postupka koji ima za cilj da rijei nesuglasice unutar
Vijea naroda i Narodne skuptine Republike Srpske koji odgaaju usvajanje predloene legislative. Ustavni sud Republike Srpske mora odluiti
da li, prema formulaciji etvrtog stava lana 79.(b) Ustava Republike Srpske, kao to je to uinjeno Amandmanom LXXXII tog ustava, konkretni
zakon upuuje na vitalni interes jednog od konstitutivnih naroda. Ako
Vidi, na primjer, mutatis mutandis, presudu Evropskog suda u predmetu Pierre-Bloch protiv Francuske,
aplikacija br. 24194/94, presuda od 21. oktobra 1997. godine, Izvjetaji 1997VI.
26
Slubeni glasnik BiH broj 3/00.
25
21
Ustavni sud Republike Srpske odlui da zakon upuuje na vitalni interes,

smatra se da zakon nije usvojen. Ako Sud odlui da zakon ne upuuje
na vitalni interes, smatra se da je zakon usvojen ili da se moe naknadno
usvojiti jednostavnom veinom glasova u zakonodavnom organu.27 S druge strane, neke karakteristike postupka ukazuju na to da se radi prije o
sudskom, nego li zakonodavnom postupku. Kao prvo, kada se upuuje na
Ustavni sud Republike Srpske, pretpostavlja se da taj ustavni sud treba da
postupa sudski (a naroito nepristrano, objektivno i bez vanjskog pritiska
i politikog uticaja) kada obavlja ove funkcije, kao i kada obavlja druge
uobiajenije funkcije (usput napomena da je ovo nain na koji je Ustavni
sud BiH shvatio svoju ulogu kada, u irem smislu, obavlja sline funkcije u
vezi sa postupkom Parlamentarne skuptine BiH prema lanu IV/3 Ustava
BiH). Kako se od Ustavnog suda Republike Srpske oekuje da postupa
sudski i da donese svoju odluku kao sud, sugerie se da se odluka moe
smatrati presudom u smislu lana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine.
Kao drugo, tekst l. 79.(a) i 79.(b) Ustava Republike Srpske pravi razliku
izmeu dva veoma razliita naina rjeavanja sporova o vitalnim interesima.
Prema lanu 79.(a), proces se odigrava u potpunosti unutar zakonodavstva i
ukljuuje pokuaj da se postigne konsenzus izmeu razliitih politikih grupacija u Vijeu naroda i izmeu Vijea naroda i Narodne skuptine. Prema
lanu 79.(b), etvrti stav zahtijeva da, ukoliko politiki pregovori ne rezultiraju konsenzusom, pitanje napusti okvir zakonodavstva i djelokrug politikog
pregovaranja i to pitanje rjeava sud na sudski i pravosudni nain prije nego
li na politiki nain. Rezultat je takav da dovodi do razdvajanja odluivanja
od zakonodavstva, umanjujui opseg u kojem se odluka Ustavnog suda Republike Srpske moe posmatrati kao dio zakonodavnog procesa.
Kao tree, peti stav lana 79.(b) Ustava Republike Srpske upuuje na
odluke o dopustivosti i meritumu koje donosi Vijee za zatitu vitalnih
interesa Ustavnog suda Republike Srpske. Dok se ovo moe itati u smislu da se sugerie da e pitanje rijeiti poseban organ za arbitrau koji nije
Ustavni sud Republike Srpske, u svom uobiajenom sastavu, st. 6., 7. i 8.
lana 79.(b) jasno navode da je Vijee dio Ustavnog suda i da se njegove
odluke donose u ime Ustavnog suda Republike Srpske.
Uzimajui sve u obzir, Ustavni sud BiH je miljenja da se moe smatrati da Vijee postupa kao sud i da se od njega moe zahtijevati da postupa sudski kada vri svoje funkcije prema lanu 79.(b) Ustava Republike
Srpske. Stoga, njegova odluka se, u principu, moe smatrati kao presuda
27
Vidi sedmi i osmi stav lana 79.(b) Ustava Republike Srpske.
22
suda u smislu lana VI/3.b) Ustava BiH.

Ustavni sud je, dalje, morao razmotriti da li je odluka Vijea takva presuda suda koja prema lanu VI/3.b) Ustava BiH moe biti predmet apelacije pred Ustavnim sudom BiH. Apelanti su naveli da osporena odluka kri
nekoliko odredaba Ustava BiH. Kao konani autoritet u BiH za tumaenje
i primjenu Ustava BiH, kojem je lanom VI Ustava BiH povjeren zadatak
da podrava taj ustav, Ustavni sud BiH nije samo nadlean, nego ima i
ustavnu obavezu da odlui o tvrdnji podnosilaca zahtjeva da konana odluka Vijea u ovom sluaju nije u skladu sa Ustavom BiH.
Moglo bi se, smatra Ustavni sud BiH, tvrditi da odluka Ustavnog suda
Republike Srpske nije ni u kakvoj vezi sa Ustavom BiH. Moglo bi se rei
da je Ustavni sud Republike Srpske jednostavno odluio o pitanju koje je
relevantno za Ustav Republike Srpske, za koji je konaan autoritet taj sud,
a ne Ustavni sud BiH. Odluka o tome da li, kako to podnosioci zahtjeva
tvrde, vitalni interesi bonjakog naroda zahtijevaju zatitu protiv Zakona
o teritorijalnoj organizaciji, koji je donijela Narodna skuptina Republike
Srpske, u potpunosti i iskljuivo je u nadlenosti Ustavnog suda Republike
Srpske. Ustavni sud BiH nema nadlenost da tumai ili primijeni Ustav
Republike Srpske, te tako nema ni nadlenost da odlui o apelaciji protiv
odluke Ustavnog suda Republike Srpske o takvom pitanju.
Ustavni sud BiH prihvata da nema nadlenost da odluuje o pitanjima
u vezi sa tumaenjem ili primjenom Ustava Republike Srpske kao takvog.
Meutim, ako neki sud Republike Srpske (ukljuujui i Ustavni sud Republike Srpske) tumai ili daje takvu pravnu snagu tom ustavu da je nesaglasan sa zahtjevima iz Ustava BiH, koji je najvie rangirana pravna norma
u dravi BiH, dakle ak via i od ustava entiteta, Ustavni sud BiH i samo
Ustavni sud BiH, ima ustavno ovlatenje da konano odluuje o tome da li
je odluka suda Republike Srpske (ak i ako se odnosi na Ustav Republike
Srpske) u saglasnosti ili nije u saglasnosti sa Ustavom BiH. Drugaijom
odlukom bi (i) Ustavni sud Republike Srpske bio smatran konanim autoritetom u pogledu saglasnosti Ustava Republike Srpske, kao to je to
protumaio Ustavni sud Republike Srpske, sa Ustavom BiH, to bi bilo
suprotno lanu VI/3 alineja 1 i taka (b) Ustava BiH ili (i) bi parniari ostali
bez pravnog lijeka, ako bi bilo koji od ustavnih sudova entiteta BiH donio
odluku na osnovu pogrenog tumaenja ili pogrene primjene Ustava BiH
u suprotnosti sa njihovim obavezama iz lana III/3.b) Ustava BiH, koji, u
tom dijelu, propisuje: Entiteti i sve njihove administrativne jedinice e se
u potpunosti pridravati ovog ustava, kojim se stavljaju van snage zakonske odredbe BiH i ustavne i zakonske odredbe entiteta ().
23
Zbog toga, Ustavni sud BiH smatra da ima nadlenost da donese odluku o apelaciji protiv odluke Vijea na osnovu lana VI/3.b) Ustava BiH, ako
ona pokree pitanje iz Ustava BiH. Kao strana u postupku pred Ustavnim
sudom Republike Srpske, koji je donio osporenu presudu, apelanti su aktivno legitimirani za podnoenje apelacije Ustavnom sudu BiH.
U vezi sa pravom na nediskriminaciju iz lana II/4 Ustava BiH, apelanti
ukazuju na injenicu da je Zakonom o teritorijalnoj organizaciji28 izostavljena odrednica bosanski iz imena mjesta i tvrde da, netretiranje toga
na nain da se ugroava vitalni interes bonjakog naroda, diskriminira taj
narod, a time i srpski i hrvatski narod, jer sva tri konstitutivna naroda imaju
interes u identifikovanju mjesta kao bosanskih. Apelanti, takoe, tvrde da
osporena odluka diskriminira Bonjake na nacionalnoj osnovi, nepotovanjem politikih, socijalnih i kulturnih sloboda, ukljuujui zajedniku
istoriju i tradiciju njihovih matinih optina. Ustavni sud BiH nije prihvatio
taj argument. Onda kada je jednom prihvaeno da se pridjev bosanski
ne odnosi na bilo koji od konstitutivnih naroda, nije mogue rei da izostavljanje tog pridjeva iz naziva mjesta diskriminira direktno ili indirektno
bilo koji od konstitutivnih naroda. Osim toga, sutina koncepta nezakonite ili neustavne diskriminacije je da se jedno lice ili grupa tretira manje
razliito od ostalih koji su u analognoj situaciji.29 ak i da se prihvati da
izostavljanje pridjeva bosanski nepovoljno utie na interese ostalih konstitutivnih naroda, to izostavljanje nema takvo djelovanje da se neko lice
ili grupa tretira razliito od ostalih. Takoe, ak i da neko fiziko ili pravno
lice ima pravo da se ali da je imalo takav nepovoljan tretman, to bi jedino
mogla uiniti drava Bosna i Hercegovina, budui da se jedina prijetnja
odnosi na ono to podnosioci zahtjeva adekvatno opisuju, u taki 6. svoje
apelacije, kao opasnost ... kulturnom i istorijskom identitetu zajednike
drave Bosne i Hercegovine. Meutim, sama drava, sama po sebi, nema
pravo na uivanje prava na nediskriminaciju, ak i ako bi se diskriminacija
mogla ustanoviti. Prema tome, apelanti nisu istakli bilo kakav osnov za
tvrdnju da se osporenom odlukom bonjaki narod tretira drugaije od
bilo koje druge grupe na nekom osnovu iz lana II/4. Ustava BiH.
U vezi sa lanom 14. Evropske konvencije, Ustavni sud BiH istie da
lan 14. zabranjuje diskriminaciju u odnosu na osiguranje prava i sloboda
iz Evropske konvencije. Naime, Ustavni sud BiH i Evropski sud su konstantno smatrali da se lan 14. Evropske konvencije (za razliku od Protokola
Ovaj zakon je izglasala Narodna skuptina Republike Srpske na sjednici odranoj 7. aprila 2009. godine.
Vidi, na primjer, presude Evropskog suda, Marckx protiv Belgije, serija A, broj 31, presuda od 13. juna
1979. godine, st. 32. i 33.
28
29
24
broj 12 uz Evropsku konvenciju) primjenjuje samo ako se neko lice ili grupa tretira razliito od ostalih u analognoj situaciji (ili je, moda, stavljeno
u nepovoljniji poloaj tako to se tretira slino u odnosu na ostale koji su
u relativno drugaijoj situaciji) u vezi sa pitanjem koje se ubraja u opseg
jednog od prava zagarantovanih Evropskom konvencijom i njenim protokolima. lan 14. Evropske konvencije se, na primjer, primjenjuje kada se
neko lice tretira nepovoljnije u odnosu na ostale u pogledu neke odredbe
koja pomae ljudima da uivaju neko pravo iz Evropske konvencije, ak i
kada to ne zahtijeva Evropska konvencija.30
Apelanti u svojoj apelaciji ne preciziraju neko drugo pravo ili prava iz
Evropske konvencije u okviru kojeg su imali razliit tretman. Jedino drugo
pravo iz Evropske konvencije na koje su se pozvali je pravo na pravino sasluanje iz lana 6. stav 1. Evropske konvencije. Ustavni sud BiH ne
smatra da se odluka Vijea, u kojoj je naznaeno da Zakon o teritorijalnoj
organizaciji nije povrijedio vitalni interes bonjakog naroda, ubraja u opseg lana 6. stav 1. Evropske konvencije.
4.4. Da li je Ustavni sud BiH nadlean da ispita da li je presuda Ustavnog

suda Federacije BiH u saglasnosti s Ustavom BiH?
U predmetu broj AP 2391/07 od 27. novembra 2010. godine Ustavni sud
BiH se bavio pitanjem da li je nadlean da ispita da li je presuda Ustavnog
suda Federacije BiH u saglasnosti s Ustavom BiH. S tim u vezi, Ustavni sud
BiH podsjea na svoju nadlenost iz lana VI/3b) Ustava BiH, shodno kojoj
Ustavni sud ima apelacionu nadlenost u pitanjima po ovom ustavu, koja
proistiu iz presude svakog suda u Bosni i Hercegovini. Shodno navedenim odredbama, Ustavni sud BiH, u okviru apelacione nadlenosti, moe
da razmatra apelacije podnesene protiv presude, odnosno odluke kojom
je okonan neki postupak. Dalje, Ustavni sud BiH podsjea na svoju dosadanju praksu31 u kojoj je, polazei od jezikog tumaenja pojma sud,
navedeno da Ustavni sud BiH jeste nadlean da ispita da li je presuda
Ustavnog suda Federacije BiH u saglasnosti s Ustavom BiH.
Meutim, uzevi u obzir pravni sistem Bosne i Hercegovine, Ustavni
sud BiH nalazi da je potrebno, prije svega, da definie situacije kada jeste
ili nije nadlean da postupa u apelacijama izjavljenim protiv odluka entiVidi, na primjer, presude Evropskog suda, Abdulaziz, Cabales, Balkandali protiv Ujedinjenog Kraljevstva,
serija A, broj 94, presuda od 28. maja 1985. godine, stav 82; Zarb Adami protiv Malte, aplikacija broj
17209/02, presuda od 20. juna 2006. godine, st. 7173.
31
Vidi Ustavni sud, odluka U 5/99, od 13. decembra 1999. godine, objavljena u Slubenom glasniku BiH
broj 3/00.
30
25
tetski ustavnih sudova, a radi uspostavljanja pravne sigurnosti i potovanja

pravnog i ustavnog sistema Bosne i Hercegovine. S tim u vezi, Ustavni sud
BiH primjeuje da entitetski ustavni sudovi imaju jasno definisanu nadlenost, u koju, izmeu ostalog, spada i donoenje odluke da li je odreeni
zakon u saglasnosti s ustavom entiteta, u konkretnom sluaju s Ustavom
Federacije BiH. Zatim, Ustavni sud BiH primjeuje da odluka entitetskog
ustavnog suda o usaglaenosti zakona ili drugog opteg akta s entitetskim
ustavom, kao takva, donijeta u domenu njihove ustavne nadlenosti,
predstavlja konaan i obavezujui akt, a entitetski ustavni sud je za takva
pitanja posljednji autoritet.
Ustavni sud BiH primjeuje da apelant kroz apelacionu nadlenost
osporava odluku Ustavnog suda Federacije BiH iz apstraktne nadlenosti. Ustavni sud BiH smatra da nije u duhu Ustava BiH i pravnog poretka da kroz apelacionu nadlenost Ustavnog suda BiH dozvoli ispitivanje
apelacije kojom se osporava odluka entitetskog suda donesena iz oblasti
apstraktne nadlenosti entitetskog ustavnog suda. Ako bi se ispitivala odluka entitetskog ustavnog suda u konkretnom sluaju, to bi znailo da se
kroz apelacionu nadlenost Ustavnog suda BiH dozvoli da se ponovo
ispituje ustavnost konane i obavezujue odluke entitetskog ustavnog
suda, to svakako ne potpada pod nadlenost Ustavnog suda BiH iz lana
VI/3b) Ustava BiH i nikako ne doprinosi pravnoj sigurnosti i vladavini prava. Postupanje Ustavnog suda BiH u konkretnom sluaju, kroz apelacionu
nadlenost, znailo bi mijeanje Ustavnog suda BiH u nadlenost entitetskih ustavnih sudova, a, osim toga, postavlja se i pitanje pogoenosti
apelanta konkretnom odlukom koju osporava, jer se njome ne rjeavaju
individualna prava pojedinaca. Osim toga, Ustavni sud BiH primjeuje da
se situacija osporavanja konane odluke redovnog suda i situacija kao u
konkretnom sluaju - osporavanja odluka Ustavnog suda Federacije BiH
kojom je izmijenjen entitetski zakon, sutinski i sadrajno potpuno razlikuju i de iure i de facto se radi o dva razliita zahtjeva iz dvije nadlenosti
Ustavnog suda BiH. S tim u vezi, slijedi da Ustavni sud BiH nema nadlenost da u apelacionom postupku razmatra odluku Ustavnog suda Federacije BiH iz apstraktne nadlenosti, odnosno da razmatra da li odluka entitetskog ustavnog suda kojom je ukinut/promijenjen neki zakon, odnosno
opti akt, kri neka od apelantovih ustavnih prava.
4.5. Dravljanstvo Bosne i Hercegovine

U predmetu broj U-9/11 od 15. jula 2011. godine Ustavni sud BiH je
podsjetio na injenicu da postoji veliki broj dravljana BiH koji imaju i
26
dravljanstvo druge drave, ak nezavisno od injenice da li je zakljuen

bilateralni sporazum o dravljanstvu. Nesporno je da su dravljanstvo druge drave dravljani BiH stekli, jer im je to omoguavalo zakonodavstvo
druge drave, to je u skladu sa meunarodnim principima o dravljanstvu, da se na osnovu sopstvenih pravila ne moe odreivati veza odreenog lica sa drugom dravom. Ustavni sud naglaava da e se osporenim
zakonskim odredbama Zakona o dravljanstvu32 (kada pone njihova primjena 1. januara 2013. godine) dravljanima BiH koji imaju dravljanstvo
druge drave postaviti uslov da se odreknu drugog dravljanstva, ukoliko
ele da sauvaju i dravljanstvo BiH. Navedeni uslov se nee postavljati
jedino ako je izmeu BiH i druge drave zakljuen bilateralni ugovor o
dvojnom dravljanstvu.
Vodei se ustavnim principom prema kojem e podrati ovaj ustav,
Ustavni sud smatra da je nesporno da je interes BiH da zadri vezu sa
svojim graanima kojima je ona drava tzv. matinog ili izvornog dravljanstva. Prema miljenju Ustavnog suda, osporene zakonske odredbe su
u koliziji sa navedenim interesom BiH. Ustavni sud naglaava da Ustav
BiH nigdje ne propisuje da e se dravljani BiH koji imaju dravljanstvo
druge drave morati odrei dravljanstva druge drave ako ele da zadre (i) dravljanstvo BiH. Tano je da Ustav BiH propisuje da dravljani
BiH mogu da imaju dravljanstvo druge drave pod uslovom da postoji bilateralni ugovor izmeu BiH i te zemlje. Meutim, Ustav BiH, tanije
lan I/7d), nigdje ne propisuje da e se dravljani BiH koji imaju dravljanstvo druge drave morati odrei dravljanstva druge drave ukoliko nije
zakljuen bilateralni ugovor izmeu te drave i BiH, ako ele da zadre
i dravljanstvo BiH. Osporene zakonske odredbe upravo to propisuju, a
tako se - vezivanjem za postojanje bilateralnog ugovora (ukoliko ele da
zadre dravljanstvo BiH) - dravljanima BiH koji imaju dravljanstvo druge drave postavlja uslov na koji oni ne mogu da utiu (naprimjer, ukoliko
zakonodavstvo odreene drave ne dozvoljava zakljuenje bilateralnog
ugovora o dvojnom dravljanstvu ili ne postoje namjera i aktivnost u organima BiH nadlenim za zakljuivanje bilateralnog ugovora). Meutim,
dravljani BiH su dravljanstvo druge drave stekli na osnovu propisa te
drave i nezavisno od toga da li je BiH sa tom dravom zakljuila bilateralni ugovor (najoitiji primjer je Republika Hrvatska).
Ustavni sud naglaava da je Ustav BiH donesen u specifinim istorijskim okolnostima. Donoenje Ustava BiH (koji je jedan od aneksa - dodataka - meunarodnog Opteg okvirnog sporazuma za mir u BiH) podu32
Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine br. 4/97, 13/99, 41/02, 6/03, 14/03, 82/05, 43/09 i 76/09.
27
dara se sa krajem ratnih dejstava u BiH. Rat u BiH je bio osnovni uzrok
odlaska u izbjeglitvo velikog broja dravljana BiH u druge zemlje.33 Dakle,
nesporno je da je BiH drava iji veliki broj predratnog stanovnitva ivi u
drugim zemljama u koje su doli (najveim dijelom) kao ratne izbjeglice.
injenica je da su izbjeglice iz BiH traile da dobiju dravljanstvo drave u koju su dole prvenstveno zbog toga da bi rijeile probleme line i
egzistencijalne prirode. Nesporno je da bi primjena osporenih zakonskih
odredaba izuzetno oteala povratak ove kategorije izbjeglica u BiH, jer bi
im se oduzelo bh. dravljanstvo i time bi u matinoj zemlji postali strani
dravljani. Ustavni sud BiH, kao institucija koja e podrati ovaj ustav,
apsolutno je siguran da volja ustavotvorca nije bila da izbjeglicama otea povratak u njihovu domovinu. Stoga, Ustavni sud smatra da se lan
I/7 Ustava BiH mora tumaiti zajedno sa lanom II/5 Ustava BiH kojim je
propisano da sve izbjeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno
vrate u svoje domove, u skladu s garancijama prava iz Aneksa 7 Opteg
okvirnog sporazuma za mir u BiH, koji, izmeu ostalog, radi bezbjednog
i dobrovoljnog povratka izbjeglih ili prognanih lica, obavezuje strane potpisnice ovog sporazuma na ukidanje zakona i administrativne prakse sa
diskriminiuim namjerama i efektima (lan 1.3a Aneksa 7).
Ustavni sud smatra da volja ustavotvorca nije bila da dravljanima BiH
koji imaju dravljanstvo druge drave, a koji ive u BiH ili irom svijeta
uslovljava zadravanje dravljanstva BiH odricanjem od dravljanstva druge drave ili postojanjem bilateralnog ugovora izmeu BiH i te drave.
Kao to je ve reeno, nesporan je interes BiH da zadri odreenu vezu sa
licima kojima je BiH drava tzv. matinog ili izvornog dravljanstva. Prema tome, Ustavni sud ne vidi niti jedan razlog da se dravljanima BiH
koji imaju dravljanstvo druge drave, osporenim zakonskim odredbama,
nameu uslovi za zadravanje dravljanstva BiH (u vidu odricanja od dravljanstva druge drave ili postojanja bilateralnog ugovora), s obzirom
na to da takvi uslovi ne izraavaju volju ustavotvorca, niti ih propisuju relevantne odredbe Ustava BiH. Ustavni sud napominje da Ustav BiH ne
osporava pravo nadlenim organima BiH (iz lana I/7 Ustava BiH) da reguliu (propisuju) uslove u vezi sa dravljanstvom, ukljuujui i oduzimanje
ili gubljenje dravljanstva BiH. Meutim, u konkretnom sluaju Ustavni
sud smatra da uslovi propisani osporenim zakonskim odredbama za zadravanje dravljanstva BiH (odricanje od dravljanstva druge drave ili
postojanje bilateralnog ugovora) nisu u skladu sa relevantnim odredbama
Ustava BiH, zbog razloga navedenih u obrazloenju ove odluke.
33
Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH, broj izbjeglica koje trenutno ive van BiH
jednak je treini njenog predratnog stanovnitva.
28
TERM AND MEANING OF INTERPRETATION OF LEGAL NORMS

IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
SUMMARY
The paper examines interpretation as a logical method for finding true
meaning and reach of legal norm which method falls outside scope of legal regulation. In the context of term interpretation of law, it is only one
sub-category of a very complex and varied appearance of interpretation
in general. In addition to relevant interpretations, the paper analyses interpretation of norms of criminal procedure law and meaning of principled
legal positions. The central part of the paper concerns the Constitutional
Court of Bosnia and Herzegovina as an interpreter of the Constitution of
BiH. In that regard, although provision of Article VI(3)(a) of the Constitution of Bosnia and Herzegovina does not provide for explicit jurisdiction
of the Constitutional Court of BiH to review constitutionality of the laws
or provisions of the law of Bosnia and Herzegovina, a substantional term
of authorizations specified by the very Constitution of Bosnia and Herzegovina contains in itself a legal basis for the Constitutional Court for
such jurisdiction and especially by the role of the Constitutional Court as
authority that upholds the Constitution of Bosnia and Herzegovina. The
position of the Constitutional Court in such cases in its current case-law
clearly indicates that the Constitutional Court has jurisdiction to review
constitutionality of the laws or certain provisions of the laws of Bosnia and
Herzegovina.
Keywords: Constitution of Bosnia and Herzegovina, the Constitutional
Court of Bosnia and Herzegovina, the interpretation of legal norms, constitutionality, legality.
29
Nedim Ademovi*
ZNAAJ I METODE TUMAENJA KROZ PRAKSU USTAVNOG

SUDA BOSNE I HERCEGOVINE
Predmetna tema je veliki izazov na svakog naunika pravnih nauka,
posebno ustavnog prava. Meutim, ono to je izazov za istinskog akademskog radnika, u praksi je veliki problem za praktiare. Ova konstatacija
je zaista tana kada je u pitanju Ustav Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: Ustav BiH) i Ustavni sud Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
USBiH), a koji je vrhovni tuma i uvar Ustava BiH (prva reenica lana
VI/3. Ustava BiH).
esto se moe uti u javnom diskursu o dravi i pravu ili ak u literaturi, da je ustavno sudstvo posebna, etvrta vlast. Zbog svojih specifinih
nadlenosti, a posebno mogunosti kontrole ustavnosti rada zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, to je i tano. Meutim, USBiH jeste sud i dio
sudske vlasti. To ne proizlazi samo iz njegovog naziva, ve i iz nadlenosti.
On ima zadatak da rjeava ustavnopravne sporove, koji pripadaju pravu,
bez obzira to odluke USBiH esto imaju i snanu politiku implikaciju.
Podsjetimo se samo na tzv. Odluku o konstitutivnosti naroda iz predmet U
5/98-III (iz 2000. godine).
injenica da je USBiH sud, te da pripada i predstavlja, u irem smislu
rijei, sudsku vlast, logino je da on, kao i svaki sud, mora primjenjivati
metode tumaenja. To je, prije svega, jeziko tumaenje, koje ima svoje
tri podgrupe: leksiko, gramatiko i sistemsko. Takoe, i istorijsko i teleoloko, tj. ciljno tumaenje su nezaobilazne metode tumaenja. Naravno,
metode tumaenja kao sredstvo da se doe do znaenja odreene norme primjenjuje se samo onda kada nam neto nije potpuno jasno.
Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici na predmetu Ustavno pravo
30
Uprkos gore navedenom, USBiH nalazi se u specifinoj situaciji, a i

metodologija tumaenja USBiH ukazuje na odreene specifinosti koje
nisu prisutne kod drugih sudova. Da bi ovu tvrdnju mogli poblie shvatiti i
objasniti moramo poi od samog Ustava BiH i njegovih specifinosti, kao
opteg pravnog akta, ali i specifinosti u ustavnokomparativnoj analizi.
Prva specifinost Ustava BiH, pri ijem navodu, naalost, osjeamo i
odreenu nelagodu, jeste da on ne egzistira na slubenim jezicima Bosne
i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH), ve samo na engleskom jeziku.
tavie, ne postoji slubeni prevod Ustava BiH na domae, slubene jezike. Prema tome, nemogue je u potpunosti izbjei da se pri tumaenju
Ustava BiH ne koristi i engleski jezik. Meutim, da li je prosjean ovjek
ili javni dunosnik u BiH u stanju da ue u suptilne pojedinosti engleskog
jezika kako bi dao smisao nejasnim ustavnim odredbama na neslubenom prevodu sa engleskog jezika? Odgovor je sigurno negativan. Najbolji
primjer da injenica originalnosti Ustava BiH na engleskom jeziku moe
biti veliki problem predstavlja sluaj ocjene usaglaenosti odredbi Ustava
BiH koje reguliu sastav Predsjednitva BiH i Doma naroda Parlamentarne
skuptine BiH u odnosu na Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih prava
i sloboda (u daljnjem tekstu: EKLJP). Podsjeanja radi, lan II/2. Ustava
BiH, jasno ukazuje da je ova meunarodnopravna konvencija, takoe,
dio Ustava BiH. Jeziki sukob se pojavio u predmetu USBiH broj U 4/05.
Osnovni problem jeste prevod odredbi lana II/2. Ustava BiH sa engleskog
jezika na domae jezike, a koja regulie normativno-hijerarhijski poloaj
EKLJP u pravnom sistemu BiH. Postoje veoma puno kvalifikovanih miljenja koja su zagovarali prevod u smislu da je EKLJP, kao dio Ustava BiH,
nadreena svom drugom pravu, ukljuujui i ostatak Ustava BiH. Time se
eljelo ukazati na razliit normativno-hijerarhijski poloaj pojedinih normi
unutar samog Ustava BiH. Suprotno tim miljenjima, USBiH je zauzeo stav
da EKLJP ima isti poloaj kao i sve druge ustavne norme, bez obzira na
englesku konstrukciju over all other law (naglasak autora). Da je zauzet
prvoizneseni stav ne bi dolo do presude pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u predmetu Sejdi i Finci protiv BiH, jer bi sam
USBiH proglasio ustavne odredbe lana IV i V protivustavne, tj. protivne
EKLJP, kao nadreenom ustavnom pravu, te morao narediti usaglaavanje i harmoniziranje samog teksta Ustava BiH. Time bi se oigledno ispravile unutranje normativne kolizije, tzv. antinomije.
Druga specifinost Ustava BiH je injenica da on ima dualnu pravnu
prirodu. Za razliku od ustava mnogih drugih zemalja, Ustav BiH predstavlja
Aneks IV na Opti okvirni sporazum za mir u BiH (u daljnjem tekstu: DMS),
N. Ademovi: Znaaj i metode tumaenja kroz praksu Ustavnog suda BiH
31
kao sastavni dio jednog meunarodnog sporazuma. Stoga se, za tumaenje Ustava BiH, moe koristiti Beka konvencija o ugovornom pravu. U
lanu 31. ove konvencije utemeljuje se, kao opti princip meunarodnog
prava, tumaenje meunarodnih ugovora u dobroj vjeri, pri emu i Preambula jednog meunarodnog ugovora podlijee tumaenju. S obzirom da
su, prema lanu III/3(b) Ustava BiH, opti principi meunarodnog prava sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine i entiteta, USBiH je
zakljuio da principi tumaenja iz Beke konvencije o ugovornom pravu
predstavljaju sastavni dio Ustava BiH i moraju se primjenjivati u tumaenju
svih njegovih odredbi. ta je posljedica ovog komplikovanog pravnog stava? Upravo na osnovu Beke konvencije o ugovornom pravu u vezi sa lanom III/3(b) Ustava BiH, USBiH je doao do zakljuka da Preambula Ustava BiH ima normativni karakter, a ne sveani, kao to je sluaj sa mnogim
drugim ustavima. Ovo je i odluujui faktor da je konstitutivnost naroda iz
zadnje, 10. alineje Preambule Ustava BiH, izdignuta na pijedestal ustavnopravnih principa, dok su se posljedice ovog zakljuka najizrazitije mogle
osjetiti u istorijskoj odluci USBiH broj U 5/98-III, kojom su mnoge odredbe
entitetskih ustava proglaene protivne principu konstitutivnosti.
Daljnji komentar na temu tie se karakteristinog tumaenja ustava.
Svi ustavi su, u principu, nesavreni pravni akti. Oni reguliu, jednostavno reeno, najnunija pitanja funkcionisanja drave i poloaj ovjeka naspram drave. Sva druga pitanja su regulisana zakonima i drugim pravnim
aktima. Da bi dao dravnom pravnom sistemu ustavnopravne okvire, ustav
je principijelni akt, programski napisani, akt koji koristi iroko postavljene
formulacije. Na taj nain, ustav postaje iv, jer se moe prilagoavati novonastalim drutveno-politikim uslovima. To je sluaj i sa Ustavom BiH.
On ima Preambulu i 12 lanova, te dva aneksa. Preambula, lan I i Aneks
II bave se ustavnopravnim principima, lan II i Aneks I na Ustav reguliu
zatitu ljudskih prava i sloboda i tako odreuju poloaj ovjeka u BiH, lan
III regulie podjelu nadlenosti izmeu drave i entiteta, dok ostali lanovi
ureuju pitanje organske podjele dravnih nadlenosti.
Meutim, takav tekst ustava predstavlja veliki izazov kada je u pitanju
njegovo tumaenje.
Prije nego preemo na temu tumaenja samog ustava, potrebno se
upitati ko tumai ustav. Svi oni koji podlijeu ustavu jedne drave duni su
da ga se pridravaju. U svakodnevnoj konkretizaciji svoga ponaanja prema ustavu, dolazi do stvaranja ustavnopravnog poretka kojeg ine ustavna
norma, s jedne strane, i konkretno ponaanje subjekata koji mu podlijeu,
s druge strane. Prema tome, kada ovjek odlui na koji nain e koristiti
32
svoju slobodu izraavanja, tada konkretizuje ustav na terenu. To je tzv.

realni ustav, u irem, drutveno-politikom smislu. U uem smislu, realni
ustav predstavlja njegovu institucionalnu konkretizaciju. Prema tome, svi
tumae ustav, ali jedino USBiH daje autentino tumaenje ustava koje se
mora slijediti. Niti jedan subjekt, privatnopravni ili javnopravni, ukljuujui
i zakonodavca, kao najdemokratinije tijelo u dravi, nema pravo da mijenja autentino tumaenje koje je dato od strane USBiH, osim u proceduri
izmjene i dopune ustava. Prema tome, uloga USBiH je izuzetno bitna.
Potrebe za tumaenjem nema ako je norma jasna i precizna, te se
bez dvojbe moe dati odgovor na ustavnopravno pitanje na osnovu teksta
ustava. Ako Ustav BiH, u lanu IV/1. propie da se Dom naroda sastoji od
15 delegata, od kojih su dvije treine iz Federacije (ukljuujui pet Hrvata
i pet Bonjaka) i jedna treina iz Republike Srpske (pet Srba), tada se nita ne mora tumaiti. Naalost, USBiH je veoma esto u situaciji da mora
tumaiti, jer je ustavni tekst nejasan. Pri tome, nema velike pomoi od
leksikog i gramatikog tumaenja, jer Ustav BiH koristi veinom terminuse kojima se teko moe dati precizan sadraj. Primjera radi, teko je
prepoznatljiv materijalnopravni sadraj ustavnog prava na imovinu koji se
sastoji od jedne reenice: Sva lica u BiH uivaju pravo na imovinu. (lan
II/3 Ustava BiH). Koliko odredbe iz lana I/2. Ustava BiH, a koje propisuju
da je BiH demokratska drava koja funkcionie po slovu zakona, mogu
pomoi jednom pravniku u konkretnoj situaciji? Veoma malo(!), jer teko
je na osnovu znaenja same rijei ili upotrebe gramatikih pravila protumaiti pojmove demokratija i pravna drava. Da li je ustavotvorac
mislio na reprezentativnu demokratiju ili polupredsjedniku, da li je
mislio na pravnu dravu u formalnom ili materijalnom smislu?, itd. Ove
rijei ne otkrivaju niti daju odgovor na pitanje, ali otvaraju prostor za diskusiju i trae konkretizaciju unutar jednog znaajnog smisaonog prostora.
Zato se USBiH mora koristiti sistemskim tumaenjem, te iz meusobnog
konteksta pojedinih odredbi pokuati iznai pravni sadraj pojedinih normi. Dobar primjer sistemskog tumaenja USBiH je dao u tumaenju pojma pravna drava, u predmetima koji su se ticali zatite ljudskih prava
i sloboda. US je zakljuio da, iako Ustav BiH koristi izraz vladavina slova
zakona, koja naginje anglo-saksonskom shvaanju ovog ustavnopravnog
principa (eng. rule of law), uzimajui u obzir druge odredbe Ustava BiH
koje tite u jednoj iroko postavljanoj lepezi ljudska prava i slobode, ovaj
izraz mora se shvatiti i kao drava pravde.
Meutim, ni sistemsko tumaenje nekada nije dovoljno. Zato USBiH
koristi istorijsko i teleoloko tumaenje kako bi pokuao da dokui su-
N. Ademovi: Znaaj i metode tumaenja kroz praksu Ustavnog suda BiH
33
bjektivnu namjeru ustavotvorca i ratio Ustava BiH. Ova dva tumaenja

pomau da se jedan ili vie rezultata jezikog tumaenja iskljue kao netani ili neadekvatni u okolnostima pojedinog sluaja. Izvjesna pogodnost
za istorijsko i teleoloko tumaenje jeste i sama injenica da Preambula
Ustav BiH ukazuje na dokumente koji su bili inspiracija, oslonac ili motivacija ustavotvorca za donoenje Ustava BiH, kao to je sluaj sa UN poveljama, nekim meunarodnopravnim mehanizmima za zatitu ljudskih
prava i sloboda ili kao to su Osnovna naela usaglaena u enevi 8. 9.
1995. godine i u Njujorku 26. 9. 1995. godine. Meutim, oni nemaju obavezujui karakter, to se vidi iz samog teksta Preambule. Ovi dokumenti
ne podlijee pravnom normiranju, budui da se smatraju predustavotvornom djelatnou.1 Jedino u sluaju da postoje dileme u tumaenju Ustava, spomenutim principima moe se dati odreeni znaaj za istorijsku
interpretaciju. U postupku povodom predmeta o konstitutivnosti naroda
broj U 5/98, Ustavni sud je jasno dao do znanja da, u sluaju moguih protivrjenosti izmeu osnovnih principa i naknadno usvojenog teksta Ustava
BiH, prednost ima tekst Ustava BiH. Republika Srpska pokuala je osporiti takav primat Ustava BiH, argumentujui da je u enevskim osnovnim
principima od 8. 9. 1995. godine dogovoreno da e oba entiteta nastaviti
da postoje sa njihovim sadanjim ustavima. Kao odgovor na to, USBiH
je, s punim pravom, ukazao na nastavak teksta u kojem se kae: amandmanski izmijenjenim da zadovolje ove osnovne principe. To je, onda,
kako je utvrdio USBiH, razraeno u lanu III/3.b) i lanu XII/2. Ustava BiH
u smislu apsolutnog primata Ustava BiH.2
Naravno, istorijsko i teleoloko tumaenje imaju svoje granice. Granica tumaenja je tamo gdje se naputa podruje tumaenja, a to je jezik
normi Ustava BiH. Ova dva tumaenja ne mogu voditi rjeenju koje je
suprotno moguem jezikom smislu norme.
Za USBiH postoje i nepisana pravila tumaenja kojima je jako sklon,
ali, to rade svi drugi ustavni sudovi. Tako se koriste principi zabrane preuzimanja prevelikog tereta ili proporcionalnosti i adekvatnosti u postupcima pred USBiH, u kojima se vagaju razliite ustavnopravne vrijednosti,
pokuavajui da unese pravna harmonija u ustav i ustavne norme. tavie, USBiH provodi test proporcionalnosti uvijek kada je mogue ograniiti
ustavna ljudska prava i slobode.
Na kraju, vrijedno je spomenuti jo dva pravna termina, a to su realni
Uporedi, Starck u: Mangoldt, Hermann/Klein, Friedrich/Starck, Christian, Bonner Grundgesetz Kommentar, tom 1, 4. izdanje, Franz Vahlen GmbH (izd.), Mnchen, 1999, 17.
2
Vidi, U 5/98-III, taka 62.
1
34
ustav ili tzv. ustavna stvarnost, te pravna praznina. Kao to je ve naglaeno, realni ustav ili ustavna stvarnost je institucionalna konkretizacija ustava na terenu. Nemogue je, a ne posmatrati ustav u socijalnom kontekstu. Meutim, da li realni ustav ima svoje granice? Da li ustavu moemo
davati konkretizaciju koja je suprotna jezikom kontekstu ustava? Morali
bi zakljuiti da se prekorauju okviri dozvoljenih konkretizacija ustava i
ustavnog tumaenja ako se politikim realnostima ili politikim, socijalnim ili privrednim predstavama pokuaju opravdati radnje ili dravne
aktivnosti koje su oito suprotne normi i odlukama ustavotvorca. Takva
ustavna stvarnost je neustavna, jer je contra legem. Ona se mora dovesti
u okvire ustava ili ustav mijenjati. Kada govorimo o ovome, onda mislimo
na primjer nametanja etnike rotacije u tijelima u kojima je Ustav BiH ne
predvia takav sistem. Ako se pravilno ita Ustav BiH, onda se to sigurno
moe zakljuiti u sluaju sa Vijeem ministara BiH.
Na kraju vrijedno je spomenuti, u kontekstu teme, i pojam pravne praznine u ustavu. Naime, ova pojava ima svoju posebnu pravnodravnu dimenziju. Kao to ve ukazano, svaki ustav je nepotpun pravni akt. Prema
tome, ono to ustav ne regulie, to se preputa zakonodavcu. O pravnoj
praznini u ustavnom tekstu moe se govoriti samo onda ako je ustavotvorac
podigao odreenu materiju na ustavni rang, ali ju nije u potpunosti normirao. U takvom sluaju, zabranjeno je zakonodavcu zakonom popunjavati
ustavnopravnu prazninu. Ukoliko je mogue, USBiH mora svojih tumaenjem, prije svega, sistemskim, oslanjajui se ne sline norme ili ustavnopravne principe, popuniti tu prazninu. Ako ne, amandmanska procedura je
nuna. U ovom kontekstu, interesantne su odluke USBiH kada su u pitanju
dvojno dravljanstvo i pitanje dravne imovine (predmeti U 9/11, od 23. 9.
2011. godine, posebno taka 26 i predmet U 1/11, jo uvijek u toku).
Na samom kraju, potrebno je vratiti se na temu iz samog poetka
predmetnog teksta, a to je uloga USBiH. Tumaenje Ustava BiH zavisi i
od stava USBiH naspram same svoje uloge. Mislimo da u tekim post-ratnim i tranzicijskim vremenima, u kojima demokratija oboljeva od djejih
bolesti, a dravno-politiki sistem ukazuje na hroninu disfunkcionalnost,
USBiH mora biti proaktivan i zagovarati tezu sudskog aktivizma. Dobar
primjer takve afirmativne uloge jednog ustavnog suda jeste njemaki Savezni ustavni sud nakon II svjetskog rata. Jer, u takvim situacijama US
predstavlja terapiju za ozdravljenje, koja e biti opravdana sve dok se ne
predvide drugi politiki ili pravni lijekovi, ije koritenje e onda imati vei
ustavni legitimitet, nego sam sudski aktivizam ustavnog sudstva.
35
Goran Markovi*
FUNKCIONISANJE DRAVE I METODI TUMAENJA
SAETAK
Funkcionisanje drave zavisi i od ustavnog normiranja organizacije i
naina odluivanja institucija. Ova pitanja nisu uvijek adekvatno normirana, zbog ega se ustavne norme razliito tumae, to utie na funkcionisanje dravnih institucija. Autor se u radu bavi segmentima ustavne materije koji su nepotpuno ili nejasno normirani, razliitim metodima njihovog
tumaenja i posljedicama koje oni proizvode za funkcionisanje institucija.
Segmenti ustavne materije koji su mogu biti obuhvaeni razliitim tumaenjem su: ljudska prava, podjela nadlenosti, institucije zakonodavne i
izvrne vlasti, ustavni osnov za formiranje pravosudnih institucija na dravnom nivou, i revizija Ustava.
Kljune rijei: Tumaenje prava; Parlamentarna skuptina; Predsjednitvo Bosne i Hercegovine; Ustav Bosne i Hercegovine; Sud Bosne i Hercegovine; Revizija Ustava.
Doc.dr., Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu
36
UVOD
Sadraj Ustava Bosne i Hercegovine i politiki uslovi u kojima je dolo
do njegovog usvajanja uslovili su razliito tumaenje nekih njegovih normi. Ustavne norme su esto nedoreene, a ponekad i protivrjee jedna
drugoj. Poto ustavna materija nije ureena u mjeri u kojoj se to smatra
uobiajenim za moderne ustave, javljaju se problemi u funkcionisanju dravnih institucija. Oni su tako izraeni, da je sporno da li je osnivanje pojedinih dravnih organa, poput pravosudnih, ustavno. injenica da Ustavom Bosne i Hercegovine nije normirana sudska grana vlasti, da pitanje
nadlenosti drave i entiteta nije precizno ureeno, da nisu normirani svi
segmenti revizionog postupka, da pomenemo samo neka pitanja, ukazuje koliki problemi mogu proistei iz ovako defektnog ustava.
1. UZROCI DEFEKTNOG USTAVNOG NORMIRANJA

Dva osnovna razloga su dovela do defektnog ustavnog normiranja.
Prvi razlog je politike prirode i tie se uslova u kojima je Ustav donesen.
Drugi razlog je ustavnopravne prirode i tie se pravne tehnike koju su primijenili donosioci Ustava.
Uslovi u kojima je Ustav donesen zahtijevali su njegovo brzo donoenje, na neuobiajen nain i uz mnoge kompromise. Njega nije donio ustavotvorni organ po ustavotvornom postupku. Da je taj postupak mogao biti
sproveden, vjerovatno bi trajao due, rasprava o nacrtu ustavnog teksta
bila bi opsenija, pa bi vjerovatno bilo manje nedoreenosti i praznina.
Osim toga, donoenje Ustava je predstavljalo samo dio radnji preduzetih
u okviru mirovnog procesa, s ciljem hitnog okonanja rata. Stoga ustavotvorac u tom trenutku nije bio zainteresovan za cjelovito i pravno-tehniki
korektno ureenje ustavne materije, pogotovo to pregovarai u Dejtonu
nisu imali jasnu viziju budue drave, odnosno njenog ustavnog ureenja.
Drugo, Ustav Bosne i Hercegovine pisan je po uzoru na Ustav SAD. Nain izraavanja vie odgovara angloamerikoj nego kontinentalno-evropskoj ustavnopravnoj tradiciji. Mnoge ustavne norme su neprecizne, pisane
prozno, kao da se njima neto opisuje, umjesto da se normira. Brojne su
ustavne praznine, koje oteavaju funkcionisanje institucija, ine nedovoljno jasnim njihovu prirodu i komplikuju procese odluivanja. Ustavni tekst
poiva na svojevrsnom minimalizmu u njemu je sadrano samo ono
o emu se mogao postii konsenzus i to se smatralo nunim za poetak
funkcionisanja drave. Ustavotvorac je imao na umu kasniju dogradnju
drave, to je naroito vidljivo u normama o prenosu nadlenosti. Meu-
G. Markovi: Funkcionisanje drave i metodi tumaenja
37
tim, te norme, kao i neke druge, o kojima e biti rijei, su neprecizne

zato to ustavotvorac nije mogao predvidjeti kako e se odvijati procesi
institucionalnog razvoja drave, niti su tri strane u Dejtonu mogle postii
konsenzus o tim pitanjima.1
Defektno ustavno normiranje trebalo je da poslui ostvarivanju ciljeva
za koje se ustavotvorac implicitno opredijelio. Tu se, prije svega, misli na
prenos nadlenosti i zaokruivanje ustavnog sistema osnivanjem novih institucija na dravnom nivou. Da bi to bilo mogue u situaciji kad nije bilo
konsenzusa triju nacionalnih politikih elita, bilo je potrebno definisati u
Ustavu norme koje su se mogle iroko tumaiti od strane nadlenih institucija, u prvom redu Parlamentarne skuptine i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Ovo e biti pokazano na primjeru tumaenja ustavnih normi koje je
posluilo kao osnov formiranja pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine.
2. USTAVNO NORMIRANJE LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA

Materija ljudskih prava i sloboda ureena je Ustavom na neuobiajen i
nedovoljno jasan nain. Sporno je nekoliko odredaba: 1) kakva je pravna
snaga Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama (u daljem
tekstu: EKLJP); 2) da li Ustav priznaje samo ona ljudska prava i slobode
koji su izriito navedeni u katalogu iz lana II; 3) kakva je pravna priroda
Aneksa I Ustava Bosne i Hercegovine.
Prva nejasnoa je pravna snaga EKLJP. Po jednom miljenju, EKLJP
ima nadustavnu snagu, to znai da ustavne norme moraju biti u saglasnosti s njom, odnosno usklaene, ako ve nisu. Autori koji zastupaju ovo
miljenje primjenjuju jeziko tumaenje i to ukoliko uzimaju u obzir tekst
Ustava na engleskom jeziku.2 Neslubeni prevod Ustava na jezik naroda
Bosne i Hercegovine je drugaiji, jer se kae da e EKLJP i njeni protokoli
imati prednost nad svim ostalim zakonima. Iako je tano da formalno ne
postoji slubena verzija ustavnog teksta na domaem jeziku, faktiki ona
je ustanovljena, jer se institucije Bosne i Hercegovine, ukljuujui Ustavni
sud, iji zadatak je da titi Ustav, koriste prevodom koji Konvenciji ne daje
nadustavnu snagu.
Jeziko tumaenje, dakle, ne daje pouzdan osnov za tvrdnju da EKLJP
1
Tako, na primjer, Ustav ne ureuje precizno postupke po kojima se moe vriti prenos nadlenosti sa
entiteta na dravu, ostavljajui da to pitanje bude ureeno izmjenama Ustava, aktima dravnih i entitetskih
institucija i/ili tumaenjem Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.
2
U lanu II 2 Ustava Bosne i Hercegovine propisuje se da e prava i slobode sadrani u EKLJP imati
prednost nad cjelokupnim ostalim pravom (all other law).
38
ima nadustavnu snagu, poto nije jasno koja verzija ustavnog teksta bi bila
tumaena na ovaj nain. Da li bi to bila verzija na engleskom jeziku, koja
je potpisana u Dejtonu ili prevod uraen od strane OHR-a, koji se koristi
u Bosni i Hercegovini? Strogo formalno posmatrano, trebalo bi primijeniti
engleski original, jer je on potpisan od strane uesnika mirovnih pregovora. Meutim, postavlja se pitanje da li bi to imalo ikakvog smisla, ako je
OHR pripremio prevedenu verziju ustavnog teksta, koja se kontinuirano
koristi, kao zamjena za verziju koju je trebalo da utvrdi Parlamentarna
skuptina Bosne i Hercegovine.
Mogli bismo pokuati da problem rijeimo ciljnim tumaenjem. Uvoenjem EKLJP u ustavni sistem Bosne i Hercegovine, ustavotvorac je elio
osigurati potovanje ljudskih prava u skladu s najviim meunarodnim
standardima, vjerujui da su ona ugroena u poslijeratnom periodu. Taj
cilj je mogao postii i tako to bi EKLJP ugradio u ustavni tekst, jer bi
njene norme imale ustavnu snagu, inei dio najvieg pravnog akta u dravi. Time bi ljudska prava takoe dobila najiru zatitu. Osim toga, donoenjem ustava jedne drave, ustavotvorac potvruje njenu suverenost, a
ustav predstavlja temelj njenog pravnog sistema. Stoga je suprotno pojmu
ustava da postoji pravni akt koji bi imao veu pravnu snagu od njega. To
bi znailo da ustav nije u cijelosti izraz suverenosti drave, odnosno da je
najvii pravni akt u dravi uslovljen viim od njega pravnim aktom, koji ta
drava nije donijela, niti moe uticati na njegovu sadrinu.
Konvencija ne moe imati nadustavnu snagu i zato to bi je dobila na
osnovu Ustava. Time bi Ustav Bosne i Hercegovine, kao nii pravni akt,
odredio pravnu snagu vieg od sebe pravnog akta. Konvencija je uvedena
u pravni sistem Bosne i Hercegovine na osnovu izriite ustavne norme,
koja joj je odredila i pravnu snagu.3
Drugo i tree pitanje posmatraemo zajedno. Naime, Ustav u lanu II 3
sadri katalog ljudskih prava. U njemu su najveim dijelom sadrana lina
i politika prava. Pitanje je da li graanima Bosne i Hercegovine pripadaju i
druga, na primjer ekonomska i socijalna prava, koja nisu taksativno navedena u pomenutom lanu. Sa ovim pitanjem je povezano pitanje pravne prirode Aneksa I Ustava, u kome su sadrani meunarodni akti kojima se priznaju
kako ljudska prava koja su navedena u lanu II 3, tako i ona kojih tamo nema.
Slian stav zauzeo je Ustavni sud Bosne i Hercegovine: (...) Ustavni sud primjeuje da prava iz Evropske konvencije ne mogu imati superiorniji status u odnosu na Ustav Bosne i Hercegovine, jer je Evropska
konvencija kao meunarodni dokument stupila na snagu na temelju Ustava Bosne i Hercegovine (...)
Odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u predmetu U 5/04, ta. 14, Internet prezentacija Ustavnog
suda Bosne i Hercegovine, http://www.ccbh.ba/bos/odluke/index.php?src=2, 6. mart 2012.
39
Tumaenja su razliita zbog toga to Ustav, samo u pogledu EKLJP,

izriito navodi da e se direktno primjenjivati, dok to u pogledu meunarodnih akata nabrojanih u Aneksu I Ustava nije izriito propisano. Naslov
ovog aneksa glasi Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji e se primjenjivati u Bosni i Hercegovini. Naelno, oni se mogu primjenjivati na
dva naina: tako to e njihove odredbe biti inkorporirane u pozitivno pravo Bosne i Hercegovine ili tako to e ih nadlene institucije neposredno
primjenjivati.
Teorijski posmatrano, aneks je dodatak ustavu koji predstavlja njegov
dio.4 U njemu je sadrana materija koja zbog svoje prirode ne moe biti
ureena u normativnom dijelu. Uobiajeno je da aneksom bude obuhvaeno neto to se nabraja, to je sluaj i sa Aneksom I, u kome se nabrajaju meunarodni akti, a posredno i ljudska prava. Time su ova ljudska
prava preuzeta u Ustav Bosne i Hercegovine, odnosno dobila karakter
ustavnih prava.5
Nedoumice su nastale i zbog lana II 4 Ustava, u kome se kae da
e prava i slobode iz lana II i Aneksa I Ustava pripadati svim licima, bez
diskriminacije po bilo kom osnovu. Tako stilizovana norma dovela je do
tumaenja da prava iz Aneksa I mogu biti priznata i neposredno primjenjivana samo u sluajevima diskriminacije prilikom njihovog koritenja.
Neki autori se pozivaju na lan II 6 Ustava, po kome su Bosna i Hercegovina, entiteti i njihovi organi duni da primjenjuju prava navedena u
lanu II 2 Ustava, u kome se navode prava iz EKLJP i njenih protokola.6
Na koncu, Ustav u lanu II 2 samo za EKLJP i njene protokole propisuje da e se neposredno primjenjivati, dok to ne ini u pogledu akata iz
Aneksa I. Iz toga se zakljuuje, primjenom argumentum a contrario, da se
ne moe govoriti o njihovoj neposrednoj primjeni.
Ne ini se da su ovi argumenti osnovani. Ustav Bosne i Hercegovine
u lanu II 1 predvia da e Bosna i Hercegovina i njeni entiteti obezbijediti najvii nivo meunarodno priznatih ljudskih prava i sloboda. To znai
da se drava obavezala da garantuje ljudska prava sadrana u aktima iz
Aneksa I, jer i ona predstavljaju ovaj najvii nivo. Stoga je neosnovano
tvrditi da Ustav ne garantuje odreena prava, na primjer ekonomska, soR. Markovi, Ustavno pravo, Beograd 2010, 42.
Neki autori zbog toga smatraju da Ustav Bosne i Hercegovine, nasuprot uobiajenom miljenju, nije
jedan od najkraih, ve najduih ustava u svijetu, poto obuhvata i 15 meunarodnih akata o ljudskim
pravima. Z. Miljko, Ustavno ureenje Bosne i Hercegovine, Zagreb 2006.
6
C. Steiner/N. Ademovi, Komentar Ustava Bosne i Hercegovine, Sarajevo 2010, 151 fn. 566.
4
5
40
cijalna i kulturna, kako smatra Ustavni sud Bosne i Hercegovine.7 Moglo bi

se tvrditi da Bosna i Hercegovina ne mora garantovati neposrednu primjenu ovih meunarodnih akata da bi obezbijedila najvii nivo meunarodno
priznatih ljudskih prava, jer ih ona moe potovati tako to e ih naknadno
inkorporirati u svoj pravni poredak. Postavlja se, meutim, pitanje nije li
garancija ljudskih prava punija ako se propie neposredna primjena akata
navedenih u Aneksu I, nego ako se mogu primjenjivati tek nakon to ih
drava ugradi u svoj pravni poredak?
lan II 4 Ustava ne moe posluiti kao osnov razlikovanja naina primjene EKLJP i meunarodnih akata iz Aneksa I. U ovom lanu se stavljaju
u istu ravan ljudska prava navedena u lanu II i ljudska prava sadrana u
meunarodnim aktima iz Aneksa I Ustava. I jedna i druga se primjenjuju
uvijek, a ne samo onda kad se pojavi sumnja o diskriminaciji pojedinaca.
Smisao lana II 4 je u tome da sprijei stavljanje u neravnopravan poloaj
pojedinaca u pogledu mogunosti ostvarivanja ljudskih prava, nezavisno
od izvora u kome su sadrana.
to se tie argumentum a contrario, treba primijetiti da se lan II 2
odnosi iskljuivo na EKLJP i njene protokole. U njemu nema rijei o drugim instrumentima za zatitu ljudskih prava, pa nije mogla biti propisana
njihova neposredna primjena. Ako se ovaj stav lana II dovede u vezu sa
stavom 6, kojim se Bosna i Hercegovina i entiteti obavezuju da primjenjuju ljudska prava sadrana u EKLJP i njenim protokolima, zaista izgleda da
se argumentum a contrario moe primijeniti. Ova argumentacija bi bila
prihvatljiva kad ne bi bilo Aneksa I Ustava. Samim tim to je ovaj Aneks
dio Ustava, ima istu pravnu snagu kao i norme sadrane u normativnom
dijelu Ustava. To ne moe biti drugaije, poto je Aneks I donesen po
istom postupku, od istog subjekta i u istom trenutku kao i normativni dio
Ustava i u fizikom smislu predstavlja njegov dio.8
3. DODATNE NADLENOSTI
Postupak prenosa nadlenosti sa entiteta na dravu nije precizno ureen lanom III Ustava Bosne i Hercegovine, zbog ega nije jasno na koji
nain se vri. Ovdje se radi o pravnoj praznini, koja se ne moe popuniti
Ta. 6 Odluke o dopustivosti broj AP-1219/07, od 13. maja 2008. godine, Internet prezentacija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. U Odluci se navodi da Ustav Bosne i Hercegovine ne garantuje, izmeu
ostalog, pravo na rad, ali da je ono garantovano Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, iz ega slijedi da Ustavni sud ne smatra ovaj pakt dijelom Ustava. Meutim, Ustavni sud u
istoj odluci navodi kako je uivanje prava na rad bez diskriminacije garantovano lanom II 4 Ustava.
8
O neposrednoj primjeni ljudskih prava sadranih u aktima iz Aneksa I Ustava vidi i: C.Steiner/N. Ademovi, 152.
7
41
jednim od poznatih metoda tumaenja, poto se radi o ustavnoj materiji

koja je toliko originalna da se ne moe porediti sa nekom drugom. S druge strane, jasan je cilj kojim se ustavotvorac rukovodio prilikom normiranja ovog instituta, a to je tenja za obezbjeivanjem dravi nadlenosti
koje su neophodne za njeno funkcionisanje, a koje ona nije mogla dobiti
u Dejtonu. Iz tog cilja je jasno samo to da ustavotvorac nije htio uiniti
suvie sloenim postupak prenosa nadlenosti. Meutim, ta se smatra
suvie sloenim ili prihvatljivo sloenim, nemogue je rei.
Ostaje da se konstatuje da se pravna praznina moe popuniti samo
politikom praksom, koja se moe kretati u razliitim pravcima. Tumaenje prava nema nikakve veze s tim. Stoga su politiki subjekti u Bosni i
Hercegovini mogli odluiti da vre prenos nadlenosti na razliite naine,
kombinujui ih ili se opredjeljujui samo za jedan od njih.
Vano pitanje je da li je za prenos nadlenosti u svakom sluaju potrebna saglasnost entiteta. Ona se spominje u lanu III 5a, kad se nabrajaju sluajevi u kojima je prenos nadlenosti mogu, ali ne kao uslov za
prenos nadlenosti u svakom sluaju, ve kao jedan od sluajeva u kojima se prenos vri. Da je tako, zakljuujemo iz stilizacije ustavne norme,
odnosno iz upotrebe interpunkcijskog znaka taka-zarez. Njegova upotreba i to nakon upotrebe interpunkcijskog znaka dvotaka, znai da se
u ustavnoj normi nabrajaju razliiti sluajevi u kojima je doputen prenos
nadlenosti. Neki autori smatraju suprotno, tvrdei da je prenos nadlenosti doputen samo onda kad entiteti o tome postignu saglasnost.9 Ako bi
se prihvatilo ovo tumaenje, ne bi bilo jasno zato se nakon prvog sluaja
(u onim stvarima u kojima se o tome postigne saglasnost entiteta), navode jo dva sluaja (stvari koje su predviene aneksima 5-8 Dejtonskog
mirovnog sporazuma i stvari koje su potrebne za ouvanje suvereniteta,
teritorijalnog integriteta, meunarodnog subjektiviteta i politike nezavisnosti Bosne i Hercegovine). Ako je prenos nadlenosti mogu samo na
osnovu saglasnosti entiteta, oni se o tome mogu saglasiti u bilo kom tre9
Pored toga, u posebnom stavu 5. l. III Ustava Bosne i Hercegovine utvrena je ustavna mogunost za
preduzimanje posebnih nadlenosti od strane Bosne i Hercegovine. Uslov za to je sporazum entiteta, mada
o prirodi tog sporazuma Ustav nita blie ne sadri. No, utvrena su podruja na koja se takvo proirenje
nadlenosti moe odnositi. To su poslovi predvieni aneksima 5-8 Opteg okvirnog sporazuma ili oni koji
su potrebni za ouvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, politike nezavisnosti i meunarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine, a u skladu sa podelom nadlenosti izmeu institucija Bosne i Hercegovine.
Prema potrebi mogu se formirati i posebne institucije za vrenje tih poslova. Ovako iroko formulisano podruje za dodatne, dodue sporazumom entiteta utvrene, nadlenosti sadri mogunost stvarnog i pravnog
derogiranja sistema i kriterijuma koji su upotrebljeni kod ustavnog utvrivanja poloaja i nadlenosti Bosne
i Hercegovine i entiteta. A. Fira, Enciklopedija ustavnog prava bivih jugoslovenskih zemalja. Tom 4,
Ustavno pravo Bosne i Hercegovine, Novi Sad 2002, 75.
42
nutku i povodom bilo kog pitanja. S druge strane, entitetima se ne moe

prepustiti da postiu saglasnost o prenosu nadlenosti u pitanjima koja
predstavljaju najvea dobra za dravu, a ne samo za njih same, kao to
su suverenitet, teritorijalni integritet, meunarodni subjektivitet i politika
nezavisnost. Entiteti ne mogu uskratiti saglasnost za prenos nadlenosti u
ovim sluajevima, jer bi time onemoguili zatitu dobara odnosno vrijednosti na kojima poiva drava i koja su neophodna za njeno postojanje i
funkcionisanje.
Nadlenosti drave i entiteta su ustavna materija. U svakoj federalnoj
dravi, kakva je i Bosna i Hercegovina, ova materija ureuje se federalnim
ustavom. Promjene u obimu i sadraju nadlenosti drave vre se tako to
se promijene odgovarajue ustavne norme, u konkretnom sluaju one iz
lana III1 Ustava, primjenom revizionog postupka.10 To bi znailo da bez
usvajanja amandmana na Ustav nije mogue izvriti prenos nadlenosti.
Meutim, da je ustavotvorac imao na umu da se nadlenosti mogu
prenijeti samo tako to bi se izmijenio lan III 1 Ustava i to usvajanjem
ustavnog amandmana, ne bi bio potreban lan III 5 Ustava. Svaki federalni
ustav predvia mogunost proirenja i suavanja nadlenosti federacije
ili federalnih jedinica. Da bi to bilo postignuto, nisu potrebne bilo kakve
dodatne nadlenosti. Dovoljno je da se izmijeni federalni ustav. Ako Ustav
Bosne i Hercegovine, uprkos tome to propisuje postupak vlastite revizije, koji obuhvata i mogunost izmjene lana III 1, ipak predvia poseban
mehanizam prenosa nadlenosti, to znai da se radi o posebnom, sasvim
originalnom institutu. Zato bi ga ustavotvorac predviao ako nije elio
da uvede poseban postupak prenosa nadlenosti sa entiteta na dravu,
drugaiji od uobiajenog postupka koji je poznat u svim federalnim dravama, a koji proistie iz lana X 1 Ustava, kojim se propisuje postupak
njegove revizije?
Ovdje moramo pribjei ciljnom tumaenju. Ustavotvorac je oigledno
imao razlog da predvidi posebne sluajeve promjene obima i sadraja
nadlenosti federacije i federalnih jedinica (dodatne nadlenosti). Kako
je Ustav Bosne i Hercegovine formalno vrst i teko je ispuniti uslove za
njegovu izmjenu primjenom revizionog postupka iz lana X 1, ustavotvorac je ocijenio korisnim da pojednostavi postupak prenosa nadlenosti.
On je u tome uspio samim tim to je predvidio nekoliko uopteno definiNeki autori zastupaju stav da se dodatne nadlenosti mogu ustanoviti samo usvajanjem amandmana na
Ustav Bosne i Hercegovine: Za uvoenje dodatne nadlenosti potrebno je donoenje ustavnih amandmana
po postupku propisanom ustavnim tekstom Mirovnog sporazuma. . Mirjani, u P. Kuni/B. Morait/.
Mirjani, Pravni aspekti Dejtonskog sporazuma, Banja Luka 1996, 109.
10
43
sanih sluajeva u kojima je taj prenos mogu bez obaveze pribjegavanja

sloenom revizionom postupku iz lana X 1. Konani cilj ustavotvorca je
bio da stvori formalnopravne pretpostavke za prenos nadlenosti u budunosti, kako bi prevaziao situaciju u kojoj su nadlenosti drave neobino uske.
Postavlja se pitanje da li je mogu prenos nadlenosti sa drave na
entitete. Ovdje se ne misli na to da li je mogue da pojedine nadlenosti
koje su pripadale dravi pripadnu entitetima izmjenom lana III 1, tako
to bi se primijenio revizioni postupak iz lana X 1 Ustava. Razumije se
da bi to bilo mogue, jer svaka federalna drava, promjenom svog ustava, moe drugaije nego prvobitno ureivati materiju podjele nadlenosti.
Ovdje se misli na mogunost da drava jednostranom odlukom prenese
svoje nadlenosti entitetima mimo revizionog postupka. Mislimo da to ne
bi bilo mogue. Nadlenost ne znai samo pravo, nego i obavezu jednog
nivoa vlasti da uredi odreeno pitanje. Taj nivo vlasti, dakle, mora se starati o ureenju odreene materije. Kad bi vrenje nadlenosti predstavljalo samo pravo, drava bi je se mogla odrei. Kako je to istovremeno i
dunost, drava je mora vriti, dokle god je ustavotvorac ne oslobodi.
4. PARLAMENTARNA SKUPTINA
Ustavotvorac nije precizno uredio postupak odluivanja u Parlamentarnoj skuptini Bosne i Hercegovine u dijelu koji se odnosi na tzv. entitetsko
glasanje (lan IV 3d Ustava). Nije jasno da li treina poslanika, odnosno delegata, sa teritorije svakog entiteta koja treba da glasa za odluku podrazumijeva treinu prisutnih ili treinu izabranih poslanika, odnosno delegata.
Jeziko tumaenje ne omoguava do kraja jasan odgovor. Po jednom
miljenju, ustavotvorac je imao na umu treinu prisutnih poslanika (delegata), to se moe zakljuiti ako se akcenat stavi na rije glasova delegata ili lanova. im se kae glas, misli se na poslanike (delegate) koji
su glasali, a ne na sve njih, dakle i one koji nisu bili prisutni.11 Ova argumentacija se dalje oslanja na jasnu normu iz istog lana, kojom se propisuje ta e se dogoditi ako ovako propisana veina ne bude propisana.
U krajnjoj liniji, odluka e biti donesena ako protiv nje nije glasalo dvije
treine ili vie poslanika (delegata) izabranih na teritoriji oba entiteta. Ova
norma je sasvim jasna, jer ne moe biti spora o tome kolika veina je potrebna za donoenje odluke.
Ovo tumaenje nije sasvim pouzdano. Ista norma moe biti izraena
11
C.Steiner/N.Ademovi, 576.
44
na razliite naine, razliitim rijeima. Sporna norma bi se mogla tumaiti

i tako da su za donoenje odluke potrebni glasovi treine ukupnog broja
poslanika (delegata), jer se kae da je to treina glasova sa teritorije entiteta. Rijei sa teritorije entiteta mogle bi se tumaiti tako da se misli
na sve poslanike (delegate), jer samo svi poslanici (delegati) izabrani u
jednom entitetu ine poslanike (delegate) sa teritorije tog entiteta.
Ciljno tumaenje ne daje bilo kakav pouzdan osnov za zakljuak. ini
se da nije sporno da je ustavotvorac, propisujui entitetsko glasanje, htio
obezbijediti posebne mehanizme odluivanja, kako bi sprijeio preglasavanje u skuptini. Meutim, da li je smatrao da je za spreavanje preglasavanja dovoljno da za odluku glasa treina prisutnih poslanika (delegata)
ili treina od njihovog ukupnog broja? Mogao je dati prednost politikim
obzirima nad praktinim, to znai da bi rizikovao da proces odluivanja
bude krajnje sloen, ako se zahtijevaju glasovi treine izabranih poslanika
(delegata). S druge strane, mogao je dati prednost praktinim obzirima
nad politikim, to znai da se zadovoljio glasovima treine prisutnih poslanika (delegata), to donekle pojednostavljuje postupak odluivanja, a
ipak oteava preglasavanje. Iz Ustava se ne moe nita pouzdano zakljuiti o tome kad je ustavotvorac smatrao da je zatita od preglasavanja dovoljno postignuta u sluaju da za odluka glasa treina od ukupnog broja
ili treina prisutnih poslanika (delegata).
Drugo sporno pitanje je uloga Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u
postupku zatite vitalnih nacionalnih interesa (lan IV 3f Ustava). Nije jasno ta se podrazumijeva pod preispitivanjem proceduralne ispravnosti
sluaja. Jeziko tumaenje upuuje na to da Ustavni sud treba da utvrdi
da li su delegati odreenog konstitutivnog naroda potovali proceduru u
postupku zatite vitalnih nacionalnih interesa.
Ako bi ovo tumaenje bilo prihvaeno, ne bi bilo jasno zato Ustavni sud treba da ima bilo kakvu ulogu u postupku zatite, poto domovi
Parlamentarne skuptine sami vode rauna o potovanju procedure. Ako
uzmemo u obzir da Ustavni sud mora imati odreenu ulogu u zatiti procedure propisane Ustavom, nije jasno zato bi je imao samo u sluaju kad
zajednika komisija ne uspije rijeiti sporno pitanje iz lana IV 3f. ta ako
zajednika komisija uspije rijeiti sporno pitanje, a pritom prekri proceduralna pravila?
Ustavotvorac je imao specifino shvatanje pojma proceduralna ispravnost sluaja. Ovdje se pod njim misli da li je bilo osnova za primjenu jednog ustavnog instituta zatite vitalnih nacionalnih interesa. im delegati
45
jednog konstitutivnog naroda tvrde da je vitalni nacionalni interes ugroen, a delegati drugog naroda to osporavaju, znai da se oni razlikuju u
njegovom tumaenju. Oni razliito tumae dio ustavne materije. Ustavni
sud treba da ocijeni da li je u konkretnom sluaju bilo osnovano posezati
za ovim ustavnim institutom, odnosno da li su bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka zatite. Naravno, ti uslovi nisu precizirani Ustavom, kao
to nije data definicija vitalnih nacionalnih interesa, pa se ne moe pouzdano zakljuiti da li su oni u konkretnom sluaju povrijeeni.
Rasputanje Doma naroda je pitanje koje takoe izaziva nedoumice.
ini se da je ustavna norma jasna Predsjednitvo Bosne i Hercegovine
ima pravo da donese odluku o rasputanju Doma naroda (lan IV 3g Ustava). Ustav ne ograniava ovo pravo Predsjednitva na tano odreene
sluajeve. Ono bi to moglo uiniti u bilo kom trenutku.
Poslovnik Predsjednitva Bosne i Hercegovine pokuao je pojasniti
ovu ustavnu normu, ali je unio vie nedoumica i problema. Naime, njegovim lanom 44. propisano je da Predsjednitvo ima pravo rasputanja
Doma naroda, ukljuujui sluajeve promjene veine u Narodnoj skuptini Republike Srpske, odnosno bonjakom ili hrvatskom klubu delegata
u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine. Neki autori
tumae ovu normu tako da Dom naroda moe biti rasputen samo ako
doe do promjene veine u jednoj od pomenutih institucija.12
Ne ini se da je ovo tumaenje opravdano. Prvo, Ustav nije izriito
utvrdio u kojim sluajevima Predsjednitvo ima pravo da donese odluku
o rasputanju Doma naroda. Predsjednitvo bi moglo odluiti da se ogranii samo na jedan takav sluaj promjenu parlamentarne veine u pomenutim institucijama, poto Ustav ne propisuje sluajeve u kojima ono
mora raspustiti Dom naroda. Meutim, Poslovnik je akt kojim se odreuje
ponaanje Predsjednitva u neodreenom broju sluajeva, a ne u konkretnom sluaju. Predsjednitvo bi moglo odluiti da se u konkretnom
sluaju uzdri od donoenja odluke o rasputanju Doma naroda, ali ne bi
moglo da se unaprijed odrekne prava da donosi takvu odluku, ne uzimajui u obzir okolnosti konkretnih sluajeva. Osim toga, Poslovnik ne treba
da se mijenja esto, ak ni nakon svakih izbora, a pogotovo ne tokom
mandata Predsjednitva. Moglo bi se dogoditi da Predsjednitvo propie
Poslovnikom da e se ograniiti samo na ovaj sluaj rasputanja Doma
naroda, a da se potom dogodi neto to e ga navesti da postupi drugaije. U tom sluaju, ono bi zbog jedne odluke moralo promijeniti Poslovnik.
12
Ric Bainter i Edouard dAoust, u C.Steiner/N. Ademovi, 580.
46
Ovo je pogotovo sporno ako novoizabrani lanovi Predsjednitva odlue

da imaju znaajniju ulogu u odnosu na zakonodavni organ, pa se ne ele
ograniiti samo na jedan sluaj rasputanja Doma naroda. lanovi Predsjednitva izabrani u jednom mandatu ne mogu poslovnikom koji donose
ograniiti ustavna ovlaenja lanova koji e biti izabrani nakon njih.
Drugo, ni sama norma Poslovnika iz lana 44. ne daje osnova za tvrdnju da Predsjednitvo moe raspustiti Dom naroda samo u jednom sluaju. U lanu 44. je upotrijebljena rije ukljuujui, koja se moe tumaiti
tako da je promjena parlamentarne veine jedan od sluajeva koji predstavlja osnov rasputanja Doma naroda.
5. KOGA PREDSTAVLJAJU LANOVI PREDSJEDNITVA BOSNE I

HERCEGOVINE?
Iz Ustava se ne vidi jasno koga predstavljaju lanovi Predsjednitva.
Naelno, oni bi mogli predstavljati: graane, entitete ili konstitutivne narode. Ustavni sud Bosne i Hercegovine je zauzeo stav da lanovi Predsjednitva predstavljaju graane entiteta u kome su izabrani.13 Ovo miljenje
polazi od injenice da su lana Predsjednitva birali graani u entitetu, a
ne institucije entiteta ili pripadnici samo jednog konstitutivnog naroda.
Moe se dogoditi da su lana Predsjednitva iskljuivo ili u ogromnoj veini birali graani iz reda samo jednog konstitutivnog naroda, ali se to ne
moe pouzdano dokazati, niti je Ustavom propisano da mora biti tako.
Ipak, cjelina ustavnih rjeenja o Predsjednitvu ukazuje da se na ovo
pitanje mogu dati i drugaiji odgovori. Ako lanovi Predsjednitva tite
vitalne entitetske interese, moglo bi se zakljuiti da predstavljaju entitete.
Ovaj zakljuak je pojaan injenicom da se sporna odluka Predsjednitva,
na koju je uloeno veto, dostavlja nadlenoj instituciji entiteta. S druge
strane, lanovi Predsjednitva ne stoje u bilo kakvoj pravnoj vezi sa institucijama entiteta, koje ih ne biraju i ne smjenjuju, niti im mogu davati
uputstva za rad. ak ne mora postojati ni politika veza izmeu lanova
Predsjednitva i entitetskih institucija, budui da prvi ne moraju pripadati
politikim strankama koje imaju parlamentarnu veinu.
ini se opravdanim miljenje da lanovi Predsjednitva zaista predstavljaju svoje konstitutivne narode. Taj zakljuak ne proistie iz naina
izbora, ve iz postupka koji slijedi nakon to lan Predsjednitva iskoristi
Trea djelimina odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u predmetu U 5/98, 30. juni 1. juli 2000.
godine, Internet prezentacija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, http://www.ccbh.ba/bos/odluke/index.
php?src=2.
13
47
pravo veta. Ako lanovi Predsjednitva predstavljaju graane, o spornoj

odluci ove institucije bi trebalo da odluuju predstavnike institucije entiteta. Ako se posmatra samo Republika Srpska, izgleda da je tako, poto
se o spornoj odluci Predsjednitva konano izjanjava Narodna skuptina kao predstavnitvo graana. Do suprotnog zakljuka se dolazi ako se
pogleda postupak koji slijedi nakon to veto uloi lan Predsjednitva iz
Federacije Bosne i Hercegovine. O spornoj odluci konano odluuju bonjaki ili hrvatski delegati u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne
i Hercegovine. U tom sluaju se ne moe tvrditi da lan Predsjednitva
predstavlja graane, poto o njegovom vetu konano odluuju predstavnici jednog konstitutivnog naroda, a ne predstavnici graana ili barem
predstavnici svih konstitutivnih naroda.
6. IMA LI PRAVNOG OSNOVA ZA USPOSTAVLJANJE SUDA BOSNE I

HERCEGOVINE?
Jedno od najspornijih pitanja jeste postojanje ustavnog osnova za formiranje Suda Bosne i Hercegovine i drugih institucija pravosudnog sistema. Postoje dva suprotna tumaenja. Po jednom, formiranje Suda Bosne
i Hercegovine je neustavno, poto Ustavom dravi nije dato u nadlenost
vrenje sudske vlasti. Postojanje dravnih institucija koje vre jednu od
dravnih funkcija mora biti utvreno Ustavom. Ako to nije sluaj, ustavotvorac ih nije ni elio. Ne moe institucija koja vri jednu funkciju dravne vlasti biti ustanovljena obinim zakonom. Time se, izmeu ostalog,
naruava podjela nadlenosti, ustanovljena samim Ustavom. Kako Ustav
predvia pretpostavku nadlenosti u korist entiteta, dok nadlenosti drave nabraja taksativno, odsustvo ove dravne nadlenosti znai da joj ona
ne moe pripadati, dokle god se Ustav ne izmijeni.14
Po drugom tumaenju, iako Ustav izriito ne predvia formiranje Suda
Bosne i Hercegovine, ta mogunost proistie iz nekoliko ustavnih normi.
Prvo, Bosna i Hercegovina je u lanu I 2 definisana kao pravna drava.
Da bi to zaista mogla biti, mora imati instrumente zatite svog pravnog
poretka, ija je efikasnost osnovni i minimalni uslov pravne drave. Jedinstvo pravnog poretka i jednak poloaj subjekata prava, kao pretpostavke pravne drave, nedostini su ako drava nije u stanju da sankcionie
protivpravna ponaanja. Drugo, lan III 5 Ustava propisuje da e Bosna i
14
S obzirom da Ustav nije izriito predvidio da se sudska vlast vri na nivou Bosne i Hercegovine (pod
uslovom da prihvatimo da Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije dio sudske grane vlasti) proizlazi, stoga,
da vrenje iste te vlasti pripada iskljuivo entitetima. Lj. Oegovi, Treba li BiH jedan vrhovni sud?, u
Jedan vrhovni sud za BiH? (ur. Edin arevi), Sarajevo 2011, 54.
48
Hercegovina imati pravo da osniva institucije neophodne za vrenje svojih

nadlenosti. Ustav ne precizira koje su to institucije, to znai da Parlamentarna skuptina Bosne i Hercegovine moe osnovati sud ako ocijeni
da je to neophodno radi vrenja dravnih nadlenosti.15 Kad pojedinci postupaju suprotno normama sadranim u dravnom zakonu, koji instrumenti stoje na raspolaganju dravi da bi zatitila svoj pravni poredak?16
Zatita dravnog pravnog poretka od strane entitetskih sudova, u situaciji
kad postoji pluralizam pravnih poredaka, ne ini se opravdanim, poto
drava stvara pravni poredak, pa treba i da ga titi. Ovaj argument je u vezi
sa drugim argumentom o potrebi obezbjeenja pravne jednakosti, za
ta je potrebno izbjei razliitu sudsku praksu, do koje bi dolo ukoliko bi
entitetski sudovi donosili pravnosnane odluke u sporovima koji proistiu
iz primjene dravnih zakona.
Osnivanjem Suda Bosne i Hercegovine ne dovodi se u pitanje dejtonska struktura Bosne i Hercegovine, niti izvrena podjela nadlenosti izmeu drave i entiteta, jer se ne zadire u ustavne nadlenosti entiteta, ne mijenjaju se njihovi sudski sistemi, niti se dravi omoguava da intervenie u
rjeavanje sporova koji proistiu iz primjene entitetskog prava. Sud Bosne
i Hercegovine nije hijerarhijski nadreen entitetskim sudovima, nego postoji pored njih. Iako se osnivanjem Suda Bosne i Hercegovine mijenja
struktura pravosudnog sistema, to se ne ini na tetu autonomije entiteta
i funkcionisanja njihovih sudskih sistema.
U tumaenju ustavnih normi treba imati na umu dvije injenice. Prva
je da je nain na koji je izvrena podjela nadlenosti takav da se ne moe
samo na osnovu lana III 1 i 3 zakljuivati o nadlenostima drave i entiteta, poto su one rasute po itavom Ustavu, pa i drugim aneksima Dejtonskog sporazuma. Drugo, ustavotvorac je oigledno imao cilj da stvori
ustavnopravni osnov za irenje nadlenosti drave, zbog ega je predvidio
prenos nadlenosti i mogunost osnivanja novih dravnih institucija, bez
formalne revizije Ustava. Otud nekoliko ustavnih normi krajnje uoptenog
sadraja. Ustavotvorac je oigledno elio da takvim njihovim definisanjem
stvori mogunost irokog tumaenja i zakonskog regulisanja materija koje
se ne bi mogle urediti Ustavom, zbog odsustva iroke politike saglasnosti.
T. Markert, Prilog Venecijanske komisije o federalizmu u Bosni i Hercegovini, u Federalne strukture u
Evropi i Bosni i Hercegovini, Sarajevo 2001, 102.
16
Donosei odluku kojom utvruje ustavnost Zakona o Sudu Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i
Hercegovine konstatuje: Ustavni sud zapaa da, dok Sud Bosne i Hercegovine ne pone funkcionisati, u
pravnom sistemu Bosne i Hercegovine ne postoji mogunost osporavanja odluka institucija Bosne i Hercegovine pred organom koji ispunjava preduvjete nezavisnog i nepristrasnog tribunala. Odluka u predmetu
U-26/01, t. 25, 28. septembar 2001. godine.
15
49
7. KAKO SE MIJENJA USTAV BOSNE I HERCEGOVINE?

Budui da postupak ustavne revizije nije precizno ureen, postoji nekoliko nejasnoa, pravnih praznina i, shodno tome, tumaenja. Ustav ne
odreuje izriito kome pripada pravo da predloi reviziju i da li se moe
izvriti totalna revizija, niti potpuno jasno propisuje koji organ i kojom veinom odluuje o reviziji.
Ustavna norma je jasna u pogledu nadlenosti za reviziju Ustava njega mijenja Parlamentarna skuptina. Nezgrapnost ustavne norme navodi
pojedine autore na zakljuak da Ustav mijenja samo Predstavniki dom,
a ne i Dom naroda Parlamentarne skuptine.17 Naime, u lanu X 1 Ustava
prvo se kae da o njegovoj reviziji odluuje Parlamentarna skuptina, a
onda se precizira da se odluka u Predstavnikom domu donosi dvotreinskom veinom prisutnih i glasalih poslanika.
Poto se Dom naroda uopte ne spominje u ovoj normi, nego se govori
samo o kvalifikovanoj veini koja mora biti postignuta u Predstavnikom
domu, pojedini autori smatraju da za promjenu Ustava mora biti postignut tzv. nacionalni konsenzus u Domu naroda, odnosno da i ovaj dom
uestvuje u postupku revizije, ali se o promjenama mora saglasiti veina
delegata iz reda svih konstitutivnih naroda.18
O tome kojom veinom se usvajaju amandmani u Predstavnikom
domu, takoe postoje dva miljenja. Po jednom, dovoljna je dvotreinska
veinska prisutnih, a po drugom, potrebna je dvotreinska veina od ukupnog broja izabranih poslanika.19
Ova ustavna norma, koja zaista nije do kraja precizna, pokazuje kako
mogu biti razliita tumaenja. Prije svega, za reviziju Ustava je nadlena Parlamentarna skuptina, kako proistie iz lana X 1. To to je u istoj
normi, pored Parlamentarne skuptine, spomenut Predstavniki dom, ne
znai da Dom naroda ne uestvuje u postupku revizije, ve da Predstavniki dom odluuje o reviziji posebnom, kvalifikovanom, veinom. Da je
ustavotvorac imao namjeru da za reviziju Ustava ovlasti samo Predstavniki dom, ne bi u ovoj normi spominjao Parlamentarnu skuptinu. Osim
toga, kako su domovi Parlamentarne skuptine ravnopravni u procesu odluivanja, u prvom redu u vrenju zakonodavne vlasti, norma iz lana X 1
M. Dmii, Osvrt na neke aspekte ostvarivanja projektovanja ustavnopravnog modela Bosne i Hercegovine, Podjela nadlenosti izmeu institucija Bosne i Hercegovine i entiteta, 142.
18
K. Trnka, Ustavno pravo, Sarajevo 2006, 42.
19
Tako, na primjer, O. Ibrahimagi u: S. Kurtehaji/O. Ibrahimagi, Politiki sistem Bosne i Hercegovine.
Tom 3, Sarajevo 2007, 394.
17
50
se ne moe tumaiti tako da je reviziona vlast data samo jednom domu.

to se tie veine potrebne za reviziju Ustava, ini se da nema osnova
za razliita tumaenja. Kad je u pitanju Predstavniki dom, Ustav izriito
predvia da e biti potrebna dvotreinska veina broja prisutnih i glasalih
poslanika, a ne ukupnog broja poslanika. Kad je u pitanju Dom naroda,
Ustav ne predvia bilo kakvu posebnu veinu. Iz toga slijedi da on odluuje o reviziji obinom veinom, kojom odluuje i o zakonima. Postojala bi
mogunost da Dom naroda odluuje o reviziji i tzv. nacionalnim konsenzusom, ali samo ako bi se delegati jednog naroda pozvali na ugroenost
vitalnog nacionalnog interesa. Ne postoji uporite za tvrdnju da Dom naroda odluuje o reviziji Ustava tzv. nacionalnim konsenzusom, jer takva
ustavna norma jednostavno ne postoji.
Kad je u pitanju obim revizije, ima autora koji smatraju da nije mogua totalna revizija Ustava.20 Ovakav zakljuak izvode iz tumaenja rije
amendment u engleskoj verziji ustavnog teksta. I ako ostavimo po strani
argument da ustavi terminom promjena ustava oznaavaju i totalnu i
parcijalnu reviziju, postoji jo jedan argument u prilog tvrdnji da je pored
parcijalne mogua i totalna revizija Ustava. ta bi znailo da Parlamentarna skuptina donese pojedinane amandmane kojima izmijeni znatan dio
ustavne materije ili ak ustavnu materiju u cjelini? Formalno, to ne bi bila
totalna revizija, poto vaei ustav ne bi bio zamijenjen novim ustavom.
Faktiki, bila bi izvrena totalna revizija, poto bi postojei ustavni sistem
bio zamijenjen novim, nizom ustavnih amandmana. U tom sluaju, bilo
bi besmisleno imati stari ustav iji sadraj bi bio temeljno izmijenjen,
a koji ne bi bio zamijenjen novim ustavom samo zbog uskog tumaenja
rijei amendment.
8. ZAKLJUAK
Ustav Bosne i Hercegovine je, prema svom sadraju i pravnoj tehnici
kojom je raen, nepotpun, nejasan i protivrjean. To prua mogunosti
razliitog tumaenja, ne samo u zavisnosti od prihvaenog metoda, ve
i od razliitih interesa i razloga koji na to navode. Ti razlozi su vrlo esto
politike, a ne pravne prirode. Osim toga, injenice da je tekst Ustava preveden sa engleskog jezika i da su ga pisali autori obrazovani u ustavnopravnoj tradiciji drugaijoj od nae, uticali su na nain ureivanja ustavne
materije.
Moe se tvrditi da e vremenom doi do ustaljenog tumaenja neja20
A. Fira, 111.
51
snih normi i popunjavanja ustavnih praznina. Ipak, to nije sasvim izvjesno,

poto mnogi razlozi nepravne prirode utiu na tumaenje i primjenu Ustava. Nesumnjivo je da e u tom procesu biti odluujua uloga Ustavnog
suda Bosne i Hercegovine. Bilo bi bolje ako bi ustavne norme bile jasnije
formulisane, otklonjene nejasnoe i protivrjenosti, a praznine popunjene. To zahtijeva reviziju Ustava, koja predstavlja jedno od najosjetljivijih
pravnih i politikih pitanja u zemlji, zbog ega je vrlo neizvjesno da li se
moe poi tim putem.
52
FUNCTIONING OF STATE AND METHODS OF INTERPRETATION

Functioning of state depends, among other things, on constitutional
norms on organization and decision-making methods of state institutions. These issues are not always adequately regulated. Therefore it is
possible to have different interpretations of constitutional norms which
affect functioning of state institutions. In this article the author analyzes
parts of materia constitutionis which are incompletely or unclearly regulated, different methods of their interpretation and consequences which
they produce on functioning of institutions. Parts of materia constitutionis
which are differently interpreted are: human rights, division of jurisdiction, legislative and executive power, constitutional basis for creation of
state judicial institutions and Constitutional revision.
Key words: Interpretation of law; Parliamentary Assembly; Presidency
of Bosnia and Herzegovina; Constitution of Bosnia and Herzegovina; Court
of Bosnia and Herzegovina; Constitutional revision.
53
Zlatan Begi*
OPTA NAELA ME\UNARODNOG PRAVA U USTAVNOM

SISTEMU BiH
SAETAK
Opta naela meunarodnog prava dio su pravnog poretka Bosne i
Hercegovine i entiteta po sili dravnog Ustava. Jedno od tih naela, koje
ima poseban znaaj i teinu u situaciji kada se Bosna i Hercegovina nalazi u procesu evropskih integracija, je naelo pacta sund servanda. Rije
je pravilu naelnog/principijelnog karaktera koje je usmjereno na konsekventno i dosljedno izvravanje obaveza meunarodno-pravnog karaktera, odnosno obaveza iz meunarodnih ugovora koje je drava zakljuila ili
kojima je pristupila, ije neizvravanje i/ili krenje moe dovesti do odgovornosti drave stranke po meunarodnom pravu. Izvravanje tih obaveza
u sluaju Bosne i Hercegovine, meutim, ujedno predstavlja obavezu po
unutranjem pravu, odnosno po njenom Ustavu. Takva pravna situacija
namee obavezu za nosioce vlasti na svim nivoima njene organizacije,
koja se zasniva na Ustavu, u pogledu izvravanja obaveza meunarodno-pravnog karaktera to je, u konanom, injenica koja presudno moe
opredijeliti dinamiku i modalitet provoenja reformskih procesa u Bosni
i Hercegovini.
Kljune rijei: Ustav Bosne i Hercegovine, opta naela meunarodnog prava, pacta sund servanda, meunarodni ugovori.
Mr.sc., Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli
54
UVOD
U ovom radu analizirana je pozicija optih naela meunarodnog prava u ustavnom sistemu Bosne i Hercegovine, posebno naela pacta sund
servanda. U prvom dijelu rada navedeni su i dijelom eksplicirani izvori
ustavnog prava meunarodno-pravnog karaktera na koje referira Ustav
Bosne i Hercegovine. Centralni dio rada posveen je poziciji optih naela
meunarodnog pravau ustavnom sistemu Bosne i Hercegovine, te analizi
ustavno sudske prakse u pogledu tumaenja i konsekventne implementacije opteg naela meunarodnog prava pacta sund servanda u vezi
sa izvravanjem meunarodnih obaveza drave nastalih ugovaranjem ili
pristupanjem odreenom meunarodnom ugovoru, te implikacija koje
njihovo neizvravanje i/ili krenje proizvodi u odnosu na unutranji pravni
poredak zemlje.
U vezi sa tumaenjem odredbe lana III/3b Ustava Bosne i Hercegovine, koja implicitno referira na obaveznost primjene navedenog naela po
unutranjem pravu, odnosno po samom Ustavu, predstavljene su mogue
opcije izvravanja preuzetih obaveza meunarodno-pravnog karaktera,
koje ukljuuju opsenu reformu ustavno-pravnog sistema zemlje. S tim u
vezi, bitno je istaknuti da je Ustav Bosne i Hercegovine dio meunarodnog
sporazuma koji je sklopljen sa ciljem zaustavljanja rata i odravanja mira.
Jasno je, dakle, da prioritetna svrha ovog sporazuma nije bila sadrana u
etabliranju funkcionalnog sistema dravnih institucija koje bi posjedovale
dovoljan nivo kapaciteta sa kojim bi na adekvatan nain odgovorile zahtjevima graana, te savremenim integracionim procesima na podruju
Evrope. Meutim, i pored toga, ovaj ustavni akt sadri niz odredbi koje
omoguavaju, u znaajnoj mjeri, proirivanje i dogradnju postojeeg institucionalnog okvira i unutranju integraciju pravnog sistema, u skladu sa
obavezama iz evropskog integracionog procesa, bez zadiranja u aktuelno
dvoentitetsko unutranje ureenje zemlje i nadlenosti entiteta. S druge
strane, pojedine obaveze iz, na prvom mjestu, ratifikovanih meunarodnih instrumenata za zatitu ljudskih prava i sloboda zahtijevaju reformu,
ne samo zakonodavstva u Bosni i Hercegovini, nego i njenog Ustava. Pri
tome, naroito treba imati u vidu da su ove obaveze proistekle iz ugovora/instrumenata meunarodno-pravnog karaktera, koji se ravnaju prema
normama meunarodnog prava, u skladu sa kojim drava stranka konkretnog meunarodnog ugovora moe snositi odgovornost zbog eventualnog krenja ili neizvravanja preuzetih obaveza prema tim normama.
Meutim, Bosna i Hercegovina pripada krugu zemalja u kojima krenje i/
ili neprovoenje meunarodno preuzete obaveze, kako je ve navedeno,
Z. Begi: Opta naela meunarodnog prava u ustavnom sistemu BiH
55
istovremeno predstavlja povredu unutranjeg prava, konkretnije njenog

Ustava, to je predmet elaboracije ovog rada.
1. Izvori ustavnog prava u BiH meunarodno-pravnog karaktera

Znaajan izvor ustavnog prava u Bosni i Hercegovini (dalje: BiH) su
pravni izvori meunarodno-pravnog karaktera. Tako, Ustav BiH jo u svojoj Preambuli eksplicitno referira na ciljeve i naela povelje Ujedinjenih
nacija, na Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, Meunarodni pakt
o graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, te na Deklaraciju o pravima lica koja pripadaju nacionalnim ili etnikim, vjerskim i jezikim manjinama. Ustav BiH,
u svojoj Preambuli implicitno se poziva i na druge instrumente za zatitu
ljudskih prava i sloboda. Ne treba posebno podsjeati da je Preambula sastavni dio Ustava BiH pravno obavezujue prirode, o emu je stav zauzeo
i Ustavni sud BiH.1
1
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u predmetu br. U-05/98 u pogledu pravne prirode Preambule Ustava
BiH, na prvom mjestu, ukazao je da za razliku od ustava mnogih drugih zemalja, Ustav BiH u Aneksu IV
Daytonskog sporazuma je sastavni dio jednog meunarodnog sporazuma. Stoga je Ustavni sud ukazao
na primjenu lana 31. Beke konvencije o ugovornom pravu, sa kojom je kodificiran opti princip meunarodnog prava koji, zajedno sa ostalim principima iste pravne prirode, kako je navedeno, ini prema
lanu III/3(b) Ustava BiH sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine i entiteta te se, kao takav,
mora primjenjivati u tumaenju svih njegovih odredbi, ukljuujui i Ustav BiH. Prema formulaciji stava
2. ovog lana, koji glasi: U cilju tumaenja ugovora, kontekst obuhvaa, osim teksta, uvoda i ukljuenih
priloga: a) svaki sporazum u vezi sa ugovorom koji postoji izmeu lanica prilikom zakljuivanja ugovora;
b) svaki instrument koji saine jedna ili vie lanica prilikom zakljuivanja ugovora a koji prihvate ostale
lanice kao instrument koji se odnosi na ugovor, Ustavni sud je zauzeo stav da Preambula Ustava BiH
se, stoga, mora smatrati sastavnim dijelom Ustava. Izmeu ostalog, Ustavni sud pozvao se i na stav
kanadskog Vrhovnog suda iznesen u predmetu Reference re Secession of Quebec (1998), 2.S.C.R., stav
49. do 54, koji je, u pogledu prirode ustavnih principa sadranih u preambuli, istakao: Ovi ustavni principi
potkrepljuju i odravaju ustavni tekst: oni su vitalne neizreene pretpostavke na kojima je tekst baziran...
...Iako ovi temeljni principi nisu eksplicitno ukljueni u Ustav nijednom pisanom odredbom, osim u nekim
pogledima indirektne reference u preambuli Akta o Ustavu, bilo bi nemogue zamisliti nau ustavnu strukturu bez njih. Principi diktiraju glavne elemente arhitekture samog Ustava i kao takvi predstavljaju njegov
ivotni sok life blood. Principi pomau u tumaenju teksta i opisivanju sfera nadlenosti, dosegu prava
i obaveza, i u ulozi naih politikih institucija principi nisu isto deskriptivni, ve takoer posjeduju
monu normativnu snagu, te su obavezujui kako za sudove tako i za vlade.. Ustavni sud se takoer
pozvao na stav kanadskog Vrhovnog suda u predmetu Reference re Remuneration of Judges of the Provincial Court of Prince Edward Island, (1997), 3.S.C.R.3, izraen u stavu 95.: Kao takva, preambula nije
samo klju za tumaenje izriitih odredbi Akta o Ustavu, ve takoer omoguava upotrebu organizacijskih
principa radi popunjavanja praznina u eksplicitnim terminima ustavne sheme. Ona je sredstvo kojim logika
u pozadini Akta moe dobiti zakonsku snagu. Na osnovu ove argumentacije Ustavni sud je istakao da
svaka odredba ustava entiteta mora biti konzistentna sa Ustavom BiH, ukljuujui i Preambulu ovog
ustava, odredbe Preambule pruaju pravnu osnovu za preispitivanje svih normativnih akata nieg reda u
odnosu na Ustav BiH dok god pomenuta preambula sadri ustavne principe koji, prema stavu kanadskog
Vrhovnog suda, opisuju sfere nadlenosti, doseg prava i obaveza, ili uloge politikih institucija. Odredbe
preambule onda nisu samo opisne, ve im je takoer data mona normativna snaga, te one predstavljaju
56
U lanu II Ustav BiH poziva se na Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i temeljnih sloboda kojoj daje prednost u odnosu na domae
zakone.2 Ovim aktom obavezana je drava BiH, svi sudovi, ustanove, organi vlasti, te organi kojima posredno rukovode entiteti, kao i organi koji
djeluju unutar entiteta, na dosljednu primjenu odredbi navedenih u ovoj
Konvenciji kojoj su, prema Ustavu, i sami podvrgnuti.3
Aneks I Ustava BiH, takoer, referira na ak 15 meunarodnih sporazuma koji se, prema slovu Ustava, primjenjuju u BiH.4 Interesantno je
da je BiH, prema lanu II/7 svog Ustava, u obavezi da ostane, odnosno,
postane lanica svih navedenih sporazuma. To, meutim, ne znai da je
primjena meunarodnih ugovora navedenih u Aneksu I Ustava BiH uslovljena prethodnim pristupanjem drave tim ugovorima. To iz razloga to su
ovi sporazumi prema samom Aneksu I dio pravnog sistema BiH, dakle,
oni su dio unutranjeg prava BiH ve prema njenom Ustavu. U vezi sa
prethodnim je i ustavna obaveza nadlenih organa u BiH da sarauju sa
meunarodnim posmatrakim tijelima za ljudska prava, te organizacijama ovlatenim od strane Vijea sigurnosti UN-a sa mandatom koji se tie
ljudskih prava ili humanitarnog prava.5
valjan standard za sudsku kontrolu Ustavnog suda. Vidi: Trea djelimina odluka Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine br. U-5/98, taka 19., 23. i 26.; Vidi ire: K. Trnka, Konstitutivnost naroda, Vijee kongresa
bonjakih intelektualaca, Sarajevo, 2000, 86-91.
2
lan II/2 Ustava BiH, s tim u vezi propisuje: Prava i slobode predvieni u Evropskoj konvenciji za zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Ovi
akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.
3
Ustav BiH, lan II/6.
4
Aneks I Ustava BiH propisuje: Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji e se primjenjivati u Bosni i
Hercegovini:1. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (1948); 2. enevske konvencije
I-IV o zatiti rtava rata (1949) i Dopunski protokoli I-II (1977); 3. Konvencija koja se odnosi na status
izbjeglica (1951) i Protokol (1966); 4. Konvencija o dravljanstvu udatih ena (1957); 5. Konvencija o
smanjenju broja lica bez dravljanstva (1961); 6. Meunarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne
diskriminacije (1965); 7. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) i Opcioni protokoli
(1966 i 1989); 8. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966); 9. Konvencija o
uklanjanju svih oblika diskriminacije u odnosu na ene (1979); 10. Konvencija protiv muenja i drugih surovih, nehumanih ili poniavajuih tretmana ili kanjavanja (1984); 11. Evropska konvencija o spreavanju
muenja, nehumanog ili poniavajueg tretmana ili kanjavanja (1987); 12. Konvencija o pravima djeteta
(1989); 13. Meunarodna konvencija o zatiti prava svih radnika-migranata i lanova njihovih porodica
(1990); 14. Evropska povelja za regionalne jezike i jezike manjina (1992), i 15. Okvirna Konvencija za
zatitu nacionalnih manjina (1994).
5
S tim u vezi, lan II/8 Ustava BiH propisuje: Svi nadleni organi vlasti u Bosni i Hercegovini e saraivati
sa, i obezbijediti neogranien pristup: svim meunarodnim posmatrakim mehanizmima ljudskih prava koji
se uspostave za Bosnu i Hercegovinu; nadzornim tijelima koja se uspostave bilo kojim meunarodnim sporazumom navedenim u Aneksu I ovog Ustava; Meunarodnom tribunalu za bivu Jugoslaviju (a naroito e
se pridravati naredbi koje su izdate po lanu 29. Statuta Tribunala); i bilo kojoj drugoj organizaciji ovlatenoj od strane Vijea sigurnosti Ujedinjenih naroda sa mandatom koji se tie ljudskih prava ili humanitarnog
prava.
57
Na ovom mjestu posebno valja ukazati na odredbu lana III/3b Ustava

BiH koja glasi: Opta naela meunarodnog prava su sastavni dio pravnog sistema Bosne i Hercegovine i entiteta. Kao to je poznato, jedno od
naela meunarodnog prava je i naelo pacta sund servanda, odnosno
naelo savjesnog ispunjavanja preuzetih meunarodnih obaveza, odnosno obaveza iz meunarodnih ugovora kojima je drava pristupila ili koje
je zakljuila. Krenje tako preuzetih obaveza predstavljalo bi osnov eventualne odgovornosti drave stranke konkretnog ugovora po meunarodnom pravu, ukljuujui irok dijapazon sankcija kojima drava moe biti
izloena u svakoj konkretnoj situaciji. U sluaju BiH, meutim, krenje i/ili
neizvravanje preuzetih obaveza nastalih meunarodnim ugovaranjem,
prema navedenoj odredbi, ujedno bi predstavljalo povredu unutranjeg
prava, odnosno Ustava BiH. To je injenica od posebnog znaaja za BiH,
kako sa stanovita konsekventne implementacije normi meunarodnopravnih instrumenata za zatitu ljudskih prava i sloboda, tako i sa stanovita provoenja reformi na koje se BiH obavezala u procesu evropskih
integracija.
2. O optim naelima meunarodnog prava

Ustavom BiH, kako je ve navedeno, utvreno je da su opta naela
meunarodnog prava sastavni dio pravnog sistema BiH i entiteta. Dravnim Ustavom, meutim, nije precizirano o kojim optim naelima meunarodnog prava je rije, niti tekst Ustava, u vezi sa ovom normom,
eksplicitno upuuje na izvore meunarodnog prava koji bi eventualno
sadravali ova naela. Stoga bi, u svakom konkretnom sluaju, bilo da je
rije o eventualnom ustavno-sudskom postupku ili o tumaenju odredbe
lana III/3b Ustava BiH koja bi mogla biti osnov za mogue reforme u BiH,
potrebno utvrditi, izvan svake sumnje, koja prava i dunosti drava kao
subjekata meunarodnog prava imaju fundamentalni znaaj i svojstvo
pozitivnih naela meunarodnog prava opteg karaktera, koja kao takva
obavezuju sve drave svijeta i koja bi, kao takva, predstavljala naela na
koja upuuje Ustav BiH.6
Ovdje se pod pravnim naelima podrazumijevaju odreena pravila
vieg reda, koja sama po sebi predstavljaju specifian sui generis izvor
prava i koja se moraju uzeti u obzir, bilo pri rjeavanju odreenih sporova, bilo pri normiranju odreenih oblasti. Iako ideja o osnovnim pravima i dunostima drava, koja imaju znaaj naela meunarodnog prava,
O optim naelima meunarodnog prava i njihovoj upotrebi u praksi meunarodnih sudskih tijela vidi i:
S. Softi, Meunarodno pravo, DES, Sarajevo, 2012, 29-30.
58
potie jo od kole prirodnog prava, ipak su tek sa donoenjem Povelje

Ujedinjenih nacija (dalje: Povelja UN-a) definisana prava i dunosti drava, kao pozitivna pravila meunarodnog prava, koja po svojoj sutini i
znaaju imaju karakter naela.7
S tim u vezi, valja istai l. 1. 2. i 2. Povelje UN-a sa kojima su utvrena
prava i dunosti drava lanica UN-a koja imaju karakter naela: naelo suverene jednakosti svih drava lanica UN-a, savjesno ispunjavanje
obaveza preuzetih u skladu sa Poveljom UN-a, rjeavanje meunarodnih
sporova mirnim putem, naelo zabrane sile, naelo dunosti drava da sarauju u akcijama koju UN poduzima u skladu sa Poveljom UN-a, naelo
neintervencije, uz naelo ravnopravnosti naroda i naelo prava naroda na
samoopredjeljenje.8
Time su ova pravila, formulisana u obliku naela, u vezi sa pravima
i dunostima drava postala pozitivna pravila meunarodnog prava, ali
koja jo uvijek nisu imala opti karakter koji e tek kasnije stei pristupanjem gotovo svih drava svijeta Organizaciji UN-a.9 To stoga to su ona
nastala kao ugovorna pravila Povelje UN-a i, na poetku, obavezivala su
samo prvobitne drave lanice i samu Organizaciju UN-a.10
Vidi ire: V.\. Degan, Meunarodno pravo, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 2000, 234-236.
lanom 2. Povelje UN-a propisano je kako slijedi: Organizacija i njeni lanovi postupaju u sprovoenju
ciljeva navedenih u lanu 1. u skladu sa sljedeim naelima: 1. Organizacija poiva na naelu suverene
jednakosti svih njenih lanova; 2. Da bi se svakome od njih zagarantovala prava i povlastice koje proistiu
iz lanstva, svi lanovi savjesno ispunjavaju obaveze koje su preuzeli u saglasnosti sa ovom Poveljom;3.
Svi lanovi rjeavaju svoje meunarodne sporove mirnim putem tako da mir u svijetu, sigurnost i pravda
ne budu povrijeeni; 4. Svi lanovi se u svojim meunarodnim odnosima suzdravaju od prijetnje silom ili
upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti svake drave, te od upotrebe sile na bilo
koji drugi nain koji nije saglasan sa ciljevima Ujedinjenih nacija; 5. Svi lanovi pruaju Ujedinjenim nacijama pomo u svakoj akciji koju Organizacija preduzima u skladu sa Poveljom i uzdravaju se od pruanja
pomoi svakoj dravi protiv koje Ujedinjene nacije preduzmu preventivnu ili prinudnu akciju; 6. Organizacija
vodi rauna o tome da joj pristupaju drave koje nisu lanovi Ujedinjenih nacija, i to da pristupaju u skladu
sa naelima ove Povelje i u mjeri u kojoj je to potrebno radi odranja mira i sigurnosti u svijetu; 7. Nita u
ovoj Povelji ne daje ovlatenje Ujedinjenim nacijama da se mijeaju u pitanja koja se po svojoj sutini nalaze u unutranoj nadlenosti svake drave, niti je Organizacija ovlatena da od lanova zahtijeva da se takva
pitanja rijeavaju na osnovu ove Povelje. Ovo naelo nema uticaja na primjenu prinudnih mjera spomenutih
u poglavlju VII.Meutim, pored navedenih kodifikovanih naela meunarodnog prava, pod ovom kategorijom u teoriji se podrazumijevaju i pravila koja su prihvaena od strane meunarodnih sudova, arbitraa, te
diplomatskih predstavnika u sluajevima nejasnoe u pogledu postojanja i pravne obaveznosti odreenog
pravila koje ima karakter naela meunarodnog prava, kao i u sluajevima kontradiktornosti meunarodnih
ugovora i obiaja koja utvruju postojanje takvog naela. Vidi: C. W. Henderson, Understanding International Law, Wiley-Blackwell, West Sussex, 2010, 72.
9
Vidi o tome: V.\ Degan, 237-238.
10
Meutim, bez obzira na proces intenzivne kodifikacije, naroito u drugoj polovini XX vijeka, obiajno
meunarodno pravo je i danas bitna komponenta meunarodnog javnog prava. Veina osnovnih principa
meunarodnog prava nastali su upravo kao pravila obiajnog meunarodnog prava te je i danas, bez obzira
na njihovu kodifikaciju, njihovo tumaenje i primjena odreena pravilima obiajnog karaktera. Obiajno
7
8
59
U vezi sa prethodnim valja spomenuti i lan 38. Statuta Meunarodnog Suda Pravde11 sa kojim su utvreni glavni izvori meunarodnog prava
unutar kojih se, pored ugovora i obiaja, navode i opta naela prava.
Formulacija opta naela prava priznata od civiliziranih naroda , kako
to normira Statut Meunarodnog Suda Pravde, ireg je opsega i referira
ne samo na opta naela meunarodnog prava ali ih svakako ukljuuje
pogotovo stoga to je Statut Meunarodnog Suda Pravde sastavni dio Povelje UN-a koja definie ta se ima smatrati optim naelima meunarodnog prava, ve i na opta pravna naela koja po svom nastanku i primjeni
nemaju meunarodni, ve unutranji karakter, a koja su primjenjiva, i primjenjuju se, na subjekte meunarodnog prava.12
Akt od znaaja za identifikaciju pravnih naela koja se mogu smatrati
optim naelima meunarodnog prava, na koja upuuje Ustav BiH, je i
Deklaracija o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i
saradnji drava u skladu sa Poveljom ujedinjenih nacija (Rezolucija broj
2625/XXV) iz 1970. godine (dalje: Deklaracija iz 1970), Generalne skuptine UN-a. Pritom svakako valja naglasiti da deklaracije predstavljaju akta
koja nemaju obavezujue pravno dejstvo, ak niti za drave lanice organizacije u pitanju, nego se njima izraavaju odreeni stavovi u vidu pravno neobavezujuih preporuka. Meutim, deklaracije Generalne skuptine
UN-a odigrale su veoma bitnu ulogu u obiajnom procesu nastanka optih
normi meunarodnog prava. Da bi neka deklaracija postigla taj cilj potrebno je da ispunjava odreene uvjete, npr. da je njen tekst formulisan na imperativan nain, te da je usvojen jednoglasno ili konsenzusom. Pored toga
to Deklaracija iz 1970. godine ispunjava navedene uvjete, meunarodna
sudska tijela prihvataju njene odredbe kao autentino tumaenje Povelje
UN-a, u dijelu u kojem ova Povelja normira naela meunarodnog prava
(l. 1. 2. i 2.), te time po ugovornoj osnovi obavezuje sve lanice UN-a,
pravo stvara pretpostavke tumaenja kodifikovanih pravila i principa, proiruje polje njihove primjene u
odnosima sa zemljama koje nisu pristupile odreenim meunarodnim ugovorima, te time omoguava proirivanje polja njihove primjene indirektnim putem. Vidi o tome: J. L. Goldsmith/E. A. Posner, The Limits of
International Law, Oxford University Press, New York, 2005, 21.
11
U tom smislu, lan 38. Statuta Meunarodnog Suda Pravde propisuje: 1. Sud, ija funkcija je da rjeava
u saglasnosti sa meunarodnim pravom sporove koji su mu podneseni, primijenit e: a ) meunarodne
konvencije, bilo opte ili posebne, kojima se ustanovljavaju pravila izriito priznata od drava u sporu; b)
meunarodni obiaj kao dokaz ope prakse prihvaene kao pravo; c ) opta pravna naela priznata od
civiliziranih naroda, i d ) pod uslovima odredaba lana 59. sudske odluke i doktrine najkvalifikovanijih
publicista razliitih naroda, kao pomono sredstvo za utvrivanje pravnih pravila. 2. Ova odredba ne ograniava pravo Suda da jedan spor rjeava ex aequo et bono ako parnine stranke na to pristanu. U teoriji,
meutim, postoje i stavovi sa kojima se problematizira pravna priroda navedene norme Statuta, kao izvora
meunarodnog javnog prava.Vidi o tome: P. Capps, Human Dignity and the Foundations of International
Law, Hart Publishing, Oxford-Portland-Oregon, 2009, 62-66.
12
Vidi ire: V. \. Degan, 75-76.
60
jednako kao i Povelja UN-a. Mali broj drava nelanica UN-a, od kojih su
neke u meuvremenu postale punopravne lanice ove organizacije (npr.
vicarska Konfederacija), obavezao se, jednostranim izjavama koje takoer predstavljaju relevantan nain obavezivanja po meunarodnom
pravu, na primjenu ovih naela. Na taj nain, naela meunarodnog prava sadrana u Povelji UN-a i razraena u Deklaraciji iz 1970. obavezuju sve
drave svijeta, ne samo po ugovornoj, ve i po obiajnoj osnovi, ime se
mogu smatrati pravilima meunarodnog prava opte naravi.13
Dakle, u skladu sa odredbama Povelje UN-a i Deklaracijom iz 1970. godine koja, u skladu sa praksom meunarodnih sudskih tijela, predstavlja
autentino tumaenje Povelje UN-a, pod naelima meunarodnog prava
opte naravi nesumnjivo se podrazumijevaju: naelo zabrane sile; naelo
mirnog rjeavanja meunarodnih sporova; naelo neintervencije; dunost
drava da meusobno sarauju u skladu sa Poveljom UN-a; naelo ravnopravnosti i samoodreenja naroda; naelo suverene jednakosti drava
i naelo ispunjavanja prihvaenih meunarodnih obaveza u dobroj vjeri.
Praksa meunarodnih sudskih tijela koja, u skladu sa navedenim lanom
Statuta Meunarodnog Suda Pravde, takoer predstavlja izvor meunarodnog prava istina pomoni, potvrdila je navedene principe kao opta
naela meunarodnog prava, ali su, pritom, utvreni i drugi principi koji
imaju ovaj znaaj.14 Osim navedenog, odreena naela meunarodnog
prava opteg karaktera sadrana su i u viestranim meunarodnim konvencijama. Tako npr. Beka konvencija o pravu ugovora iz 1969. godine
u lanu 26. upuuje na obaveznost primjene naela pacta sund servanda
i bona fides.15
Vidi: Ibid., 237, 238.

Tako npr. jo davne 1928. godine Stalni Sud Meunarodne Pravde u predmetu Chorzow Factory
zauzeo je stav da je ...obaveza nadoknade tete koja je nastala aktom koji je protivan meunarodnom
pravu naelo meunarodnog prava . U predmetu AMCO vs. Republic of IndonesiaArbitrani Tribunal
je zauzeo stav da su ...damnum emergens i lucrum cesans naela koja su sastavni dio unutranjih pravnih
sistema drava, ali i opta naela prava koja se mogu smatrati izvorom meunarodnog prava. Na isti nain
Arbtrani Tribunal se odredio i prema naelu pacta sund servanda. Meunarodni Sud Pravde je u predmetu
NuclearTestCases princip bona fides potvrdio kao opte naelo meunarodnog prava: Jedno od najznaajnijih naela nastanka i izvrenja meunarodnih obaveza, bez obzira na njihov izvor, je naelo dobre vjere
(bona fides). U predmetu Laguna del Disierto (Argentina vs. ile) Sud je zauzeo stav: Presuda koja ima
karakter res iudicata pravno je obavezujua za strane u sporu. Ovo je fundamentalni princip u nacionalnim
pravima stalno prisutan u jurisprudenciji, te se smatra i univerzalnim i apsolutnim naelom meunarodnog
prava. Vidi ire: M. N. Shaw, Internationl Law, Fifth edition, Cambridge University Press, Cambridge, 2003,
str. 92-99. i 1043-1048.; Vidi i: V. . Degan, 70-76.
15
lan 26. Beke konvencije o pravu ugovora propisuje: Svaki ugovor koji je na snazi vee stranke i one
ga moraju izvravati u dobroj vjeri.
13
14
61
3. Ustav Bosne i Hercegovine i opta naela meunarodnog prava: Naelo

Pacta sund servanda
Kada je rije o optim naelima meunarodnog prava oigledno je
da Ustav BiH slijedi monistiki koncept teorije/metoda adopcije. Dravni
Ustav pritom se ne odreuje o pravnoj snazi ovih naela u ukupnom pravnom poretku BiH.
Na slian nain, ali mnogo preciznije kada je rije o poziciji optih pravila meunarodnog karaktera unutar pravnog poretka Njemake, u lanu 25. odreuje se Temeljni zakon Savezne Republike Njemake: Opta
pravila meunarodnog prava su sastavni dio saveznog prava. Ona imaju
prednost nad zakonima i neposredno proizvode prava i obveze za stanovnike sa podruja savezne drave. Ovim aktom, kako se vidi iz prethodno
citirane norme Temeljnog zakona, opta pravila meunarodnog prava
pretpostavljena su domaem zakonodavstvu, kao dio pravnog poretka SR
Njemake, to je mnogo ira formulacija u odnosu na formulaciju lana III/3b Ustava BiH, budui da opta naela meunarodnog prava, na
koja referira Ustav BiH, predstavljaju samo jedan dio ukupnog sistema
optih normi/pravila meunarodnog prava. Meutim, lanom VI/3c Ustava BiH ova primjena proirena je i na ostala opta pravila meunarodnog
prava koja, dakle, nemaju karakter naela. Da bi se otklonila mogunost
preirokog tumaenja citirane odredbe lana 25. Temeljnog zakona SR
Njemake, lan 100/2 ovog akta, slino kao i Ustav BiH, propisuje nadlenost Saveznog Ustavnog suda na utvrivanju, u sluaju sumnje, da li neko
opte pravilo meunarodnog prava predstavlja dio njemakog saveznog
prava i da li ono, kao takvo, proizvodi konkretna prava i obaveze.16
Meutim, u lanu VI/3c Ustava BiH propisana je nadlenost Ustavnog
suda BiH na nain da je ovaj Sud nadlean, izmeu ostalog, i ...u pogledu
postojanja i domaaja nekog opteg pravila meunarodnog javnog prava
koje je bitno za odluku suda. Time je, zapravo, utvreno da Ustavni sud
BiH neposredno primjenjuje pravila meunarodnog prava ime su, pored
optih naela meunarodnog prava, kao relevantni izvori prava u ustavnom sistemu BiH potvrena i ostala pravila meunarodnog prava koja
imaju opti karakter.17
Sline odredbe nalaze se i u Ustavu Italije iz 1947. (lan 10/1), Ustavu
Austrije iz 1955. (lan 9.) itd. Ustav Francuske takoer propisuje: RepubliVidi: E. arevi, Ustavno ureenje Savezne Republike Njemake, Kult B, Sarajevo, 2005, 184 i 231.
Vidi o tome: F. Vehabovi, Odnos Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije o zatiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda, ACIPS, Sarajevo, 2006, 48.
16
17
62
ka Francuska vjerna svojim tradicijama, uskladit e se sa pravilima meunarodnog javnog prava. Sudovi u Francuskoj primjenjuju pravila obiajnog
meunarodnog prava temeljei svoje odluke na citiranoj ustavnoj normi.18
Dakle, inkorporiranje normi meunarodnog karaktera koje imaju
karakter i znaaj naela/principa ne predstavlja novinu u uporednom
ustavnom pravu, naroito kada su u pitanju zemlje razvijene demokratske tradicije. U situaciji kada se BiH nalazi u procesu usaglaavanja vlastitog pravnog sistema sa zahtjevima iz evropskog integracionog procesa,
to podrazumijeva dosljedno i konsekventno provoenje meunarodnih
standarda o ljudskim pravima i slobodama, te reformu ustavno-pravnog
sistema u skladu sa preuzetim obavezama meunarodno-pravno-ugovornog karaktera, od posebnog znaaja je opte naelo meunarodnog prava pacta sund servanda. Uvoenje ovog naela u razmatranje o pravnoj
prirodi preuzetih obaveza iz procesa pridruivanja EU, iz temelja mijenja
pristup ovom procesu, na nain koji podrazumijeva da odravanje postojeeg stanja u BiH, ujedno, predstavlja odravanje protivustavne situacije,
kako u oblasti javnog, tako i u oblasti privatnog prava. U tom smislu valja
razmotriti praksu Ustavnog suda BiH u pogledu primjene i domaaja navedenog naela u ustavnom sistemu BiH.
4. Opta naela meunarodnog prava u praksi Ustavnog Suda BiH (Odluka

U-05/09)
Krenje pravila koja predstavljaju naela meunarodnog prava opte
naravi, izvan svake sumnje, proizvelo bi odgovornost drave kriteljice po
meunarodnom pravu. Meutim, pitanje od kljunog znaaja za BiH glasi:
Da li bi eventualno krenje optih naela meunarodnog prava, na prvom
mjestu naela pacta sund servanda zbog ne/izvravanja obaveza iz meunarodnih ugovora, pored krenja meunarodnog prava, istovremeno
predstavljalo i povredu Ustava BiH, odnosno, njegovog lana III/3b?.19 Ovo
pitanje problematizirano je povodom zahtjeva za ocjenu ustavnosti Zakona o zatiti domae proizvodnje u okviru sporazuma CEFTA20 (Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini).21
Vidi ire: V. \. Degan, Meunarodno pravo, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 2000, 23.
Naelo pacta sund servanda u teoriji se esto puta naziva temeljnom normom meunarodnog prava.
Meutim, ovo naelo je u mnogim zemljama dio unutranjeg prava u odnosu na obavezu izvravanja
obaveza iz meunarodnih ugovora. Dakle, izvravanje navedenih obaveza, pored toga to implicira nastanak obaveze po meunarodnom pravu, u mnogim zemljama ujedno stvara obaveze prema odredbama unutranjeg prava. Vidi: A. Chayes/A. H. Chayes, On Compliance, uB. A. Simmons, R. H. Steinberg
(ur.),International Law and International Relations, Cambridge University Press, New York, 2006,75.
20
Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 49/09.
21
Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je predsjedavajui Doma naroda Parlamentarne skuptine Bosne i
18
19
63
U svojoj aplikaciji Ustavnom sudu podnosilac je iznio stav da je navedenim Zakonom prekren Sporazum CEFTA, time i opta naela meunarodnog prava dunost drava da meusobno surauju i ispunjavanje
prihvaenih meunarodnih obveza u dobroj vjeri. Na ovaj nain, prema
tvrdnji podnosioca aplikacije, prekrena je i odredba lana III/3.b) Ustava
BiH koji utvruje da su opa naela meunarodnog prava sastavni dio
pravnog poretka BiH i entiteta. S tim u vezi, prema miljenju podnosioca
aplikacije, Sporazum CEFTA, kao ratifikovani meunarodni ugovor, bi trebao imati supremaciju nad domaim zakonodavstvom.22
Predlaga osporenog zakona istakao je, meutim, da osnovni cilj svake drave, pa i BiH, jeste da se stara o ekonomskom i drugom prosperitetu
svojih graana i drutva kao cjeline, te da Ustav BiH u Preambuli propisuje
da je cilj BiH da promovie optu dobrobit i ekonomski razvoj kroz zatitu privatnog vlasnitva i promociju trine ekonomije. Predlaga je dalje
naveo da drava stupa u meunarodnopravne, ekonomske, politike i
druge odnose radi vlastite dobrobiti svojih dravljana i dobrobiti drutva
kao cjeline, te da je u tom kontekstu BiH pristupila i CEFTA-i i da ne moe
sada dopustiti da, zbog neprovoenja zatitnih mjera iz CEFTA-e ima nesagledive ekonomske tete za sebe i svoje dravljane. U vezi sa tvrdnjama
podnosioca zahtjeva prema kojim su povrijeena naela meunarodnog
prava, tj. dunost drava da meusobno sarauju i da ispunjavaju prihvaene meunarodne obaveze u dobroj vjeri, te sa navodima da se odredbama osporenog zakona uvodi diskriminacija prema Republici Hrvatskoj
i Republici Srbiji, predlaga zakona je iznio stav prema kojem smatra da
je podnosilac zanemario jedno od najvanijih naela meunarodnog prava - pravinost, te da je zanemario injenicu da pravo ne poznaje pojam
diskriminacije drava. Na kraju je predlaga osporavanog zakona istakao
da zahtjev nema uporite u injenicama, te je predloio da Ustavni sud
odbaci apelaciju/zahtjev, te da dopusti primjenu osporenog zakona.23
Postupajui po zahtjevu za zatitu ustavnosti Ustavni sud je, na prvom
mjestu, morao utvrditi dopustivost zahtjeva, budui da se u konkretnom
sluaju na prvom mjestu radi o povredi obaveze iz meunarodnog ugovora (CEFTA), a tek onda o moguoj povredi Ustava BiH. Ustavni sud je
zakljuio da je njegova nadlenost za ocjenjivanje ustavnosti zakona nesporna, ali je pitanje da li se mogua neusklaenost osporenog zakona i
CEFTA-e u ovom predmetu odnosi na problem ustavnosti zakona. Ustav
Hercegovine Ilija Filipovi 30. juna 2009.
22
Vidi: Odluka Ustavnog suda BiH br. U-05/09, taka 11.
23
Vidi: Ibid., taka 20.
64
BiH ne sadri bilo kakve izriite odredbe koje definiu status meunarodnih ugovora u domaem zakonu ili koje daju nadlenost Ustavnom
sudu u ovom polju. Meutim, kako je zakljuio Ustavni sud, utnja, odnosno nedostatak izriite odredbe o ovom pitanju ne moe se tumaiti
kao jasna odluka o nenadlenosti Suda. Kao prvo, internacionalizacija je
jedno od najkarakteristinijih optih naela Ustava. Tako, ve Preambula
navodi da su tri konstitutivna naroda, voeni ciljevima i naelima Povelje Ujedinjenih naroda; opredijeljeni za suverenitet, teritorijalni integritet
i politiku nezavisnost Bosne i Hercegovine u skladu sa meunarodnim
pravom; odluni da osiguraju puno potivanje meunarodnog humanitarnog prava; inspirirani Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima,
Meunarodnim paktima o graanskim i politikim pravima, odnosno o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Deklaracijom o pravima
lica koja pripadaju nacionalnim ili etnikim, vjerskim i jezikim manjinama, kao i drugim instrumentima ljudskih prava (...). Dalje, kako je
zakljuio Ustavni sud, Ustav direktno primjenjuje veliki broj meunarodnih ugovora, pogotovo na polju ljudskih prava, te predvia da Evropska
konvencija ima prioritet nad svim drugim zakonima (lan II), tako da je
i sm Ustav dio meunarodnog ugovora. U svojoj praksi Ustavni sud se
pozvao na meunarodne ugovore kada su u pitanju ocjene ustavnosti
zakona (npr., U-4/05, AP-143/04 itd.). Drugo, ne postoji ustavna odredba
koja regulie uvoenje meunarodnih sporazuma u domae pravo kao
uvjet njihove primjenjivosti. Naime, Ustav ne propisuje transformiranje
meunarodnih pravila u domae pravo putem zakona. Slijedei to, Ustavni sud je zakljuio da, ako meunarodni sporazumi o ljudskim pravima
imaju kvaziustavni status, onda ne proizlazi da drugi sporazumi u Ustavu
imaju status obinih zakona. Naprotiv, lan III/3.b), u kojem je utvren
prioritet Ustava, navodi da su opa naela meunarodnog prava sastavni
dio pravnog poretka BiH i entitet i domae pravo mora biti usklaeno sa
njima. U toj odredbi, kako je zakljuio Ustavni sud, primat Ustava je usko
vezan sa opim naelima meunarodnog prava, kao i sa nadlenostima
Ustavnog suda s obzirom na to da Ustavni sud ima zadatak da ocjenjuje
ustavnost zakona, te, openito, da podrava Ustav (lan VI). Slijedei to
Ustavni sud je zakljuio da se njegova nadlenost u ovom predmetu, u
pravilu, ne moe iskljuiti.24
Ipak, pitanje je da li opta naela meunarodnog prava obuhvataju
bilo kakve indikacije o odnosu domaih zakona i ratificiranih meunarodnih sporazuma. Ustavni sud je zauzeo stav da je jedno od osnovnih naela
meunarodnog prava, kako to navodi podnosilac zahtjeva, naelo pacta
24
Vidi: Ibid., taka 28 30.
65
sunt servanda, odnosno ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz meunarodnog prava. Ovo pravilo, koje proizlazi iz meunarodnog obiajnog prava, takoer je sadrano u lanu 26. Beke konvencije o ugovornom pravu.
Ono je oigledno dio najoptijeg naela meunarodnog prava, te je Ustavni sud ukazao na predmet koji se odnosi na pitanja zemlje i pomorskog
graninog podruja izmeu Kameruna i Nigerije, presuda od 10. oktobra
2002. godine; miljenje sudije Ranjeva, taka 3, i miljenje sudije Koroma,
taka 15 - pravilo pacta sunt servanda (pravna doktrina o potivanju odredaba ugovora) koje ini integralni dio meunarodnog prava i koje je staro
koliko i samo meunarodno pravo. S tim u vezi, Ustavni sud je zakljuio
da, u konkretnom predmetu, nije neophodno da se odgovori na pitanje da
li ono predstavlja pravilo ius cogens, kako to navodi podnosilac zahtjeva.
Ovo pravilo propisuje da je svaki vaei ugovor obavezujui po strane, te
ga moraju izvriti u dobroj vjeri. U skladu sa pravilom pacta sunt servanda koje predstavlja sastavni dio pravnog poretka BiH i entitet u skladu
sa znaenjem lana III/3.b) Ustava BiH, CEFTA namee obaveze BiH na
osnovu multilateralnog sporazuma koji je sklopila SFRJ, a BiH preuzela.
Imajui ovo u vidu, Ustavni sud je zakljuio da je barem nadlean da ocjenjuje zakone koji su doneseni u vezi sa pitanjima koja su ve obuhvaena
ratificiranim sporazumima u odnosu na l. VI/3.a) i VI/3.c).25
Osim toga, u svojoj Odluci broj U-1/98 (Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 22/98) Ustavni sud je naglasio da princip efikasne zatite Ustava
BiH od Ustavnog suda proizlazi iz lana I/2. Ustava BiH. Stoga, Ustavni je
zauzeo stav da je zahtjev dopustiv, te da postoji nesporna obaveza institucija u BIH, a prije svega zakonodavca, da, prema pravilu pacta sunt servanda, potuju odredbe tog ugovora i da ga dobronamjerno izvravaju, te da
sve zakone usklade sa odredbama CEFTA-e. Ustavni sud je, s tim u vezi,
zakljuio da osporeni zakon oigledno nije u skladu sa ovim obavezama.26
Sud je konano zauzeo stav da je usvajanjem spornog zakona povrijeen lan III/3.b) Ustava BiH. Sud je iao i dalje, te je zakljuio da je lan
III/3.b) Ustava BiH povrijeen u svakoj situaciji kad domai zakon nije
u skladu sa odredbama opeg pravila meunarodnog prava pacta sunt
servanda, prema kojem svaki ugovor na snazi vezuje lanice i one treba
da ga dobronamjerno izvravaju, kao i kad nije u skladu sa odredbama
meunarodnog ugovora kojem je BiH pristupila.27
Vidi: Ibid., taka 31.
Vidi: Ibid., take 32 36.
27
O primjeni naela pacta sund servanda, u smislu Beke konvencije o pravu ugovora iz 1969., ali i u
sluaju zemalja koje nisu potpisnice ove konvencije vidi: A. T. Guzman, How InternationalLaw Works: A
Rational Choice Theory, Oxford University Press, Oxford-New York, 2008, 204-209.
25
26
66
Analogno tome, pouzdano se moe zakljuiti da opta naela meunarodnog prava, u skladu sa l. III/3b i VI/3c, te cjelokupnim konceptom
ustavnih rjeenja nesumnjivo predstavljaju zadanu vrijednost, koju sam
dravni Ustav postavlja i titi, za nosioce zakonodavne, sudske i izvrne
funkcije na svim nivoima vlasti. Usaglaenost akata, bilo materijalnih, bilo
formalnih, sa optim naelima meunarodnog prava, na prvom mjestu sa
naelom pacta sund servanda u vezi sa izvravanjem obaveza iz meunarodnih ugovora, dakle, predstavlja ustavnu obavezu za nosioce vlasti
u BiH i u entitetima. Utoliko bi krenje ovih naela ujedno predstavljalo
i krenje Ustava BiH, odnosno njegovog lana III/3b, kako je to utvreno
Odlukom Ustavnog suda u navedenom sluaju.28
ZAKLJUAK
Preduvjet za primjenu lana III/3b Ustava BiH je prethodno obavezivanje drave po meunarodnom pravu, sklapanjem, odnosno pristupanjem
meunarodnim ugovorima i njihovom ratifikacijom. Time se stvara obaveza za dravu BiH, po meunarodnom pravu, u pogledu izvravanja preuzetih obaveza, ali i prema unutranjem pravu, imajui u vidu navedenu
odredbu Ustava BiH koja referira na opte naelo meunarodnog prava
pacta sund servanda.
Da bi se obaveza drave ravnala prema normama meunarodnog prava potrebno je, dakle, da se ta drava obavee po meunarodnom pravu, odnosno da postane stranka konkretnog meunarodnog ugovora. Pri
tome je u praksi mogua situacija da drava prekri meunarodno preuzetu obavezu ugovornog karaktera, pri emu ujedno kri norme meunarodnog prava, ali takvo postupanje istovremeno ne predstavlja direktno
krenje normi njenog ustava. U takvim situacijama odgovornost drave
i mogue sankcije, koje se mogu kretati u irokom rasponu, ravna se po
normama meunarodnog prava, ali time, dakle, nije prekren njen ustav.
Obaveza izvravanja meunarodno preuzetih obaveza ugovornog karaktera po osnovu opteg naela
meunarodnog prava pacta sund servanda, meutim, ne predstavlja ograniavanje ili umanjivanje suvereniteta drava, ve upravo suprotno, potvrivanje njihovog suvereniteta. Naime, suvereno pravo svake drave jeste da sama odlui da li e se obavezati ili ne, po meunarodnom pravu. S tim u vezi, konsenzualizam
se doista moe smatrati pretpostavkom pravnog pozitivizma u smislu vaenja ugovornih pravila koja drava
kao suvereni subjekat meunarodnog prava prihvati, za razliku od prirodnopravnog stanovita po kojem
se vaenje pravnih pravila vezuje za moral i moralnu opravdanost. Drugim rijeima, ne postoje mehanizmi
putem kojih bi se drava mogla prisiliti da, mimo svoje volje, ue u meunarodno-pravni ugovorni odnos
sa drugim subjektima meunarodnog prava. Meutim, ukoliko se to ipak desi, onda je drava duna da se
pridrava naela pacta sund servanda koje, u tom smislu, predstavlja manifestaciju suverene volje drave
u pogledu stupanja u ugovorne odnose meunarodnog karaktera. S. Besson, Theorizing the Sources of
International Law, uBesson S.; Tasioulas J. (ur.),The Philosophy of InternationalLaw, Oxford University
Press, New York, 2010,165-166.
28
67
Situacija u BiH, meutim, bitno je drugaija. Krenje obaveza iz ugovora meunarodno-pravnog karaktera, ujedno predstavlja povredu Ustava
BiH, odnosno njegovog lana III/3b, o emu je i Ustavni sud BiH zauzeo
stav. Ovaj Sud, kako je ve navedeno, zauzeo je stav da je lan III/3b Ustava BiH povrijeen u svakoj situaciji kad domai zakon nije u skladu sa
odredbama opeg pravila meunarodnog prava pacta sunt servanda, prema kojem svaki ugovor na snazi vezuje lanice i one treba da ga dobronamjerno izvravaju, kao i kad nije u skladu sa odredbama meunarodnog
ugovora kojem je BiH pristupila.
U sluaju BiH mogue su razliite pravne situacije kada je rije o izvravanju obaveza iz meunarodnih ugovora u kontekstu primjene naela
pacta sund servanda. Prva situacija odnosi se na potrebu intervencije u
odredbe Ustava BiH radi izvravanje obaveza iz ratifikovanih meunarodnih sporazuma. Rije je o okolnostima pri kojim su obaveze iz meunarodnih sporazuma koje je BiH zakljuila, odnosno kojima je pristupila i
koje je ratifikovala, u direktnoj koliziji sa odredbama Ustava BiH. Tako
npr., BiH je ratifikovala Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda 2002. godine. Do ina ratifikacije ova Konvencija primjenjivala se na teritoriji BiH u skladu sa njenim Ustavom, dakle prema
unutranjem pravu BiH, koji je stvorio okvir za parcijalnu primjenu njenih
odredbi u obimu koji je kompatibilan sa drugim njegovim odredbama.
Meutim, inom ratifikacije ove Konvencije drava BiH obavezala se po
meunarodnom pravu na konsekventnu implementaciju njenih odredbi.
Time je ujedno aktivirana odredba lana III/3b Ustava BiH koja referira
na opte naelo meunarodnog prava pacta sund servanda, u skladu sa
kojim izvravanje obaveza iz ove Konvencije takoer predstavlja obavezu
prema Ustavu BiH. Pri tome je nesporno da je svaki zakon, koji je eventualno u suprotnosti sa ovom Konvencijom, ujedno i protivustavan sa stanovita navedenog lana III/3b Ustava BiH o emu se izjasnio i Ustavni sud
BiH.
Meutim, kljuno pitanje je u neusklaenosti pojedinih dijelova samog Ustava BiH sa obavezama koje proizilaze iz ove Konvencije. U tom
smislu, injenica preuzimanja obaveza iz meunarodnih sporazuma koje
su u suprotnosti sa odredbama dravnog Ustava ne bi se smjela ignorisati.
Naime, iako je navedena Konvencija, zajedno sa ostalim najznaajnijim
instrumentima, postala dijelom pravnog poretka BiH ve sa stupanjem
na snagu dejtonskog Ustava, njene odredbe mogu se smatrati tek pukom
deklaracijom u dijelu u kojem se odnose na odreena prava koja su njima
garantovana, na prvom mjestu u pogledu pasivnog birakog prava graa-
68
na. To iz razloga to Ustav BiH, iako se poziva na najznaajnije meunarodno-pravne instrumente koji tite ova prava, istovremeno je uspostavio strukturu i nain izbora Predsjednitva i Doma naroda Parlamentarne
skuptine BiH koji nisu kompatibilni sa navedenim aktima meunarodnog karaktera.
Zbog toga se argumentovano moe tvrditi da su stupanjem na snagu
Ustava BiH stvorene pretpostavke za parcijalnu primjenu odredbi meunarodno-pravnih instrumenata za zatitu ljudskih prava i sloboda na koje
ovaj akt referira, na prvom mjestu Evropske konvencije i Meunarodnog
pakta o graanskim i politikim pravima, i to u dijelu u kojem su te odredbe
kompatibilne sa ostalim odredbama Ustava BiH. Pogotovo iz razloga to
po samom Ustavu Evropska konvencija ima prioritet u odnosu na zakone
u BiH, ali ne i na Ustav BiH. Iako Ustavom nije odreena pravna snaga
ostalih meunarodnih instrumenata za zatitu ljudskih prava i sloboda
koji tretiraju politika prava graana, to se analognim tumaenjem moe
zakljuiti da i ostali meunarodno-pravni instrumenti imaju jednaku
pravnu snagu, kao i Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno pravnu snagu jau od zakona, ali slabiju od Ustava
BiH. Meutim, navedeni odnos konstituisan je Ustavom, dakle unutranjim pravom BiH. Jasno je da je prema meunarodnom pravu neprihvatljiva takva, parcijalna, primjena normi meunarodnih ugovora, pogotovo
u sluaju meunarodnih instrumenata za zatitu ljudskih prava i sloboda i ukoliko drava prethodno nije uloila rezervu na odreene odredbe
ugovora i pod pretpostavkom da su takve rezerve u pogledu konkretnog
ugovora uopte dozvoljene.
Meutim, dejstvo navedenih meunarodnih instrumenata za zatitu
ljudskih prava i sloboda sasvim je razliito u sluaju kada se drava BiH
obavee, po meunarodnom pravu, na njihovu primjenu, od situacije u
kojoj su odredbe ovih instrumenata pravo na snazi po sili samog Ustava.
S obzirom na odredbu lana III/3b Ustava BiH i opte naelo meunarodnog prava pacta sund servanda na koje ovaj lan implicitno referira,
obavezivanje drave po meunarodnom pravu, ukljuujui in ratifikacije
takvog ugovora od strane nadlenih institucija morao bi podrazumijevati
usklaivanje, ne samo zakonodavstva, ve i Ustava zemlje sa normama
koje takav akt sadri. in ratifikacije, koji predstavlja pravni akt sa kojim
drava izraava svoj pristanak na izvravanje obaveza koje proizilaze iz
meunarodnog sporazuma, u ovom sluaju bi morao djelovati po principu lex posterior derogat legi priori koji, u vezi sa naelom pacta sund servanda na koje referira lan III/3b Ustava, implicira nastanak obaveze na
69
usaglaavanje itavog pravnog sistema zemlje, ukljuujui i dravni Ustav,

sa obavezama iz ratifikovanog meunarodnog sporazuma, u ovom sluaju sa Evropskom konvencijom.
Suprotan pristup bi znaio etabliranje svojevrsne hijerarhije izmeu
normi Ustava BiH i njihovo razvrstavanje na ustavne norme vieg i nieg
reda. S tim u vezi, ne treba posebno naglaavati da je i Evropski sud za
ljudska prava, kao najvii autoritet u pogledu tumaenja Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u sluaju Sejdi-Finci
odbacio mogunost parcijalne primjene odredbi Evropske konvencije,
odnosno nain njenog tumaenja koji bi uvaavao koncept posebnog
statusa konstitutivnih naroda kao legitimnog cilja, time i poseban status
ustavnih normi kojima se osigurava ovaj status u odnosu na ostale norme
Ustava BiH, ukljuujui i odredbu lana III/3b Ustava BiH.
Druga pravna situacija tie se provoenja obaveza iz meunarodnih
ugovora koje je BiH zakljuila u okviru procesa evropskih integracija, na
prvom mjestu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, koji jo uvijek
nije stupio na snagu, a koje se uglavnom svode na usklaivanje domaeg
pravnog sistema i propisa sa propisima Evropske unije, te osiguranje nesmetanog funkcionisanja jedinstvenog trita u BiH. Ova pravna situacija
razlikuje se od prethodne po tome to nuno ne zahtijeva intervenciju u
odredbe Ustava BiH.
Usklaivanje zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU podrazumijeva prethodno harmoniziranje zakonodavstava entiteta u oblastima od
znaaja za funkcionisanje jedinstvenog trita i uopte za proces evropskih integracija. Pri tome je, u najveem broju sluajeva, rije o oblastima regulative koje su u nadlenosti entiteta ili ak i kantona. Ustav BiH,
meutim, s obzirom na podjelu nadlenosti koja je njime utvrena ne
predstavlja smetnju za izvravanje navedenih obaveza iz meunarodnih
ugovora. ak naprotiv, ovim aktom stvoren je okvir koji omoguava izvravanje preuzetih obaveza na nekoliko razliitih naina. Sutina je zapravo u tome da je, sa stanovita naela pacta sund servanda, ali i ostalih
normi meunarodnog prava koje reguliu meunarodno ugovaranje, preuzetu obavezu neophodno izvriti, pri emu je modalitet njenog izvrenja
odreen normama unutranjeg prava drave stranke konkretnog meunarodnog ugovora.
S tim u vezi neophodno je, na prvom mjestu, ukazati na ustavnu podjelu nadlenosti izmeu dravnog i entitetskog nivoa vlasti utvrenu lanom
III/1 i III/3a Ustava BiH. Navedenim odredbama Ustava utvren je model
70
raspodjele nadlenosti koji se zasniva se na taksativnom nabrajanju nadlenosti BiH, dok je u pogledu ostalog propisana nadlenost entiteta. Budui da su nadlenosti BiH dosta usko postavljene, to je veina oblasti od
znaaja za izvravanje preuzetih obaveza iz procesa evropskih integracija
u nadlenosti entiteta.
Meutim, lanom III/5 Ustava BiH predviena je mogunost
redistribucije nadlenosti izmeu drave i entiteta, odnosno preuzimanje
nadlenosti od strane drave u svim onim stvarima u kojima se o tome
postigne saglasnost entiteta; u stvarima koje su predviene u Aneksima
5 - 8 Opteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, te koje su potrebne za ouvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, politike nezavisnosti i meunarodnog subjektiviteta BiH. Pri tome su navedeni uvjeti za preuzimanje
nadlenosti alternativno postavljeni, to znai da konkretna nadlenost
moe biti preuzeta od strane drave u sluaju ispunjenja bilo koje od navedenih okolnosti. Pri tome se, pravno tehniki, redistribucija nadlenosti
na osnovu ovog lana Ustava BiH vri donoenjem odgovarajueg zakona
u Parlamentarnoj skuptini BiH. Redistribucija nadlenosti prema lanu
III/5, dakle, ne mora ukljuivati izmjenu Ustava BiH, ve se moe provesti
donoenjem odgovarajueg zakona u Parlamentarnoj skuptini po redovnoj zakonodavnoj proceduri.
Pored nadlenosti institucija BiH iz lana III/1 Ustava BiH, te dodatnih nadlenosti iz lana III/5 ovog akta, Ustavom BiH takoer su stvorene
pretpostavke okvirnog regulisanja odreenih oblasti na nivou BiH koje, po
samom Ustavu, predstavljaju nadlenost entiteta. Ova mogunost vezuje
se za specifine kompetencije Predsjednitva i Parlamentarne skuptine
BiH iz lana IV/4 i V/3 Ustava BiH sa kojima je utvrena nadlenost Parlamentarne skuptine, u pogledu donoenja zakona sa kojima se provode odluke Predsjednitva BiH. Time su, po samom Ustavu BiH, stvorene
pretpostavke za okvirno regulisanje, na nivou drave, odreenih oblasti iz
nadlenosti entiteta, i to bez njihovog prethodnog prenoenja na dravni
nivo.
Ovakvom ustavnom regulativom u pogledu nadlenosti i mogunosti njihove redistribucije i okvirnog regulisanja konstruisan je okvir koji
omoguava vie razliitih naina izvravanja obaveza iz evropskog integracionog procesa koje se na prvom mjestu tiu, kako je ve navedeno,
harmoniziranja entitetskih zakonodavstava i, u konanom, usklaivanja
zakonodavstva u BiH sa zakonodavstvom EU, u oblastima od znaaja za
proces evropskih integracija. U vezi sa mogunostima koje Ustav BiH prua, na prvom mjestu je mogue preuzimanje nadlenosti od strane dra-
71
ve u skladu sa lanom III/5 ovog akta, te donoenja zakona iz oblasti od

znaaja za proces evropskih integracija koji bi bio usklaen sa zakonodavstvom EU. Meutim, ova mogunost sa stanovita aktuelne politike
situacije je teko izvodljiva. Druga mogunost je donoenje okvirnog zakonodavstva na nivou BiH, u skladu sa lanom IV/4 i V/3 Ustava BiH, sa
kojim bi se, bez prenoenja nadlenosti na nivo drave, okvirno regulisala
oblast u pitanju na nain koji zadovoljava zahtjeve iz procesa evropskih integracija. Nadlenost u predmetnoj oblasti, dakle, ostala bi na nivou entiteta, s tim to bi se uspostavio okvir na nivou BiH kojeg bi se entiteti morali
pridravati pri regulisanju te oblasti. Trea mogunost ne podrazumijeva
donoenje bilo kakvih propisa na nivou drave, ve koordinaciju i saradnju nadlenih entitetskih institucija u pogledu usaglaavanja entitetskih
propisa od znaaja za proces evropskih integracija, te njihovo usaglaavanje sa zakonodavstvom EU.
Dakle, Ustav BiH prua vie razliitih mogunosti za izvravanje obaveza ugovornog karaktera iz procesa evropskih integracija, a koje se tiu
harmoniziranja zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU, te funkcionisanja jedinstvenog trita to izmeu ostalog predstavlja obavezu i
prema Ustavu BiH. Ono to je, meutim, bitno jeste to da su nadlene
institucije u BiH, u skladu sa lanom III/3b Ustava BiH koji referira na opte naelo meunarodnog prava pacta sund servanda, obavezne provesti
reforme na koje se drava obavezala meunarodnim ugovaranjem u procesu evropskih integracija. Time se izvravanje meunarodno preuzetih
obaveze iz ovog procesa ujedno namee kao obaveza koje proizilazi iz
samog Ustava BiH. S tim u vezi, neprovoenje i/ili krenje tih obaveza istovremeno, u sluaju BiH, predstavlja povredu njenog Ustava. To konkretno
znai da drava, a pogotovo entiteti nisu nezavisni u vrenju nadlenosti
koje su im Ustavom BiH dodijeljene, ve da te nadlenosti moraju vriti na
nain koji je konzistentan sa odredbama tog akta.
72
73
Darko Samardi*
TUMAENJE U SKLADU SA EVROPSKIM PRAVOM I

DIREKTIVAMA
SAETAK
etiri klasine metode, kako su opisane u kanonu metoda Savignyja i dalje vae kao fundament tumaenja. U 20. vijeku su nastale dalje
metode poput komparativne metode, tumaenja u skladu sa ustavom,
meunarodnim i evropskim pravom. Tumaenje u skladu sa evropskim
pravom, zbog svog specifinog pravnog karaktera i napretka integracije
EU, zauzima sopstvenu ulogu u pravnoj dogmatici i moe se opisati
kao autonomna metoda. Autonomno tumaenje evropskog prava je
funkcionalno uporedivo tumaenjem u skladu sa ustavom, na nivou
drava lanica. Tako je ustav prestao biti posljednje pravno mjerilo. Uporedivo ustavnom pravu nastaje zajednika struktura i koherencija, podrana kroz naela effet utile i lojalnosti. Uvijek kada sudovi tumae pravo, naroito kada popunjavaju praznine ili koriguju pravila, postavlja se pitanje
granica tumaenja. Za ogranienje tumaenja se i dalje upotrebljavaju
klasine granice praeter i contra legem. Ne postoji jedan ablon koji se
kod svih presuda moe upotrijebiti.
Kljune rijei: kanon metoda; tumaenje u skladu sa ustavom; tumaenje u skladu sa evropskim pravom.
Doc.dr. Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici
74
1. Geneza metoda tumaenja

a) Klasine metode tumaenja
Tumaenje je neophodno za razumijevanje i primjenu pravila i koherenciju pravnih sistema, jer idealni pravni sistem ne postoji, iako se pojedini savreni zakoni ili pravila mogu susresti.1 Tumaenje u skladu sa
ustavom se primjenjuje radi jedinstva ustava, koherencije i efektivnosti
prava, naroito kada se sa metodama tumaenja dostignu razliite interpretacije.2 Tek u 20. vijeku su se metode tumaenja poele sistematski predavati u pravnoj nauci, prvo u pojedinim oblastim, a potom kao
podloga pravne dogmatike.3 Sa tumaenjem se sutinski pronalazi telos
norme.4 Iako je ve u antikoj demokratiji, rimskom pravu i srednjem vijeku pravo tumaeno, tek je Friedrich Carl von Savingy u 18. vijeku, sa
svojim kanonom metoda tumaenja (u Njemakoj literaturi Kanon der
Auslegungsmethoden)5, dogmatizovao metode tumaenja u obliku kanona, jer se, kao i u muzikoj nauci, metode primjenjuju saglasno, bez
postojanja hijerarhijskog odnosa izmeu metoda. Ovakva kombinovana
metoda, bez ekskluziviteta, moe se objasniti potragom za najautentinijim tumaenjem. Nijedna metoda sama za sebe, nije u svim sluajevima ubjedljiva.6 Savigny je uspostavio etiri metode koje do sada vae
kao podloge tumaenja. To su gramatiko, istorijsko, sistematsko i teleoloko tumaenje.7 Metode tumaenja se i u kanonskom razumijevanju
ispituju po redoslijedu od gramatikog preko sistematskog do teleolokog
tumaenja.8 Savigny nije uspostavio hijerarhijski, nego logini redoslijed
ispitivanja unutar kanona. Teleoloko ispitivanje moe biti odluujue, ali
gramatiko tumaenje moe biti tako jasno da teleologija ne moe preovladati.9 Tako metode tumaenja mogu imati interpretativno i ograniavajue dejstvo. Presude sudova ukazuju da postoje sklonosti za pojedine
G. Struck, Zur Theorie der juristischen Argumentation, 1977; H.-J. Koch/H. Rman, Juristische Begrndungslehre, 1982; R. Alexy, Theorie der juristischen Argumentation, 1996; B. Rthers, Rechtstheorie,
2008, 58 i dalje; B. Rthers, Ibid., 400 i dalje.
2
H. Jarass, l. 20. napomena 34 u GG (Iz: H. Jarass/B. Pieroth), 2011.
3
H.-M. Pawlowski, Einfuehrung in die juristische Methodenlehre, 2000, 1 i dalje.
4
C. Calliess, Grundlagen, Grenzen und Perspektiven europischen Richterrechts, NJW 2005, 929 i
dalje.
5
H.-M. Pawlowski, Einfhrung in die juristische Methodenlehre, 2000, 78 i dalje; F. C. von Savigny,
System des heutigen Rmischen Rechts, 1840, Bd. I S. 213ff.
6
K. Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenschaft, 1991, 355; R. Zippelius, Methodenlehre, 1994, 56.
7
E. Kohler-Gehrig, Einfhrung in das Recht, 2010, 51 i dalje; R. Wank, Die Auslegung von Gesetzen,
2008.
8
F. Bydlinki, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, 1991, 556 i dalje; K. Larenz, Methodenlehre
der Rechtswissenschaft, 1991, 343 i dalje.
9
H.-J. Koch/ H. Rmann, Juristische Begrndungslehre, 1982, 177.
1
D. Samardi: Tumaenje u skladu sa evropskim pravom i direktivama
75
metode i da se preferencije razlikuju, zavisno od pravne kulture.10

Metode tumaenja su klasino odreene subjektivnom i objektivnom teorijom.11 Subjektivna teorija se koncentrie na volju zakonodavca
u vrijeme usvajanja zakona. Ova teorija je potkovana potovanjem demokratske legitimacije.12 Kod objektivnog tumaenja se pronalazi objektivirana intencija zakonodavca sa pogledom iz sadanjeg vremena. Ako
se savremene okolnosti uzimaju u obzir, rezultat tumaenja se moe razlikovati od tumaenja istog pravila iz istorijskog vida. Objektivna teorija
je savremenija i fleksibilnija, ali izaziva rizik naruavanja naela podjele
vlasti i demokratskog legitimiteta zakonodavne vlasti, jer se sudovi kod
tumaenja mogu udaljiti od subjektivne intencije zakonodavca ili doi do
rezultata koji se ne mogu verifikovati kao namjeravani od zakonodavca.
Na jednoj strani sudovi moraju potovati prava zakonodavne vlasti, ali se
sami mogu pozvati na svoja judikativna ovlaenja, unutar dravnog sistema. Ideal pozitivistikog razumijevanja zakona (u njemakoj literaturi
Gesetzespositivismus)13 jeste ideal, jer ne postoje idealni zakoni i pravni
sistemi.14 Sudovi zbog naela podjele vlasti i nezavisnosti nisu vezani za
volju zakonodavca, nego imaju prostor za tumaenje kojim se, kao ultima
ratio, moe kroz interpretaciju kreirati novo pravno razumijevanje, kreacija prava kroz sudsku vlast, koja se moe opisati kao sudska evolucija
prava (u Njemakoj literaturi Rechtsfortbildung).15 Radi meusobnog
potovanja navedenih naela od odluujueg znaaja je naelo proporcionalnosti i lojalnosti prema svim ustavnim naelima i vrijednostima.
b) Geneza metoda tumaenja u 20. vijeku

Klasine metode tumaenja su izgraene daljim metodama koje su
u prvoj liniji nastale kroz internacionalizaciju prava, politiki, ekonomski
i drutveni razvoj, poinjui s vremenom prosvjetiteljstva.16 Sa razvojem u
W. Fikentscher, Methoden des Rechts in vergleichender Darstellung, Mitteleuropischer Rechtskreis,
Band III, 1976, 666 i dalje.
11
R. Alexy, Juristische Argumentation, 1978, 303 i dalje; F. Mller, Juristische Methodik, 1993, 248 i
dalje; K. Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenschaft, 1991, 343 i dalje; J. Anweiler, Die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaften, 1997, 202 i dalje.
12
B. Rthers, Rechtstheorie, 2008, 47 i dalje.
13
W. Ott, Der Rechtspositivismus, Kritische Wrdigung auf der Grundlage eines juristischen Pragmatismus, 1976; J. Ukrow, Richterliche Rechtsfortbildung durch den EuGH, 1995, 92; B. Rthers, Rechtstheorie, 2008, 284 i dalje.
14
H.-M. Pawlowski, Einfhrung in die juristische Methodenlehre, 2000, 63 i dalje.
15
E. Kohler-Gehrig, Einfhrung in das Recht, 2010, 79 i dalje; B. Rthers, Demokratischer Rechtsstaat
oder oligarchischer Richterstaat? u JZ 2002, 365 i dalje; C. Callies, Rechtsfortbildung und Richterrecht
in der EU, in: Berliner Online-Beitrge zum Europarecht, Nr. 1, 1 i dalje.
16
W. Hassemer, Ein vollstndiges und eindeutiges Gesetz ist nicht mehr als ein Traum u ZRP 2007, 213
10
76
19. i 20. vijeku su nastale komparativna metoda tumaenja, tumaenje u

skladu sa ustavom i meunarodnom pravu, te sa osnivanjem EU, tumaenje u skladu sa evropskim pravom.17 Potreba za komparativnom metodom
je oigledna sa porastom broja organizacija, drava i supra-/internacionalizacijom prava, iako Sud EU, zbog obima komparativne metode, ovu metodu u sudskoj praksi ne primjenjuje u onoj mjeri u kojoj je njen znaaj u
pravnoj literaturi nastao.18 Nacionalizacija drava u 20. vijeku i krize dovele su do fragmentacija. Evropa je ovo intenzivno doivjela poslije 1980-ih
godina, sa padom Berlinskog zida koji je sa suprotnim primjerom spojio
dvije drave. Protivno politikom nacionalizmu i religijskoj diversifikaciji,
komunikacija i trita su otvorenija, prekogranina cirkulacija miljenja,
robe i usluge ja izbila u neoekivanoj mjeri. Ovaj razvoj prisiljava pravnike
da se vie bave sa drugim pravnim kulturama i prouavaju svoje pravne sisteme. Zato se komparativna metoda tumaenja, sa pogledom na klasini
kanon metoda, opisuje kao peta metoda tumaenja.19
Sa supra-/internacionalizacijom prava nastaju dalja pitanja nadreenosti, neposrednog dejstva, lex specialis ili supsidijarnost. Ova pitanja ve
postoje unutar nacionalnih drava koje su esto nastale iz regionalnih
fragmenata, a jo intenzivnije u EU sa svojim 27 dravama lanicama.20
Federacije, gubernativne i administrativne nacionalne strukture ili separatistike tendencije su izraz nacionalnih ujedinjenja. Tumaenje u skladu sa ustavom zahtijeva da su sva pravila usklaena sa ustavom, ukoliko ustav u hijerarhiji normi zauzima najvie mjesto.21 Ustav prodire cijeli
pravni sistem, daje mu strukturu i okvir. Tumaenje u skladu sa meunarodnim pravom ima slinosti sa tumaenjem u skladu sa ustavom, ali se
razlikuje od ovoga, jer ne postoji ustavna homogenost i prirodna nadreenost meunarodnog prava nad nacionalnim pravom, kao to je to unutar
jedne drave priznato kod ustava. EU ne posjeduje jedan narod, u dravno-pravnom smislu, sa intenzitetom nacionalnog demokratskog legitimiteta. Naprotiv, drave lanice iz svoga naela suvereniteta snabdijevaju
i dalje.
17
A. Adrian, Grundprobleme einer juristischen (gemeinschaftsrechtlichen) Methodenlehre, 2009, 453 i
dalje.
18
F. Mller/R. Cristensen, Europarecht, Band II, 2003, 104 dalje; B. Wieser, Vergleichendes Verfassungsrecht, 2005; A. von Bogdhandy (Hrsg.), Europisches Verfassungsrecht, 2003.
19
P. Hberle: Grundrechtsgeltung und Grundrechtsinterpretation im Verfassungsstaat Zugleich zur
Rechtsvergleichung als fnfter Auslegungsmethode, JZ 1989, 913 i dalje.
20
A. Dashwood, The Relationship between the Member States and the European Union/European Community in CMLR 2004, 355 i dalje; A. Haratsch/C. Koenig/M. Pechstein, Europarecht, 2010, 56 i dalje.
21
G. Hassold, Strukturen der Gesetzauslegung, 211 i dalje u Festschrift Karl Larenz II (Iz: C. W. Canaris/U.
Diederichsen) 1983; A. Gern, Die Rangfolge der Auslegungsmethoden von Rechtsnormen, VerwArch1989, 431 i dalje.
77
prava prema supra-/meunarodnim organizacijama, to djelimino rezultira u protekcionizmu ili ak antagonizmu. Drave su sa ovim naelom i
eksponiranim normiranjem u l. 1. II Charta Ujedinjenih Nacija svjesno
osigurale svoje nadlenosti i prava veta. Ovo internacionalno-pravno shvatanje se promijenilo sa nastankom EU i modifikacijom evropskog prava
od meunarodnog prava, prema samostalnom pravu koje sve obimnije
prilagoava nacionalne kompetencije. Sud EU je razjasnio da je evropsko
pravo samostalno, nadreeno nacionalnom pravu, posjeduje neposredno
dejstvo i primjenu u dravama lanicama, tako da je dobilo specifini,
suprancionalni karakter.22 EU posjeduje, ne samo delegirane, ograniene
kompetencije, nego sopstvene, iskljuive i podijeljene nadlenosti.23 Specifinosti evropskog prava zahtjevaju autentino tumaenje, tako da se
interpretacija evropskog prava opisuje kao autonomno tumaenje.24
Sa politikim, socioekonomskim, kulturnim, ekolokim i tehnikim
razvojem od sudova se zahtijeva ire i dublje znanje. Odluke esto zavise
od ekspertize drugih osoba ili institucija i oslanjaju se na analize npr. ekolokih, tehnikih, medicinskih ili psiholokih eksperata.25 Pored inicijativa
nauke i profesionalizacije pravne prakse, porast znaaja metoda tumaenja se moe objasniti eljenom i neophodnom obavezom kooperacije
drava i pravnih pravnih sistema. Potreba za tumaenje postaje sve oiglednija sa razvojom zakonodavstva. Na jednoj strani zakoni postaju sve
specifiniji, detaljniji radi pojedinih i strunih zahtjeva, a na drugoj strani
zakonodavci, ba radi porasta kompleksnosti i brzine razvoja, formuliu
zakone sve apstraktnije i koriste pristup naelima koja otvaraju vrlo irok
prostor interpretacije.26
c) Neophodnost tumaenja u evropskom pravu i dogmatika

Neophodnost tumaenja u evropskom pravu se eksplicitno priznaje u
l. 19. UEU (l. 267. UFEU), prema kojem je Sud EU odgovoran za ouvanje
prava, tumaenje i primjenu govora.27 Meutim i bez ovih izriitih odredbi, potreba proizlazi iz same prirode zakona. Zakoni su esto apstraktno
formulisani, jer obuhvataju budua injenina stanja i pluralitet neodreSud EU, van Gend en Loos, Slg. 1963, 1; Sud EU, Costa E.N.E.L., Slg. 1964, 1151.
A. Haratsch/C. Koenig/M. Pechstein, Europarecht, 2010, 73 i dalje.
24
M. Gebauer, Uniform Law, General Principles and Autonomous Interpretation, u Uniform Law Review
2000, 702 i dalje; A. Adrian, Grundprobleme einer juristischen (gemeinschaftsrechtlichen) Methodenlehre, 2009, 273 i dalje.
25
Ipsen, Richterrecht und Verfassung, 1975, 34 i dalje.
26
27
C. Callies, Rechtsfortbildung und Richterrecht in der EU, in: Berliner Online-Beitrge zum Europarecht,
Nr. 1, 1 i dalje.
22
23
78
enih sluajeva. Zakonodavac nije u poloaju da predvidi sve ivotne konstelacije, a shvatanje ta je pravedno zavisi od mnogobrojnih okolnosti.
Zato zakonodavac upotrebljava neodreene pravne pojmove, generalne
klauzule i pristup sa naelima.28 Zakonodavac namjerno preputa prostor
za tumaenje, a sudovi kod tumaenja moraju potovati diskreciono regulativno pravo zakonodavca (u Njemakoj pravnoj literaturi Gestaltungsspielraum, Prognosespielraum ili Ermessensspielraum)29. To znai
da sudovi, odgovarajui diskrecionom regulativnom pravu zakonodavca,
umjesto prava detaljne kontrole imaju ogranieno pravo evidentne kontrole (u Njemakoj pravnoj literaturi Evidenzkontrolle, Vertretbarkeitskontrolle ili Offensichtlichkeitsprfung)30. Sudovi ispituju samo da li
je zakonodavac oigledno i teko djelovao suprotno nadreenom pravu.
Zato je znaajno da se Sud EU pridrava priznati pravnih tehnika odluivanja kao to su transparentnost, konzistencija i temeljita obrazloenja31,
ali, upravo ove pravne tehnike Sud EU ne primjenjuje uvijek razumno.
Ovo se moe prikazati po naelu supsidijarnosti, gdje Sud po razliitim
metodama tumaenja odluuje bez da se konzistentno pridrava jedne
dogmatike.32
Kod tumaenja nastaju dalja dogmatska pitanja kao to su, da li je tumaenje u pojedinim sluajevima nedoputeno, bespotrebno ili supsidijarno.33 Ova pitanja se u jo veoj mjeri postavljaju u vertikalnom odnosu
nacionalnih sudova prema Sudu EU. Tumaenje u skladu sa evropskim
pravom se moe negirati, ako ne postoji sumnja u neusklaenost sa viim
pravom.34 Zakljuak da ne postoji potreba za dalje tumaenje jeste sam za
sebe akt tumaenja. Sudovi drava lanica mogu predati predmet Sudu
EU, ako smatraju da je odluka o tom pitanju potrebna za donoenje presude.35 Ovakvo predavanje predmeta nije obavezno, ukoliko u dravama
lanicama postoji pravni lijek protiv odluke nacionalnog suda. Ako pravni
lijek u konkretnom sluaju nije predvien, onda sud drave lanice mora
D. Grimm, Der Wandel der Staatsaufgaben und die Zukunft der Verfassung, u Staatsaufgaben (Iz:
Grimm), 1994, 613 i dalje.
29
J. Schwarze, Art. 220 EGV napomena 33 u EU-Kommentar (Iz: J. Schwarze) 2009.
30
H. Jarass, l. 93. napomena 4 u GG (Iz: H. Jarass/B. Pieroth), 2011; A. Fritzsche, Discretion, Scope of
Judicial Review and Institutional Balance in European Law u CMLR 2010, 361 I dalje.
31
C. Calliess, Prozedurales Recht, 1999, 49 i dalje; J. Wenzel, Die Bindung des Richters an Gesetz und
Recht, NJW 2008, 348 i dalje.
32
W. Buerstedde, Juristische Methodik des Europischen Gemeinschaftsrechts, 2005, 17; E. W. Bckenfoerde, Die Eigenart des Staatsrechts in der Staatsrechtswissenschaft, 317 i dalje u Festschrfit fr H. U.
Scupin (Iz: N. Achterberg/W. Krawietz/D. Wyduckel) 1983.
33
J. Harenburg, Die Rechtsdogmatik zwischen Wissenschaft und Praxis, 1986, 267.
34
M. Auer, Neues zu Umfang und Grenzen der richtlinienkonformen Auslegung u NJW 2007, 1107.
35
l. 267 UFEU.
28
79
uputiti predmet Sudu EU. Svejedno se mogu postavljati vremenska pitanja

tumaenja i prioriteta tumaenja prema neposrednoj primjeni nadreenog prava sa neposrednim dejstvom.36 Ukoliko se primjena nadreenog
prava sa neposrednim dejstvom smatra prioritetnim, suvino je tumaenje nacionalnog prava. Od svih pravnih akata EU direktive radi svoga dvostepenog karaktera implementacije i svoje kompleksnosti izazivaju vie
pitanja.37 Na pitanje primjene metode tumaenja se ne moe openito
odgovoriti, jer zavisi od daljih karakteristika direktive. Kada je u pitanju
dejstvo direktive u horizontalnom odnosu, onda ne nastaje kolizija, jer
Sud EU, u osnovi, ne priznaje horizontalno neposredno dejstvo direktiva.38
Ovdje se bez konflikta moe primijeniti tumaenje u skladu sa direktivom.
Tumaenje ima prednost jer protivrijeno nttacionalno pravo nije nitavo,
budui da evropsko pravo uiva dejstvo primjene (u njemakoj literaturi Anwendungsvorrang), a ne dejstvo nitavosti (u njemakoj literaturi
Geltungsvorrang).39
Sa zahtjevom pristupa EU nastaju dalja pitanja, naroito u dravama
koje su sklopile Sporazum o stabilizaciji sa EU (tzv. SSP). SSP su sklopile drave jugoistone Evrope i to Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina.
Ukoliko je jasno da e ove drave pristupiti EU (za Hrvatsku je dogovoren
pristup za 2013.), postavlja se pitanje, da li su sudovi ve prije pristupanja
obavezni da tumae nacionalno pravo u skladu sa evropskim pravom.
Ovo se iz nacionalno-ustavnog vida moe negirati, jer evropsko pravo
prije pristupa nije inkorporirano u nacionalno pravo i formalno nije nadreeno ustavnom pravu.40 Meutim, ovakav nacionalno-ustavni vid predstavlja izolovanu analizu, ako se ve SSP smatra kao lex superior i acquis
communitaire, kao neophodan zadatak primjene. Primjena cijelog acquis
communitaire predstavlja ogroman zadatak sa vremenskog i materijalnog
aspekta, tako da svako ekanje suprotno ukazanoj volji pristupa predstavlja venire contra factum proprium.
Radi koncentracije na tumaenje u skladu sa evropskim pravom, ovdje se ne navode ostala pitanja u vezi sa metodama tumaenja, ali veina
optedogmatskih pitanja takoe vai za tumaenje u skladu sa evropskim
pravom. To je jasno jer tumaenje, kao opta metoda prava, dodiruje sve
T. apeta/S. Rodin, Uinci direktiva Europske unije u nacionalnom pravu, 2008, 46 i dalje.
B. Biervert, l. 249, u EU-Kommentar (Iz: J. Schwarze), 2009, 23 i dalje.
38
Sud EU, Marshall, Slg. 1986, 723 napomena 48; Sud EU, Faccini Dori, Slg. 1994, I-3325 napomena
19 i dalje; Sud EU, Pfeiffer, Slg. 2004, I-8835 napomena 108.
39
dalje; A. Haratsch/C. Koenig/M. Pechstein, Europarecht, 2010, 85 i dalje.
40
T. apeta/S. Rodin, Uinci direktiva Europske unije u nacionalnom pravu, 2008, 46 i dalje.
36
37
80
oblasti drutva, ekonomije, etike, filozofije i politike.41 Istorijski periodi razliitih pravnih sistema su ukazali da ne postoji jedna, a naroito ne jednostavna metodologija tumaenja, jer se tumaenje primjenjuje u ivom
zakonodavnom procesu i sudskoj praksi.42 Kao to se ne moe sklopiti
idelani drutveni ugovor, implementirati savreni ekonomski, finansijski,
demokratski ili pravni sistem, tako se metodologije tumaenja ne mogu
definisati konano i vjeito.
2. Evropske metode tumaenja

a) Autonomno evropsko tumaenje
Sud EU je prema l. 19. UEU, 267. UFEU odgovoran za ouvanje prava, tumaenje i primjenu ugovora.43 Iako je pravo EU nastalo kao meunarodno pravo, ono se u meuvremenu razlikuje od njega kao autonomno pravo. Nadlenosti EU se sve vie mogu uporediti sa nadlenostima
drava lanica. U pojedinim oblastima su drave lanice prenijele svoje
nadlenosti Evropskoj Uniji, ponegdje iskljuivo, a ponegdje podijeljeno,
dopunski ili kooperativno. Naela samostalnosti, funkcionalnog dejstva,
nadreenosti primjene, neposrednog dejstva, effet utile, lojaliteta i sopstvene nadlenosti su specifinosti koje ne posjeduje nijedna druga supra-/meunarodna organizacija.44 Sud EU je decenijama koristio naelo
effet utile u ime integracije kao motor integracije za inovativno tumaenje.45 Apstraktnost ovog naela i njegova prevlast nad drugim naelima
evropskog prava su od poetka izazvali kritiku.46 Sama preambula UEU je
toliko apstraktna da se ona moe vrlo obimno koristiti kao obrazloenje
za proirenja evropskog prava.47 Sa specifinom prirodom EU, iz koje proizlazi autonomno tumaenje evropskog prava, istovremeno se ograniava
H.-M. Pawlowski, Einfhrung in die juristische Methodenlehre, 2000.
Ibid., 55 i dalje.
43
Nr. 1, 1 i dalje.
44
I. Pernice, Europisches und nationales Verfassungsrecht, u VVDStRL 2001, 148 i dalje; W. Schrder, Das Gemeinschaftsrechtsystem, 2002, 332 i dalje; S. Grundmann, Richtlinienkonforme Auslegung
im Bereich des Privatrechts insbesondere: Kanon der nationalen Auslegungsmethoden als Grenze?, u
ZeuP 1996, 408 i dalje; M. Schmidt, Privatrechtsangleichende EU-Richtlinien und nationale Auslegungsmethoden, u RabelsZ 1995, 590 i dalje; U. Ehricke, Die richtlinienkonforme und gemeinschaftskonforme
Auslegung nationalen Rechts, u RabelsZ 1995, 616 i dalje.
45
Nr. 1, 5. Kapsis, The Courts of the European Union, u European Union Politics (Iz: M. Cini/N. P.-S.
Borragan), 2010, 185 i dalje: R. Streinz, Der effet utile in der Rechtsprechung des Gerichtshofs der
Europischen Gemeinschaften, u Festschrift fr Everling, tom II (Iz: O. Due i ostali) 1995, 1493 i dalje.
46
A. Adrian, Grundprobleme einer juristischen (gemeinschaftsrechtlichen) Methodenlehre, 2009, 112.
47
C. Calliess, l. 1. UEU napomena 6 i u Kommentar EUV/EGV (Iz: C. Calliess/M. Ruffert), 2002.
41
42
81
naelo suvereniteta.48 Zato ne vai meunarodno pravilo da se, zbog naela suvereniteta, moraju restriktivno tumaiti pravila koja ograniavaju
suverenitet.
U evropskom pravu se primjenjuju klasine metode tumaenja, koje
su priznate u dravama lanicama.49 Ovo vai, kako za evropsko javno
pravo, tako i za evropsko privatno pravo.50 Ipak se metode tumaenja u
evropskom pravu razlikuju, zbog sopstvenog razumijevanja i prirode EU,
to se dogmatski opisuje kao autonomno tumaenje evropskog prava.51
Ovom autonomnom razumijevanju je doprinio Sud EU sa sudskom evolucijom prava.52 Tumaenje u skladu sa evropskim pravom se, poput tumaenja u skladu sa ustavom, oslanja na osnovna naela i vrijednosti pravnog sistema.53 Da bi ovo ispotovao, Sud EU koristi komparativnu metodu
tumaenja sa interpretacijom nacionalnih ustava.54 Sud po l. 19. UEU
preuzima funkcije za koje su u dravama lanicama inae odgovorni razliiti redovni sudovi i ustavni sud.55 Zato je Sud EU vrhovni sud za civilna
i javna pitanja i, u funkcionalnom smislu, ustavni sud.56 To odgovara materijalnom razumijevanju primarnih ugovora, koji djeluju kao nadreeno
pravo, to jest ustavno pravo.
Kod tumaenja u skladu sa evropskim pravom mora se uzeti u obzir
48
J. Schwarze, Das allgemeine Vlkerrecht in den innergmeinschaftlichen Rechtsbeziehungen, u EuR
1983, 11 i dalje, 31 i dalje.
49
I. Pernice/F. C. Mayer, l. 220. napomena 42 u Das Recht der EU (Iz: E. Grabitz/M. Hilf), 2002; J. Ukrow,
Richterliche Rechtsfortbildung durch den EuGH, 1995, 109 i dalje; K. Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenschaft, 1991, S. 320 ff.
50
M. Gebauer, Grundfragen der Europisierung des Privatrechts, 77 i dalje.
51
M. Gebauer, Uniform Law, General Principles and Autonomous Interpretation, u Uniform Law Review
2000, 702 i dalje; W. Schrder, Die Auslegung des EU-Rechts, u JuS 2004, 180 i dalje; R. Bhm, Kompetenzauslegung und Kompetenzlcken im Gemeinschaftsrecht, 1985, 58 i dalje.
52
J. Khling/O. Lieth, Dogmatik und Pragmatik als leitende Parameter der Rechtsgewinnung im Gemeinschaftsrecht u EuR 2003, 375; A. Adrian, Grundprobleme einer juristischen (gemeinschaftsrechtlichen)
Methodenlehre, 2009, 545 i dalje.
53
M. Auer, Neues zu Umfang und Grenzen der richtlinienkonformen Auslegung, u NJW 2007, 1106 i
dalje; F. Bydlinki, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, 1991, 457; K. Larenz, Methodenlehre der
Rechtswissenschaft, 1991, 333.
54
B. Wegener, l. 220. napomena 15, u Kommentar EUV/EGV (Iz: C. Calliess/M. Ruffert), 2002; P. M.
Huber, l. 220 napomena 13 u Kommentar EUV/EGV (Iz: R. Streinz), 2003; A. Bleckmann, Probleme der
Auslegung europischer Richtlinien, u ZGR 1992, 364 i dalje; K. Lenaertes, Interlocking Legal Orders
or the European Union Variant E pluribus unum, u Essays in Honor of Arthur T. von Mehren (Iz: A.
R. Nafziger/S. Symeonides), 2002, 751 i dalje; C. Kohler/A. Knapp, Nationales Recht in der Praxis des
EuGH, u ZEuP 2002, 719 i dalje; vidi npr. Sud EU, Wendelboe, Slg. 1985, 457; Sud EU, Stauder, 1969,
419.
55
Nr. 1, 1 i dalje.
56
J. Ukrow, Richterliche Rechtsfortbildung durch den EuGH, 1995.
82
dodatna pravna sfera, vertikalni odnos koji u nacionalnom pravu ne postoji, tako da je tumaenje u skladu sa evropskim pravom kompleksnije
nego u skladu sa ustavnim pravom. EU nije federalna drava i trenutno
nije vidljivo da integracija ide u ovom pravcu.57 Demokratska legitimacija
EU se trenutno smatra kao toliko manjkava zbog ega ne postoji postoji
stabilna podloga,58 to su pokazali i referendumi odrani u Francuskoj i
Holandiji protiv Ustavnog Ugovora.59 Shodno tome, veliku napetost izaziva
pitanje podjele nadlenosti sa kojim, inae, narod svoj suverenitet prenosi
dravi, da bi ista za njega vladala. Podjela nadlenosti definie vertikalni
odnos izmeu EU i drava lanica i ujedno stepen dalje integracije. Tumaenjem u skladu sa evropskim pravom, Sud EU moe izgraivati evropsko
pravo, to redovno znai da se nadlenosti drava lanica suavaju.60 Inovativne odluke Suda EU u 20. vijeku bile su potovane od drava lanica,
jer strukture EU nisu bile definisane i efektivne. Osim osiguravanja mira,
ciljevi su bili usmjereni na ekonomsku mo, unutranje trite i monetarnu Uniju. Tako su vlade drava lanica smatrale monetarnu uniju stabilnom. Sa finansijskim krizama zadnjih godina postalo je jasno da je ovakav
izolovan pogled naivan, jer se monetarna Unija moe efektivno regulisati
i stabilizovati, poput zajednike finansijske politike. Sa pristupom drava
lanica istone Evrope i daljem pristupanjem drava jugoistone Evrope
neefikasnost evropskih institucija i procedura, manjak demokratskog legitimiteta i nadlenosti, prisilio je EU da reformie primarne ugovore.61
Ugovor iz Nice je bio inicijativni primarni korak, a poslije odbijanja Ustavnog Ugovora, Lisabonski Ugovor je zasad zadnja reformatorska izmjena
ugovora.62 Finansijska i demokratska pitanja bi mogli slijedeih godina
inicirati slijedeu reformu primarnih ugovora s kojom e nastati nove potrebe tumaenja.
Sud EU je, svojim presudama, postigao vertikalnu i horizontalnu evo57
A. Haratsch/C. Koenig/M. Pechstein, Europarecht, 2010, 26; B. Rosamond, New Theories of European
Integration, u European Union Politics (Iz: M. Cini/N. P.-S. Borragan), 2010, 104 i dalje .
58
A. J. Menendez, The European Democratic Challenge: The Foregoing of a Supranational Volonte
Generale u ELJ 2009, 277 I dalje; M. Dougan, The Treaty of Lisbon 2007: Winning Minds, not Hearts
in CMLR 2008, 620 I dalje; D. N. Chryssochoou, Europes Contested Democracy, u European Union
Politics (Iz: M. Cini/N. P.-S. Borragan) 2010, 377 i dalje.
59
A. Haratsch/C. Koenig/M. Pechstein, Europarecht, 2010, 13.
60
W. Hummer/W. Obwexer, u EuZW 1997, 285 i dalje; U. Everling, Richterliche Rechtfortbildung in der
Europischen Gemeinschaft u JZ 2000, 225; A. Wolf-Niedermaier, Der Europische Gerichtshof zwischen Recht und Politik, 1997, 266 i dalje; M. Simm, Der Gerichtshof der EG im fderalen Kompetenzkonflikt, 1998, 155.
61
A. Haratsch/C. Koenig/M. Pechtsein, Europarecht, 2010, 10 i dalje.
62
M. Dougan, The Treaty of Lisbon 2007: Winning Minds, not Hearts in CMLR 2008, 613 i dalje; C.
Church/D. Phinnemore, From the Cnstitutional treaty o the Treaty of Lisbon, u European Union Politics
(Iz: M. Cini/N. P.-S. Borragan) 2010, 48 i dalje.
83
luciju prava unutar EU i prema dravama lanicama. Horizontalne odnose

organa EU je razjanjavao sa odlukama o priznanju osnovnih prava i naela63, kao ojaavanje statusa Evropskog Parlamenta64. Presude o vertikalnom odnosu izmeu EU i drava lanica su bile uzbudljivije, jer su dotakle
nadlenosti i suverenitet drava lanica. Sud je npr. odredio nadreenost
evropskog nad nacionalnim pravom i odluio da su EU i drave lanice,
u sluaju neusklaenosti nacionalnog sa evropskim pravom, odgovorne
za naknadu tete65. Tako je Sud, pored Komisije, preuzeo ulogu motora
integracije, a metode tumaenja evropskog prava su usvojene kroz sudske odluke.66 Sa Ustavnim Ugovorom je postalo oigledno da se odluujua politika pitanja kao to su prava, federalna struktura ili demokratski legitimitet ne mogu rijeiti evolucijom pravnog sistema, nego da ova
uloga u prvoj liniji pripada suverenu, narodu i zakonodavcu.67 Tako vrlo
obimno naelo effet utile kroz ostala primarna naela, kao to su naela
demokratije i ogranienog ovlaenja, dolazi do svojih granica. Zato se sa
procesom Ustavnog i Lisabonskog Ugovora kristalizovala sudska uloga u
kontroli prava, to jeste njegova originarna uloga. Kao kod ustavnih sudova drava lanica, sudovi neprestajno utiu na razvoj drave i drutva kao
dio ovoga sistema. To proizlazi ve iz naela podjele vlasti, koje odreuje
sudove kao jednu od tri odgovornih dravnih vlasti i to kao nezavisna vlast.
EU mora platiti cijenu za svoju specifinu koncepciju iz nacionalnih
i supranacionalnih elemenata. Glavna pitanja ekonomske politike, demokratije, federacije i ukupnog napredovanja integracije nisu rijeena, a
perspektive su ogromne. Callies opisuje ova nerijeena strukturna pitanja EU kao eigentmliche Verbindung von Integration und Recht (udno specifian spoj integracije i prava) i dodaje da Diese Verbindung
kommt weniger darin zum Ausdruck, dass die EU auf Rechtstaatlichkeit
verpflichtet ist , sondern vielmehr darin, dass sie durch das Recht zusammengehalten wird. (Ovaj spoj je manje izraen u obavezi EU naelom pravne drave , a vie u tome da se EU odrava putem prava.).68
Ova analiza se ne mora shvatiti kao apsolutna, ali je tendencija vidljiva.
Drave lanice i EU se esto, unutar pravnog okvira, ponaaju individuT. Kingreen, l. 6. UEU napomena 32 i dalje u Kommentar EUV/EGV (Iz: C. Calliess/M. Ruffert) 2002.
Sud EU, Les Verts, Slg 1986, 1365; Sud EU, Tschernobyl, Slg. 1990, I-2072; R. Scully, The European Parliament, u European Union Politics (Iz: M. Cini/N. P.-S. Borragan) 2010, 162 i dalje.
65
Sud EU, Francovich, Slg. 1991, I-5357.
66
Nr. 1, 5. R. Streinz, Der effet utile in der Rechtsprechung des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaften, 1493 dalje u Festschrift fr Everling, tom II (Iz: O. Due i ostali) 1995.
67
J. Wieland, Der EuGH im Spannungsfeld zwischen Rechtsanwendung und Rechtsgestaltung, u NJW
2009, 1844 i dalje.
68
C. Callies, Die Charta der Grundrechte der Europischen Union, NJW 2005, 930.
63
64
84
alno i tumae naela EU69 po sopstvenim interesima. ak i ako Sud EU

povremeno razjasni pravno miljenje ili stupi korak naprijed u primjeni
prava, on se i dalje nalazi u istoj dilemi kao ostali organi EU i drave lanice. Sud kod preuzimanja odgovornost takoe koristi prostor tumaenja,
ali to je njegov originarni zadatak. Sud mora potovati metode i granice tumaenja, a da bi ispunio ovaj zadatak mora se takoe pridravati pravnih
tehnika transparentnosti, konzistentcije i ubjedljivih obrazloenja odluka
u skladu sa ugovorima. Zakonodavac je u primarnim ugovorima ostavio
toliko pitanja neodgovorenih da je za efektivno funkcionisanje EU sudska
evolucija prava neophodna.70
b) Gramatiko tumaenje
Gramatiko tumaenje je od velikog znaaja, jer je jezik radni instrument pravnika.71 Ono je od dvostrukog znaaja, jer slui kao poetna i
zavrna ograniavajua taka tumaenja.72 Ograniavajua funkcija je
vidljiva iz pitanja da li se materijalno tumaenje smije udaljiti od formalnog tumaenja zakonskog teksta, to i jeste intencija zakonodavca koji je
usvojio ovaj normativni tekst. Kod gramatikog tumaenja se, po objektivnoj teoriji, pravilo tumai u sadanjem kontekstu, a ne po uslovima koja
su vladala u trenutku stupanja na snagu norme.73 U sluaju da postoje
razliita tumaenja mora se izabrati varijanta koje vie odgovara zakonskom tekstu, da bi se potovala intencija zakonodavca kao jedinog neposredno legitimisanog dravnog organa.74 Potovanje zakonskog teksta
radi jedinstva pravnog sistema i nadreenosti ustavnih, primarnih naela
zahtijeva uzimanje u obzir cijelog pravnog sistema,75 naroito naela pravne drave i pravne sigurnosti76. Tumaenje ne smije dovoditi do proizvoljOvo je pojam iz kontinentalno-evropske, posebno njemake literature; u anglosaksonskoj literaturi se
ovo naelo opisuje kao rule of law.
70
E. Stein, Application and Enforcement of International Law by National Authorities and Courts, u Festschrift
fr die Universitt Heidelberg, 1986, 629 i dalje; U. Everling, Richterliche Rechtfortbildung in der Europischen
Gemeinschaft u JZ 2000, 220.
71
H.-J. Koch, Sprachphilosophische Grundlagen der juristischen Methodenlehre, u Elemente einer juristischen Begrndungslehre, Studien zur Rechtsphilosophie und Rechtstheorie, Band 11, 2003, 123 i dalje;
P. Schiffauer, Wortbedeutung und Rechtserkenntnis, 1979, 72 i dalje; B. Rthers, Rechtstheorie, 2008,
100 i dalje.
72
W. Fikentscher, Methoden des Rechts in vergleichender Darstellung, Mitteleuropischer Rechtskreis,
Band III, 1976, 670.
73
K. Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenschaft, 1991, 320 i dalje.
74
F. Mller/R. Christensen, JursitischeMethodik, Band I, 2002, napomena 332.
75
G. van Calster, The EUs Tower of Babel, u YEL 1997, 375; A. Bleckmann, Die systematische Auslegung im Europischen Gemeinschaftsrecht, u Studien zum Europischen Gemeinschaftsrecht (Iz: A.
Bleckmann), 1986, 4.
76
J. Anweiler, Die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaften, 1997, 156.
69
85
nih rezultata koji zavise od individualne volje subjekta koji tumai.

Gramatiko tumaenje u evropskom pravu ne moe zauzeti znaaj kakav ima u naconalnom prava.77 Ovo ve proizlazi iz raznovrsnosti
slubenih, pravnoobavezujuih i ravnopravnih jezika trenutno 23. Sud
EU ne podrava demokratsko veinsko shvatanje u smislu da veinska
grupa jezika sa istim rezultatom preovlada ostale jezike.78 Dalje, Sud ne
prati uvijek jezik koji daje najjasnije tumaenje, iako je kvalitativno i dogmatski najbolje izraen ili preveden zakon, jer ne postoji konzens drava lanica da je jedan jezik preovladavajui.79 Sud primjenjuje metodu
komparativnog tumaenja da bi se izmeu jezika pronaao zajedniki
znaaj ili najvei konzens.80 To vai i kod recepcije nacionalnih zakona.
Ako Sud recipira strukturu ili sadraje pojedinih nacionalnih zakona, kao
npr. strukturu nadlenosti prema njemakom ustavu, to ne znai da se
primjenjuju njemake metode tumaenja nadlenosti,81 nego se opet, po
evropskom pravu, autonomno tumai rezultat. Autonomno tumaenje se
moe poklapati sa jednim ili vie nacionalnih metoda, ali je to samo sluajna kongruencija.
b) Istorijsko-genetiko tumaenje
Istorijskim tumaenjem se utvruje intencija zakonodavca.82 Od znaaja su svi podaci koji obrazlau volju zakonodavca, ali ovo ne znai da
iskljuivo vai intencija vlade i njene podravajue veine u parlamentu.83
U obzir se uzimaju sva izjanjavanja u zakonodavnom procesu, naroito
komentari opozicije i manjine, da bi nastala to jasnija i autentinija slika,
poput one koja je postojala u parlamentu u vrijeme usvajanja zakonskog
teksta. Protivni komentari mogu sluiti negativnoj selekciji tumaenja,
tako da barem postane jasno ta nije eljeno. Istorijsko tumaenje u EU
se ne primjenjuje u onom intenzitetu u kojem se primjenjuje u dravama
M. Frisch, Die richtlinienkonforme Auslegung nationalen Rechts, 2000, 16 i dalje.
F. Mller/R. Christensen, Juristische Methodik, Band II, Europarecht, 2003, 25; I. Schuebel-Pfister,
Sprache und Gemeinschaftsrecht, 2004, 267 i dalje.
79
F. Mller/R. Christensen, Juristische Methodik, Band II, Europarecht, 2003, 28 i dalje; I. Schuebel-Pfister, Sprache und Gemeinschaftsrecht, 2004, 275 i dalje; u privatnom pravu postoji, radi naela autonomije,
mogunost da se ugovornici dogovore na jedan preovladajui jezik u sluaju sumnje (to je u meunarodnoekonomskim relacijama esto engleski jezik ili jezik jaeg ugovornika).
80
C. Kohler/A. Knapp, Nationales Recht in der Praxis des EuGH, u ZEuP 2002, 720 i dalje; C. Baldus,
Nach dem Beitritt: Auslegungspraxis und Kerneuropa, u GPR 3/03-04, 114 i dalje; I. Schuebel-Pfister,
Sprache und Gemeinschaftsrecht, 2004, 168 i dalje.
81
S. Grundmann/K. Riesenhuber, Die Auslegung des Europischen Privat- und Schuldvertragsrechts, u
JuS 2001, 530 i dalje; C. Kohler/A. Knapp, Nationales Recht in der Praxis des EuGH u ZEuP 2002, 721.
82
F. Bydlinki, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, 1991, 451.
83
77
78
86
lanicama, jer su pretpostavke zakonodavnog procesa drugaije.84 Broj

razliitih dokumenata je vei nego u pojedinim dravama i nisu vi dokumenti dostupni javnosti. Postignuti kompromis ne potie iz pera jedne
vladajue partije, nego iz 27 parlamenata.85 Konano, u evropskom pravu
je istorijsko tumaenje djelimino kongruentno sa teleolokim tumaenjem.86
c) Sistematsko i teleoloko tumaenje

Sistematsko i teleoloko tumaenje zauzimaju u evropskom pravu
centralnu ulogu.87 Iz dogmatske pozicije ove dvije metode se mogu samostalno analizirati. U pravnoj praksi Suda EU u raznovrsnim odlukama se
moe prepoznati da Sud ove dvije metode kombinuje i esto za tumaenje upotrebljava zajednika mjerila.88
Kod sistematskog tumaenja se sadraj normi tumai kroz njihov sistematski poloaj, jer se pretpostavlja da je zakonodavac iz loginih razloga
integrisao pojedina pravila i poglavlja u jedan zakon i zakon unutar pravnog sistema.89 Negativno izraeno, cilj sistematskog tumaenja je izbjegavanje protivrijenih vrednovanja (u njemakoj literaturi widerspruechliche Wertungen).90 Sekundarno pravo ne smije biti protivno primarnom
pravu.91 Prvo se moe posmatrati sama norma, pojmovi, reenice i stavovi
unutar norme, jedni prema drugima. Kao drugo se moe razmatrati norma unutar poglavlja. Kao tree, poglavlje norme se analizira na temelju
odnosa prema normama drugih poglavlja i intencije pojedinih dijelova zakona. Konano, zakon se moe posmatrati u kontekstu nacionalnog pravM. Lutter, Die Auslegung angeglichenen Rechts, u JZ 1992, 599 i dalje.
C. Calliess, Die Charta der Grundrechte der Europischen Union u NJW 2005, 933.
86
A. Bleckmann, Probleme der Auslegung von EWG-Richtlinien u RIW 1987, 931 i dalje; M. Pechstein,
Die Bedeutung von Protokollerklrungen zu Rechtsakten der EG, u EuR 1990, 253; M. Schmdit, Privatrechtsangleichende EU-Richtlinien und nationale. Auslegungsmethoden u RabelsZ 1995, 569 i dalje.
87
M. Lutter, Die Auslegung angeglichenen Rechts, u JZ 1992, 602 i dalje; M. Schmidt, Privatrechtsangleichende EU-Richtlinien und nationale Auslegungsmethoden, u RabelsZ 1995, 579 dalje.
88
Npr. Sud EU, Witt, Slg. 1997, I-6589; Sud EU, Defrenne II, Slg. 1976, 455; Sud EU, Kommission/
Deutschland, Slg. 1999, I-7837.
89
W. Fikentscher, Methoden des Rechts in vergleichender Darstellung, Mitteleuropischer Rechtskreis, Band III, 1976, 672 i dalje; J. Anweiler, Die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaften, 1997, 173 i dalje; C. Buck, ber die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der
Europischen Gemeinschaften, 177 i dalje.
90
A. Bleckmann, Die systematische Auslegung im Europischen Gemeinschaftsrecht, u Studien zum Europischen Gemeinschaftsrecht (Iz: A. Bleckmann), 1986, 47; N. Brown/T. Kennedy, The Court of Justice
oft he European Community, 1994, 311.
91
Sud EU, Rauh, 1991 I-1647; Sud EU, Ordre des barreaux, 2007 I-5305; Sud EU, Sturgeon, 2009
I-10923.
84
85
87
nog sistema i prema supra-/internacionalnim pravilima.92 Pojedini termini

mogu imati razliit ili kongruentni znaaj, a sa sistematskim tumaenjem
se moe pronai znaaj koji je namjeravan.
Kod teleolokog tumaenja odluujui je ratio legis norme, to jeste
svrha ili cilj.93 Ovaj obim istovremeno podrava i oteava tumaenje, tako
da je za ubjedljivo tumaenje odluujue pridravanje pravne dogmatike
i tzv. judicial self restraint, jer ne postoje definirane granice tumaenja.94
Za teleoloko tumaenje u evropskom pravu je posebno mjerodavno naelo effet utile, jer se ovo obimno naelo moe koristiti u funkciji napretka
integracije.95 Znaaj teleolokog tumaenja je oigledan kod direktiva, jer
direktive obavezuju drave lanice ne kroz izvravanje zakona u odreenoj formi, kao kod uredbe, nego na ostvarivanje cilja direktive. U pravnoj
praksi se moe uoiti da se donose sve obimnije i preciznije direktive,
tako da sve vie lie na klasine zakone, to namee pitanje usklaenosti sa podjelama nadlenosti EU prema dravama lanica, radi naela
ogranienja. Tako sve vie nastaju abloni za implementaciju nacionalnih
zakona. Ova evolucija direktiva se moe kritikovati, ali je potrebno, kod
svake direktive, razmotriti oblast koja je u pitanju i cilj norme.
d) Tumaenje u skladu sa evropskim pravom

aa) Hijerarhija normi i analogija sa nacionalnim pravom
Prema klasinoj teoriji hijerarhije normi, pravila nieg ranga moraju
biti u skladu sa normama vieg ranga.96 Tako je u Njemakoj nastala metoda tumaenja u skladu sa ustavom, to znai da pravila unutar drave
ne smiju biti protivustavna.97 Ustavni sudovi preuzimaju funkciju uvara
ustava (u njemakoj literaturi Hter der Verfassung). Analogno ovom
razumijevanju, primarni ugovori, kao najvii pravni akt EU, preuzimaju
M. Zuleeg, Die Auslegung des Europischen Gemeinschaftsrechts, u EuR 1969, 102; Sud EU, Thomson, 2007, I-2049.
93
J. Khling/O. Lieth, Dogmatik und Pragmatik als leitende Parameter der Rechtsgewinnung im. Gemeinschaftsrecht u EuR 2003, 375 i dalje I. Kapsis, The Courts of the European Union, 178 u European
Union Politics (Iz: M. Cini/N. P.-S. Borragan), 2010.
94
F. Bydlinki, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, 1991, 454.
95
S. Seyr, Der effet utile in der Rechtsprechung des EuGH, 2008, 56 i dalje; M. Gebauer, Europische
Auslegung des Zivilrechts, u Zivilrecht unter Europaeischem Einfluss (Iz: M. Gebauer/T. Wiedmann) 2005,
98 i dalje.
96
F. Mller/R. Christensen, Juristische Methodik, Band II, Europarecht, 2003, 322 i dalje; C. Buck, ber
die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaft, 1998, 186 i dalje.
97
C. Starck, Praxis der Verfassungsauslegung, 1994; G. Lienbacher, Verfassungsinterpretation in Europa,
2011.
92
88
ustavnu funkciju. Primarni ugovori uivaju najvii demokratski legitimitet, jer su usvojeni od strane vlada i parlamenata svih drava lanica, a
pojedine temeljne promjene zahtijevaju odravanje referenduma u dravama lanicama, ukoliko je ovo nacionalnim ustavima predvieno. Ovo
jeste proireno razumijevanje zajednike hijerarhije, jer evropsko pravo
nije prirodni dio nacionalnog ustava i ovome automatski nadreeno.98
Unutar EU sekundarni i tercijarni normativni akti, kao druga pravila, moraju biti u skladu sa primarnim ugovorima. Ako to nije sluaj nastaje potreba za tumaenjem u skladu sa evropskim pravom. Sutinski metode
tumaenja vae za cjelokupno evropsko pravo, ali se usklaenost prava
moe posmatrati prema primarnom i sekundarnom pravu, a usklaenost
sa direktivama se posebno imenuje.99 Intenzitet tumaenja evropskog
prava dodatno zavisi od ratio legis i prirode normativnih akata.100 Primarno i sekundarno pravo se ve razlikuju u nainu nastajanja, to se dalje
prepoznaje u obimu i preciznosti. Sekundarno pravo je esto normativno
detaljnije i jasnije strukturirano. Sud kod teleolokog tumaenja ima konkretnija mjerila ako postoje definisani sektoralni ciljevi ili ako su ovi konkretnije opisani. Ipak i ovi ciljevi se moraju tumaiti u skladu sa osnovnim
ciljevima UEU i UFEU.101 Tumaenje prava u skladu sa evropskim pravom
je svojstveno evropskom pravu.102 Ovo pravo, preko naela nadreenosti
i svojih ostalih naela, kao to su naela neposrednog dejstva, effet utile i
lojalnosti (l. 4. III UEU) zahtijeva saradnju, koherenciju prava i u priznatoj
mjeri je nadreeno pravu drava lanica. Zato Sud EU zahtijeva da se nacionalno pravo takoe tumai u skladu sa evropskim pravom.103
bb) Tumaenje u skladu sa direktivama

aaa) Pravni akt direktive
Specifinost evropskog prava se moe prikazati po institutu direktiva
koje nacionalno pravo ne poznaje.104 Direktive preputaju implementaciju
F. Mller/R. Christensen, Juristische Methodik, Band II, Europarecht, 2003, 51.
dalje, 460 i dalje; J. Anweiler, Die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaften, 1997, 205 i dalje.
100
C. Buck, ber die Auslegungsmethoden des Gerichtshofs der Europischen Gemeinschaft, 1998, 181,
203.
101
L.-J. Constantinesco, Das Recht der Europischen Gemeinschaft, Band I, 1977, 821; A. Bredimas,
Methods of Interpretation and Community Law, 1978, 71.
102
Sud EU, Pfeiffer, 2004 I-8825; Sud EU, Impact, 2008 I-2483.
103
Sud EU, Murphy, 2004 I-8825; Sud EU, ITC, 2007 I-181.
104
S. Grundmann/K. Riesenhuber, Die Auslegung des Europischen Privat- und Schuldvertragsrechts u
JuS 2001, 529 i dalje.
98
99
89
pravila dravama lanicama. Radi svojih specifinosti razvilo se tumaenje u skladu sa direktivama.105 Razlika prema neposrednom tumaenju
u skladu sa evropskim pravom jeste da se kod tumaenja u skladu sa direktivama tumai nacionalno pravo. Direktiva je, u skladu sa lanom288.
st.3. UFEU, obavezujua za sve drave lanice svojim ciljem, ali preputa
nacionalnim institucijama odabir oblika i sredstava. Direktivama je svojstven dvostepeni postupak donoenja. U prvoj fazi organi EU donose tekst
direktive, odreujui rok unutar kojega direktiva mora biti implementirana u dravama lanicama i druga faza postupka u kojoj drave lanice implementiraju direktivu u nacionalno pravo, najee donoenjem zakona.
Tumaenje nacionalnih propisa u skladu sa direktivom, s jedne strane, popunjava prazninu koju ostavljaju uslovi za vertikalno neposredno
dejstvo direktive. S druge strane, ono omoguava, istina posredno, horizontalno dejstvo direktive. Naime, tumaenje nacionalnih propisa u skladu sa direktivom nije ogranieno na odnose izmeu pojedinca i drave,
nego vrijedi i za odnose izmeu privatnih lica. Dok objektivno neposredno dejstvo moe sluiti kao odbrambeni tit od nacionalnih propisa koji
nisu u skladu sa neimplementiranom direktivom, koja propisuje obaveze
za dravu lanicu, tumaenje nacionalnih propisa u skladu sa direktivom
pojedinci mogu koristiti i kao ma.106 Moglo bi se posumnjati da je time
narueno pravilo da iz neizvrenja obaveze drave lanice implementiranja direktive za pojedinca ne smiju nastajati obaveze, nego samo prava.
U sluaju spora moe se izmeu dva privatna lica horizontalno dejstvo
direktive negativno odraziti na jednog od dva pojedinca, kojemu nee ii
u korist.107 Ipak je horizontalno dejstvo direktive, kada je posredno, dozvoljeno, kako prema Pravu EU, tako i prema nacionalnom pravu, jer u ovom
sluaju pravni osnov za rjeavanje odreenog pitanja nije neposredno direktiva nego nacionalno pravo, a ono bi se moglo tumaiti na takav nain i
bez postojanja direktive.108 Sud EU je ovo ogranienje tumaenja potvrdio
u stalnoj praksi konstatujui da tumaenje nacionalnog prava u skladu
sa direktivom, ne smije biti povod za tumaenje nacionalnog prava contra legem, niti odreivanja retroaktivnog dejstva odredbi direktive i time
naruavanja pravne sigurnosti.109 Tako tumaenja nacionalnih propisa u
skladu sa direktivom svoju granicu nalazi u opim naelima Prava EU,
M. Frisch, Die richtlinienkonforme Aulegung, 2000, 13 dalje, 51 i dalje.
S. Rodin/T. apeta, Uinci direktiva Europske unije u nacionalnom pravu, 2008, 35.
107
U njemakoj literaturi Reflexwirkung einer Norm.
108
M. Schweitzer/W. Hummer/W. Obwexer, Europarecht-Das Recht der Europischen Union, Wien 2007,
82.
109
Sud EU, 16.6.2005., C-105/03, Krivini postupak protiv Maria Pupino (Pupino), 2005 I-5285; Sud EU,
Impact, 2008 I-2483.
105
106
90
a najprije u naelu legaliteta, pravne sigurnosti i zabrane retroaktivnog

dejstva.110
bbb) Neusvajanje ili manjkava implementacija direktive

Preduslov tumaenja nacionalnih propisa u skladu sa direktivom
jeste da direktiva nije implementirana, da je manjkavo ili neadekvatno
implementirana. Ovaj preduslov moe biti nezavisan ili se smatrati kao
neispunjen. Pitanje jeste, da li onda uopte postoji prostor za tumaenje u
skladu sa direktivom.111 Na ovakve sumnje se mogu dati razliiti odgovori.
Kao prvo, esto je mogue pronai neusklaenost sa evropskim pravom
putem pravne analize sa nacionalnim metodama tumaenja. Ako postoje
razliita miljenja, onda se takoe ne moe od poetka negirati potreba i
mogunost tumaenja, ali je ovo samo materijalni vid problematike. Tumaenje se izraava i u procesualnom pravu, jer nacionalni sudovi moraju odluiti, da li imaju sumnju u pogledu znaenja nacionalnog prava
i na osnovu togu pokrenuti postupak pred evropskim Sudom. Sakrivanje
sumnje ili zaobilaenje ispitivanja usklaenosti sa evropskim pravom nije
doputeno. Sudovi se za ovakvo djelovanje ne mogu pozivati na naelo
sudske nezavisnosti, jer ono ne ovlauje na zaobilaenje ispitivanja prava i ispunjavanje naela pravne drave. Iz procesualnog aspketa je, kroz
prethodni postupak po l. 267. UFEU, institucionalizovana kooperacija
nacionalnih sudova sa Sudom EU. Sud EU samo odgovara na strukturna
evropska pitanja da bi se osiguralo jedinstvo i efektivitet zajednikog pravnog sistema, a nacionalni sud odluuje u pojedinom sluaju sopstvenim
rjeenjem. Pojedinom sudiji ili sudu nije oduzeta individualna odgovornost, pravo i obaveza odluke. Od ovog preduslova mora se razlikovati jo
jedno pitanje, da li postoje granice za tumaenje u skladu sa direktivom
praeter ili contra legem.112 Ovo opet nije razlog za odbijanje evropskog
tumaenja, jer se ova pitanja uvijek postavljaju kod tumaenja. Ona su
postojala i prije nastanka evropskog prava i nastavljaju postojati pored
dejstva evropskog prava.
(1) Neimplementirana direktiva ili istek roka za implementaciju

Iz vremenskog aspekta se postavlja pitanje kada postoji obaveza tumaenja u skladu sa direktivama. Formalno odluujui trenutak moe biti
stupanje na snagu direktive ili istek roka za nacionalnu implementaciju
Sud EU, Pupino, Slg. 2005, I-5282, napomena 44 i 47.
112
Ibid., 1108.
110
111
91
direktive. U poreenju sa uredbom, drave kod direktive imaju mogunosti da odre specifinosti svojih pravnih sistema u okviru direktive. To
znai da obaveza za implementaciju direktive i tumaenje u skladu sa
direktivom vremenski poinje sa istekom roka za implementaciju, da bi
drave lanice mogle razmisliti kako da implementiraju direktivu u okviru
svoga pravnog sistema, da se ne bi poremetile osnovne strukture ili znaajna druga pravila.113 Ipak, ova vremenska granica se ne moe shvatiti
kao apsolutna, jer je kod direktive obavezujui cilj, a cilj moe biti vremenski vrlo zahtjevan. Zato direktiva moe biti obavezna i prije roka za
implementaciju, tzv. prethodno dejstvo direktive (u njemakoj literaturi
Vorwirkung der Richtlinie).114
(2) Loe implementirana direktiva

Odluka von Colson popunila je prazninu u sistemu pravne zatite,
koja je nastala prethodno navedenom praksom Suda EU o vertikalnom
neposrednom dejstvu direktive.115 Vertikalno neposredno dejstvo za uslov
ima da direktiva nije implementirana u nacionalno zakonodavstvo. Time
nije odreeno, kako pruiti zatitu pojedincima kojima odredbe direktive
dodjeluju prava u odreenom obimu, ali nacionalni zakon, kojim je direktiva pravovremeno implementirana, ta prava pruaju u manjem obimu ili
ih uopte ne predviaju. Sud EU je presudom von Colson utemeljio naelo tumaenja nacionalnog zakona, kojim se loe implementira direktiva,
u skladu sa direktivom. Nacionalni organi su obavezni tumaiti odredbe
zakona kojim je implementirana direktiva u skladu sa odredbama i ciljevima direktive, u svrhu dodjele prava pojedincima koja im prua direktive,
a ne prua nacionalni zakon. Ovo istovremeno znai za pravnu praksu u
dravama lanicama da odredbe zakona kojima se implementira direktiva mora, prilikom primjene, uporeivati sa odredbama direktive, da bi
uopte doli do zakljuka da li je direktiva dobro ili loe implementirana.
U sluaju loe ili nedovoljne implementacije, prvo se ispitiva mogue
vertikalno neposredno dejstvo direktive. U sluaju von Colson, vertikalno
neposredno dejstvo nije bilo mogue, jer konkretna odredba direktive o
sankcijama za diskriminaciju nije bila dovoljno odreena i precizna. U
sluaju da uslovi za vertikalno neposredno dejstvo nisu ispunjeni, nacionalni organi imaju obavezu da odredbe kojima je direktiva implementirana pokuaju tumaiti na takav nain da osiguraju ostvarenje samog cilja
D. Brechmann, Die richtlinienkonforme Auslegung, 1994, 264.
115
Sud EU, Colson, Slg. 1984, 1891; D. Brechmann, Die richtlinienkonforme Auslegung, 1994, 31 i dalje.
113
114
92
direktive, ostajui unutar prostora koji im sam tekst nacionalnih propisa

prua za takvo tumaenje. Obaveza za ovakvim tumaenjem se esto
naziva i posrednim dejstvom direktive.116 U konkretnom sluaju odredba
lana 611.a st. 2. BGB (Buergerliches Gesetzbuch, Graanski Zakonik
Njemake)117 koja odreuje naknadu tete za sluaj diskriminacije, mora
se tumaiti tako da nadoknaena teta mora biti vea od npr. isto simboline naknade tete, poput naknade trokova pretrpljenih zbog same
aplikacije. Iako je Sud EU ovlaten samo da tumai Pravo EU, a ne i nacionalne propise, nalog za tumaenje direktive koje ukazuje na ovakvu
obavezu tumaenja propisa BGB-a, proizlazi iz odluke Colson.
(3) Pravila koja nisu donijeta u svrhu sa direktivom

U presudi Marleasing118, Sud EU je proirio naelo tumaenja u skladu sa direktivom i na nacionalne propise koji ne slue implementaciji
same direktive, ak i na propise koji su donijeti prije same direktive. To
znai da se, u sluaju loe implementacije direktive ili njene neimplementacije, ako relevantne odredbe nemaju vertikalno neposredno dejstvo, cjelokupno nacionalno pravo mora tumaiti u skladu sa direktivom.
Na prvi pogled moe djelovati neopravdano da se, u pogledu naela zabrane reaktivnog dejstva, propisi nacionalnog prava koji su donijeti i nekoliko decenija prije donoenja same direktive ili njenog implementacionog akta, tumae u skladu sa direktivom. Ipak, ovakvo dejstvo direktive
se moe izvesti iz njene nadreenosti koja se ne odnosi samo na propise
kojima se implementira direktiva, nego na sve propise nacionalnog prava.
4. Granice tumaenja
a) Sudska evolucija prava i naelo institucionalne ravnotee
Sudska evolucija prava je klasina pravna dilema koja nastaje u svim
pravnim sistemima sa naelom podjele vlasti. Naelo podjele vlasti se teko moe ostvariti u istom obliku. To se npr. institucionalno prepoznaje
po pravu zakonske inicijative koje je esto podijeljeno izmeu parlamenta i vlade ili po lanovima vlade koji su ujedno i zastupnici u parlamentu.
U svim ovim sluajevima, granice izmeu legislativne i izvrne vlasti nisu
Vidi npr. R. Vukadinovi, Uvod u institucije i pravo Evropske unije, Kragujevac 2008, 83; N.Misita ovo
smatra jednim aspektom indirektnog horizontalnog dejstva direktive, vidi N. Misita, Osnovi prava Evropske
unije, Sarajevo 2008, 401.
117
Brgerliches Gesetzbuch (Njemaki Graanski Zakonik).
118
Sud EU, 13.11.1990., C-106/89, Marleasing SA/La Comercial Internacional de Alimentacion SA (Marleasing), Slg. 1990, I-4135, napomena 8.
116
93
strogo razgraniene. U EU naelo podjele vlasti se ne moe nai u originarnoj formi zbog specifine pravne prirode Unije, njene institucionalne
strukture i nadlenosti. U EU postoji horizontalna i vertikalna struktura saradnje i kontrole, tzv. institucionalna ravnotea izmeu tijela EU, poput
Savjeta, Komisije, Parlamenta i Suda, te drava lanica.119 Pravo zakonske
inicijative nije u iskljuivoj odgovornosti Parlamenta, nego Komisije i Savjeta. Zakonski proces je kompleksan i predvia razliite uloge, a nadlenosti su tako diversifikovane da se naelo podjele vlasti ne moe jasno
uoiti, nego je institucionalizovan sistem iroko podijeljenih odgovornosti,
participacija i kontrola, horizontalno, unutar EU, i vertikalno, izmeu EU i
drava lanica. Zbog ove podjele vlasti nastaje pitanje u kojoj mjeri sudovi
smiju tumaiti pravo, jer na taj nain zadiru u zakonodavne nadlenosti.
Tumaenje moe dovesti ak do evolucije prava kroz sudsku vlast.
Zakonodavac se primarno poziva na naelo demokratije, dok sudovi u prvom redu odravaju naelo pravne drave. Sudovi nisu neposredno birani
od strane naroda i demokratski legitimisani, te imaju obavezu da potuju
naelo demokratije i podjele vlasti, ali se sudovi mogu pozivati na naelo
pravne drave i takoe na podjelu vlasti. Dodatno evropsko pravo poznaje
specifina naela, kao to su effet utile, lojalnost i integraciju. Svi dravni
organi su vezani za ova naela, tako da nije mogue odrediti nepominu granicu, nego se ova naela moraju posmatrati u smislu meusobnog
podsticanja. Pitanje demokratske legitimacije nije iskljuivo politiko pitanje, nego dodiruje pitanje prenoenja nadlenosti, pravna naela kao
to su nacionalni suverenitet i ultra vires kontrolu.120 Tumaenje prava
kroz dodatni supranacionalni nivo izaziva dodatno pitanja kolizije, monizma i dualizma.121 Lisabonska odluka njemakog ustavnog suda prikazuje
kako nacionalni ustavni sudovi prema Sudu Evropske Unije pozicioniraju
svoje pravno miljenje. Kroz evropsko pravo, kompleksno pitanje granica
tumaenja postaje jo obimnije, jer se pridruuju aspekti vertikalnog odnosa evropskog prema nacionalnom pravu, posebno kod direktiva koje
se u dvostepenom procesu implementiraju u EU.122
J.-P. Jacque, The Principle of Institutional Balance, CMLR 2004, 383 i dalje.
C. Franzius/F. C. Mayer/J. Neyer, Strukturfragen der Europischen Union, u Strukturfragen der Europischen Union (Iz: C. Franzius/F. C. Mayer/J. Neyer), 2010, 13 i dalje; S. Oeter, Verkoppelung von
Recht und Politik im europischen Verfassungsdenken, u Strukturfragen der Europischen Union (Iz: C.
Franzius/F. C. Mayer/J. Neyer), 2010, 67 i dalje ; A. v. Bogdandy, Prinzipien der Rechtsfortbildung im europischen Rechtsraum, u Strukturfragen der Europischen Union (Iz: C. Franzius/F. C. Mayer/J. Neyer),
2010, 340 i dalje.
121
M. Zrn, Das Bundesverfassungsgericht und die Politisierung der Europischen Union, u Strukturfragen der Europischen Union (Iz: C. Franzius/F. C. Mayer/J. Neyer), 2010, 46 i dalje .
122
119
120
94
b) Praeter i contra legem

Sa terminologijom praeter i contra legem se opisuju granice tumaenja. Oba pojma se tradicionalno odnose na zakonski tekst (legem),
ali u meuvremenu se, u ustavnom smislu, obuhvata cjelokupno pravo,
naroito osnovna naela i vrijednosti, podzakonski akti i obiajno pravo
(u njemakoj literaturi Gewohnheitsrecht). Kod praeter legem postoji injenino stanje koje nije obuhvaeno zakonskim tekstom. Ovdje se
pravni deficit popunjava tumaenjem, jer se norma ne smatra savrenom.
Kritinije jeste tumaenje contra legem kod kojega se tumai protivno
zakonskom tekstu. Posebno je senzitivan sluaj, kada se ratio legis preokrene pervertira ili se normi oduzme originarni znaaj.123 Nastanak tumaenja contra legem se moe objasniti na vie naina. Moe da postoji
razliito shvatanje rijei ili je zakonodavac koristio neodreene pravne
pojmove i tako pruio prostor za tumaenje.
Gramatiko tumaenje se smatra kao poetna i zavrna taka tumaenja, jer bi zakonodavac pravio krupne pogreke, ukoliko se ne bi precizno
izraavao. Zato se gramatiko tumaenje koristi kao poetna taka tumaenja, a poslije primjene ostalih metoda tumaenja se posmatra da li se
tumaenje nije suvie udaljilo od zakonskog teksta.124 S druge strane, i zakonodavac kroz okolnosti i kompromise moe doi do nesrene jezike
formulacije ili pogrijeiti u izboru pojmova ili konstelacije rijei i reenica.
Dalje, injenina stanja se mogu promijeniti u tolikom obimu da istorijski
upotrebljeni termini nisu vie primjerni. Zato se gramatiko tumaenje
od pojedinih autora ne smatra kao ogranienje.125 Meutim, zakonodavac ostaje neposredno demokratski legitimisano tijelo koje usvaja zakone
nakon parlamentarnog diskursa i analize. Ne postoji razlog za sumnju u
svaki zakon, tako da, ako se pretpostavlja da zakoni predstavljaju volju
zakonodavca, ona moe sluiti kao ogranienje tumaenja.
Konano se granice tumaenja pronalaze u naelima i vrijednostima
ustava i primarnih ugovora.126 Po njemakom ustavu su dravne vlasti izrii-
J. Neuner, Die Rechtsfindung contra legem, 2005, 132; K. Larenz/C. W. Canaris, Methodenlehre der
Rechtswissenschaft, 1995, 250; F. Bydlinski, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, 1991, 496.
124
K. Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenschaft, 1991, 322; H. Jarass, Einleitung napomena 13 u GG
(Iz: H. Jarass/B. Pieroth), 2011.
125
O. Depenheuer, Der Wortlaut als Grenze, 1988, 41 i dalje; P. Schiffauer, Wortbedeutung und Rechtserkenntnis, 1979, 36.
126
K. Larenz/C. W. Canaris, Methodenehre der Rechtswissenschaft, 1995, 251; A. Bleckmann, Die wertende Rechtsvergleichung bei der Entwicklung europischer Grundrechte, u Europarecht Energierecht
Wirtschaftsrecht, Festschrift fr Bodo Brner (Iz: J. F. Bauer/P.-C. Mller-Graff/M. Zuleeg) 1992, 30 i dalje.
123
95
to obavezane da prate zakone i pravo (Gesetzes- und Rechtsbindung).127

To znai da ustav obuhvata, pored pozitivnih zakona, sva ostala vaea
pravila unutar pravnog sistema, a pravnom sistemu pripadaju i obavezujua pravila supra-/internacionalnog prava. Primarno pravo EU, uporedivo ustavnom razumijevanju drava lanica, ne sastoji se samo iz zakona,
nego iz svih pravila pravnog sistema.128 Radi sloenosti jednog pravnog
sistema, a to jo vie vai za EU koja spaja raznovrsne pravne kulture,
granica contra legem se teko moe fiksirati. Umjesto ovakvog poduhvata
primjerenije je da se potuje osnovni ratio contra legem. Ne smije nastati
rezultat koji je suprotan glavnoj zakonodavnoj intenciji, tzv. pervertiranje
normativne ratio legis. Ustavni Sud Njemake je pokuao da obuhvati ovaj
smisao sa teorijom nukleusa (u Njemakoj literaturi Wesentlichkeitstheorie). Glavne normativne odluke mora donijeti parlament koji uiva
neposrednu demokratsku legitimaciju putem birakog tijela i ove glavne odluke nisu promjenljive, osim kroz demokratsku zakonodavnu vlast.
Ovu ulogu, zbog naela demokratije i podjele vlasti, sudovi ne mogu supstituirati, iako im je kao treoj dravnoj vlast dozvoljeno pravosue.129
Ovakvo opirno razumijevanje contra legem-granice moe dovesti do
cirkularnog zakljuka da tumaenje u skladu sa evropskim pravom nikada nije contra legem.130 Jer ako contra legem-granica obuhvata cjelokupni
pravni sistem, a u ovo spada za drave lanice i evropsko pravo, onda
tumaenje u skladu sa ovim pravom ne moe biti contra legem. Ali ovo
je klasina dilema metoda tumaenja i njegovih granica. Pored ravnotee unutar pravnog sistema, za tumaenje su odluujue priznate pravne
metode i tehnike.
c) Pravna dogmatika tumaenja i judicial self restraint

Sud EU doivljava kritiku radi nekonzistentnosti i netransparentnosti
naina tumaenja i obrazloenja odluka.131 Sud navodi bitna naela i argumente koje podravaju njegove presude, ali on njih ne navodi dosljedno
i jasno.132 esto Sud neposredno uzima u obzir metodu tumaenja koju
J. Wenzel, Die Bindung des Richters an Gesetz und Recht, u NJW 2008, 348 i dalje.
C. W. Canaris, Die Feststellung von Lcken im Gesetz, 1983, 35 i dalje; R. Wank, Grenzen richterlicher
Rechtsfortbildung, 1978, 89 i dalje, 113 i dalje, 154 i dalje; W. Schlter, Das Obiter Dictum, 1973, 10 i
dalje.
129
H.-M. Pawlowski, Einfhrung in die juristische Methodenlehre, 2000, 61 i dalje; B. Rthers, Rechtstheorie, 2008, 47 i dalje.
130
M. Auer, Materialisierung, Flexibilisierung, Rechtsfreiheit, 2005, 1108.
131
I. Pernice. Die dritte Gewalt im europischen Verfassungsverbund u EuR 1996, 38 i dalje.
132
W. Hummer/W. Obwexer, Vom Gesetzesstaat zum Richterstaat und wieder retour? Reflexionen ber
das britische Memorandum ber den EuGH vom 23.7.1996 zur Frage der korrigierenden Kodifikation von
127
128
96
on smatra odluujuom, bez prikladne sistematike i obrazloenja. Sa dogmatski odreenom i transparentnom strukturom, kao sa obrazloenjem
svih metoda tumaenja u presudama, sud bi mogao ojaati povjerenje
u materijalno i procesno pravo.133 Rizici kod evolucije prava se moraju
preventivno ograniiti, to znai da je evolucija prava ultima ratio. Zato
se uvijek moraju ispitati potencijali tumaenja prava kao npr. analogija,
teleoloka ekstenzija ili redukcija. 134
Iako ili ba zato to je Sud EU zadnja instance sudske vlasti u EU, on
sam za sebe, treba potovati ravnoteu naela i snaga.135 Odmjereno postupanje sudova se u anglosaksonskoj literaturi opisuje terminologijom
judicial self restraint. Ovo naelo je u svim dravama lanicama priznato
kao mjerilo za ouvanje naela podjele vlasti i demokratije. Naelo judicial self restraint nije samo upozorenje, nego integralni dio pravne kulture i inherentan demokratskom sistemu sa naelom pravne drave. Same
metode tumaenja ne prate matematiki ablon. Presude uvijek zavise
od pravne edukacije i iskustva, tako da pravnik uvijek ujedno odluuje
po svome Judiz, koji se u Njemakoj pravnoj literaturi dalje opisuje pojmom Urteilskraft.136 Ova sposobnost rasuivanja oduvijek je intuitivno
primjenjivana i dalje ima svoju ulogu, ali se kod ove sposobnosti ne radi
o slobodnom linom miljenju, nego edukaciji pravnika i metodama arte
legis kako se predaju u nauci i primjenjuju u stalnoj sudskoj praksi.137 Sposobnost rasuivanja ne moe supstituirati pravnu argumentaciju ili dovesti do novog rezultata, nego samo ojaati obrazloenje.
d) Specifine granice iz prirode direktiva

Drave lanice imaju iz svog suverenog zakonodavnog poloaja pravo da
implementiraju direktive i usvoje dalje ili stroije propise. Granice djelovanja
su ovdje postavljene optim naelom proporcionalnosti koje se uvijek mora
potovati i koje jeste poznato svim dravama lanicama. Tumaenje u skladu
sa direktivama ne moe biti obavezno u mjeri u kojoj su implementirani propisi koje direktive ne zahtijevaju (tzv. prekomjerna implementacija)138
Richterrecht des EuGH u EuZW 1997, 300.
133
F. Mller/R. Christensen, Juristische Methodik II, 2003, 432 i dalje.
134
Sud EU, von Colson und Kaman, 1984, 1891; Sud EU, ITC, 2007 I-181.
135
U. Everling, Richterliche Rechtfortbildung in der Europischen Gemeinschaft u JZ 2000, 226 i dalje;
K.-D. Borchardt, Richterrecht durch den Gerichtshof der Europischen Gemeinschaften, u Gedchtnisschrift fr E. Grabitz (Iz: A. Randelzhofer/R. Scholz/D. Willke) 1995, 41 i dalje.
136
U prevodu judic ili sposobnost rasuivanja; Strauch, Rechtsprechungstheorie, Richterliche Rechtsanwendung und Kohaerenz u Die Sprache des Rechts, Band II, 2005, 506.
137
138
M. Habersack/C. Meyer, Die Problematik der berschieende Umsetzung von Richtlinien, 15 u
97
e) Ogranienje tumaenja kroz nacionalno pravo

Kod naela nadreenosti evropskog prava postoji potreba diversifikacije pravnih akata EU. Dok uredbe djeluju kao sveobavezujui zakoni,
direktive preputaju implementaciju dravama lanicama da bi ove inkorporirale direktivu u svoje pravne sisteme sa to manjim usklaivanjem
ostalih pravila. Zato Sud EU priznaje prirodne granice svojstvene nacionalnom pravu. Sudovi drava lanica su obavezani da tumae nacionalno pravo u skladu sa direktivama, u okviru svojih nadlenosti, u mjeri u
kojoj je to mogue sa direktivama.139 Sud EU potuje naela ogranienog
ovlaenja, nacionalnog suvereniteta i demokratskog prava nacionalnog
zakonodavca.
5. Rezime
Metode tumaenja su priznate u razvijenim pravnim kulturama EU.
etiri klasine metode, kako su opisane u kanonu metoda Savigny-ja i
dalje vae kao fundament tumaenja. U 20. vijeku su nastale dalje metode poput komparativne metode, tumaenja u skladu sa ustavom, meunarodnim i evropskim pravom. Meutim, to istovremeno znai da se
ne mogu proizvoljno primjenjivati, niti se na takav nain mogu kreirati
nove metode koje nisu priznate u pravnoj nauci. Tumaenje u skladu sa
evropskim pravom, zbog svog specifinog pravnog karaktera i napretka
integracije EU, zauzima sopstvenu ulogu u pravnoj dogmatici i moe se
zato opisati kao autonomna metoda. Svejedno se ova metoda tumaenja
strukturno ne udaljava od ostalih metoda. Autonomno tumaenje evropskog prava je funkcionalno uporedivo tumaenjem u skladu sa ustavom,
na nivou drava lanica.
Kroz nadreenosti evropskog prava i specifini karakter primarnog
prava nacionalni pravni sistemi moraju se dodatno tumaiti. Ustav nije
zadnje pravno mjerilo. Uporedivo ustavnom pravu nastaje zajednika
struktura i koherencija, podrana kroz naela effet utile i lojalnosti. U njemakoj literaturi se znaaj ustava opisuje jedinstvom ustava (Einheit
der Verfassung).140 Naelo integracije je izazov za tumaenje, jer ne postoji jedna definicija, a samo naelo se mora mjeriti sa ostalim naelima
primarnog prava. Ono ostalim naelima nije nadreeno. Ova situacija
u primarnom evropskom pravu se opisuje izrazom jedinstva u raznoliEuropische Methodenlehre (Iz: K. Riesenhuber), 2006.
139
Sud EU, Maerleasing, Slg. 1990 I-4135 napomena 8; Sud EU, Habermann-Beltermann, Slg. 1994
I-1657 napomena 10.
140
C. Callies, Rechtsfortbildung und Richterrecht in der EU u Berliner Online-Beitrge zum Europarecht, Nr. 1, 3.
98
kosti. EU je kompleksnija od pravnih sistema drava lanica, jer pored

horizontalne dimenzije prava, postoji vertikalni odnos EU prema 27 drava lanica. Ipak, dravama lanicama, naroito federalnim dravama,
ova dimenzija nije nepoznata. Uvijek kada sudovi tumae pravo, naroito
kada popunjavaju praznine ili koriguju pravila, postavlja se pitanje granica
tumaenja. Za ogranienje tumaenja se i dalje upotrebljavaju klasine
granice praeter i contra legem. Ne postoji jedan ablon koji se kod svih
presuda moe upotrijebiti. Kod sudske evolucije prava nastaju razni konflikti, posebno izmeu naela demokratije i podjele vlasti, na jednoj strani
i naela pravne drave, na drugoj strani. Ovo je klasina dilema tumaenja koja je poznata i svim pravnim kulturama drava lanica.
Pravila su ive materije, jer se primjenjuju na ivotne situacije. Zakonodavac ne moe predvidjeti sve ivotne konstelacije, a ni sudovi ni pravna nauka sudovi i pravna nauka nisu u poloaju da definiu fiksne metode i granice tumaenja, jer se nalaze u istoj situaciji kao ostale dravne
vlasti i moraju potovati naelo pravne drave, jednakosti i proporcionalnosti. Umjesto ablonskog postupanja, ono zavisi od pravne dogmatike
i kulture. Pravnici su obavezani da koriste transparentna, konzistentna i
ubjedljiva obrazloenja svojih odluka. Same metode tumaenja se moraju moi verifikovati. Samoovlaene metode poput sudskog tumaenja
se ne mogu prihvatiti, jer njihov sadraj nije definisan i priznat u pravnoj
dogmatici. Jo uvijek se u dravama lanicama moe prepoznati tumaenje prema nacionalnim prevodima, umjesto upotrebljavanja komparativne metodologije. Razlozi za ovakve izolovane pravne postupke se mogu
objasniti manjkavim znanjem jezika, oslanjanjem na nacionalnu pravnu
edukaciju ili manjkom kooperacije. Pored pravnih tehnika, sudovi mogu
potovati naela demokratije i podjele vlasti kroz pridravanje judicial
self restraint. Odluke moraju stajati u kontekstu cijelog pravnog sistema,
naroito primarnog prava i ustava.
99
GEMEINSCHAFTS- UND RICHTLINIENKONFORME AUSLEGUNG
ZUSAMMENFASSUNG
Die vier klassischen Auslegungsmethoden, wie sie in Methodenkanon von Savigny beschrieben wurden, gelten weiterhin als Grundlage der
Rechtsauslegung. Im 20-ten Jahrhundert sind weitere Methoden entstanden, wie die rechtsvergleichende Methode, die verfassungskonforme Auslegung und europarechtskonforme Auslegung. Die europarechtskonforme Auslegung, kann dank ihres spezifischen Rechtscharakters und des
Fortschrittes der Integration, als autonome Methode beschrieben werden, mit einer eigenstndigen Rolle in der Rechtsdogmatik. Die autonome Auslegung des Europarechts ist funktionell mit der verfassunskonformen Auslegung vergleichbar, nur auf der Ebene der Mitgliedsstaaten. So
ist die Verfassung nicht mehr der letzte rechtliche Mastab. Ebenfalls vergleichbar mit dem Verfassungsrecht, entsteht eine gemeinsame Struktur
und Koherenz, untersttzt durch den Loyalittsgrundsatz und effet utile.
Immer wenn Gerichte Recht auslegen, insbesondere wenn sie Rechtslcken fllen oder die Normen korigieren, stellt sich die Frage der Auslegungsgrenzen. Als Auslegungsgrenzen werden weiterhin die klassischen
Grenzen praeter und contra legem benutzt. Es besteht kein Muster, dass
bei jeder Entscheidung benutzt werden kann.
Schlsselwrter: Methodenkanon; verfassungskonforme Auslegung;
europarechtskonforme Auslegung.
100
101
Enver Ajanovi*
IN MEMORIAM: dr. Ibrahim Festi, redovni profesor

Dr. Ibrahim Festi roen je 2. maja 1939. godine. itav svoj radni vijek
posvetio je izuavanju pozitivno ire definicije upravnog prava. Po tom
shvatanju nije mogue uspostaviti otru razliku izmeu ustavnog i upravnog prava. Prvi njegov rad u toj naunoj oblasti bila je doktorska disertacija Organi uprave u skuptinskom sistemu vladavine s posebnim osvrtom
na SFRJ. Danas, nakon 42 godine od njegove odbrane, taj rad moe biti
predmet pravne historije u Bosni i Hercegovini. Nakon odbrane i izbora u
docenta 1971. godine, bio je lan Komisije za izradu Ustava Socijalistike
Republike Bosne i Hercegovine 1974. godine. Od tada do danas ostao je
dosljedan u izuavanju ustavnog prava. Pri tome je uvijek vodio rauna
da ne izgubi kontakt sa upravnim pravom. U tome je uspio koliko su mu
dozvoljavale drutvene okolnosti u kojima je ivio i radio. To pokazuje i
monografija Raspodjela nadlenosti izmeu Federacije i federalnih jedinica.
Jo u toku rata oglaavao se u javnosti svojim pravnim komentarima
o prirodi pregovora i ponuenih sporazuma. Pisane tragove ostavio je u
radovima Prevarili ste srpski narod, Legalizacija sile i prevare, Zloinci kao mirotvorci, Rizik snosi ko potpie, Mape-najopasnija prisila, Bespravna forma pregovora, Kako se topio suverenitet Republike
Bosne i Hercegovine, Ljudska prava i suverenitet Bosne i Hercegovine,
Felerina drava, Taka oslonca drave Bosne i Hercegovine, Bosna
i mirovni sporazum, Pitanje za mir, A sadraj suvereniteta1. Nakon
krvavog rata protiv Bosne i Hercegovine, posvetio se analizama vaeeg
ustavnog prava u Bosni i Hercegovini, odnosno Aneksa IV kao Ustava Bosne i Hercegovine.
Doc.dr, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu
Ovi tekstovi objavljeni su u zbirci radova pod naslovom Rat, mir i pravo u Bosni i Hercegovini, izdava
Pravni fakultet, Centar za nauno-istraivaki rad, izdavaku djelatnost i pravne klinike, 2004. godina.
102
Prvi rad o tome bio je Bosna i Ustav. Objavljen je u novembru 1996.

godine u 13. broju lista Republika, koji je ubrzo prestao izlaziti. Ustav BiH
od 14. decembra 1995. godine je sporazum dogovoren izmeu Republike
Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije.
Taj Ustav je ugovor meunarodnog prava zakljuen u skladu sa Bekom
konvencijom o pravu ugovora iz 1969. godine. Spomenute drave su u
sporazumu nazvane stranama, dok Konvencija sadri pojam stranke. Specifinost ovog sporazuma je i to Evropska unija, Francuska Republika,
Savezna Republika Njemaka, Ruska Federacija, Ujedinjeno Kraljevstvo
Velike Britanije i Sjeverne Irske, Sjedinjenje Amerike Drave imaju status
svjedoka sporazuma. Konvencija o pravu ugovora ne poznaje tu kategoriju, tako da se njihovo postojanje moe svrstati u partikularno meunarodno javno pravo, odnosno bosanskohercegovaku svakodnevnicu.
U meunarodnom ius cogens nema izriite norme o zabrani pregovaranja i ugovaranja ustava jedne od strana ugovora. Takva norma ne
postoji, ali ne zato to ona nije element meunarodnog poretka, nego
kao sastavnog dijela njenog suvereniteta od ega polazi dananje meunarodno javno pravo kao osnove svog postojanja. Takav suvereni ustav
proizilazi iz odredbe Povelje UN: Organizacija poiva na naelu suverene
jednakosti svih njenih lanova. Suverenitet je kvalitet svih drava u meunarodnoj zajednici, bez obzira na njihove meusobne razlike. Njime se
zbirno oznaava vrenje vlasti drave na njenoj teritoriji na koju ne moe
uticati vlast i volja druge drave i drugih drava i one ne smiju poduzimati
aktivnosti koje bi mogle povrijediti to njeno svojstvo. Izraz suvereniteta u
pravnoj dravi je samostalan pravni poredak, ispoljen prije svega ustavom
kao pravnim aktom najvie pravne snage. Danas u svijetu norme meunarodnog prava o ljudskim pravima ograniavaju dravni suverenitet. Te
norme su ius cogens i jednako vae za sve drave svijeta. Takvo meunarodno pravo, odnosno princip suverene jednakosti ne povreuje Povelju
Ujedinjenih nacija.
Pored povrijeenog suvereniteta drave, Dejtonski sporazum protivan
je i naelu iz Povelje o ravnopravnosti naroda. Osnov tog sporazuma je
unutranja podjela Bosne i Hercegovine na entitete u procentu 51% prema 49%. Takvom podjelom narod koji ima 33% u ukupnosti stanovnitva
dobio je podjelom 49% dravne teritorije. Taj omjer posve je nepravedan
sa stanovita svakog kriterija pravde koje pravo poznaje. Njegov ratio ne
potie iz unutranjeg bia tri konstitutivna naroda, nego je izraz spoljnih
aspiracija dvije susjedne drave i fifti-fifti pravde izmeu njih prema teritoriji Bosne i Hercegovine.
E. Ajanovi: IN MEMORIAM: dr. Ibrahim Festi, redovni profesor
103
Podjelom drave na entitete poniten je graanin Bosne i Hercegovine kao osnovni politiki subjekt na njenoj cijeloj teritoriji. Entiteti i posebne izborne jedinice su samo maska s ciljem da drava izgubi politiki
oslonac u dravljaninu kao graaninu na cijeloj teritoriji. U entitetima se
formira volja dravne cjeline, koji imaju specijalne veze sa dravama
tienicama. Takva degradacija graanina Bosne i Hercegovine legitimirala je drave tienice (Hrvatsku i Jugoslaviju, odnosno Srbiju kao dravu
nasljednicu nakon raspada Dravne zajednice Srbije i Crne Gore; op.aut.
Enver Ajanovi) da stvaraju politiku volju za zajednike institucije Bosne i Hercegovine, iako Ustav propisuje da one ne smiju to initi na tetu
suvereniteta i teritorijalne suverenosti Bosne i Hercegovine. Mir postignut
u Bosni i Hercegovini je samo posredni cilj obavezivanja, to je u pravu
nedoputeno. Ruenje suvereniteta, neravnopravnost naroda, graanin
kao floskula, neposredni su cilj obavezivanja Hrvatske i Jugoslavije. Tako
je deklariran mir kao navodni osnovni cilj nastanka sporazuma.
Takoer, rjeenja u ovom sporazumu legitimirala su vjersku i nacionalnu diskriminaciju. Deklaracija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije odreuje da ona predstavlja povredu ljudskog
dostojanstva i treba da bude osuena kao poricanje naela Povelje Ujedinjenih nacija, kao krenje prava ovjeka i osnovnih sloboda, proglaenih
u Univerzalnoj deklaraciji o pravima ovjeka, kao prepreka za prijateljske i
miroljubive odnose meu narodima i kao in koji je u stanju da poremeti
mir i bezbjednost meu narodima. Apartheid u Bosni i Hercegovini vri
se pravom naroda na samoopredjeljenje i brigom za sopstveni narod.
Rjeenja u sporazumu dozvoljavaju diskriminaciju na osnovu vjerske i
nacionalne pripadnosti.2
U radu Ignorisanje ustava i razgradnja drave istie da se vlast najveim dijelom vri na nivou entiteta (lini status, graansko pravo, upravno
pravo, radno pravo, socijalno pravo, privredno pravo, porodino pravo,
itd). Zajednike nadlenosti kao nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine izraene su u voenju politike (a ne izdavanje zapovijesti graanima), vrenju materijalnih operacija bez pravnog djejstva, posebno
odreenim operativnim tehnikim poslovima. Pravno postojanje Bosne
i Hercegovine po meunarodnom pravu kao drave izraeno je u nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine za vanjsku politiku, kao i vanjskotrgovinsku politiku. Uoljiv je velik nesrazmjer izmeu priznatog subjektiviteta u Bosni i Hercegovini u meunarodnom pravu, te obima i karaktera
Bosna i Ustav, Republika, 1996. godina; navedeno u Ibrahim Festi, Rat, mir i pravo u Bosni i Hercegovini, izdava Centar za nauno-istraivai rad, izdavaku djelatnost i pravne klinike, 2004, 77.-84.
104
poslova u nadlenosti institucija. Time je nastao paradoks - entiteti nisu

subjekti meunarodnog prava, ali imaju vlast nad graanima na svojoj
teritoriji. Bosna i Hercegovina je subjekt meunarodnog prava bez vlasti
prema graanima na svojoj teritoriji. Meunarodne ugovorne obaveze Bosna i Hercegovina u zemlji nee moi provoditi putem zakona.
U itavom ustavnom poretku u Bosni i Hercegovini ljudska prava kao
individualna prava na zatitu pojedinca od dravnih organa pri uspostavljanju pravnih odnosa su redukovana na ljudska prava na podruju
entiteta. Politika prava dravljana Bosne i Hercegovine pretvorila su se
u entitetska prava, a ne kao dravna prava na cijeloj teritoriji Bosne i
Hercegovine. Suverenitet i ljudska prava su na ovaj nain nespojivi. Kao
primjer prof. dr. Ibrahim Festi navodi nain izbora lanova predsjednitva Bosne i Hercegovine. Svaki lan predsjednitva bira se direktno u
svakom entitetu tako da svaki glasa glasa za popunjenje jednog mjesta
u Predsjednitvu. U trolanom predsjednitvu graanin ima pravo birati
samo jednog lana! Redukcija aktivnog birakog prava posljedica je naglaenih kolektivnih prava da se pripada naciji i entitetu.
Na izgubljeno svojstvo graanina u korist etnikog i entitetskog
graanina ukazao je i u novinskom lanku Graanin Bosne i Hercegovine ne postoji. Dati primjer takve razgradnje graanskog identiteta Bosne
i Hercegovine predstavlja nain biranja Parlamenta Bosne i Hercegovine.
Njegove lanove biraju pojedinci entiteta kao niih teritorijalnih jedinica.
Ovo je primjer razgradnje u pogledu ispoljavanja volje u formiranju vlasti.
Ista stvar je i ako analiza pone sa stanovita zatite osnovnih prava i sloboda u dravi.
Graanin u Bosni i Hercegovini samo je u funkciji etnikih zajednica
kao posebnih kolektiviteta i njihovih teritorijalnih identiteta. S tom teritorijalizacijom etnike zajednice su izgubile cjelovitost. Graanin i entiteti su
u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Entiteti su u sukobu i sa
etnikom zajednicom u svom normalnom prirodnom stanju.
S nestankom graanina nacionalne elite zadale su teak udarac svojim i drugim etnikim zajednicama. Nacionalna elita svoju vlast ne moe
imati bez graanskog bia Bosne i Hercegovine i etnikih zajednica kao
zaokruenih kolektiviteta na itavoj teritoriji drave. Uzajamnu ravnopravnost treba da ostvare na naelima kolektivnih prava bez politike. Pretpostavka za to je neprikosnoveno pravo pojedinca-graanina na teritoriji
Bosne i Hercegovine.
Prema dananjem ustavu postoje etniki lideri u politikom sistemu
105
koji na izborima odrava njihovu vladavinu i njenu reprodukciju.

U radu Naelan pogled na ljudska prava u Bosni i Hercegovini Ibrahim Festi analizirao je ljudska prava. Pod tim pravima podrazumijevao je
pravo pojedinca prema dravi kao javnopravnom subjektu koji je nosilac
vlasti osigurane monopolom fizike prinude na njenoj teritoriji.
Ustav Bosne i Hercegovine ne propisuje represivnu ni restituitivnu zatitu pojedinca (dravljanina) od drugog pojedinca (dravljanina), nego
je ona propisana na dva dijela njene teritorije. Drugim rijeima, u smislu
zatitne funkcije drave nema pojma dravljanin BiH, na kojem bi se vrio jedan monopol prinude. Takva fizika osoba ne moe traiti zatitu od
drugog pojedinca pred organima Bosne i Hercegovine kao javnopravnog
subjekta.
Navedene kontradikcije u Ustavu Bosne i Hercegovine profesor dr.
Ibrahim Festi opisao je u radu Kontinuitet drave.
Kontinuitet drave je njen identitet u dva razliita trenutka.3 Postoje
spoljni i unutranji kontunuitet. Postavlja se pitanje o kojim svojstvima se
radi kod obje vrste kontinuiteta. U nauci o dravi i pravu je potpuno jasno
da se spoljni kontinuitet odnosi na konstitutivne elemente njenog bia,
odnosno subjektivitet u meunarodnoj zajednici. Unutranji kontinuitet
odnosi se na identitet pravnog poretka u dva razliita trenutka.
Spoljni kontinuitet bitan je sa stanovita vlasti, teritorije i stanovnitva
kao konstitutivnih elemenata drave. U svakom trenutku moraju postojati
sva tri elementa za njeno postojanje.
Svaki od elemenata se moe mijenjati, tako da je mogue govoriti o
razliitim stepenima identiteta: puni identitet, parcijalni identitet i nestanak drave.
Puni identitet postoji ako je svaki od ovih elemenata ostao isti, bez
obzira na razne uticaje. U tim okolnostima vlast je u punom kapacitetu,
povrina teritorije se nije mijenjala, a stanovnitvo je opstalo (ne raunajui bioloku smjenu generacija, koja nije predmet problema kontinuiteta).
Vlast ima puni kapacitet ako zadri spoljnu zavisnost i unutranju nedjeljivost, odnosno monopol prisile na cijeloj teritoriji.
Parcijalni identitet pojavljuje se ako se desila znatnija promjena vlasti,
U ovom smislu govore brojni autori. Vidjeti opirnije: S.\orevi, O kontinuitetu drava, Beograd, 1967;
navedeno u I. Festi, Rat, mir, pravo u Bosni i Hercegovini, izdava Pravni fakultet, Centar za naunoistraivaki rad, izdavaku djelatnost i pravne klinike, 2004, 135.
106
teritorije i stanovnitva, ali ne i njihov nestanak. Ako je npr. drava pod

veim uticajem meunarodne zajednice ili ako u veoj mjeri zavisi od
drugih drava, teko je tvrditi da je drava i dalje suverena u smislu spoljne nezavisnosti. Isto tako, gubitak dravnog monopola prinude na cijeloj
teritoriji razlog je nepostojanja nedjeljivog unutranjeg suvereniteta. Krnji identitet u teritorijalnom smislu pojavljuje se ako je smanjen dravni
teritorij, mada njena promjena kao promjena brojnosti stanovnitva nije
toliko znaajna za identitet drave. Najbitnija je promjena vlasti kao konstitutivnog elementa drave.
Disolucija drave nastaje ako prestane postojati bilo koji od navedenih
elementa. Za vlast to znai potpunu anarhiju ili ako nestane vlasti koja je
upravljala nekom ljudskom zajednicom. U vezi sa stanovnitvom teko
je zamisliti sluaj da drave nestane zato to je nestalo one nezavisne
ljudske zajednice iz koje se ona bila stvorila; moglo bi se zamisliti jedino
da te zajednice nestane zato to je sva skupa napustila zemljite te drave
i otila u sasvim druge krajeve; ali to bi bila jedna isto teorijska pretpostavka. Nestanak dravne teritorije nastupa kada je potini druga drava
u ratu ili kad je bez rata anektira druga drava. Nestanak drave znai da
su prestali postojati svi njeni konstitutivni elementi, ime drava gubi svoj
identitet, a time i kontinuitet.
Unutranji kontinuitet je u vezi sa identitetom pravnog poretka, odnosno njegove neprekinutosti u dva razliita trenutka. Postoji ustavna i
zakonska neprekinutost pravnog poretka. Kontinuitet ustava ostvaruje se
ako je novi ustav donesen po pravilima o donoenju ili izmjeni ustava
iz ranijeg ustava. U tom sluaju nema prekida ustavnopravnog poretka
ako je novi ustav donio organ predvien pravilima i radnjama po kojima
postupa ustavotvorni organ. Ako se bilo kako prekre ova pravila, izmeu novog i starog ustava postoji diskontinuitet. Donoenjem novog ustava
stari ustav se radnjom ukidanja stavlja van snage.4 Tada se novim ustavom
uvijek ukida stari ustav na legalan ili ilegalan nain. U tom sluaju radi
se o ustavu kontinuiteta ili diskontinuiteta. Dakle, oba naina donoenja
ustava proizvode iste pravne posljedice. Stari ustav prestaje postojati u
pravnom poretku, a na njegovo mjesto dolazi novi ustav.
Kontinuitet i diskontinuitet zakona su sloenije naravi. Naime, dok se
novi ustav donosi po pravilima vaeeg (tj. starog ustava), pravila za donoenje zakona propisuje ustav, a ne zakon. Svaki ustav odreuju organ
i postupak donoenja zakona, kao i materiju zakona. Bilo kakva povreda
4
Vidjeti opirnije: M. Jovii, O ustavu, Beograd, 1977, navedeno u I. Festi, op. cit., 137.
107
ovih pravila ini zakon neustavnim i odgovarajui mehanizam ga stavlja

van snage. Svaki zakon treba da bude ustavan, odnosno da ga donese
nadleni organ u odgovarajuem postupku u propisanoj materiji.
Postavlja se pitanje kako se odnositi prema zakonima saglasnim sa
legalno ukinutim ustavom. Takvi zakoni mogu ostati na snazi neizmjenjeni ili e se mijenjati zakonom ili ukidati samim ustavom. Iz prirode stvari
proizilazi da legalno doneseni zakoni treba da budu usaglaeni sa novim
ustavom zato to je stari legalni osnov (ustav) prestao. To usaglaavanje
je mijenjanje u irem smislu da se novim zakonom ukidaju stari zakoni,
ako su potpuno suprotni novom ustavu. Tako pravni poredak zadrava
svoju unutranju usklaenost - na viem nivou legalno ukidanje ustava,
na niem nivou mijenjanje zakona radi usklaivanja sa ustavom.
Meutim, u sluaju nelegalnog mijenjanja ustava, postavlja se pitanje
ta sa zakonima saglasnim sa ukinutim ustavom. Da li se u tom sluaju,
osim mijenjanja zakona, dolazi u obzir i njihovo ukidanje ex constitutione.
Nije jednostavno odgovoriti, ali se to moe uiniti ako se istrae razlozi
nelegalnog ukidanja ustava. Ako je ustav nelegalno ukinut radi cjelovite
izmjene pravnog poretka, nema razloga da se stari zakoni usaglaavaju
sa novim ustavom, nego se zakoni ukidaju ex constitutione. Tada nastaje
novi ustavni i zakonski pravni poredak. Jedino u blaoj varijanti izmjene pravnog poretka - nakon navedenog ukidanja ustava, zakoni e njihovom izmjenom ostati u pravnom poretku. U sluaju izmjene zakona
zakonodavac ga mijenja i njegov sadraj usaglaava sa novim ustavom.
Novi zakonodavac pojavljuje se pri ukidanju ex constitutione, pa se radi
izbjegavanja konkurencije zakonodavca, stari zakonodavac nestaje, kao
to prestaje njegova volja izraena u zakonu. U ovom sluaju ukidanja
zakona ex constitutione, postoji i prelazno rjeenje, dok novi zakonodavac
ne donese novi zakon. To prelazno rjeenje moe imati dva osnovna vida
- ukidanje starih zakona i njihovo privremeno vaenje (dok novi zakonodavac ne donese nove zakone), te ukidanje starih zakona bez njihovog
privremenog zadravanja na snazi, nego se zadravaju pravne norme koje
vae kao pravna pravila. Ova druga varijanta radikalnija je od prve i osobina je revolucionarnih promjena pravnog poretka u nekoj zemlji.
Dakle, ustavni diskontinuitet pravnog poretka pojavljuje se kod njegovog nelegalnog ukidanja, a diskontinuitet zakona pojavljuje se ukidanjem
zakona ex constitutione kao posljedica ustavnog diskontinuiteta. Puni
pravni diskontinuitet pojavljuje se nelegalnim ukidanjem ustava i ukidanjem zakona novim ustavom (uz mogunost obje varijante privremenog
vaenja). Puni pravni diskontinuitet je u stvari unutranji dravni diskon-
108
tinuitet. U tom sluaju pravni poredak postoji, ali bez ikakve veze sa ranijim pravnim poretkom.
U dravi Bosni i Hercegovini naruen je njen unutranji kontinuitet
pravnog poretka, odnosno desio se diskontinuitet njenog pravnog poretka. Novi Dejtonski Ustav Bosne i Hercegovine donesen je protivno odredbama Ustava BiH. Tim odredbama propisan je nadleni organ i ustavne
radnje koje treba preduzeti. Ustavnu reviziju mogli su predloiti: svako
vijee Skuptine Republike, Predsjednitvo Republike, Vlada Republike
i najmanje 30 poslanika u Skuptini. O ovom prijedlogu odluuje Skuptina na zajednikoj sjednici. O nacrtu se javno raspravlja. Poslije toga,
Komisija za ustavna pitanja utvruje prijedlog akta o promjeni ustava. Na
zajednikoj sjednici Skuptina odluuje o prijedlogu akta, a kvorum predvien za usvajanje prijedloga promjene je dvije treine od ukupnog broja
poslanika svakog vijea skuptine. Poslije toga, Skuptina donosi akt o
proglaenju promjena Ustava na svojoj zajednikoj sjednici.
U vezi sa vanjskom kontinuitetom, drava Bosna i Hercegovina je potinjena svojim susjedima Jugoslaviji (odnosno Srbiji kao dravi nasljednici, op. au. Enver Ajanovi) i Hrvatskoj kroz njihovo uee u donoenju
ustava Bosne i Hercegovine, kao i zbog potinjenosti Bosne i Hercegovine
meunarodnim organizacijama kao to su OSCE, SFOR, OHR. Takoer,
vanjski diskontinuitet jaaju specijalne veze entiteta sa susjednim dravama.
U radu Pravni poredak i razvoj pravnih nauka Ibrahim Festi iznio je i
moguu viziju, nadajui se da ona nije utopija. Vizija se zasniva na tradiciji
kada je nastala Bosna i Hercegovina kao drava.
Postojei Ustav ne moe biti osnova za njegovu izmjenu ili donoenje.
U duhu ZAVNOBiH-a za to treba da budu ravnopravne pozicije na Konvenciji o osnovama dravnog ureenja kao osnova za donoenje Ustava kao
pravnog akta. U prilog tome idu neprestani podsticaji izvana da se stvari
politiki moraju usaglasiti u Bosni i Hercegovini. Ovo je bio i posljednji rad
prof. dr. Ibrahima Festia.
Na Ahiret svijet preselio je 23. maja 2011. godine. Rahmet njegovoj
dui.
109
LANCI (ARTICLES)
110
IZVORNI NAUNI RAD
111
efik Barakovi*
PRETPOSTAVKE DRUTVENE TEORIJE - ALTERNATIVA

REHABILITACIJI FAIZMA
SAETAK
Provedeno istraivanje u ovom naslovu imalo je jedinstven cilj da, putem potpunije diferencijacije drutvene od graanskih teorija i stanovita,
analizira fenomen faizma ukazujui pri tom da njegovu analitiki pouzdanu relevanciju iskljuivo moe postii drutvena teorija. Kontekst ove
analize primarnim je postavio razmatranje i rasvjetljavanje naina na koji
se prevashodno stvara i dolazi do izraaja sva kompleksnost graanski
omoguavane perspektive, unutar izgradnje i strukturiranja samih drutvenih odnosa, a ovim postupkom poseban znaaj dobilo je najopenitije
ispitivanje pojedinih aspekata i takoe stadija graanske konstitucije odnosa, stvaranih meuuticaja i samog djejstva pripadnih struktura graanskog sistema, razliito manifestovanih i graansko-interesno formiranih i
ostvarivanih u drutvenom miljeu i na poziciju pojedinca.
Graansku perspektivu stvara i podstie funkcionalizacija graanske
tendencije! Graanska stanovita egzegezom odvijanja i omoguavanja
graanske tendencije sudjeluju u njenom odravanom preobraaju i unapreivanju, u osnovnoj ambiciji poistovjeivanja, zalaganja i prikazivanja
da su drutveni odnosi sastavni aspekt graanskih odnosa.
Drutvena teorija integrativno-historijski ispituje i sagledava totalitet graanske produkcije odnosa utvrujui, identificirajui mjesto, znaenje i funkciju principa i racionalnosti i iracionaliteta, njihove determinacije u stvaranim
i omoguavanim protivrjenostima, procesima negativiteta i negiranja u samim graansko-politikim i ekonomskim svrhama i drutvenim strukturama.
*
Prof. dr, Pravni fakultet Univerziteta u Zenici
112
Drutvena teorija insistira na sagledavanju i otkrivanju naina na koji

ove svrhe, putem impliciranog negativiteta, iracionalnosti i negiranja, generiraju uticaje na karakter dutvenih odnosa. Sagledavanje specifinog
ispoljavanja i manifestovanja iracionaliteta u graanskim odnosima uslov
je ispitivanja graanske dinamike i same organizacije i izgradnje odnosa
graanske perspektive. Ne samo da funkcioniranje ove perspektive odreuju brojni inioci, nego proistekli graanski potencijal formira agense
koji, u unapreenju i proirivanju graanske perspektive, pospjeuju naine i produkciju negiranja i iracionalnosti.
Ovim istraivakim konceptom uinjen je napor da se obrazloi, pokae, odnosno dokae da zrelim graanskim liberalizmom stvoreni zastoji i
onemoguavanja, odreeni u radikalizaciji instrumentaliziranjem iracionaliteta, uz druge postignute i zadovoljene uslove, mogu izraziti, funkcionalizirati i producirati pojavu faizma.
Faizam je proistekao iz razvijane, izdvojeno osamostaljene, artikulacijom manipulirane i u primijenjenoj manifestaciji apsolutiziranom uinjene implikacije iracionaliteta, a ona je od faistikih aktera prihvaena
za neprikosnovenu vodilju i predoi se za izgledno ostvarenje graanske
pozitivnosti. Kako istiu ovi akteri, oni mjerama tzv. pravde razrjeavaju
nedae svog nacionalnog korpusa koji trpi i odluni su da ovom korpusu
navodno obezbijede spas i izbavljenje.
Kljune rijei: drutvena teorija, graanske teorije, racionalnost, iracionalitet, izgraivani nacionalistiki korpus, instrumentaliziranje iracionalnosti, radikaliziranje, provoenje moi, faizam, tutorstvo, manipulacije,
funkcije graanskih stanovita, drutvena zakonitost.
Nije samo izazov, nego i bitni teorijsko-istraivaki i filozofski zahtjev
tematizirati pitanja i probleme ijim nainom istraivaki pristup i stanovite treba da ukau, upotpune, potvrde, ali i dokau da je drutvena teorija
sjedinjena sa metodom istraivanja. U ovom smislu, drutvena teorija je
najudaljenija od slube opravdanju i funkciji potpomaganja graanskim
samosvrhovitim interesima, od podrke njihovim ideolokim eksponentima, a najblia je onom to treba da ini generiranje ivotno-drutvenog
postojanja. Ona svojim istraivakim kriterijima i ciljevima razmatra i
iznosi, na koji nain, kojim interesima, motivima i potrebama, u graanskim odnosima, jesu producirane, afirmirane, odnosno funkcionalizirane
implikacije iracionaliteta, negativnosti i negiranja.
U uslovima izgraenog postliberalizma, globalizacije, graanska samosvrhovitost omoguuje, razvija i proiruje oblik i stupanj postignute is-
. Barakovi: Pretpostavke drutvene teorije-alternativa rehabilitaciji faizma
113
kljuivosti, da bi suvereno afirmirana iskljuivost obuhvatno podravala

favorizirani potencijal i nain graanske dominacije, odnosno osnaivala
jedinstvenu koordinaciju najopenitijeg graanskog strukturiranja, politikog i ekonomskog upravljanja, konkretizirano najdosljednije ostvarivanog institucijom dominata.
Svojim opredijeljenim metodama i istraivakim postupcima savremene graanske teorije i graanska razmatranja obezbjeuju infrastrukturu
savremenom graanskom napretku. Ovim teorijama i razmatranjima, historijski stvaran razvojni dinamizam, prireuje ostvarenije, karakteristino
inovirane, graanske uslove, a unutar ovih uslova postavljaju se zahtjevi
za dodatno modificiranim nainom opserviranja - zahtjevi dodatnog iznalaenja opravdanja razloga i svrha postignutog nivoa naina artikuliranja
strukturirane organizacije graanskog produktiviteta.
Omoguavanje graanskog razvoja posreduju mehanizmi potvrene i
dokazano unaprijeene ekonomsko-politike regulacije; putem aktiviteta
zbiljski formiranih i priznatih struktura sama regulacija odrava pozitivno-graansku openitost, a svojim ostvarivanjem ova openitost ne konstituira milje drutva, nego ini na napretku graanske perspektive
odnosa.
Ideoloki, politiki i ekonomski dostignutim i izgraenim kriterijima
i standardima omoguavana graanska perspektiva supstituira injenicu
drutva, stvara i ureuje potrebno odgovarajui ambijent putem kojeg
politika aktivnost i djelatnost u drutvu koordinira izraene graanske
efekte, saglaavanjem uravnoteujui sklad graanskih motiva i interesa
sa stanjem drutva, te time koordinira i usmjerava njihovu sve delikatnije
bitnu podvojenost. Kada se drutveno-istraivakom relevancijom legitimiraju pruane graansko-teorijske determinacije graanskoj organizaciji poretka postaje jasno da, savremeniji naini graanskog strukturiranja
interesa, neupitno intenzivnije funkcionaliziraju suprotstavljanja, a graanska stanovita odreeno utvrivanom egzegezom predoe da je rije
o jedinstveno nepodijeljenim drutvenim i graanskim interesima, ime
se graanska protivrjeja zatomljavaju, a omoguavane suprotnosti, za
raun graanski svrsishodno stvaranih i recipiranih interesa, opravdavaju.
Karakter graanskih interesa, provoen drutvenim miljeom, ne samo
da treba opravdanja ili odravanje u apokaliptinosti, nego je apokaliptinost izraz odgovarajue konkretizirano usmjeravane podrke i kontrole
graanskih podsticaja. Ostvarivanje graanskih interesa jedinstveno je sa
doprinosom kojeg pruaju graanske teorije, poglavito one teorije i sta-
114
novita koja, nainom odreenih spoznajnih kriterija, mobilnosti ili teorijskog uravnoteenja, koherencije i harmonije, relativiziraju iracionalnu
dimenziju graanske konjunkture. Zanemarivanjem ove dimenzije, graanska stanovita i teorije ostvaruju karakter svog zanimanja za pitanja
i probleme graanskih odnosa, dakle bilo da izvorne determinante sopstveno nesvrsishodnog graanskog omoguavanja ignoriraju, bilo da iznalaze nain tretiranja tih pitanja i problema koji e opredijeliti prikladnost
uopavanja istraivake relevancije graanskim svrhama. Kontekst graanskih odnosa funkcionaliziraju i sve one istraivake tenje koje pitanja
i aspekte graanskih pojava postupkom bavljenja - uputanja u predmet,
izraavaju tipom odgovarajue pretenzije svojevrsno teorijskog lamentiranja, da bi, lamentiranjem djelimino zahvaeni i osvijetljeni iracionalitet,
zatamnio konkretno graansko mjesto i ulogu samog iracionaliteta, a postignuta relativizacija, njegov dinamiki intenziviran kontinuitet.
Graanski razvoj strukturira i odreuje dinamika graanskog drutva,
a promjenu stupnja te dinamike prati, takoe, unaprijeeni funkcionalno-organizacioni okvir sfere iracionalnosti. Ne samo da graanski razvoj
prevladava stupanj prethodne graanske konstitucije, nego on iziskuje
svojevrsno prilagoenija teorijsko-graanska uporita, neophodno stvorena i komplementarno ukljuena u inoviranu promijenjenu strukturu i
preobraenu organizaciju graanskih odnosa. Graanske teorijske opservacije, na jedan ili na drugi nain, legitimno objektiviraju, funkcionalno
determiniraju i dinamiziraju graansku perspektivu!
Teorijski ostvarenija graansko-teorijska zalaganja postiu na uvianju i prezentovanju graanske zakonitosti! Ustanovljena graansko-teorijskim uopavanjem, graanska zakonitost podrazumijeva konkretiziranu
podrku omoguavanju i prikazivanju naina dominantnijeg ostvarivanja
graanskih prilika i graanskih politikih moi. Graanska razmatranja i
opservacije zanimaju se za determiniranost i za specifinosti unapreivanog omoguavanja iskljuivo graanskog produktiviteta. Unapreivanje
je pretpostavljeno graanski ostvarivanim funkcijama, a tim putem graanska razmatranja tee da sagledane funkcije ustanove za relevancije
drutva. Graanskim interesom voeno tretiranje graanskih fenomena
i pitanja relevantno je za sagledavanje funkcionalizacije graanskih odnosa, a ono ne ide da pree Rubikon. ime bi u produkciji iracionaliteta i
negiranja dole do izraaja i, analizom dosljedne diferencijacije i identifikacije, u dinamici samih odnosa bio ustanovljen i odreen karakter ovih
protivrjenosti i strukturiranih suprotnosti.
U ambijentu graanski zrelog liberalizma i, pogotovo, postliberalizma
115
osvjetljenje i karakterizacija fenomena iracionaliteta i negiranja kljuni su

za otkrivanje naina na koji se proizvode sami drutveni odnosi.
Upravo drutvena teorija bitnim predmetom ini nain na koji se proizvode drutveni odnosi i, naspram tumaenja graanskih odnosa, zalae se za utvrivanje drutvenih uzrono-posljedinih veza i legitimiranje
zakonitosti. Sagledavanjem strukturiranja, naina stvaranja i omoguavanja graanskih odnosa unutar sfere drutva, drutvena teorija primarno
odbija da ih ovjekovjeeno prikae relevancijom nadreivanja, a takoe
odbacuje da ih tretira kriterijima i standardima koji bi sluili za obrazac,
odnosno mjerodavnu razvijenost drutvenih odnosa.
Dijalektika politiko-historijske zbiljnosti odvijala se indicijom poveanog tutorstva graanskog procesa, a ono se izgraivalo, stvaralo i graanski penetriralo kompleksom intenziviranog i iskljuivijeg odravanja
mjesta i funkcije implikacije iracionaliteta!
Unutar dogaanja druge polovice XIX stoljea graanski historijski
razvoj uinio je, takoe, prevladanom mogunost pozitivne drutvene
promjene i u tridesetim godinama XX stoljea neposredno teorijsko i filozofsko konstituiranje, pozitivno-drutvena artikulacija i, izvjesno, otpor
kontinuiranju negativnih obiljeja graanske tendencije strukturirao je
kritiku kao drutvenu teoriju. Kritika drutvena teorija, dosljednim
istraivanjem i dijagnosticiranjem stvaranja i omoguavanja protivrjenosti napretka graanskog drutva, identificira njemu svojstvenu negativnost, iracionalitet i negiranje, a taj tip analize omoguuje relevanciju
povezanosti injenica kojima je usmjeren savremeni graanski i obiljeen drutveni razvoj. Taj tip analize govori o uslovljavanju i strukturiranju
odrednica graanske tendencije! Unutar nepatvorenog drutva graansku zakonitost odreuju konkretizirano vaei ekonomsko-politiki principi afirmiranog stadija, a njihovo vaenje zasniva iskljuivost dinamizma
graanske razvojne perspektive. Uticaji i djelotvornost aspekata racionaliteta i iracionalnosti prilagoeni su stupnjevima konkretizirano-graanske
razvojne perspektive! Dimenzija racionaliteta obezbjeuje aspekte nominirane civilizacijskim napretkom, a legitimitet iracionaliteta, opunomoen
graanski svrsishodnim institucionalnim konstitucijama, funkcionalizira
zakonitost sfere odravane graanske politike moi. Modul dinamizma
graanske sfere najodlunije sudjeluje u promjeni graanskog oblika i ta
promjena, animirana inoviranim strukturiranjem manifestacije iracionaliteta, izraava graansku zakonitost.
Ambicija drutvene teorije koncentrirana je na istraivanje manifes-
116
tnih i latentnih protivrjenosti, pozitivno datih ili stimuliranih u nainu izgraivanja, omoguavanja i ostvarivanja graanskih odnosa. Ovom pristupu omogueno je da jasno markira razgranienja, a da time uspostavi
i podruja uzajamnog uticaja u odreivanju sfera drutvenih i graanskih
odnosa. Njegov doprinos ogleda se, s obzirom na posebnost, tok i nain
funkcionalizacije determiniranog mjesta i djejstva i racionaliteta i iracionalnosti, takoe, u diferenciranju i precizaciji naina omoguavanja tih
odnosa, ime sagledavani put generiranih odreenja osnauje pouzdanje
u izvjesnost uopavanja i postizanje pozitivnih mogunosti datih relevancijom drutvene zakonitosti.
S obzirom na to da je drutvena teorija koncentrirana na utvrivanje drutvene zakonitosti, u njenom je zadatku da pojave i pitanja graanskog sistema i poretka tretira medijem njihovog omoguenog naina odvijanja i ostvarivanja datim kontekstom drutva, to podrazumijeva
sagledavanje strukturiranja graanskog razvojnog dinamizma. Budui da
drutvena teorija graanska pitanja i fenomene postavlja i promatra unutar determinanti drutva, ona svojim opservacijama rasvjetljava i razrjeava i sama pitanja do kojih dolazi i koja logino potenciraju graanske
opservacije, a pogotovo ona to, u specifinoj odreenosti prevladavanja
datih prilika graanskih odnosa, ukljuuju odranje graanskog poretka. Odreeno analitiko-kritiko razmatranje u graanskim stanovitima
postavljenog objektiviteta graanskih fenomena i pitanja, iji legitimitet i
koncept dolazi do izraaja i u shematizmu metodike zalaganja da manifestaciju razvoja, odravanja ili prevladavanja ovih fenomena i pitanja promatraju formom ujednostavljenog odvajanja stupnjeva, aspekata njihove
funkcionalizacije i njihovog postojanja, rezultira saznanjem da artificijelno
opravdavanje odvajanja stupnjeva razvoja graanskih pojava pozitivistika stanovita nuno dovodi do opserviranog determiniranja da ove pojave
znaju da uskrsavaju. Ovim metodskim postupcima, metodici, prikljueno
je i suprotstavljanje, postavljen je tzv. zahtjev za odvajanjem empirijskog
i nadiskustvenog podran favoriziranim uvjeravanjem o, sic, neophodnoj
empirijskoj provjerljivosti saznajnih rezultata. Istraivanje i analiziranje
ovog suprotstavljanja i sueljavanja i pogotovo razlozi te i takvih ambicija,
takoe je u sreditu kljunog zanimanja drutvene teorije! U graanskim
stanovitima i teorijama, nediferenciranje u generiranom dinamizmu
razmatranih sfera drutvenog i graanskog miljea, izostavljanjem jasnije
precizacije odredbi graanskih pojava i problema i, s druge strane, karakterizacija drutva, domen je zaobilaenja nepatvoreno kompleksnog
konteksta ambijenta drutva. U istraivakom postupku projicirano prilagoavanje graansko-istraivakim ciljevima agenasa drutvene zbilje
117
objektivizira slijeenje rezultata sentencom da ukoliko drutvena stvarnost ne odgovara graanski ostvarivanim ciljevima valja je uiniti takvom,
to podrava stav da relevancija dominantne postliberalne naklonjenosti
supstanciji graanskog objektiviranja, izraava stupanj legitimno postizanog intenziteta negiranja i takoe stupanj karakteriziranom neizvjesnou
strukturirane drutvene dinamike.
Graanski i drutveni odnosi razliito su odreeni i njihovo razliito
proisticanje omogueno je podstaknuto snagom graanskog interesa, a
graansko-historijski kontinuitet, par ekselans, doprinosi njihovom izrazitijem odvajanju. U ovom smislu, manifestaciono graansko kontinuiranje podrava implikacija racionalnosti, a njenu odreujue strukturiranu
promjenu odrava sadrina produkovane iskljuivosti graanskog razvoja, efektabilno potpomognuta graanski ostvarivanom iracionalnou.
U ovom pravcu ustrojena i upravljena graanska tendencija agensima
razvijano strukturirane graanske perspektive, u stanjima i funkcijama
institucionalno formiranog graanskog poretka, intenzivno naprednije
ostvaruje tutorstvo graanskih nad samim drutvenim odnosima. U najdosljednijem dinamizmu savremeno determinirane graanske perspektive graanskom zakonitou je ostvarena epoha globalizacije, a graanski
odnosi njome su postavljeni u uslove iskljuive samosvrhovitosti.
Drutveni odnosi strukturiraju otpore i odupiru se provoenim zalaganjima i motivima podreivanja, ija je osnova u graanskoj iracionalnosti! Primarno se fokusirajui na vane determinante i nain konstituiranja
unutar specifinih funkcionalnih obiljeja razliitih stadija i teita uspostavljanja i omoguavanja graanskog karaktera strukturiranja i ostvarivanja odnosa, drutvena teorija, nauno fundiranim istraivakim interesima, rasvjetljava drutvene odnose. Uz pomo determinanti graanski
ostvarivanog i izraavanog racionaliteta i prikazivanog naina njegove legitimirane funkcionalnosti, drutvena teorija sagledava i afirmira
drutvenu zakonitost! Kako se prethodno istaklo, ovim su putem funkcije graanskih stanovita u izgradnji i omoguavanju graanskih odnosa
postale njen nezaobilazan predmet zanimanja. Za razliku od drutvenog
pristupa, ija je preokupacija diferenciranje naina postojanja graanskih
i drutvenih odnosa, shodno razvijanim stadijima, graanski pristupi su
opredijeljeni tek modificirano-razvojnom poistovjeivanju ovih odnosa.
Drutveni i graanski pristupi razliito postavljaju i valoriziraju odreenja
graanske funkcionalizacije i u primjeni, proistekla iz te osnove, razliku
konkretiziraju istraivaki metodi i postupci. Istraivake metode i postupci opredijeljeni da zatome ili zamagle razliku u odnosima postojanja
118
graanske i drutvene sfere alibi je usmjerenog prikazivanja i mogue

iznalaeno obezbjeenje opravdanja, funkcionalizacije, graanskog sistema i poretka! Ovim putem, graanska stanovita i teorije slijede odgovarajue drutvenoodrine kriterije i standarde, a u pristupu, primjenjivanoj uputi i iznaenom nainu uopavanja oni bi, artificijelno, trebali da
doprinesu kvalifikativu uravnoteenja, N. B. funkcionalizaciji modeliranog
razmatranja u strukturno skladnom balansiranju datog nivoa i postojanja
graanske i historijsko-drutvene zbilje. Ne samo da je zadatak drutvenometodske analize da ukae na veze ignoriranja razliitosti konstitucija
i strukturiranja graanske i drutvene zbilje, nego ona rasvjetljava mjesto
i funkciju graanski zaloenih kriterija i standarda da metodolokim postupcima prenebregnu karakterizacije nepatvorenih odreenja drutva.
Zanemareno razgranienje istraivaki potrebnog diferenciranja i odvajanja graanskog i drutvenog etablismana, programatski nuno slijedi koncipirani istraivaki postupak u kojemu je operiranje pojmovima
konceptualno sraunato da afirmira potreban okvir iskljuive graanske
pozitivnosti. Takav tip tematiziranih odreenja pogoduje ukazivanju na
poistovjeenje graanski i drutveno strukturiranih odnosa. U tretiranju
drutvenih odnosa i drutvenog miljea drutvena teorija minucioznom
analizom diferenciranog omoguavanja zahvata totalitet strukturiranja i
razlike podruja graanskih i drutvenih odnosa.
Nauno-istraivaku relevanciju graanskim odnosima obezbjeuju i
omoguuju razmatranja, iji predmetni okvir podrazumijeva bitno ukljuenje graanskih funkcija u drutvene odnose i jedino na taj nain primijenjen istraivaki metod moe mjerodavno sluiti drutvenim i naunim
svrhama, konsekventno drutveno-ljudskom postojanju.
Bie istraivake graanske svijesti ostaje zatoenikom graanskih
odnosa i ta pozicija obiljeava pravac usmjeravanja njene spoznajne regulacije! Postizanim doprinosom odranju i kontinuiranju sistema graanskog poretka i produciranju graanskih odnosa u datim uslovima, ona
svojim uvidima zadobija mjesto i funkcionalizira ulogu izvrenja i ostvarenja neophodno graanskih svrha. Isto tako, graanska stanovita funkcionaliziraju svoje opservacije i objektiviranja, ukoliko su ona prihvaena, odnosno primjenjivana u strukturiranim oblicima stvaranja i napretka
konstitucija graanske sfere. Ne samo da sistem graanskih odnosa treba
sebi svrsishodno determinirane regulativne objektivacije, nego i naini
graanskog istraivanja i uopavanja imaju svoje funkcionalno uporite,
opravdanje i potvrivanje postojee upotrebe unutar sfere projekcija na
graansku recepciju. Svrhom graanske recepcije graanska stanovita
119
pronalaze prilagoene istraivake metode i postupke da bi na znaenju

dobili standardizirano upotrebljivi rezultati kontekstom permisivno ostvarivanih i izgraivanih graanskih interesa. Iz jednih ili iz drugih razloga
na graanski zaprijeenim stanjima i osnovama stvaran i afirmiran radikalizam, a i postliberalizmom ovjekovjeavani uslovi, jasno diferencirane
regulacije savremeno dominantnih graansko-politikih prilika i odnosa,
artikuliran je legitimitetom podrke ukorijenjene na kongregiranoj organizaciji iracionalnosti.
Kontekstom ovih istraivakih zalaganja postavlja se kljunim, takoe, pitanje na koji nain historijski ostvarene prilike doprinose ili nameu
odgovarajue vienje, postavljanje i razrjeavanje graanskih i drutvenih problema. Svojom osnovom ove prilike upuuju da graanske, odnosno drutvene probleme prihvatamo ili ne prihvatamo, da ih odgovarajue percipiramo ili ne percipiramo, u rjeavanju da hoemo ili treba
da ih vidimo, a pogotovo da im sa manje ili vie odgovornosti i odgovorne
spremnosti time pristupamo. Prilaenje ovim problemima i pitanjima sa
stanovita interesne graanske kalkulacije, sa stanovita zanemarivanja
vanih metodolokih principa, slijeenja i dolaenja do aksioma, teti samom drutvu, u najirem i doslovnom smislu, teti drutvenom postojanju. Kada drutveno-metodoloko istraivanje utvrdi, a graansko-historijska stvarnost potvrdi i dokae na koji nain razliiti stadiji graanske
epohe postoje i svojim postojanjem stvaraju, odravaju, omoguavaju i
preobraavaju funkcije iracionalnog potencijala, tada utvrena drutvena
zakonitost niti omoguuje, niti dozvoljava da putem graanskih ingerencija proklamirane pojave graanske sfere tretmanom graansko-teorijskog,
interesno-ideolokog favoriziranja omoguuju funkciju kompenzacije ili
alternative samim drutvenim odnosima.
Graanskom diferencijacijom omogueni dominantni graanski interesi u uslovima zrelog liberalizma i postliberalizma, takoe, svoju funkciju
nadreivanja ostvaruju zadobijenim pravom na greku, a omoguavanje tog prava, ne samo da jaa i jedinstveno ohrabruje dominaciju, ve
afirmira pretenziju post faktum priznanja i opravdanja same greke.
Metodom cjelovito teorijskog, dijalektiko-analitikog naina istraivanja osvijetljene graanske i drutvene protivrjenosti i time pouzdano
izvedeni zakljuci ne pristaju da odgovarajuim postupcima, mehanizmima i instrumentima iznaene, prilagoeno predoene graansko-funkcionalne odrednice se prikau za prominentnu podrku determinantama
samog drutva! Motivi graanski ostvarivanog istraivanja integralno konkretiziraju teorijsku eksplikaciju mogunostima prikazivanja i predstav-
120
ljanja interesa graanske zbilje determinantama samog drutva, a ovim

postupkom nerealizirane mogunosti teino odreeno se nadoknauju
usklaivanom teorijskom objektivacijom, tj. svrsishodnim pozivanjem na
konvenciju naglaavaju znaaj obezbjeivanja i ostvarenja graanskog,
a za raun drutvenog prosperiteta.
Savremeni uslovi u kojima se odrava i manifestuje graanski proces
omoguuju da graanski iracionalitet moe da ima svrsishodno primijenjenu funkciju u projiciranju globalno odravanog plana dominacije,
odnosno u perpetuiranju graanske neprikosnovenosti primordijalnim
sredstvima volens-nolens i efektima mutatis mutandis. Zrelim liberalizmom i postliberalizmom odreujue izgraivan i postizan graanski ambijent postaje komplement za instrumentaliziranu upravljaku i politiku
funkcionalizaciju. U ovom smislu i klasine opservacije politike teorije o
graanskoj politikoj funkcionalizaciji valja reafirmirati, razviti sukladno
novoj graanskoj osnovi, dalje, primjerenije i proirenije u odnosu na opservacije N. Machiavellija.
Razliiti su, u pojedinim stadijima graanskog razvitka, oblici manifestacije iracionalnosti! Razlika ne postoji samo u tipinim odnosima
graanski stvaranog i kontinuiranog tzv. graanskog pozitiviteta, nego i
u omoguenim uslovima ostvarivanog podsticanja radikalizma instrumentaliziranja i manipulacije. Razliito je mogla da ima mjesto, dobija
primjenjivani oblik, instrumentalizacija iracionalnosti koju je upranjavao J. Goebells od one koju, u savremenim uslovima, izriito zauzimaju i
funkcionaliziraju ideoloki i politiki postupci i oblici reima totalitarnosti,
tiranije ili pak oni koje postliberalnim nainima i modulima dozvoljava,
omoguuje, sam globalni ambijent.
Drutvena teorija metodom analitiko-istraivaki konkretizirane
apstrakcije i dijalektike politike ekonomije dekodira nain formiranja,
strukturiranja, karakter sueljavanja i realizacije interesnih ciljeva u stvaranim odnosima i determiniranju vrijednosti samog graanskog pozitiviteta i u svrhama omoguavano funkcionaliziranim da drutveni odnosi
budu izraeni njihovim graanskim supstitutom. U razvijenom stadiju zrelog liberalizma i globalizacije integriranije ostvarena politika i ekonomska organizacija graanskog poretka usmjeravana je, ureuje i upravlja
graanski dominantno afirmirani interes, osloncem na implikaciju iracionalnosti.
Drutvenom teorijom pretpostavljena istraivanja graanski strukturiranih protivrjenosti zreloliberalnog i ranopostliberalnog stadija gra-
121
anskog razvitka i istraivakim nlazima predoene analize produkcije stvaranja, usmjeravanja, upotrebe i funkcionalizacije iracionalnosti,
ne mogu doi do naina graanskom provenijencijom determiniranih i
oblikovanih pitanja o nestanku, uskrsavanju, kraju, funkcijama, teorijama faizma. Metodoloki afirmirano ujednostavljivanje, redukcionizam,
u funkciji su neophodno potrebne, odreujue funkcionalizacije opravdanja graanske tendencije. Usmjeravanje ove funkcionalizacije moe
da bude opredijeljeno oblikom mjerodavnog iznalaenja stanovitih fiksacija u konkretiziranom, konsekventno provedenom, formiranju spojeva
neophodnih strukturi graansko-teorijskog uopavanja. Drutvena teorija dijalektiku analizu graanskog historijskog toka takoe konkretizira
i istraivakim sagledavanjem naina graanski specifino izgraivanih,
potenciranih i omoguavanih ideolokih orijentacija! Ideoloke orijentacije odgovarajue opsluuju graanske interese, a karakter odreenih stadija konceptualno svrsishodno pronalazi i zadobija podrku odreujuem
odravanju proisteklih prilika, bilo da ove prilike referira potreba i interes
za liberalnim revolucioniranjem ili potreba i interes za ekstremizmom tipa
konzervativne, autoritarne, odnosno totalitarne ideologije. Ove ideologije, odgovarajuim nainom artikulacije, specificiraju pospjeivanje, a u
pojedinim sluajevima i pitanjima one modificirano pozicioniraju otpore
toku odreivano stvarane, omoguavane i profilirane dinamike graanskog drutva.
Relevantno istraiti pretpostavke ekstremistikih ideolokih pozicija podrazumijeva, odgovarajuim pristupom, valjano multidisciplinarno
analizirati historijske i graanske uslove ovih pozicija, njihovo proisticanje, strukturiranje i oblik zalaganja za opredijeljene ciljeve i njima postavljeni sistem vrijednosti.
Istraivako zanimanje drutvene teorije za fenomene graanskog
drutva analitiki ralanjuje, diferenciranjem ustanovljava, predoi i
razjanjava strukturni sadraj proisticanja, produciranja i funkcije omoguenog iracionalnog potencijala, njime omogueni oblik kontinuiranja,
instrumentalizacije u motivima, pobudama ili interesima do graanski
najopskurnije razvijanih i produbljivanih granica protiv ivota uope. S
druge strane, istraivaka analiza drutvene teorije ini sredinjim pitanje
o tome kojim okolnostima graanskog pozitiviteta se stvara i koji uslovi omoguuju da implikacija iracionalnosti bude radikalizirana, postane
sredstvo mjere, dominantnim kriterijem odreivanja i ostvarivanja, konstituiranja graanskih ciljeva, svrha i interesa.
U tematiziranju graanskih odnosa i posebno zrelo-graanskog libera-
122
lizma, graanska stanovita isputaju da uvae relevantnost mjesta, produkcije, uloge, ali i upotrebe iracionalnosti! Izborom istraivakih metoda i postupaka, ona graansku iracionalnost obezbjeuju dominantnim
implikacijama i odrednicama relativizacije. Relativizacija omoguuje
pruanje podrke zanemarivanju strukturnih aspekata konstituiranja graansko-razvojne dinamike. Graanska razvojna dinamika unaprijeenim
formama manifestacije iracionalnosti, pored drugog, prua osnovu za razliiti interpretativni shematizam, okvire i mogunosti, a u taj shematizam,
okvire i mogunosti su, u prvom redu, ukljueni stupanj odgovarajue
istraivako-analitike odgovornosti i sistem pretpostavljenih vrijednosti.
Nasuprot drutveno dokazivanim istraivanjima i razmatranjima o porijeklu faizacije i faizma, graansko tumaenje i graanske implikacije,
uslovljene prirodom odravanog iracionaliteta, neumitno su motivirane
varijacijama o status quo-u, kao nainu i formi zalaganja za funkcionalizaciju izjednaavanja graanskog i drutvenog, a unutar tog izjednaavanja, alias opravdavanja, na pretpostavkama graanskog poimanja pravde,
istine, milosra, oprosta, etc. ili jednostavno u afinitetu ovog izjednaavanja i opravdavanja, afirmira se, priziva, znaaj fenomena drutvenog
ivota. Ove injenice, tim vie, dobijaju na jasnoi, ako se zna da graanska objektiviranja konkretizirano slijede, opravdavaju, funkcionaliziraju i
podravaju izgradnju i ostvarivanje graanskih svrha i odnosa. Opsjene u
stavovima i gleditima da je faizam siao sa historijske scene porazom
Hitlera, da je dio nesretnog vremena, da je on produkt osamostaljenih
ekstremistikih grupa izmaknutih kontroli kultivirane civilizacije, da je u
izrazu okolnosti povoenja i dobijanja na snazi patolokih impulsa, ideja,
agenasa, tenji, efemeran, da je tip ove patologije, sic, utoliko tek prenijet
na pokrenuti nacionalno-graanski ili izgraivani nacionalistiki korpus,
prije slue podrci i opravdanju faizma, nego da doprinose suzbijanju i
onemoguavanju svojstava ivotu suprotstavljene prirode.
Ono to obezbjeuje istraivaku valjanost, relevanciju, istraivanju i
opservacijama faizma upravo su principi, instituti, analitika panja nauno-istraivakih svrha u strukturiranju naina funkcionalnog odvijanja i
odravanja implikacije iracionaliteta! U ovom smislu osnovni je preduslov
rasvjetljavanje proisticanja, stvaranja, funkcija moi, unutar graanskog
karaktera razvijanja politike i ekonomske djelatnosti, te time ustanovljeno odreivanih graanskih razmatranja, opserviranja, interpretacija graanske sfere i samog drutva.
Istraivanja i analize integrativno-globalnih procesa postliberalizma,
specifinog manifestovanja ideolokih i politikih funkcija graanskom
123
pozitivnou produkovane postliberalne iracionalnosti, a time i puteva i

brojnih oblika datim stupnjem pronaenog i ostvarivano radikaliziranog
suprotstavljanja, potkrepljuju injenicu da je u neofaizmu savremeno
izraavana, omoguavana i manifestovana mo iracionaliteta upravljana
interesom odreeno artikuliranog i afirmiranog zadobijanja dominacije u
meunarodnim odnosima. Na tim osnovama su relevantna nauna istraivanja uvrstila dokaze u izvjesnost i pouzdanost rezultata da neofaizam ima meunarodno uporite! Takoe, savremeni procesi faizacije
etablirani su kontekstom omoguavane graanske tendencije i, unutar
stvaranja i kreiranja suprotstavljanja putem raspoloivih sredstava i puteva funkcionalizacije, upotrebe, instrumentaliziranja iracionaliteta i radikalizacije, graanskom samosvrsishodnou i opravdavanjem karaktera ove
samosvrsishodnosti.
U prilog postavke da neofaizam ima meunarodno uporite govori
i stav da se prema njemu moe grijeiti! Instrumentalizirana upotreba
greki neposredni je izraz mogunosti provoenja moi. Naime, zvanian
stav da odgovarajuim mjerama (meunarodnog) uticaja manifestacija
neofaistike ambicije moe biti sprijeena, neovisno od usiljavanja, manipulacije, sarkazmom ili cinizmom ili ba zbog njih ovim putem istaknute procjene i odreenja govore kojim oblikom uea, naina pasivne ili
aktivne ukljuenosti u funkcionaliziranje odgovarajue upravljanih, odnosno projiciranih trendova, mogu biti voene, koordinirane, podravane,
podsticane, a i opravdavane, snage i mogunosti morbidnih postupaka u
dominaciji i dominantnom rukovoenju i nadreivanju.
Jasno je da savremeno strukturirana faistika pojava ne moe imati
svoje pretenzije i programirati, zasnivati tenje, planom funkcionalizacije
motiva, ciljeva karakteristino postavljenih i specificiranih, kako je to projicirao nacizam! Nacizam je voen idejom preureenja svjetske vladavine
i unutar onemoguenih dinamizama zrelog liberalizma prevladavanja liberalno-graanskih ogranienja. U tom pogledu pokrenute snage njegovih pobuda na svjetsku vladavinu mogle su znaiti, tj. imale su znaenje
zauzimanja fiksirano odreujueg mjesta u uvrivanom poretku usmjeravanja i dinamiziranja postliberalne dominacije u procesu graanske svrsishodnosti.
Dosljedno uvaavanim slijedom utvrivanih principa razgranienja
prirode i karaktera graanskih protivrjenosti od miljea drutva, drutvena
teorija iskljuuje da se problem faizma moe tek svesti i identificirati na
nedostatak demokratije! Nedostatak demokratije ima svoje mjesto, ulogu, nesumnjivi znaaj u analizi nastanka i omoguavanja faistike pojave
124
i, sukladno stvorenim uslovima, njegov pandan - postojanje demokratije

valja promatrati kontekstom cjelovito stvaranog i omoguavanog politikog i ideolokog ambijenta. - Nedostatak demokratije i po pretpostavljeno
izgraenim ideolokim prilikama, ideologiziranom subjektivitetu, socijalitetu, ambijentu mogunosti slijeenja i sluenja autoritarnom politikom
aparatu, sutinski treba razlikovati i odvajati od ustanovljene ideoloke i
politike funkcije oblika i pokreta populizma! Snaga populizma proistie
iz ideoloki formirane prijemivosti na provoenju autoritarnih, totalitarno-idejnih ciljeva i zadataka, a i iz pronalaenja oblika stalno unapreivane kontrole i funkcionalizacije ovog provoenja. Faizmom koncipirana
organizacija nacionalistikog ekstremizma, odnosno ultraradikalistikog
militarizma, omoguavana izgraenom, prihvaenom i favoriziranom
ideolokom vjernou, spremnou i sposobnou sljedbenika na izvravanje, generalno se ostvaruje popritem populistikog pokreta. Odgovarajuom racionalizacijom ideoloke kontrole i usmjeravanja i argonom
prilagoavanog znaenja pojmova, mogu ovaj ekstremizam i ovaj militarizam imati kvalifikative dogaanja naroda!
Na graanske fenomene i svjetsko-historijska dogaanja primijenjujui principe dijalektike metodske analize drutvena teorija dolazi do
osnove pitanja uslovljenosti izgradnje graanske perspektive i oblika koji
tu perspektivu strukturno usmjeravaju, artikuliraju i omoguuju. Unutar
razvijanog dinamizma, odreivanog i ostvarivanog poticanja na promjenu,
graanskim fenomenima i motivima svojstveno je karakteristino zrenje!
Dok drutvena teorija graansku perspektivu sagledava funkcionalizacijom manifestovanog i racionaliteta i iracionalnosti, egzegeza odvijanja i omoguavanja zakonitosti graanskog drutva istraivana pitanja,
probleme i fenomene ini relevantnim utoliko, ukoliko je njihovo postojanje iskljuivo prilagoeno njenom graanski favoriziranom konceptu.
Ona, sukladno graanski prilagoenom toku, koristi metodoloka sredstva, instrumente i tehnike i njihovom odreujuom upotrebom razvija
nain graanski neophodnog opserviranja svrhom odravanja i funkcionalizacije graanskog sistema odnosa i graanske perspektive. Drutvena teorija cjelovito ispitujui protivrjenosti fenomena i sfere graanskog
poretka i razvoja ne odvaja, niti bilo kojim pravcem ili oblikom redukovano ujednostavljenog tretmana podreuje drutvene samim graanskim
odnosima. Drutveno istraivati graanski napredak takoe ukljuuje
identificiranje na koji nain razmatranja i opservacije graanske egzegeze omoguavaju njegov tok, na koji nain ova razmatranja ine ispitivana pitanja i fenomene relevantnim, odnosno koje metode primjenjuju u
125
istraivakom postupku. Egzegeza odvijanja i omoguavanja graanskog

drutva premouje, prenebregava ili zatakava protivrjenosti graanske
sfere. Dok graanska egzegeza moe da stvara ili odgovarajue afirmira
otpor prema istraivakim rezultatima i nalazima drutvene teorije, dosljednije provedena primjena principa istraivakog postupka drutvene
teorije u svoj predmet zanimanja uzima nain i rezultate uopavanja stvorene funkcionalizacijom samog graanskog objektiviranja, tj. mjerodavno
podaruje drutvenu relevanciju protivrjenostima graanske sfere i graanske konstitucije odnosa; fakti postliberalno intenzivirane graanske
perspektive sve vjerodostojnije, argumentovanije i uvjerljivije, odreuju i
potvruju podruja i karakter graanskih odnosa negiranja, iracionalnosti
i dominantno postizane graanske samosvrsishodnosti.
Drutveno-istraivaka analiza ove kljune aspekte graanskih protivrjenosti, ne samo da ne moe ostavljati inkognito, nego im podaruje mjeru naune svrsishodnosti! Graanska razmatranja i objektiviranja
ostaju u kontekstu graanske svrsishodnosti i eventualnim izgledima
dolaze do graanske zakonitosti. Drutvena teorija, upravo na relevanciji omoguavanih obiljeja graanske svrsishodnosti, analitiki sagledava
razvijani graanski kontinuitet konteksta negiranja i iracionalnosti i dolazi
do determinanti tipa i oblika strukturiranja graanskih odnosa; dinamika
osnova ovih odnosa legitimirano stvara drutvene protivrjenosti, to je
kljuna pretpostavka istraivanja identifikacije naina same produkcije
drutvenih odnosa.
Drutvena teorija utvruje i identificira drutvenu zakonitost.

Graanske opservacije i formirana egzegeza graanskog usmjeravanja i omoguavanja drutva nisu formalitatis causa; one su obrasci podrke
graanskoj sferi, produktivno afirmiraju njen kontinuitet i graanskim
odnosima intenziviraju funkcionalno stvarane potencijale, te daju doprinos,
podstiu ili odravaju snagu funkcionalno ostvarivanog koncepta i karaktera dominacije.
U prvobitnim ranoliberalnim stadijima graanskog drutva, shodno
liberalno-graanskim tendencijama, predmet opih teorijskih zanimanja bila je prevashodno ljudska priroda. Ljudskoj prirodi opredjeljivana
su obiljeja, bilo iz domena otpora na uspostavljani i izgraivani graanski poredak, bilo iz tzv. akceptiranja svojstava i determinanti graanskog
strukturiranja, ujedno prihvaenih i prikazivanih da su ona svojevrsno pripadna konstituciji ljudske prirode. Unutar prevladavanja i razgranienja
126
sa tutorstvom skolastike, ova su stremljenja inila i vaila za bitnu spoznajnu izvjesnost, oslanjana su funkcionaliziranim tematiziranjem na odrednice razuma, odnosno iskustva, a formiranim nastankom liberalno-graanskog poretka posebno aktuelnim su uinjena pitanja karakterizirana
filozofijom prosvjetiteljstva.
Dakle, ljudska priroda i pretpostavke ljudske spoznaje postale su teme
i pitanja graansko-politike teorijske panje. Stavovi Johna Locka nali
su mjesto u Deklaraciji o neovisnosti SAD-a od 4. 7. 1776. godine, stavovi
francuskih prosvjetitelja, enciklopedista, nali su izraza u Deklaraciji o
pravima ovjeka i graanina iz 1789. godine. Prvi lan ove deklaracije
proklamuje pravnu (ekonomsko-graansku) jednakost, a njen trei lan
pravnograanski ureuje i teinom osnovom upotpunjuje pretpostavke
izgradnje graanskog poretka da vlast uope (i pojedinca i struktura)
poiva na s u v e r e n i t e t u n a c i j e.
U najopenitijem smislu, nacija je liberalnograanski inkorporirala,
strukturira i razvija okvir i oblike graanskog naina djelatnosti i njenim
posredstvom pojedinac ima graansko sudjelovanje, svoje tzv. graanski svrsishodno izraavanje i potvrivanje. Za odreenu naciju koja nije
ostvarila, zauzela, dominantnu poziciju u graanskom sistemu, kraj liberalne epohe oznaio je nacionalno postojanje, kao stupanj njegovog faktikog prevladavanja, postojanjem uope.
Kroz graansku artikulaciju interesa nacija je zadobila mjesto, graanski omoguila politiko tretiranje i ostvarivanje interesa liberalizma.
Period ranoliberalnog sazrijevanja i omoguavanja graanskih odnosa razvijale su determinacije liberalnog ustrojavanja graanske djelatnosti
Engleske i Francuske! Njihovim predvoenjem i funkcionalnom organizacijom liberalnog poretka uspostavljane su i omoguavane graanske svrhe. Generirani razvoj te je svrhe inio iskljuivijim, a graanska stanovita
su ih, svojim omoguavanjem, osiguravala pronalazei svoj raison dtre
u najostvarenije produciranom i strukturiranom graanskom odnosu.
U svojoj intenzivnosti pozitivni nacionalno-graanski razvojni trend,
neobezbijeen dinamizmom proirivanja, doprinosio je funkciji graanske nacionalne iracionalnosti. Na pojavnom planu formirani uticaji i proisticane reperkusije stvarale su mnijenje da se radi o neopravdanom onemoguavanju nacionalnog postojanja, ijim efektima je artikulirano da
produciraju, ine i odraavaju nacionalno trpljenje.
U zaprijeenoj graanskoliberalnoj dinamici odrani intenzitet produ-
127
cirane iracionalnosti suprotstavljen je nacionalno afirmiranom graanskom pozitivitetu, doprinosi i podstie nacionalno-graansku suspektnost! Prema ve projiciranim graanskim tenjama i nainu graanske
artikulacije djelatnosti, kontekstom koncipiranja i konstituiranja interesa,
ove pretpostavke su stanoviti okvir opredjeljivanja i postavljanja ideoloke
programatike, koja nain nacionalnog suprotstavljanja preuzima, predoi,
zastupa ili identificira postojanjem uope, a unutar tog procesa trebala bi
nacionalna satisfakcija da virtuelno postie ili ostvari graansku, posebno
izglednu, izvjesnost.
Graanska stanovita obezbjeuju graanski najostvarenije strukturirane odnose i omoguuju njihov nain iskljuivosti! Iskljuivost se
opravdava, funkcionalno podstie prilagoavanjem najprominentnijim
graanskim svrhama, a u stadiju postliberalizma graanski odreivana
iracionalnost potpunije i dosljednije je ostvarena u afirmiranoj neprikosnovenosti graanske samosvrhovitosti. Postliberalnim ambijentom dominantno strukturirana politika i ekonomska mo prevashodno ostvaruje
svoje ciljeve usmjeravanom funkcionalizacijom potencijala iracionalnog
uticaja!
Fenomene graanskog sistema i poretka drutvena istraivanja ne tretiraju obrascem tek odgovarajueg stadija ili perioda tog stadija! Ona ispituju graanske fenomene shodno integrativnom toku graanske produkcije odnosa, jasno diferencirajui koncepte koji osvjetljavaju i afirmiraju
snage graanske produkcije i drutvo kontekstom sadraja i formi dinamiziranih protivrjenosti. U tom smislu ona ispituju i sagledavaju funkcije
izgraivanih graanskih struktura, faktore i mehanizame ukljuene u nain efektuiranja koncepata podrke graanskom procesu.
U drutveno-historijskim protivrjejima zanemarena diferencijacija
strogo omoguavanih graanskih svrha neminovno depravira, redukuje,
ako ne i dezavuira, postupak naunog uopavanja iji legitimitet putem
ispitivanih pojava ne moe biti podreen funkcionalizaciji graanskog
procesa.
Integrativno konceptualiziranje drutvenih odnosa uvaava uticaje u
postojanju podruja drutva i interese u izgradnji graanskih odnosa i tim
metodom i postupkom ono povlai demarkacionu liniju izmeu drutva
i graanski strukturiranih fenomena. Drutvena teorija uvaava injenicu da graanski strukturirana perspektiva stvara cjelishodna stanovita
opravdanju svoje funkcionalizacije! Iz sagledavanja naina na koji se
graanska perspektiva strukturira, funkcionalno samoomoguuje i
128
perpetuira, tj. iz sagledavane relevancije u samom drutvu involviranih graanskih protivrjenosti, proistie injenica da nainom odreivanih protivrjenosti i negiranja iracionalitet graanskog sistema i
poretka nadreuje graansku zakonitost odreenjima samog drutva, a na minucioznom sagledavanju graanskog strukturiranja i konstituiranja odnosa istraivaki postupak drutvene teorije utvruje i
ustanovljava drutvenu zakonitost.
129
PRMISSEN DER GESELLSCHAFTSTHEORIE ALS ALTERNATIVE

ZUR REHABILITATION DES FASCHISMUS
ZUSAMMENFASSUNG
Der integrierte Konzeptualismus der gesellschaftlichen Beziehungen
schtzt die Einflsse im Bestehen des Gesellschaftsbereichs und die Interessen bei der Herstellung der brgerlichen Beziehungen und durch diese
Methode und dieses Vorgehen zieht er eine Demarkationslinie zwischen
der Gesellschaft und den brgerlich strukturierten Phnomene. Die Gesellschaftstheorie beachtet die Tatsache, da die brgerlich strukturierte
Perspektive zur Rechtfertigung deren Funktionalisierung die zweckmigen Standpunkte schafft! Aus der Erkenntnis der Art und Weise wie die
brgerliche Perspektive strukturiert, funktionell selbstermglicht und perpetuiert wird, das heit, aus der wahrnehmenden Relevanz der in der Gesellschaft selbst involvierten brgerlichen Widersprche entsteht die Tatsache, da die Irrationalitt des brgerlichen Systems und der Ordnung
die brgerliche Gesetzmigkeit mit deren Bestimmungen durch die Art
der bestimmenden Widersprche und Verneinung der Gesellschaft selbst
berordnet, und da das Forschungsverfahren der Gesellschaftstheorie
durch minuzise Erkenntnis der brgerlichen Strukturierung und Konstituierung der Beziehungen die gesellschaftliche Gesetzmigkeit sichert
und feststellt.
Schlsselwrter: Gesellschaftstheorie, brgerliche Theorie, Rationalitt, Irrationalitt, aufgebauter nationalistischer Korpus, Instrumentalisierung der Irrationalitt, Radikalisierung, Machtdurchfhrung, Faschismus,
Aufsicht, Manipulation,Funktionen der brgerlichen Ansichten, gesellschaftliche Gesetzmigkeit.
130
PREGLEDNI NAUNI RAD
131
Lana Bubalo*
NAKNADA KAO BITAN ELEMENT UGOVORA O LICENCI
SAETAK
U ovom radu se analiziraju razliiti aspekti naknade, kao jednog od bitnih elemenata ugovora o licenci. Naknada (licencna pristojba) je protuvrijednost iskoritavanja ustupljenog prava industrijskog vlasnitva i osnovni
je razlog zbog kojeg se nosilac patenta, iga, industrijskog dizajna, knowhow-a, topografije integrisanih kola ili novih biljnih sorti odluuje za njihovo ustupanje. Bosanskohercegovako pozitivno pravo ne poznaje gratis
licence, a s obzirom na to da se u praksi moe pojaviti potreba za zakljuivanjem takvih ugovora, predlae se njihovo normiranje de lege ferenda. Da bi ugovor o licenci zadovoljio ekonomske interese obje ugovorne
strane, naknada mora biti optimalno odreena. U praksi su stoga razvijeni
brojni modaliteti plaanja licencne naknade, koji se u radu posebno obrauju. Paualna naknada se moe plaati odjednom ili u ratama, tantijeme
(royalty) se mogu vezivati za prodaju, dobit ili proizvodnju, a mogua je
i kombincija paualne naknade i tantijema. Kao jedan od specifinih naina plaanja obrauje se i uzajamno licenciranje, koje podrazumijeva
razmjenu industrijskog vlasnitva, to velike kompanije danas preferiraju.
Kljune rijei: ugovor o licenci, naknada, faktori koji utjeu na visinu
naknade, paualna nakanda, tantijeme, uzajamno licenciranje.
Mr. sci., Pravni fakultet Univerziteta Demal Bijedi Mostar.
132
UVOD
Nosilac prava industrijskog vlasnitva moe odluiti da ga sam iskoritava ili da ga, ako ne raspolae sredstvima za privrednu eksploataciju,
ustupi drugom uz naknadu. Pravni promet industrijskog vlasnitva ostvaruje se instrumentima obligacionog prava, od kojih je najznaajniji ugovor
o licenci. Prema Zakonu o obligacionim odnosima,1 ugovorom o licenci se davatelj licence obavezuje da stjecatelju licence ustupi u cjelini ili
djelomino pravo iskoritavanja izuma, tehnikog znanja i iskustva, iga,
uzorka ili modela, a stjecatelj licence se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu.2
Svrstavajui ugovor o licenci meu tipske (imenovane) ugovore, na
je zakonodavac potvrdio znaaj i uestalost ovih ugovora u praksi, te
odredio njihove bitne elemente (essentialia negotii). U bitne elemente
ovog ugovora ubrajaju se subjekti, predmet ugovora, naknada i forma.3
Meutim, pitanje da li je naknada bitan elemenat ugovora o licenci
nije posve nesporno u pravnoj teoriji. Postoje tako miljenja4 da obavezu
plaanja naknade ne treba uvijek smatrati esencijalnim dijelom licencnog
ugovora, s obzirom da davatelj licence u praksi esto ne trai naknadu,
naroito ako licencni ugovor ini sastavni dio opsenijeg ugovornog kompleksa. Drugi5 pak smatraju da je ugovor nitav ukoliko se stranke nisu
sporazumjele o naknadi. Trei6 istiu da se ugovor, za koji nije ugovorena
naknada, ne bi mogao smatrati ugovorom o licenci, ve bi imao karakter
neimenovanog ugovora.
Prema pojedinim autorima naknada je nesporno bitan elemenat ugovora o licenci i pretpostavlja se i onda kad nije izriito ugovorena na osnovu odgovorajuih poslovnih obiaja, naroito u pogledu visine, vremena i
naina njene isplate.7
Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), Slubeni list SFRJ br. 29/78, 39/85, 46/85, 45/89, 57/89,
Slubeni list RBiH br. 2/29, 13/93, 13/94 i Slubene novine Federacije Bosne i Hercegovine br. 29/03.
2
l. 686. ZOO.
3
Tako: M. Trifkovi/ M.Simi/ A. Sultanovi, Poslovno pravo, ahinpai, Sarajevo 1997, 244. Pojedini
autori (K. Damjanovi/V. Mari, Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd 2007,
189) od bitnih elemenata izdvajaju samo predmet i naknadu.
4
A. Verona, Licencni ugovor, 354, navedeno prema Buklja-Vizner, Komentar Zakona o obveznim odnosima, Knjiga IV, Zagreb 1979, 2244.
5
Vidjeti; M. Janji, Licenca u Enciklopediji imovinskog prava i prava udruenog rada, tom II, Slubene
novine SFRJ,Beograd 1978, 899.
6
S. M. Markovi, Pravo intelektualne svojine, Magistrat i Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo
2007, 230.
7
V. Kapor/ S. Cari, Ugovori robnog prometa, Nauna knjiga, Beograd 1990, 493.
1
L. Bubalo: Naknada kao bitan element ugovora o licenci
133
Ako bi se kvalifikacija ugovora o licenci bez naknade vrila iskljuivo

na osnovu posebnih pravila Zakona o obligacionim odnosima, koja se odnose na licencni ugovor, moglo bi se zakljuiti da bi ugovor o licenci bez
naknade bio nitav, odnosno da naknada za ustupljeno pravo mora biti
odreena ili barem odrediva.8 Naime, u samoj se definiciji ovog ugovora
naglaava njegova naplatnost, a zakonodavac plaanje naknade predvia
i kao jednu od obaveza stjecatelja licence.
U prilog tome da je naknada bitan elemenat ugovora o licenci govori i
injenica da se ovi ugovori zakljuuju uglavnom u privredi, pa je naknada
zapravo jedan od osnovnih motiva stupanja vlasnika industrijskog vlasnitva u ugovorni odnos sa treim licima.
S obzirom na to da zakonodavac nije propisao kako se naknada utvruje ako se stranke nisu drugaije sporazumjele,9 odnosno nije izriito
predvidio mogunost davanja tzv. gratis licence (licence bez naknade),
postavlja se pitanje da li se nepostojanje odredbi o naknadi moe smatrati
dovoljnim razlogom da se ugovor o licenci proglasi nitavim, odnosno bez
pravog dejstva?
U skladu sa naelom slobode ureivanja ugovornih odnosa, kao jednim od osnovnih naela obligacionog prava, ugovorne strane mogu same
da odreuju sadraj i vrstu buduih ugovora, odnosno mogu da odstupe
od osnovnih tipova ugovora predvienih u zakonu i svojom voljom kreiraju novi, neimenovani ugovor. Ugovor o licenci bez naknade mogao bi se
smatrati takvim sui generis, neimenovanim ugovorom na koji se shodno
primjenjuju naela i opa pravila obligacionog prava, te kombinacija posebnih pravila koja vae za neke druge imenovane ugovore, iji su elementi zastupljeni u ugovoru o licenci bez naknade.
Ipak, iz razloga pravne sigurnosti, smatramo da bi bilo opravdano gratis licence izriito normirati de lege ferenda,10 s obzirom da se i uporednom
Smatra se da je cijena odrediva kad ugovor sadri dovoljno elemenata na osnovu kojih se cijena moe
odrediti.
9
Takva odredba sadrana je u l. 462. st. 2. ZOO kod ugovora o prodaji u privredi. Kad ugovorom o prodaji meu poduzetnicima cijena nije odreena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se ona
mogla odrediti, kupac je duan platiti cijenu koju je prodavac redovno naplaivao u vrijeme zakljuivanja
ugovora, a kad ove cijene nema razumnu cijenu. U zemljama Common lawa, cijena nije bitan elemenat
ugovora o licenci. U tim zemljama, ako naknadu nisu odredile stranke, odredit e je sud, imajui u vidu sve
okolnosti posla, a pogotovo uobiajenu naknadu za takvu vrstu licenci.
10
Ugovor o licenci bi se mogao reguliati na slian nain kao to je to uinjeno kod ugovora o zajmu ( vidjeti
l. 557. i dalje ZOO). Naime, ugovor o zajmu je dvostrano obavezan , ali moe biti, kako teretan, tako i dobroin. Za ugovor o licenci bi tako mogla vrijediti pretpostavka naplatnosti, dok bi se besplatnost, odnosno
gratis licenca morala izriito ugovoriti.
8
134
pravu, iako rijetko, sklapaju ugovori o licenci bez naknade.11 Besplatna

(slobodna ili negativna licenca) je jednostrano - obavezan ugovor, kojim
titular prava daje dozvolu ili doputenje drugom licu ili licima za koritenje
njegovog industrijskog vlasnitva. Gratis licence u pravilu ne sadre tehnoloki znaajna znanja i iskustva, kao ni zatiena prava i predstavljaju
odreene oblike kompenzacije ili ispunjenja neke druge obaveze davatelja licence, a to ne mora biti vidljivo iz samog ugovora o licenci.12
Na ugovore o licenci bez naknade, koji bi bili izuzetak od pravila o naplatnosti privrednopravnih ugovora i koji bi se kao takvi morali izriito ugovoriti,
primjenjivala bi se pravila obligacionog prava koja inae vae za besplatne/
dobroine ugovore. Tako davatelj licence ne bi garantovao korisniku, ni za
materijalne nedostatke (tehniku izvodljivost13 i tehniku upotrebljivost14),
ni za pravne nedostatke15. Takoer, ugovor o licenci bez naknade bi se tumaio u smislu koji je manje teak za dunika (davatelja licence).16
1. Faktori koji utjeu na visinu licencne naknade

Optimalno odreivanje iznosa naknade, uz sagledavanje svih faktora
i okolnosti koje mogu utjecati na to da naknada bude via ili nia, klju je
za uspjenu realizaciju ugovora o licenci. Naime, ako je naknada previsoko postavljena, onda je licenca neprofitabilna za stjecatelja licence. Uz to,
previsoko odreena naknada ohrabruje neovlatenu upotrebu industrijskog vlasnitva.17 Zahtjevanjem razumne naknade za koritenje industrijskog vlasnitva, davatelj licence bi omoguio da ona bude pristupana to
irem krugu zainteresiranih stjecalaca, to bi za posljedicu moglo imati
ubiranje viestrukih naknada i u konanici generirati vei profit.
11
Nedavno je kompanija Apple ponudila gratis licence za svoje nano - SIM patente, pod uslovom da budu
prihvaeni kao standardi za slijedeu generaciju SIM kartica od strane Evropskih instituta za telekomunikacijske standarde(ETSI). Tako se gratis licence mogu koristiti i za postizanje odreenih poslovnih ciljeva.
12
B. Masnjak, Licencni odnosi s inostranstvom, Suvremeno poduzetnitvo, 7/2003, 60.
13
Tehnika izvodljivost je mogunost proizvesti odreeni predmet tehnikim putem ili primijeniti odreeni
postupak.
14
Pod tehnikom upotrebljivou podrazumijevamo garanciju da e odreeni postupak ili proizvod sluiti
predvienom tehnikom cilju, odnosno da proizvod dobijen primjenom predmeta licence odgovara cilju koji
su strane imale u vidu prilikom zakljuenja ugovora.
15
Odgovornost za pravne nedostatke znai da davatelj licence garantira da pravo iskoritavanja koje je
predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ogranieno u korist treih lica. Ako je
predmet ugovora iskljuiva licenca, davatelj licence garantira da predmet ugovora nije ustupio drugom, ni
potpuno ni djelomino. S tim u vezi, davatelj licence duan je uvati i braniti prava ustupljena stjecaocu
licence od svih zahtjeva treih osoba, istovremeno se sam uzdravajui od svakog uznemiravanja.
16
l. 101. ZOO.
17
Naknada bi trebala biti postavljena tako da je zainteresiranom licu isplatnije platiti licencu, nego naknadu
tete zbog povrede prava industrijskog vlasnitva.
135
S druge strane, prenisko odreena naknada uskrauje davatelju licence adekvatnu kompenzaciju za uloeni trud, i obezvrijeuje industrijsko
vlasnitvo koje je predmet licence.
Poto ne postoji arobna formula za odreivanje optimalne licencne
naknade kojom bi sve strane bile u potpunost zadovoljne, njeno definisanje ostaje jedno od najvanijih pitanja o kojem se mora postii saglasnost
kako bi ugovor o licenci ostvario svoju svrhu.
Pri odreivanju visine i naina plaanja naknade treba uzeti u obzir
vie faktora18, koje moemo podijeliti u tri grupe.
1. 1. Svojstva prav koja se prenose

Specifinosti vezane za trajanje odreenih oblika industrijskog vlasnitva mogu utjecati na visinu licencne naknade. Tako, to je ig stariji,
njegova je vrijednost vea, a to je patent stariji, vrijednost mu je manja.
Naime, patent traje ukupno 20 godina, bez mogunosti produenja,19 pa
visina naknade zavisi od toga koliki je preostali period zatite. ig traje
10 godina i moe se produavati neogranien broj puta,20 a to je due u
upotrebi, postaje poznatiji i samim tim vrijedniji.
1. 2. Svojstva trita na koje e se proizvodi dobiveni po licenci plasirati

Veliina trita u znatnoj mjeri utjee na visinu licencne naknade. Cijena dozvole za koritenje industrijskog vlasnitva za njemako trite koje
ima 81,8 miliona stanovnika21 i bosanskohercegovako trite sa cca. 4
miliona, logino je, ne bi trebala biti ista.
Pri odreivanju licencne naknade, u obzir se mora uzeti i to da li je
proizvod dobiven po licenci namijenjen masovnoj prodaji ili je za njega
zainteresovan samo uski krug specijaliziranih korisnika. Dakle, ako je proizvod namijenjen iroj populaciji, naknada e biti manja, jer e obim prodaje biti vei. Ako je pak rije o specijaliziranoj opremi, naknada e biti
vea, s obzirom da se ne oekuje veliki promet.
Naknada moe zavisiti i od toga kolika je potranja, odnosno kolika
18
O ovome vidjeti vie u: WIPO, Exchanging value, Negotiating technology licensing agreements, WIPO/
ITC, 2005, 35, http://www.wipo.int/export/sites/www/sme/en/documents/pdf/technology_licensing.pdf,
(15.02.2012.)
19
l. 55. st. 1. Zakona o patentu, Slubeni glasnik BiH br. 53/2010.
20
l. 53. st. 2. Zakona o igu BiH, Slubeni glasnik BiH br. 53/2010.
21
Izvor:http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Nemacka-belezi-porast-broja-stanovnika.lt.html
(18.02.2012).
136
se u budunosti moe oekivati potranja za licenciranim proizvodom, tj.

radi li se o tritu koje je u ekspanziji ili o onome koje stagnira.22
injenica postojanja ili nepostojanja konkurentskih proizvoda na tritu takoer moe utjecati na to da naknada bude manja ili vea. Ako je
tehnologija jedinstvena tj. ako nema supstituta na relevantnom tritu, naknada e biti vea, jer u tom sluaju davatelj stjecatelju daje monopolsko
pravo da proizvodi i prodaje proizvod dobiven po licenci.
Ako je davatelj licence ve ustupao pravo industrijskog vlasnitva ili ga
je sam koristio, takoer moe traiti veu naknadu. Naime, ve dokazani
uspjeh licencirane tehnologije smanjuje za stjecatelja licence rizik izlaska
na trite sa proizvodom dobivenim po licenci. Ovakva tehnologija, vrijedi
vie od tehnologije koja je do licenciranja samo primjenjivana i ispitivana
u laboratorijskim uslovima.23
Vee naknade se mogu ostvariti na tritima zemalja u kojima postoji
jaa zatita industrijskog vlasnitva. Tako e u zemljama gdje je zatita efikasnija (razvijene zemlje Zapada), za ustupanje istog prava industrijskog
vlasnitva, naknada biti vea, nego u zemljama gdje je zatita i provedba
ovih prava openito slabija i gdje iskljuivost primjene prava stjecatelju
licence nije zagaranatovana (zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje).24
Pri odreivanju visine licencne naknade esto se polazi od industrijskih standarda, odnosno uobiajenih naknada za licence u pojedinim industrijama. Jako vrijedan izvor podataka o uobiajenim naknadama za
odreene industrije jesu internet stranice poput www.royalty.com, www.
royaltystat.com i sl., a neke drave, kao npr. Njemaka, imaju kartoteku
licenci koja sadri podatke o prosjenoj visini licencne naknade po pojedinim djelatnostima. Bazirane su na uzorku od 1400 licencnih ugovora i
predstavljaju orjentir poreznoj upravi kod utvrivanja realne visine naknade, u smislu kontrole i mogueg dodatnog oporezivanja.25
Pri ugovaranju naknade obje se strane mogu pozivati na druge postojee ugovore o licenci (kojih i sami mogu ili ne moraju biti ugovorne
strane), za ista ili slina prava industrijskog vlasnitva.
Na trinu stagnaciju utjeu: hiperprodukcija, zasienost trita odreenim proizvodima, previe konkurenata, promjene u preferencijama i ukusima potroaa i tehnoloka prevazienost. Navedeno prema
R. Goldschreider, The Negotiation of Royalties and Other Sources of Income from Licensing, IDEA - The
Journal of Law and Technology, 1995, br. 1 vol. 36.
23
G.Smith/R.L.Parr, Intellectual Property Vaulation, Exploitation, and Infringement Damages, John Wiley
&Sons, Hoboken 2005, 22.
24
R.L. Parr, Roylaty Rates for Licensing Intellectual Property, John Wiley&Sons, Hoboken 2007, 63.
25
B.Masnjak, 61.
22
137
1. 3. Svojstva ugovora o licenci

Pod svojstvima ugovora o licenci misli se na to radi li se o iskljuivoj ili
neiskljuivoj licenci, postoji li mogunost davanja podlicence, koji su tehniki i privredni efekti koji se oekuju od iskoritavanja predmeta licence,
visina poreza koji se plaa za licencu i sl.
Iskljuive licence su skuplje iz razloga to se zakljuivanjem takvih
ugovora davatelj licence odrie mogunosti ubiranja prihoda po nekom
drugom osnovu, tj. ne moe ustupati licencu drugima, niti sam moe ubirati dobit od primjene licencnih prava. Tako se u literaturi navodi primjer
da je uslijed izmjene ugovora u pogledu iskljuivosti, naknada umanjena
za ak 27%.26
Ako je jednim ugovorom o licenci ustupljeno vie oblika industrijskog
vlasnitva, primjerice, ako se uz patent ustupa i ig (tzv. hibridne licence), naknada e u pravilu biti vea. U tom sluaju e se, istekom perioda
zatite nekog od prava industrijskog vlasnitva koja su predmet licence,
umanjiti i licencna naknada.27
Teritorijalna ogranienja takoer mogu utjecati na iznos naknade, jer
umanjuju profit koji stjecatelju moe ostvariti po osnovu ugovora o licenci. Teritoroijalno ira licenca daje vee prodajne mogunosti. Stoga se
vea naknada plaa za teritorijano neograniene licence.
Ako postoji mogunost davanja podlicence, davatelj e u pravilu traiti
veu naknadu, jer e stjecatelj licence moi ostvarivati prihod i od podlicecnce, pa je logino da dio tog prihoda pripadne i davatelju licence.
Zakon o obligacionim odnosima je ak predvidio izuzetak od pravila da je
ugovor res inter alios acta, pa je davatelju licence omoguio da intervenie u ugovorni odnos izmeu stjecatelja licence i stjecatelja podlicence i
neposredno od lica s kojim nije ni u kakvom pravnom odnosu (sjecatelja
podlicence), zahtijeva isplatu naknade za podlicencu, koju duguje stjecatelju licence.28
Kad se u obzir uzmu svi ovi faktori, proizilazi da za isti patent, ig ili npr.
industrijski dizajn moe, zavisno od okolnosti, naplaivati razliita naknada prilikom njihovog ustupanja.
R.L. Parr, 65.

Prava industrijskog vlasnitva iji je period zatite istekao, postaju ope dobro dostupno svima, pa plaanje naknade za njihovo koritenje postaje suvino.
28
l.707. ZOO.
26
27
138
2. Modaliteti plaanja naknade

Stjecatelj licence je duan isplatiti davatelju licence ugovorenu naknadu29 u vrijeme i na nain kako je to odreeno ugovorom.30 Modaliteti plaanja licencne naknade su brojni. Naknada se moe plaati ne samo u
novcu, ve i u nenovanom obliku.
Licencne naknade mogu se podijeliti na sljedei nain31:
1.
2.
3.
4.
paualna naknada
tantijeme (royalty)
kombinacija paualne naknade i tantijema
ostali naini plaanja.
2 . 1. Paualna naknada
Paualna naknada (engl. lump sum payment) rijetka je u praksi. Ovdje
se iznos i nain plaanja odreuje unaprijed pri sklapanju ugovora, te je u
potpunosti nezavisan o obimu i uspjehu iskoritavanja licence. U praksi se
u pravilu odreeni iznos (npr. 50%) plaa avansno, a ostatak u jednakim
ratama za vrijeme trajanja ugovora o licenci.32 Paualna naknada primjenjuje se u sluaju kad je u pitanju jednostavna tehnologija i kada je stjecatelj sam u stanju primjenjivati tehnologiju koja je predmet ugovora.33
Najea je pri licenciranju know-howa i tehnologije koja davatelju vie
nije potrebna (npr., uslijed promjene politike poslovanja), te kod plaanja
naknade za preostali period vaenja patenta.34
Plaanje paualne naknade moe se ugovoriti na tri naina;
plaanje cjelokupnog iznosa jednokratno (npr. odmah po potpisivanju ugovora)
plaanje ugovorne svote u ratama (mjeseno, polugodinje, godinje i sl.)
plaanje u ratama zavisno od odreenih okolnosti definiranih ugoKod ugovora o licenci umjesto izraza cijena za oznaavanje protuvrijednosti prava iskoritavanja predmeta licence upotrebljava se izraz naknada (engl. fee), iz razloga to se ugovorima o licenci ne prenosi
vlasnitvo nad predmetom licence, nego samo pravo iskoritavanja predmeta licence za vrijeme odreeno
ugovorom.
30
l. 701. ZOO.
31
J. Mutabdija, Klauzule plaanja kod ugovora o licenciji, Pravo i porezi, br.5/2005, 10.
32
Z. Miladinovi, Pravo industrijske svojine, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Niu, Ni 2007, 396.
33
Ibid.
34
W.Anson, et. al., The Fundamentals on Intellectual Property Valuation, The American Bar Association,
Chicago 2005, 147.
29
139
vorom (npr. nakon dostizanja odreenog broja proizvedenih jedinica).

Paualno plaanje vie odgovara davatelju nego primatelju licence,
jer naknada ni na koji nain nije vezana za rentabilnost, odnosno uspjeh
iskoritavanja predmeta licence, pa se sav rizik prebacuje na stjecatelja
licence. S obzirom da postoji sigurnost naplate, davatelj licence ne mora
nadzirati poslovanje stjecatelja licence. Iz ovih i slinih razloga paualna
se nakanada u pravilu ugovara s poslovnim partnerima koji su manje poznati, koji u poslovnom svijetu ne uivaju veliki ugled35 ili koji, po miljenju davatelja licence, ne pruaju dovoljno garancija da e naknada biti
isplaena. Takoer, u sluajevima kada se industrijsko vlasnitvo ustupa
stjecatelju licence u drugoj dravi, davatelji licence tada obino preferiraju paualno plaanje, da bi izbjegli trokove konverzije valuta koji bi se
morali plaati za svaku uplatu tantijema.
Uz to, paualna naknada olakava nosiocu prava industrijskog vlasnitva uporeivanje konkurentnih licencnih ponuda.36
Meutim, ovakav nain plaanja ima i odreene nedostatke za davatelja licence. Naime, iznos ugovorene naknade nee se poveati ako se
iskoritavanje licence pokae uspjenijim nego to je bilo predvieno.
Prednost paualnog naina plaanja za stjecatelja licence ogleda se u
tome to on unaprijed zna koliko e potroiti za licencu, a oslobaa se i
obaveze trpljenja nadzora nad poslovanjem i kontrole poslovnih knjiga od
strane davatelja licence.
Ipak, za stjecatelja licence nedostaci su vei od prednosti ugovaranja paualne naknade. On plaa veliku svotu novca prije nego je uope
imao priliku upoznati se s predmetom licence, njegovim prednostima i
nedostacima. Dodatni nedostatak se ogleda u tome da davatelj licence, s
obzirom na to da je plaen unaprijed, nerijetko gubi interes za uspjenost
iskoritavanja licence i unapreivanje primjene industrijskog vlasnitva.
2. 2. Tantijeme
Tantijeme (engl. royalties) jesu oblik plaanja vezan za odreeni ekonomski rezultat, odnosno uspjeh iskoritavanja licence. Radi se o svojevrsnom ueu davatelja licence u profitu stjecatelja licence. Ugovaraju
se najee kada se licenca odnosi na irok krug nestandardizovane robe
M.Janji, 899.
J. Senei, Vii oblici privredne saradnje sa inozemstvom, Informator, Zagreb 1982, 36.
35
36
140
i kada stjecatelj licence u poslovnom prometu ima vei ugled. Ako se

naknada odreuje u zavisnosti od obima iskoritavanja industrijskog vlasnitva, stjecatelj licence je duan podnijeti davatelju licence izvjetaj o
obimu iskoritvanja i obraunati naknadu godinje, ako ugovorom nije
odreen krai rok.37
Prednosti ovih klauzula plaanja ogledaju se u tome to se moe mijenjati visina naknade zavisno od uspjenosti poslovanja u toku trajanja
ugovora, te to se, u sluaju prestanka poslovanja na bazi licence, automatski obustavlja i plaanje naknade.
Neki ugovori o licenci predviaju mogunost pregovaranja o iznosu
tantijema u toku trajanja ugovora, kako bi se visina naknade prilagodila
promijenjenim uvjetima na tritu. Tokom izvrenja ugovora moe doi
do promijenjenih okolnosti, koje dovode do oigledne nesrazmjere pa je,
npr., prihod stjecatelja licence nesrazmjerno mali u odnosu na licencnu
naknadu ili je prihod vei u odnosu na ugovorenu naknadu. Zakonodavac
je predvidio specijalno pravilo za ugovor o licenci po kojem oigledna
nesrazmjera predstavlja osnov za ugovornu stranu koja je njom pogoena
da trai reviziju ugovornih odredbi o licencnoj naknadi38. Tako se pojaava garancija za odravanje ekvivalentnosti uzajamnih inidbi, odnosno
ostvarivanje naela jednake vrijednosti davanja.
U praksi se esto ugovara i varijanta da stjecatelj isplati licencu nakon
odreenog vremena, npr. nakon 15 godina proizvodnje ili nakon isplaenog ukupno dogovorenog iznosa naknade (zavisno od toga koja od ovih
okolnosti prva nastupi).39
Iako su nedostaci odreivanja naknade u obliku tantijema to nije mogue pouzdano procijeniti budui prihod davatelja licence, svako poveanje cijene usljed inflacije ili usljed veih fiskalnih optereenja proizvodnje, poveava prihode davatelja licence bez ikakvog njegovog doprinosa
uspjehu poslovanja.40
Tantijeme se mogu kretati od 1% pa ak do 50%. Postotak od 5-6%
smatra se prosjenom stopom naknade, iako prosjek za odreene industrije moe biti i vii ili nii.41
l. 702. ZOO.
Vidjeti l. 703. ZOO.
39
WIPO, 59.
40
M. Janji, 899.
41
J. Dratler, Jr., Licensing of Intellectual Property, Law Journal Press, 2006, 4-43.
37
38
141
Sve je vea tendencija da se drava ukljui u pregovore o visini naknade i da pokua utjecati na nju (npr. u Indiji i Japanu).42 Tako neke vlade
zahtijevaju da tantijeme ne prelaze odreeni procenat.43
U praksi se upotrebljavaju tri naina obraunavanja tantijema:
2. 2. 1. Tantijeme vezane za prodaju

Ove se tantijeme izraunavaju u postotku od prodajne cijene proizvoda.
Tako se prihodi davatelja licence veu za koliinu prodatih proizvoda, a ne
za koliinu koja se nalazi na zalihi. Na taj se nain stjecatelj licence oslobaa plaanja naknade za proizvedene, ali neprodate proizvode. U sluaju
tantijema vezanih za prodaju bitno je odrediti prema kojoj e se vrsti cijene
licencna naknada obaunavati: bruto, neto ili po pravinoj trinoj cijeni.
Ako nita drugo nije ugovoreno, u obzir se uzima ista (neto) cijena.44
U praksi se obino postoci naknade razlikuju ovisno o vrsti licencnog
proizvoda. Za luksuzne i potroake proizvode prevladavaju manji postoci
od 1 do 2%, a za tehnoloki znaajne proizvode kreu se od 5 do 6 %.45 U
pravilu, to je oekivani promet vei, procenat je manji i obrnuto.
2. 2. 2. Tantijeme vezane za proizvodnju

Tantijeme vezane za proizvodnju (per use royalty) se odreuju prema
obimu proizvodnje, prema proizvedenom komadu, prema proizvedenoj
teini (kilogram, tona), zapremini (litar, m3) ili prema koliini proizvedene
energije (kW, MW i sl.).46 Npr. 1 za svaki proizvedeni komad ili 1 $ za 5
litara hemikalije X.47
Vezivanje tantijema za obim proizvodnje uobiajen je kada se indu42
Oliveros, Carolita, Options for developing a foreign market, http://files.aliaba.org/thumbs/datastorage/
skoobesruoc/source/CK068_CK06822AOliverosInternatio_thumb.pdf (16.02.2012.)
43 B
razilski Ured za patente i igove (BPTO) je tako prilikom registracije ugovora intervenisao i smanjiio
naknadu u ugovoru o licenci patenta i know how zakljuenom izmeu kompanija Koninklije Philips Electronics-a i Novodisc Brasilia Fonographica LTD. Licencna naknada koju je trebala platiti brazilska kompanija
umanjena je na iznos od 5% od neto prodaje CD-ova, to je pravdano injenicom da bi po trinim uslovima
(smanjenje cijene CD-ova zbog pojavljivanja novih MP3 formata) ugovorna cijena bila pretjerano visoka
(primjer naveden prema: A. Gorini/ C. E. Eliziario de Lima, Licencing IP Rights in Brazil, The Licensing
Journal, mart 2010, 4.).
44
Neto cijena je vrijednost koja se izvodi iz bruto cijene. Ona se dobiva tako to se od bruto cijene oduzmu
popusti, porezi i trokovi.
45
D. Mlikotin-Tomi, Ograniavajui uvjeti uvjeti ugovora o licenci patenta: doputeni i zabranjeni sadraji,
Raunovodstvo i finansije, 1/1994, 155.
46
Ibid., 396.
47
G.J. Battersby/C.W. Grims, Licensing update 2010, Aspen Publishers, 390.
142
strijsko vlasnitvo odnosi na izum koji se primjenjuje u procesu proizvodnje, pa se i naknada odreuje prema tome koliko je isti koriten u tom
procesu.
Naknada se obino ugovara po proizvedenom komadu i kada se radi
o proizvodima ija vrijednost na tritu brzo opada (npr. tehnologija), odnosno kada bi vezivanje naknade za postotak od prodajne cijene za davatelja licence znailo i brzo smanjivanje naknade. Uz to, davatelju licence
lake je nadzirati proizvodnju nego prodaju, jer je za obraun esto dovoljno poznavati proizvodne kapacitete stjecatelja licence.
2. 2. 3. Tantijeme vezane za dobit koja proizlazi iz iskoritavanja tehnologije

Tantijeme mogu predstavljati postotak od dobiti stjecatelja licence
ostvarene prodajom proizvoda dobivenih primjenom licenciranog prava.
Kod ovog naina obrauna tantijema mogu se pojaviti odreeni problemi.
Naime, davatelj licence nee ostvariti prihod ako kod stjecatelja licence doe do bilo kakvih tekoa u proizvodnji, prodaji ili neem treem.
Davatelj licence mora redovno nadzirati poslovne knjige i raune stjecatelja licence kako bi provjerio dobit koji mu je stjecatelj licence prijavio.
Takoer, ako se stjecatelj bavi aktivnostima koje nisu vezane za licencu,
teko je utvrditi koliki je prihod ostvaren od licence, a koliki od tih drugih
aktivnosti.
Naknada se moe vezivati za neto ili bruto dobit, to je naroito vano
definisati ugovorom. Bruto dobit se dobije tako to se od bruto prodaje
oduzmu trokovi proizvodnje, rada, amortizacije, sirovina i sl. Od bruto
dobiti se, meutim, ne mogu odbiti operativni trokovi, npr. trokovi najma, administrativni trokovi, trokovi marketinga koji su stalni i ne zavise
od broja proizvedenih jedinica.
Naknada prema dobiti rjee se ugovara, upravo zbog kompliciranog
naina utvrivanja dobiti.
U literaturi se navodi i Pravilo 25% (25% Rule) koje je predloio prof.
Goldscherider kao nain za lake odreivanje pravine naknade u licencnim ugovorima. Prema ovom pravilu, stjecatelju licence pripada 75 % dobiti, a davatelju 25%, s obzirom na injenicu da stjecatelj licence snosi vei
dio rizika u vezi sa komercijalizacijom proizvoda i izlaskom na trite.48
Prema nainu plaanja tantijema razlikujemo:
R.Goldshreider, The classic 25 % Rule and the Art of Intellectual Property Licensing, Duke Law & Technology Review, 006/ 2011.
48
143
a) Varijabilne tantijeme
Procenat naknade ne mora biti jednak za sve vrijeme trajanja ugovora.49 Ako je ugovorena varijabilna tantijema, naknada se moe mijenjati (smanjivati ili poveavati) tokom trajanja ugovora. Iznos tantijema se
moe mijenjati svake godine ili uslijed odreenih okolnosti poput inflacije. U sluaju varijabilnih tantijema (sliding royalty), poetni postotak naknade moe biti manji, a u sljedeim se godinama poveavati. Mogue je
i obrnuto rjeenje, tj. poveanje naknade s poveanjem obima proizvodnje. Nasuprot tome, moe se ugovoriti i smanjenje tantijeme u ugovorenim razdobljima ili nastupanjem odreenih okolnosti, najee uslijed
oekivnog pada vrijednosti prenesene tehnologije. Npr., naknada od 10%
moe se smanjiti na 7,5% nakon 5 godina ili nakon 10 miliona prodatih
jedinica, zatim na 5% nakon 10 godina ili 5 miliona jedinica itd.
Naknada se moe smanjivati uslijed poveanja prodaje (wedding cake
royalities) kako bi se podstaklo irenje trita ili marketinke i promotive
aktivnosti sticatelja licence50. Suprotno tome, tantijeme se mogu poveavati s poveanjem prodaje ili profita (escalating royalty), jer se tada i
profit stjecatelja licence poveava.51 Multitrine tantijeme (multimarket
royalty) su razliite, specifine tantijeme koje se koriste kada se industrijsko vlasnitvo primjenjuje za razliite proizvode ili djelatnosti na istim geografskim podrujima.
Davatelj licence moe traiti i isplatu naknade za tzv. kolateralnu prodaju, tj. prodaju dodatnih proizvoda i usluga stjecatelja licence koju ovaj
moe oekivati kao posljedicu prodaje proizvoda po licenci. Npr. prodaja
draa papira koji se proizvodi po licenci je dovela do porasta prodaje papira koji stjecatelj licence proizvodi. Slina naknadi za kolateralnu prodaju
je tzv. spin-off tantijema. Naime, ako stjecatelj licence koristi industrijsko
vlasnitvo za druge proizvode ili dijelove proizvoda, biti e duan platiti
naknadu. Npr. uz naknadu za patent automobila - igrake, stjecatelj licence moe ubirati tantijeme i za prodaju majica sa slikom tog automobila.
b) Kumulativne tantijeme
Kod kumulativnih tantijema iznos tantijema ovisi o obimu proizvodnje, a ne o vremenu iskoritavanja licence. Npr., za prvih 1.000 proizvedeZ. Miladinovi, 397.
i.d, Licensing best practices, the LESI guide to strategic issues and contemporary realities, John Wiley
& Sons, 2002, 32.
51
G.J. Battersby/ i C.W. Grimes, Licensing Royalty Rates, Aspen publishers Online, 2009, 240.
49
50
144
nih komada tantijema moe iznositi 1 KM po komadu, za drugih 1.000 - 0,

80 KM itd. Tada se esto ugovaraju i tzv. minimalne tantijeme.
c) Izuzete tantijeme
Kada se oekuje da e stjecatelj licence iskusiti poetne probleme
pri probijanju na novo trite, odreeni obim prodaje moe biti izuzet od
obraunavanja naknade.
d) Minimalne tantijeme
U odreenim sluajevima ugovara se minimum naknade koju e primiti davatelj licence neovisno o proizvodnji, prodaji ili dobiti od koritenja
predmeta licence.52 Na taj nain davatelj licence onemoguava stjecatelju da dobije licencu koju uope ne namjerava koristiti, nego samo eli
ukloniti sa trita eventualnu konkurenciju za svoje proizvode. Minimalna
naknada se u pravilu praktikuje kad je ugovorena iskljuiva licenca i slui kao neka vrsta garancije davatelju licence da e stjecatelj iskoritavati
predmet ugovora o licenci.53 Susreu se i u industrijama slabije razvijenih
zemalja, gdje drava odreuje minimum licencne naknade.
Minimalna naknada moe se platiti unaprijed ili u toku trajanja ugovora.
Dvije su vrste ovih tantijema:
Minimalne tantijeme s garancijom znae da e davatelj licence,
bez obzira na prodaju, dobiti odreeni minimalni iznos tantijeme,
pa ak iako taj iznos mora sam nadomjestiti iz vlastitih sredstava.
Proste ili minimalne tantijeme bez garancije jesu takve tantijeme gdje stjecatelj ne garantira davatelju odreenu sumu novca.
Ako ne ostvari minimalnu tantijemu, davatelj licence imao bi pravo raskinuti ugovor ili traiti preinaenje ugovora o iskljuivoj licenci, u ugovor o neiskljuivoj licenci.54
e) Maksimalne tantijeme
To je najvea svota tantijema koja moe biti plaena u odreenom razdoblju ili ak najvea ukupna svota tantijema. Davatelj licence ne moe
preko tog iznosa traiti nita vie.
O ovome vidjeti vie kod: G. Battersby/C. Grims(2009).
Z. Miladinovi, 397.
54
J. Battersby /C. Grimes, (2009), 14.
52
53
145
3. Kombinacija paualne naknade i tantijema

Ovdje je rije o kombiniranom nainu plaanja naknade, gdje se dio
naknade plaa unaprijed (avansno) obino prilikom potpisivanja ugovora, a ostatak u obliku tantijema.55 Naknada koja se plaa unaprijed u tom
se sluaju zove i pristupnina, koja je najee simbolina, npr., 1 US $.
Kombinacijom ova dva naina plaanja omoguava se davatelju licence da odmah nadoknadi dio trokova (predugovorne trokove i sl.).
Ova vrsta naknade najea je pri licenciranju izuma vezanih za biotehnologiju.
4. Ostali naini plaanja

Kapitalizacija tehnologije je takav oblik plaanja gdje davatelj licence
umjesto licencne naknade u novcu dobija udio u odreenom trgovakom
drutvu ili zajednikom poduhvatu (joint venture), tako da postaje dioniar ili lan trgovakog drutva. Tako posredno, kroz dobit koja je srazmjerna ulogu dobiva naknadu za ustupljeno industrijsko vlasnitvo.
Kupovina sirovina od davatelja licence takoer je jedan od indirektnih
naina plaanja.
Plaanje moe biti ugovoreno tako da stjecatelj od davatelja kupuje
razne gotove proizvode, rezervne dijelove, komponente ili sirovine, tako
da je licencna naknada skrivena u cijeni tih sirovina (kupcu njena visina
nije poznata).56
Nenovana naknada moe se sastojati u obavezi stjecatelja da davatelju isporui odreene koliine proizvoda izraene po licenci, obavezi saopavanja povratnih tehnikih i drugih informacija (npr., svojih iskustava
u primjeni predmeta licence) i sl. 57
5. Uzajamno licenciranje
Ako dva subjekta posjeduju svaki svoje industrijsko vlasnitvo, ono se
moe i razmijeniti, a umjesto plaanja odvojenih licencnih naknada naknade se kompenziraju (cross-licensing).58 Obino se radi o dvije kompanije koje imaju komplementarnu tehnologiju, pa jedna drugoj omoguB. Andrli, et. al., Ugovor o licenciji, Informator, 5588/ 2007, 12.
R. Parr, 64.
57
S. Markovi, 231.
58
J. Mutabija, 7-14.
55
56
146
avaju njihovu razmjenu, odnosno aktivni dvosmjerni protok tehnikih

informacija, znanja i iskustva koji omoguava objema da bolje konkuriu
na tritu.59 Velike kompanije danas ak preferiraju da umjesto naknade
u novcu za svoju licencu dobiju drugu licencu. Naime, poslovni subjekti
sve se vie specijaliziraju, a tehnologija postaje sve kompleksnija. Tako
vlasnik odreenog patenta, npr., moe blokirati drugog u koritenju drugog patenta, to se moe prevazii upravo zakljuivanjem ugovora o uzajamnom licenciranju.60
ZAKLJUAK
Ako bi se odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose
na ugovor o licenci tumaile stricto iure, onda bi se prava industrijskog
vlasnitva (patent, ig, industrijski dizajn, topografija integrisanih kola,
nove biljne sorte ili znanje i iskustvo) mogla ustupati samo uz naknadu,
odnosno nedostatak odredbi o naknadi u ugovoru o licenci bi za posljedicu imao nitavost ugovora.
Meutim, ako se u praksi pojavi potreba za zakljuivanjem ugovora o
licenci bez naknade, potujui naelo slobode ureivanja ugovornih odnosa, takvom ugovoru ne bi bilo opravdano oduzeti pravnu valjanost, ve
bi ga trebalo tretirati kao sui generis, neimenovani ugovor obligacionog
prava.
Kako bi se zakonom obuhvatili svi oblici ovog ugovora koje poznaje
poslovna praksa, a nae zakonodavstvo uskladilo sa savremenim trendovima u uporednom pravu, potrebno je razmotriti mogunost da se u
buduim izmjenama Zakona o obligacionim odnosima predvidi i ugovor
o licenci bez naknade (gratis licenca), koji bi se, kao specifian oblik licencnog ugovora, uklopio u postojeu sistematiku posebnog dijela obligacionog prava.
Jedno od najsloenijih pitanja pri zakljuivanju licencnog ugovora jeste kako odrediti pravinu cijenu (naknadu) za imovinu koja nije materiA. Weston, et. al, 148.
Npr. preduzee X dobilo je patent za motor s unutranjim sagorijevanjem. Preduzee Y kupuje automobil
u kojem je sadran takav motor i razvija znatno napredniju verziju pumpe za ubrizgavanje goriva koji se
moe primijeniti samo na motoru firme X. ak i da Y dobije patent za navedenu pumpu, ne moe ga staviti
na trite, a da ne povrijedi patent preduzea X. Ako ove kompanije ne daju licencu jedna drugoj, preduzee
Y morat e ekati da istekne patent za motor prije nego komercijalizira svoj izum, to moe biti i do 20
godina, nakon ega e takva pumpa vjerovatno ve biti prevaziena (Primjer preuzet od: R.E. Shechter/ J.
R. Thomas, Intellectual Property: The Law of Copyrights, Patens and Trademarks, Thomson/West 2003,
462.).
59
60
147
jalizovana, opipljiva, odnosno koja je tvorevina ljudskog duha?

Naknada zavisi od brojnih faktora koji utjeu na to da ona u konkretnom sluaju bude manja ili vea (svojstva trita, svojstva prava koje se
ustupa i svojstva ugovora o licenci), pa je poznavanje istih neophodno
kako bi se to efikasnije izvrila transformacija industrijskog vlasnitava,
kao nematerijalne imovine u realno bogatstvo.
U praksi su se iskristalizirali brojni naini plaanja licencne naknade,
od kojih su neki povoljniji za stjecatelja, a drugi za davatelja licence, pa
je vano opredijeliti se za onaj modalitet plaanja koji e, u konkretnoom
sluaju, biti prihvatljiv i najbolje odgovarati objema ugovornim stranama.
Zbog svega navedenog, s naroitom panjom valja formulisati ugovorne klauzule kako bi se izbjegle nejasnoe i potekoe u njihovom tumaenju i preduprijedili eventualni sporovi koji mogu nastati u vezi s obavezama plaanja iz ugovora o licenci.
148
COMPENSATION AS AN ESSENTIAL ELEMENT OF THE

LICENSING AGREEMENT
SUMMARY
This paper analyses various aspects of compensation, as one of the
essential elements of a license agreement. The compensation (license
fee) is the equivalent for the right to use the intellectual property rights,
and is the main reason why the holder of the patent, trademark, industrial design, know how, integrated circuit topographies and plant breeders
rights decides to transfer them to others. The Law of Bosna and Herzegovina does not prescribe gratis (free) licenses, and since a need to for
such a contract may occur in practice, it is suggested that they should be
regulated de lege ferenda. In order for the license agreement to meet the
economic interests of both parties, the fee must be optimally determened. There are a number of ways to determine the license fee, which are
dealt with in this paper. Lump-sum payments can be payed at once or
partially, royalties can be connected to sale, profit or production, and it is
also possible to combine lump-sum payments and royalties. Cross-licensing involves the exchange of industrial property, and is one of the specific
forms of payment which large companies prefer.
Key words: license agrement, compensation, factors influencing compensation, lump sum payments, royalties, cross- licensing.
PREGLEDNI NAUNI RAD
149
Ajdin Huseinspahi*
UPOREDNOPRAVNI PREGLED DIVORTIUMA U ANTIKOM

RIMU, RAZVODA BRAKA U KANONSKOM PRAVU I ET-TALAQ
U ERIJATSKOM PRAVU U ODNOSU NA POZITIVNO BRANO
PRAVO U BOSNI I HERCEGOVINI
SAETAK
Recepcija rimskog prava je imala veliki utjecaj na brano pravo zemalja eurokontinentalnog pravnog kruga. Tako su mnoge institucije, kao
to su: divortium, caelebs, orbus, matrimonium, concubinatus itd. imale
nemali utjecaj i presudni znaaj prilikom donoenja modernih pravnih
kodifikacija koje su normirale sklapanje i razvod braka. Kako god je ovaj
proces tekao u zapadnom dijelu Europe tako se, paralelno s tim procesom, njegov utjecaj irio preko graanskih kodifikacija i na naa podruja.
Pored nezanemarivog i presudnog utjecaja rimskog prava na moderno brano pravo europskih zemalja, ne moemo minimizirati utjecaj i
ostalih prava koja su uveliko stremila ka ureenju braka i branih odnosa.
Meu tim pravima znaajno mjesto imaju i vjerska prava, koja su sve do
sredine etrdesetih godina prolog stoljea vaila kao pozitivno privatno
pravo muslimana ovih podruja, primjenjivano kroz institucije iza kojih je
stajala drava.
Stoga, zakonodavac treba uvaavati sve prilike kroz koje je prolazila
jedna zajednica i u duhu potivanja univerzalnih ljudskih prava i sloboda
donositi norme koje e biti od velike koristi ljudima, a posebno u segmentu ureenja porodinih i branih odnosa.
*
Ass. Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici.
150
Teka i trajna poremeenost branih odnosa koja dovodi do nepodnoljivosti zajednikog ivota normirana je kao razlog za razvod braka, s
manjim ili veim odstupanjima u sva tri porodina zakona u Bosni i Hercegovini. S druge strane, kanonska prava katolike i pravoslavne crkve, te
erijatsko brano pravo preciziraju te razloge, koji najee i u pozitivnom
pravu dovode do teke nepodnoljivosti zajednice ivota, a koje e sud
cijeniti u svakom konkretnom sluaju.
Kljune rijei: divortium, et-talaq, kanonsko pravo, erijatsko pravo.
UVOD
Razvojem promiljanja o poimanju braka oblikovala su se tri stava u
shvatanju pravne prirode braka i njegovog prestanka, odnosno razvoda.
Najstarije shvatanje poiva na ideji prirodnoga prava u kojem je osnovni
cilj braka usmjeren ka raanju djece. Ovo pravno shvatanje moemo uoiti ako paljivo analiziramo zakonike starog vijeka, meu kojima posebno mjesto pripada Hamurabijevom i Bilalamovom zakoniku. Na drugoj
strani, ukoliko brak shvatimo kao ugovorni odnos, onda e njegova esencija poivati na slobodnom pristanku buduih suprunika, to rezultira
mogunou njegova razvrgnua, bilo zbog povrede ugovornih obaveza,
bilo na temelju njihovog sporazuma. Naposljetku, tree shvatanje braka
se temelji upravo na subjektivnim kvalitetama braka koji predstavlja najintimniju vezu izmeu mukarca i ene. Zbog svoje kompleksnosti i razliitih aspekata koje institut braka podrazumijeva, nemogue je bilo koje
od navedenih shvatanja uzeti kao jedino ispravno i definitivno tano.
Tema obraena u ovom radu se namee kao vrlo aktuelna u moderno
doba, a posebno ako se ima u vidu poimanje enidbe u kanonskom pravu Rimokatolike i Pravoslavne crkve, te u erijatskom pravu i razliitost
shvatanja instituta razvoda braka u zakonodavstvima navedenih pravnih
sistema, u odnosu na shvatanja ovih instituta u modernim zakonodavstvima. Svjedoci smo da se u naoj dravi, u kojoj se isprepliu tri velike
konfesije, esto sklapaju kanonske enidbe ili brakovi zasnovani iskljuivo na erijatskom pravu, kojima u novije doba nije priznat i graanskopravni uinak, kao to je to sluaj u susjednoj Republici Hrvatskoj. Stoga
je znaajno pitanje naina na koji je mogue pomiriti dva posve oprena
naela: onog o slobodi razvrgnua braka imanentnoj graanskim pravnim
ureenjima tog instituta i onog o relativnoj nerazrjeivosti tvrde i izvrene
enidbe iz kanonskog prava, kao i shvatanja o razvodu braka u erijatskom pravu koje se dugi vremenski period institucionalno primjenjivalo
na ovim podrujima.
A. Huseinspahi: Uporednopravni pregled divortiuma/razvoda
151
Ima li se to u vidu, ini se interesantnim razmotriti razliitosti shvatanja braka i njegovog razvrgnua, posebno kada uzmemo posve razliite
stavove koje zastupaju klasino rimsko pravo, te kanonsko i erijatsko
pravo. Za komparaciju je vrlo prikladno rimsko pravo, jer na vrlo vjet nain u svojim posljednjim stoljeima pomiruje naelnu slobodu razvrgnua braka s kranstvom proetim odredbama o sankcionisanju onih koji
se razvode, a da za to nemaju zakonom predvienih razloga. Istraivanje
islamskog modela braka i njegovog razvoda, s druge strane, bi tim vie
trebalo biti zanimljivije, pogotovo ukoliko imamo u vidu vanosti tog prava
u privatnom ivotu muslimana na ovim prostorima.
Sa aspekta graanskog braka, intrigantne su i odredbe Branih Pravila
Srpske Pravoslavne Crkve kojima se propisuje da graanski brak nije crkveni brak, te nauava da graanski brak, ne samo da nije brak, nego nije
ni poetak braka, pa treba takvu vezu razvrgnuti, ali ne po svaku cijenu,
jer upornost ovjeka i ene da ive zajedno moe dovesti do toga da Crkva
u strahu od teih posljedica odobri i blagoslovi svetom tajnom braka tu
zajednicu. Iz ovog proizilazi da je Crkva za pravoslavce-vjernike kljuna
institucija u procesu ureenja branog ivota, pa tako i razvoda, to svaki
zakonodavac treba imati u vidu.
Koritenjem historijske, komparativne, pozitivno-pravne, dogmatske,
te kvalitativne metode istraivanja, a nakon pregleda razvoda braka u
rimskom pravu i rastave enidbenih drugova u kanonskom i erijatskom
pravu, sagledana su shvatanja instituta razvoda braka u savremenom pozitivnom branom pravu. Na taj nain se nastojalo dovesti u vezu institute
pozitivnog branog prava s odgovarajuim utjecajima rimskog prava i drugih vjerskih prava, ali bez zanemarivanja pravne tradicije naroda u Bosni
i Hercegovini. Posebno su akcentirani brakorazvodni razlozi kanonskog i
erijatskog branog prava, kao pokazatelja znaaja odrivosti braka u odnosu na njegovo moderno shvatanje. Kako bi se stekla to vjerodostojnija
slika tumaenja i shvatanja pojedinih pravnih propisa i autentino sagledala shvatanja pravnika, teologa, filozofa i mislilaca tog doba, u odreenim dijelovima rada, zadrana je arhainost njihovih izraza.
1. Historijski razvoj sklapanja i razvoda braka

Brano pravo je tradicionalno dio porodinog prava, pa su njegova
obiljeja nuno odreena obiljejima porodinog prava kao cjeline.1 Kao
grana prava u okviru pravnog sistema, brano pravo je skup pravnih normi
1
N. Tralji/S. Bubi, Brano pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2007, 11.
152
koje ureuju brak i odnose i braku, te normiraju: materijalne i formalne

uslove za sklapanje braka, dejstva braka, naine prestanka braka, uzroke
i postupak njegovog ponitenja, kao i uzrok, naine pokretanja i postupak
razvoda, te dejstva prestanka braka.2 Shvatanja o razvodu braka su se mijenjala zavisno od njegovog karaktera, odnosno od razvijenosti svijesti,
ideologije i drutveno-ekonomskih odnosa.3 Sva ta shvatanja, uglavnom,
nastoje dovesti u sklad line slobode suprunika i pravo drave da proceni
opravdanost razloga za razvod u svakom konkretnom sluaju.4
U najstarijim sauvanim pisanim tragovima, onim iz starog Egipta,
brak je bio monogaman i zakljuivao se ugovorom izmeu suprunika.5
Njime je odreen i pravni poloaj ene za sluaj razvoda, kao i nasledna
prava nje i dece.6 Brak se sklapao ugovorom, razvod je bio slobodan,
dok se nasljeivanje, u skladu sa materinskim pravom, vrilo po enskoj
liniji.7 Na slian nain se zakljuivao brak i u Babilonu, shodno odredbama Hamurabijevog zakonika. Sklapanju braka prethodilo je davanje
svadbenog dara mladoenje nevestinom ocu.8 Preduslov za valjan brak,
shodno odredbama Hamurabijevog zakonika, je bio pismeni sporazum
koji bi sklapali budui suprunici. Normirano je da se ena nee smatrati
suprugom, ako ne napravi ugovor sa buduim muem.9 Po Hamurabijevom zakoniku razvod je za mua bio jednostavan, a za enu teak, mogu samo ako je mu zapostavlja i napusti kuu.10 Analizirajui paragrafe
Hamurabijevog zakonika moe se zakljuiti da je nevjerstvo predstavljalo
glavni razlog razvoda braka, te da Zakonik nije predviao nikakve mehanizme posredovanja ili mirenja meu branim partnerima.11 Interesantno
je da mukarac, koji je imao puno pravo na razvod braka, ne moe prema
eni od koje se razvodi postupati po svojoj volji, nego ima obavezu da eni
vrati ono to je donijela i da joj da na plodouivanje polje, batu i druga
imovinska dobra, kako bi mogla odgojiti djecu. Kada djeca odrastu i budu
odgojena, zakonodavac je propisao da e ena imati pravo na dio koji je
jednak dijelu djeteta, te da se nakon razvoda moe udati za ovjeka svoga
Ibid., 21.
Z. Ponjavi, Porodino pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac 2005, 151.
4
Ibid., 152 fn. 62.
5
Ibid., 78.
6
Ibid.
7
M. Imamovi, Predavanja iz ope povjesti prava i politikih institucija, Pravni fakultet Univerziteta u
Sarajevu, Sarajevo 2005, 38.
8
Z. Ponjavi, 78.
9
lan128. Hamurabijevog zakonika, R. Festi, Stari kodeksi, Editio iuristica, Sarajevo 1998, 29.
10
M. Imamovi, 38.-39.
11
Vidjeti: lan 134. Hamurabijevog zakonika, R. Festi, 30.
2
3
153
srca (za koga hoe).12 O razvodu braka, na temelju odredaba Hamurabijevog zakonika, se moe zakljuiti da je mu i pored povoljnijeg pravnog
poloaja morao potovati odreena imovinska prava ene. Tako, u sluaju da mu ima namjeru otjerati enu, Hamurabijev zakonik propisuje
obavezu na davanje njene tirhatu13 i vraanje njene eriktu14, koju je ona
donijela od svoga oca.15
Ur-Nammuov zakonik, kao uostalom i svi zakoni tog perioda, pravno
ureuje instituciju braka, za koji, kao preduvjet, odreuje postojanje valjanog vjeridbenog ugovora.16 Takoer i Bilalamov zakonik spominje vjeridbeni ugovor, te kao uslov zakljuenja braka navodi i doputenje, odnosno
pristanak oca i majke.17 Preljuba ene je drakonski kanjavana i nije dovodila samo do prestanka braka, nego i do smrti ene koja je istu poinila.
Ipak, kako bi se donekle otklonila nepravedna pozicija ene u braku i
nakon razvoda, regulisano je da se onaj ovjek koji otpusti enu koja mu
je izrodila djecu i uzme drugu enu, smatra neasnim te ga treba otjerati
od kue i sa posjeda.18
Ve u staroj Atini karakter braka se u mnogome mijenja, pa dolazi
do slabljenja pravnog poloaja ene, a zakljuenje braka postaje moralna
obaveza za graane kako bi se ostvario jak razvoj polisa u tom periodu, uz
intenzivno raanje djece i nastavljanje kulta predaka.19 Iako je brak imao
obrise monogamne zajednice ivota, ipak je ena imala potinjen poloaj
u odnosu na mua, jer je monogamija vaila samo za enu, dok je mu
imao pravo na nevjerstvo sa heterama i robinjama-konkubinama.20 Ovo
12
Ova odredba svjedoi o pravu ene na sklapanje braka, jo u starom vijeku. lan137. Hamurabijevog
zakonika, Ibid., 31.
13
Tirhatu ne izraava kupovnu cijenu ene, ve poklon mladoenje nevjestinom ocu. Ibid., 52 fn. 29.
14
eriktu znai miraz. Ibid., 52 fn. 30.
15
Vidjeti vie: od lan 139.-141. Hamurabijevog zakonika, Ibid., 31. F. Kari, Pravni tekstovi-odabrani
izvori za Opu historiju drave i prava, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo 2004, 28.
16
Ovaj zakonik spada u grupu sumerskih zakonika. Napisao ga je Ur-Nammu, osniva III dinastije patesijata Ura, oko 2080. god.pr.n.e. ovaj pravni akt slijedi sumersko obiajno pravo. Ibid., 5 fn *.
17
Ibid., 9 fn *.
18
Ibid., 13.
19
Z. Ponjavi, 78.
20
Hetera (gr. Hetaira-drugarica, prijateljica) je otmjenija vrsta prostitutki u staroj Grkoj. Hetere su imale
izvjesno obrazovanje, u prosjeku vee od ostalih ena antike Grke. Neke od njih bile su visoko obrazovane ene, koje su se po svom znanju mogle mjeriti s mukarcima. Mnoge od njih poput Thaise, Diotime
i Targelije bile su poznate po filozofskim stavovima. Mnoge prostitutke su organizirale razna udruenja
kako bi se zatitile od strogih Solomonovih zakona. Razne opasnosti su prijetile javnoj eni. Ukoliko bi neki
Atenjanin postao pornobosceion (vlasnik javne kue) izgubio bi mnoga graanska prava, ali u javnoj kui
su postojale odreene povlastice tog vremena, bila je idealna za skrivanje od progona i dugova. Prostitutka
je na ulici morala nositi propisane haljine koje su se razlikovale od onih koje su nosile ostale ene. Bile su
izrazito arene, a razlike u samom odijevanju su ovisile o pojedinim krajevima Stare Grke. Vidjeti: http://
povijestokultnog.blogspot.com/2011/07/hetere-prodavacice-ljubavi.html(09.02.2012.). http://onlinerjec-
154
je zasigurno doprinijelo uruavanju atenskog morala, a samim tim braka i porodice kao mjerila vrijednosti i ponosa atenskog drutva. enino
neverstvo je bilo strogo kanjavano, premda za takvo to retko da je i imala
priliku, jer je bila potpuno izdvojena iz javnog ivota i zatvorena u kuu.21
1. 1. Sklapanje i razvod braka (divortium) u antikom Rimu

U rimskom pravu porodicu je obiljeavao izraziti patrijarhalni karakter
sa dominantnom vlau pater familiasa, pa svi koji su dolazili pod njegovu vlast (patria potestas)22 nisu mogli stupiti u brak bez njegove prethodne
saglasnosti.23 Na sveanosti vjenanja supruga je potpisivala ugovor poznat kao Ugovor vlasti, po kojem vlast nad suprugom od tada ima njen
mu na jedan od sljedea tri naina: na vjerskoj sveanosti, pred svetenikom simbolinom kupovinom supruge i zajednikim brakom u trajanju
najmanje godinu dana nakon zakljuivanja braka. Na taj nain vlast oca
nad kerkom zamijenjena je vlau supruga nad suprugom.24
Pri sklapanju brakova veliku ulogu igrali su politiki motivi i financijski
razlozi. Razvodi su bili obina pojava, a prostitucija je uzela u to vrijeme
znaajne razmjere. Ljubavne avanture dama iz najvieg drutva bile su
opepoznate i samo u iznimnim sluajevima privlaile pozornost. One su
stekle veliku samostalnost u porodinom ivotu, kao i u raspolaganju svojom imovinom. Mnoge od njih dobile su solidno obrazovanje, a za neke se
zna da su igrale odreenu ulogu u politikom ivotu.25
Prema poloaju ene u braku postojale su dvije vrste brakova: najstariji oblik braka, brak sa manusom zakljuivan zbog ostvarenja interesa porodice i drugi oblik braka, brak bez manusa, koji je nastajao
bez formalnosti.26 U njemu su suprunici bili skoro potpuno nezavisni i
nik.com/rjecnik/strane-rijeci/Het (09.02.2012.). Z. Ponjavi, 78.
21
Ibid.
22
Patria potestas (patrius - oinski; potestas - vlast, mo), vlast porodinog stareine nad svojim ukuanima (potestas u uem smislu), enom (manus), robovima (dominica potestas) i porodinom imovinom
(dominium). . Bujukli, Forum Romanum, rimska drava, pravo, religija i mitovi, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavatvo i informisanje, Beograd 2009, 565.
23
Z. Ponjavi, 78.-79.
24
M. Es-Sibai, ena izmeu erijatskog i svjetovnog prava, preveli S. eman et. al., 7.-11.
Vid
jeti: http://www.scribd.com/doc/26806061/Zena-Izmedu-Serijatskog-i-Svjetovnog-Prava (21.03.2012.).
25
Vidjeti: N. A. Makin, Povijest starog Rima, preveo s ruskog Miroslav Markovi, Narodna knjiga, Beograd, 1951, 243.
26
Manus (lat.), ruka, termin koji u svom prenesenom znaenju oznaava muevljevu vlast nad enom.
Ona se uspostavljala u braku zakljuenom kroz formu coemptio (prividna kupovina ene) ili confarreatio
(posebna religijska ceremonija) ili samo odrajem (usus), jednogodinjim boravkom ene u kui mukarca. Sklapanjem braka sa manusom (matrimonium cum manum) ena izlazi iz kue svojih roditelja
i ulazi u porodicu svoga mua, gde dolazi pod njegovu vlast ako je on sui iuris, ili pod vlast njegovog
155
ravnopravni.27 U klasino i postklasino doba rimskog prava donijeta su

pravila o smetnjama za zakljuenje braka, dok je u doba rimskog carstva, propadanjem patrijarhalnog morala, brak postao vrlo nestabilan. S
druge strane, veliki broj ljudi se odluivao za celibat, odnosno ivot bez
raka. Uvidjevi da takav nain ivota vodi propadanju rimskog drutva i
drave, rimski imperator August intervenie i donosi dva zakona kojima
uvodi kazne za neenje i nagrade za oenjene. Tako je donoenjem Lex
Iulia de maritandis ordinibus iz 18. g.n.e. o suzbijanju neenstva, te Lex
Papia Poppaea iz 9. g.n.e. o zapostavljanju brakova bez djece (op.a. esto
shvatani kao jedinstven zakon nazvan Lex Iulia et Papia Poppaea, odnosno kadukni zakoni), propisano da mukarci moraju stupiti u brak u
vremenu od 25. do 60. godine, a ene od 20. do 50. godine, uz imperativnu
normu da mukarci moraju imati barem jedno dijete, dok ena koja je
roena slobodna troje, a osloboenica etvoro djece.28 Osobe koja ne bi
udovoljavale tim zahtjevima, te neoenjene osobe (caelebs) ili osobe bez
djece (orbus) bile su drutveno marginalizirane. Ove osobe nisu imale
prednosti kod natjeaja za magistrature, a postajale su i nesposobne za
oporuno nasljeivanje i stjecanje legata (incapacitas).29 Pored toga, a
radi uvrenja morala, August je preljubu proglasio za delikt, te zabranio
brak sa izvjesnim enama.30
paterfamilijasa, ako je i sam potinjeno lice. U novoj porodici ena dobija status koji lii na poloaj keri
(filiae loco), dakle, istovetan kao i druge ene u porodici. Ako je krivica za razvod bila na njenoj strani,
mu je mogao zadrati najvie do polovine miraza, zavisno od broja dece. Po osnovnim obelejima manus
se ne razlikuje mnogo od patria potestas, mada su postojale i neke specifinosti, koje ublaavaju odnos
pravne potinjenosti udate ene. Samo su one mogle biti oslovljavane kao matrone i na osnovu toga uivati
poseban drutveni ugled i zatitu (honor matrimonii). U porodici su imale poloaj domaice kue (mater
familias) i odgovarajuu vlast nareivanja mladim enama i deci. Ukoliko je umrli mu imao ivog oca, ena
je tada prelazila pod njegovu patria potestas i ostajala da i dalje ivi u muevljevoj porodici, iji je kult prethodno prihvatila udajom i sveanom ceremonijom ulaenja u tu kuu (deductio in domini mariti). Ukoliko je
elela da se preuda morala je da provede u aljenju (tempus lugendi) deset meseci (kasnije je poveano na
godinu dana), to je uvedeno iz moralnih razloga, ali i da bi se izbeglo meanje krvi (turbatio sanguinis),
tj. mogunost dovoenja u sumnju oinstva deteta roenog u sledeem braku. . Bujukli, 507.
27
Z. Ponjavi, 78-79.
28
M. Horvat, Rimsko pravo, Zagreb 1974., 73.
29
Ibid., 73-74.
30
Tada se pojavila i nova vrsta brane veze; konkubinat. Vidjeti: Z. Ponjavi, 79. Cocubinatus (lat., od:
cum-sa + cubare-leati, spavati), konkubinat, trajna zajednica mukarca i ene, koja za razliku od brane
veze (matrimonium) nije bila zasnovana na zakonu. Do nastanka ovakavog faktikog odnosa dolazilo je
obino zbog branih smetnji ili socijalnih i politikih razloga, ali takoe i kada neka lica nemaju elju da ive
kao mu i ena (affectio maritalis). Konkubinat nije isto to i contubernium (zajedniko stanovanje, od:
cum-sa + taberna-daara, ator), trajna zajednica ivota izmeu roba i robinje, koja lii na brak ali ne prozvodi odgovarajue pravne posledice, a isto je nazivan i slian odnos izmeu gospodara i njegove robinje.
Konkubinat je predstavljao estu pojavu u svakodnevnom ivotu Rimljana, jer je po njihovom vienju to bila
pravno nepriznata, ali ne i nemoralna zajednica. To je uglavnom bio oblik zajednikog ivota malih, obinih
ljudi koji su, najee iz ekonomskih razloga, eleli da izbegnu obiaje i ceremonije koje prate sklapanje
braka (veridba, predbrani ugovor, miraz).. Bujukli, 240-241.
156
Inae, Rimljani su brakom smatrali samo takvu zajednicu koju pravni

poredak priznaje brakom, pa se shodno tome traila faktika zajednica
ivota mukarca i ene, kao i trajna namjera, odnosno volja da budu ba
mu i ena (affectio maritalis).31 Zato se brak i razvrgavao prestankom
affectio maritalis-a, odnosno prestankom zajednikog ivljenja, jer su oba
ta elementa braka morala postojati trajno.32 Shodno ovome rimski brak se
razlikuje od dananjeg, modernog poimanja braka za koji se trai samo
poetni konsenzus, a sam in sklapanja braka se smatra ugovorom.33 Za
rimski brak koji se smatrao strogo monogamnim, nije bilo, kao kod orijentalni naroda, bitno spolno openje (copula carnalis), pa su zato i rimski
pravnici tvrdili kako je brak, veza izmeu mukarca i ene ujedinjenih za
cijeli ivot, ustanova boanskog i ljudskog prava.34 Zakonit brak sklapaju
meusobno rimski graani koji se ujedinjuju prema zakonskim propisima
i to odrasli (punoljetni) mukarci i ene zrele za udaju, bilo da su pravno
oevi porodica, bilo sinovi u porodici, ukoliko, razumljivo sinovi u porodici kao podreena djeca imaju saglasnost roditelja pod ijom su vlau.35
Samo brak meu osobama koje imaju connubium naziva se matrimonium iustum, pa se shodno tome samo takav brak ravna po ius civile.36
Razvod braka je, kao jedan od naina prestanka brane zajednice,37
u antikom Rimu podlijegao naelu slobode razvoda, pa se tako brak razvodio u formi suprotno od one u kojoj se sklapao.38 Ve od starih vremena brak je mogao biti razrjeen razvodom (divortium). Kada je u razdoblju kasne republike prevladalo shvaanje da brakovi moraju biti slobodni
(C.8.38.2), samo su se suprunici smatrali ovlatenima razvesti brak.39 Kranska crkva je nastojala uvrstiti branu zajednicu zbog ega se, poevi od Konstantina, propisuju razlozi zbog kojih se brak moe razvesti, a potom i kazne za razvod bez zakonom priznatog razloga.40 Uvedeni
su opravdani razlozi za razvod braka, te se poela praviti razlika izmeu
M. Horvat, 70.
Ibid., 70 fn. 1.
33
N.Tralji/S.Bubi, 41-42.
34
Nuptiae sunt coniunctio maris et feminae et consortium omnis vitae, divini et humani iuris communicatio. Modestin, Digesta 23, 2,1. Ovo shvatanje sadri primjese starorimskog prava i kranske doktrine o
braku, izraene kroz definisanje braka kao ustanove boanskog prava i zajednice ivota mukarca i ene za
cijeli ivot. N.Tralji/S.Bubi, 38.
35
Institutiones Iustiniani, Liber primus, De nuptiis, X.
36
M. Jovanovi, Komentar starog rimskog ius civile, Pravni fakultet u Niu, Centar za publikacije Pravnog
fakulteta, Ni 2002, 62-64.
37
O prestanku braka vidjeti: M. arac/Z.Lui, Rimsko privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo 2006, 77.
38
Vidjeti: M. Horvat, 79-80.
39
M. arac/Z. Lui, 77.
40
Ibid.
31
32
157
opravdanog i neopravdanog razvoda braka.41 Razlozi za razvod su npr. stanovita zloinstva mua (umorstvo), a za enu preljub ili svodstvo.42 Ujedno
je po caru Teodoziju II za razvod braka uvedena obavezna forma raspusnog pisma (libellus repudii), koja je ve ranije bila rairena u istonim
dijelovima carstva, a svodi se na biblijsko pravo.43K tome dolaze i sedam
svjedoka koji obino potpisuju raspusno pismo.44
U antikog Grkoj i Rimu ljubav i brak nisu bili nuno povezani. tavie, u antikoj Grkoj razlikovali su dva oblika ljubavi - obinu ljubav ili
tjelesno zadovoljstvo i duhovnu, uzvienu ljubav. U starom Rimu ljubav su
poimali kao igru koja je za cilj imala seksualni uitak. Rim je upravo bio
prva drava koja je uvela institut razvoda braka.45
Po Justinijanovom pravu, onog branog druga koji je kriv za opravdan
razvod braka (repudium ex iusta causa), kao i onog ko je bezrazlono razveo brak (repudium sine causa) stiu imovinske i line kazne.46 Uoavamo kako rimsko pravo ne poznaje institut mirenja ili posredovanja izmeu branih partnera u cilju pribliavanja njihovih stavova i razumijevanja
razliitih naravi branih partnera. Pored navedena dva sluaja u Justinijanovom pravu, postoje jo neki oblici razvoda braka koji se oznaavaju
kao sporazumni razvod braka (divortium mutuo consensus) ili doputeni
i nekanjivi jednostrani razvod bez krivnje druge stranke (divortium bona
gratia, kada jedna stranka npr. poloi zavjet istoe i stupi u neki red.).47
Iz ovog proizilazi kako je rimsko pravo predvialo posebne forme razvoda
braka, ovisno o brakorazvodnim razlozima. Prema izloenom d se zakljuiti kako je rimsko pravo u kransko doba zabranjivalo i kanjavalo
razvod bez opravdana razloga, ali su takvi razvodi ipak bili pravno valjani.
Tek srednjevjekovno crkveno brano pravo ozakonilo je potpunu nerazrjeivost braka.48
I Konstantin, prvi hrianski car, je nastojao da ogranii razvod time
to je repudijaciju sveo na unapred tano odreene sluajeve. Sve se ovo
ponavljalo i kod kasnijih careva: Anastasija, naroito Justinijana i Lava MuIbid.
No, i razvod bez opravdanih razloga bio je pravno valjan, samo su u tom sluaju stranku koja je bez razloga razvela brak stizavale stanovite imovinsko-pravne tetne posljedice, tako naroito zabrana ponovnog
braka, gubitak miraza i donacije propter nuptias, pa i kaznenopravne sankcije kao npr. deportacija (relegatio). Jednake sankcije stizavaju i onog branog druga koji je skrivio dozvoljeni razvod. M. Horvat, 80.
43
Vidjeti: Ev. Mat. 5, 31.
44
M. Horvat, 80.
45
Vidjeti: O ljubavi i braku povodom tjedna braka, obiteljskicentar.hr/vijesti/882 (29.02.2012.).
46
M. Horvat, 80-81.
47
Ibid.
48
Ibid.
41
42
158
drog, ali bez vidnijih rezultata po smanjenje broja razvoda.49 I bizantsko

dravno pravo donosilo je odredbe o razrjeenju enidbe. Takve pozitivne
odredbe nalaze se ve u Konstantinovu zakoniku iz 331., zatim u Teodozijevom kodeksu, a Justinijan je meu njih u poetku ubrojio i mogunost
rastave po dogovoru, to je u kasnijim dopunama ukinuo. Tu odredbu
je ponovo na snagu vratio car Justin (566. godine). Od devetog stoljea
doputa se rastava radi savrenijeg ivota (to jest posveenog ivota,
odlaska u samostan). Svakako je najznaajniji Justinijanov zakon iz 542.
godine, budui da je izdan uz saglasnost patrijarha Mina (536.-552.), te je
poslije unesen u Nomokanon (naslov XIV), koji je u X. stoljeu proglaen
opevaeim crkvenim pravnim zbornikom.50
Justinijan donosi pet razloga rastave: prijestup jednog suprunika koji
se kanjava smru, kad mu ili ena dou u stanje koje se moe izjednaiti sa smru, kad se dogodi preljub ili in koji se moe prosuditi kao
preljub, kad nema neophodnih fizikih uvjeta za brak i kad se mu ili ena
ele posvetiti ivotu uzdrljivosti.51
2. Divortium i njegove posljedice u kanonskom branom pravu

Tokom cijelog srednjeg vijeka dvije velike svjetske religije su imale
dominantan utjecaj na organizaciju braka i porodice. To su hrianstvo
i islam.52 Poto brak u hrianstvu predstavlja simbolinu vezu Hrista sa
Crkvom i ta veza je neraskidiva, tako je i brak neraskidiv.53 Jevanelisti
Marko i Luka podvladae neraskidivost braka, dok apostol Matej, dopunjavajui ih, doputa takvu mogunost u sluaju preljube.54
Podjelom kranske crkve na istonu (pravoslavnu) i zapadnu
(katoliku) prihvaena su razliita shvatanja i po ovom pitanju. Dok
katolika crkva prihvata uenje apostola Marka i Luke o neraskidivosti
braka, ne pominjui rijei ... osim za preljubu, iz ega proizlazi da razvod
nije dozvoljen, a to je potvreno na koncilu u Tridentu 1563. godine, uz
iznimno davanje mogunosti ponitenja braka i rastave od stola i postelje
( mensa et toro), pravoslavna crkva tretira brak kao boansku i neraskidivu zajednicu, ali u pogledu ovog stajalita nije apsolutna, pa doputa
Z. Ponjavi, 150.
A. Mateljan, Sakrament enidbe u pravoslavlju, povijest i teologija svete tajne braka, Crkva u svijetu,
43 (2008), br. 1, 62.
51
Vidjeti: N. Mila, Pravoslavno crkveno pravo, Paher i Kisi, Mostar, 1902, 671-672.
52
Ibid.
53
to je Bog sastavio ovjeka da ne rastavlja. Vidjeti: Jevanelje po Mateju, 19,6.
54
U prilog ovoj tvrdnji navodi Hristove rijei: Svako koji puta enu svoju, osim za preljubu, i oeni se
drugom, ini preljubu. Vidjeti: Jevanelje po Mateju, glava V, 32 i glava XIX,9).
49
50
159
da brak, iako neraskidiv, kao ljudska ustanova moe prestati, a to je utemeljeno na uenju jevaneliste Mateja o doputenosti razvoda u sluaju
preljube.55
Da bi se razumjelo pravoslavno shvaanje same naravi rastave, dobro je, na primjer poi od tvrdnji priznatog episkopa i crkvenog pravnika
Nikodima Milaa, koji pie: Rastavom braka, ili upotrebljavajui evaneoski izraz rastavljanjem mua od ene, koje se zbiva usred moralne
ili religiozne smrti, koja nastupi kod suprunika, ne kri se evaneoska
zapovijed, da ovjek ne rastavlja ono to je Bog sastavio, niti to biva uslijed ina Crkvom priznate zakonodavne vlasti, nego se ono javlja samo po
sebi, jer je poruen brani vez, jer je meu suprunicima nestalo same
osnove braka, jer se vie ne moe postii svrha branog veza, jednom
rijeju, jer vie nema braka. Dotina vlast dakle ne rastavlja brak, nego
samo utvruje alosni in da je jedan zakoniti brak lien svoje osnove, da
je dakle samim Bogom rastavljen. Pa kao to je Pravoslavna Crkva stroga
u svom nauku o nerazrjeivosti braka, tako je stroga i u svojoj prosudbi o
tome, kad mora priznati razvod nekog braka.56 To potvruju i kanoni koji
od poetka odbacuju mogunost dogovorne rastave, to se prakticiralo u
rimskom pravu.57 Protestantske crkve imaju puno blai stav prema rastavi
i sklapanju drugog braka i to iz jednostavnog razloga, jer brak kod njih nije
sakramenat tj. nema jednu sakralnu teinu kao u Rimokatolikoj crkvi.58
Crkveno tumaenje svih razloga rastave svodi se, dakle, na smrt jednog od suprunika, s time da se smatra kako su mogue tri vrste smrti:
fizika, moralna i religiozna. Na Crkvi je da utvrdi je li koja od tih smrti nastupila, te da branu vezu proglasi rastavljenim. Pravoslavni crkveni
pravnici, pa i teolozi, smatraju da se svi crkveni postupci oko razrjeenja
enidbe mogu svesti na to dokazivanje, odnosno na presudu o injeninom stanju prestanka brane veze.59 John Meyendorff smatra da izvor
doputenja rastave nije u svojevrsnom crkvenom prihvaanju carskih
zakona (takozvana simfonija izmeu Crkve i drave), nego da se radi o
razvodu kao neizbjenom faktoru ljudskog ivota u grenom svijetu, u
kojem ovjek moe primiti ili odbaciti milost, u kojem je grijeh neizbjean
ali je i uvijek otvoren pristup kajanju, u kojem Crkva ne pravi kompromi55
Pravoslavna crkva je dalje razvila doputajui razvod i iz drugih uzroka, kao to su: raenje o glavi suprunika, namjerni pobaaj, zlobno naputanje, tjelesna i duevna bolest itd. Razlog tome moemo traiti i
u injenici da crkva na istoku nije utjecala na svjetovno pravo, nego je i sama potpala pod njegov utjecaj.
Vidjeti: Z. Ponjavi, 150.
56
A. Mateljan, 62.
57
Vidjeti: M. Horvat, 80-81.
58
Vidjeti: http://www.hrvatska-starokatolicka-crkva.com (14.03.2012.).
59
A. Mateljan, 63.
160
se s evaneoskim normama, ali pokazuje saosjeanje i milosre prema

ljudskim slabostima.60
Iako teoloko tumaenje, kao i kanonske odredbe propagiraju nerazrjeivost enidbe, raspadanje brakova i faktinih branih zajednica injenica je koju je nemogue previdjeti, te stoga crkveni zakonodavac predvia
pravni institut rastave enidbenih drugova uz trajanje enidbene veze. Do
rastave dolazi odlukom nadlene crkvene vlasti, ako u enidbenoj zajednici dolazi do takvih postupaka i meusobnih odnosa zbog kojih je daljnji
zajedniki ivot nemogu ili nepodnoljiv.61
Ipak, budui da enidbena veza ostaje neprekinuta, rastavljeni enidbeni drugovi ne mogu uspostaviti novu enidbenu zajednicu. Kod takve
rastave, zapravo rije je o obinoj rastavi kojom se privremeno obustavlja
ili konano prekida zajedniki enidbeni ivot. Naime, zajedniki enidbeni ivot (convictus coniugalis) nije dio biti enidbe, nego njezine cjelovitosti. Kod kanonske normative o rastavi enidbenih drugova se oituje
briga Crkve za dobro obitelji jer, iako doputa prekid zajednikog enidbenog ivota u posebno tekim sluajevima, Crkva ipak inzistira na pomirenju i ponovnoj uspostavi njihove stvarne veze u skladu s naelom
kranske ljubavi.62 Iako je bilo miljenja da bi normativu o rastavi enidbenih drugova trebalo prepustiti biskupskim konferencijama da ih urede prema narodnim obiajima, prevladao je stav o potrebi jedinstva u
pravnoj regulaciji te materije, pozivajui se na moda dvojben razlog da
osobiti razlog (preljub) koji daje pravo na uspostavu rastave, ima temelj
u Sv. Pismu.63 Budui da enidbeni drugovi imaju dunost i pravo (officium et ius) uvanja zajednikog enidbenog ivota kako bi enidba mogla
postii i svrhu kojoj je usmjerena (dobro supruga i raanje i odgajanje
potomstva), od zajednikog enidbenog ivota ispriava samo zakoniti
razlog (legitima causa).64 Zakonik kanonskog prava donosi odredbe samo
za potpunu rastavu koja ukljuuje i prekid zajednikog ivota (separatio
quoad habitationem) i prekid zajednikog stjecanja i troenja materijalnih dobara (separatio quoad mensam) i prekid spolnih odnosa (separatio
quoad torum). Postoje i nepotpune ili polurastave, samo od stola, samo
od postelje, ali njih Zakonik pravno ne regulira jer su privatnog karaktera,
60
\. Majendorf, Vizantijsko bogoslovlje, Historijski tokovi i dogmatske teme, Kaleni, Kragujevac, 1985,
240.
61
M. Bratkovi, Razvrgnue braka u rimskom, kanonskom i suvremenom hrvatskom obiteljskom pravu,
Zbornik PFZ, 61, (1), (2011.), 131 fn. 95.
62
Parafraza rijei kardinala P. Felicija iz Izvjetaja s Biskupske sinode 1980. N. kalabrin, enidba, pravnopastoralni prirunik, \akovo, 1995, 293.
63
M. Bratkovi, 132 fn. 95.
64
Ibid., 132.
161
pa se, naime, mogu provesti linom odlukom.65 Do rastave moe doi i

zbog razloga vjerskog i nadnaravnog karaktera, kao to su elja slijediti
Krista Gospodina u staleu vee savrenosti,66 elja posvetiti se djelima
ljubavi i apostolata i elja raditi u misijskim zemljama itd. Ipak je u tim
sluajevima prijeko potreban pristanak drugog enidbenog druga.67
Rastavom uz trajanje enidbene veze, osim zajednikog enidbenog
ivota, prestaju i razliita prava i dunosti enidbenih drugova, kao to su
intimni odnosi i uzajamna pomo, ali nikad ne prestaje, primjerice, obveza uzdravanja i odgoja djece, uzajamne vjernosti i sl.68
2. 1. Razlozi zakonite i trajne rastave branih suprunika po kanonskom pravu

Zakonik kanonskog prava (Codex Iuris Canonici)69 kao jedini razlog
zakonite potpune i trajne rastave navodi preljub (adulterium), koji teko
remeti brane odnose i branu vjernost. Ipak, usrdno se (enixe) preporuuje da enidbeni drug oprosti svojem drugu i da ne prekine enidbeni
ivot, povodei se kranskom ljubavi (caritate christiana) i dobrom vlastite obitelji.70
Iako se preporuuje da enidbeni drug, potaknut kranskom ljubavlju i zauzet za dobro svoje obitelji, ne uskrati oprotenje preljubnikoj
stranci i ne prekine enidbeni ivot,71 ipak, ako joj izriito ili preutno ne
oprosti prijestup, ima pravo prekinuti zajedniki enidbeni ivot, osim ako
je pristao na preljub ili mu dao povoda, ili i sam poinio preljub.72 Postoje,
dakle, odreene pretpostavke koje moraju biti zadovoljene da bi se ostvarilo pravo razrjeenja zajednikog enidbenog ivota. Potrebno je, naime,
da bude rije o stvarnom preljubu sigurnom u materijalnom, formalnom
i moralnom aspektu.73 Za ustanovljenje stvarnog preljuba nisu, dakako,
Ibid.
Ibid., 133 fn. 96.
67
N. kalabrin, 313.
68
M. Bratkovi, 133.
69
Zakonik kanonskog prava (Codex Iuris Canonici), proglaen vlau Pape Ivana Pavla II, 25.01.1983.,
prijevod: Hrvatska biskupska konferencija, Glas koncila-Zagreb, 1996. Vidjeti: M. Berljak, Kanonski oblik
enidbe, Povijesni razvoj - Zakonik kanonskoga prava, Zagreb, 1999, 17.
70
M. Bratkovi, 134.
71
Preutno se oprotenje ima ako je neduni enidbeni drug, poto je doznao za preljub, svojevoljno s
branim osjeajem opio s drugim enidbenim drugom; oprotenje se pretpostavlja ako je tijekom est
mjeseci sauvao zajedniki enidbeni ivot i nije se utekao crkvenoj ili graanskoj vlasti. Vidjeti: Kan.
1152, 2.
72
Ibid., 133-134 fn. 96.
73
Materijalni aspekt preljuba pretpostavlja seksualno zdruenje s osobom razliitom od svojega supruga,
a formalan preljub nuno podrazumijeva voljni element. Dakle, formalno se ne smatra preljubom seksualno
zdruenje s drugom osobom zbog prisile ili prijevare ili pak u nesvjesnom stanju. Ibid.
65
66
162
dovoljne dvojbe, sumnje ili nagaanja.74 Zanimljive su odredbe koje ostvarenje prava na rastavu uz trajanje enidbene veze uvjetuju izostankom
pristanka na preljub drugog enidbenog druga, nedavanjem povoda za
preljub i nepoinjenim preljubom od strane drugog enidbenog druga.75
Neduni enidbeni drug za konani razvod od svojeg enidbenog druga duan se obratiti nadlenoj crkvenoj vlasti, a ne moe samovoljno pristupiti trajnoj rastavi. Dakle, neduni enidbeni drug koji je svojevoljno
prekinuo enidbeni ivot mora, u roku od est mjeseci, pokrenuti parnicu za rastavu kod nadlene crkvene vlasti koja mora prije pokretanja
postupka pokuati navesti nedunog enidbenog druga na oprost preljuba. Bitno je napomenuti da rastava u kanonskom pravu nema kazneni
karakter. Crkva zapravo ne namee nikakav oblik rastave, ali je doputa
uz nuno poticanje na oprost i odricanje od prava na rastavu.76 Preljub
u Katolikoj crkvi, imajui u vidu da je to veoma teak grijeh, daje samo
pravo traenja trajne rastave. U pravoslavnim i protestantskim crkvama
preljub je razlog za razvod, tj. razlog za razrjeenje same enidbene veze.
Tridentski je sabor iskljuio mogunost da preljub bude razlog za razrjeenje enidbe.77
Kanonsko pravo, dakle, ne poznaje sporazumni oblik rastave enidbe
koju bi poslije potvrdila sudska odluka. Isto tako, faktina je rastava za
kanonsko pravo irelevantna. tovie, crkveni zakonodavac ne doputa da
enidbeni drugovi prekidu svojeg enidbenog ivota pristupe samovoljno,
bez zahvata nadlene crkvene vlasti. Crkva veliku panju posveuje zatiti
obitelji te i u sluaju rastave enidbene drugove obvezuje na prikladnu brigu za potrebno uzdravanje i odgoj djece.78 Iz svega navedenoga, uzmu
li se u obzir iroka interpretativna mogunost povlastica vjere, namee
se zakljuak da jedino enidba ratum et consummatum i to kad postoji
74
O preljubu govori i esta zapovijed, koja pomae mukarcima i enama da prepoznaju i prihvate svoj
spolni identitet: Fizika, moralna i duhovna razlika i komplementarnost usmjerene su prema dobrima
braka i razvoju ljudskog ivota. Sklad branog para i drutva dijelom ovisi od naina na koji su ivljeni
komplementarnost, obostrana potreba i potpora izmeu spolova. Iako starozavjetna formulacija zabranjuje
samo preljub, crkvena je predaja shvatila estu zapovijed kao onu koja obuhvaa cjelokupnost ljudske
spolnosti. Kransko gledanje na ljudsku seksualnost trai integriranje vlastite seksualnosti u odnos s
branim partnerom, ali prije braka i izvan braka trai gospodstvo nad samim sobom, to je odgoj za
ljudsku slobodu. Alternativa je jasna: ili ovjek zapovijeda svojim strastima i postie mir, ili puta da ga
zarobe i postaje nesretan. U ljudsko dostojanstvo spada ne robovati strastima. Vidjeti: M. Zovki, Deset Bojih zapovjedi i ljudska prava, Uporedna religijska prava-hrestomatija, priredio: F. Kari., Fakultet
islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2005, 161.
75
Ibid., 133-134.
76
Ibid., 134.
77
N. kalabrin, 315.
78
Vidjeti Kan.1154., M. Bratkovi, 135.
163
potpuna sigurnost da je takva, u potpunosti onemoguuje bilo kakvo razrjeenje enidbene veze.79
Iako je uiteljstvo rimskih prvosveenika o apsolutnoj nerazrjeivosti
tvrde i izvrene enidbe obvezujue, ono nema dogmatski karakter, dakle
nije nepromjenljivo. Naime, odreen broj kanonista i teologa smatra da bi
de iure condendo vlasti rimskog prvosveenika trebalo prepustiti i rastavu
tvrdih i izvrenih enidaba zbog vrhovnog dobra dua. Namee se pitanje
je li posve iskljuena mogunost da se u vlast rimskog prvosveenika uvrsti i razrjeavanje tvrdih i izvrenih enidaba ili pak papa takvu vlast ve
ima, ali je dosad nije primjenjivao.80
Posmatrano iz bosanskohercegovakog porodino-pravnog ugla, po
ovom pitanju, za nau dravu bi mogao biti zanimljiv Temeljni ugovor izmeu Svete Stolice i Bosne i Hecegovine.81 Iako je u pripremi tog Ugovora
prvobitno postojao lan koji je predviao da crkvena enidba ima civilni
uinak, ipak je tokom dogovaranja crkvena strana prihvatila da Ugovor
izostavi tu odredbu budui da je u Bosni i Hercegovini ve vie od pola
stoljea obiaj i zakonska obveza da se enidba najprije sklopi na civilni
nain.82
S druge strane, vodei rauna o sloenoj vjerskoj situaciji u naim
krajevima, smatralo se razboritim odvojiti crkveno podruje od civilnoga,
u enidbenoj materiji. Vodilo su rauna i o civilnim zakonima koji ve
desetljeima propisuju obvezu sklapanja enidbe pred dravnim slubenikom i kanjavaju vjerskoga slubenika, bilo koje vjere, koji bi obavio crIbid.
Isto tako, dio kanonista smatra da izvrenje enidbe donosi obino upotpunjenje koje simbolizam ini
jasnijim, ali simbolizam ve postoji u enidbi-sakramentu, neovisno o njezinom izvrenju. Na istom tragu, ali na razliit nain pitanju razrjeivosti tvrde i izvrene enidbe pristupaju kanonisti koji naglaavaju
nunost revidiranja pojmova izvrene i tvrde enidbe. to se izvrenja tie, trebalo bi razmotriti nije li za
potpuno izvrenje nuan i osjeaj koji nadahnjuje fiziko sjedinjenje enidbenih drugova, pa smatraju da bi
trebalo ekstenzivnije tumaiti pojam konzumiranosti enidbe. Isto je stajalite vezano uz tvrdou enidbe.
N. klarabin, 296. M. Bratkovi, 136.
81
Naime, slomom Austro-Ugarske 1918. godine prestao je vrijediti konkordat koji je bio sklopljen 1855.
Godine izmeu Svete Stolice i Austrije, a koji je, inae, vrijedio i u ovim krajevima.
82
lan 13. Ugovora izmeu Svete Stolice i Republike Hrvatske o pravnim pitanjima sadri odredbe kojima
se regulie da kanonska enidba od trenutka sklapanja ima graanske uinke prema odredbama zakonodavstva Republike Hrvatske ako ugovorne stranke nemaju civilne zapreke i ako su ispunjeni propisi predvieni odredbama zakonodavstva Republike Hrvatske. Nain i rok upisa kanonske enidbe u dravne matice
vjenanih propisuje zakonodavstvo Republike Hrvatske. Priprava za kanonsku enidbu obuhvaa pouku
buduih suprunika o crkvenom nauku glede uzvienosti sakramenta enidbe, navlastito o njezinoj jednosti
i nerazrjeivosti i o graanskim uincima enidbe sukladno sa zakonodavstvom Republike Hrvatske. Odluke crkvenih sudova o nitavosti enidbe i odluke Vrhovne vlasti Crkve o razrjeenju enidbenoga veza,
dostavljaju se nadlenome dravnom sudu radi primjene graanskih uinaka odluke, u skladu s odredbama
zakonodavstva Republike Hrvatske.
79
80
164
kveno vjenanje prije civilnoga.83Tako npr. ni sadanji Obiteljski zakon

Federacije BiH, objavljen 20. lipnja 2005., ne poznaje mogunost civilnoga
uinka kanonske enidbe, zahtijeva da svi najprije sklope enidbu pred
dravnim slubenikom, priznaje pravo na naknadnu vjersku enidbu, a
za svakoga vjerskoga slubenika, koji bi obavio vjersko vjenanje prije
civilnoga, predvia novanu kaznu. K tome, ovim je izbjegnuta obveza
upnika na dodatnu administraciju i dopisivanje s nadlenim dravnim
uredima te izbjegnuto kompliciranje situacije oko sklapanja tajnih kanonskih enidaba koje u odreenim okolnostima predvia crkveni zakon.84
Uzroci razvoda braka u zakonodavstvu Pravoslavne crkve85 su:
a. Preljuba i to kako stvarna tako i fiktivna. Meutim, ne mora se odmah traiti razvod braka zbog preljube ako nevina strana hoe da
oprosti i nastavi branu zajednicu.
b. Kada se radi o glavi (ivotu) branog druga. Onoga asa kada jedno
brano lice ugroava ivot drugom prekida se takva zajednica i rui
moralno-religijska osnova i ideja braka. Ova odredba ula je u zakonske zbornike Pravoslavne crkve iz dravnog zakonodavstva u
V. stoljeu.
c. Namjerno uinjen abortus. Meutim, pobaaj koji se vri na osnovu odluke lijenike komisije nije uzrok za razvod braka, ako je
bilo upitanju ouvanje ivota majke.
d. Zlobno naputanje branog druga (disertio), najmanje godinu
dana bez pristanka drugog branog lica, znai naputanje zajednice. Bilo da je u pitanju zlonamjerno ili neopravdano naputanje,
Crkva razvodi takav brak krivicom lica koje naputa branu zajednicu.
e. Nestanak branog druga (quasi-disertio) i to kada se nestali branidrug ne javlja vie od dvije godine po odlasku.
f. Tjelesna i duevna bolest. Jo u rimsko-vizantijskom zakonodavstvu duevna bolest bila je uzrok, uz uslov da se snosi takvo stanje
kod branog druga tri godine za enu, a pet godina za mua. U
T. Vuki, Znaenje Temeljnog Ugovora izmeu Svete Stolice i Bosne i Hercegovine te dodatnog Protokola na njega, pitanje enidaba. Vidjeti: http://kuvn.org/temeljni_ugovor.pdf (21.03.2012.).
84
Ibid.
85
Vie o ovim uzrocima vidjeti: J. Nikoli, Razvod braka u pravoslavnoj crkvi. Vidjeti: hrcak.srce.hr/
file/53793 (14.03.2012.). O razlozima koji su dovodili do ponitenja ili pak razvoda braka vidjeti: od 93. 95. Graanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju, Beograd, 1907, 25.-27.
83
165
zborniku Krmiji imamo propis da je teka zaraza, kuga (lepra)

uzrok za razvod. Brana Pravila86 Srpske pravoslavne crkve (SPC)
doputaju razvod braka zbog neizljeive teke bolesti koja bi se
javila nakon sklopljenog braka.
g. Moralna pokvarenost kao uzrok razvoda, u sluajevima kada jedan
brani drug svojim ponaanjem onemoguuje odravanje potpune i harmonine brane zajednice.
h. Otpadnitvo od pravoslavne vjere (apostazija). Naa brana pravila priznaju ove sluajeve otpadnitva, kao uzrok razvoda braka:
ako jedno lice otpadne od pravoslavne vjere i ostane bez ikakve
vjere (bezvjerac, Konfessionloss); kad jedno brano lice primi drugu vjeru i to takvu, u kojoj nema svete tajne krtenja (npr. muslimanska, mojsijevska i neke religije Istoka), kad jedno lice napusti pravoslavnu vjeru i primi koju drugu hriansku vjeru. Ovo se,
istina, ne bi moglo smatrati u strogom smislu otpadnitvom kao u
naprijed navedenim sluajevima.87
i. Ako jedno brano lice bude iskljueno iz Pravoslavne crkve (anatema). Posljedice razvoda braka u Pravoslavnoj crkvi na crkvenopravnompodruju mogu biti trojakog karaktera: u pogledu novog
braka, u pogledu kazne za krivca i u pogledu srodnikih odnosa iz
razvedenogbraka.88
Poslije rata, 1946. godine Arhijerejski sinod SPC donio je naelnu odluku u vezi razvoda mjeovitih brakova, koja glasi: Ako je razvedeni vjerski
brak bio sklopljen pred organom druge, ma koje vjeroispovesti, dakle, van
Pravoslavne crkve, moi e suprunici, ako su u meuvremenu primili
pravoslavlje, stupiti u drugi-pravoslavni brak. Na osnovu same presude
86
Zajednica ivota oveka i ene (graanski brak) po spoljanosti izgleda kao i crkveni brak. To je izazvalo
Oce da ponekad u kanonima nazovu brakom i ono to u sutini nije zakonit, Bogom blagosloveni brak, i
venanjem ono to nije venanje u smislu traenja istog blagoslova, nije crkveno venanje. Ovo je stvorilo
nedoumice u pogledu pojedinih odnosa, da li su oni brak ili blud. Najvee nedoumice izazvale su upravo
zajednice ivota oveka i ene (graanski brak). Da bi razreio ovo pitanje sveti Vasilije Veliki svojim 26.
Kanonom imenuje pravim imenima (crkveni) brak i blud (graanski brak), ne obraajui panju na ono to
prikazuje spolja, nego sudei upravo po duhovnoj sutini. Ipak, ako Sveti Oci i nazivaju zajednicu ivota
oveka i ene (graanski brak) bludom, oni prave zaliku izmeu tog bluda i bluda zajednice uivanja. Valja
istai da ta razlika nije razlika sutine, inae bi se uveo drugi naziv. Ne, blud je blud. Sveti Oci samo manje
kanjavaju blud u okvira zajednice ivota (graanski brak) verovatno idui u korist injenici da su u toj vezi
odnosi oveka i ene dublji i vri. Stoga se i ne insistira do kraja na razvrgnuu te zajednice, kao to se
to insistira u sluaju zajednice telesnog uivanja. Vidjeti: http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/svetinjabraka.html (21.03.2012.).
87
Ibid., 183-184.
88
Ibid.
166
graanskog suda o razvodu njihovog ranije verskog braka.89

Od dana stupanja na snagu Osnovnog zakona o braku u naoj zemlji,
9. maja 1946. godine90 crkveni sudovi Pravoslavne crkve vie ne razvode
brakove sklopljene u drugim vjeroispovijestima i za svoje pravno podruje, jer se uzima da takvi brakovi za crkveno-pravno podruje Pravoslavne
crkve nisu ni postojali. Prema tome, za prestanak takvih brakova dovoljna
je samo presuda graanskih sudova. Ima miljenja da bi se ova i druga
pitanja oko razvoda braka morala ozbiljnije razmotriti u duhu novih nastojanja da se unaprede interkonfesionalni odnosi, ali ne na tetu postojeih
zakonskih propisa.91
3. Et-talaq u erijatskom branom pravu

erijat ili islamsko pravo je sveobuhvatni sistem koji obuhvata cjelokupno podruje ljudskog iskustva. To nije obian pravni sistem nego cjelovit
sistem prava i morala.92 To znai da islamsko pravo ima za cilj da regulira sve aspekte ljudske djelatnosti, a ne samo one koji bi mogli ukljuiti
pravne posljedice. Na taj nain, svi akti i odnosi se procjenjuju u skladu sa
skalom od pet moralnih standarda. Prema erijatu jedno djelo moe biti
klasificirano kao obavezno (wajib), preporueno (mandub), doputeno
(mubah), pokueno (mak-ruh) ili zabranjeno (haram).93
Nasuprot hrianskoj crkvi, islam usvaja uenja o mogunosti raskida
braka.94 Islamski brak je po svojoj sutini i sklopu privatno-pravne prirode.
On se sklapa jednostavnim branim ugovorom i pogodbom. Stoga je on
i razrjeiv.95 U njegovoj razrjeivosti muu pripada iroko i neogranieno
pravo, dok ena samo u izvjesnim sluajevima ima pravo na razvod i razvrgnue svog braka. Mu moe kad god hoe pustiti (tatlik) svoju enu, pa
ukoliko je nesavjestan, on to moe izvriti bez ikakva razloga i za najma89
Vie o ovim uzrocima vidjeti: J. Nikoli, Razvod braka u pravoslavnoj crkvi. Vidjeti: hrcak.srce.hr/
file/53793 (14.03.2012.).
90
Osnovni zakon o braku (Slubeni list FNRJ br. 29/46, 36/48, 44/51, 18/55, Slubeni list SFRJ, 12/65,
28/65- preieni tekst). Donoenjem Osnovnog zakona o braku 1946. godine ukinuta je dotadanja iskljuiva nadlenost vjerskih zajednica u branim i porodinim stvarima i ta su pitanja prenesena u nadlenost
drave. Vidjeti: U. Habul, Razvod braka kao ljudsko pravo, Pregled, asopis za drutvena pitanja, broj
1-2, god. 2003., Sarajevo, april/travanj 2003, 124.
91
Ibid., 185.
92
Z. Grebo, Religija i pravo-materijali za seminar, Univerzitet u Sarajevu, Pravni fakultet, kolska 2006./07.
godina., 55-56.
93
Ibid.
94
Z. Ponjavi, 151.
95
Et-talaq-razvod braka nije zabranjen, ali u pogledu tog ina u hadisu se navodi: Nijedno doputeno djelo
nije tako mrsko Bogu kao razvod braka. Vidjeti: http://www.camo.ch/islbrak.htm (22.03.2012.).
167
nju sitnicu, bez enine privole, iako se bezrazlono putanje ene smatra
velikim grijehom. ena, meutim, nema u pogledu razvoda svog braka
toliko iroko pravo, ali ga u izvjesnim sluajevima ipak moe imati i to bez
saglasnosti mua.96
Obino razvrgnue islamskog braka biva samo u sluajevima, kada
se pri sklapanju braka mimoie koji od propisanih uslova (urata) i elemenata (erkana) pravno valjanog braka. Ova vrsta razvrgnua braka u
praksi je vrlo rijetka, jer se tome kod erijatskih sudova,97 odnosno kod
ovlatenih imama, pri sklapanju brakova posveuje velika panja (da brak
bude sklopljen pravno-valjano),98 posebno od onog vremena, otkada je
Vrhovni erijatski sud u Sarajevu za svoje podruje, Sreskim erijatskim
sudovima izdao opirnu uputu o sklapanju brakova.99 Po islamskom pravu, prekidanje brane veze odlukom mua ogranieno je na tri puta, kada
96
Hafiz A. Buatli, vrhovni erijatski sudija, Putanje ene (tatlik), sporazumni razvod braka, razvrgnue
i utrnue braka (feshi nikah) po islamskom (erijatskom) pravu, Glasnik Vrhovnog vjerskog starjeinstva
IVZ Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 11/1934, br. 3, 152-160.
97
U Bosni i Hercegovini Autro-Ugarska je zadrala erijatske sudove i dala im status dravnih vlasti. Njihovu nadlenost i organizaciju uredila je brojnim naredbama. Temeljni pravni akti austrougarske vlasti u
tom procesu je bila Naredba o ustrojstvu i djelokrugu erijatskih sudova od 30. X 1883. Postojale su dvije
vrste erijatskih sudova: kotarski sudovi i Vrhovni erijatski sud u Sarajevu. Ovaj posljednji je imao ulogu
apelacione instance. erijatski sudovi su bili nadleni za sljedee stvari: pitanja branog prava ako su
mu i ena islamske vjere bez obzira da li seradi o imovinskopravnim ili drugim poslovima, pitanja prava
i dunosti izmeu muslimanskih roditelja i djece, raspravljanje idijeljenje zaostavtine muslimana ako je
ona mulk-prirode, raspravljanje svih pitanja u vezi sa zapisima u sluaju smrti, uee u dijeljenju mirije
nekretnina, tutorskim i starateljskim poslovima, tapijskini poslovima i upravi vakufa. Kasnijim aktima okupacione uprave nadlenost erijatskih sudova je proirena. Uglavnom, njihova jurisdikcija je bila obavezna
za sve sljedbenike islama. I u Crnoj Gori funkcionisali su erijatski sudovi i imali su karakter dravnih
vlasti. Primjena erijatskog prava u Srbiji je bila u nadlenosti muftija i nije bila zakonski regulisana sve do
1914. Do tada je faktikim putem, naroito zbog nepostojanja graanske forme braka u srpskom pravu,
nikom muftiji priznata nadlenost u branim stvarima muslimana. Za Srbiju je bilo, dakle, karakteristino
spajanje vjerskih i erijatsko-sudskih funkcija u istim licima. U naoj dravi vjerske zajednice su, po Ustavu
od 31. januara 1946. odvojene od drave. erijatski sudovi su ukinuti 5. marta. 1946. Zakonom o ukidanju
erijatskih sudova na podruju NR BiH, koji je donijelo Predsjednitvo Narodne skuptine Republike BiH
ukinuti su erijatski sudovi a erijat je izgubio karakter pravne norme za muslimane u naim krajevima.
Gubitak pozitivno-pravnog statusa erijatskih propisa ne znai da su islamski propisi izgubili relevantnost
za muslimane u Bosni i Hercegovini. Vidjeti: F. Kari, Historija erijatskog prava, Fakultet islamskih nauka
u Sarajevu, Sarajevo, 2005., 226-230.
98
O branim smetnjama u pozitivnom i erijatskom pravu vidjeti: N. Begovi, Brane smetnje u erijatskom pravu i porodinom zakonodavstvu Federacije Bosne i Hercegovine, Glasnik Rijaseta Islamske
zajednice u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, LXVII/2005, br. 1-2, 31.-42.).
99
Hafiz A. Buatli, 152-160. erijatski sudovi nadleni za personalno pravo muslimana bavili su se vjerskoadministrativnim i imovinskim aspektom statusa muslimana, braka, porodice i vakufa. Ukidanje jedne
ustanove vanjskom intervencijom pokazalo se lake prihvatljivom nego njena neizvjesna transformacija.
Nepostojanje erijatskih dravnih sudova pokazatelj je transformacije erijatskih normi iz pravnih u vjerskomoralne. F. Kari, Islam u sekularnoj dravi: primjer Bosne i Hercegovine, Religija i sekularna drava,
Europski abrahamski forum, Konrad Adenauer Stiftung, Meureligijski institut u Bosni i Hercegovini, Meunarodni simpoziji, Sarajevo, 21-24. oktobar/listopad, 2007, 33-34.
168
nastupa definitivni razvod braka (et-talaku l-bain). U tom sluaju, mu

vie ne moe vjenati svoju enu, dok se ne ispune propisani uslovi.100
Druge vrste razvrgnua islamskog braka, naroito one na koje ene
imaju pravo, neto su brojnije, jer su i odnosni uzroci toga brojniji, a najbrojniji su sluajevi obinog putanja ene po muu (talaq) i sporazumnog razvjenanja (huli, talq, al mlin).101
Po islamskom pravu, kako je gore navedeno, ena nema, kao mu,
iroko priznato pravo na razvod svog braka, ali uiva pravo na razvod braka, odnosno moe ga traiti u izvjesnim sluajevima koje emo u nastavku navesti. Ovdje nije rije o obinom putanju, koje prvenstveno zavisi
od volje mua, nego o razvrgnuu braka putem sudskog postupka. Ti sluajevi, utemeljeni na osnovnim izvorima erijatskog prava, potvreni su
i od strane erijatskih sudova za vrijeme njihove institucionalno-pravne
egzistentnosti na ovim podrujima.
3. 1. Razvod braka tefvidi talakom - prenoenjem prava putanja na enu

Mu pravo putanja ene moe prenijeti na svoju enu. Stoga svaka
zarunica moe, u momentu sklapanja svog braka, a i kasnije u braku za
svaki sluaj, zahtijevati od svog zarunika (mua), da joj on dodijeli pravo
razvrgnua njihova braka u toku branog ivota. Shodno tome, ako mu
odmah kod vjenanja ili kasnije to svoje pravo putanja prenese na svoju
enu i ona ga u tom momentu prihvati, stekla je pravo da svoj sklopljeni
brak razvrgne u bilo kom momentu. ena ima pravo da zahtjev za razvod
N. Begovi, 32-42.
U svjetlu toga zanimljiva je sljedea konstatacija: Vrijedno je ovdje dodati, da uza sve, neogranieno
pravo mua na putanje ene po utvrenoj statistici ipak ne sainjava niti to pogaa ni 10% sklopljenih
brakova. A, ukoliko i taj relativno mali postotak postoji, on se zbiva najveim dijelom na strani onih branih
parova, koji su imovinski zaradno slabiji. Tom malom postotku bie da je uzrok to, to se bezrazlono
putanje ene ubraja u velike grijehove i to su posljedice tog Bogu mrskog ina teke, jer u takom sluaju nastupa odgovornost prema Bogu (kazna) i plaanje mehra i nafakai-iddeta (alimentacije) eni, a
katkada i djeijeg uzdravanja, to za svakog nije lahka i jednostavna stvar.to se i taj mali postotak zbiva
ponajvie na strani slabije situiranih lica i mueva slaba morala, razumljivo je, jer ovi obino do grijehova
malo ili nita ne dre, a ne boje se mnogo ni vie istaknutih materijalnih posljedica branog razvoda, jer rijetko kada te posljedice trpe, poto u najvie sluajeva na njihovoj strani sudska ovrha za dosueni mehr
i nafaku ispada bezuspjena...U ovakvim sluajevima gdje se ve pri samom ulazu u brak zna, da je mu
slabog odgoja i da nije kadar uzdravati enu i da ona ni sudskom odlukom nee moi doi do svoje nafake,
svaka takova udavaa bi trebala da ne stupa u brak sa takovim licem i to bi za njih bio jedini spas od tekih
branih posljedica koje ih kasnije nalaze radi njihove nepromiljenosti kod ulaza u brak sa takvim licima.
Takovo lice iako ne bi se smjelo ni eniti prije nego li uzmogne uzdravati enu, jer je to grijeh (haram), pa
bi se i ono spasilo potekoa, koje uzrokuju teke brane poljedice. Tim bi i bijeda manja bila na svijetu.
Naravno da savjesni ljudi tako i postupaju, ali ih je naalost vrlo mali broj takvih, osobito u dananjem pokvarenom i razuzdanom drutvu koje slabo dri do potenja, morala i do udovoljavanja svojim dunostima
i respektiranju prava svoje zajednice, osobito porodine. Hafiz A. Buatli, 152-160.
100
101
169
braka iznese pred sud radi konstatacije odnosno utvrivanja injenica i

eventualne naplate svog mehra i nafakai iddeta kao i preudaje.102
3. 2. Razvod braka taliki talakom

U branom ivotu mu moe da opstojnost brane zajednice uslovi izvjesnim dogaajima i injenicama. Stoga na primjer, u sluajevima kada
je mu pijanica ili je inae nevaljao i nemoralan, ena moe od mua
zahtijevati, da se on kani i proe tih nevaljalih poslova i da sa pri tom ucijeni tako, da on dalju opstojnost njihova braka vee uz naputanje pia
odnosno izvjesnih nevaljaltina sa izrazom da mu je ena putana, ako se
iza tih rijei napije ili izvjesnu nevaljaltinu izvri.103
3. 3. Razvod braka zbog impotentnosti mua (innin)

Kada ena nae svog mua impotentnim (inninom), nesposobnim za
brani spolni ivot, ima pravo na razvod svog braka pod uslovom, da ona
pri sklapanju svog braka s njim nije znala za taj njegov nedostatak (manu)
i nesposobnost za spolni brani ivot.104 U tom sluaju ena ima pravo da
podnese zahtjev za razvod braka pod uslovom da je mu, na ijoj strani se
nalazi razlog za razvod braka, ne eli pusti.105 Ako mu na sudu prizna tu
svoju manu, sud e mu dati rok od jedne godine kako bi se pokuao izlijeiti, odnosno kako bi eventualno postigao mo i fiziko poboljanje.106
Ukoliko se mu kroz tu godinu ne popravi zdravstveno stanje i ne mogne
spolno opiti,107 a ena se zbog toga obrati sudu sa zahtjevom da se njihov
brak razvede, sud e mu narediti, da je pusti pa ako on ne htjedne to uiniti, sud e njihov brak razvri.108
3. 4. Razvod braka zbog pomanjkanja spolnih udova (medbub)

Ukoliko ena eli razvri svoj brak, ona to moe i u sluaju pomanjkanja spolnih udova kod partnera. U tom sluaju mora ovu injenicu iznijeti
pred sud, pa ako sud ustanovi, da u njena mua zaista manjkaju spolni
Mu tu svoju datu i po eni prihvaenu privolu ne moe poslije nikako opozvati, nego mora trpjeti posljedice toga. Ibid.
103
Ibid.
104
Ibid.
105
Shodno tome vidjeti: Odjeljak 3, 119. i 122., enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi), F. Kari,
Historija erijatskog prava, 273.
106
Hafiz A. Buatli, 154-160. Vidjeti: 121., enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi).
107
Vie vidjeti: http://www.n-um.com/?q=node/4141 (15.03.2012.).
108
Isto e se postupiti i u sluaju nepriznanja, ako se vjetaenjem utvrdi, da dotina mana na strani mua
zaista postoji. Hafiz A. Buatli, 154-160.
102
170
udovi, sud e odmah razvrgnuti njihov brak bez obzira na to, da li je ena
pri sklapanju braka znala za tu muevu manu ili nije.109U sluaju ukropljenog (hasijj) mua postupie se kao i kod impotentnog.110
3. 5. Razvod braka zbog slaboumnosti (dunn) i neizljeivih bolesti

(duzm, bers)
Brak se u islamskom pravu moe razvesti i zbog slaboumnosti mua,
kao i zbog neizljeivih bolesti i njima slinih stanja supruga pod sljedeim
uslovima:
- da je mu zaista obolio jednom od gore navedenih bolesti,
- da ena pri vjenanju nije znala za tu muevu manu, ako je ona postojala jo prije vjenanja,
- da nema nade, da e ta bolest proi (bitiizlijeena) i nestati, te
- da se ena ni rijeju ni svojim postupkom nije pokazala zadovoljnom
ivjeti u braku sa tako oboljelim muem.111
erijatski sud e nakon pomno i svestrano provedenog postupka
(izvoenja svih dokaza)112 i nakon ustanovljenja da nema nade u izljeivosti bolesti, njihov brak razvri. Tako e isto sud postupiti i u sluaju kada
muevo neizljeivo stanje ili koja od napomenutih bolesti nastupi i poslije
njihova vjenanja. Ako se pak ustanovi, da ima nade za izljeivost tih bolesti, sud e za jednu godinu dana razvrgnue njihova braka odgoditi, pa
ako kroz to vrijeme ludilo ne prestane i ena bude zahtijevala razvod svog
braka, sud e ga razvri.113
3. 6. Razvod braka usljed nestalosti mua-nestali mu (mefkda)

ena ima pravo na razvrgnue svog braka i u sluaju nestalosti njena
mua pod sljedeim uslovima:114
Ibid.
Ibid.
111
Stoga, kada ena opazi, da je njen mu mednun (lud) ili da boluje od jedne od gore pomenutih bolesti,
ona ima pravo taj sluaj iznijeti pred nadleni erijatski sud, pa ako se utvrdi, da je on zaista lud i da je to
njegovo ludilo neizljeivo (mutbik), odnosno da zaista boluje na jednoj od gore navedenih i njima slinih
bolesti, a ena pri vjenanju nije znala za tu njegovu teku bolest, niti je iim pokazala da je zadovoljna pod
takvim okolnostima s njim u braku ivjeti, ima puno pravo traiti razvrgnue svog braka. Ibid.
112
O dokazima vidjeti: Medelle ahkjami erije (Otomanski graanski zakon), Knjiga XV., Tisak i naklada
Daniela A. Kajona, Sarajevo, 1906.
113
Hafiz A. Buatli, 155-160.
114
Vidjeti: 126. i 127., enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi). Zakon regulie da ukoliko se supru109
110
171
- da se ne zna da li je mu iv ili mrtav,

- da eni nije niim osigurano njeno izdravanje od strane mua,
- da mu ne posjeduje nikakve imovine od kojeg bi se ena mogla
izdravati i
- da su prole 4 godine od onog vremena, kada se vie ne zna da li je
mu iv ili mrtav.115
3. 7. Razvod braka u odsutnosti mua-odsutni mu (gaib)

Pod uslovima, da je mu odsutan u inozemstvu, bilo da tamo ivi sa poznatim prebivalitem i da eni za izdravanje ne alje nita, niti joj je unaprijed osigurao nafaku (alimentaciju),116 niti je ostavio bilo kakve imovine,
od koje bi se ona mogla izdravati, ena ima pravo i u ovakom sluaju na
razvrgnue svog braka. Ako ona bude to eljela, moe taj svoj sluaj iznijeti pred nadleni erijatski sud117 i zahtjevati razvrgnue braka.118 U tom
sluaju e erijatski sud priopiti njenu molbu odsutnom muu i pozvati
ga, da se osiguranjem njena izdravanja pobrine za opskrbu svoje ene i
da pristupi na raspravu. Ukoliko on ne udovolji tom pozivu, sud e provesti propisani postupak u prisustvu postavljenog staratelja odsutnom muu
i ako utvrdi, da postoje svi gornji razlozi za razvrgnue tog braka, razvrgnut
e ga i o tom mua obavijestiti dostavom rjeenja na koje on ima pravo
albe.119
3. 8. Razvod braka zbog nemogunosti mua da izdrava svoju enu

(adz anil idre)
U sluaju kada je mu nesposoban uzdravati svoju poslunu enu
(op.a. ena koja ispunjava svoje porodine dunost), ili je on sposoban,
ali nee da je uzdrava, a njeno uzdravanje se ne moe postii ni izvrnim
nici nakon razvrgnua njihove enidbe po propisima prolih paragrafa (op.a. kada ena ima pravo izbora)
ponovno vjenali, ena nema vie prava izbora u ovoj drugoj njihovoj enidbi. 125., enidbeni zakon
(Hukuk-i aile kararnamesi).
115
Stoga, u ovom sluaju eni stoji na raspolaganju pravo od nadlenog erijatskog suda zahtijevati, da
se njen brak razvrgne i ona preuda za drugog. Na tu eninu molbu erijatski sud mora provesti propisani
postupak, te ako se u prisustvu mueva skrbnika utvrdi, da postoje gornji uslovi od 1-4, sud e njihov brak
razvri. Hafiz A. Buatli, 155-160.
116
Vidjeti: Odjeljak 2, 92.-99., enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi).
117
O tubama vidjeti: Medelle ahkjami erije (Otomanski graanski zakon), Knjiga XIV., Tisak i naklada
Daniela A. Kajona, Sarajevo, 1906.
118
119
Ibid.
172
putem, jer mu ne posjeduje ni zarade ni imovine od koje bi se uzdravanje

ene moglo postii, eni stoji pravo i u ovom sluaju razvri svoj brak.120
3. 9. Razvod braka lina nainom

Mu u svom branom ivotu mora biti prijazan (op.a. prijatan, ljubazan) i uljudan prema svojoj eni, pa je ne smije pogrdnim rijeima napadati, a naroito je ne smije potvarati i nazivati bludnicom (zanijom).
Stoga, ako mu svoju enu potvori i nazove bludnicom, ona ima pod nie
navedenim uslovima pravo na razvrgnue njihova braka putem liana i
iznoenjem te stvari pred nadleni erijatski sud.121 ena ovo pravo moe
koristiti samo onda, ako su oboje slobodni, umno zdravi, punoljetni, ako
je brak pravno valjan, posjeduju dar govora i propisana svojstva svjedoenja, neporoni, a nadasve ena strogo moralna i kreposna u svom ivotu.
Stoga, kada nazivom i potvorom bludnje uvrijeena ena pristupi pred
erijatski sud i iznesavi takvu svoju stvar zamoli sud za provoenje postupka po toj stvari i razrjeenje njena braka, pa sud utvrdi sve potrebne
uslove i injenice i mu ostane pri svojoj tvrdnji bez dokaza, sud e na propisan nain provesti odnosnu formulu njihova meusobnog proklinjanja
i njihov brak razvri. U sluaju mueva poricanja sebe odnosno tekziba
nema mjesta razvrgnuu braka.122 Suprunici koji budu razvedeni lianom,
kada se rastave, ne mogu se vie nikada sastaviti.123
3. 10. Razvod braka zbog huljenja Boga i drugih islamskih svetinja elfazi
kufurom
Brana veza se razvodi i u izvjesnim sluajevima upotrebe elfazi-kufura po muu, poto su u islamskoj nauci precizno navedeni svi sluajevi
u kojima pojedinac izlazi iz islamske vjere upotrebom izvjesnog hulenja,
psovanja i grdnje svojih svetinja, koje prouzrokuju ak i razvod braka. Na
prvom mjestu to obuzima hulenje, psovanje i grdnja Boga, islamske vjere, pejgambera i drugih svetinja. Stoga kada odrasli musliman psovkom
(sebb) upotrijebi grdne rijei protiv pomenutih svojih svetinja, istog moStoga u ovom sluaju, ako se ena obrati nadlenom erijatskom sudu s molbom da se njen brak zbog
gornjih injenica razvrgne, sud e po provedenom postupku najprije takvoj eni odrediti nafaku na teret
mua, ako prije nije ve bila odreena i ako meu njima ne doe do pomirbe, ili razvod braka, i uputie
je na ovrhu. Pa ako u ovom sluaju ovrha ispadne neuspjelom i ena zbog toga zatrai razvrgnue njena
braka, sud e, nakon to utvrdi sve gore navedene injenice o nepostignutom uzdravanju ene po muu,
ponuditi mu da pusti svoju enu, pa ako on na to ne pristane, sud e razvri njihov brak. Ibid., 158-160.
121
Ibid., 159.
122
Ibid.
123
N. Begovi, 33-42., fn. 31.
120
173
menta on prestaje biti muslimanom, pa ako je oenjen, u istom momentu

mu usahnjava i brak i samo skrunim pokajanjem (tevbom) vraa se u
Islam. Osobito je strogo zabranjeno psovati i huliti Boga i pejgambera.124
3. 11. Razvod braka zbog dugog utamnienja mua

Moe se razvri brak i u sluaju, kada je mu osuen na doivotno ili
dugo utamnienje (robiju) pod uslovima, kada to ena zahtijeva, a mu
nee da je pusti i kada joj ne osigura uzdravanje ili nema nikakve imovine iz koje bi se ena mogla za vremena njegova tamnovanja uzdravati. U
tom sluaju ena ima pravo tu svoju stvar iznijeti pred nadleni erijatski
sud i zahtijevati razvrgnue svog braka, pa je sud duan provesti po tom
raspravu i nakon utvrenja dotinih injenica njihov brak razvri.125
3. 12. Razvod braka zbog prelaska sa islamske na drugu vjeru (irtidad)

Brak usahnjava i prelazom jednog od branih drugova muslimana
na drugu vjeru (irtidadom) i to odmah u onom asu kada se to zbije i bez
sudske presude, pa ako mu, musliman pree na drugu vjeru, ena koja
ostaje u Islamu moe to iznijeti pred sud, da se to konstatuje i utvrdi radi
izvjesnih posljedica.126 Isto tako moe mu postupiti ako ena muslimanka pree na drugu vjeru.127
Na tragu ovog razloga za razvod braka valja spomenuti kako i brano
pravo drugih religija poznaje sline odredbe, pa je tako u Graanskom zakoniku Srbije lanom 79. ius strictumbilo normirano kako brak izmeu hriana i nehriana nema sile ni vanosti i unitava se kao da nije ni bio.128
3. 13. Razvod braka usljed prelaska branih drugova na islamsku vjeru (ihtid)
Stoga, ako jedan oenjeni musliman po nesrei namjerno izvjesnom psovkom i grdnjom Boga pohuli,
ena ima pravo da tu stvar iznese pred nadleni erijatski sud sa zahtjevom, da se to utvrdi i da se njen brak
zbog toga utrnulim oglasi. U tom sluaju je dunost erijatskog suda da po ovoj stvari provede propisani
postupak, pa ako mu prizna dotino hulenje Boga, sud e ga pozvati, da se pokaje i obnovi Islam na izvjestan nain, pa ako ena eli i dalje ivjeti s njim obnovie im brak. A ako mu ne prizna dotino hulenje
Boga, smatrae se to pokajanjem i vraanjem u Islam, pa ako ena i ovom sluaju pristane na daljni brani
ivot s njim, obnovie im se brak. Ako pak ena u oba sluaja ne pristane na obnovu braka, duna je kod
sluaja mueva nepriznanja dotinog hulenja Boga sa valjanim svjedocima dokazati svoje navode. Pa ako
mu prizna odnosno hulenje Boga ili je to dokazato, a ena nee obnove braka, onda e sud donijeti rijeenje o usahnuu njihova braka. Kod dokaza u ovom sluaju valja paziti na odnosnu zastaru dokaza (ehadeti
hisbe). Hafiz A. Buatli, 155-160.
125
Ibid.
126
Vidjeti: 58., enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi).
127
128
Vidjeti: 93, A), 8), Graanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju, Beograd, 1907, 27.
124
174
Ako mu pree na islamsku vjeru, a ena kitabija, pripadnica jedne

od nebeskih vjera, ostane u svojoj hrianskoj ili jevrejskoj vjeri, njihov
brak ostaje u krijeposti i dalje, ako oni meusobno nijesu izvjesni srodnici.
Ako udata ena pree na islamsku vjeru, a njen mu ne htjedne prei na
Islam, ena po erijatskim propisima ima pravo na razvrgnue svog braka
i dok to ne postigne, odnosno dok joj iddeti hajz ne proe, ne moe se
preudati za muslimana.129 Primjeuje se, da u ovakom sluaju prema
propisu 2 t. 1 Zakona o erijatskim sudovima, erijatski sudovi nijesu
vlasni razvri brak (druge vjere) koji nije sklopljen pred erijatskim sudom
ili njegovim ovlatenikom, jer im je pomenutim zakonskim propisima u
ovom sluaju primjena odnosnih erijatskih propisa o razvrgnuu braka
uskraena i nadlenost u tom suena.130
3. 14. Sluajevi preljuba (zina) u braku kao razlog prestanka braka

Preljub mua ili ene po islamskom pravu, iako spada u teke grijehe,
ne povlai za sobom raskidanje braka. Stoga, usljed obljube nije mogue
traiti razvrgnue braka. U ovom sluaju ako se preljub dogodi na strani
kojeg bilo od branih drugova, brak se ne razvrgava radi toga, jer je za taj
veliki grijeh propisana teka kazna (haddi zina), koja se sastoji u usmrenju kamenovanjem (redm) one strane, koja to na izvjesan nain prizna,
odnosno kojoj se sa etiri moralno valjana svjedoka na posve siguran nain dokae preljub.131 Stoga kada se na propisani nain izvri dotina kazna, poto sa smru brak iezava, ne ostaje mjesta za razvrgnue braka.
U sluaju pak, da ne mogne doi do pomenute kazne, a preljub se desio
na strani ene, mu je moe pustiti - razvesti se i na taj nain tu veliku sramotu od sebe otklonuti, a ako se je preljub dogodio na strani mua, koji
ne bude na gornji nain kanjen, brak ostaje.132
Na koncu, veoma bitna injenica u sluaju razvoda braka u erijatskom pravu je potovanje poslijebranog ekanja na sklapanje novog braka, odnosno iddet-a.133 Rije iddet u jeziku oznaava raunanje, odreeni broj, dok u erijatsko-pravnoj formulaciji oznaava odreeni broj dana
koji ena mora saekati da prou nakon razvoda ili smrti mua, prije nego
li zasnuje novu branu zajednicu.134 U toku iddeta mu ima pravo opoziva
talaka rijeima ili inom. Ovo pravo se nije gubilo odreknuem kako su
Ibid.
131
Ibid., 159-160.
132
Ibid.
133
O propisima iddeta vidjeti: Odsjek III, Odjeljak 1, enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi).
134
139.-148., enidbeni zakon (Hukuk-i aile kararnamesi).
129
130
175
propisivali vaei zakoni tog perioda.135
4. Razvod braka u pozitivnom branom pravu Bosne i Hercegovine

Novo porodino zakonodavstvo u naoj dravi prihvatilo je sistem teke
i trajne poremeenosti branih odnosa, odnosno sistem razvoda kao lijeka. Dakle, brak e se razvesti ako je izgubio smisao i svrhu svoga postojanja i postao teko i trajno poremeena zajednica za brane partnere.136 Krivica za nastali poremeej potpuno je irelevantna za razliku od kanonskog
i erijatskog branog prava. Poremeenost branih odnosa oslikava stanje
u branoj zajednici; to je objektivna i vjerna slika kriterija koji ukazuju da
je brak promaen, te da njegovo trajanje moe imati vie tete nego koristi
za brane partnere. Dakle, ovdje nije rije o privremenim nesporazumima
koji su prolazni, poput sitnijih sukoba i svaa, preko kojih brani partneri
uglavnom prelaze, nego je rije o trajnim poremeajima u branoj zajednici gdje se ne moe nazrijeti ni elja za prevladavanjem nastale krize.
U okviru ranijih rjeenja Porodinog zakona Bosne i Hercegovine (PZ
BiH)137 izostavljeno je normiranje i ispitivanje postojanja nepodnoljivosti
zajednikog ivota, kao subjektivne posljedice. Navedene izmjene u sistemu brakorazvodnih uzroka, koje su uinjene u novom PZ-u, predstavljaju
pribliavanje rjeenjima europskog zakonodavstva.138 Naime, teka poremeenost je esto jedini uzrok u europskom pravu, nazvan kao slom braka,
odnosno raspad ili propast braka.139 Kod nas, u BiH, razvod braka je razliito normiran u vaeim porodinim zakonima, pa je tako u FBiH usvojeno
rjeenja koje je iskljuivo usmjereno ka utvrivanju teke i trajne poremeenosti branih odnosa, kao jedinog razloga koji dovodi do razvoda braka.140
Za razliku od rjeenja u federalnom PZ-u, Porodini zakon Republike
Srpske (PZ RS)141 uz teku i trajnu poremeenost branih odnosa zadrao je posljedicu nepodnoljivosti zajednikog ivota. Identino rjeenje onom u FBiH prihvatio je i Porodini zakon Brko distrikta Bosne i
Vidjeti: 112., Ibid.

N. Tralji/S. Bubi, 110.
137
PZ RBiH je objavljen u Slubenom listu RBiH br. 21/79. Izmjenjen je i dopunjen zakonom o izmjenama
i dopunama Porodinog zakona, Slubeni list RBiH br. 42/80.
138
N. Tralji/S. Bubi, 111.
139
Ibid.
140
Brani partner moe traiti razvod braka, ako su brani odnosi teko i trajno poremeeni.
lan 41. PZ FBiH (Slubene novine FBiH, br. 35/05 i 41/05.).
141
Brani suprunik moe traiti razvod braka, ako su brani odnosi teko i trajno poremeeni, usljed ega
je zajedniki ivot postao nepodnoljiv. lan 52. PZ RS (Slubeni glasnik RS, br. 54/02 i 41/08.).
135
136
176
Hercegovine (PZ BDBiH).142

Iako nai zakonodavci naelno proklamuju princip ravnopravnosti i
jednakosti branih partnera/suprunika,143 analizom postojeih pravnih
odredbi i to samo u okviru instituta razvoda braka, kao dijela branog prava, uoavamo lex specialis odredbe koje se odnose iskljuivo na mua.
Tako se mogu uoiti odreene slinost sa kanonskim, odnosno erijatskim pravnim shvatanjima razvoda braka. Naime, PZ FBiH-e i PZ RS-e eksplicitno odreuju kako mu nema pravo podnijeti tubu za razvod braka
za vrijeme trudnoe ene ili dok njihovo dijete ne navri odreene godine ivota.144 Slinu odredbu koja bi eni zabranjivala podnoenje tube
za razvod braka u naem branom pravu nemamo. Navedeno rjeenje
ne onemoguava da brani partneri sporazumno zatrae razvod braka,145
odnosno da ena podnese tubu za razvod braka, kada unato trudnoi i
sasvim malom djetetu smatra brak neodrivim i eli razvod braka.146 U literaturi postoji miljenje da nemogunost podizanja tube za vrijeme trudnoe ene ili u prvoj godini ivota djeteta u RS-oj (op.a. tri godine u FBiH),
moe pomoi da se kriza prebrodi i brak odri.147 Naime, ljubav prema
djetetu i elja da mu se stvore povoljni uslovi za odrastanje, moe sanirati
postojeu poremeenost branih odnosa, pa i dovesti do odustanka od
tube za razvod braka.148
to se tie razumijevanja razvoda braka u BiH, a prema rezultatima
dosadanjih istraivanja u ovoj oblasti, kljuni uzroci razvoda proizlaze iz
opeg drutvenog ambijenta, odnosno oni su rezultat utjecaja socijalnih i
lan 39. PZ BDBiH (Slubeni glasnik BDBiH, br. 23/07.).
U naem pravu su brani partneri u potpunosti ravnopravni, imaju isti poloaj, ista prava i dunosti.
Ovom ravnopravnou u oblasti branog prava osigurava se primjena ustavnih odredaba o opoj ravnopravnosti-osiguranja svim licima uivanja prava i sloboda bez diskriminacije po bilo kom osnovu (lan II/4,
Ustava BiH). N. Tralji/S. Bubi, 32.
144
Mu nema pravo na tubu za razvod braka za vrijeme trudnoe ene ili dok njihovo dijete ne navri tri
godine ivota. lan 43. PZ FBiH. Mu nema pravo na tubu za razvod braka za vrijeme trudnoe ene i
dok njihovo dijete ne navri godinu dana ivota. lan 52. st. 2. PZ RS. Razlog za unoenje ovog rjeenja je
zatita djeteta i ene. Naime, razvod braka u vrijeme trudnoe, ena, a i dijete mogu doivjeti vrlo stresno,
to ostavlja traga na njihovo psihofiziko stanje. Ali i razilazak roditelja odmah po roenju djeteta, sigurno
nije u interesu majke, a ni tek roenog djeteta. N. Tralji/S.Bubi, 32.
145
Ovdje posebno treba voditi rauna o interesima djece koja imaju prednost u odnosu na trenutne nesporazume, nesuglasice i izljeve bijesa branih partnera, a shodno odredbama Konvencije o pravima djeteta
(KPD). Vidjeti: lan 3. KPD.
146
Razumnim se ini postaviti pitanje, da li odluka ene/supruge u ovom sluaju moe proturjeiti interesima djeteta i biti jednaka onoj kada mukarac/suprug zatrai razvod braka, u periodu koji je zakonodavac
izriito oznaio kao zabranjenim za muevljevepravne zahtjeve te vrste?
147
Jasno je kako zakonodavci imaju za cilj da odre brak, odnosno da razvodu istog pribjegnu kao zadnjem
rjeenju. Moda ne tako izraena, ali latentno je vidljiva spona izmeu ovog cilja i ciljeva koje smo iznijeli
kod razmatranja razvoda braka u kanonskom i erijatskom branom pravu.
148
N. Tralji/S. Bubi, 111 fn. 129.
142
143
177
ekonomskih prilika na brane i obiteljske odnose, pri emu svakako veliki znaaj imaju stambena situacija i nezaposlenost.149 Uz to su uoene
i neke posebne okolnosti koje utjeu na strukturu razvoda braka na prostoru BiH. Brak i razvod braka mnogo su sloenije pojave od pukog normiranja. Zakonski okovi ili potpuna liberalizacija razvoda braka samo
prividno mogu uvrsiti ustanovu braka. Uzroci razvoda braka su u prvom
redu drutveni, jer se sve pozitivno i negativno u jednom drutvu prelama
preko pojedinaca i obitelji. uvari jednoga braka nisu ni zakon, ni sud,
ve iskljuivo brani partneri.150 Potujui obiajne, moralne ili religijske
norme suprunici svoj brani ivot mogu daleko skladnije urediti nego li
to to mogu propisati zakonodavci.
Pored jednostranog zahtjeva za razvod braka u formi tube, u naem
pozitivnom branom zakonodavstvu, postoji i sporazumni razvod braka
koji predstavlja razvod braka utemeljen na saglasnoj volji branih partnera da se njhov brak razvede. Dok jedni opravdavaju sporazumni razvod
braka, drugi istiu da sporazumnim razvodom, bez ikakvog ogranienja,
brak gubi svoj smisao: sudbina braka zavisi iskljuivo od volje branih
partnera i negiraju se drutvene kompentencije u sferi razvoda braka, a to
je uzrok velikog broja razvoda.151 Tako e, shodno odredbama PZ FBiH-e,
sud razvesti brak po zahtjevu za sporazumni razvod braka:
a) ako je od sklapanja braka proteklo najmanje est mjeseci,
b) ako postoji sporazum branih partnera, sklopljen u postupku posredovanja, o: ostvarivanju roditeljskog staranja, izdravanju djeteta, uvjetima i nainu odravanja linih odnosa i neposrednih kontakata djeteta
sa roditeljem koji ne ostvaruje roditeljsko staranje i izdravanju branog
partnera.152 Sud e odbiti zahtjev za sporazumni razvod braka, ako sporazum koji se tie djeteta nije u djetetovom interesu.153
S druge strane, u naem branom zakonodavstvu, PZ RS-e i PZ BDBiH-e
normiraju kako brani partneri koji imaju zajedniku maloljetnu ili usvojenu djecu ili djecu nad kojom je produeno roditeljsko pravo, mogu podnijeti
sporazumni prijedlog za razvod braka kako bi se, iz razloga teke i trajne poremeenosti branih odnosa, a to je dovelo do nepodnoljivosti zajednikog
149
U. Habul, Brana zajednica prema entitetskim zakonima, pravni i socijalni aspekt, Dvoje njih bie jedno, Zbornik radova s okruglog stola o braku i branoj zajednici iz perspektive vjerskih zajednica i civilnog
zakonodavstva, Caritas BK BiH, Graforad Zenica, Sarajevo, 2007, 14.
150
Ibid., 16.
151
Ibid., 112 fn. 130.
152
lan 44. st. 1 PZ FBiH.
153
lan 44. st. 2 PZ FBiH.
178
ivota, njihov brak razveo. Ako jedan od branih partnera odustane od sporazumnog prijedloga za razvod braka, a drugi se izjasni da ostaje pri prijedlogu
da se brak razvede, taj prijedlog e se smatrati tubom za razvod braka.154
ZAKLJUAK
U pozitivnom pravu na teritoriji Bosne i Hercegovine postoji mnogo
porodino-pravnih instituta protkanih ciljevima koji provejavaju kroz normiranje uzroka i postupka razvoda braka, odnosno pokuaja odravanja
braka u ivotu. Paljivom analizom postojeih zakonskih rjeenja moemo zakljuiti da su ciljevi instituta branog prava, a posebno u dijelu koji
se odnosi na razvod braka, slini ili gotovo jednaki onima u rimskom, odnosno kanonskom i erijatskom branom pravu. Ovaj nain posmatranja
omoguava pronicanje u sutinu svakog porodino-pravnog instituta ponaosob, pogotovo imamo li u vidu historijsko-pravnu kompleksnost prostora kojima pripadamo. Recepcijom rimskog prava u velikim europskim
pravnim sistemima nemogue je zaobii sagledavanje utjecaja koji je to
antiko pravo imalo u oblasti regulisanja razvoda braka (divortium). Moe
se konstatovati da je divortium bivao urnekom pravnog ureenja modaliteta i postupka prestanka braka u novim pravnim kodifikacijama. No,
kao i svaki institut i ovaj nije mogao odoljeti odreenim modifikacijama
najvidljivijim kroz kanonsko brano pravo.
Posmatrano s pravnog aspekta, podruje nae drave predstavlja teritoriju koja je u razliitim vremenskim razdobljima bivala pod utjecajima
raznih stranih pravnih sistema koji su se vremenom udomaili, preuzeli u
pozitivno pravo zemlje i bili prihvaeni od naroda ovdanjih prostora. Stoga je za oekivati da se odgovarajuim pravnim aktima pokuaju iznai
najbolja rjeenja u oblasti pravnog normiranja sklapanja i razvoda braka,
uz uvaavanje tri pravna pravila:Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum (ius) cuique tribuere, i pravnih normi
koje su, historijski gledano, pokazale svoj najvii stepen djelotvornosti i
pravedne uinkovitosti.
Paljivom analizom razloga za razvod braka koji su opservirani kroz
dui vremenski period, te prouavanjem sutinskih razloga normiranih u
okviru brakorazvodnih uzroka uoavamo tanku nit koja povezuje navedene pravne sisteme, a sve s ciljem ouvanja zajednice ivota i to harmoninijeg ureenja ivota branih partnera.
154
lan 40. PZ BDBiH lan 54. PZ RS.
179
RECHTSVERGLEICHENDE ANALYSE DES DIVORTIUM IM

ANTIKEN ROM, DER EHESCHEIDUNG IM KANONISCHEN RECHT
UND DES ET-TALAQ IM SCHARIA RECHT IM VERHLTNIS ZUM
POSITIVEN EHERECHT IN BOSNIEN UND HERZEGOWINA
ZUSAMMENFASSUNG
Rezeption des rmischen Rechts hatte einen groen Einfluss auf das
Eheecht der Lnder, die zum juristischen Kreis des Kontinentaleuropa
gehren. So hatten viele Institutionen, wie zB: divortium, caelebs, orbus,
matrimonium, concubinatus usw. einen groen Einfluss und entscheidende Bedeutung bei der Erarbeitung moderner rechtlicher Kodifizierungen,
die das Eherecht regeln. Genauso wie dieser Prozess im westlichen Teil
von Europa verlief, hatte das rmische Recht seinen Einfluss auf das Gebiet des Westlichen Balkans durch die Brgerlichen Gesetzbcher erweitert. Trotz des groen Einflusses des rmischen Rechts auf das eheliche Recht der europischen Lnder, drfen wir den Einfluss von anderen
Rechtsordnungen auf unser privates Recht nicht vernachlssigen. Zu diesen Rechtsordnungen gehrt der strkste Einfluss der religisen Rechte,
die bis Mitte der vierziger Jahre des letzten Jahrhunderts fr Muslime das
positive Recht in diesen Bereichen waren, und von staatlichen Institutionen angewendet wurden. Daher sollte der Gesetzgeber alle Umstnde
bercksichtigen, die eine Gemeinschaft im Laufe der Zeit beeinflussen,
und im Sinne der Achtung der universellen Menschenrechte und der Freiheit, Gesetze erlassen, die fr Menschen von groem Nutzen sein werden,
insbesondere bei der Regelung von Familien- und Eherechten. Schwere
und dauerhaften Strung der ehelichen Beziehung, die zu Intoleranz des
Zusammenlebens fhrt, wird als Grund fr die Scheidung in allen drei
Familienrechtsgesetzen in Bosnien-Herzegowina angefhrt. Auf der anderen Seite konkretisieren das kanonische Recht der katholischen und
orthodoxen Kirchen und Scharia diese Grnde, die in der Regel, wie auch
positivrechtlich normiert, die Ursache fr eine schwere Unvertrglichkeit
des gemeinschaftlichen Lebens sein werden, und die das Gericht in jedem einzelnen Fall zu beurteilen hat.
Schlsselwrter: divortium et-Talaq, kanonisches Recht, die Scharia.
180
PRETHODNO PRIOPENJE
181
Vladimir Boranijaevi*
NOVI ZAKON O PARNINOM POSTUPKU REPUBLIKE SRBIJE
SAETAK
Novi Zakon o parninom postupku Republike Srbije donet je 2011. godine, a njegove odredbe stupile su na snagu 1. februara 2012. godine. Ovaj
zakon, iako ne predstavlja rezultat potpune reforme parnine procedure,
donosi niz novina. Reenja u pogledu pojedinih procesnih instituta su bitno izmenjena i dopunjena, a u parninu proceduru su uvedeni i sasvim
novi instituti. S druge strane, iz zakona su eliminisane odredbe u pogledu
pojedinih procesnih ustanova, a vraeni su odreeni instituti koji su bili
izostavljeni odredbama ranijih zakona. Autor u radu ukazuje na novine
koje zakon donosi, posebno naglaavajui sutinske promene u odnosu
na raniji procesni zakon kojim su bili regulisani instituti parnine procedure.
Kljune rei: parnini postupak, sud, tuilac, tueni, punomonici,
tuba, presuda, pravni lek.
Docent Pravnog fakulteta u Pritini sa privremenim seditem u Kosovskoj Mitrovici, Republika Srbija
182
1. Pravila po kojima se postupa u postupku pruanja pravne zatite

osporenim, ugroenim ili povreenim graanskim subjektivnim pravima
sadrana su u novom Zakonu o parninom postupku Republike Srbije koji
je donet 2011. godine.1 Odredbe ovog procesnog zakona stupile su na
snagu 1. februara 2012. godine.2
Novi ZPP u sutini ne predstavlja rezultat potpune reforme parnine
procedure, niti izvornu zakonodavnu tvorevinu, s obzirom da zadrava sistematiku ranijeg Zakona o parninom postupku iz 2004. godine.3 Redaktori zakona su nastojali da ouvaju integritet parnine procedure, da se
ne posegne za revizijom pojedinih fundamentalnih procesnih naela ili
ustanova koje ine sutinu postojeeg procesnog modela, da predloene
zakonske intervencije ne ugroze osnovne pravnopolitike vrednosti i ciljeve, da se zbog zahteva za efikasnou postupka i nastojanja da se suenja
odvijaju u razumnom roku ne rtvuje zakonitost i kvalitet pravne zatite,
da se nekritiki ne preuzmu nekompatibilna reenja iz drugih pravnih sistema koja su strana naem pravnom krugu i naoj pravnoj tradiciji..4
Iako, prema reima redaktora, pojedini zakonodavni zahvati u odnosu na
ranija reenja nisu veliki, oni ipak dovode do sutinskih promena u pojedinim etapama postupka i menjaju oblik nekih, ve dugo u zakonu poznatih, instituta parnine procedure.5
Novi ZPP Republike Srbije donosi veliki broj novina u procesnom reimu. Iz zakona su eliminisane odredbe u pogledu pojedinih instituta koji
su predstavljali akutni problem parnine procedure, u procesni reim su
vraeni odreeni instituti koji su bili izostavljeni odredbama ranijih zakona, odreena reenja su rezultat novih pravnopolitikih i pravnotehnikih
ciljeva. S druge strane, pojedina reenja su bitno izmenjena ili dopunjena,
a uvedeni su i sasvim novi instituti.
U ovom radu svakako nije mogue ukazati na sve novine koje donosi
novi ZPP 2011. Stoga e u radu biti posveena panja sasvim novim zaZakon o parninom postupku - ZPP 2011, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 72/2011.
Ovaj, drugi po redu, procesni zakon kojim su regulisani instituti parnine procedure u Republici Srbiji,
usvojila je narodna skuptina Republike Srbije 26. septembra 2011. godine, a u prelaznim i zavrnim
odredbama propisano je da njegova primena poinje 1. februara 2012. godine.
3
Zakon o parninom postupku - ZPP 2004, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 125/2004. I ZPP 2004,
takoe, nije predstavljao originalnu zakonodavnu tvorevinu s obzirom na to da je i u njemu bila zadrana
sistematika jugoslovenskog Zakona o parninom postupku iz 1976. godine (detaljno o donoenju ZPP
2004, videti: G. Stankovi, Predgovor za Zakon o parninom postupku, IP Justinijan, Beograd 2004, 7
10).
4
Tako: G. Stankovi, Predgovor za Zakon o parninom postupku, 2. izd., Slubeni glasnik, Beograd 2012,
9.
5
Ibid.
1
2
V. Boranijaevi: Novi zakon o parninom postupku Republike Srbije
183
konodavnim reenjima i onim institutima koji su izmenjeni u odnosu na

ranija zakonska reenja.6
2. Naelo efikasnosti, kao jedno od vrlo vanih procesnih naela, konkretizovano je velikim brojem odredaba zakona. Specifino novo reenje
koje donosi ZPP 2011 odnosi se na dunost suda i stranaka da utvrde vremenski okvir za reavanje spora. Zakonodavac, najpre, u odredbi iz l.
10. st. 2. ZPP 2011 propisuje da je sud duan da sprovede postupak bez
odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom
za preduzimanje parninih radnji i sa to manje trokova. Ova odredba se
konkretizuje putem odredbe iz l. 308. st. 1. ZPP 2011 kojom se odreuje
da je stranka duna da najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na
prvom roitu za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije obavezno,
predloi vremenski okvir za sprovoenje postupka. Sud reenjem odreuje vremenski okvir za sprovoenje postupka, a reenje naroito sadri: broj roita, vreme odravanja roita, raspored izvoenja dokaza na
roitima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske rokove, kao i
ukupno vreme trajanja glavne rasprave.7 Sud je, prema zakonu, duan
da potuje vremenski okvir, a nepostupanje sudije u vremenskom okviru predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka, u skladu sa
odredbama Zakona o sudijama.8 Dakle, sud je duan da na predlog stranaka na pripremnom roitu ili prvom roitu za glavnu raspravu utvrdi
vremenski okvir za sprovoenje postupka i istog se pridrava, pod pretnjom disciplinske odgovornosti. Ovo reenje bi trebalo da utie na ostvarenje naela o suenju u razumnom roku i doprinese vremenskoj i sadrinskoj koncentraciji postupka, jer e se sam postupak odvijati na nain
koji sud i stranke odrede u pogledu prikupljanja procesnog materijala i
zakazivanja, odravanja i odlaganja roita.9
3. Institut iskljuenje i izuzee modifikovan je na taj nain to su zakonom predvieni novi razlozi za iskljuenje sudije. Pored onih razloga koji
su bili predvieni ranijim procesnim zakonom, a koji su predstavljali razlog moralne, profesionalne ili materijalne zainteresovanosti sudije, novi
ZPP kao razloge za iskljuenje sudija predvia i sledee razloge: ukoliko
je sudija kao akcionar vlasnik vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravPritom, u pogledu ovih instituta nee biti detaljno analizirana sva pravila sadrana u zakonu, niti e, u
najveem broju sluajeva, biti razmatrani pravnopolitiki i pravnotehniki motivi za njihovo uvoenje ili
izmenu.
7
Videti: l. 308. st. 3 - 4. ZPP 2011.
8
Videti: l. 10. st. 3. ZPP 2011.
9
Nastojanje zakonodavaca bilo je i da smanji broj obraanja Evropskom sudu za ljudska prava i Ustavnom
sudu Republike Srbije zbog povrede prava na suenje u razumnom roku, pa samim tim i broj novanih
isplata na ime naknade zbog povrede ovog prava koje isplauje drava (Tako: G. Stankovi, 2012, 20).
6
184
nog lica, kad je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik; ako je sudija
doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat10; ako je
u steajnom postupku kao steajni sudija ili lan steajnog vea doneo
odluku povodom koje je dolo do spora.11 Kada je u pitanju trenutak u postupku do koga se moe traiti izuzee, odnosno iskljuenje, taj trenutak
se razlikuje u zavisnosti od toga da li se trai izuzee odn. iskljuenje sudije u prvostepenom ili drugostepenom postupku. U prvostepenom postupku stranka je duna da zahtev za izuzee, odnosno iskljuenje podnese
im sazna za razloge za iskljuenje, odnosno izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom. Ukoliko nije bilo rasprave,
poslednji trenutak za podnoenje zahteva je trenutak donoenja sudske
odluke.12 U drugostepenom postupku zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku moe se podneti do donoenja odluke o pravnom
leku, a zahtev za izuzee u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sudu
vieg stepena.13 Novina koju donosi novi zakon je i nain na koji postupa
sudija ije se izuzee ili iskljuenje trai zahtevom. Kad je zahtev za iskljuenje ili izuzee podnet na roitu, sudija je duan da zavri zapoeto
roite i do donoenja odluke o zahtevu za iskljuenje ili izuzee moe da
preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja (l. 72.
st. 1. ZPP 2011). Ukoliko zahtev za iskljuenje bude usvojen, sud ukida sve
radnje koje je preduzeo iskljueni sudija. Ukoliko se radi o izuzeu, sud
ukida radnje koje je preduzeo sudija nakon podnoenja zahteva, osim u
sluaju da se stranke saglase da se te radnje ne ukidaju.14 Na ovaj nain se
spreavaju stranke da podizanjem zahteva za iskljuenje ili izuzee sudije
odugovlae postupak traei odlaganje roita. Ova pravila se primenjuju
i u drugostepenom postupku.
4. Odreene novine zakon donosi i kada su u pitanju stranke i njihovi
zastupnici. Zakonom je u odredbi iz l. 74. st. 3. izriito predvieno da javni tuilac ima pravo da uestvuje u parninom postupku kao stranka, ali
Ukoliko je advokat postao sudija, to se u velikom broju sluajeva dogodilo prilikom opteg izbora sudija
u Republici Srbiji 2009. godine, injenica da je zastupao stranku kao advokat predstavlja razlog za iskljuenje sudije zbog njegove profesionalne zainteresovanosti.
11
Videti: l. 67. st. 1. t. 2, 6, 7. ZPP 2011. Ovakvo reenje zakonodavca rezultat je injenice da su u Republici Srbiji podeljene besplatne akcije javnih preduzea. Odreivanje procenta uea u kapitalu javnog
preduzea trebalo bi da otkloni neosnovane zahteve stranaka za iskljuenje sudija zbog njihove potencijalne
materijalne zainteresovanosti.
12
Videti: l. 69. st. 2. ZPP 2011. U ovom domenu nema razlika u odnosu na raniji procesni zakon.
13
Prema ranijem procesnom zakonu nije bilo razlikovanja rokova u pogledu zahteva za izuzee i zahteva za
iskljuenje sudije vieg suda. Tako je zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije mogao biti podnet u pravnom
leku ili odgovoru na pravni lek, a ukoliko je pred viim sudom odravana rasprava, onda do njenog okonanja (l. 68. st. 3. ZPP 2004).
14
Videti: l. 72. st. 3. ZPP 2011.
10
185
samo u zakonom predvienim sluajevima. Takoe, u zakonu je izvreno

jasno razlikovanje izmeu zakonskih zastupnika parnino nesposobnih
stranaka i zastupnika pravnih lica, koji zastupaju pravna lica koja su parnino sposobna, ali nemaju faktiku sposobnost za preduzimanje radnji u
postupku. Pravna lica zastupa lice koje je upisano u odgovarajui registar,
a odreeno je posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog
lica ili odlukom suda.15
5. Sutinski nova reenja ZPP 2011 odnose se na punomonike u parninom postupku. U ovom delu zakonodavac je radikalno izmenio ranija
pravila te propisao da punomonici stranaka mogu biti samo lica koja
poseduju posebne pravnike kvalifikacije advokati.16 Odredbom iz l.
85. st. 1. ZPP 2011 propisano je da stranke mogu da preduzimaju radnje
u postupku lino ili preko punomonika koji mora da bude advokat. Prema odredbama ZPP 2004 punomonik stranke moglo je da bude svako
fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi
nadripisarstvom i kome je uskraivano dalje zastupanje stranke.17 Iako je
pravilo da stranku zastupa advokat, predvieni su izuzeci od ovog pravila.
Moguno je da pravno lice kao stranku u postupku zastupa diplomirani
pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom koji je stalno zaposlen u tom
pravnom licu. Takoe, izuzetak nalazimo i u odredbi iz l. 88. st. 3. ZPP
2011 u kojoj je propisano da punomonika advokata moe da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, ako je stranka tako
odredila u svom punomoju. Advokatski pripravnik to nee moi da ini
u postupku po pravnim lekovima. Stranku, takoe, mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, osim u sluaju da je
sama stranka advokat.18
6. Znaajan broj novina donose odredbe koje se odnose na dostavljanje, kao jednu od najznaajnijih sudskih parninih radnji u postupku.
Najpre, zakonodavac je proirio krug organa dostavljanja, tako da i same
stranke mogu biti u toj ulozi. Prema zakonu,19 stranke mogu neposredno
i blagovremeno da upuuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da
podneske i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu
sudu. Ovaj oblik dostavljanja mogu je ukoliko su ispunjena dva osnovna
Videti: l. 77. ZPP 2011.
Ova odredba ZPP 2011 predstavlja konkretizaciju odredbe iz l. 67. st. 2. Ustava Republike Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 98/2006) kojom je propisano da pravnu pomo prua advokatura kao
samostalna i nezavisna sluba.
17
Stranku je, prema odredbi iz l. 84. st. 2. ZPP 2004, advokat morao da zastupa u postupku po reviziji i
zahtevu za zatitu zakonitosti.
18
Detaljnije o novim reenjima ZPP 2011 u pogledu punomonika, videti: G. Stankovi (2012), 41 45.
19
Videti: l. 130. st. 1. ZPP 2011.
15
16
186
uslova. Prvi je da su se parnine stranke saglasile o takvom nainu dostavljanja i zakljuile sporazum o dostavljanju, a drugi je da je sud ovaj oblik
dostavljanja i sam sporazum dozvolio donoenjem reenja.20 Poto sud
donese reenje o upravljanju parnicom i odobri ovaj nain dostavljanja,
stranke su dune da sudu uredno podnose podneske i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju.21 Sporazum o dostavljanju se zakljuuje
u toku parnice i ne moe se primenjivati u sluaju linog dostavljanja.
Prema novom ZPP dostavljanje je moguno izvriti i elektronskim
putem. Ukoliko stranke i uesnici u postupku pristanu na ovaj nain
dostavljanja,22 ono se vri preko informacionog sistema suda slanjem
podnesaka i drugih pismena na elektronsku adresu stranke. Dostavljanje
na ovaj nain je izvreno pod uslovom da je moguno da se obezbedi
povratni podatak da je lice primilo pismeno. Potvrdu o prijemu pismena
ovim putem predstavlja odtampani elektronski zapis o danu i asu kada
je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno poslato
primaocu, naziv poiljaoca i primaoca, kao i naziv pismena.23
Bitnu novinu zakonodavac donosi i kada je u pitanju lino dostavljanje. Tuba, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba i pravni lek dostavljaju se lino stranci, odnosno
zakonskom zastupniku ili punomoniku. Zakonodavac predvia sasvim
novo reenje za sluaj da se lice kome se pismeno mora dostaviti lino ne
zatekne na mestu na kome se dostavljanje ima izvriti. Pod uslovom da
je adresa tana24, dostavlja ostavlja obavetenje da lice koje nije zateeno na datoj adresi pismeno moe da preuzme u sudu u roku od 30 dana
od dana pokuanog dostavljanja.25 U tom sluaju, kopija pismena koje je
trebalo dostaviti istie se na oglasnoj tabli suda. Adresat je obaveten da
pismeno moe preuzeti kod suda, a ukoliko to ne uini u roku od 30 dana,
G. Stankovi (2012), 58.
S obzirom na nain dostavljanja (putem pote, predajom adresatu na ruke, preko javnog belenika)
dokaz o dostavljanju moe biti potanska povratnica, zapisnik javnog belenika da je izvrena predaja, itd.
22
Poto je neophodno da se stranke saglase o ovom nainu dostavljanja, nesporno je da ovaj oblik sudske parnine radnje nije moguno primeniti kod svih oblika linog dostavljanja (tuba, platni nalog), dok je
presudu i pravni lek moguno dostaviti elektronskim putem.
23
Videti: l. 129. st. 3. ZPP 2011.
24
Pod adresom lica kome treba dostaviti pismeno smatra se adresa prebivalita ili boravita koja je u
evidenciji organa policijske uprave.
25
Videti: l. 141. st. 2. ZPP 2011. Sadrinu obavetenja koje dostavlja ostavlja na adresi lica kome je
trebalo lino dostaviti pismeno, a ono nije zateeno na toj adresi, ini oznaenje imena i prezimena lica
kome je dostavljanje pokuano, oznaenje njegovog svojstva u postupku, dana i asa pokuanog dostavljanja, adrese na kojoj je pokuano dostavljanje, obavetenje da se pismeno moe preuzeti u sudu u roku
od 30 dana, oznaenje da e kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, te obavetenje da e se
po proteku tog roka smatrati da je dostavljanje izvreno.
20
21
187
protekom ovog roka smatra se da je dostavljanje izvreno ediktalnim putem, preko oglasne table suda. U ovom sluaju, ediktalno dostavljanje
predstavlja supsidijaran nain dostavljanja, onda kada lino dostavljanje
nije bilo mogue izvriti zbog netane adrese ili kada lice kome je trebalo
dostaviti pismeno nije to pismeno podiglo kod suda u predvienom roku.26
Kada je u pitanju dostavljanje, zakonodavac je predvideo i dostavljanje putem sudskog pregratka (pravnim licima i advokatima), kao i dostavljanje javnim belenicima i izvriteljima.27
7. Izvesne novine zakonodavac donosi i kada su u pitanju tuba za
utvrenje, povlaenje tube, kao i dostavljanje tube na odgovor i sam
odgovor na tubu. Tubom za utvrenje zahteva se od suda da utvrdi postojanje ili nepostojanje odreenog prava ili pravnog odnosa ili da utvrdi istinitost ili neistinitost odreene isprave. Novi ZPP 2011 proiruje listu
razloga iz kojih se moe podii tuba za utvrenje, te se, prema odredbi
iz l. 194. st. 1. i st. 3. ona moe podii i radi utvrivanja povrede prava
linosti i postojanja, odnosno nepostojanja odreene injenice, kad je
to predvieno posebnim zakonom ili drugim propisima. Pritom, tuba za
utvrenje povrede prava linosti se moe podii bez obzira da li je stavljen
zahtev za naknadu tete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom.
Povlaenje tube je prema novom zakonu moguno sve do pravnosnanog okonanja postupka, ukoliko na to pristane tueni. Prema ranijim zakonskim reenjima povlaenje tube je bilo moguno do zakljuenja glavne rasprave.28 Zakonodavac je skratio i rok u pogledu fikcije koja
je zakonom predviena povodom povlaenja tube. Naime, ukoliko se
tueni u roku od osam dana29 od dana prijema obavetenja o povlaenju
tube ne izjasni o tome, smatra se da je na povlaenje pristao. Kako se
tuba moe povui do pravnosnanog okonanja postupka, u sluaju da
je ona povuena nakon donoenja prvostepene presude, sud e doneti
reenje kojim e utvrditi da je tuba povuena i da je doneta presuda
bez dejstva. Ukoliko je pre povlaenja tube izjavljena alba protiv donete
presude, sud e reenjem utvrditi da je tuba povuena, da je presuda bez
dejstva i odbaciti albu.30
O moguim problemima u praksi povodom ovog zakonskog reenja i nedostacima ediktalnog dostavljanja, videti: G. Stankovi (2012), 61 - 64.
27
Videti: l. 136 138. ZPP 2011.
28
Videti: l. 196. st. 1. ZPP 2004.
29
Prema odredbi iz l. 196. st. 2. ZPP 2004 taj rok je iznosio 15 dana.
30
Videti: l. 202. st. 4. ZPP 2011.
26
188
Sud je duan da tubu sa svim prilozima dostavi tuenom na odgovor

u roku od 15 dana od dana prijema tube u sudu. Ovaj rok je znatno krai
od roka koji je bio predvien ranijim procesnim zakonom.31 Zakonodavac
u odredbi iz l. 297. st. 2. ZPP 2011 propisuje da je sud duan da tuenog
prilikom dostavljanja tube poui o posledicama proputanja da odgovori
na tubu, o dunosti da imenuje punomonika za prijem pismena, kao
i na dunost obavetavanja suda o promeni adrese. Sud nije duan da
poui tuenog o sadrini odgovora na tubu, kako je to bili predvieno
odredbama ZPP 2004. Tueni je duan da odgovori na tubu u roku od 30
dana od dana prijema tube.32
8. Po prvi put je odredbama ZPP regulisano dejstvo presude, kao sudske odluke, prema obinom umeau koje prema njemu proizvodi presuda iz parnice u kojoj je on uestvovao kao umea. To dejstvo presude
se naziva intervencijsko dejstvo. U parnici koju pokree stranka kojoj se
umea pridruio u prethodnoj parnici i koja je parnicu izgubila, protiv
umeaa, kao tuenog, presuda iz prethodne parnice, pod odreenim
uslovima proizvodi intervencijsko dejstvo.
Intervencijsko dejstvo presude u parnici izmeu stranke i umeaa,
kao tuenog, ogleda se u nemogunosti umeaa da osporava utvreno
injenino stanje, kao i pravne kvalifikacije sadrane u obrazloenju presude koja je postala pravnosnana.33 Izuzetno, stranka koja je bila umea
ima pravo da istakne prigovor da je stranka kojoj se pridruio u prethodnoj parnici pogreno vodila parnicu ili da je sud propustio da joj dostavi
pozive, podneske ili odluke. Tako raniji umea, a sada stranka u novom
postupku ima pravo na prigovor koji e sud usvojiti, ukoliko budu ispunjeni zakonom predvieni uslovi.34 Ukoliko stranka koja je bila umea
u prethodnoj parnici uspe sa prigovorom, sud e dozvoliti da stranke u
novoj parnici ponovo raspravljaju o injeninim i pravnim pitanjima koja
su bila predmet raspravljanja i izvianja u prethodnoj parnici. Proizlazi
zakljuak da e intervencijsko dejstvo presude biti moguno samo ukoUporedi: l. 281. ZPP 2004 i l. 296. ZPP 2011.
Prema ZPP 2004 tueni je bio duan da odgovori na tubu u roku do 30 dana i taj rok je bio dilatorne prirode, dok je rok od 30 dana predvien odredbama ZPP 2011 zakonski rok (detaljnije: G. Stankovi (2012),
119 120).
33
Videti: l. 218. st. 1. ZPP 2011.
34
Sud e usvojiti prigovor ukoliko raniji umea, a sada tueni u parnici dokae da: u vreme stupanja u
prethodnu parnicu nije blagovremeno bio obaveten o parnici koja je prethodno voena i time bio spreen
da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda te parnice; je stranka iz ranije parnice namerno ili
iz grube nepanje propustila da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a
za mogunost njihovog preduzimanja raniji umea nije znao ili nije mogao da zna; je stranka iz prethodne
parnice svojim parninim radnjama spreavala da nastupi dejstvo radnji njenog umeaa (l. 218. st. 3. t.
1 3. ZPP 2011).
31
32
189
liko je stranka kojoj se umea pridruio u prethodnoj parnici savesno

vodila parnicu i da nije svojim radnjama eliminisala dejstvo radnji koje
je preduzeo umea. U suprotnom, raniji umea u novoj parnici u kojoj
ima poloaj tuenog moe prigovorom isticati da je stranka izgubila parnicu svojom krivicom i na taj nain otkloniti intervencijsko dejstvo presude
donete u ranijoj parnici.
9. Odredbe zakona koje su posveene presudi, kao rezultatu sudske
parnine radnje odluivanja, donose izvesne novine. One se odnose na
meupresudu, kao specifinu sudsku odluku kojom se odluuje samo
o jednom elementu tubenog zahteva, i presudu zbog izostanka, koja se
ponovo uvodi u na parnini postupak.
Meupresuda predstavlja sudsku odluku kojom se odluuje o osnovu
tubenog zahteva. Kao to je poznato, ova vrsta presude moe se doneti
u postupku koji je pokrenut tubom za osudu na inidbu, i to u situacijama kada je tueni osporio i osnov i visinu tubenog zahteva. Iz razloga
celishodnosti i ekonominosti sud donosi meupresudu samo o osnovu
tubenog zahteva. Novine koje se odnose na meupresudu kreu se u
dva pravca. Najpre, zakonodavac je izriito propisao da e sud, ukoliko
stvar ispunjava uslove za donoenje odluke u pogledu osnova, doneti meupresudu kojom e samo utvrditi postojanje osnova tubenog zahteva.35
Na ovaj nain je zakonodavac posebno ukazao na utvrujui karakter
meupresude i na injenicu da je ona odluka kojom se samo utvruje
postojanje osnova tubenog zahteva. Ukoliko sud ne utvrdi postojanje osnova tubenog zahteva, on ne moe doneti meupresudu, ve e doneti
presudu kojom e odbiti tubeni zahtev.36
Zakonodavac je takoe, u odredbi iz l. 347. st. 3. ZPP 2011 propisao i
da meupresuda ima svoje dejstvo samo u parnici u kojoj je doneta. To
je i logina posledica injenice da nakon pravnosnanosti meupresude
sud izvia i odluuje o visini tubenog zahteva i donosi konanu odluku o
tubenom zahtevu.
Presuda zbog izostanka je vraena u opti parnini postupak. Ova presuda je dugo egzistirala u parninom procesnom pravu37, da bi odredbaVideti: l. 347. st. 1. ZPP 2011.
Raniji procesni zakon nije definisao meupresudu na ovaj nain to je imalo za posledicu da su sudije
meupresudom neretko odbijale tubeni zahtev. Npr. videti: Reenje Vieg trgovinskog suda P 6795/2000
od 18. 01. 2001, Pravo, teorija i praksa br. 11/2002, 68. O konkretnom i slinim primerima iz sudske
prakse, detaljnije: V. Boranijaevi, Presude u parninom postupku, Zadubina Andrejevi, Beograd 2009,
104 fn. 195.
37
O presudi zbog izostanka prema ranijim zakonskim reenjima, detaljno: S. Triva, Graansko parnino
35
36
190
ma ZPP 2004 bila eliminisana iz opte parnine procedure. Odredbama

ZPP 2004 bila je predviena kao oblik sudske odluke, ali samo u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti, iako se nije moglo govoriti
o presudi zbog izostanka u pravom smislu rei.38 Novi ZPP 2011 predvia mogunost donoenja presude zbog izostanka u situacijama kada se
tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, ve mu se dostavlja uz poziv za
pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu, ukoliko pripremno
roite nije odrano. Ukoliko tueni, kome je dostavljena tuba uz poziv
za pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu, ukoliko pripremno roite nije odrano, ne doe na pripremno roite ili prvo roite za
glavnu raspravu ili doe na ta roita, ali se ne upusti u raspravljanje, a ne
ospori tubeni zahtev, sud donosi presudu zbog izostanka kojom usvaja
tubeni zahtev. Zakonodavac je taksativno odredio uslove koji moraju biti
ispunjeni da bi sud postupio na ovaj nain i doneo ovu procesnu presudu.
Najpre, neophodno je da je tueni uredno pozvan, da tueni nije podneskom osporio tubeni zahtev, da osnovanost tubenog zahteva proizlazi
iz injenica navedenih u tubi, da injenice na kojima se zasniva tubeni
zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa
injenicama koje su optepoznate i da ne postoje optepoznate okolnosti
koje su spreile tuenog da doe na roite.39 Samo kumulativno ispunjenje svih uslova dovodi do donoenja presude zbog izostanka. Posebno je
znaajan materijalnopravni uslov koji se odnosi na potrebu da osnovanost
tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi. Iako se tueni
nije pojavio na roitu ili se pojavio, ali se nije upustio u raspravljanje,
sud je duan da utvrdi materijalnopravnu osnovanost tubenog zahteva.
Ukoliko utvrdi da osnovanost tubenog zahteva ne proizlazi iz injenica
navedenih u tubi, sud e doneti presudu kojom odbija tubeni zahtev
tuioca formulisan u tubi. Donoenje presude zbog izostanka predstavlja
nain na koji se tuiocu prua pravna zatita koju je traio, iako je tueni
nedelatan u postupku.
10. Kada su u pitanju pravni lekovi u parninom postupku, novine koje
donosi ZPP 2011 odnose se i na redovne i na vanredne pravne lekove. alprocesno pravo, 3. izd., Narodne novine, Zagreb 1978, 485 491; B. Pozni/V. Raki-Vodineli, Graansko procesno pravo, 15. izd., Savremena administracija, Beograd 1999, 271 274; D. Palakovi, Parnino procesno pravo, Pravni fakultet Kragujevac, Kragujevac 2004, 236 238. Ovaj oblik presude egzistira i
u pravnim sistemima pojedinih zemalja lanica bive jugoslovenske drave Republici Hrvatskoj, Republici
Makedoniji. Videti: S. Triva/M. Dika, Graansko parnino procesno pravo, 7. izd, Narodne Novine, Zagreb
2004, 608 616; l. 320. Zakona za parnina postapka, Sluben vesnik na Republika Makedonija, br.
79/2005; 110/2008, 83/2009, 116/2010.
38
l. 476. st. 1. ZPP 2004.
39
Videti: l. 351. st. 1. t. 1-5. ZPP 2011.
191
ba protiv presude zadrala je status redovnog pravnog leka kojim se inicira postupak kontrole zakonitosti donete odluke parninog suda. alba
je prema novom ZPP i dalje, po pravilu, suspenzivan pravni lek. Izuzetno,
predvieno je da u odreenim situacijama alba odlae nastupanje pravnosnanosti pobijane presude, ali ne spreava njeno izvrenje. Ukoliko je
presudom za osudu na inidbu fizikom licu naloena isplata potraivanja
ija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti,40 odnosno ukoliko se preduzetniku ili pravnom licu nalae isplata potraivanja
ija glavnica ne prelazi iznos od 1000 evra, alba ne odlae izvrenje.41
Kada su u pitanju bitne povrede odredaba parninog postupka, zakonom je proirena lista ovih povreda. Tako, bitna povreda odredaba parninog postupka postoji uvek ukoliko je sud odbio da odluuje o zahtevu za
koji je nadlean i ukoliko protivno odredbama zakona parnini postupak,
iako su bile ispunjene zakonske pretpostavke, nije voen na slubenom
jeziku nacionalne manjine.42 Ostale bitne povrede identine su onima
koje su bile sadrane u ZPP 2004.43
U domenu vanrednih pravnih lekova zakonodavac donosi veliki broj
novina. Najpre, iz sistema pravnih lekova koji se izjavljuju protiv pravnosnanih odluka eliminisani su zahtev za zatitu zakonitosti i alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje, kao pravni lek uveden
odredbama ZPP 2004.
Kada je u pitanju revizija protiv presude, zakonom su izmenjeni razlozi
za njeno izjavljivanje. Revizija se i dalje moe izjaviti zbog pogrene primene materijalnog prava. Zakonodavac je suzio listu povreda odredaba
postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije. Razlog za reviziju
e uvek postojati ukoliko je sud odluio o zahtevu koji ne spada u sudsku
nadlenost, odnosno ako je odbio da odluuje o zahtevu za koji je bio
nadlean. Takoe, razlog za reviziju postoji i ukoliko postoji bitna povreda
odredaba parninog postupka iz l. 374. st. 2. t. 6, 8, 10 i 11. ZPP 2011.44
Dinarska protivvrednost novanog iznosa utvruje se prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na
dan donoenja sudske odluke.
41
Videti: l. 368. st. 1. ZPP 2011.
42
Videti: l. 374. st. 2. t. 2, 8. ZPP 2011.
43
O novinama u postupku po albi, detaljno: G. Stankovi (2012), 140 147.
44
Ako je protivno odredbama zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog proputanja ili presudu zbog izostanka; ako je protivno odredbama zakona sud odbio
zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnini postupak nije voen
na slubenom jeziku nacionalne manjine, iako su za to bile ispunjene zakonske petpostavke; ako je odlueno o zahtevu o kome je ranije pravnosnano presueno ili o kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje i
ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi. Evidentno je da je zakonodavac u odnosu
na ranija reenja eliminisao veliki broj bitnih povreda odredaba parninog postupka sa liste moguih razloga
40
192
Ove povrede e biti razlog za reviziju, pod uslovom da su one isticane u

albi, odnosno da su uinjene u postupku pred drugostepenim sudom.
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji i ukoliko drugostepeni sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbe
ZPP, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne
presude, kao i ukoliko je do prekoraenja tubenog zahteva dolo u postupku pred drugostepenim sudom.
U zakonu je na nov nain ureena posebna revizija. Ovaj pravni lek
koji je uveden odredbama ZPP 2004 kao vanredna revizija,45 dobio je nov
naziv i predstavlja specifian vanredni pravni lek.
Posebna revizija se izjavljuje protiv drugostepene pravnosnane presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, koju je doneo apelacioni
sud po albi, kada je potvrdio ili preinaio prvostepenu presudu.46 Posebna revizija je tada izuzetno dozvoljena zbog pogrene primene materijalnog prava, kada je zbog toga potrebno da se razmotre pitanja od opteg
interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti graana, radi ujednaavanja sudske prakse i kada je potrebno novo tumaenje prava.47
Posebnu reviziju izuzetno moe da dopusti apelacioni sud koji o njenoj dozvoljenosti odluuje u veu od troje sudija koji nisu uestvovali u
donoenju drugostepene presude.48 Kako je, protiv reenja kojim apelacioni sud ne dozvoljava posebnu reviziju, dozvoljena alba Vrhovnom kasacionom sudu, taj sud e doneti konanu odluku o dozvoljenosti posebne
revizije. Ukoliko Vrhovni kasacioni sud usvoji albu, on e odluivati o
osnovanosti posebne revizije.49
U procesni sistem je uveden novi vanredni pravni lek zahtev za preispitivanje pravnosnane presude. Ovaj pravni lek zamenjuje zahtev za
zatitu zakonitosti i predviena su posebna pravila u pogledu njegovog
za izjavljivanje revizije (uporediti: l. 407. st. 1. t. 2. ZPP 2011 i l. 398. st. 1. t. 1. ZPP 2004).
45
Ovaj pravni lek su pojedini autori u literaturi oznaavali terminom vanredna revizija, a u samom zakonu
on nije imao svoj naziv. Detaljnije o ovom pravnom leku, videti: G. Stankovi, Graansko procesno pravo,
knjiga prva, Parnino procesno pravo, Pravni fakultet u Niu, Ni 2010, 515 516; R. Kea, Graansko
procesno pravo, Prirunik za polaganje pravosudnog ispita, 4. izd., Pravni fakultet u Beogradu i Slubeni
glasnik, Beograd 2011, 309. Vanredna revizija je institut koji, u neto drugaijem obliku, poznaju i pravni
sistemi pojedinih balkanskih zemalja. O vanrednoj reviziji u Republici Makedoniji, videti: A. Janevski, Dozvoljenost revizije prema Zakonu o izmenama i dopunama ZPP Republike Makedonije iz 2010. godine,
Pravni ivot, br. 11/2011, 745 748; u Republici Hrvatskoj, videti: S. Triva/M. Dika, (2004), 722.
46
G. Stankovi (2012), 165.
47
Videti: l. 404. st. 1. ZPP 2011.
48
Videti: l. 404. st. 2. ZPP 2011.
Postupak po posebnoj reviziji se u najveem delu poklapa sa postupkom po redovnoj reviziji,

osim kada je u pitanju postupanje apelacionog suda, kao drugostepenog suda.
49
193
izjavljivanja, rokova, postupka i odluka suda.

Ovaj pravni lek izjavljuje republiki javni tuilac protiv pravnosnane
sudske odluke donete u drugom stepenu. Javni tuilac u ovoj situaciji
predstavlja stranku u funkcionalnom smislu, koja nije supervizor sudskog
postupka, ve stranku koja inicira postupak kontrole zatite zakonitosti,
koji sprovodi Vrhovni kasacioni sud.50 Zahtev za preispitivanje pravnosnane presude izjavljuje se samo ukoliko je pravnosnanom presudom
povreen zakon na tetu javnog interesa.
Ovaj pravni lek se moe izjaviti u roku od tri meseca od dana nastupanja pravnosnanosti presude. Podnosi se neposredno Vrhovnom kasacionom sudu, a drugostepeni sud protiv ije odluke je podnet zahtev je
duan da dostavi spise predmeta ovom sudu u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva.51
Vrhovni kasacioni sud ispituje doputenost zahteva i isti odbacuje ukoliko je zahtev nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako
ga je podnelo neovlaeno lice. Ukoliko ga sud ne odbaci, dostavlja ga
strankama iz parnice koje imaju pravo da u roku koji sud odredi podnesu
odgovor na zahtev.52 O zahtevu se odluuje bez rasprave, u nejavnoj sednici, a pobijana odluka se ispituje u granicama zahteva. Vrhovni kasacioni
sud moe da odbije zahtev za preispitivanje ukoliko ne postoji razlog zbog
koga je izjavljen ovaj pravni lek, a moe i da ga usvoji i postupi na zakonom propisan nain.53
Ponavljanje postupka i dalje egzistira kao vanredni pravni lek, ali su
odreena pravila izmenjena u odnosu na ranija zakonska reenja. Najpre,
zakonom je predvien novi razlog za ponavljanje postupka. Stranka e
moi da zahteva ponavljanje postupka i ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude iskljuen ili je
reenjem suda bio izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija
koji nije uestvovao na glavnoj raspravi (l. 426. st. 1. t. 1. ZPP 2011).
Pojedini, ve postojei, razlozi za ponavljanje postupka pretrpeli su
radikalne izmene. Razlog za ponavljanje postupka postoji i ako je stranka stekla mogunost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska praG. Stankovi (2012), 169 170.
Videti: l. 421. st. 4. ZPP 2011.
52
Videti: l. 422. st. 3. ZPP 2011.
53
Sud moe da ukine presudu drugostepenog i prvostepenog suda u celini ili delimino ili moe da ukine
samo presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno suenje prvostepenom ili drugostepenom
sudu, a moe i presudom da preinai pobijanu presudu.
50
51
194
va kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od

uticaja na donoenje povoljnije odluke; i ako je Ustavni sud, u postupku
po ustavnoj albi, utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog
prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku, a to je moglo
da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke. Kada su u pitanju ova
dva razloga, oni su bili predvieni i odredbama ZPP 2004, ali u drugaijem
obliku. Naime, odredbom iz l. 422. st. 1. t. 10. ZPP 2004 bilo je propisano da je razlog za ponavljanje postupka postoji ako je, po pravnosnano
okonanom postupku pred domaim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Republike Srbije. Novelama ovog zakona iz 2009. godine54 ponavljanje postupka je bilo
moguno traiti i ako je, u postupku po ustavnoj albi, Ustavni sud utvrdio
povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamene Ustavom u parninom postupku. Prema ovim zakonskim reenjima,
pravnosnana presuda Evropskog suda za ljudska prava i odluka Ustavnog suda u postupku po ustavnoj albi mogle su biti povod za ponavljanje
postupka.55 Prema novom ZPP 2011 odluka Evropskog suda za ljudska
prava kojom je utvrena povreda ljudskog prava, kao i odluka Ustavnog
suda doneta u postupku po ustavnoj albi, kojom se utvruje povreda ili
uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava, bie razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko su mogle da budu od uticaja na donoenje povoljnije odluke za parninu stranku. Evidentno je da je zakonodavac u velikoj
meri izmenio ova dva razloga za ponavljanje parninog postupka.
Zakon je doneo i novine u pogledu rokova za izjavljivanje ovog pravnog leka. Subjektivni rok je u trajanju od 60 dana56 i on poinje da tee
razliito, u zavisnosti od razloga za ponavljanje postupka. Objektivni rok
iznosi pet godina od dana pravnosnanosti odluke i nakon proteka tog
roka ne moe se izjaviti predlog za ponavljanje postupka.57 Odreene novine zakon je doneo i u pogledu postupka po predlogu za ponavljanje
postupka.58
11. Kada su u pitanju posebni parnini postupci, zakonodavac predvia dva nova posebna postupka postupak u parnicama o potroakim
sporovima i postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa graana.
Videti: Slubeni glasnik Republike Srbije br. 111/2009.
Detaljnije o ovim zakonskim reenjima, videti: V. Boranijaevi, Povrede ljudskih prava i osnovnih
sloboda kao razlog za ponavljanje parninog postupka, Zbornik Pravnog fakulteta Sveuilita u Rijeci,
volumen 32, broj 1, Rijeka 2011, 511 523.
56
Prema odredbi iz l. 424. st. 1. ZPP 2004 ovaj rok je iznosio 30 dana.
57
O rokovima, videti: l. 428. ZPP 2011.
58
Videti: l. 429. 433. ZPP 2011.
54
55
195
U postupku u parnicama o potroakim sporovima reavaju se sporovi

koji proizlaze iz ugovornog odnosa trgovca i potroaa. Zakonodavac propisuje koji sporovi nemaju karakter potroakih sporova, pravila o nastavljanju postupka po pravilima opte parnine procedure, ukoliko sud utvrdi
da se radi o sloenoj pravnoj stvari. Takoe, odredbama zakona se postupak odreuje kao sumaran, ne postoji dunost odgovora na tubu, niti
se zakazuje pripremno roite. Poziv za glavnu raspravu ima specifinu
sadrinu, predviena su pravila u pogledu iznoenja procesnog materijala
i donoenja sudske odluke, kao i pravila u pogledu pravnih lekova kojima
se moe pobijati odluka kojom se ovaj postupak okonava.59
Postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa graana pokreu udruenja, njihovi savezi i druge organizacije radi zatite kolektivnih prava i
interesa graana. Zakon odreuje ko moe pokrenuti ovaj postupak,
odreuje optu i posebnu mesnu nadlenost suda, predvieno je da tubom moe da se zahteva zatita kondemnatorne i deklarativne prirode.
Zakonom su takoe propisana pravila u pogledu mogunosti odreivanja
privremenih mera, zabrani dvostruke litispendencije, specifinosti presude kojom se usvaja tubeni zahtev, te mogunosti da se presuda doneta u
ovom postupku koristi kao dokaz o utvrenoj povredi kolektivnih prava i
interesa graana u postupku u parnicama za naknadu tete.60
12. Nesporno je da novi ZPP 2011 donosi veliki broj novina u domenu
parnine procedure. Dobro je to je zakonodavac eliminisao odreene
procesne institute koji su bili sredstvo za odugovlaenje postupka ili su u
praksi sudova izazivali razliita tumaenja i nisu dali oekivane rezultate.
Sasvim je sigurno da e izmene odredaba u pogledu pojedinih ve ustaljenih instituta doprineti njihovoj boljoj primeni i otklanjanju odreenih
nedoumica i potekoa koje su se kod sudija javljale prilikom odluivanja. Kada su u pitanju sutinski nova reenja zakona koja se odnose na
nove procesne institute, sudska praksa e pokazati da li e oni zaiveti i
da li e prilikom njihove primene doi do odreenih problema.
59
60
Videti: l. 488. 493. ZPP 2011.

Videti: l. 494. 505. ZPP 2011.
196
THE NEW LAW ON LEGAL PROCEEDINGS OF THE REPUBLIC OF

SERBIA
ABSTRACT
The new Law on Legal Proceedings of the Republic of Serbia was
brought in 2011 and its regulations were put into effect on February 1st,
2012. Although it does not represent a result of a complete reform of civil
procedure, this law brings a series of novelties. Solutions regarding certain process institutes have been significantly changed and supplemented,
and totally new institutes have been introduced to the civil procedure. On
the other hand, regulations regarding certain process institutions were eliminated from the law, while certain institutions which had been omitted
by regulations of the previous laws were returned. In this paper the author
points to the novelties brought by the law, especially emphasizing essential changes, as related to the previous process law, which used to regulate
the institutes of the civil procedure.
Key words: legal proceedings, the court, prosecutor, respondent,
attorney, claim, verdict, legal remedy.
STRUNI RAD
197
Senad Mulabdi*
OBJEKTIVNA KUMULACIJA TUBENIH ZAHTJEVA
SAETAK
Objektivna kumulacija tubenih zahtjeva je procesni institut koji prua
mogunost tuiocu da u jednoj tubi ili tokom parnice istakne vie tubenih zahtjeva protiv istog tuenog ili vie tuenih. Ovaj rad razmatra mogue naine zasnivanja objektivne kumulacije, vrste objektivne kumulacije,
kriterije za razlikovanje pojedinih vrsta objektivne kumulacije, pravila postupanja suda kada se radi o eventualnoj kumulaciji, primjenu eventualne
kumulacije u sudskoj praksi, nastanak parnice kod objektivne kumulacije, sluajeve kada ne postoji objektivna kumulacija odreivanje vrijednosti spora u odnosu na kumulativno postavljene zahtjeve, postupanje prvostepenog suda u sluaju objektivne i subjektivne kumulacije, postupanje
drugostepenog suda po albi tuenog protiv prvostepene presude kojom
je usvojen eventualni zahtjev, postupanje drugostepenog suda u sluaju
istovremene objektivne i subjektivne kumulacije kada se ali samo supsidijarni tueni na dosuujui eventualni zahtjev, kritiki osvrt na sadanje
zakonsko rjeenje objektivne kumulacije sa prijedlogom de lege ferenda.
Kljune rijei: Isticanje vie glavnih zahtjeva protiv jednog ili vie tuenih, odreivanje redoslijeda zahtjeva i tuenih, atrakcija nadlenosti.
Prof. dr., Pravnog fakulteta Univerziteta u Tuzli i sudija Kantonalnog suda u Tuzli.
198
UVOD
Tuba je dispozitivna parnina radnja kojom se pokree parnini postupak za pruanje odgovarajue pravne zatite. Tuba mora da sadri,
izmeu ostalog, i odreen zahtjev u pogledu glavne stvari i sporednih
potraivanja.1 U pravnom ivotu uobiajeno je da tuilac u tubi istakne
jedan glavni zahtjev (npr. za povrat individualno odreene stvari, za naknadu tete itd.) i sporedni zahtjev za dosuenje trokova postupka i/ili
kamata. Kada tuilac postupi na ovaj nain, takav tubeni zahtjev naziva
se jednostavan.
Tubeni zahtjev je sloen kada tuilac u jednoj tubi istakne vie zahtjeva protiv istog tuenog. Takvo spajanje tubenih zahtjeva u sudskoj
praksi i pravnoj nauci naziva se objektivna kumulacija i rezultat je dispozicije tuioca. Tuilac na ovaj nain moe postupiti, ali i ne mora, dok je
druga mogunost da podnese posebne tube za svaki od vie zahtjeva
koji e se pojedinano raspraviti u posebnim parnicama. Objektivna kumulacija tubenih zahtjeva je procesni institut koji prua mogunost da
tuilac u jednoj tubi istakne vie tubenih zahtjeva protiv istog tuenog,
slijedom ega se moe vie spornih odnosa zajedniki raspraviti izmeu
istih stranaka u istoj parnici. Sasvim je prirodno i racionalno da se omogui tuiocu da umjesto veeg broja parnica, pokrene samo jednu parnicu
protiv istog tuenog, u kojoj e mu istovremeno biti prueni razliiti vidovi
pravne zatite.2 Tueni je onaj, za koga tuilac u tubi tvrdi da se prema
njemu nalazi u odreenom odnosu, koji, in abstracto, opravdava isticanje
tubenog zahtjeva, a ne onaj koji se zaista nalazi u takvom odnosu prema tuiocu.3 U parninom postupku doputeno je zasnovati samo takve
oblike objektivne kumulacije i alternacije koji su izriito predvieni zakonom.4 Treba uzeti da tuilac istie vie zahtjeva ako predlae vie odluka.5
U odnosu na momenat nastanka objektivna kumulacija moe biti poetna i naknadna. Isticanje vie tubenih zahtjeva mogue je, ne samo u
tubi, ve i naknadno u toku zasnovane parnice isticanjem drugog zahtjeva uz postojei (objektivna preinaka tube) i ako se radi o isticanju prejudicijelnog zahtjeva za utvrenje pravnog odnosa koji je postao sporan
u toku parnice, kada dolazi do sukcesivne kumulacije. U izreku presude
1
Vidi: l.53.stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku (ZPP), Slubene novine Federacije Bosne i
Hercegovine broj 53/05, 73/05 i 19/06.
2
G.Stankovi, Graansko procesno pravo, Pravni fakultet, Ni 1998, 304.
3
S.Zuglia, S.Triva, Komentar Zakona o parninom postupku, Narodne novine, Zagreb 1957, 416.
4
M.Dika, J.izmi, Komentar Zakona o parninom postupku Federacije Bosne i Hercegovine, OSCE
Sarajevo 2000, 320.
5
B.Pozni, Graansko procesno pravo, Savremena administracija, Beograd 1980, 330.
S. Mulabdi: Objektivna kumulacija tubenih zahtjeva
199
unose se odluke po oba zahtjeva, tj. i po prejudicijelnom i po prvobitno istaknutom tubenom zahtjevu.6 Isticanje prejudicijelnog zahtjeva ne
smatra se preinaenjem tube.
Objektivna kumulacija odnosi se samo na kumuliranje vie glavnih
zahtjeva. Isticanjem sporednih zahtjeva uz glavni ne nastaje objektivna
kumulacija. Tuilac moe od suda traiti da prihvati sve istaknute glavne
zahtjeve ili samo jedan od vie kumuliranih zahtjeva po redoslijedu koji je
odredio, zavisno od toga koja je vrsta objektivne kumulacije zastupljena
u konkretnom predmetu spora. U jednoj tubi moe se istai vie glavnih
zahtjeva razliite vrste po svojoj pravnoj prirodi (deklaratorni, kondemnatorni, konstitutivni, koji se mogu meusobno kombinovati). U pravnom ivotu tuilac e redovno istai vie glavnih zahtjeva u sloenim sporovima.
Od objektivne kumulacije tubenih zahtjeva treba razlikovati subjektivnu
kumulaciju kada se u ulozi tuioca moe pojaviti vie lica ili kada se jednom tubom moe tuiti vie tuenih (suparniarstvo). Meutim, moguno je da istovremeno doe i do subjektivne i do objektivne kumulacije.7
U ovoj situaciji postoji vie tuilaca i/ili tuenih i vie istaknutih glavnih
zahtjeva prema svim tuenima ili pojedinim tuenima, po redoslijedu koji
je odredio tuilac, zavisno od toga koji je oblik suparniarstva zastupljen.
Suparniarstvo predstavlja subjektivnu kumulaciju tubenih zahtjeva, ali
ujedno i objektivnu, jer u parnici u kojoj uestvuje vie osoba u jednoj
stranakoj ulozi ima barem toliko zahtjeva koliko i osoba sa procesnim
poloajem stranke.8
Procesni institut objektivne kumulacije doprinosi ekonominosti postupka i pravnoj sigurnosti. O svim istaknutim glavnim zahtjevima sud odluuje jednom presudom u zasnovanoj parnici, dok bi voenje posebnih
parnica moglo dovesti do donoenja razliitih presuda u istoj pravnoj stvari meu istim strankama. Pravnozatitni je cilj instituta objektivne kumulacije da se jednakim postupanjem i eventualno odluivanjem pridonese
procesnoj ekonomiji, efikasnosti, koncentraciji i pravnoj sigurnosti.9 Isticanjem vie zahtjeva u jednoj tubi dolazi do atrakcije nadlenosti. Atrakciona nadlenost u sluaju isticanja vie tubenih zahtjeva u jednoj tubi
daje pravo tuiocu da izabere koji je sud mjesno nadlean za bilo koji od
istaknutih zahtjeva, to podrazumijeva i pravo na izbor izmeu opte i posebne mjesne nadlenosti, koja je za taj zahtjev propisana.10
M.Jankovi, Komentar Zakona o parninom postupku, Privredna tampa, Beograd 1977, 241.
G.Stankovi, 303.
8
S.Zuglia, S.Triva, 411.
9
M.Dika, J.izmi, 320.
10
Odluka Saveznog suda Grs 57/85 od 12.XII 1985., R.Petakovi, Komentar Zakona o parninom postup6
7
200
1. Naini zasnivanja objektivne kumulacije

Objektivna kumulacija zasniva se, prije svega, podnoenjem tube u
kojoj je tuilac istakao vie glavnih zahtjeva protiv istog tuenog. Zahtjev
u tubi, petit, osnovni je dio tube. U njemu je sadrano traenje pravne zatite, na koje sud odgovara u izreci presude. Izreka presude postaje
materijalno pravomona u granicama istaknutog zahtjeva.11 Drugi nain
zasnivanja je objektivno preinaenje tube kada je tuilac, uz postojei zahtjev, istakao i drugi zahtjev.12 U ovom sluaju se radi o naknadnoj ili sukcesivnoj kumulaciji tubenih zahtjeva. Do ovakve naknadne kumulacije
tubenih zahtjeva moe doi samo ako su ispunjeni uslovi za objektivnu
preinaku tube.13
Trei nain zasnivanja objektivne kumulacije je isticanje prejudicijelnog zahtjeva za utvrenje pravnog odnosa koji je meu strankama postao
sporan u toku parnice, kada takoe dolazi do naknadne kumulacije tubenih zahtjeva. U toku parnice koju je tuilac pokrenuo kondemnatornom
tubom, tueni moe osporiti postojanje pravnog odnosa koji uslovljava
odluku o tubenom zahtjevu za osudu na inidbu. U takvoj procesnoj situaciji zakon daje mogunost tuiocu da, uz prvobitno postavljeni zahtjev
za dosuenje, postavi i zahtjev da sud utvrdi postojanje uslovljavajueg
odnosa (incidentni prejudicielni zahtjev za utvrenje), ako je sud pred
kojim tee parnica nadlean za takav zahtjev. Ovu mogunost tuilac ima
do zakljuenja glavne rasprave kod prvostepenog suda. Tako, na primjer,
u parnici radi plaanja zakupnine, tueni moe osporiti postojanje zakupnog odnosa ili da tvrdi da je prestao postojati. Tuilac tada ima mogunost da zahtijeva da sud utvrdi postojanje zakupnog odnosa iz koga je
nastala obaveza plaanja zakupnine.
Odluka kojom sud utvruje postojanje uslovljavajueg pravnog odnosa podobna je za pravosnanost i unosi se u izreku presude. Takvom odlukom, kojom se incidentni zahtjev usvaja, tuilac postie da mu isti tueni
vie ne moe osporiti postojanje istog uslovljavajueg odnosa u drugoj
parnici. Incidentni zahtjev moe biti upravljen i na negativno utvrenje,
ako je tubeni zahtjev zasnovan na nepostojanju uslovljavajueg odnosa, za koji tueni tvrdi da postoji. Incidentni zahtjev za utvrenje je nov
zahtjev koji tuilac postavlja uz dosuujui. Meutim, i pored toga, zakon
izriito propisuje da se isticanje takvog zahtjeva ne smatra objektivnom
ku sa sudskom praksom, Poslovni biro, Beograd 1991, 74.
11
12
Vidi: l. 56. stav 1. ZPP.
13
Vidi: l. 57. ZPP.
201
preinakom tube. Spajanje parnica radi zajednikog raspravljanja izmeu

istih stranaka ne dovodi ni do objektivne, ni do subjektivne kumulacije.14
2. Vrste objektivne kumulacije

Kumulacija tubenih zahtjeva moe biti kvalifikovana, obina, uslovna
i eventualna. Alternativno spajanje i procesna fakultas alternativa samo su
prividni oblici objektivne kumulacije.
2. 1. Kvalifikovana objektivna kumulacija

Kod kvalifikovane kumulacije tuilac u tubi postavlja dva ili vie glavna zahtjeva protiv istog tuenog sa prijedlogom da ih sud sve usvoji.15 Ova
vrsta objektivne kumulacije postoji kad su svi zahtjevi povezani istim injeninim i pravnim osnovom (proizilaze iz istog ivotnog dogaaja na koji se
primjenjuju isti materijalni propisi). To e biti sluaj kada tuilac iz osnova
saobraajne nezgode trai naknadu nematerijalne i materijalne tete. injenice na kojima tuilac zasniva tubeni zahtjev (injenini osnov tube)
predstavljaju jedan ivotni dogaaj iz prolosti ili sadanjosti ili niz takvih
dogaaja povezanih u jednu cjelinu. injenini osnov mogu da ine iznijete pravno relevantne injenice koje su meu strankama sporne, injenice utvrene pravosnanom osuujuom presudom krivinog suda, nesporne injenice, priznate injenice pred sudom u toku parnice i injenice
ije se postojanje po zakonu pretpostavlja. Pravni osnov su materijalni
propisi pod koje treba tumaenjem podvesti utvreno injenino stanje.
Sud je vezan za injenini osnov tube, dok nije vezan za pravni osnov, jer
materijalno pravo primjenjuje po vlastitoj ocjeni.
Kada su zahtjevi povezani istim injeninim i pravnim osnovom, onda
dolazi do atrakcije meunarodne, stvarne i mjesne nadlenosti. Kad tuba
sadri vie tubenih zahtjeva povezanih istim injeninim i pravnim osnovom od kojih je za neke propisana iskljuiva mjesna nadlenost, dolazi
do atrakcije nadlenosti, pa je za suenje u takvom sporu mjesno nadlean sud ija je nadlenost propisana kao iskljuiva.16 Okolnost da su kod
kvalificirane kumulacije zahtjevi povezani istom injeninom i pravnom
osnovom redovito bi dovodila i do toga da bi za sve njih postojala apsolutna nadlenost sudova ako bi postojala za bilo koji od njih.17
Odluka Vrhovnog suda Hrvatske Rev.644/88 od 10.11.1988. godine, M.Dika, J.izmi, 520.
Vidi: l. 55 st. 1 ZPP.
16
Odluka Saveznog suda Grs. 64/85 od 13.VI 1985., R.Petakovi 27.
17
J.izmi, Komentar zakona o parninom postupku Federacije Bosne i Hercegovine, Privredna tampa
d.o.o. Sarajevo, Sarajevo 2009, 156.
14
15
202
Pored toga, to svi zahtjevi moraju biti povezani istim injeninim i

pravnim osnovom, dodatni je uslov za postojanje kvalifikovane kumulacije da je za sve zahtjeve predviena ista vrsta postupka. Nije doputena kumulacija zahtjeva za koje nije propisana ista vrsta postupka.18 Ne mogu se
spojiti zahtjevi koji se rjeavaju po optim pravilima parninog postupka
sa zahtjevima koji se rjeavaju po posebnim pravilima parninog postupka (npr. parnica za naknadu tete i smetanje posjeda). Ako ova procesna
pretpostavka nije ispunjena, sud nee odbaciti tubu, ve e postupke
razdvojiti i o zahtjevima posebno odluiti. Meutim, u porodinim stvarima doputena je kumulacija zahtjeva za koje nije propisana ista vrsta postupka (brane parnice sa povjeravanjem zajednike malodobne djece).
2. 2. Obina objektivna kumulacija

Tuilac u jednoj tubi moe istai dva ili vie glavnih zahtjeva protiv
istog tuenog sa prijedlogom da ih sud sve usvoji i kada zahtjevi nisu povezani istim injeninim i pravnim osnovom (proizilaze iz razliitih ivotnih
dogaaja na koje se primjenjuju razliiti materijalni propisi). Za svaki od
postavljenih zahtjeva potrebno je utvrditi odgovarajue injenino stanje
da bi se o njima moglo odluiti. Uslov za ovakvo postupanje tuioca je
da je isti sud stvarno nadlean za svaki od istaknutih zahtjeva i da je za
sve zahtjeve odreena ista vrsta postupka, kao i da sud ocijeni da isticanje takvih zahtjeva doprinosi ekonominosti postupka.19 Kriteriji stvarne
nadlenosti gube na znaaju u novom parninom postupku s obzirom da
je za sve parnine predmete u prvom stepenu predviena nadlenost opinskog suda.20 Svi ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni. Ako u
istoj tubi ima vie glavnih zahtjeva (objektivna kumulacija), za koje je
nadlean isti sud, tueni se ne moe protiviti da se o njima istovremeno
presudi.21 Ako sud ocijeni da isticanje vie tubenih zahtjeva u jednoj tubi
ne doprinosi ekonominosti postupka, najkasnije na pripremnom roitu
donijet e rjeenje o razdvajanju postupaka.
Kod obine objektivne kumulacije dolazi do atrakcije mjesne i meunarodne nadlenosti. Ako sud utvrdi da za svaki od zahtjeva nije stvarno nadlean, onda e se oglasiti stvarno nenadlenim za odgovarajue
zahtjeve i nakon pravosnanosti rjeenja predmet ustupiti stvarno nadlenom sudu. Ukoliko sud utvrdi da nije apsolutno nadlean za koji od
G.Stankovi, 305.
Vidi: l. 55. st.2 ZPP
20
Z.Kulenovi, Komentari Zakona o parninom postupku Federacije Bosne i Hercegovine i Republike
Srpske, Privredna tampa d.o.o. Sarajevo 2009, 96.
21
Odluka Vieg privrednog suda Srbije, P.3082/73, M.Jankovi 246.
18
19
203
zahtjeva, rjeenjem e se oglasiti apsolutno nenadlenim, ukinuti provedene radnje i odbaciti tubu.
2. 3. Uslovna objektivna kumulacija

Tuilac u istoj tubi moe istaknuti vie zahtjeva protiv istog tuenog,
tako da sud prihvati i pomoni zahtjev ako prihvati prethodni zahtjev. Prihvatanje prethodnog zahtjeva je uslov za prihvatanje pomonog zahtjeva.
Tuilac na ovaj nain trai od suda da prihvati sve istaknute zahtjeve. Radilo bi se o kumulaciji zahtjeva, jer bi ih tuitelj isticao traei da ih sud
sve prihvati; veznik koji bi ih spajao bio bi i.22 Sluaj uslovne objektivne
kumulacije postoji kada jedan brani drug trai razvod braka, a ukoliko
sud taj zahtjev prihvati, trai i da se dosudi istaknuti zahtjev za supruniko izdravanje ili kada se tubom za utvrivanje oinstva i materinstva
trai da se odlui i o zatiti i odgoju i izdravanju malodobnog djeteta. U
svim ovim sluajevima bi dolazilo do atrakcije meunarodne, stvarne i
mjesne nadlenosti za pomoni zahtjev. O svim postavljenim zahtjevima
sud odluuje jednom presudom tako to prvo mora odluiti o prethodnom zahtjevu, pa tek onda o pomonom zahtjevu. Postavljene zahtjeve
sud moe usvojiti ili odbiti, zavisno od ocjene prihvaenih dokaza koje su
stranke izvele na glavnoj raspravi.
2. 4. Eventualna objektivna kumulacija

Eventualna kumulacije se razlikuje od kvalifikovane i obine kumulacije po tome to tuilac ne trai da sud usvoji sve kumulirane zahtjeve
prema istom tuenom, ve samo jedan od vie kumuliranih zahtjeva. Vie
zahtjeva mogu biti u takvom meusobnom odnosu da se prema tuenom
moe usvojiti samo jedan od njih, jer se istaknuti zahtjevi meusobno iskljuuju.23 Tuilac moe dva ili vie tubena zahtjeva istai u jednoj tubi,
tako da sud usvoji sljedei od tih zahtjeva ako nae da onaj koji je ispred
njega istaknut nije osnovan, samo ako se radi o zahtjevima koji su u takvom meusobnom odnosu da se prema tuenom moe usvojiti jedan od
njih, jer se ti zahtjevi meusobno iskljuuju.24
Da bi eventualna kumulacija bila doputena moraju se kumulativno
ispuniti tri procesne pretpostavke. Prvo, svi istaknuti zahtjevi moraju biti
u meusobnoj vezi. Drugo, sud mora biti stvarno nadlean za svaki od
J.izmi, 157.
24
Odluka Vrhovnog suda Crne Gore, Rev. 59/94, R.osi, T.Krsmanovi, Aktuelna sudska praksa iz Graansko-procesnog prava, Poslovni biro, Beograd 2003, 72.
22
23
204
zahtjeva, pa se moe zakljuiti da bi dolazilo do atrakcije mjesne i meunarodne nadlenosti. Tree, za sve zahtjeve mora biti predviena ista
vrsta postupka. Ako sud utvrdi da nije ispunjena bilo koja od pretpostavki,
tubu bi trebao odbaciti, jer ne postoji mogunost razdvajanja zahtjeva
radi odvojenog raspravljanja i odluivanja mimo redoslijeda koji je odredio tuilac.
Kod eventualne kumulacije postoji prethodni ili glavni zahtjev i slijedei ili eventualni (pomoni) zahtjev, jedan ili vie njih. Eventualno spajanje
mogue je samo u onim sporovima u kojima tuilac osnovni i pomoni
zahtjev kao eventualni, zasniva na istoj ili bitno istovrsnom injeninom
stanju.25 Istaknuti glavni zahtjev i eventualni moraju biti u meusobnoj
vezi. Naprimjer, glavni zahtjev je radi utvrenja da pravo stvarne slunosti ne postoji, a ukoliko sud utvrdi da je pravo stvarne slunosti steeno
pravnim poslom ili dosjelou, istie se eventualni zahtjev radi prestanka
prava stvarne slunosti koja je postala nepotrebna zbog izgraenog javnog
puta ili kada tuilac trai ponitenje ugovora o poklonu zbog mane volje, a
ako sud utvrdi da taj razlog ruljivosti ne postoji, onda trai opoziv ugovora
o poklonu zbog grube neblagodarnosti tuenog kao poklonoprimca. Prema tuenom se moe usvojiti samo jedan istaknuti zahtjev (glavni ili eventualni), jer se ti zahtjevi meusobno iskljuuju. Eventualnim spajanjem
tuilac izbjegava drugu parnicu do koje moe doi ako tubu ogranii na
jedan zahtjev i ovaj se pokae kao neosnovan.26
Eventualni zahtjev ne moe se istai samostalno, ve samo uz glavni
zahtjev. Sud a priori odluuje o glavnom zahtjevu, a tek supsidijarno o
eventualnom zahtjevu. Odnos izmeu glavnog i eventualnog zahtjeva je
odnos procesnog inkompatibiliteta i vremenskog prioriteta. O glavnom i
eventualnom zahtjevu moe se istovremeno raspravljati, ali se ne moe
istovremeno odluiti. Sud mora prvo odluiti o osnovanosti glavnog zahtjeva, a u sluaju odbijanja tog zahtjeva, tek onda o osnovanosti eventualnog zahtjeva. U pravilu, sud bi trebao dopustiti istovremeno raspravljanje jer e znatan dio izvedenih dokaza za glavni zahtjev biti relevantan i
za eventualni zahtjev. Sa odbijanjem glavnog zahtjeva moe se izjednaiti
odbacivanje tube u odnosu na glavni zahtjev i povlaenje tube u odnosu
na glavni zahtjev. U oba sluaja u odnosu na tubeni zahtjev bio bi ispunjen uslov da prethodni zahtjev nije prihvaen. Ako je prethodni zahtjev
odbaen trebalo bi da sud, prije nego to pree na raspravljanje o sledeem zahtjevu, zatraiti od tuioca da se izjasne o nastaloj procesnoj situa25
26
B.alija, S.Omanovi, Graansko procesno pravo, Pravni fakultet, Sarajevo 2000, 197.
G.Pozni, 331.
205
ciji, jer je sada otpala specifina uslovna kumulacija zahtjeva.27 Zakonom

je odreena nepotpuna atrakciona nadlenost za eventualni zahtjev, tako
da je isti mjesno nadlean sud koji je mjesno nadlean za prvenstveni
tubeni zahtjev.28
Tuilac e uz glavni zahtjev istaknuti i eventualni zahtjev kada nije siguran da e sud utvrditi isto injenino stanje na kome se zasniva tuba,
pa iz tog drugaijeg injeninog stanja proizilazi drugaija pravna kvalifikacija ili kada se injenino stanje na kome se zasniva eventualni zahtjev
ne razlikuje od onog na kome se zasniva glavni zahtjev, ali je mogua drugaija pravna kvalifikacija istih pravno relevantnih injenica. Isticanjem
vie tubenih zahtjeva, po redoslijedu koji je odredio tuilac, unaprijed se
spreava mogunost da sud, u dvije razliite parnice odbije oba zahtjeva
zbog razliite pravne kvalifikacije tubenog zahtjeva.
O eventualnom zahtjevu sud e odluiti samo ako prethodno odbije
glavni zahtjev. Za odluivanje o eventualnom zahtjevu nije uslov da glavni
zahtjev bude pravosnano odbijen. im sud odbije glavni zahtjev moe
odmah odluiti i o eventualnom zahtjevu neekajui pravosnanost ranije odluke, to je u slubi ekonominosti postupka. Kada sud utvrdi da
je glavni zahtjev neosnovan, a eventualni osnovan, istom presudom e
odbiti glavni zahtjev, a usvojit e eventualni zahtjev. Ako sud utvrdi da je
glavni zahtjev osnovan, onda nee ni odluivati o eventualnom zahtjevu.
O ostalim zahtjevima ne treba ni odluivati u dispozitivu odluke, jer su
oni postavljeni samo uvjetno, za sluaj da prethodni ne bude osnovan.29
Neodluivanje o zahtjevu, koji se nalazi iza onog koji je usvojen, ne predstavlja povredu odredaba parninog postupka iz lana 2. stav 1. u vezi sa
lanom 209. ZPP po kome je sud duan odluiti o svim istaknutim zahtjevima. Eventualni zahtjev je istaknut uz rezolutivni uslov za sluaj da
glavni zahtjev bude odbijen, pa e sud deklarativnim rjeenjem utvrditi da
eventualni zahtjev nije ni bio istaknut. Presuenjem da je prvo postavljeni
ili prethodni zahtjev osnovan, dalji (eventualni) zahtjevi postaju bespredmetni i to se saoptava u presudi.30 Ukoliko je tuilac istakao vie eventualnih zahtjeva, usvajanjem prvog po redu eventualnog zahtjeva iskljuuje se obaveza suda da odluuje o drugom, treem ili svakom daljem
eventualnom zahtjevu. Odbijanje prvog eventualnog zahtjeva je uslov za
R.Petakovi, Komentar Zakona o parninom postupku sa sudskom praksom, Poslovni biro Beograd,
1991, 74.
29
30
Odluka Vrhovnog suda Hrvatske, G. 1589/75, T.Rali, V.Tanaskovi, Zakon o parninom postupku sa
komentarom i sudskom praksom, Knjievne novine, Beograd 1977, 369.
27
28
206
odluivanje o slijedeem eventualnom zahtjevu. Ukoliko sud ustanovi da

je prvi eventualni zahtjev neosnovan, presudom e ga odbiti, a po drugom
e takoe odluiti istom presudom (usvojie ga ili e ga odbiti).31 Kada
sud utvrdi da nije osnovan glavni zahtjev, kao ni eventualni zahtjev, onda
e istom presudom odbiti sve zahtjeve.
3. Kriteriji razlikovanja pojedinih vrsta objektivne kumulacije

Tuilac moe pogreno ocijeniti istaknute zahtjeve zbog ega je bitno
da sud ima odgovarajue struno znanje za pravilnu ocjenu o kojoj se vrsti
objektivne kumulacije radi u konkretnom predmetu spora. Kod kvalifikovane i obine kumulacije tuilac predlae da sud usvoji sve glavne zahtjeve koje povezuje veznik i. Obje vrste objektivne kumulacije su kumulativne i izvorne. Kod eventualne kumulacije tuilac predlae da sud usvoji
eventualni zahtjev, ako prethodno utvrdi da glavni zahtjev nije osnovan.
Glavni i eventualni zahtjev se meusobno iskljuuju po materijalnom pravu, pa je mogue usvojiti samo jedan od njih koje povezuje veznik ili.
Razlika izmeu eventualne i uslovne objektivne kumulacije je u tome
to kod eventualne kumulacije tuilac trai od suda da prihvati samo jedan zahtjev - glavni ili eventualni. Kod uslovne kumulacije tuilac trai od
suda da prihvati sve zahtjeve tako to je usvajanje prethodnog zahtjeva
uslov za usvajanje pomonog zahtjeva. Sve istaknute zahtjeve povezuje
veznik i. Uz ovako izgraene kriterije sud e biti u mogunosti da istaknute zahtjeve pravilno ocijeni i zakljui o kojoj se vrsti objektivne kumulacije radi u konkretnom predmetu spora, nevezano za eventualnu pogrenu ocjenu tuioca.
4. Primjena eventualne kumulacije u sudskoj praksi

Od svih vrsta objektivne kumulacije samo eventualna kumulacija u
sudskoj praksi nailazi na odreene potekoe i pogrenu primjenu, to je
posljedica nepotpunog zakonskog rjeenja u pogledu pravila odluivanja.
U sudskoj praksi zabiljeeni su sluajevi pogrenog odluivanja o eventualnom zahtjevu, tako to je sud usvojio eventualni zahtjev, a da prethodno
nije odluio o glavnom zahtjevu, to je u suprotnosti sa izloenim pravilima odluivanja.
O narednom (eventualnom) tubenom zahtjevu sud e odluivati samo ako odbije glavni, odnosno prethodni.32 U obrazloenju sudske
31
32
M.Jankovi, 245.
Odluka Vrhovnog suda BiH, broj: P-477/89 od 22.03.1990.godine, P.Krsmanovi, Praktikum za parni-
207
odluke je navedeno da je tuilac zahtijevao da sud obavee tuenog da

mu preda u posjed poslovni prostor, a ako se takav zahtjev pokae kao
neosnovan, da mu naknadi tetu u odreenom novanom iznosu. Ovim
je tuilac istakao glavni i eventualni tubeni zahtjev, ali je prvostepeni sud
usvojio eventualni zahtjev, a da prethodno nije odluio o glavnom zahtjevu. Odredbom stava 2. lana 188. ZPP je predvieno da tuilac moe dva
ili vie tubena zahtjeva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, tako da
sud usvoji slijedei od tih zahtjeva, ako nae da onaj koji je ispred njega
istaknut nije osnovan. Proizilazi da prvostepeni sud nije mogao da odluuje o sljedeem eventualno postavljenom tubenom zahtjevu, ako
prethodno nije odluio o prvom zahtjevu, te je na taj nain poinio bitnu
povredu odredaba parninog postupka.33
Zabiljeen je sluaj da sud istom presudom usvoji glavni zahtjev, a
odbije eventualni zahtjev o kome nije ni trebalo meritorno odluivati.34
Ovakvim pogrenim postupanjem suda, kada izrekom presude usvoji
glavni zahtjev, pa i pored toga meritorno odbije eventualni zahtjev, daje
se mogunost tuiocu za ulaganje albe na odbijajui dio tubenog zahtjeva. Eventualno podnijetu albu prvostepeni sud bi trebao odbaciti kao
nedoputenu, jer je udovoljio tubenom zahtjevu tuioca, ali se nepotrebno angauje djelatnost suda samo zbog toga to je pogreno postupio. Na
odbaenu albu tuilac bi imao pravo albe drugostepenom sudu ija se
djelatnost takoe nepotrebno angauje. Pogreno je postupanje i kada
sud usvoji prvi eventualni zahtjev, a odbije sve ostale eventualne zahtjeve
o kojima nije ni trebalo meritorno odluivati. U suprotnosti je sa izloenim pravilima odluivanja kada sud stavom prvim izreke presude usvoji
eventualni zahtjev, a stavom drugim izreke presude odbije glavni zahtjev,
iako je po redoslijedu odluivanja trebalo stavom prvim izreke presude
odluiti o glavnom zahtjevu, a u sluaju odbijanja stavom drugim odluiti
o eventualnom zahtjevu.35 esta je i pojava da se umjesto termina eventualni zahtjev koristi termin alternativni zahtjev koji ne odgovara tubi u
kojoj je istaknuto vie zahtjeva u supsidijaritetu.
5. Nastanak parnice
Podnoenjem tube sa kumuliranim (spojenim) tubenim zahtjevima
i dostavom tube tuenom, dolazi do nastanka parnice u pogledu svih
cu, Privredna tampa d.o.o., Sarajevo 2010, 197.
33
Odluka Vieg privrednog suda Beograd, P. 2043/84, V.Risti, M.Risti, Praktikum za parnicu, Savremena administracija Beograd 1989, 103 i 104.
34
Presuda Opinskog suda u Tuzli broj: Ps-859/05 od 20.05.2010.godine.
35
Presuda Opinskog suda u ivinicama: broj: P-105/05 od 20.06.2007.godine.
208
zahtjeva. Litispendencija i sva dejstva litispendencije nastaju jednako povodom oba zahtjeva.36 Ako je do kumulacije tubenih zahtjeva dolo naknadno u toku parnice, onda parnica poinje tei od momenta kad je o
tom zahtjevu obavijetena protivna stranka. Zasnovana parnica sprjeava
da se u pogledu istog zahtjeva pokrene nova parnica izmeu istih stranaka (zabrana dvostruke parnice). Ukoliko nova parnica bude pokrenuta,
sud e po prigovoru tuenog ili po slubenoj dunosti novu tubu odbaciti
kao nedoputenu.
6. Sluajevi kada ne postoji objektivna kumulacija tubenih zahtjeva

Objektivna kumulacija tubenih zahtjeva ne postoji ni kod alternativne obaveze, ni kod procesne fakultas alternative. U oba sluaja radi se o
fiktivnoj kumulaciji tubenih zahtjeva. Kod alternativne obaveze radi se
o razliitim mogunostima ispunjenja samo jednog zahtjeva, a ne vie
zahtjeva. Kod alternativne obaveze tuilac je ovlaten da od tuenog zahtijeva samo jedan odreeni nain ispunjenja, od vie predvienih naina
ispunjenja obaveze (pravo izbora pripada tuiocu). Tuitelj koji je u tubi
traio da mu tueni ili preda stvar ili isplati odreeni iznos, pa je u toku
parnice primio dio utuenog iznosa, ne moe vie traiti predaju stvari, jer
se pristankom da primi novani iznos oito opredjelio za drugu od alternativa navedenih u tubi.37
Tuilac prema tuenog moe da istakne i vie zahtjeva, s tim da se tueni moe osloboditi obaveze ispunjenjem bilo kojeg od tih zahtjeva (pravo izbora pripada tuenom). Kada pravo izbora pripada tuiocu, on svoje
pravo vri isticanjem samo jednog zahtjeva u tubi. U sluaju kada pravo
izbora pripada tuenom, onda je tuilac duan u tubenom zahtjevu navesti sve mogunosti ispunjenja obaveze. Ako sud utvrdi da je tubeni zahtjev osnovan onda e obavezati tuenog na ispunjenje svih mogunosti,
ostavljajui tuenom izbor naina na koji e se osloboditi svoje obaveze.
Kod procesne fakultas alternative zakon ovlauje tuioca da tuenom
ponudi da mu umjesto predaje stvari ili izvrenja odreene inidbe isplati
odreen iznos novca. U ovom sluaju sud, ukoliko ocijeni da je tubeni zahtjev osnovan, u presudi navodi da e se tueni isplatom novanog
iznosa osloboditi svoje obaveze. Sud ne utvruje da li fakultas alternativa
odgovara protivvrijednosti osnovne inidbe, a tueni nema pravnog interesa da pobija sudsku odluku u pogledu alternative.
B.alija, S.Omanovi, 197.
Odluka Vrhovnog suda Hrvatske, G.1589/75, T.Rali, V.Tanaskovi, Zakon o parninom postupku sa
komentarom i sudskom praksom, Knjievne novine, Beograd 1977, 369.
36
37
209
7. Odreivanje vrijednosti spora kod kumulativno postavljenih zahtjeva

Kada tuilac u jednoj tubi protiv istog tuenog istakne vie zahtjeva
koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, onda se vrijednost spora odreuje po zbiru vrijednosti svih zahtjeva.38 Ako vie istaknutih zahtjeva u jednoj tubi proizilaze iz raznih osnova ili su istaknuti
protiv vie tuenih, vrijednost spora se odreuje prema vrijednosti svakog
pojedinog zahtjeva.39
8. Postupanje prvostepenog suda u sluaju objektivne i subjektivne kumulacije

Pravno je mogue da tuilac u jednoj tubi istakne vie glavnih zahtjeva protiv vie tuenika. U tom sluaju postoji istovremeno objektivna
kumulacija tubenih zahtjeva i subjektivna kumulacija (pasivno suparniarstvo), zbog ega je potrebno izloiti pravila odluivanja. Ako se radi o
kvalifikovanoj i obinoj kumulaciji tubenih zahtjeva protiv vie tuenih
koji imaju procesni poloaj jedinstvenih suparniara, onda tuilac predlae da sud usvoji sve zahtjeve protiv svih tuenih. Sud moe presudom
usvojiti sve postavljene zahtjeve protiv tuenih ili odbiti sve postavljene
zahtjeve protiv tuenih, jer se spor moe rijeiti samo na jednak nain prema svim jedinstvenim suparniarima, koji se smatraju kao jedna parnina
stranka. 40
U sluaju eventualne kumulacije tubenih zahtjeva protiv vie tuenih
koji imaju procesni poloaj supsidijarnih suparniara, onda tuilac predlae da sud usvoji sljedei eventualni zahtjev prema supsidijarnom tuenom, ukoliko prethodno utvrdi da glavni zahtjev prema prvotuenom nije
osnovan.41 Tuilac e na ovaj nain postupiti kada nije siguran koje je od
vie lica u jednom ivotnom dogaaju pasivno legitimisano za postavljene
zahtjeve, koje sud moe odbiti tek kada utvrdi da nisu osnovani ni prema
posljednjem oznaenom tuenom. Tuilac odreuje redoslijed tuenih,
ne samo po stepenu vjerovatnoe u postojanje njihove stvarne legitimacije, nego i prema interesima koje zadovoljava u postupku.42 Sud mora
postupiti po redoslijedu postavljenih zahtjeva i redoslijedu tuenih na nain kako ih je utvrdio i odredio tuilac, to je u skladu sa naelom dispozicije. Pogrean redoslijed ne utie na urednost tube.43 Kad sud ocjeni
Vidi:l. 318. st.1. ZPP.
Vidi: l.318 st. 2 ZPP.
40
Vidi: l. 366 ZPP.
41
Vidi:l. 363 ZPP.
42
Z.Ivoevi, Suparniarstvo, Pravno-ekonomski centar, Beograd 1979, 138.
43
B.Pozni, Eventualno subjektivno spajanje tubenih zahtjeva, Anali Pravnog fakulteta, Beograd 1959,
22.
38
39
210
da je tuilac pogreno odredio redoslijed tuenih u tubi, takvu e tubu

dostaviti na odgovor prvotuenom ili svim tuenima, zavisno od toga da
li se opredijelio za pojedinano ili zajedniko raspravljanje o osnovanosti
postavljenih zahtjeva. U toku postupka tuilac moe mijenjati odreeni
redoslijed tuenih.44 Tuilac nije duan da obrazloi sudu, niti tuenima
zbog ega mijenja ranije odreeni redoslijed tuenih. Razlog ovakvog postupanja moe biti saznanje tuioca da ranije oznaeni prvotueni nije
pasivno legitimisan za postavljeni zahtjev, pa zbog toga kao prvotuenog
oznaava nekog od supsidijarnih tuenih za koje je vjerovatnija pasivna
legitimacija.
9. Postupanje drugostepenog suda po albi tuenog protiv presude kojom je

usvojen eventualni zahtjev
Ako je prvostepeni sud usvojio tubeni zahtjev tuioca prema oznaenom tuenom, neovisno od toga da li je prihvatio glavni ili eventualni
zahtjev, tuilac nema pravni interes za podnoenje albe. Glavni i eventualni zahtjev meusobno se iskljuuju po materijalnom pravu, tako da je
mogue usvojiti samo jedan od njih. Shodno tome, tuilac kod eventualne
kumulacije ne moe pobijati prvostepenu presudu zbog toga to sud nije
usvojio sve postavljene zahtjeve u tubi ili tokom parnice. Kada sud usvoji
eventualni zahtjev, tuilac nema pravo na albu u odnosu na odbijajui
glavni zahtjev, pa e sud eventualno podnijetu albu odbaciti kao nedoputenu. Usvajanjem jednog od tih zahtjeva tuilac je uspio u parnici sa
svojim tubenim zahtjevom prema tuenom.
Problem nastaje kada samo tueni podnese albu protiv presude kojom je usvojen eventualni zahtjev. U literaturi se zastupa stav da bi albu
tuenog trebalo tretirati kao albu protiv cijele presude, tako da drugostepeni sud treba da ispita pobijanu presudu u cijelosti - kako u odnosu
na odbijajui glavni zahtjev, tako i dosuujui eventualni zahtjev. Prema
istom shvatanju, ukoliko drugostepeni sud ustanovi da je alba tuenog
osnovana, onda bi prvostepenu presudu ukinuo u cijelosti.45
Smatramo da je ovakvo shvatanje pogreno i da nema uporite u ZPP.
Blagovremeno podnijeta alba spreava da presuda postane pravosnana
u dijelu koji se pobija albom.46 Drugostepeni sud ispituje prvostepenu
presudu samo u onom dijelu u kome se pobija albom i u granicama
razloga navedenih u albi, pazei po slubenoj dunosti na stranaku
Ibid.
G.Stankovi, 306; B.Starovi, R.Kea 223, B.Pozni, 332.
46
Vidi: l. 203.st. 2. ZPP.
44
45
211
sposobnost, zastupanje i pravilnu primjenu materijalnog prava.47 Tueni

ima pravni interes da prvostepenu presudu pobija samo u onom dijelu u
kome je usvojen eventualni zahtjev, dok je u odnosu na odbijajui glavni
zahtjev presuda stekla svojstvo formalne pravosnanosti u prvom stepenu
istekom zakonskog roka za podnoenje albe od strane tuioca ili pravosnanou rjeenja o odbacivanju albe tuioca kao nedoputene. Drugostepeni sud nema zakonsko ovlatenje da ispituje i mijenja nepobijani
pravosnani dio presude (stav prvi izreke presude kojom je odbijen glavni
zahtjev), a time ni pravo da ukida presudu u cijelosti. Kada drugostepeni
sud ocijeni da je alba tuenog osnovana, onda moe u pobijanom dijelu
prvostepenu presudu (kojom je usvojen eventualni zahtjev-stav drugi izreke), preinaiti ili ukinuti ili zakazati raspravu pred drugostepenim sudom,
ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.48
10. Postupanje drugostepenog suda u sluaju objektivne i subjektivne kumulacije kada se ali samo supsidijarni tueni na dosuujui eventualni zahtjev
Kada tuilac istakne vie razliitih zahtjeva protiv vie tuenih koji su
supsidijarni suparniari, onda mora odrediti redoslijed odluivanja o postavljenim zahtjevima i redoslijed odluivanja o tuenim. Kada su zahtjevi
razliiti, prvi ima znaaj glavnog, a drugi eventualnog zahtjeva. I onda kada
tuilac postavlja razliite zahtjeve prema supsidijarnim suparniarima,
njegov je interes prvenstveno usmjeren prema prvotuenom u odnosu na
koga postavlja glavni zahtjev. Postavljeni zahtjev prema drugotuenom i
svakom daljem tuenom je eventualni. Tuilac trai od suda da na prvom
mjestu usvoji glavni zahtjev prema prvotuenom, a u sluaju odbijanja, da
usvoji eventualni zahtjev prema supsidijarnom tuenom (drugotuenom
i svakom narednom tuenom do posljednjeg tuenog), zbog ega je nuno izloiti pravilo odluivanja kad je zahtjev tuioca prema prvotuenom
odbijen kao neosnovan, a ali se samo supsidijarno tueni na dosuujui
eventualni zahtjev.
U sudskoj praksi problem nastaje kada prvostepeni sud odbije tuioca sa zahtjevom prema prvotuenom na koju presudu se ne ali tuilac,
a usvoji zahtjev prema drugotuenom koji podnese albu. S tim u vezi
postavlja se sutinsko pitanje da li u takvoj situaciji drugostepeni sud povodom albe drugotuenog, koju je usvojio kao osnovanu, moe da ukine
presudu koja se odnosi i na prvotuenog? Kada sud u sluaju supsidijarVidi l. 221 ZPP.
O razlozima za preinaenje presude vidi l. 229. ZPP, o razlozima za ukidanje presude vidi l. 227., a o
razlozima za zakazivanje rasprave pred drugostepenim sudom vidi l. 217. st. 2. ZPP.
47
48
212
nog (eventualnog) suparniarstva, istovremeno odlui o zahtjevu prema

oba tuena, tako to zahtjev odbije prema prvom, a uvai prema drugom
tuenom, takva presuda se, povodom albe drugotuenog mora razmatrati kao cjelina, jer to nalae povezanost i uslovljenost zahtjeva o kojima
se odluuje i tuioev materijalno - pravni interes, zbog koga je ovaj institut i ustanovljen. Ukidanjem presude u odnosu na drugotuenog, ponovo
nastaje tuioev interes za raspravljanje o eventualnoj obavezi prvotuenog, pa treba ukinuti presudu i u dijelu koji se odnosi na prvotuenog,
iako tuilac nije izjavio albu.49 Kada se po tubi iz lana 197. ZPP usvoji
supsidijarno postavljeni tubeni zahtjev prema drugotuenom, a prema
prvotuenom tubeni zahtjev odbije, onda, ako vii sud rjeavajui po albi drugotuenog nae da se prvostepena presuda u dosuujuem dijelu
treba ukinuti ima ukinuti tu presudu i u dijelu kojim je odbijen tubeni
zahtjev prema prvotuenom, bez obzira to tuilac nije izjavio albu protiv
toga dijela prvostepene presude, jer su ovakvi tubeni zahtjevi meusobno nerazdvojni.50
Analizom navedenih odluka najviih sudova iz ranijeg perioda moe
se zakljuiti da sud o osnovanosti postavljenog zahtjeva prema svim supsidijarnim suparniarima odluuje jednom presudom, da se pri odluivanju o pravnim lijekovima primjenjuju pravila jedinstvenih suparniara o
pridrunom dejstvu albe i da je mogue ukinuti presudu i kada je nastupila pravosnanost u odnosu na prvotuenog.
Polazei od toga da je supsidijarno suparniarstvo, po svojoj pravnoj
prirodi, najblie obinom suparniarstvu prema kome je svaki od suparniara samostalna stranka u parnici i da o osnovanosti postavljenog zahtjeva prema svakom od supsidijarnih suparniara sud odluuje posebnim
presudama, smatramo da je ovakvo pravno stanovite pogreno, jer sud
nema zakonsko ovlatenje da ispituje i mijenja pravosnanu presudu prema prvotuenom na koju se tuilac nije alio. Prvostepena presuda je u
tom dijelu stekla svojstvo formalne pravosnanosti u prvom stepenu istekom zakonskog roka za ulaganje albe.51 Iskljuivi propust tuioca koji se
nije alio na odbijajui dio tubenog zahtjeva u odnosu na prvotuenog,
ne moe se ispravljati povredom naela dispozitivnosti koje obavezuje i
drugostepeni sud pri odluivanju o albi. Supsidijarno suparniarstvo je
samo po sebi pravna konstrukcija ustanovljena u interesu tuioca koja
mu daje ovlatenje da postavi i uslovni zahtjev prema supsidijarnom tue49
Odluka Vrhovnog suda BiH, broj P. 243/86. od 27. novembra 1986. godine, Bilten sudske prakse
Vrhovnog suda BiH, broj 1/1987, 46.
50
Odluka Vrhovnog suda Jugoslavije, G.83/65, T.Rali, V.Tanaskovi, 400.
51
Vidi: l.203. st. 2. i 221. ZPP.
213
nom, zbog ega bi prihvatanje ovog pogrenog pravnog stanovita samo

znailo da se ustanovljava nova konstrukcija o moguem pridrunom dejstvu albe koja ima odlono dejstvo i za tuioca koji se nije alio. Ovakva
mogunost postoji samo kod jedinstvenih suparniara koji se smatraju
kao jedna parnina stranka, tako da ako pojedini suparniari propuste
koju parninu radnju, uinak parninih radnji koje su poduzeli drugi
suparniari protee se i na one koji te radnje nisu poduzeli. Kad se radi
o obinom, a ne o jedinstvenom suparniarstvu svaki od suparniara je
samostalna stranka i njegove radnje ili proputanja ne koriste, niti tete drugim suparniarima. U sluaju suparniarstva koje nije jedinstveno,
svaki suparniar moe pobijati presudu albom samo u dijelu koji se na
njega odnosi. Kada suparniari nisu jedinstveni, a samo jedan od njih izjavi albu protiv prvostepene presude, ta presuda e postati pravosnana
u odnosu na drugog suparniara koji se nije alio.52 Kako je supsidijarno
suparniarstvo po svojoj pravnoj prirodi najblie obinom suparniarstvu,
ne moe se primijeniti pravilo o pridrunom dejstvu albe suparniara koji
je po redu obavezivanja drugi i ukinuti pravosnani dio presude na koji se
tuilac nije alio.
11. Kritiki osvrt na sadanje zakonsko rjeenje objektivne kumulacije sa

prijedlogom de lege ferenda
Objektivna kumulacija tubenih zahtjeva ustanovljena je u pravnom
sistemu FNRJ odredbom lana 176. Zakona o parninom postupku.53 Svi
kasniji zakoni o parninom postupku sadravali su identini zakonski
tekst, kao i sadanji Zakon o parninom postupku koji jedino uvodi i dodatni kriterij ekonominosti postupka kod obine kumulacije.
Sadanja zakonska rjeenja objektivne kumulacije svojim kvalitetom
ne zadovoljavaju, zbog ega je potrebno izvriti odgovarajuu doradu.
Pogrena primjena ovog procesnog instituta u sudskoj praksi, kako u prvostepenom postupku, tako i drugostepenom postupku, ukazuje da je
nuno propisati dopunska pravila odluivanja kako bi se sprijeilo nezakonito postupanje sudova. Za postupak pred prvostepenim sudom trebalo bi dopuniti pravila o eventualnom spajanju tubenih zahtjeva, tako
da e sud na prvom mjestu meritorno odluiti o glavnom zahtjevu, a da
nee meritorno odluivati o eventualnom zahtjevu, ukoliko usvoji glavni
zahtjev, niti o slijedeem eventualnom zahtjevu, ukoliko usvoji prethodni
eventualni zahtjev.
52
53
Odluka Vrhovnog suda Hrvatske, Gzz. 40/86. od 3. lipnja 1976, Z. Kulenovi, 596.
Ovaj Zakon objavljen je u Slubenom listu FNRJ broj 4/1957.
214
U postupku pred drugostepenim sudom trebalo bi u sluaju istovremenog postojanja eventualne kumulacije tubenih zahtjeva i subjektivne kumulacije dopuniti pravila odluivanja, kada se radi o supsidijarnim
suparniarima. Prilikom odluivanja samo o albi supsidijarnog tuenog
treba primijeniti pravila o obinom suparniarstvu, a ne o pridrunom dejstvu albe koja vee samo za jedinstvene suparniare, tako da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu po albi stranke koja ima pravni
interes samo u pobijanom dijelu u kome je moe potvrditi, preinaiti ili
ukinuti.
ZAKLJUAK
Polazei od toga da je tuba dispozitivna parnina radnja kojom se
pokree parnini postupak, od volje tuioca takoe zavisi da li e u jednoj
tubi protiv istog tuenog ili vie tuenih istai samo jedan glavni zahtjev
ili e spojiti vie glavnih zahtjeva i na taj nain traiti da sud raspravi i odlui o vie spornih odnosa u jednoj parnici izmeu istih stranaka. Ako se
tuilac naknadno odlui za isticanje vie glavnih zahtjeva u toku parnice,
onda se takvo postupanje regulie i pravilima drugih procesnih ustanova, prvenstveno objektivnim preinaenjem tube i isticanjem incidentnog
tubenog zahtjeva. Kada sud odlui da izvri spajanje postupaka koji su
pokrenuti samostalnim tubama u cilju zajednikog raspravljanja, takvo
postupanje suda ne spada u procesni institut objektivne kumulacije.
Objektivnu kumulaciju tubenih zahtjeva moe pratiti i subjektivna kumulacija stranaka gdje tuilac trai da se svi glavni zahtjevi usvoje prema
vie tuenika ili samo prema pojedinim tuenima, po redoslijedu koji je
odredio tuilac. U ovoj situaciji sud e na prvom mjestu utvrditi osnovanost glavnog zahtjeva koji je prioritetno istaknut prema prvotuenom, a
tek supsidijarno osnovanost eventualnog zahtjeva prema drugotuenom
i svakom narednom tuenom. Suprotno postupanje suda znailo bi prekoraenje postavljenog zahtjeva i povredu odredaba parninog postupka.
Eventualno spajanje tubenih zahtjeva je modalitet tubenog zahtjeva
koji u sudskoj praksi stvara potekoe zbog nepotpunih zakonskih pravila
odluivanja. U tom smislu trebalo bi propisati dopunska pravila odluivanja kako bi se izbjeglo pogreno postupanje prvostepenog suda, a takoe
i pravila albenog postupka koja bi bila u skladu sa naelom dispozicije,
prema kome drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu samo u pobijanom dijelu, po albi alitelja koji ima pravni interes za podnoenje
albe.
215
OBJECTIVE CUMULATION OF LAWSUIT CLAIMS
ABSTRACT
The objective cumulation of lawsuit claims is a processing institute,
which allows a plaintiff to propound multiple claims against the same
defendant or multiple defendants in one suit or during litigation. This paper discusses possible ways of establishing objective cumulation, different kinds of objective cumulation, criteria for distinguishing certain types
of objective cumulation, rules of procedure of the court when it comes
to the possible cumulation, the application of any accumulation in case
law, occurrence of litigation when it comes to objective cumulation, cases where there is an objective cumulation, determination of the value
of the dispute in relation to the cumulative lawsuit claims, procedure of
first-instance court in the case of objective and subjective cumulation,
procedure of appeal court judgment against the defendants first instance judgment upholding the eventual application, procedure of appellate
court in the case of simultaneous accumulation of objective and subjective claims, when only the defendant complains on subsidiary adjudging
eventual request, a critical review of the current legal solution regarding
accumulation of objective proposal de lege ferenda.
Key words: Propounding several major claims against one or more
defendants, determination of order of claims and defendants, the attraction of jurisdiction.
216
STRUNI RAD
217
Edin \edovi*
DRAVNOST BIH I SUVERENITET NJENIH GRA\ANA
SAETAK
Opti okvirni sporazum za mir u BiH, odnosno Ustav BiH iz 1995. godine dovodi do radikalnih ustavnih promjena na nain da u ustavni sistem
BiH uvodi dvije sasvim nove kategorije: entitete i konstitutivne narode.
Njihovim ustavnim pozicioniranjem dovode se u pitanje temeljne vrijednosti, prava i interesi drave BiH i njenih graana. Pojavljuju se stajalita
koja negiraju dravnost BiH i suverenitet njenih graana. Takvi stavovi u
pravilu nisu zasnovani na nauci, niti pozitivnom pravu, ali ostvaruju veliki
uticaj u kreiranju drutveno politikih odnosa u BiH. Analiza Ustava BiH
i odluka Ustavnog suda BiH potvruje neraskidivu vezu dravnosti BiH i
suvereniteta njenih graana. Kvantitet nadlenosti entiteta i prava konstitutivnih naroda im ne daje kvalitete koje posjeduju BiH i njeni graani,
odnosno dravnost i suverenitet.
Kljune rijei: BiH, Ustav BiH, entiteti, graani, konstitutivni narodi,
odcjepljenje, suverenitet, Ustavni sud BiH.
Mr.sci.
218
1. Uvodno o Optem okvirnom sporazumu za mir u BiH

Opti okvirni sporazum za mir u BiH je parafiran u Dejtonu 21.11.1995.
godine, a potpisan u Parizu 15.12.1995. godine. Nastao je kao rezultat rata
o ijem karakteru ni danas u BiH ne postoji jedinstveno miljenje po pitanju da li je to bio rat u kojem je meunarodno priznata drava branila
svoju teritoriju i stanovnitvo od razliitih agresorskih elemenata ili je to
bio iskljuivo graanski rat, po kategorizaciji meunarodnog prava. To se
uklapa u situaciju koja vlada u BiH zadnjih 15-ak godina u kojoj se ak negiraju jasne i nedvosmislene norme iz Ustava BiH, kao najvieg politikog
i pravnog akata u BiH.
Konanom mirovnom sporazumu je prethodilo nekoliko bezuspjenih
mirovnih inicijativa planova od kojih su najpoznatiji Kutiljerov plan, Vens
Ovenov plan i Oven Stoltenbergov plan. Svi navedeni planovi su imali
slijedee zajednike karakteristike:
nastajali su kao izraz napora meunarodne zajednice u iznalaenju politikog rjeenja,
svi su polazili od etnike podjele Bosne i Hercegovine,
svi su bili neuspjeni1.
Izgleda da su svi pregovarai koji su posredovali u ovim pregovorima,
a koji su zastupali razliite sudionike tih pregovora, pod uticajem raznih
interesa, zaboravili ono to je od strane Evropske i meunarodne zajednice priznato u proljee 1992. godine, a to je injenica raspada disolucije
SFRJ i sticanja nezavisnosti BiH (kao i Hrvatske, Slovenije i Makedonije)
voljom svojih graana, na osnovu normi meunarodnog prava. Dejtonskom mirovnom sporazumu prethodio je Vaingtonski sporazum potpisan 18.03.1994. godine u Vaingtonu, prihvaen od strane Skuptine RBiH
i Ustavotvorne skuptine FBiH 30.03.1994. godine kojim je stvorena Federacija BiH.2
J. Baki Mufti, Razumijevanje Dejtonskog Ustava 10 godina kasnije, Zbornik radova Pravnog
fakulteta u Splitu, God. 42 (2005), Broj 1-2 (80), 3.
2
Vaingonski sporazum predvia:
a) uspostavu Federacije BiH
b) mogunost konfederacije izmeu FBiH i Republike Hrvatske
c) sporazum o koritenju luke Ploe
d) sporazum o prolasku kroz Neum.
1
E. \edovi: Dravnost BiH i suverenitet njenih graana
219
2. Dravno pravni status BiH i pozicija bosanskohercegovakih entiteta u

ustavnom ureenju BiH
Opti okvirni sporazum za mir u BiH ima ukupno 11 aneksa. Aneks 4
predstavlja Ustav BiH. Nakon potpisivanja sporazuma i donoenja Ustava
BiH pa sve do danas postavlja se pitanje karaktera, odnosno dravnosti
BiH i njenih entiteta. Da bi najadekvatnije odgovorili na postavljeno pitanje potrebno je pogledati u Ustav BiH.3 U preambuli Ustava BiH se
potvruje suverenitet, teritorijalni integritet i politika neovisnost Bosne
i Hercegovine u skladu sa meunarodnim pravom4, to su svojim potpisom, kao ugovorne strane, potvrdili predstavnici BiH, SR Jugoslavije i
Hrvatske, te predstavnici meunarodne zajednice kao svjedoci. Ustavom
BiH je samo potvreno ono to je priznato 1992. godine, BiH je, kao nezavisna drava, subjekt meunarodnog prava. Ustavom je, takoer, izvrena
transformacija unutranjeg ureenja BiH, te je priznato postojanje dva entiteta Federacije BiH i Republike Srpske. Legitimitet i ovlasti entiteta proizlaze iz Ustava BiH, jer entiteti nisu nikakva svoja izvorna prava prenosili
na dravni nivo, jer takvih prava i nemaju, nego je Ustavom BiH izvrena
podjela nadlenosti izmeu drave BiH i njenih entiteta. Osim izvornih
nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine predvienih lanom 3. stav
1. Ustava, BiH e preuzeti nadlenosti u onim stvarima u kojima (a) se o
tome postigne saglasnost entiteta; (2) stvarima koje su predviene aneksima 5-8. Opteg okvirnog sporazuma; (3) ili koje su potrebne za ouvanje
suvereniteta, teritorijalnog integriteta, politike nezavisnosti i meunarodnog subjektiviteta.5 Ustavom definisane dodatne nadlenosti potvruju
poloaj, ali i prava i obaveze BiH kao subjekta meunarodnog prava.
Ustav BiH je decidno okarakterisao BiH kao dravu6 u kojoj, uz primjenu principa federativnog ureenja, entiteti posjeduju odreene nadlenosti i prava i visok stepen autonomije. Sve im je to dato Ustavom BiH.
Postojanje entiteta je bitno u unutranjim odnosima u BiH, jer je subjekt
meunarodnog prava jedino drava BiH. Postojanje entiteta dakle nema
znaaja u meunarodnim odnosima. Istina, Ustav BiH kao konstitutivni
akt entitetima daje pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa
sa susjednim dravama, te pravo na entitetsko dravljanstvo, to nije neuobiajeno i u drugim sloenim dravama. Meutim, entitetsko dravljanUstav BiH nije objavljen u Slubenim novinama BiH, niti postoji zvanian prevod na slubene jezike u BiH,
to dodatno uslonjava postupak njegovog tumaenja.
4
Preambula, alineja 6 Ustava BiH.
5
Christian Steiner i Nedim Ademovi, Ustav Bosne i Hercegovine Komentar, Fondacija Konrad Adenauer e.V. Program pravna drava/Jugoistona Evropa, Sarajevo 2010. godine, 545.
6
lan 1. stav 1. Ustava BiH.
3
220
stvo se vee za dravljanstvo BiH i ima znaaj jedino u odnosima unutar

BiH, dok odnosi koje entiteti mogu uspostavljati sa susjednim dravama
moraju biti u skladu s suverenitetom i teritorijanim integritetom Bosne i
Hercegovine.7 Ustavni sud BiH moe ponititi sporazum entiteta sa susjednom dravom ako utvrdi da je prekrena ova ustavna obaveza.8
Meunarodnim priznanjem nezavisnosti Republika BiH je postala
lanica meunarodne zajednice. BiH je primljena u Ujedinjene narode
22.05.1992. godine. Njen kontinuitet u tom obliku i statusu nije prekidan,
jer Republika Bosna i Hercegovina, iji e slubeni naziv od sada biti Bosna i Hercegovina nastavlja svoje pravno postojanje po meunarodnom
pravu kao drava, sa unutarnjom strukturom modificiranom ovim Ustavom, i sa postojeim meunarodno priznatim granicama.9 Ovu ustavnu
odredbu negiraju politike snage koje ne ele Bosnu i Hercegovinu kao
dravu, koje negiraju i podrivaju njen meunarodni status. Teza o novoj
BiH, kao eksperimentu meunarodne zajednice, je suprotna injenici da
je Bosna i Hercegovina ista ona drava koja je, prvobitno kao Republika
Bosna i Hercegovina i kao jedna od pet drava kao to su Slovenija, Hrvatska, biva Savezna Republika Jugoslavija i biva Jugoslavenska Republika Makedonija nastala dismembracijom Jugoslavije.10 Postoje razliita
miljenja i argumenti koji osporavaju dravnost BiH, a kojim se eli kontinuirano i smiljeno stvarati privid dravnosti entiteta. esto se u javnosti
uje pria od razliitih nacionalistikih snaga iz RS-a, da je BiH izvrila
nelegalnu secesiju od SFRJ, ime je direktno ugrozila srpski narod koji je
ugroen takvom injenicom, odnosno prijetnjom od istrijebljenja morao
da se brani.11
Postavlja se dakle pitanje da li RS ima legalno pravo na otcjepljenje od
BiH ? Posebno je zanimljiva injenica da se pozivanje na otcjepljenje RS-e
od BiH temelji na provjerenim vrijednostima graanskog drutva, odnosno na pravu graana RS-e, kao politikog naroda, na otcjepljenje. Za razliku od 1991. godine, kada je Badinterovoj komisiji postavljeno pitanje da
li Srbi kao konstituitivni narod u SFRJ imaju pravo na samoopredjeljenje,
sada se postavlja pitanje da li RS, a ne srpski narod u BiH ima pravo na samoopredjeljenje. Zamiljeno izjanjavanje graana, a ne jedne nacionallan 3. stav 2. pod a) Ustava BiH.
K. Trnka, Ustavno pravo, Fakultet za javnu upravu, Sarajevo 2006. godine, 247.
9
lan 1. stav 1. Ustava BiH.
10
Ch. Steiner i N. Ademovi, Ustav Bosne i Hercegovine Komentar, 53. i 54.
11
Dravnost Bosne i Hercegovine negira dr. Rajko Kuzmanovi koji u svome udbeniku Ustavno pravo iz
2000. godine navodi npr. da su Slovenija, Hrvatska i Makedonija nastale secesijom od bive SFRJ (327.),
a da je Bosna i Hercegovina jedna od najspecifinijih i najneobinijih unija. Ona nije drava, a i jeste drava
... Bosna i Hercegovina se normativno imenuje dravom, ali ona to stvarno nije (438).
7
8
221
ne grupe stvara privid demokratinosti i potivanja meunarodnog prava.

Stavovi koji dolaze u iz RS-a u prilog otcjepljenju iznose razliite argumente. Bosna i Hercegovina je realna unija sastavljena od dvije drave Republike Srpske (koja je unitarna drava) i Federacije BiH (koja
je sloena drava). Obje drave, i RS i FBiH, su suverene i meunarodno
priznate Dejtonskim sporazumom, te imaju svaka svoje zakonodavstvo,
upravu i sudstvo, a jedino u meunarodnim odnosima kao subjekt istupa
BiH12 tvrdi dr. Rajko Kuzmanovi, bivi predsjednik RS.
Suverenitet entiteta je kljuna karakteristika njihove dravnosti, a
Daytonski sporazum je priznao teritorijalnu odvojenost entiteta, te da rije
drava moe biti koritena za politiko-teritorijalnu formaciju koja ima
svoj ustav i koja se naziva republikom. Utoliko vie to lan III/3.(a) Ustava
BiH spominje dravne funkcije entiteta, dok lan I/7. govori o dravljanstvu entiteta, smatra dr. Petar Kuni.13 Takoer on tvrdi da RS ne treba
smatrati dravom u smislu meunarodnog prava, ve u smislu ustavnog
prava, te da je sasvim jasno da se RS moe zvati dravom jer je njena dravnost izraz njenog izvornog, ujedinjenog, istorijskog nacionalnog pokreta, njenog naroda koji ima jedinstvenu etniku osnovu i ini samostalan
sistem moi s ciljem zaista nezavisnog ivota, iako kao nezavisan entitet
u okviru sloene dravne zajednice.14 Takoer se istie da pravo entiteta na uspostavljanje paralelnih odnosa sa drugim dravama, potvruje i
dravnost entiteta. Ovakva shvatanja predstavnika iz RS-a idu ka tome da
BiH prikau kao uniju ili konfederaciju, odnosno kao takav oblik dravnog
ureenja koji su svojim labavim ujedinjavanjem kreirali entiteti15.
Cilj navedenih stavova je jasan, a to je priprema terena za eventualno
otcjepljenje RS-e. Mi smatramo da RS nema pravo na otcjepljenje od BiH
i u prilog tome emo pokuati detaljno preispitati stavove koji sugeriu
dravnost i pravo entiteta na otcjepljenje.
Nigdje se u normativnom dijelu Ustava BiH ne pominje pravo na samoopredjeljenje, iz ega bi mogli izvui zakljuak da Ustav eksplicite, niti
dozvoljava, niti zabranjuje secesiju. Meutim, u Preambuli Ustava BiH
se izmeu ostalog pominje povelja UN-a, te Deklaracija o pravima lica
R. Kuzmanovi, Ustavno pravo, Pravni fakultet,Banja Luka 2000. godina, 439.
Stav iznesen u postupku pred Ustavnim sudom BiH koji je okonan Odlukom Ustavnog suda BiH - Trea
djelimina Odluka broj U-5/98 od 01.07.2000. godine.
14
Ibid., stav dr. Petra Kunia.
15
Iz raspodjele nadlenosti nove sloene drave jasno se vidi da je nova drava osnovana na meunarodnom pravu (l. 1. Ustava), a ne na dravnom, to se opet da zakljuiti da je takva dravna tvorevina
konfederacija ili unija Rajko Kuzmanovi, Ustavno pravo, 374.
12
13
222
koja pripadaju nacionalnim ili etnikim, vjerskim i jezikim manjinama, a

Aneks I (Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji se primjenjuju u BiH)
kao sastavni dio Ustava BiH sadri Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima. Svi navedeni meunarodni dokumenti pominju pravo naroda na
samopredjeljenje. Ovi dokumenti su, uz vaei Ustav SFRJ i ustave republika, u sastavu tadanje SFRJ, bili temelj na osnovu kojeg je Badinterova
komisija zakljuila u konkretnom sluaju pitanja disolucije SFRJ da pravo na samoopredjeljenje imaju republike i njihovi graani, a ne pojedine
nacionalne grupe. Meunarodno pravo ne dozvoljava pojedinim nacionalnim zajednicama stvaranje sopstvenih drava, nego pravo na posebno
priznavanje i osiguranje identiteta. Isti ti meunarodni dokumenti koji ne
dozvoljavaju otcjepljenje pojedinih nacionalnih grupa su ugraeni u sadanji ustavni sistem BiH sa jasnim razlogom da uvaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH. Osim toga, u Ustavu BiH jasno stoji Republika Bosna i Hercegovina, iji e slubeni naziv od sada biti Bosna i Hercegovina
nastavlja svoje pravno postojanje po meunarodnom pravu kao drava,
sa unutarnjom strukturom modificiranom ovim Ustavom, i sa postojeim
meunarodno priznatim granicama. Ona e ostati lanica UN-a, a kao
Bosna i Hercegovina moe zadrati lanstvo ili zatraiti lanstvo unutar
sustava UN-a i u drugim meunarodnim organizacijama16 Tumaei navedeni lan Ustava BiH jasno nam je da meunarodna zajednica priznaje
BiH i njene granice, te da u meunarodnom pravu ne postoji osnov za
secesiju jednog dijela BiH.
Kada je rije o ugovorima o posebnim paralelnim odnosima koje zakljuuje entiteti i susjedne drave treba rei da su oni obavezno i dodatno detektirani i od Ustavnog suda BiH, posebno sa stanovita dravnog
suvereniteta i integriteta BiH te drugih u Ustavu ustanovljenih kriterija. Dakle ugovori o posebnim paralelnim odnosima sa susjednim dravama ne
mogu biti pravni osnov za secesionizam u formi prava naroda na samoopredjeljenje u vidu vanjskog samoopredjeljenja.17
Osim toga RS, kao entitet u BiH, nema atribute koji joj neki autori pripisuju. Posebno treba istai da BiH nije ni unija ni konfederacija i to iz
slijedeih razloga. U teoriji drave i prava postoji razlikovanje izmeu personalne i realne unije. Tako je poznato da su u personalnoj uniji dvije
nezavisne i suverene drave povezane samo posredstvom linosti efa
16
17
lan 1. Ustava BiH.

N. Pobri, Ustavno pravo, Slovo, Mostar 2000. godine, 121.
223
drave monarha18 dok drave lanice zadravaju i spoljnu i unutranju

suverenost, te je teko govoriti o novoj dravnoj tvorevini19. Drave koje
ulaze u realnu uniju zadravaju unutranju suverenost, a imaju zajednikog efa drave i obino i zajednikog organa za spoljne poslove.20 S druge strane konfederacija je nastajala kao rezultat meudravnog ugovora
i njegove formalizacije u vidu meudravnog ugovora o kraem ili duem
stupanju u savez dvije ili vie drava koje su zadravale svoju suverenost
i dravnopravni subjektivitet.21 Temelj za karakterizaciju neke zajednice
kao unije ili konfederacije jeste taj da ih stvaraju suverene drave, kao subjekti meunarodnog prava. Meutim u Ustavu BiH uopte nema govora
o nekakvom formiranju unije ili konfederacije, niti o tome da su entiteti,
kao subjekti meunarodnog prava, stvorili BiH i dali joj ogranieni dio
nadlenosti, niti o tome da su entiteti prethodili nastanku nove BiH. Jedino BiH ima meunarodno priznate granice, entiteti nikada prije nisu ni
postojali, nisu imali svoje granice, koje nemaju ni sada jer izmeu entiteta ne postoje granice, nego meuentitetska linija razgranienja. Nigdje u
Ustavu BiH ne postoji norma koja govori o entitetima kao dravama, niti o
tome da je BiH dravna zajednica.
Posebno je vaan stav Ustavnog suda BiH o ovim pitanjima iz kojeg
prenosimo slijedee [...] Nadalje, to se tie pitanja da li se entiteti na
osnovu njihovog suvereniteta mogu, kao to je ekspert Narodne skuptine istakao, nazivati dravama, Sud zakljuuje da postojanje ustava, naziv
Republika ili dravljanstvo nisu per se dokaz dravnosti. Iako je u saveznim dravama esto sluaj da sastavni entiteti imaju ustav, ak i da
mogu biti nazivani republikama ili davati dravljanstvo, svi ti institucionalni elementi su dodijeljeni ili garantirani saveznim ustavom. Isto vrijedi
i za Bosnu i Hercegovinu [...] lan I/1. Ustava BiH oigledno ustanovljuje
injenicu da jedino Bosna i Hercegovina nastavlja svoje pravno postojanje po meunarodnom pravu kao drava, sa unutranjom strukturom
modificiranom ovim ustavom. Zatim lan I/3. uspostavlja dva entiteta,
Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku, kao sastavne dijelove
drave Bosne i Hercegovine. Dalje, kao to se moe vidjeti npr. iz lana
III/2. Ustava BiH, entiteti su podreeni suverenitetu Bosne i Hercegovine.
Za razliku od primjera sastavnih jedinica saveznih drava koje se i same
nazivaju dravama, u sluaju Bosne i Hercegovine je iz ovoga jasno da
Ustav BiH nije priznao Republiku Srpsku, niti Federaciju Bosne i HercegoK. Trnka, Ustavno pravo, 236.
F. Muhi, Teorija drave i prava, Magistrat, Sarajevo 2002. godine, 109.
20
Ibid., 109.
21
Ibid., 105.
18
19
224
vine kao drave, ve ih, umjesto toga, naziva entitetima.

[...] Prema tome, suprotno tvrdnjama predstavnika Narodne skuptine
RS, Ustav BiH ne ostavlja prostora za bilo kakav suverenitet entiteta ili
pravo na samoorganizovanje zasnovano na ideji teritorijalne odvojenosti. Dravljanstvo entiteta se, tako, dodjeljuje prema lanu I/7. Ustava BiH
i nije dokaz njegove suverene dravnosti. Na isti nain su lanom III/3.
(a) Ustava BiH vladine funkcije dodijeljene institucijama BiH odnosno
entitetima, tako da ovlasti entiteta nisu ni na koji nain izraz njihove dravnosti, ve proizilaze iz ove raspodjele ovlasti iz Ustava BiH.22
Ustavni sud je jasno rekao da su stavovi koji dolaze iz RS, a koji ciljaju
na dravnost entiteta, u suprotnosti sa Ustavom BiH.
Jasno je takoer i da ... Bosna i Hercegovina nije dobila minimum
prava i dunosti federalne drave putem kojih bi ispoljavala dravnu volju
odnosno stvarala pravo i time izvravala Ustavom postavljene ciljeve23
Osnovno polazite Ustava BiH u unutarnjoj raspodjeli nadlenosti je
pretpostavka nadlenosti u korist entiteta, u skladu sa irokom autonomijom koju entiteti posjeduju. Meutim, osim tano nabrojanih dravnih
nadlenosti u lanu III taka 1. Ustava BiH, institucije BiH e preuzeti nadlenost u onim stvarima u kojima se o tome postigne saglasnost
entiteta; stvarima koje su predviene u Aneksima 5 - 8 Opteg okvirnog
sporazuma; ili koje su potrebne za ouvanje suvereniteta, teritorijalnog
integriteta, politike nezavisnosti i meunarodnog subjektiviteta Bosne i
Hercegovine, u skladu sa podjelom nadlenosti meu institucijama Bosne i Hercegovine.24 Odgovarajua primjena ovako definisanih dodatnih
nadlenosti dravnih organa moe bitno ojaati dravu BiH u njenom nastojanju da bude efikasnija u najvanijim stvarima, a to su:
ukljuivanje u EU i NATO,
odgovarajua zatita individualnih i kolektivnih ljudskih prava i sloboda u skladu sa Ustavom BiH, odnosno najviim meunarodnim
standardima u ovoj oblasti koje on sadri,
ekonomska stabilnost drave BiH i njenih graana.
Trea djelimina Odluka Ustavnog suda BiH, taka 28, 29 i 30.
F. Otajagi, Suverenost i pravna drava (najtee i najsloenije pitanje u BiH) Pravna misao, Sarajevo
godina XXXVII, 2006, broj 1-2, 19.
24
lan III taka 5. pod a) Ustava BiH. Ustav BiH takoer govori i o zatiti ljudskih prava u BiH (lan VI 3.c)),
Centralnoj banci BiH (lan VII), finansiranju institucija BiH (lan VIII), Izbornom zakonu BiH (taka V Aneksa
3.). Sve su to nadlenosti institucija BiH.
22
23
225
3. Nosioci suvereniteta po Ustavu BiH

Ustav BiH se nije odredio o pitanju nosioca suvereniteta. U zavrnoj
reenici preambule Ustav BiH pominje Bonjake, Hrvate i Srbe kao konstitutivne narode (i ostale), te graane BiH kao donosioce Ustava, ali iz nekog razloga nije jasno definisao nosioce suvereniteta, iako je to praksa u
savremenim demokratskim drutvima. Posmatrajui donosioce Ustava
BiH moemo rei da oni odraavaju jednu specifinu postratno tranzicijsku poziciju koja ipak, kada analiziramo kompletan Ustav BiH, postaje
jasnija jer dravna vlast izvorno proizlazi iz:
suverenosti graana,
konstitutivnosti Bonjaka, Hrvata i Srba
poloaja pripadnika ostalih naroda, kao i onih koji se ne ele nacionalno izjanjavati.25
Iz Ustava BiH je vidljivo dakle da on kombinuje graanski i nacionalni
princip, jer se, uz narodnu suverenost, kao temelj funkcionisanja savremenih demokratskih drutava, ostvaruje i nacionalna ravnopravnost kroz
puno priznavanje prava na kolektivni, odnosno nacionalni identitet. Problem BiH je upravo u tome na koji nain adekvatno osigurati, odnosno situirati poziciju bosanskohercegovakog graanina, kao izvornog nosioca
suvereniteta, i ostvariti pravo na nacionalnu ravnopravnost tri konstitutivna naroda, jer se po prirodi ovakva dva sistema preklapaju, na nain da
to se vie titi asptraktni graanin, konstitutivni narodi se osjeaju ugroenijim i obrnuto.
Bez obzira na to to se u BiH, kao multinacionalnoj dravi, trenutno
izrazito jako tite kolektiviteti, izvorni nosilac suvereniteta je pojedinac,
apstraktni graanin BiH. Prava grupe, bilo o kojoj grupi da je rije, moraju se u krajnjoj liniji interpretirati kao izvedena iz prava pojedinca ili kao
neto to je svodljivo na individualna prava26, jer, sve evropske drave su
emanacija politikog naroda, a ne etnikih grupa, bez obzira na okolnost
da najvei broj tih drava ima vieetniki karakter.27
Iako nisu izriito navedeni u Ustavu BiH kao nosioci suvereniteta, mi smatramo da se izvorna suverenost graana BiH temelji na nekoliko glavnih osnova.
K. Trnka, Ustavno pravo, 177.
N. Pobri, Etnokratski i pravnodravni elementi u ustavnom sistemu BiH: Da li bosanskohercegovaki
model odgovara standardu pravne drave, Pravna misao, Sarajevo, godina XXXVI, 2005. broj 9-10, 41.
27
. Sadikovi, Za dravu novog stoljea Bosna i Hercegovina kao savremena demokratska drava,
Dijalog, asopis za filozofiju i drutvenu teoriju, Sarajevo, broj 1-2/2005., 31.
25
26
226
Suverenitet graana BiH nije novina, niti proizvod Dejtona, nego postoji u kontinuitetu jo od obnove bosanskohercegovake dravnosti i stvaranja moderne Jugoslavije. Ustav NRBiH od 31.12.1946. godine, koji je donijela Ustavotvorna skuptina BiH, kao reprezent bosanskoherecgovakog
naroda, je u cjelosti potvrdio princip narodnog suvereniteta proklamovan
odlukama ZAVNOBIH-a i potvrdio postojanje politikog naroda BiH, kojeg
ine svi graani, bez obzira na evidentnu razliku u nacionalnosti. Ustav
SFRJ od 21.02.1974. godine predvia da je nain funkcionisanja savezne
drave takav da graani republika ostvaruju svoja suverena prava prvenstveno u republikama, a tek naknadno i na federalnom nivou, te da u federalnim organima nisu zastupljeni predstavnici etnikih zajednica, nego
predstavnici (delegati) republika i pokrajina. Amandmanskim izmjenama
Ustava SRBIH iz 1974. Godine, koje su izvrene 1990. Godine, BiH se definie kao suverena demokratska drava ravnopravnih graana, naroda
Bosne i Hercegovine Muslimana, Srba i Hrvata i pripadnika drugih naroda i narodnosti koji u njoj ive28, ime je potvren suverenitet graana
BiH i princip ravnopravnosti nacionalnih grupa.
U procesu disolucije SFRJ i izraenih zahtjeva njenih bivih republika
za meunarodno priznanje, Arbitrana komisija je, na osnovu tada vaeih najviih pravnih akata SFRJ, prvenstveno Ustava SFRJ iz 1974. godine
i vaeih normi meunarodnog prava, konstatovala da se SFRJ nalazi u
fazi raspada, te da pravo na samoopredjeljenje do otcjepljenja imaju republike i njihovi graani, a ne nacionalne grupe. Komisija je u Miljenju
broj 4. traila od graana BiH, kao nosioca suvereniteta u BiH, da se na
referendumu izjasne o budunosti svoje zemlje. Odluka graana BiH o
nezavisnosti je priznata od strane mnogobrojnih zemalja i BiH je, na osnovu volje svojih graana priznata kao nezavisna drava i primljena u UN
22.05.1992. godine.
Alineja 6. Preambule Ustava BiH potvruje volju graana BiH izraenu
na referendumu 1992. godine na nain da potvruje kontinuitet suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti BiH.
Preambula Ustava BiH izraava opredjeljenje BiH da prihvata meunarodne standarde zatite ljudskih prava i da se ustavno ureenje temelji na
potovanju ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti, na demokratskim
ustanovama vlasti. Donosioci Ustava BiH su nadahnuti Opom deklaracijom o ljudskim pravima, meunarodnim Ugovorima o graanskim i politikim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i Deklara28
Amandman LX na ustav SRBiH iz 1974. godine, preuzeto iz Kasim Trnka, Ustavno pravo, 89.
227
cijom o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim ili etnikim, vjerskim i

jezinim manjinama, kao i drugim instrumentima ljudskih prava.29 Ustav
BiH je u lanu 2. stav 4. zabranio diskriminaciju i propisao Uivanje prava
i sloboda predvienih ovim lankom ili u meunarodnim sporazumima
navedenim u Aneksu I ovoga Ustava osigurat e se za sve osobe u Bosni
i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao to je spol, rasa,
boja koe, jezik, vjera, politiko ili drugo uvjerenje, nacionalno ili drutveno podrijetlo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu, imovina, roenje ili
drugi status. Aneks I Ustava BiH propisuje 15 dodatnih sporazuma o ljudskim pravima koji e se primjenjivati u BiH. Meu njima npr. Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima predvia pravo opteg i jednakog
aktivnog i pasivnog birakog prava. Posebno je znaajna i Meunarodna
konvencija iz 1965. godine o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije.
Osim toga, Ustav BiH propisuje u Bosni i Hercegovini izravno e se primjenjivati prava i slobode izloene u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i u njezinim Protokolima.30 Posebno
je vaan lan 14. Konvencije koji zabranjuje svaki oblik diskriminacije31, te
Protokoli broj 3. i 12. Svi meunarodni dokumenti o ljudskim pravima koji
se, po Ustavu BiH, primjenjuju u BiH, prihvataju princip narodnog suvereniteta i druge principe graanske demokratije, kao temelja drutvenog
ureenja. Naglaavaju se principi jednakosti graana, zabrana diskriminacije, jednakost birakog prava graana itd. Entiteti i sve njihove jedinice
u potpunosti e se pokoravati ovome Ustavu ....32
Ustav BiH je jasno odredio koji se narodi u BiH smatraju konstitutivnim
narodima. Meutim, Ustav nije normirao jasan status konstitutivnosti naroda u BiH, iako je ustanovio specifian sistem dravnog ureenja i sudjelovanja konstitutivnih naroda u razliitim organima vlasti, prvenstveno na
nivou BiH. Ustavni sud je Treom djeliminom odlukom o konstitutivnosti
naroda utvrdio da ustavni princip kolektivne jednakosti konstitutivnih naroda, koji proizilazi iz oznaavanja Bonjaka, Hrvata i Srba kao konstitutivnih naroda, zabranjuje bilo kakve posebne privilegije za jedan ili dva od
tih naroda, svaku dominaciju u strukturama vlasti i svaku etniku homogenizaciju putem segregacije zasnovane na teritorijalnom razdvajanju33.
Preambula, alineja 8. Ustava BiH.
lan 2. taka 2. Ustava BiH.
31
lan 14. Konvencije glasi Uivanje prava i sloboda predvienih ovom konvencijom osigurava se bez
diskriminacije prema bilo kojem osnovu kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, vjeroispovijest, politiko ili
drugo miljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje,
roenje ili drugi status.
32
lan 3. taka 3. pod b) Ustava BiH.
33
Trea djelimina odluka Ustavnog suda BiH, taka 57.
29
30
228
Sud je takoer utvrdio da se konstitutivnost kao sistem posebnog priznavanja statusa jednog naroda ostvaruje na teritoriji cijele drave, a ne samo
na dravnom nivou. Iz ovog, kao i iz cjelokupnog Ustava BiH, proizlazi da
je konstitutivnost naroda kolektivno pravo ue od suverenosti, ali ire od
individualnog prava na nacionalni identitet.34 Nigdje se u Ustavu BiH ne
pominju konstitutivni narodi kao nosioci suvereniteta. Bitno je napraviti jasnu razliku izmeu konstitutivnosti naroda, kao kolektivnog prava, koje se
ostvaruje samo u uzajamnim odnosima sva tri konstitutivna naroda i nije
teritorijalizirano, i suvereniteta kao vrhovne i nedjeljive vlasti apstraktnih
jednakopravnih graana BiH na njenoj teritoriji koji su, putem prava na
samopredjeljenje kao konsekvencu svoga suvereniteta, jedini imali pravo
odluiti o sudbini BiH na nain to su prvo (u toku NOR-a) obnovili njenu
dravnost, a zatim (u procesu disolucije SFRJ) i nezavisnost. Konstitutivni
narodi ne mogu biti nosioci prava na samoopredjeljenje jer konstitutivni
narodi, ni pojedinano ni zajedno, nisu suvereni35 ni na jednom dijelu
BiH. Samom injenicom da su Bonjaci, Hrvati i Srbi u BiH dobili poseban
status zasnovan na uzajamnom pravu sva tri naroda da ureuje ustavno
ureenje (zajedno sa graanima i ostalim) i da koriste sve mehanizme
za ostvarivanje i zatitu nacionalne ravnopravnosti36 govori da su ustvari
konstitutivni narodi dobili odreeni kvantitet uzajamno povezanih prava i
obaveza koji ipak nema kvalitetu suverenosti.
ZAKLJUAK
Ustav BiH je priznavajui i potvrujui kontinuitet i dravnost BiH izmijenio njeno unutranje ureenje na nain da BiH ostaje suverena drava, ali sa bitno smanjenim djelokrugom nadlenosti. Analizirajui ustavne
norme dolazi se do jasnog zakljuka da entiteti nisu drave, niti su uestvovali u stvaranju nove BiH, jer BiH nije stvorena 1995. godine, nego
su, transformacijom njenog unutranjeg ureenja, entiteti postali administrativne jedinice iji legitimitet upravo proizlazi iz Ustava BiH. Ustav BiH,
a posebno norme meunarodnog prava koje on sadri, ne dozvoljavaju
entitetima pravo naroda na samoopredjeljenje u smislu otcjepljenja bez
uea Parlamentarne skuptine BiH koja je jedina nadlena da odluuje
o tom pitanju.
Ustavni sistem BiH se zasniva na suverenitetu graana, punoj ravnopravnosti konstitutivnih naroda, te zatiti nacionalnih manjina, odnosno na
K. Trnka, Ustavno pravo, 178.
K. Trnka, Konstitutivnost naroda, Vijee kongresa bonjakih intelektualaca, Sarajevo, 2000. godine, 56.
36
Ibid., 178.
34
35
229
kombinaciji graanskog i nacionalnog modela. Sva prava koja ostvaruju

tri konstitutivna naroda u BiH ne mijenjaju injenicu da je izvorni nosilac
suvereniteta u BiH asptraktni graanin BiH, niti injenica to je bosanskohercegovaki graanin izvorni nosilac suvereniteta ne negira postojanje
i zatitu prava tri konstitutivna naroda u BiH i pripadnika ostalih naroda.
Posebnu analizu zahtijeva sui generis kombinacija nadlenosti entiteta i
prava konstitutivnih naroda u Ustavu BiH koja ugroava apstraktnog graanina, jer ne omoguava njegovo adekvatno konstituisanje u Predstavnikom domu Parlamentarne skuptine BiH. To je, uz diskriminaciju pripadnika ostalih naroda, jedan od najveih nedostataka Ustava BiH.
230
BIH STATEHOOD AND SOVEREIGNTY OF ITS CITIZENS
SUMMARY
General Framework Agreement for Peace in BiH or BiH Constitution
from 1995. resulted in radical constitutional changes in a way that it introduced two entirely new categories into BiH constitutional system: entities
and constituent peoples. By their constitutional positioning, the core values, rights and interests of the state of BiH and its citizens were questioned.
The points of views, that are denying BiH statehood and sovereignty of
its citizens, appeared. Such attitudes are generally not based on science,
or positive law, but they have a great impact in the creation of socio - political relations in BiH. Analysis of the BiH Constitution and decisions of
the BiH Constitutional Court confirms the unbreakable connection of BiH
statehood and sovereignty of its citizens. The quantity of entities competence and rights of the constituent peoples do not give them the qualities
possessed by BiH and its citizens related with statehood and sovereignty.
Key words: BiH, the Constitution of BiH, entities, citizens, constituent
peoples, secession, sovereignty, the Constitutional Court.
231
STUDENTSKI RADOVI (STUDENT PAPERS)
232
STUDENTSKI RADOVI
233
Amela kiljan*
METHODEN DER AUSLEGUNG IM INTERNATIONALEN

VERTRAGSRECHT
ZUSAMMENFASSUNG
Der Vereinheitlichung des Vertragsrechts kommt man immer nher. Ausserhalb der Europischen Union hatten bislang die UNIDROIT Grundregeln die hchste Anwendungsquote. Dabei handelt es sich um Prinzipien,
die von Sachverstndigern ohne staatlichen oder berstaatlichen Auftrag
oder Ermchtigung ausgearbeitet wurden. Ziel war die Zusammenstellung
einheitlicher Grundstze durch Vergleich und ntigenfalls Fortbildung der
nationalen Rechtsordnungen. Auch im Rahmen der Europischen Union
hlt die Europische Kommission eine weitreichende Harmonisierung
fr notwendig. Das Europische Vertragsrecht soll vereinheitlicht werden, um den grenzberschreitenden Handel und damit den Binnenmarkt
zu frdern. Favorisiert wird die Idee eines optionalen europischen Vertragsrechts, somit wird es zum Teil von lex mercatoria. Das Ergebnis dieser Aspiration ist der Vorschlag einer Verordnung fr ein Gemeinsames
Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011.
Diese Arbeit stellt die Instrumente, die der Vertragsunifizierung dienen, dar. Danach wird die Auslegung der Vetrge in den UNIDROIT Prinzipien und den Vorschlag der Verordnung bearbeitet, und dessen Bestimmungen verglichen. Untersucht wird das bosnische Schuldrecht, sein
derzeitiger Bestand im Bezug auf die Vertragsauslegung und im Vergleich
mit den oben genannten Instrumenten, da Bosnien und Herzegowina die
Mitgliedschaft der Europischen Union anstrebt.
Schlsselwrter: Methoden der Auslegung, Internationales Vertragsrecht.
*
Studentin der juristischen Fakultt an der Universitt von Zenica.
234
EINLEITUNG
Der internationale Handelsverkehr breitete sich in den letzten Jahren
immer schneller aus. Auf einer Seite wegen der Vereinfachung den zwischenstaatlichen Verhltnisse, und auf der anderen wegen des groen
und schnellen Fortschrittes in der Technologie. Dies erreichte man durch die Nutzung verschiedener Vertrge. In dieser Arbeit werden zuerst
die Instrumente kurz dargestellt, die zur Unifizierung des Vertragsrechts
dienen, mit einem Vergleich der Instrumente und dessen Entwiklung
und Rechtswirkung (UN-Kaufrecht, UNIDROIT Prinzipien, Lando Prinzipien, DCFR, Vorschlag der Kommission fr eine Verordnung fr ein einheitliches Kaufrecht1 ). Danach wird die Auslegung der Vetrge in den
UNIDROIT Prinzipien und den Vorschlag der Verordnung bearbeitet, und
dessen Bestimmungen und Regulierungen verglichen, mit dem Ziel die
besseren Leistungen zu identifizieren. Zum Schluss wird die Vertragsauslegung in dem bosnischen Schuldrecht bearbeitet und, so weit es
mglich ist, mit den Regulierungen aus den UNIDROIT Prinzipien und
den Bestimmungen aus dem Vorschlag der Verordnung verglichen. Somit
kann man sagen, dass ein sehr viel verwendetes Instrument mit einem
sehr neuen verglichen wird. Es wird auf die Unterschiede zwischen den
genannten Instrumenten und somit auch auf die Fortschritte in der Regulierung in diesem Gebiet hingewisen.
1. Unifizierung des Vertragsrechts

Jeder Staat hat ein einzigartiges Rechtssystem. Obwohl bestimmte nlichkeiten bestehen, fhren die Unterschiede in den nationalen Schuldrechtsordnungen zu Problemen im internationalem Rechtsverkehr. Trotz
aller Erfolge des Binnenmarkts bestehen im grenzbergreifenden Handel nach wie vor Hindernisse. Deswegen hatte man die Absicht wenigsten die Grundregeln zu unifizieren. Schon 1921 kam es zum Versuch der
Unifizierung des europischen Privatrechts im Rahmen des Internationalen Instituts fr die Vereinheitlichung des Privatrechts (Institut international pour lunification du droit priv - UNIDROIT2) in Rom. Dieser
UN-Kaufrechts - bereinkommen der Vereinten Nationen ber Vertrge ber den internationalen
Warenkauf vom 11. April 1980., UNIDROIT Grundregeln der internationalen Handelsvertrge, Lando Prinzipien Prinzipien des europischen Vertragsrechts, DCFR Draft Common Frame of Reference Gemeinsamer Referenzrahmen (Vorlage), Vorschlag der EU Kommission fr eine Verordnung ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011.
2
Unidroit: An Overview, http://unidroit.org/dynasite.cfm?dsmid=103284, (25. April 2012.) Wurde
1926 als Unterorganisation des Vlkerbundes mit Sitz in Rom gegrndet worden; seit dem Zweiten Weltkrieg operiert es als unabhngige intergouvernementale Einrichtung.
1
A. kiljan: Methoden der Auslegung im Internationalen Vertragsrecht
235
Versuch resultierte mit zwei bereinkommen (Einheitliches Gesetzes

ber den internationalen Warenkauf und Einheitliches Gesetz ber die
Bildungvoninternationalen Warenkauf), die von nicht mehr als 9 Staaten ratifiziert wurden. Auch wenn diese Versuche nicht so erfolgreich waren, blieb das Ziel immer noch sehr klar den internationalen Handel
zu vereinfachen. In erster Linie den Umgang mit einem groem Projekt,
mit dem man schrittweise die Kodifizierung des internationalen Handelsrechts durchgefhrt hat (hnlich wie das amerikanische Restatement).3
1. 1. Internationale Unifizierung des Vertragsrechts

1. 1. 1. UN-Kaufrecht
Der erste groe Schritt zur Erreichung dieses Ziels ist das am 11. April
1980 verabschiedete UN - Kaufrecht - bereinkommen der Vereinten
Nationen ber Vertrge ber den internationalen Warenkauf. Es gehrt zu den von den Vereinten Nationen ins Leben gerufenen Vereinbarungen. Bisher sind weltweit 74 Staaten diesem bereinkommen beigetreten (Stand: 1. Mai 2010).4 Das bereinkommen gilt in den Fllen, wenn
die Vertragspartein aus zwei verschiedenen Saaten (Vertragsparteien des
bereinkommens) kommen, oder die Regeln des Internationalen Privatrechts auf das Recht eines Staates verweisen, welcher das UN-Kaufrecht
ratifiziert hat.5 Das UN-Kaufrecht regelt nur denAbschluss von Kaufvertrgen(z.B. Vertragsformfreiheit, Angebotswiderruf) und diedarausentstehenden Rechte und Pflichtendes Verkufers und Kufers (z.B. Gewhrleistung und Schadenersatz bei Vertragsverletzung).6 Das bereinkommen
macht keinen Unterschiedzwischen zivilen undkommerziellen Verkauf,
aber dieVermarktung derLsungenist offensichtlich.7
Fr die Anwendbarkeit des UN-Kaufrechts kommt es nicht darauf an,
ob das bereinkommen ausdrcklich zwischen den Parteien vereinbart
wird, es ist direkt anwendbar wenn es von dem Staat ratifiziert wurde.
Zwingende Voraussetzung fr die automatische Anwendung des UNS. Cari et al., Meunarodno poslovno pravo, Univerzitet Privredna Akademija - Pravni fakultet, Novi
Sad, 2007, 203.
4
Gabler Wirtschafrtslexikon: UN Kaufrecht, http://wirtschaftslexikon.gabler.de/Definition/uebereinkommen-der-vereinten-nationen-ueber-vertraege-ueber-den-internationalen-warenkauf.
html?referenceKeywordName=CISG, (28. April 2012.).
5
A. Biki, Obligaciono pravo posebni dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo 2005, 195.
6
Das UN Kaufrecht Allgemeiner bereinkommen, http://portal.wko.at/wk/format_detail.
wk?AngID=1&StID=449584&DstID=0, (29. Mai 2012).
7
M. Trifkovi, Meunarodno poslovno pravo, Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2001,
185.
3
236
Kaufrechts ist jedoch, dass es sich um eineninternationalenKaufvertrag

handelt. Ein solcher liegt vor, wenn der Vertrag zwischen Parteien mit
Niederlassungen in verschiedenen Staaten geschlossen wird, also grenzberschreitenden Charakter hat.8 Fr reine Inlandsgeschfte gilt das UNKaufrecht nicht.
Im Vertrag muss man die Anwendung nicht in bestimmten Klauseln
nennen, das ist schon selbstverstndig, denn nach der Ratifizierung wird
das bereinkommen zum Teil des nationalen Rechtssystems. Anders, fr
den Ausschluss des UN-Kaufrechts muss man eine ausdrckliche Regelung im Vertrag erwhnen.
1. 1. 2. UNIDROIT Grundregeln
Fr den Bereich des allgemeinen Privatrechts war bislang am bedeutsamsten zweifellos die Vorbereitung einer Vereinheitlichung des internationalen Kaufrechts. Ein hnlich ehrgeizig angelegtes Projekt sind die
UNIDROIT Grundregeln der Internationalen Handelsvertrge.9
Im Jahre 1994 haben zwei Gruppen von Sachverstndigen allgemeine Grundstze des Vertragsrechts vorgelegt, die fr sich nicht die
Verbindlichkeit von Rechtsnormen beanspruchen, sondern als rechtsvergleichend-gestaltende Bestandsaufnahmen des Vertragsrechts gedacht sind, hnlich den Restatements des American Law Institute.10 In
einer zweiten Auflage im Jahr 2004 wurden die Prinzipien verffentlicht.
Sie enthalten etwa 110 Grundregeln fr internationale Handelsvertrge.
Ihrem Inhalt nach sind sie detaillierter als das UN-Kaufrecht, was man
auch im Anwedebereich sehen kann UN-Kaufrecht fr internationale
Kaufvertrge, bzw. das internationale Kaufrecht und die Prinzipien fr das
internationale Handelsrecht.
Die UNIDROIT Prinzipien wurden von unabhngigen Fachgruppen geschaffen, und sie knnen nicht ratifiziert werden. Nach den Vorstellungen
von UNIDROIT sollen die Prinzipien nicht von den Staaten als EinheitsGabler Wirtschafrtslexikon: UN Kaufrecht, http://wirtschaftslexikon.gabler.de/Definition/uebereinkommen-der-vereinten-nationen-ueber-vertraege-ueber-den-internationalen-warenkauf.
html?referenceKeywordName=CISG, (28. April 2012.)
9
Max-Planck-Institut fr auslndisches und internationales Privatrecht, AUF DEM WEG ZU EINEM EUROPISCHEM VERTRAGSRECHT - Ttigkeitsbericht, Hamburg, 2010, 32.
10
Mohr Siebeck: Europische Vertragsrechtsvereinheitlichung und deutsches Recht, http://www.mohr.de/
rechtswissenschaft/fachgebiete/privatrecht/buergerliches-recht/buch/europaeische-vert ra gsrechtsvereinheitlichung-und-deutsches recht.html?tx_commerce_pi1%5BcatUid%5D=0&cHash= 7bbc5a ld0a,
(27. April 2012.).
8
237
recht angenommen werden, sie sind gedacht als eine Art lex mercatoria, ein Modell, das von Parteien als anwendbares Recht vereinbart werden kann.11 Sollte sich eine Vertragspartei fr die UNIDROIT Prinzipien
entscheiden, muss sie diese Regelung vertraglich benennen. Somit sind
diese Prinzipien ein opting in Instrument, im Gegensatz zum UN-Kaufrecht, was dem opting out System angehrt (im Falle einer Ausschlissung muss man es ausdrcklich vertraglich regeln). Was letztlich wichtig
ist, ist dass dieses Instrument kein totes Wort auf dem Papier darstellt,
sondern es wird in der Praxis angewendet.12 Damit die allgemeinen Vertragsregeln auf alle mglichen Arten von Vertrgen passen, mssen sie
flexibel sein. Tatschlich lsst sich nachweisen, dass die UNIDROIT Prinzipien sehr viel mehr auf die Umstnde des Einzelfalles verweisen, als dies
die allgemeinen Regeln traditioneller Vertragsrechte tun.13 In der Praxis
sind dieUNIDROIT Prinzipien als ein Modell frdie nationalen Gesetzgeberbei der Verabschiedungbzw. nderung derGesetzeverwendet worden,oder als Anleitung oder Fhrung in der Verhandlung undGestaltung
von Vertrgen,sowie auch als anwendbares Recht fr Vertrge.14
1. 2. Unifzierung des Vertragsrechts im Rahmen der Europischen Union

Die Europische Union plant die Schaffung einer europischen
Vertragsrechtsordnung, die neben die bestehenden nationalen Vertragsrechtssysteme treten soll. Das europische Vertragsrecht soll bei
grenzberschreitenden Geschften das reibungslose Funktionieren des
Binnenmarktes gewhrleisten.
1. 2. 1. Lando Prinzipien
Die bisherigen Mglichkeiten mit dem Internationalen Privatrecht sowie dem UN-Kaufrecht sind nach der Ansicht der EU zur
Abwicklung des innergemeinschaftlichen Verkehrs nicht optimal.15 Somit
W. Rolland, Strukturen des deutschen Schuldrechts (mit Ausblick auf die europische Entwicklung),
Skript, 2012, 26.
12
M. J. Bonell, UNIDROIT Principles 2004 The New Edition of the Principles of International Commercial
Contracts adopted by the International Institute for the Unifikation of Private Law, Uniform Law Review
2004, 6.
13
F. Dasser, Vertragsrecht ohne Vertragstypenrecht, Aktuelle Aspekte des Schuld- und Sachenrechts,
Heinrich Honsell, Schulthess Zrich, 2003, 10.
14
V. G. Popovi/ R. D. Vukadinovi, Meunarodno poslovno pravo posebni deo, ugovori meunarodne
trgovine, Pravni fakultet u Banja Luci Centar za pravo Evropske unije u Kragujevcu, Banja Luka - Kragujevac, 22.
15
Jura Forum: Europisches Vertragsrecht, http://www.juraforum.de/lexikon/europaeisches-vertragsrecht, (26. April 2012.).
11
238
kam es zur Entstehung der Prinzipien des europischen Vertragsrechts

(Lando Prinzipien16).
Die Kommission, die diese Prinzipien zusammenfaste bestand aus
jeweils zwei Personen von jedem Mitgliedsstaat der darmaligen Europischen Gemeinschaft. Also, die Lando Kommisssion steht nicht fr ein
Mitgliedsstaat der Union oder fr die Union selbst, und da die Anweisungen der Regierungen fr die Vertreter der Staaten nicht verbindlich sind,
sind auch die Ergebnisse der Arbeit des CECL (Commission on European Contract Law) fr die Regierungen oder die Union nicht verbindlich.
Dementsprechend haben die Prinzipien des europischen Vertragsrechts
keine formale Legitimitt eines Rechtsaktes, sie sind eine akademische
Leistung einer ganz unabhngigen Gruppe von Fachleuten des Zivilrechts,
und auch, in der Regel gleichzeitig fr das Internationale Recht.17 Die ersten Prinzipen wurden schon 1995 verffentlicht, 1999 der zweite Teil,
und der dritte 2003.
Diese Prinzipien haben einen etwas engeren Anwendungsbereich als
die UNIDROIT Prinzipien, sie umfassen nur das Vertragsrecht im Rahmen
der EU, und die UNIDROIT Prinzipien sind auf den ganzen Handel mit
internationalen Charakter fokussiert. Es ist interessant zu sehen, dass es
keinen groen Regulierungsunterschied zwischen den beiden Reihen
der Prinzipien gibt, ungeachtet der Tatsache, dass die UNIDROIT Prinzipien den internationalen Handel regeln und die eurpischen Prinzipien
sprechen alle Vertragsarten an.18 Einige andere Unterschiede ergeben
sich aus derTatsache, dass sich dieUNIDROIT Grundregelnfr Vertrge
zwischen Unternehmern oder anderen Fachleuten beziehen, whrend
die Europischen Grundstze auch fr Verbraucher gedacht sind, daher kann man die Lsungen in den UNIDROIT Grundregeln nicht bedingungslos verndern,die in der Regel fr Parteien gedeacht sind, die die
gleicheVerhandlungsmachtund/oder das gleiche Verhandlungsgeschick
haben .19 Wie das amerikanische Restatement (Neuformulierung) des
Vertragsrechts knnen sowohl PECL und die UNIDROIT Grundregeln
Lsungen fr die nationalen Gerichte geben, in Fllen, in denen ihr eiProfessor Ole Lando kam zur Idee der Schaffung eines einheitlichen europischen Handelsgesetzbuches, wenn das zu ergeizig wre, dann ein europisches Vertragsrecht. 1982 enstand die Kommission
fr das europische Vertragsrecht Commission on European Contract Law CECL.
17
S. Petri, Uvod u naela evropskog ugovornog prava, Zbornik Pravnog fakulteta Sveuilita u Rijeci
v.29 1, 2008, 339-340.
18
A. S. Hartkamp, Modernisation and Harmonisation of Contract Law: Objectives, Methods and Scope,
Uniform Law Review, 2003-1/2, 82.
19
M. J. Bonell, An International Restatment of Contract Law, 2d. Ed., Transnational Publishers, New York,
1998, 94.
16
239
genes Recht still ist, oder wo ihr Gesetz reformbedrftig ist.20 Im Falle,
dass zwischen ihnen bestimmte Unterschiede bestehen, was sehr selten
vorkommt, dann haben die UNIDROIT Prinzipien Prioritt, weil sie im Einklang mit internationalen bereinkommen erarbeitet wurden.21
1. 2. 2. DCFR
Die Lando Prinzipien wurden spter in den Gemeinsamen Referenzrahmen (Draft Common Frame of Reference - DCFR) eingefgt, und wurden somit zum Teil eines der grten zivilrechtlichen Projekte der EU.
Das Werk erfasst alle Sachgebiete, die den schuldrechtlichen Teil eines
Zivilgesetzbuchs ausmachen. Die Verfasser des DCFR gehen nicht davon
aus, dass ihr Werk in absehbarer Zeit den Status eines Europischen Zivilgesetzbuchs erlangen wird, auch die EU Kommission verfolgt dieses
ehrgeizige Ziel nicht.22 Man hofft viel mehr, dass der DCFR am Anfang als
lex mercatoria angewendet wird, und mit der Zeit die Kraft bekommen
wird, unmittelbar zu wirken. Er soll insbesondere der Kommission als
Werkzeug bei der Entwicklung neuer Vorschlge zur Verbesserung des
gemeinschaftlichen Besitzstandes dienen. Meinungen zu diesem Projekt
sind zweigeteilt: Zwar wurde es durchweg als bemerkenswerte Leistung
der Beteiligten gewrdigt, in derart kurzer Zeit ein so umfassendes Regelwerk zu formulieren, gleichwohl haben viele der unabhngigen, nicht
im Netzwerk engagierten Beobachter in dem DCFR keine geeignete Grundlage fr einen politischen Referenzrahmen der Europischen Union zu
sehen vermocht.23
1. 2. 3. Vorschlag der EU Kommission fr eine Verordnung ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011
Etwas anderes im Rahmen der EU ist eine Verordnung, die im Oktober
2011 vorgeschlagen wurde. Rechtsgrundlage dieses Vorschlags ist Artikel
114 des Vertrags ber die Arbeitsweise der Europischen Union (AEUV) Binnenmarktkompetenz.24 Von sieben Optionen25 fand man, dass eine deO. Lando, Principles of European Contract Law and UNIDROIT Principles: Moving from Harmonisation
to Unifikation?, Uniform Law Review, 2003-1/2, 127-128.
21
A. Biki, 194.
22
Skript, 2012, 29.
23
J. Haucab, Ein europisches Vertragsrecht kommt - aber zu welchem Preis?, Frakfurter allgemeine
Zeitung fr Deutschland, 30. 06. 2010, 8.
24
Vorschlag einer Verordnung der EU Kommission, http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri
=COM:2011:0635:FIN:DE:PDF, (03. Mai 2012.).
25
Siehe dazu mehr: Max-Planck-Institut fr auslndisches und internationales Privatrecht, Auf dem Weg
20
240
rartige Verordnung die beste Lsung sei. Ziel dieses Gesetzesvorschlages

ist es, dank eines einheitlichen Regelwerkes, den grenzbergreifenden
Handel zwischen Unternehmen und den Auslandseinkauf durch Verbraucher zu frdern.26 Das Gesetzeswerk soll also von den Mitgliedstaaten
der EU als optionales Kaufrecht in die nationalen Rechtsordnungen bernommen und von den Vertragsparteien als anwendbares Recht bestimmt
werden.27 Die Kommission hofft, dass die Regelung mit ihrem Modellcharakter mit der Zeit zu einem faktisch normativen Rechtsinstrument
erstrkt, bis jetzt ist es als ein opting in Instrument vorgeschlagen. Im
Allgemeinen sind die soft law Instrumente wichtiger im Rahmen der
Sozial-undMarktbeziehungen.Ihre Gegenwart, wie mache meinen, zeugt
von der Reife eines Rechtssystems, bzw. seiner Bereitschaft und Fhigkeit
auf diese Art die sozialen Beziehungenzu regulieren, die von Natur her
flexibel und dynamisch sind.28 Die positive Seite eines Option-Instrumentes ist, dass es mgliche Iritationen und nationale Empfindlichkeiten neutralisiert; es ndert nicht das nationale Recht, sondern es existiert mit
ihm paralell. Die negative Seite ist, dass es passieren kann, dass es in
erheblichen Fllen nicht als anwendbares Recht gewhlt wird und somit
nur ein Institut auf dem Papir bleibt, ohne praktische Auswirkung.29
2. Auslegung der Vertrge in den UNIDROIT Prinzipien und dem Vorschlag

der EU Kommission fr eine Verordnung ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011.
Bei all den erwhnten Instrumenten geht es um das Vertragrecht, die
auf eine bestimmte Art und Weise die Unifizierung, wenn nicht des ganzen Handelsrechts, dann des Vertragsrechts beigefgt haben. Dennoch
muss man sagen, dass einige der Instrumente mehr Einfluss hatten als
andere. Seit ihrer Publikation haben die UNIDROIT Grundregeln international starke Beachtung gefunden. Sie sind Gegenstand einer Reihe von
Symposien und Tagungen gewesen; sie haben zu einer groen Anzahl
von Verffentlichungen gefhrt; sie haben einen Einfluss auf Projekte der
zu einem Europischem Vertragsrecht-Ttigkeitsbericht, Hamburg, 2010., 19.
26
Deutsch-Franzsiche Rechtsanwaltkanzlei, http://www.avocat.de/vorschlag-fuer-eine-verordnung-deseuropaeischen-parlaments-und-des-rates-ueber-ein-gemeinsames-europaeisches-kaufrecht_324.html?
PHPSESSID=da931b726fccc682b4bf6f1c918fb527, (03. Mai 2012.).
27 .
Skript, 2012, 29.
28
N. Misita, Osnovi prava Evropske unije, 2. izd, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2007,
480.
29
M. Povlaki, Prijedlog Uredbe Evropskog parlamenta i Savjeta o Zajednikom evropskom pravu prodaje
KOM (2011) 635 final od 11. 10. 2011, Nova pravna revija, god 2 vol. 3, 2011, 55.
241
nationalen Rechtsreform gehabt; sie spielen bei der Vertragsgestaltung

und bei der Rechtswahl im internationalen Handelsverkehr eine Rolle.30
nderungen der Prinzipien im Jahr 2004 ermglichten ihre Anwendung
inanderen Arten von Vertrgenber das Internet undinanderen Arten
von elektronischenVertrgen.31
In der Hinsicht auf die Verordnung kann man nicht von dessen Verwendung sprechen, dennoch gibt es mehrere Stellungnahmen z. B. von der
Verbraucherschutzzentrale32, Bundesrechtsanwaltskammer33, Deusche
Anwaltverein34. Ziel der Verordnung ist es Vorraussetzungen fr die Grndung und bessere Funktionierung des Binnenmarktes zu schaffen, indem
man das Gemeinsame Europische Kaufrecht als Optionsinstrument zur
Verfgung stellt und ein hohes Ma an Verbraucherschutz bietet.35
All diese Instrumente regeln den Vertragsabschluss und dessen Auslegungen im Handelsverkehr. Mit der Vertragsauslegung bestimmt man die
Bedeutung der Vertragsbestimmungen. Das Ziel der Vertragsauslegung ist
es den Zweck und den Umfang der Vertragsbestimungen zu erreichen,
ber die sich die Vertragsparteien bei Vertragsabschluss einig waren, die
jedoch zum Zeitpunkt der Leistungserbringung Streitigkeiten hervorrufen.36 Die Vertragsauslegung muss man von der Rechtsqualifikation (Bestimmung der Art und der Natur des Vertrages) der Vertrge unterscheiden, und beachten, dass die Rechtsqualifikation eine rechtliche und die
Auslegung eine sachliche Frage ist.37 Es gibt mehrere Arten von Vertragsauslegung. Die objektive Auslegung schenkt mehr Aufmerksamkeit der
Bedeutung der verwendeten Worte und Leistungen, im Bezug auf deren
gewhnliche Bedeutung im Rechtsverkehr.38
Max-Planck-Institut fr auslndisches und internationales Privatrecht, UNIDROIT Principles Of International Commercial Contracts - Ttigkeitsbericht, Hamburg, 2010., 30.
31
trgovine, Pravni fakultet u Banja Luci Centar ua pravo Evropske unije u Kragujevcu, Banja Luka - Kragujevac, 22.
32
Keine zivilrechtlichen Abenteuer zum Schaden der Verbraucherinnen und Verbraucher, http://www.vzbv.
de/cps/rde/xbcr/vzbv/EU-Kaufrecht-Stellungnahme-vzbv-2011.pdf, (27. April 2012.).
33
Zum gemeinsamen Europischen Kaufrecht, http://www.brak.de/zur-rechtspolitik/stellungnahmen-pdf/
stellungnahmen-deutschland/2012/april/stellungnahme-der-brak-2012-15.pdf, (29. April 2012.).
34
Stehlungnahme des Deutschen Anwaltvereins, http://anwaltverein.de/downloads/stellungnahmen/1204-24-Stellungnahme-Europaeisches-Kaufrecht-endgueltig-ohne-Logo.pdf?PHPSESSID=jkrhg78d6veuo
1a66qogkd8t01, (27. April 2012.).
35
M. Povlaki, 56.
36
S. Miladinovi, Zakljuenje, interpretacija i ispunjenje obligacionih ugovora, Zbornik Pravnog fakulteta
u Niu, Centar za publikacije, Ni, 2008, 70.
37
S. Petrovi, Obligaciono pravo, Privredna tampa, Beograd, 1980., 368.
38
A. Biki, Obligaciono pravo opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2007, 106.
30
242
Die Willensautonomie inspirierte im Bereich der Auslegung auf direktem Wege die so genannte klassische Methode, basierend auf der
subjektiven Interpretation, nach der der Vertrag entsprechend dem Parteienswillen ausgelegt wird.39 Ziel der subjektiven Auslegung ist es den gemeinsamen Willen der Vertragspartner zu finden. Als eine besondere Art
der Auslegung gilt die gleichzeitige Anwendung der subjektiven und objektiven Auslegung die gemischte Auslegung. Eine systematische Auslegung bedeutet auch die Auslegung der Begleitsunterlagen des Vertrages, die zur Erkennung des gemeinsamen Willens fhren kann, sowie die
Auslegung von nichtigen Bestimmungen, weil sie auch zum Verstehen des
ganzen Vertrages und der streitigen Bestimmungen beifhren knnen.40
2. 1. Vertragsauslegung in den UNIDROIT Prinzipien

In Kapitel 4 der UNIDROIT Prinzipien ist die Auslegung der Vertrge
geregelt, und zwar in acht Artikeln. Der Wille der Parteien hat eine groe
Bedeutung. Ein Vertrag wird nach dem gemeinsamen Willen der Parteien ausgelegt. 41 Der Wille sollte im Vertrag ausdrcklich erwhnt sein,
die Form der Willensreklrung spielt keine Rolle. Die Erklrungen und
das sonstige Verhalten einer Partei werden nach ihrem Willen ausgelegt,
wenn die andere Partei diesen Willen kannte oder darber nicht in Unkenntnis sein konnte.42 In Analogiezu denKriterien, die inArtikel 4.1in
Bezug auf den ganzen Vertrag gestellt sind, sollten einseitigeErklrungen
oder das Verhalten einer Partei so ausgelegt werden,dass die Absicht der
Partei preferiert wird, sofern dieandere Partei von dieser Absichtwusste(oder darber nicht inUnkenntnis sein konnte).43 Lsst sich ein solcher
Wille nicht feststellen, so wird der Vertrag nach der Bedeutung ausgelegt,
die ihm eine vernnftige Personen gleicher Art wie die Parteien unter
gleichen Umstnden geben wrden.44 Eine verwendete Klausel wird dem
Wortsinn der verwendeten Sprache und der Bedeutung nach interpretiert, die eine vernnftige Person erkennen wrde. Man muss dazu hinzufgen dass im Handelsverkehr einige Frasen eine ganz andere Bedeutung
haben als gewhnlich.
S. Petrovi, 369.
S. Miladinovi, Zakljuenje, interpretacija i ispunjenje obligacionih ugovora, Zbornik Pravnog fakulteta
u Niu, Centar za publikacije, Ni, 2008, 76.
41
Art. 4.1 Abs. 1. UNIDROIT Grundregeln der internationalen Handelsvertrge 2004.
42
Art. 4.2 Abs. 1. Ibid.
43
UNILEX on UNIDROIT principles, http://unilex.info/dynasite.cfm?dssid=2377&dsmid=13637&x=1,
(29. Mai 2012.).
44
Art. 4.1 Abs. 2. UNIDROIT Grundregeln der internationalen Handelsvertrge 2004.
39
40
243
Auch die Anwendung der UNIDROIT Grundregeln unterliegt den

Willen der Parteien. Sie mssen auch die Anwendung der Grundregeln
vereinbaren, in einer speziellen Vertragsklausel, oder auf eine andere
Weise im Vertrag erwhnen. Alles was die Parteien vetraglich vereinbaren wird zum Gesetz fe sie (pacta sunt servanda). Wenn es eine solche
Angabe im Vertrag gibt, ersetzen die Grundstze die Bestimmungen einesnichtzwingendes Rechts, das sonstanwendbarwre.45
In den Prinzipien ist der Standard vernnftige Person, wie schon gesehen, im Art. 4.1 und 4.2 erwhnt. Dies verwendet man nur, wenn der gemeinsame Wille nicht zu bestimmen ist. Der Test ist nicht ein allgemeines
und abstraktes Kriterium der Angemessenheit zu bestehen, sondern das
Verstndniss, das man vernnftigerweise vonPersonen erwarten knnte,
die, zum Beispiel die gleichen Sprachkenntnisse haben, das technische
Geschick, oderBusinesserfahrung wie die Parteien.46
Es ist vorgesehen, dass Ausdrcke und Bedingungen, die im Vertrag
gegeben sind, im Lichte des ganzen Vertrags ausgelegt werden.47 Zustzlich beschftigen sich die Prinzipien mit der Wirkung der Bedingungen: Vertragsbedingungen werden so ausgelegt, dass allen Bedingungen
Wirkung verliehen wird, anstatt einigen von ihnen Wirkung zu nehmen48.
Man erwartet von den Vertragsparteien nicht, dass sie ausdrcklich den
Zweck des Vertrags nennen. Der Artikel legt dieRegel, dassunklareVertragsbedingungen alle Begriffe als wirksam geben sollten, anstatt einigenvon ihnen Wirkung zuetziehen.49 Der Zweck dieser Regel ist es eigentlich den Vertrag aufrecht zu erhalten. Beispielsweise knnte man
folgende Situationen nennen: die Aufrechterhaltung des Vertrags obwohl
Fehler gemacht worden sind und die Anpassung des Vertrages der Situation.50
Geregelt sind auch abweichende Sprachfassungen51, und zwar auf die
Weise indem man im Falle, dass ein Vertrag in zwei oder mehr Sprachen
abgefasst wurde, die Sprachfassung als magebend bezeichnet, in der
J. Ramberg, The Creativity of Arbitrators in the Context of the UNIDROIT Principles of International
Commercial Contracts, Uniform Law Review, 1998-2/3, 655.
46
UNILEX on UNIDROIT principles, http://unilex.info/dynasite.cfm?dssid=2377&dsmid=13637&x=1,
(02. Mai 2012.)
47
Art. 4.4 UNIDROIT Grundregeln der internationalen Handelsvertrge 2004.
48
Art. 4.5 Ibid.
49
UNILEX on UNIDRIOT, http://unilex.info/dynasite.cfm?dssid=2377&dsmid=13637&x=1, (02. Mai
2012.).
50
N. Jansen/ R. Zimmerman, Contract Formation and Mistake in European Contract Law: A Genetic
Comparison of Transnational Model Rules, Oxford Journal of legal studies, 2011, 17.
51
45
244
der Vertrag uhrsprnglich verfasst wurde. Der Artikel richtet sich an den
Fall, wenn esUnstimmigkeitenzwischen zwei oder mehrin gleicher Weise magebend Sprachversionen des Vertrages gibt. Aus der Feststellung,
dass die Version bevorzugt wird, in der der Vertrag ursprnglich verfasst
wurde,ist keine feste Regel gegeben worden, aber sie lieferte zumindest
Hilfe bei der Lsung der heiklen Fragen die sich in der Auslegung stellen
knnen.52 Die Regelung besteht aus dem Grund weil im Handelsverkehr
Vertrge oft in zwei oder mehr Sprachen abgefasst werden.
Bei der Anwendung der Artikel 4.1 und 4.2 sind alle Umstnde zu
bercksichtigen, einschlielich:
(a) der vorausgegangenen Verhandlungen zwischen den Parteien;
(b) der zwischen den Parteien entstandenen Gepflogenheiten;
(c) des Verhltenises der Parteien nach Vertragsabschlu;
(d) der Natur und des Zwecks des Vertrages;
(e) der Bedeutung, die allgemein den Bedingungen und Ausdrcken
im betreffenden Geschftszweig gegeben wird;
(f) der Gebruche.53
Dieser Artikel gibt Umstnde, die bei der Anwendung sowohl der
subjektiven Prfung unddie Angemessenheit aus Art. 4.1 und 4.2 zu
bercksichtigensind; Die Listenennt nur die wichtigstenUmstnde; ob
es die wichtigsten sind ist in keiner Weise Anspruch auf Vollstndigkeit.54
Die contra proferentem Regel ist in dem Art. 4. 6 geregelt: Sind die
von einer Seite verwendeten Vertragsbedingungen unklar, so wird eine
Auslegung zu Lasten dieser Partei bevorzugt55. Dieser Artikel verlangt von
den Vertragsparteien groe Aufmerksamkeit bei der Verfassung des Vertrags und untersttz die Verwendung der generellen Termine, bzw. der
Termine, die gewhnlich fr eine bestimmte Art der Handelsverhltnisse
sind. Sollte eine Bedingung in dem Vertrag auf die Initiative einer Vertragspartei eingefgt werden, und spter diese Bedingung Unklarheiten
verschafen, dann wird die Auslegung zu Lasten der Partei bevorzugt, von
M. J. Bonell, An International Restatment of Contract Law: The Unidroit Principles Of International
Commercial Contracts, 3rd. ed, Transnational Publishers, New York, 2005, 51.
53
54
2012.).
55
52
245
der die Initiative kommt. Diese Partei haftet fr Schaden, der eventuell
entsteht.
Die UNIDROIT Prinzipien befassen sich auch noch mit den Vertragslcken, bzw. dessen Ausfllung, was ein besonderes Problem darstellt.
Haben sich die Vertragsparteien hinsichtlich einer Bedingung, die zur Bestimmung ihrer Rechte und Pflichten wichtig ist, nicht geeinigt, so wird
der Vertrag durch eine nach den Umstnden angemessene Bedingung
ergnzt.56 Dieser Artikel beschftigt sich nicht direkt mit der Auslegung
der verfassten Bestimmungen, sondern mit den Bestimmungen, die fr
die Parteien wichtig sind, aber die sie nicht im Vertrag geregelt haben,
entweder weil sie nicht wissen wie sie damit umzugehen haben, oder
sie haben diese Bestimmungen einfach nicht vorgesehen. Vertragslcken
ergeben einen Bereich fr die Anwendung von dispositiven, aber auch
zwingenden Normen, und anderen Rechtsquellen. 57Auch wenn es fr
solche Flle Regeln allgemeiner Art gibt, sind sie vielleicht im gegebenen Fall nicht anwendbar, weil sie keine angemesseneLsung unter den
Umstnden geben wrden im Hinblick auf die Erwartungen der Parteien
oder die besondereNatur des Vertrages.58
Es ist schon im Artikel erwhnt, dass man die fehlende Bestimmung
den Umstnden nach ergnzt. Abs. 2 des selben Artikels besagt was man
bei der Ausfllung der Vertragslcken auer den Umstnden bercksichtigen sollte, und zwar:
(a) den Willen der Parteien;
(b) Natur und Zweck des Vertrages;
(c) Treu und Glauben und der redliche Geschftsverkehr;
(d) die Angemessenheit.59
Den Willen der Partein kann man nach dem Sinn und Zweck des Vertrages beurteilen, aber auch dem Vertragstypen nach. Es sind gewisse Gebruche zu bercksichtigen, die typisch fr bestimmte Verhltnisse sind.
Die fehlende Bestimmung muss man den Umstenden anpassen.
Es ist festzustellen, dass die subjektive Auslegung bevorzugt wird. Die
Art. 4.8 Abs. 1 Ibid.
S. Miladinovi, Zakljuenje, interpretacija i ispunjenje obligacionih ugovora, Zbornik Pravnog fakulteta u
Niu, Centar za publikacije, Ni, 2008, 77.
58
2012.)
59
Art. 4.8 Abs. 2 UNIDROIT Grundregeln der internationalen Handelsvertrge 2004.
56
57
246
Grundstze knnten daher einen wesentlichen Beitrag zur autonomen

Auslegungder multilateralen Instrumente geben, wenn sie den allgemeinen Zweck der Vertrge entsprechen und die internationalen Praxis in
derbetroffenen Branche spiegeln.60 Die UNIDROIT Prinzipien knnen als
Mittel zur Interpretation und zur Ergnzung der internationalen einheitlichen Instrumente, oder nationalen Rechte verwendet werden, wie etwa
das UN Kaufrecht.61
2. 2. Vertragsauslegung in dem Vorschlag der EU Kommission fr eine Verordnung ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011.
Die Vertragsauslegung ist in dem Vorschlag der Verordnung in Teil III
im Kapitel 6 auch in acht Artikeln reguliert, doch etwas detailierter als
in den UNIDROIT Prinzipien. Den Vertrag legt man im Einklang mit den
Willen der Parteien aus, die Vertragsbestimmungen im Lichte des ganzen
Vertrags, individuell ausgehandelte Bestimmungen haben Vorrang vor
formulierten Bestimmungen, und die B2C Vertrge legt man in favorem
des Verbrauchers aus; auerdem ist in diesem Kapitel die Definition von
missbrulichen Klauseln und deren Folgen gegeben, nicht nur fr B2C
Vertrge sondern auch fr Vertrge zwischen Unternehmern.62
Der Vorschlag der Verordnung und die UNIDROIT Prinzipien rumen
die Prioritt des Parteiwillens ein. In dem Vorschlag der Verordnung wird
der Wille der Parteien fast auf die selbe Art reguliert wie in den UNIDROIT
Prinzipien, zustzlich ist die Situation erwhnt, wenn Ausdrcke verwendet werden, die eigentlich im Zusammenhang mit den anderen Regelungen im Vertrag vewirrend sein knnen: Ein Vertrag wird nach dem gemeinsamen Willen der Parteien ausgelegt, auch wenn dieser nicht mit
der normalen Bedeutung der im Vertrag verwendeten Ausdrcke bereinstimmt.63 Dementsprechend werden solche Regelungen im Sinne der
Willenserklrung ausgelegt bzw. der gemeinsamen Absicht.
Es ist wichtig, dass die Bedeutnug einer Erklrung beiden Vertragsparteien zum Zeitpunkt des Vertragsabschlusses bekannt ist, wie es im Art.
U. C. Mayer, The Enforcement of Annulled Arbitral Awards: Toward a Uniform Judicial Interpretation of
the 1958 New York Convention, Uniform Law Review, 1998-2/3, 599.
61
trgovine, Pravni fakultet u Banja Luci Centar ua pravo Evropske unije u Kragujevcu Banja Luka - Kragujevac, 22.
62
M. Povlaki, 57.
63
Art. 58 Abs. 1 Vorschlag der EU Kommission fr eine VO ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011, Dokumente: KOM (2011) 635 endg. 2011/0284 (COD) SEK (2011) 1165
endg.
60
247
58 Abs. 2 erwhnt ist: Wenn eine Partei einen im Vertrag verwendeten

Ausdruck in einem bestimmten Sinne verstanden wissen wollte und dies
der anderen Partei bei Vertragsschluss bewusst war oder htte bewusst
sein mssen, wird der Vertrag so ausgelegt, wie die erste Partei ihn verstanden wissen wollte64. Wenn die Bedeutung des Ausdrucks bekannt
war, ist auch die Situation problemlos, aber hier ist auch eine spezielle Situation vorgesehen und dafr wurde der Rechtsstandard htte bewusst
sein mssen verwendet. Wenn die Vertragspartei der Bedeutung nicht
bewusst ist, aber sollte es eigentlich hinsichtlich der Handelsverhltnisse
und der Natur des Rechtsgeschefts sein, wird der Vertrag so ausgelegt wie
es sich die erste Partei vorgestellt hat.
Sollte es nicht mglich sein den Vertrag nach den Parteiswillen auszulegen, oder man die Bedeutung der Bestimmungen im Bezug auf die
gemeinsame Absicht nicht erkennen kann, ist der Vertrag in dem Sinne
auszulegen, den ihm eine vernnftige Person geben wrde65. Wie auch in
den UNIDROIT Prinzipien spielt eine vernnftige Person eine groe Rolle.
Hierbei ist an eine Person gedacht, die zwar kein Sachverstndiger fr
den bestimmten Vertragsgegenstand ist, kann denoch an Hand ihrer Erfahrung und des Wissens eine angemessene Lsung geben. Ausdrcke
werden im Lichte des ganzen Vertrags ausgelegt66. Ziel dieser Regelung
ist es, wie in den UNIDROIT Prinzipien, den Vertrag aufrecht zu erhalten.
Wie schon erwhnt, beschftigen sich die UNIDROIT Prinzipien mit
der Auslegung der Vertragsbedingungen. hnlich auch in dem Vorschlag
der Verordnung aber nicht nur fr Vertragsbedingungen sondern anlsslich der wirksamorientierter Auslegung: Eine Auslegung, die nach
den Vertragsbestimmungen wirksam ist, hat Vorrang vor einer Auslegung,
nach der das nicht der Fall ist67.
Im Falle, dass der Vertrag in zwei oder mehr Sprachversionen abgefasst wird, gilt als magebend die Sprachversion in der der Vertrag ursprnglich abgefasst worde.68 Sollte aber im Vertrag eine Version als
magebend bezeichnet sein, wird sie auch als solche angewendet, egal
ob sie die ursprngliche Version ist. Abweichende Sprachfassungen sind
im Vorschlag der Verordnung auf die selbe Art und Weise wie den UNIArt. 58 Abs. 2, Ibid.
Art. 58 Abs. 3 Vorschlag der EU Kommission fr eine Verordnung ber ein Gemeinsames Europisches
Kaufrecht vom 11.10.2011, Dokumente: KOM (2011) 635 endg. 2011/0284 (COD) SEK (2011) 1165
endg.
66
Art. 60, Ibid.
67
Art. 63, Ibid.
68
Art. 61, Ibid.
64
65
248
DROIT Prinzipien geregelt, und die UNIDROIT Prinzipien legen keine feste
Regel, sondern bevorzugen lediglich die Sprachversion, in der der Vertrag
ursprnlich verfasst wurde, im Falle, dass es zwei oder mehr Originalfassungen gibt.69
Der Vorschlag der Verordnung nennt neben den erheblichen Umstnden, die die UNIDROIT Grundregeln nennen (vorausgegangene Verhandlungen, das Verhalten der Parteien auch nach Vertragsschluss, Gebruche, Gepflogenheiten - die zwischen den Parteien entstanden sind, Natur
und Zweck des Vertrags, die Bedeutung - die Ausdrcken in dem betreffenden Ttigkeitsbereich gewhnlich gegeben wird), noch zwei weitere:
die Auslegung, die von den Parteien bereits denselben oder hnlichen
Ausdrcken wie den im Vertrag verwendeten gegeben wurde70 und das
Gebot von Treu und Glauben und des redlichen Geschftsverkehrs71. Auf
diese Weise (mit der Konsolidierung der Informationen ber die Willenserklrungen, ber das Verhalten der Vertragsparteien bevor dem Vertragsabschluss, also noch in den Verhandlungen, und nach dem Vertragsabschluss) kann die Auslegungsperson zum entgltigen Beschluss kommen,
was im konkreten Fall die gemeinsame Absicht der Vertragsparteien war.72
In dem Vorschlag der Verordnung ist die contra proferentem Regel auf
die selbe Art wie in den UNIDROIT Prinzipien geregelt, aber auch etwas
erweitert, und zwar mit zwei Ausnahmen. Art. 65: Wenn in einem Vertrag, der nicht unter Artikel 64 fllt, Zweifel an der Bedeutung einer nicht
individuell ausgehandelten Vertragsbestimmung im Sinne von Artikel 7
besteht, so hat eine Auslegung der Bestimmung zu Lasten der Partei, die
die Bestimmung gestellt hat, Vorrang73, dem zu Folge sind die Ausnahmen
Vertrge die im Art. 64 geregelt sind und Vertragsbedingungen die individuell bestimmt sind im Sinne von Art. 7.
Art. 64 reguliert den Verbraucherschutz. Das ist eine Neuheit im
Vergleich zu den UNIDROIT Prinzipien. Das EU Recht legt groen Wert
auf den Verbraucherschutz, wie schon bisher der europische Gesetzgeber mit den Verbraucherschutzrichtlinien bewiesen hat. Jede RichtliUNILEX on UNIDRIOT, http://unilex.info/dynasite.cfm?dssid=2377&dsmid=13637&x=1, (29. Mai
2012).
70
Art. 59 (c), Vorschlag der EU Kommission fr eine VO ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht
vom 11.10.2011, Dokumente: KOM (2011) 635 endg. 2011/0284 (COD) SEK (2011) 1165 endg.
71
Art. 59 (h), Ibid.
72
73
Art. 65 Vorschlag der EU Kommission fr eine VO ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht
vom 11.10.2011., Dokumente: KOM (2011) 635 endg. 2011/0284 (COD) SEK (2011) 1165 endg.
69
249
nie entspricht einem konkreten Regelungsbedrfnis in verschiedenen

Rechtsgebieten, mit ihrem jeweiligen Besonderheiten und Wertungen,
das auf entsprechend speziellem Wege befriedigt wird.74
Art. 64 Abs. 1: Wenn Zweifel ber die Bedeutung einer Vertragsbestimmung in einem Vertrag zwischen einem Unternehmer und einem
Verbraucher besteht, gilt die fr den Verbraucher gnstigste Auslegung,
es sei denn, die Bestimmung wurde vom Verbraucher gestellt75. Es geht
um die B2C Verhltnisse, und es ist selbstverstndlich in diesen Vertrgen,
dass der Unternehmer sich besser auskennt, mehr Erfahrung und professionelle Beratung hat, im Vorteil ist. Sehr oft kommt es vor, dass der Unternehmer schon einen Vertrag bereit hat, und der Verbraucher muss eignetlich nur noch unterschreiben, um den Vertrag abzuschlieen. Deswegen
verlangen solche Situationen eine besonde Regulierung, wo groer Wert
auf den Verbraucherschutz gelegt wird. DasEU-Rechthatdie Notwendigkeit erkannt, den demokratisch - nationalen Gesetzgeberin diesem Bereich zu respektieren, der in den meisten Fllen,auf dieMinimum-Richtlinien Technik greift, um dem nationalem Recht zu ermglichen mehr
Schutz als das minimale Sicherheitsnetz von der Gewerkschaft zu bieten.76 Dieser Artikel schtzt den Konsumenten indem er vorschreibt, dass
im Zweifel ber die Bedeutung einer Vertragsbestimmung, diese so ausgelegt wird, dass sie zur Last des Unternehmers fllt. Dies gilt nur dann
nicht, wenn diese Bestimmung von dem Konsumeneten in den Vertrag
eingefhgt worden ist.
Der Absatz 2 des selben Artikels77 schtzt den Verbraucher zustzlich
indem er besagt, dass die Parteien die Anwendung dieses Artikels nicht
zum Nachteil des Verbrauchers ausschlieen knnen, davon auch nicht
abweichen oder dessen Wirkungen abndern.
Die zweite Ausnahme, die im Art. 65 erwhnt ist, sind individuell ausgehandelte Vertragsbestimmungen im Sinne von Art. 7 und die sind im
Art. 62 reguliert: Soweit ein Widerspruch besteht, haben individuell ausZ. Meki, Europisches Verbraucherrecht-Gemeinschaftsrechtliche Vorgaben und europische Perspektiven, Manz, Wien, 2008, 21.
75
Art. 64 Abs. 1 Vorschlag der EU Kommission fr eine VO ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011, Dokumente: KOM (2011) 635 endg. 2011/0284 (COD) SEK (2011) 1165
endg.
76
T. Wilhelmsson, International Lex Mercatoria and Local Consumer Law: an Impossible Combination?,
Uniform Law Review, 2003-1/2, 152.
77
Art. 64, Abs. 2, Vorschlag der EU Kommission fr eine VO ber ein Gemeinsames Europisches Kaufrecht vom 11.10.2011, Dokumente: KOM (2011) 635 endg. 2011/0284 (COD) SEK (2011) 1165
endg.
74
250
gehandelte Vertragsbestimmungen Vorrang vor solchen, die im Sinne von

Artikel 7 nicht individuell ausgehandelt worden sind78. Dementsprechend
haben die Bestimmungen Vorrang, die von den Partein persnlich verfasst wurden. Der Art. 779 zhlt die Situationen auf, die nicht individuell
ausgehandelt sein knnen: Wenn die Vertragsbestimmungen von einer
Partei gestellt sind; wenn eine Partei der anderen die Bestimmungen zur
Wahl stellt; Standardvertragsbestimmungen (man kann beweisen, dass
sie individuell ausgehandelt worden sind, und die Partei, die das behauptet trgt die Beweislast); in B2C Vertrgen liegt die Beweislast an dem Unternehmer; B2C Vetrge in denen die Bestimmungen von Dritten gestellt
wurden, gelten als Bestimmungen, die von dem Unternehmer verfasst
wurden, auer wenn sie vom Verbraucher in den Vertrag eingebracht sind.
Es gibt Meinungen, dass keine Notwendigkeit fr ein Optioninstrument hinsichtlich der B2B Vertrge besteht, weil schon so ein Instrument
existiert das UN Kaufrecht; im persnlichen Anwendungsbereich ist
die Verordnung auf die B2C Vertrge begrenzt, mit der Mglichkeit dass
es sich auch um B2B Vertrge handeln kann, wenn es um einen Fall geht
wo der Kufer ein Klein- oder Mittelunternehmen ist (B2b Vertrge).80
3. Vergleich mit dem bosnischen Schuldrecht

Am Anfang muss man betonen, dass das bosnische Schuldrecht lter ist als die bis jetzt bearbeiteten Instrumente. Es hat nur vier Artikel,
die sich mit der Vertragsauslegung beschftigen. Vertragsbestimmungen
sind anzuwenden, wie sie lauten.81 Nur rechtswirksame Vertrge werden
ausgelegt, meistens nur ein Paar Bestimmungen, und die, die klar sind,
verwendet man so wie sie lauten. Mit der Auslegung der unklaren Bestimmungen wrde mann die Grundstze des Vertragsrechtes verletzen,
nhmlich die Freiheit der Gestalltung der gegenseitigen Beziehungen,
und mann knnte den Parteien was unterschieben, was sie eigentlich
nicht wollten.
Von den Arten der Vertragsauslegung hat die gemischte Auslegung
Vorrang. Die gemischte Auslegung (subjektiv und objektiv) ist im Art.
99 Abs. 2 zu finden: Bei der Auslegung derstreittigenBestimmungengibt
es keine Notwendigkeit, sich der wrtlichen Bedeutung der verwendeArt. 62, Ibid.
Art. 7, Ibid.
80
M. Povlaki, 55.
81
Art. 99. Abs. 1, Zakon o obligacionim odnosima ZOO (Schuldrecht), Amtsblatt SFRJ, No. 29/78,
39/85, 45/89, 57/89 i Amtsblatt SRJ, 31/93, i Amtsblatt RBIH 2/92, 13/93, 13/94.
78
79
251
ten Begriffe zu halten, sondern,man sollte dengemeinsamen Willen der

Vertragspartner erkunden und die Bestimmungenso zu verstehen, dass
sie den Grundstzen des Schuldrechts in diesem Gesetzes ensprechen.82
Subjektive Auslegung, weil man den Willen der Parteien respektiert, und
objektiv weil man sich an die Grunstze des Vertragsrechts halten muss.
Whrend der Auslegung kann man den Vertrag mit Klauseln, die
typisch fr diese Vertragsart sind, ndern, auch wenn sie nicht im Vertrag
erwhnt sind, unter der Berchsichtigung des gemeinsamen Willens der
Parteien.83
Diesen Artikel knnte man mit den Art. 4.1 Abs. 1 der UNIDROIT Prinizipien und den Art. 58 Abs. 1 des Vorschlages der Verordnung vergleichen,
wo der Vertrag nach den Willen der Parteien ausgelegt werden soll. Es
ist verstndlich, dass die Parteien die Bestimmungen ihrem Willen nach
formulieren, somit kann man behaupten das auch dieser Artikel in dem
bosnischen Schuldrecht den Willen der Parteien an erster Stelle hat. Das
bosniche Schuldrecht legt im allgeimeinem Sinne goen Wert und groe
Aufmerksamkeit auf den Willen der Vertragsparteien, z. B. ein Vertrag ist
erst abgeschlossen wenn sich die Vertragspartein geeinigt haben84; dies
bentigt keine schriftliche Form.
Einige Vertragsarten erfordern die Anwendung von besonderen Auslegungsregeln, meistens fr typische Vertrge.85 Im Fall, wenn der Vertragnach dem vorgedruckten Inhalt abgeschlossen wird,oderwenn der
Vertrag von einer Vertragspartei in einer anderen Weise vorbereitet und
vorgeschlagenist, dann legt man die unklaren Bestimmungen zu Gunsten
der anderen Partei aus.86 In fast allen Rechtsordnungen ist es bei der Auslegung der allgemeinen Gescheftsbedingungen in typischen oder formellen
Vertrgen so, dass in Fllen wenn diese unklare Bestimmungen enthalten
und von nur einer Partei vorbereitet worden sind, ist eine besondere Auslegungsregel gestellt, und zawr dass diese Unklarheiten zu Last der Partei ausgelegt werden, die sie formuliert hat, und zu Gunsten der anderen
Vertragspartei augelegt werden.87 Das ist die contra proferentem Regel
Art. 99. Abs. 2, Ibid.
S. Perovi, Obligaciono pravo, Privredna tampa, Beograd, 1980, 372.
84
Art. 26, ZOO, (Schuldrecht) Amtsblatt SFRJ No. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i Amtsblatt SRJ, 31/93, i
Amtsblatt RBIH 2/92, 13/93, 13/94, Amtsblatt FBIH 29/03.
85
86
87
S. Cari et. al., Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Pravni fakultet Kragujevac, Kragujevac,
82
83
252
die in den UNIDROIT Prinzipien, wie auch im Vorschlag der Verordnung

vorkommt. Dies knnte man auch als Verbraucherschutz bezeichnen.
Grundstzlich ist es so, dass der Unternehmer schon vorbereitete Vertrge hat, die der Verbraucher nur noch unterschreiben kann, ohne die
Mglichkeit zu haben, Vertragsbedingungen zu besprechen und in den
Vertrag einzubringen. Falls die Bestimmungen dennoch unklar sein sollten, werden sie zur Last des Unternehmers ausgelegt. Somit knnte man
diesen Artikel als quivalent des Art. 64 des Vorschlages der Verordnung
sehen. Es gibt Schutzbestimmungen durch die vermeidet wird, dass eine
wirtschaftlich schwchere Partei ungerechtfertigt benachteiligt wird. Auf
diese Weise wird ein ausbalanciertes System geschaffen. Derartige Einschrnkungen bestehen beispielsweise bei missbruchlichen Klauseln in
Vertrgen zwischen Unternehmern und Verbrauchern.88 Der europische
Gesetzgeber verabschiedete eine Reihe von Verbraucherschutzrichtlinien, und eine aus der Reihe beschftigt sich mit den Missbruchlichen Klauseln in Verbrauchervertrgen89.
Unklare Bestimmungen in Vertrgen ohne Entschdigung sollte
man in dem Sinne auslegen, der weniger belastend fr den Schuldner
ist,undin belastenden Vertrgenim Sinne des fairenVerhltnisses des
gegenseitigenGebens.90 Diser Artikel enthlt die Regel wie man unklare
Bestimmungen in belastenden Vertrgen und denen ohne Entschdigung
auslegt. Dementsprechend werden die konimischen Bedingungen der
Parteien in jenem konkreten Fall angepasst. Ausgehend von dem Grundsatz der Gleichwertigkeit der Leistungen aus dem Vertrag (Art. 15) ist die
besondere Regel gerechtfertigt, dass bei den Vertrgen ohne Entschdigung die unklaren Bestimmungen so ausgelegt werden sollten, dass sie
die Schwirigkeiten des Schuldners reduzieren, und die belastenden Vertrge sollte man im Sinne der fairen gegenseitigen Leistungen auslegen.91
Im Vergleich mit den UNIDROIT Prinzipien und dem Vorschlag der Verordnung kann man keine richtige Parallele ziehen. Dennoch, Sinn und
Zweck dieses Artikels ist den Schuldner bei unklaren Bestimmungen zu
schtzen und die quivalenz der gegenseitigen Angaben zu bewahren.
1980., 351.
88
Kontinenatales Recht: Ein Vertrag im kontinentalen recht Grundlage des Wirtschaftsverkehrs, Bundesnotarkammer (BNotK), Bundesrechtsanwaltskammer (BRAK), Conseil National des Barreaux (CNB), Deutscher Anwaltverein (DAV), Deutscher Notarverein (DNotV), Deutscher Richterbund (DRB), Bonn, 2011.,
7.
89
Richtlinie des Rates 93/13/EEZ vom 5. April 1993 ber Missbruliche Klauseln in Verbrauchervertrgen.
90
91
S. Cari et. al., 1980., 356.
253
Wenn man den Schuldner als Verbraucher betrachten wrde, knnte man
es mit dem Art. 64 des Vorschlages der Verordnung vergleichen. Doch
in einem Vertragsverhltnis ist nicht nur der Verbraucher der Schuldner.
Auch die andere Vertragspartei hat gewisse Pflichten, somit kann man die
anderen als Vertragsparteien nicht ausschlieen und nur die Verbraucher
ausdrcklich erwhnen.
Es gibt noch eine besondere Regelung im bosnischen Schuldrecht, sie
befast sich mit der auergerichtlichen Vertragsauslegung. Die Vertragsparteien knnenvorsehen, dass imFalle von Meinungsverschiedenheiten im
Bezug aud die Bedeutung und denUmfang der vertraglichenBestimmungeneine dritte Person den Vertrag auslegt.92 Das ist in Einklang mit den
Grundstzen dieses Gesetzes, das besagt, dass die Partein ihre Konflikte
auf friedliche Art und Weise zu lsen (Art. 19 93) haben. Diese dispositive
Regel sieht die Mglichkeit vor, dass die Vertragsperteien, entweder zum
Beschluss des Vertrages oder wenn es nacher zur Streitigkeit ber die Auslegung kommt, selber die Auslegungsbestimmungen verfassen, so dass
die Streitigkeit friedlich beigelegt wird indem ein Dritter (der unparteiisch
ist) auerhalb des Gerichtes den Vertrag auslegt, oder nur dessen streitige
Bestimmungen.94 Die Vertragsparteien mssen sich nicht an die Auslegung des Dritten halten. Sie knnen, falls sie nicht zufriedengestellt sind,
vor das Gericht gehen. Der zweite Absatz desselben Artikels schreibt vor,
wann die Parteien nicht vor das Gericht gehen knnen, nmlich: Im Falle,
wenn es vetraglich nicht anders geklrt ist, knnen die Parteien nicht vor
das Gericht gehen oder zu einer anderen zustndigen Behrde bevor der
Vertrag nicht von den Dritten ausgelegt ist, auer der Dritte lehnt es ab
den Vertrag auszulegen.95
Hiermit ist eine etwas andere Situation geregelt, und zwar haben
die Parteien vereinbart, dass (im Moment des Vertragsabschlusses oder
nacher) sie nicht vor das Gericht gehen ehe der Vertrag von einer dritten,
meistens im Vertrag genannten Person ausgelegt worden ist. Erst wenn
diese Person die gewnschte Auslegung ablehnt, oder ist in der angegebenen Frist, die von den Parteien gestellt wurde, nicht fertig, knnen die
Parteien vor das Gericht wegen der Vertragsauslegung gehen.96 Eigentlich
92
Art. 102 Abs. 1, ZOO, (Schuldrecht) Amtsblatt SFRJ No. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i Amtsblatt SRJ,
31/93, i Amtsblatt RBIH 2/92, 13/93, 13/94, Amtsblatt FBIH 29/03.
93
Amtsblatt RBIH 2/92, 13/93, 13/94, Amtsblatt FBiH 29/03.
94
S. Cari et. al., 1980, 357.
95
Art. 102 Abs. 2, ZOO, (Schuldrecht) Amtsblatt SFRJ No. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i Amtsblatt SRJ,
31/93, i Amtsblatt RBIH 2/92, 13/93, 13/94, Amtsblatt FBiH 29/03.
96
S. Cari et al., 1980, 357.
254
gibt dieser Artikel den Vertragsparteien nur die Mglichkeit die Auslegung
ihres Vertrages einem Dritten anzuvertrauen, was sie auch ohne diese
Bestimmung machen knnten, weil sie im Rahmen der ffentlichen Ordnung berechtigt sind ihre Schuldverhltnisse frei zu gestallten.97 Weder
die UNIDROIT Prinzipien noch der Vorschlag der Verordnung haben vergleichbare Bestimmungen.
Das bosnische Schuldrecht legt bei der Vertragauslegung groen
Wert und Aufmerksamkeit auf die tradiotionalen Regeln der Auslegung98,
obwohl sie nicht ausdrcklich im Gesetz erwhnt sind, dabei sin die
wichtigsten:
Ein Vetrag wird immer in seiner Gesamtheit ausgelegt, systematisch und dem Kontext und den Umstnden nach.99 Das gleiche
schreiben auch die UNIDROIT Prinzipien vor in dem Art. 4.4 und
der Vorschlag der Verordnung im Art. 60 (die Vertragsbestimmungen werden im Lichte des ganzen Vertrages ausgelegt).
Jede Bestimmung in dem Vertrag hat eine Bedeutung, desswegen
gibt man ihnen eine bestimmte Wirkung bei der Auslegung, und
entzieht sie nicht.100 In dem Vorschlag der Verordnung findet man
die selbe Regel im Art. 63 und in den UNIDROIT Prinzipien in Art.
4.5. Das Ziel dieser wirksamorientierten Auslegung ist auch hier
die Aufrechterhaltung des Vertrages.
Bei der Auslegung muss man die persnlichen Eigenschaften der
Vertragsparteien bercksichtigen, wie auch die Gepflogenheiten
des Ortes des Vertragsabschlusses.101 Man kann zwar nicht bechaupten, dass es die gleiche Regel in dem Vorschlag der Verordnung
und in den UNIDROIT Prinzipien gibt, jedoch kann man dies
mit den erheblichen Umstnden, die genannt sind, vergleichen
(Vorschlag der Verordnung Art. 59; UNIDROIT Prinzipien Atr.4.3).
Wenn man einen, im Vertrag verwendeten Begriff im erweiterten
und im engeren Sinne auslegen kann, aber es nicht mglich ist
mit Sicherheit festzustellen, an welchen Sinn die Vertragsparteien
dachten, legt man ihn nach dem engeren Sinne aus.102
S. Perovi, 368.
Ibid.
99
O. Anti, Obligaciono pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Slubeni glasnik, Beograd, 2009,
357.
100
B. Loza, Obligaciono pravo opti dio, Dom tampe Zenica, Sarajevo, 1981, 118.
101
O. Anti, 357 358.
102
B. Loza, 118.
97
98
255
Nach dieser kurzen Darstellung kann man sagen, dass das bosnische
Schuldrecht eine moderne Vision der Vertragsauslegung hatte, wenn man
die Zeit und die Umstnde in denen es entstand bercksichtigt. Es respektiert den Willen der Parteien im hohen Mae und schtzt die schwchere Partei, z. B. im Falle vonvorgedruckten Vertrgen.
SCHLUSSWORT
Die internationalen Handelsvertrge haben groen Einfluss auf den
Rechtsverkehr und auf die Weiterentwicklung der Kodifizierung des Vertragsrechts. In dieser Arbeit zeigte man, dass die Unifizierung langsam
began, und zwar im Rahmen des UNIDROIT, danach mit internationalen
bereinkommen und mit Prinzipien, die am Anfang als lex mercatoria
verwendet werden sollten. In der Arbeit wurde gezeigt in welchen Bereichen mit groen Erfolg die UNIDROIT Grundregeln verwendet sind und
was fr eine Bedeutung sie haben.
Die Europische Union fing an, ihre eigenen Regeln zu stellen, die
den gleichen Sinn und Zweck haben sollten, mit einem Unterschied, dass
die Mitgliedsstaaten an die Anwendung dieser Regeln verplichtet waren.
Nachdem die rechtliche Grundlage, bzw. die Zustndigkeit der Europischen Union, auch wenn nicht unumstritten, festgestellt war, konnte man
auch mit der Unifizierung beginnen. Dennoch war eine Frage offen: die
Anwendbarkeit es Instrumentes. Man entschied sich fr ein opting in Instrument. Obwohl es sich immer noch um einen Vorschlag handelt, kann
man schon jetzt sagen, dass es um ein Projekt geht, das den grten Einfluss auf die Unifizierung des Vertragsrechtes im Rahmen der Europischen Union haben knnte.
Nach dem Vergleich der Vertragsauslegungbestimmungen kommt
man zum Beschluss, dass beide Instrumente auf eine sehr hnliche Art
die Vertrge interpertieren, nur dass der Vorschlag der Verordnung groen
Wert auf den Verbraucherschutz legt. Auf andere Unterschiede wurde
in der Arbeit hingewiesen. Am Ende wurden noch aus dem bosnischen
Schuldrecht die Bestimmungen vorgestellt, die die Auslegung der Vertrge regeln. Es wurde auf die eventuellen nlichkeiten mit den UNIDROIT
Prinzipien und den Bestimmungen aus dem Vorschlag der Verordnung
hingewiesen. Zum Schluss kann man sagen, dass die Unifizierung des
Vertragsrechtes unmittelbar vor der Tr steht und es ist nur noch eine Frage der Zeit und der Form ist, wann sie mit groen Schritten eintreten wird.
256
METODE TUMAENJA U ME\UNARODNOM UGOVORNOM PRAVU
SAETAK
Ujednaenje ugovornog prava se konstantno pribliava. Izvan Evropske Unije su do sada UNIDROIT principi imali najveu primjenu. Pri tome
se radi o principima koji su izraeni od strunjaka bez dravnog ili naddravnog naloga ili punomoi. Cilj je bio nastanak ujednaenih principa
poreenjem i unapreenjem nacionalnih pravnih sistema ukoliko je to
potrebno. Takoer, Komisija u okviru Evropske Unije dalekosenu harmonizaciju smtra potrebnom. Evropsko ugovorno pravo treba biti ujednaeno da bi pospjeilo prekograninu trgovinu i unutranje trite. Favorizuje se ideja opcionalnog instrumenta evropskog ugovornog prava, koji
tako postaje dio lex mercatoria. Rezultat oavkve tenje je bio prijedlog
Komisije za uredbu za Zajedniko evropsko pravo prodaje od 11.10.2011.
Ovaj rad prikazuje instrumente koji slue ujednaenju ugovornog prava. Nakon toga je obraeno tumaenje ugovora u UNIDROIT principima
i prijedlogu uredbe, te su uporeene njihove odredbe. Takoer, je istraeno bosansko obligaciono pravo, njegov sadanji sadraj u odnosu na
tumaenje ugovora, i u poreenju sa gore pomenutim instrumentima, poto Bosna i Hercegovina tei lanstvu Evropske Unije.
Kljune rijei: metode tumaenja, meunarodno ugovorno pravo.
STUDENTSKI RADOVI
257
Blanka Dizdarevi*
KONTROVERZE O ODNOSU NACIONALIZMA I PATRIOTIZMA
SAETAK
U naunom diskursu se uoava da ne postoji jedinstveno gledite teoretiara o pojmovima nacionalizma i patriotizma. Jedni, naime, smatraju
da su ova dva termina sinonimi i da je, u biti, nacionalizam produena
ruka patriotizma, dok drugi vide jasne razlike izmeu ova dva pojma
istiui da je patriotizam zdrava ljubav prema vlastitoj domovini, dok nacionalizam objanjavaju kao uzdizanje vlastite nacije iznad drugih, uz vrlo
prisutan osjeaj animoziteta i minoriziranja drugog. U ovom radu, pokuat
emo predoiti to vie informacija bitnih za raspoznavanje ova dva pojma, uz vlastitu naklonost miljenju ve istaknute druge grupe teoretiara
koji istiu da nacionalizam i patriotizam ipak nisu jedno te isto.
Kljune rijei: patriotizam, nacionalizam, nacija, kolektiviteti.
Apsolventica Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici.
258
1. Pojava i osnovne definicije nacionalizma

Kao pojava, smatra se da je nacionalizam nastao s poetka 19. vijeka
sa pojavom romantizma u umjetnosti i knjievnosti i kao odgovor na univerzalnost renesanse i humanizma. Prije pojave nacionalizma, kriterijum
za razlikovanje meu ljudima je uglavnom bila religija, a od poetka novog vijeka (16. vijek) do Napoleonovih ratova dolazi do formiranja jedinstvenih jezika, i tradicije se meusobno mijeaju stvarajui vee grupe
ljudi iste kulture. Ovo vremenom dovodi do stvaranja nacija, tj. velikih
grupa ljudi koji govore istim jezikom, koji su iste vjere i imaju slinu tradiciju. Do Berlinskog kongresa 1878. godine stvorene su sve vee nacionalne drave.
Nacionalizam je doveo do pojave nacionalnih drava (drave ije su
granice definisane jezikim ili kulturolokim granicama, a ne osvojenim
teritorijama, kao to je to bio sluaj ranije). Ovaj fenomen je doveo do
jednog od najveih talasa promjene karte Evrope. Meu novonastalim
(nacionalnim) dravama su Njemaka i Italija, koje su ubrzo postale svjetske velesile. Iako se nacionalizam u posljednja dva stoljea dokazao kao
fenomen koji stvara svijet, jo uvijek nema teoretiara nacionalizma koji
se moe usporediti sa analitikim kapacitetima Machiavellija, Hobbesa,
Hegela, Marxa ili Webera.1 Ipak je Max Weber, kao suvremenik carstva,
i sam strastveni nacionalist, u imponirajuem inu intelektualnog samodiscipliniranja radikalno doveo u pitanje samorazumljivost nacionalizma i
nacije i tome modernom istraivanju otvorio vane perspektive.
U definisanju nacionalizma, postoje dva razliita stanovita. Sa prvog
stanovita, nacionalizam se ne definie kao izrazito negativna pojava,
nego kao visok stepen privrenosti vlastitoj naciji i njenim interesima, istiui da ekstremni sluajevi nacionalizma, za razliku od pozitivnog, vode
ka njegovoj negativnom izrazu, kao to je ovinizam. Nasuprot ovome,
drugo stanovite definie nacionalizam kao izrazito negativnu pojavu koju
neminovno prate mrnja prema drugim nacijama i njihovim kulturolokim, jezikim, nacionalnim i drugim vrijednostima.
1. 1. Definisanje nacionalizma kao pozitivne pojave

Nacionalizam, u sutini, predstavlja privrenost sopstvenoj naciji i dravi. U irem smislu, nacionalizam moe znaiti privrenost vlastitoj naciji i njenim interesima, zanemarujui interese drugih nacija. Pojam se
1
H. U. Wehler, Nacionalizam - povijest, oblici, posljedice, preveo M. Lehpamer, Naklada Jesenski i Turk,
Zagreb 2005, 13.
B. Dizdarevi: Kontroverze o odnosu nacionalizma i patriotizma
259
takoe odnosi na doktrinu ili politiki pokret po kojoj nacija, definisana

u okvirima etnike pripadnosti ili nacionalne kulture, ima pravo da konstituie nezavisnu, suverenu ili autonomnu politiku zajednicu, baziranu
na zajednikoj historiji i sudbini. U svojim ekstremnim oblicima, faizmu
u Italiji i paniji i nacionalsocijalizmu u Njemakoj, u prvoj polovini 20.
stoljea, nacionalizmi ove vrste zagovaraju autoritativnu dravu sa ogranienim individualnim pravima graana, a u sluaju nacionalsocijalizma i
antisemitizam, superiornost arijevske rase i militarizam.
Nacionalizam je sloen pojam koji obuhvata razliite nivoe nacionalne
svijesti. U osnovi je to snana nacionalna svijest koja podrazumijeva ljubav prema svojoj naciji, dobro poznavanje nacionalne historije i kulture,
isticanje nacionalnih obiljeja, nacionalni ponos i strasno zalaganje za nacionalni prosperitet.2
Razvijeni pojam nacionalizma podrazumijeva politiku ideologiju, sistem vrijednosti, predstava, naela, stavova, predrasuda i stereotipa, ije
jezgro ini romantiarski kult nacije i nacionalne drave, oko kojeg se
ispredaju mitovi, legende koji se odnose na idealizovani nacionalni karakter i mistifikovanu nacionalnu historiju. Osnovna socijalno-psiholoka
funkcija nacionalizma je formiranje i uvrivanje nacionalnog identiteta,
kao i buenje i jaanje nacionalne svijesti radi homogenizacije nacije i
uvrivanja nacionalne drave. Suprotno, ekstremni sluajevi nacionalizma u odnosu na pozitivni, odnosno negativni sentiment, vode ka ovinizmu.
1. 2. Definisanje nacionalizma kao negativne pojave

Nacionalizam je takav oblik nacionalne svijesti koji stalno istie razlike
izmeu svoje i drugih nacija, predstavljajui svoju naciju kao superiornu
u odnosu na druge. Nacionalizam poinje sa ispoljavanjem predrasuda
prema drugim etnikim grupama i sumnjienjem u njihove namjere u
komunikaciji i kontaktima sa mojom etnikom grupom (nacijom). Nacionalizam je stalno nipodatavanje i obezvrjeivanje kulturnih tvorevina
i karakteristika drugih nacija u okruenju.
On je nastojanje da se ispolji sebian, agresivan i netolerantan odnos
prema ekonomskim, socijalnim, kulturnim i politikim interesima drugih nacija, da se vlastiti interesi realizuju kroz sprjeavanje i potiskivanje
drugih. To je tenja da se ostvari privilegovan poloaj za svoju naciju u
odreenom prostoru, na osnovu njenih posebnih vrlina, zasluga i mi2
Z. Leroti, Nacija, Globus, Zagreb 1983, 25.
260
sije, koja joj je namijenjena u regionu, na kontinentu, u svijetu.3 To je pokuaj da

se isprave nepravde koje su nanesene naoj naciji djelovanjem razliitih faktora
i u razliitim historijskim okolnostima. Nacionalizam je uvijek politiki projekat jedne uske grupe, nacionalne elite, koja svoje posebne interese (najee kamuflirane
line frustracije i neuspjehe) namee kao opte interese nacije, stavlja naciju u
prvi plan, govori o opasnostima po nacionalni suverenitet i nacionalnu dravu. Nacionalizam prerasta u ideologiju koja nastoji da prikrije sve objektivne i subjektivne
nedostatke, protivrjenosti i sukobe unutar svoje nacionalne grupe, da za sve okrivi
historijsku sudbinu i loe namjere drugih, da opravda postupke nacionalne elite i
nacionalnih voa, da stalno dri nacionalnu hipertenziju i da mobilie nacionalne
snage protiv imaginarnog neprijatelja (unutranjeg i spoljanjeg), da iri teoriju zavjere i nepravedne rtve. Nacionalizam u sutini nema pozitivan odnos prema svojoj
naciji, niti naciji i etnikoj grupi uopte. Ne postoji blagi, liberalni nacionalizam. Svi
nacionalizmi su tetne i negativne pojave, koje razaraju bie jedne grupe i cijelog
drutva. Nacionalista ne samo da ne osuuje zloine koje je poinila njegova strana,
nego ima izvanrednu sposobnost da za njih ak ni ne uje. Gotovo est godina engleski oboavaoci Hitlera uspijevali su da ne uju za postojanje Dahaua i Buhenwalda. A oni koji su bili najglasniji u osudi njemakih koncentracionih logora esto uopte nisu bili svjesni ili samo vrlo neodreeno svjesni, da koncentracioni logori postoje
takoe i u Rusiji. Ogromne katastrofe, kao glad u Ukrajini 1933. koja je odnijela na
milione ivota, u stvari su prole nezapaeno kod veine engleskih rusofila. Mnogi
Englezi nisu nita uli o ubijanju njemakih i poljskih Jevreja tokom rata. Njihov sopstveni antisemitizam uinio je da se ovaj ogroman zloin odbije od njihove svijesti.
U nacionalistikoj filozofiji postoje injenice koje su istovremeno istinite i neistinite,
poznate i nepoznate. Moe se dogoditi da je poznata injenica toliko nepodnoljiva
da se obino gurne u stranu i ne dozvoljava joj se da ue u logiki proces razmiljanja ili, s druge strane, ona moe ui u svaku kalkulaciju, a da se ipak ne prizna kao
injenica, ak ni u sopstvenoj svijesti.
1. 3. Klice nacionalizma u djelima Adolfa Hitlera i Benita Mussolinija

Djela njemakog nacistikog voe Adolfa Hitlera Mein Kampf, koju
je pisao 1924.godine, za vrijeme boravka u zatvoru i italijanskog, faistikog Benita Mussolinija, pod nazivom Doktrina faizma jasno stavljaju do
znanja da su potpuno neistinita miljenja koje negiraju vezu nacionalizma
sa nacizmom i faizmom.
Hitler u Mein Kampfu, u poglavlju O naciji pie: Osjeanje nacionalizma je uzvieno, sveto, blagorodno osjeanje ljubavi prema sopstvenoj naciji. Ovo osjeanje treba da zahvati svakog pojedinca svaku poje3
Ibid.
261
dinku, svakog koji ima imalo ponosa, asti i narodnog pregnua. Kada
ovo osjeanje dopre do srca i kada izvire iz srca, onda se raa plameni
ar nadmonog osjeaja da je pripadnost sopstvenoj naciji, krvi i tlu neto
najsvetije to jedan narod ima i to osjeanje, taj narod stavlja na mjesto
ispred svakog drugog naroda, ispred svega drugog. Osjeaj nacionalizma
daje snagu, krepi vjeru u provienje da je nacija njemaka zasluila da
zauzme ono mjesto u svijetu koje joj i pripada, da povede Evropu i svijet
u novo razdoblje, da jednom postane gospodarica novog poretka. Zato
je dunost, sveta dunost nacionalsocijalistike politike u budunosti da
najire mase naroda nadahne osjeanjem nacionalizma. Zato taj pokli
nacionalizma treba iznova i iznova ponavljati svima, a prije svega mladima: njemaki djeae pripremaj se na svetu dunost da bude njemaki
vojnik, njemaka djevojko pripremaj se na svetu dunost da bude njemaka mati.4
S druge strane, Musolini u knjizi Doktrina faizma pie u slinom
duhu: Naravno, opte uzet pojam nacionalizam je zdrav pojam. Voljeti
svoju naciju i stavljati je ispred drugih je posve prirodno. Imati elju da
gradi svoju naciju, dravu i da to ne mora/ sa drugima da dijelis, to je opte prirodno, razumljivo i poeljno osjeanje. Mi u narodnom faistikom
pokretu kao jednu od prvih doktrina uzimamo rad na irenju nacionalistike ideje u masama italijanskog naroda. Samo tako moemo uskrsnuti
veliinu slavne rimske imperije5.
Kada razmiljamo i diskutujemo o pojmovima kao to su nacija i nacionalizam, ne bi se smjelo tek tako zaobii i ove injenice, injenice koje
jasno ukazuju da su osnivai i voe dva totalitarna ultra-desniarska pokreta i protagonisti dvije vrlo nakaradne ovinistiko-rasistike ideologije,
nacionalizam vidjeli zapravo kao fundament, kao temelj za svoje ideologije.
2. Pojam patriotizma
Patriotizam, domoljublje, rodoljublje (lat. patria, otadbina, domovina, grki patrios, , porijeklo, pripadnost), najistaknutiji je vid izraza
ljubavi prema domovini. Emocionalna povezanost sa vlastitom nacijom.
Osjeaj povezanosti izraava se kao nacionalni osjeaj, osjeaj pripadnosti koji se moe shvatiti kao izraz nacionalnog ponosa, kao i itav niz
drugih karakteristika (etnikih, kulturnih, politikih, ideolokih, vjerskih,
4
5
http://www.ana.rs/forum/index.php?topic=146118.60(19. april 2012.)

Ibid.
262
historijskih), vezanih za pripadnost i prvrenost svojoj naciji. Posjeduju ga

sve nacije. Neko ga shvata i izrazom kao to je prijatelj drave.
Pod domovinom se podrazumijeva ira drutvena zajednica, koja
moe biti grad, regija, a najee nacija ili nacionalna drava. Patriotizam se odraava kroz osjeaj ponosa prema dostignuima i kulturi svoje domovine, nastojanju da se ouva njen karakter i identitet, odnosno
identifikacija s ostalim pripadnicima zajednice koja tvori domovinu.
Patriotizam je takoer ideja, ideologija, pokret. U mnogim dravama svijeta postoje patriotske politike partije koje se zalau za to da se ljubav
prema domovini stavi ispred svih ideala i da se njemu podreuju ostale
politike vrijednosti.
Patriotizam je ljubav kojom se oznaava poseban, nadvien odnos vrijednosti prema zemlji, tradiciji, kulturolokim, historijskim vrijednostima i
doprinosa, svemu tome, snagom i slogom vlastitog naroda.6
Patriotizam se moe podrazumijevati i kao izraz pripadnosti u odbrani
osnova demokratskog dutva, osnovnih ljudskih, kao i drugih prava i vrijednosti, a naziva se Ustavni patriotizam. Njime esto zemlje Zapada,
kao demokratske zemlje, izraavaju svoje etnike i politike vrijednosti,
kao i vrijednosti zapadne kulture, kojom svoje vrijednosti i naela prikazuju univerzalnim u borbi za ljudska prava i slobode.
U Srednjoj Evropi, patriotizam se razvio iz revolucionarno shvaenog
liberalizma i graanskog nacionalizma u borbi protiv feudalizma, koji je
na poetku teio demokratsko ureenoj nacionalnoj dravi. Takva vladavina odozdo, vladavina naroda, koja se probila od vremena amerike
revolucije 1776. godine i francuske revolucije 1789. godine (Sloboda, jednakost, bratstvo), ustavno se ustalila i u evropskim dravama. Patriotizam
19. stoljea je, za razliku od danas, bio vie u vezi sa nacionalizmom i
ovinizmom tj. kao velianje i nadmo vlastite nacije u odnosu na druge,
kao i poniavajui odnos prema drugim nacijama i narodima. Patriotizam je danas pozitivno shvaen pojam uvezan u ustave i zakone veine
evropskih naroda i drava. Naravno, kao i uvijek, ostaje vjeni problem
izmeu danas pozitivno shvaenog patriotizma i negativno shvaenog
nacionalizma, kao i opasnost da dananji desno-orijentirani, fundamentalistiki nastrojeni, radikalisti, ekstremisti, neonacisti, svoj nacionalizam
kriju i prikazuju kao patriotizam.
6
E. Zgodi, Kultura patriotizma - o vrlinama i porocima jedne ljubavi, Bonjaka zajednica kulture Preporod, Sarajevo 2011.
263
Nita neobina nije, sve ea pojava, da se iza patriotizma u cilju i u ime drave, sakrivaju kriminalne grupe i oblici organizovanog kriminala. Tim inom, kojim se pokrivaju sasvim druge pobude, baca se tamna sjena na nacionalni ponos, a time i na patriotizam.
Zloupotreba patriotizma, kao tema sama za sebe, nauno nije razraena u
dovoljnoj mjeri. Patriotizam oznaava pripadnost, koja nije nuno kompatibilna sa pripadnou naciji ili ncionalnom osjeanju i on se kao takav moe
izraavati i upranjavati, na vie naina, on moe biti snaga, a moe biti i slabost.
Patriotizmu se mogu pripisati mnoge osobine kao to je emocionalni naboj, neupitnost, moralnost, ali i ranjivost, osjetljivost, zloupotrebljivost.
Postoje vremena u kojima se patriotizam manje ili vie konzumira. U
vrijeme mira, patriotizam se upranjava, vie u tekstovima vezanih za kulturu, knjievnost, poeziju. U vrijeme kriza, posebno rata, kada to zahtijevaju nacionalni interesi, pojam patriotizma se upotrebljava kao (politika)
ideologija, u krajnjem sluaju, kao oruje.
2. 1. Vrste patriotizma
Patriotizam se esto dijeli na minimalni, apolitiki ili predpolitiki patriotizam (predpolitiki, obuhvatni, isto ili prvenstveno politiki patriotizam). Minimalni, apolitiki patriotizam pripisuje se osobi koja tvrdi da
voli svoju zemlju i brine za nju, ali ne uestvuje u politikom ivotu svoje
zemlje.
Izrazito politiki tip patriotizma je reduciran, ali jedan od motiva za
povratak ovog tipa patriotizma ogleda se u miljenju John H. Schaara koji smatra da su jedina uvaavanja vrijedna vrsta patriotizma koji
nas za nau zemlju i jedne za druge vezuje, ne krvnom vezom ili religijom, predajom ili teritorijem, gradskim zidinama ili tradicijama, ve
politikom idejom [...] zavjetom, privrenou stanovitim zasadama
i uzajamnim obeanjem da emo ispunjavati stanovite obaveze i promicati stanovite zasade. Ovakav zavjetni patriotizam karakteristian je za Ameriku i zemlje koje su imale historiju slinu amerikoj.
Pored zavjetnog patriotizma javlja se i ustavni patriotizam. Ustavni patriotizam polazi od njemakih mislioca, a najpoznatiji je Jrgen Habermas ije je miljenje protiv shvatanja prema kojem, slobodne ustanove
i liberalna politika kultura mogu biti snane i uinkovite samo ako su
duboko ukorijenjene u stanovitoj hostorijskoj povijesti i kulturnoj zajednici, u osebujnom predpolitikom nainu ivota s kojim se graani mogu
identificirati.
264
3. Odnos izmeu nacionalizma i patriotizma

Georg Orvel, u eseju napisanom prije 66 godina, jasno pravi razliku
izmeu patriotizma i nacionalizma, istiui da ova dva pojma ne treba
mijeati: Nacionalizam se ne smije brkati sa patriotizmom. Obe rijei se
obino koriste u toliko neodreenom smislu da se svaka definicija moe
osporiti, ali moraju se razlikovati te dvije razliite i ak suprotstavljene ideje. Pod patriotizmom podrazumijevam privrenost odreenom mjestu i
nainu ivota, za koje se vjeruje da su najbolji na svijetu, ali bez elje da se
nametnu drugima. Patriotizam je po svojoj prirodi defanzivan, i u vojnom
i u kulturolokom smislu. Nacionalizam je, pak, neodvojiv od elje za vlau. Neunitivi cilj svakog nacionaliste je da pribavi vie moi i prestia, ne
za sebe nego za naciju ili drugu jedinicu u kojoj je izabrao da utopi svoju
individualnost. 7
Orvel se dri irokog i izrazito negativnog koncepta nacionalizma, koji
moe podrazumijevati lojalnosti prema neemu to nije nacionalna drava. Na umu je imao englesku inteligenciju iz 1940-tih, ali neto od onoga
to je opisao u svom eseju se da lako prepoznati u amerikom nacionalizmu danas. Tu spadaju, ne samo tenja za to vie moi, ve i neosnovana
samouvjerenost i uvjerenje da je njihov nain rada i ivljenja superioran u
odnosu na sve druge i da je univerzalno primjenljiv.
Ova dva pojma se esto koriste u sinonimnom znaenju. Ipak, meu
njimapostoji razlika, bar na analitikom nivou, jer nije rije o pojmovima
koji ukazuju na iste pojave, pa iako se esto u iskustvu ak i proimaju.
Patriotizam je uvijek povezan sa interesima politike zajednice, bez obzira na etniki sastav te politike zajednice. Nacionalizam moe, takoer,
biti povezan sa politikom zajednicom, ali i sa etnikom grupom. Patriotizmu je, pak, povezanost sa etnikom grupom strana. Dok nacionalizam
moe postojati i bez politike zajednice koju bi trebalo da pravda i brani i moe biti okrenut protiv neke politike zajednice, patriotizam postoji
samo kao tenja za odbranom ve postojee politike zajednice, a nikada
ne moe biti usmjeren protiv politike zajednice, jer mu je raison detre u
njenoj odbrani. Ncionalizam se moe suprostavljatipostojeoj politikoj
zajednici, a udjeti za nekom trenutno nepostojeom, ali u skladu sa nacionalistikim oekivanjima, dok patriotizam uvijek brani postojeupolitiku zajednicu. Nacionalizam se, po pravilu, ne zasniva na odbrani ustava
neke politike zajednice, pa odbrani postojeeg ustava ak moe biti i
suprotstavljen, dok se patriotizam moe vezati i za odbranu ustava.
7
http://pulse.sm-art.info/crtice-o-nacionalizmu-dzordz-orvel/(17. april 2012.)
265
Nacionalizam je iri pojam od patriotizma, jer se moe shvatiti i kao

vrsta nacionalizma. Dakako, nacionalizam i patriotizam, osim to se esto
proimaju i meusobnopodravaju, mogu biti i u sukobu. Po pravilu, u sukobu nacionalizma shvaenog kaopripadnost etnikoj grupi i patriotizma
shvaenog kao pripadnost politikoj zajednici (dravi), dakle u situaciji
kada se pojedinac mora opredjeljivati izmeu ove dvijeprivrenosti, nacionalizam odnosi prevagu. Da je to doista tako najbolje pokazuje primjer
Sovjetskog Saveza, SFR Jugoslavije, te ehoslovake koje su se raspale u
momentu kada je patriotizam doao u nesaglasje sa nacionalizmomposebnih nacija u ovim vienacionalnim federacijama. Ima, meutim, i
drugaijih primjera. Tako je ameriki senator srpskog porijekla George
Voinovich, ne odriui se svog srpstva, ipak glasao u Senatu za bombardovanje Srbije, jer je, na prvom mjestu bio ameriki patriota, iako se taj patriotizam ogledao u imperijalnim impulsima, a tek onda Srbin. Pripadnost
dravi nadvladala je, u njegovom sluaju, etniku vezanost.
Moda se najznaajniji primjeri ponovnog otkrivanja i obnove jezika
patriotizma mogu nai u spisima Carla Rossellija.8 U spisu Socialismo liberale, pisanom 1929. godine, Rosselli je podvlaio da je insistiranje socijalista da se ignoriu najvie vrijednosti nacionalnog ivota bila ozbiljna
idejna i politika greka. Ako su to i inili da bi potisnuli ove primitivne ili
degenerisane ili koristoljubive forme privrenosti zemlji, njihova politika
je zavravala tako to je olakavala igre drugim strujama koje su na korienju nacionalnog mita zasnivale svoje uspjehe.
Rosselli je postavljao jasnu demarkaciju izmeu patriotizma i nacionalizma. Prvi je identifikovao sa idealima slobode, zasnovanim na potovanju prava drugih naroda; drugi sa politikom ekspanzije kojoj tee reakcionarni rezimi. I jedan i drugi se pozivaju na nacionalno oseanje, i jedan
i drugi izazivaju jake strasti, ali upravo zbog toga oni su morali biti upotrijebljeni jedan protiv drugog. Umjesto to su osudili nacionalno osjeanje
kao predrasudu, antifaisti, podvlaio je Rosselli, moraju patriotizam da
postave u sredite svog politikog programa. Antifaisticka revolucija, po
njegovom miljenju jeste patriotska dunost.
Da bi imali svoj sopstveni patriotizam, antifaistima je potrebna jedna
ideja otadbine, potpuno drugaija od one koju su koristili demagozi faizma, Naa otadbina ne mjeri se granicama i topovima, vec koincidira
sa naim moralnim svijetom i sa otadbinom svih slobodnih ljudi. To je
vrijednost koja se savreno spaja s drugim vrijednostima antifaizma: do8
M. Kangrga, Nacionalizam i demokracija, Zagreb 2003.
266
stojanstvom ovjeka, slobodom, pravdom, kulturom, radom.9

Izgubiti sebe da bismo se ponovo nali bogatijim; dati ivot za ljude
koji ne pripadaju naem najintimnijem krugu osjeanja, ali idu istim ulicama; imati volju da se angaujemo za budunost bolju, mada nejasnu i
nesigurnu; otkriti zajedniko dobro koje zasluuje da bude branjeno i koje
se uoava na ulicama i trgovima gradova: sve su to trenuci patriotizma u
njegovoj najistijoj formi. Italijanski intelektualci nisu uspjeli da izraze te
strasti i ta osjeanja u kulturi; nisu znali rijei da otadbina znai zajednika sloboda i da je ljubav prema otadbini plemenito angaovanje koje
nema nita zajedniko sa nacionalizmom. Italijani, primjeivao je Kroce
1943. godine, ponovo su otkrili rije sloboda, ali ne i rijei koje su vijekovima bile njene vjerne pratilje, to jest otadbina i ljubav prema otadbini. To se dogodilo, jer je patriotizam bio zamijenjen za nacionalizam. ak
i kad su faisti, obino, opozicionare optuivali da su antinacionalni, vise
nego antipatrioti, njihova propaganda je kao efekat imala brkanje pojmova patriotizma i nacionalizma i razliitih strasti vezanih za jedno ili drugo,
a zbog odbojnosti prema nacionalizmu Italijani nisu vie govorili o otadbini i ljubavi prema otadbini.
Izmeu ljubavi prema otadbini i nacionalizma postoji ista razlika kao
izmeu plemenitosti ljudske ljubavi prema nekom ljudskom stvorenju
i bestijalne pohotljivosti ili bolesne razbludnosti ili egoistikog kaprica.
Distinkcija izmeu patriotizma i nacionalizma, na ije je ponovno otkrivanje Kroce podsticao, jo i danas je u sreditu rasprava meu politikim filozofima. Jezik patriotizma je i danas upotrebljavan da bi podrao
angaovanje za ideal republike, dok je jezik nacionalizma, u varijanti koja
stoji pod nazivom komunitarizma, upotrebljavan da bi se revindicirale ili
branile vrijednosti kulture, religiozne ili etnike homogenosti. Savremena
rasprava otkriva da, uprkos skoro bezbrojnim mogunostima jezika, intelektualne tradicije vrijede i da se vraaju. One definiu granice, ali i pruaju interpretativne mogunosti; pomau nam da nae diskurse uinimo
preciznijim i retoriki efikasnijim.
Mauricio Viroli, italijanski profesor historije filozofije u Ferari, knjigom
Za ljubav otadbine, koja se bavi temom Patriotizma i nacionalizma u
historiji - (Per amore della patria. Patriotismo e nazionalismo nella storia), analizira shvatanja patriotizma i nacionalizma kroz historiju, oigledno pokazujui i razliku izmeu patriotizma i nacionalizma tvrdei, da je u
9
H. U. Wehler, Nacionalizam - povijest, oblici, posljedice, preveo M. Lehpamer, Naklada Jesenski i Turk,
Zagreb 2005, 13 fn. 1.
267
vrijeme faizma izraavan i velian vie nacionalizam, da patriotizam nije

niti postojao, kao i to, da se vie poistovjeivao i izraavao po privrenosti.
Patriotizam, kako slijedi iz historije i kako ga shvata Viroli, svojim neprijateljima smatra tiraniju, despotizam i korupciju, a za nacionalizam najvei neprijatelji su zagaivanje tuim idejama i uticajima, heterogenost,
etnika i kulturna neistoa, a onda i politiko i socijalno nejedinstvo. To
ne znai, istie Viroli, da teoretiari patriotizma preziru ili ignoriu kulturu, jezik ili tradiciju jednog naroda, jer su patrioti uvijek, kada govore o
slobodi i republici, podrazumijevali zajedniku slobodu jednog posebnog
naroda, sa njegovom specifinom historijom i njegovom kulturom. Jezik patriotizma je, kae Viroli, koriten da bi se ujedinili svi oni koji hoe
da ive kao graani, nasuprot onima koji graansku i politiku jednakost
smatraju nepodnoljivom. Jezik patriotizma slobode poziva pojedince da
ostanu kulturno definisane, zainteresovane, strastvene i da nastoje da uspostave kulturu slobode, da bi oni koji vole slobodu postali jai od faktora
represije. Taj jezik ohrabruje kulturnu razliitost i potovanje prava drugih
i drugaijih.
Ne treba zaboraviti tako malu razliku, skoro nevidljivu nit, koja razdvaja, granii i po kojoj hodaju patriotizam i nacionalizam ruku pod ruku,
kao dva oka u glavi i koji mogu da se pretau iz jednog oblika u drugi.
Patriotizam, u kojem je izraz i jezik ljubavi, latentno u sebi sadri i lako
moe da postane jezik opeg ludila. Ipak, patriotizam nije isto to i nacionalizam, nacionalizam nije isto to i patriotizam!
4. Ameriki patriotizam (nacionalizam) kao fenomen dananjice

Ameriki nacionalizam, za razliku od evropsko-balkanske varijante,
nije u tolikoj mjeri stvar krvi i gena. Meutim, kao i svi nacionalizmi, zasniva se na izvjesnoj fantaziji i retorici koja, neprestanim ponavljanjem,
postaje stvarnost. Kao i svi nacionalizmi, ameriki nacionalizam okrutan
je i sebian i odgovoran za raskonu kolekciju lai i zloina (naprimjer,
Vijetnam ili Centralna Amerika), koji se predstavljaju kao historijski neizbjeni, jer je opstanak nacije bio u pitanju. Ovo je sve ve reeno, poprilino je oigledno i primjenljivo je na skoro sve amerike predsjednike.
Bivi ameriki predsjednik George Bush je drugaiji zato to je, u svojoj
raskonoj gluposti, fantastian primjer nacionalistike patologije.10
Bushove eskapade su vidljivo oznaene banalnou, optim mjestima
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/patriotizam-naspram-nacionalizma-u americi.
html?alphabet=l(17. april 2012.)
10
268
amerike ideologije - amerike majke, djeca, vrijednosti, voe - s tim to

to njemu sve zuji u glavi, poto nikad ne dosee nivo misli, nego uvijek
ostaje na nivou osjeanja i uvjerenja (belief). U nacionalistikoj banalnoj
retorici, nacionalnost je osjeaj koji mogu razumjeti samo lojalni pripadnici iste nacije. Ono to je stravino u vezi sa Bushom nije da on ne misli,
nego da se mnogim amerikim patriotima, ukljuujui i njemu samom,
ini da ga nedostatak misli i viak osjeaja ine boljim Amerikancem,
poto se amerinost osjea. U fantastinom svijetu amerikog patriotizma besmislenost buizama je izraz nemogunosti izraavanja najdubljih
amerikih osjeaja. 11
Proslava Dan nezavisnosti, naravno, predstavlja jedan od godinjih
vrhunaca izraavanja patriotizma u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Ameriki patriotizam, meutim, prati osjeanje koje bi se prikladnije moglo nazvati nacionalizmom, iako Amerikanci samo izuzetno za sebe koriste tu oznaku.
Ta etiketa se djelimino izbjegava zbog negativnije konotacije rijei
nacionalizam, u odnosu na mnogo pozitivnije asocijacije koje prate rije patriotizam. Meutim, upotreba ove rijei u Americi nije samo stvar
semantike. Neimenovani nacionalizam na koji nailazimo u Sjedinjenim
Dravama ide skupa sa amerikom izuzetnou. Eksplicitno poricanje
nacionalizma dio je onoga to je izuzetno u amerikoj izuzetnosti. Izuzetnitvo (exceptionalism), ije pogonsko gorivo predstavlja nacionalizam, ima nekoliko nesrenih posljedica.
Takoe, s druge strane, malo je tako neobinih stvari s kojima smo
se susreli, to se moe opisati kao ameriki patriotizam. U svojoj sri potpuno razliit od tako dobro poznatog nam modela kakav se upranjava
na Balkanu, ameriki se patriotizam ne poziva na gene, ali usprkos tom
nedostatku jednako je snaan da ve desetljeima razne intervencije
predstavlja kao povijesne nunosti. I to prolazi. Koreja, Vijetnam, Panama, Irak, Afganistan, pa i Libija, redom su pitanja od iznimne vanosti za
opstanak nacije.
Velianje Amerike i isticanje njezinih simbola pritom se ne ograniava
samo na sportska natjecanja, kao primjerice kod nas, ve su znakoviti
za trajan osjeaj u Amerikanaca. Veina Europljana umjerenije izraava
svoj nacionalni ponos, pa mnogobrojni autori s pravom Amerikance nazivaju najdomoljubnijim narodom na svijetu. Nasuprot prilinoj neodgovornosti na domaem terenu, mnogobrojni primjeri iz razvijenog svijeta
11
A. Hemon, Nevolje sa Bushom, Bh dani, 17. august 2001, 35.
269
pokazuju kako su upravo pojedini dravnici uvelike pridonosili jaanju

nacionalnog ponosa, pa ak i jaanju identiteta i imida vlastite drave.
Na pravom putu po tom pitanju je i aktuelni ameriki predsjednik Obama.
Jasno, rije je o tzv. vizionarskim voama, koji su svjesni snage nacionalnog identiteta, prema njemu se odnose s dubokim potovanjem, ba kao
i prema svojim prethodnicima. Oni na tim temeljima definiraju jasan zajedniki cilj, odnosno promoviraju viziju zajednike budunosti i smisao
za buduu ulogu drave u svijetu. Sve to raa nacionalnim ponosom i svojevrsnim dobroudnim nacionalizmom u narodu, to ga zagovara Anholt,
kao temeljnu pretpostavku brandiranja vlastite drave u oima drugih.
Za razliku od Mekintajra, koji dri da patriotizam jeste lojalnost vrijednostima nacije, drugi savremeni teoretiari drzali su da, jedini mogu
i prihvatljiv tip patriotizma u multikulturnim drutvima, jeste onaj koji je
zasnovan na vrijednostima republike. Nacija, pisao je Michael Walzer, za
Amerikance nikada nije bila predmet angaovanja i lojalnosti, jer ameriko
drutvo nema kulturno, etniko i religiozno jedinstvo koje nacionalna odanost zahtijeva. Jedini tip angaovanja kompatibilan sa pluralizmom amerikog drustva jeste angaovanje za republiku: to je politika odanost.
Patriotizam Amerikanaca moe da bude samo patriotizam poglavito politikog karaktera, podran politikim sredstvima, to jest posredstvom uestvovanja u politikom ivotu. Nastojati da se patriotizam ojaa, reducirajui moralni, kulturni i religiozni pluralizam amerikog drutva, ne bi bilo
samo nemogue, ve, takoe, opasno.
Ideju da jedini mogu i poeljan patriotizam u Sjedinjenim Dravama jeste politiki patriotizam, podrao je i John H. Schaar. Kao i Walzer,
Schaar dri da Amerikanci nemaju privrenost otadbini, shvaenoj kao
rodni kraj. Patriotizam Amerikanaca nije ni privrenost gradu. Ameriki
gradovi nastali su i razvijali se naroito slijedei podsticaje za traenjem
profita, a da se nita ne prizna svetome i tradiciji. Ameriki patriotizam
nije i ne moe, dakle, biti ljubav prema otadbini, zasnovana na krvi, na
religiji, na tlu ili na gradu, ali jeste i moe biti samo jedna politika ideja,
kao to je veoma snano objasnio Lincoln u jednom govoru.
Patriotizam koji je cvjetao na tlu amerike demokratije bio je za mnoge teoretiare jedan racionalni patriotizam, koji cvjeta zahvaljujui zakonima i pravima. Manje intenzivan i manje plemenit od one ljubavi prema
otadbini koja se raa iz privrenosti rodnom kraju (zaviaju), ali je trajan
i kreativan. Neposredno uestvovanje u javnom ivotu zajednice, slau se
oni, jedini je nain da se omogui da se graani osjeaju dijelom republike. Graanski duh je, u stvari, rezultat praktikovanja politikih prava.
270
Ameriki graani nemaju jednu zajedniku kulturu, sjeanja koja dijele,

tradicije. Meutim, oni su, ipak, zainteresovani za poslove svoga grada,
svog kantona, svoje drave, jer svako od njih aktivno uestvuje u upravljanju drutvom i naviknut je da perspektivu zajednice i zajedniko dobro
posmatra kao sopstveno dobro.
U takvim analizama, ameriki patriotizam je ljubav prema otadbini
koja nastaje iz osjeanja dunosti, iz ponosa to su graani jedne velike
demokratije, i iz interesa. Ona je trezvenija i sraunatija od milosrdne,
plemenite i inkluzivne, koju teoretiziraju klasini republikanci, ali i ona je
poglavito politika ljubav, utemeljena na identifikaciji sa republikom, koja
je i s vremenom ojaana posredstvom politikog uestvovanja.
Svi nacionalisti smatraju za svoju dunost da ire sopstveni jezik na
utrb rivalskih jezika, a na engleskom govornom podruju ova se borba
ponovo pojavila u suprotnim oblicima, kao borba izmeu dijalekata. Anglofobini Amerikanci odbie da koriste frazu na slengu ako znaju da je
britanskog porijekla, a iza sukoba izmedju latinizacije i germanizacije esto se kriju nacionalistiki motivi.
Iz svega navedenog, moemo zakljuiti da je ameriki patriotizam ili
nacionalizam definitivno jedan od fenomena dananjice. Tolika ljubav
prema domovini, ljudi koji nemaju iste gene, porijeklo, kulturu ili religiju zasigurno zavreuje panju. Kao i samo poimanje uoptenih termina
patriotizma i nacionalizma, tako i autorica shvata ameriki patriotizam i
nacionalizam na dva razliita naina, odvajajui jedan od drugog. Prema
naem miljenju, ameriki patriotizam je jedna autohtona vrijednost dananjeg amerikog drutva, odnosno pojava koja reflektuje osjeaj ponosa pripadnosti samoj dravi. S druge strane, ameriki nacionalizam predstavlja tipinu nacionalistiku namjeru za uzdizanjem vlastite nacije iznad
svih drugih nacija svijeta, uz neminovnu ulogu najveeg svjetskog policajca koji se mora pitati za sve to se deava na zemaljskoj kugli. Ameriki nacionalizam predstavlja nepresunu glad za moi i prestiom, to
dovodi do situacija kakve godinama gledamo i gdje Amerikanci na sebi
svojstven nain zavode demokratiju u zemljama kao to su Irak, Afganistan, Libija, a moda uskoro i Sirija. Kako god, multikulturalno drutvo,
kakvo je ameriko, rijedak je primjer postojanja patriotizma u dravama
u kojima se patriotizam nikako ne moe zasnivati na genima, kulturi ili
religiji, nego samo i jedino na ponosu i ljubavi prema njihovoj zajednikoj
domovini ili jednostavno reeno, prema amerikoj dravi, sa svim njenim
institucijama u drutveno-politikom smislu.
271
ZAKLJUAK
Iz svega navedenom u ovom radu, jasno se mogu uoiti brojne kontroverze i neslaganja oko znaenja samih pojmova patriotizma i nacionalizma. Dakle, uoljiva je razlika u definisanju ova dva pojma gdje jedni
smatraju da je nacionalizam isto to i patriotizam, dok drugi smatraju da
ipak postoje razlike izmeu ova dva termina, oznaavajui patriotizam
kao neto dobro, poeljno, a nacionalizam kao izrazito negativne osjeaje
nacionalnog ponosa. Kroz samu izradu rada pokuali smo predoiti to
vie miljenja i definicija ova dva pojma, ali ipak uz odreenu naklonost
drugoj grupi teoretiara koji prave razliku izmeu nacionalizma i patriotizma. S tim u vezi, sam pojam patriotizma, njegovo znaenje, doivljavat e,
zasigurno, svoju preobrazbu u budunosti. Patriotizam velia vrijednosti
slobode, slobodarstva i jednakosti. Za mnoge narode svijeta, patriotizam
je neto sasvim normalno, nepotrebno ga je naglaavati.
Iako smo miljenja da su patriotizam i nacionalizam dva razliita pojma, mora se priznati da su oni usko vezani i da ih esto razdvaja tanka
nit, jer ukoliko doe do prenaglaenog, gotovo patolokog isticanja patriotizma koji ne oslobaa ve potinjava, on postaje neka vrsta drutveno razornog mehanizma. U ovom drugom sluaju, jasno je da se radi
o negativnom osjeaju nacionalne uzvienosti, odnosno u pretvaranju
patriotizma u nacionalizam.
272
CONTROVERSIES IN RELATIONSHIP OF NATIONALISM AND

PATRIOTISM
ABSTRACT
It is evident that, in scientific discourse, theorists have no single
viewpoint about the concepts of nationalism and patriotism. Some, in
fact, believe that these two terms are synonymous and that, in fact, nationalism is an extended arm of patriotism, while others see a clear difference between these two concepts, noting that patriotism is a healthy
love for own country, while nationalism is explained as raising their own
nation above others, with a strong feeling of animosity and degradation of
other nations.
In this paper, we will try to present as much information as posible,
which are relevant to the identification of these two terms, with personal
affinity to prominent group of theorists who claim that nationalism and
patriotism are not the same.
Key words: patriotism, nationalism, nations, collectives.
273
PRIKAZI
274
PRIKAZ
275
ubica Plenkov*
CORRUPTION IN PUBLIC TENDERS CONCEPT OF SELFCLEANING
ABSTRACT
Public tender procedures shall be conducted according to the fundamental principle of transparency. Candidates and bidders who have been
the subject of aconviction by final judgment for a statutory offence (e.g.
due to corruption, fraud, money laundering) shall generally be excluded
from the participation in apublic tender. According to the new proposal of
the European Commission regarding the reform of the current directives
on public procurement, the bidder shall be given the opportunity to demonstrate its reliability, despite the existence of an exclusion ground. For
the purpose of the re-admission into the public procurement process, the
bidder shall implement appropriate preventive measures in the technical,
organisational and personal respect (e.g. dismissal of employees responsible for the criminal offence, implementation of an effective compliance
programme).
If the new proposal of the European Commission is adopted, it could
establish an EU-wide level playing field regarding the concept of self-cleaning. Furthermore, it could result in the strengthening of the fair and open
competition among reliable economic operators.
Key words: Public tender, reliability, corruption, exclusion, self-cleaning.
Dr. iur. ubica Plenkov works as an associate with the international law firm Wolf Theiss. She is a
certified public procurement expert in Slovakia.
276
1. Public tenders High risk of corrupt practices

The public procurement market in Europe raises significant economic
opportunities for interested investors. The governments of EU-Member
States each invest approx. 17%of theGDP in public contracts annually.
However, the intriguing market environment also bears important corruption risks.
Public tender procedures shall be conducted according to the fundamental principle of transparency. However, corrupt practices seem to be
widespread in many sectors related to the public procurement (e.g. oil
and gas industry, mining, power generation and transmission, defence
and security, pharmaceuticals). The public procurement sector is highly
vulnerable to the corruption.1 The public procurement raises corruption
risks at every stage of the process, ranging from the initiation of the public
tender, the selection procedure, to the contract performance by the sucessful bidder.2
2. Award of public contracts to reliable bidders

Pursuant to Art44para.1 of the Directive2004/18/EC3 (Public Procurement Directive) and Art54para.4 of the Directive2004/17/EC4 (Utilities Directive), public contracts shall be awarded to economic operators
which are reliable and suitable to perform the contract tendered. The
contracting authority shall verify the reliability of candidates and bidders
in accordance with the following participation criteria:
personal situation;
suitability to pursue the professional activity;
economic and financial standing;
technical and professional ability.
Schnitzer, Compliance im Bereich der (ffentlichen) Auftragsvergabe, Compliance Praxis2012/1, 32.

Harris/Witten/Yukins/Schnitzer, Anti-Corruption Enforcement Controls in Government Procurement in
Central and Estern Europe Call for Redoubled Compliance Efforts, White Collar Crime Report2011-6, 1.
3
Directive2004/18/EC of the European Parliament and of the Council of 31March2004 on the coordination of procedures for the award of public works contracts, public supply contracts and public service
contracts, Official Journal of the European Union L134/114ff.
4
Directive2004/17/EC of the European Parliament and of the Council of 31March2004 coordinating the
procurement procedures of entities operating in the water, energy, transport and postal services sectors,
Official Journal of the European Union L134/1ff.
1
2
. Plenkov: Corruption in public tenders concept of self-cleaning
277
In contrast, unreliable economic operators shall be excluded from public tender procedures if they have been convicted of certain (corporate)
offences.
3. Exclusion of unreliable bidders due to corporate offences
Pursuant to Art 45 para. 1 of the Public Procurement Directive and
Art54para.4 of the Utilities Directive, any candidate or bidder which has
been the subject of aconviction by final judgment for a statutory offence
shall be excluded from the participation in apublic tender. The term final
judgment typically means that the decision is no longer subject to appeal. The relevant criminal offences encompass:
participation in a criminal organization;
corruption;
fraud;
money laundering.
According to a new proposal of the European Commission regarding
the reform of the current directives on public procurement,5 the contracting authority shall generally exclude a candidate or bidder also if the conviction by final judgment has condemned the following persons within its
organisational structure:
company directors;
any person having the power of representation, decision or control
(with regard to the candidate or bidder).
4. Rehabilitation of unreliable bidders

According to the new proposal of the European Commission, bidders
who would generally be subject of the (mandatory) exclusion might be
given the opportunity to regain their reliability. The bidder shall implement the following measures in order to be re-admitted into the public
procurement process:
payment of compensation for damage caused by the criminal
offence;
5
European Commission, Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on Public
Procurement (20.12.2011).
278
active collaboration with the investigating authorities;

implementation of concrete technical, organisational and personal measures, which are appropriate to prevent further criminal
offences.
The contracting authority shall evaluate the measures taken by the
bidder. In this respect, the gravity and the particular circumstances of the
criminal offence shall also be taken into account. If the contracting authority considers the measures to be insufficient, it shall exclude the bidder
and state the reasons for its decision.
4. 1. Self-cleaning General concept

The possibility of bidders to demonstrate their reliability, despite the
existence of an exclusion ground related to criminal offences, concerns
the so-called concept of self-cleaning. The concept is already recognized in a number of EU-Member States (e.g. Austria, Germany). However,
the national regulations and the case-law vary considerably (e.g. duration
of the exclusion, disregarding of convictions after the expiry of a certain
time period).6
If the new proposal of the European Commission is adopted, it could
establish an EU-wide and uniform level playing field regarding the concept of self-cleaning.
4. 2. Self-cleaning Concrete measures

Despite the existence of an exclusion ground related to criminal offences, bidders may provide the contracting authority with evidence demonstrating their (re-established) reliability. The evidence should refer to
appropriate technical, organisational and personal measures.
The self-cleaning measures should be implemented by the bidder preventively (i.e. before its participation in a public tender procedure).7 The
measures should be economically justifiable.8 Therefore, the concrete
measures may vary from bidder to bidder, depending on the size of the
economic operator.
Arrowsmith, The law of Public and Utilities Procurement2 (2005) 1312.
Denk/Steinbach, Die vergaberechtliche Selbstreinigung, ZVB2008/5, 135.
8
Explanatory notes regarding the Austrian Federal Public Procurement Act, ErlutRV 1171BlgNr.XXII.
GP64.
6
7
. Plenkov: Corruption in public tenders concept of self-cleaning
279
The appropriate technical and organisational measures may encompass:

effective reporting and controlling;
an (internal or external) revision organ (compliance officer) reviewing the compliance with the relevant legal provisions (e.g. public procurement law, cartel law, criminal law);
regular seminars for the employees (whistleblowers) regarding
the relevant legal provisions;
concepts regarding the internal re-organisation;9
safety precautions regarding employees who inform the competent revision organ about possible offences.
Furthermore, the appropriate personal measures may encompass:
dismissal of employees responsible for the criminal offence;
introduction of the respective business ethics and code of conduct;
principles of good conduct in employment contracts;
internal regulations on liability and compensation for damages in
case of non-compliance with the relevant legal provisions.
5. Conclusion
Candidates and bidders may minimize the risk of being excluded from
the participation in public tender procedures by implementing an effective compliance programme. Despite the existence of an exclusion ground
related to a corporate offence, the bidder can take a second chance
and regain its reliability according to the new proposal of the European
Commission. If the bidder undergoes sufficient self-cleaning measures, it
shall not be automatically excluded from future tenders. In contrast, the
bidder shall be re-admitted into the tender. Consequently, the concept of
self-cleaning may result in the strengthening of the fair and open competition among reliable bidders.
In public tenders, the fundamental principle of transparency should
prevail in line with the saying: The light is the best disinfectant. The hope
remains that common corrupt practices can be barred from the public
procurement process.
9
Austrian Federal Public Procurement Review Authority BVA24.6.2004, case17N-48/04-24.
280
KORRUPTION IM VERGABEWESEN KONZEPT DER

SELBSTREINIGUNG
ZUSAMMENFASSUNG
Bei der Durchfhrung ffentlicher Vergabeverfahren haben Auftraggeber den fundamentalen Transparenzgrundsatz zu beachten. Bewerber
und Bieter sind von der Teilnahme an Vergabeverfahren auszuschlieen,
wenn sie aufgrund bestimmter Delikte rechtskrftig verurteilt wurden (zB
wegen Bestechung, Betrug, Geldwsche). Nach dem neuen Vorschlag
der Europischen Kommission zur Reform der Vergabe-Richtlinien soll
Bietern die Chance eingerumt werden, ihre berufliche Zuverlssigkeit
bzw Eignung trotz Vorliegens eines Ausschlussgrundes nachzuweisen.
Dabei hat der Bieter das Ergreifen konkreter Selbstreinigungs-Manahmen in technischer, organisatorischer und persnlicher nachzuweisen
(zB Entlassung von fr die Verurteilung verantwortlichen MitarbeiterInnen,
Umsetzung eines effektiven Compliance-Programms).
Mit der Verankerung des Selbstreinigungs-Konzeptes in den neuen
Vergabe-Richtlinien knnte der Wettbewerb zwischen (zuverlssigen)
Unternehmern gestrkt werden.
Schlsselwrter: Vergabeverfahren, Ausschreibung, Zuverlssigkeit,
Korruption, Ausschluss, Selbstreinigung.
PRIKAZ
281
Devad Drino*
Meunarodna nauna konferencija Bosna i

Hercegovina i euro-atlanske integracije-trenutni
izazovi i perspektive,Pravni fakultet Univerziteta u
Bihau,Biha,9-10.maj 2012.godine /prikaz skupa/
Pravni fakultet Univerziteta u Bihau je obiljeio Dan Evrope ali i dan
antifaizma deveti maj,upravo prigodnom organizacijom meunarodne
naune konferencije posveene trenutnim izazovima i perspektivama
bosanskohercegovakih i euro-atlanskih odnosa,koja je okupila eminentan broj istaknutih znanstvenika iz oblasti prava ali i ostalih drutvenih
nauka.Domain je ovom organizacijom potvrdio tradicionalnu krajiku
gostoljubivost,a poetak rada skupa su pozdravili premijer Vlade Kantona
i na kolega doc.dr. Hamdija Lipovaa,rektor Univerziteta prof.dr. Refik
ahinovi,mr.Husein Roi,predsjedavajui kantonalne Skuptine,uz sveprisutnog dekana bihakog Pravnog fakulteta i vrijednog domaina skupa
prof.dr. Nevzeta Veladia.Organizatori su uspjeli obezbijediti visok nivo
uvodniara skupa u linosti generala Gary Hoffmana,zapovjednika NATO
taba u Sarajevu,te ambasadora SAD i Turske,nj.e. Patricka S.Moouna i
Ahmeda Yildiza,ija su otvorena i jasna izlaganja izazvala ivu znatielju
meu svim prisutnim na skupu. Pored visokih zvanica,uvodne referate
na plenarnom dijelu skupa podnijeli su doajen bosanskohercegovake
politikoloke misli prof.dr. Mirko Pejanovi,sa Fakulteta politikih nauka
iz Sarajeva ,te uvijek zanimljivi izlaga prof.dr. Nedad Bai sa bihakog
Pravnog fakulteta,da bi se potom prelo na rad u dvije odvojene sesije. U prvoj sesiji NATO,glavni subjekt u osiguranju sigurnosti,(izvrstan
i elokventan moderator-dr John Olsen),veinu saopenja su podnijeli
*
Doc.dr. Devad Drino, Pravni fakultet Univerziteta u Zenici.
282
predstavnici NATO taba iz Sarajeva,dok je znatno ivlji dio skupa predstavljao rad drugog modula- Pravni,ekonomski i historijski aspekt euroatlanskih integracija,kojim je vispreno moderirao prof.dr.Enes Hai. Na
sesiji su razmotrene i dvije historijsko-pravne teme; Denana auevi
je prezentirala rad Evropske integracije i BiH-historijski pregled),dok je
gost iz Zenice Devad Drino referisao Historijsko-pravni aspekti razvitka
ideje evropskih integracija od antike do evropske moderne ,to je prihvaeno sa zanimanjem.Gosti sa Pravnog fakulteta iz Osijeka, mr.sc Helga
padina i prof.dr. Mario Vinkovi su obradili teme o prevenciji trgovine
ljudima te prostituciji,dok je dekan Pravnog fakulteta iz Zenice prof.dr.
Halid Kurtovi,upravo na primjeru egzaktnih podataka iz Kazneno-popravnog Zavoda Zenica, uradio zanimljivu ekonomsku analizu trokova
u krivinom pravu. Rad sesije su upotpunili svojim saopenjima gosti iz
Sarajeva,mr. Muhamed I. Mujaki ,sa Fakulteta javne uprave i doc.dr.Suad
Kurtehaji sa Fakulteta politikih nauka,dok je zamijeeno tradicionalno odsustvo predstavnika Pravnog fakulteta iz Sarajeva. Idueg dana,pod
moderiranjem prof.dr. Genca Trnavcija ,nastavljen je plenarni rad sa izlaganjem gostiju iz Zagreba (Prof.dr. Josip Kregar, Vilim Bouek i Mladen
Naki), Osijeka (prof.dr. Zvonimir Lauc), Skoplja (doc.dr. Sejdefa Dafe),
Rijeke(mr. Budislav Vukas, mlai), dok su kvalitetna izlaganja o razumijevanju procesa pristupanja Evropskoj uniji podnijeli Doc.dr. Armin Krdali, Centar za sigurnosne studije Sarajevo, i posebno nastavnica domaeg Pravnog fakulteta kolegica Amela oli. U zakljucima Konferencije,
svi uesnici su se sloili da je sama Konferencija predstavljala znaajan
doprinos razumijevanju i pribliavanju ideje euro-atlanskih integracija a
posebno razmatranju nove uloge NATO na ovim prostorima,o emu su
referisali eminentni predstavnici kako pravne i uope drutvene znanosti,
tako i diplomatije i taba NATO iz Sarajeva.
Organiziranjem ovoga skupa Pravni fakultet Univerziteta u Bihau se
iskazao kao odlian domain,ali i kao kolektiv koji je u stanju iznijeti organizaciju i veih i zahtjevnijih skupova,to do sada nije bio sluaj, pa
ova vidljiva i znaajna promjena raduje svakog dobronamjernika. Uesnici su bili jednoglasni u izjavi da je upravo Biha, kao na najzapadniji Univerzitet,prirodno i pozvan da bude tradicionalni domain i centar
ovakvih skupova,to je sa neskrivenim zadovoljstvom podrano kako od
domaina,tako i od svih gostiju,pa je za oekivati ustrojstvo i jednog lijepog budueg tradicijskog druenja.
283
Maa Alijevi*
TEKST PREAMBULE KAO POMONA METODA TUMAENJA

USTAVA
SAETAK
Ustavi veine zemalja imaju uvodni dio - preambulu, koji prethodi normativnom dijelu ustava. Preambule esto sadre principe i opta pravila
na kojima se temelji drava, zatim osnovna ljudska prava i slobode, ciljeve drutvenog i dravnog razvoja, kao to su suverenost, nezavisnost, integritet, demokratija, vladavina prava, sloboda, jednakost. Ponekad i sami
ustavi rjeavaju pitanje pravne prirode preambule, ali ukoliko to izostane
forma i sadraj preambule odreuju njenu pravnu prirodu o kojoj ovisi
da li e preambula imati obavezujuu ustavno-pravnu snagu. Preambula je sastavni dio Ustava BiH, odnosno moe imati i normativni karakter.
Prema odluci Ustavnog suda BiH broj U 5/98 preambula se moe posmatrati kao akt koji kroz cijeli Ustav sadri normativne principe i vrijednosti.
Meutim, uticaj pojedinih reenica preambule na tumaenje Ustava nije
isti jer nemaju sve reenice istu normativnu vrijednost. injenica da tekst
preambule nije samo pomona metoda tumaenja, za Ustav BiH posebno
je znaajna.
Kljune rijei: preambula, sadraj i forma preambule, ustav, Ustav Bosne i Hercegovine, tumaenje.
Mr. sc., Pravni fakultet Univerziteta u Zenici.
284
UVOD
Prema uporednopravnoj analizi tekstova preambula vaeih ustava
iz 2010. godine, 140 ustava od 194 vaea ustava sadri preambulu.1 Pomenuta analiza e se koristiti u radu kao osnov za komparativni prikaz
preambula u svijetu, jer je obuhvatila sve na engleskom jeziku dostupne
tekstove vaeih ustava.2 Analiza je mjerodavna zbog broja ustava koji su
uzeti u obzir i zbog aktualnosti (sainjena 2010. godine). Iako veina vaeih ustava sadri preambulu kao uvodni tekst, ne postoji mnogo autora
koji su se bavili njenom analizom i karakteristikama. Potrebno je odgovoriti na pitanje kakav je karakter ovog elementa najvieg pravnog akta svakog dravnopravnog poretka. Cilj ovog rada je dati prikaz forme i sadraja
preambule, a samim tim i njene pravne prirode, jer brojni autori u BiH
su pisali o njoj kao sastavnom dijelu ustava, ali vrlo kratko i to uglavnom
u udbenicima ustavnog prava. Drugi dio rada ima za cilj utvrditi da li
Preambula Ustava BiH obavezuje u normativnom smislu i kakav znaaj
ima za tumaenje ustava. U tom pravcu, znaajnu pomo prua Komentar Ustava BiH (2010) koji sadri pojedinanu analizu svih deset alineja
Preambule Ustava BiH.
Na osnovu analize preambula 194 drave, pojam preambule je definisan kao dio ustava koji se nalazi na njegovom poetku, poslije naziva
ustav, obima do 300 rijei, nema tipinu normativnu strukturu, a izraen
je sveanom terminologijom.3 Sadraj preambule se odnosi na ciljeve i
vrijednosti ka kojim se tei donoenjem ustava (suverenost, nezavisnost,
integritet, demokratija, vladavina prava, sloboda, jednakost, socijalna
pravda, ravnopravnost i ljudska prava).4
1. Forma i sadraj preambule

Prva preambula u historiji pojavila se u Ustavu SAD-a koji je najstariji vaei
ustav na svijetu, donijet prije 225 godina (1787. godine). Fraza Mi, narod Sjedinjenih Drava... (We, the people of United States...), kako poinje Preambula Ustava SAD-a, je prepoznatljiva irom svijeta. Francuski ustav iz 1791. godine
koji predstavlja prvi evropski ustav takoe sadri preambulu mada drugaijeg
karaktera od prve pisane preambule. Danas veina ustava sadri preambulu,
to ukazuje da je preambula tipina osobina modernih ustava.
1
Vidi: V. Kutlei, Preambule ustava- uporedna studija 194 vaea ustava, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, godina LVIII, 2/2010.
2
Vidi: V. Kutlei 2010, 60-76.
3
Vidi: V. Kutlei 2010, 72.
4
Ibid.
M. Alijevi: Tekst preambule kao pomona metoda tumaenja Ustava
285
Jovii navodi da je preambula tekst koji se nalazi na poetku ustava

i koji prethodi normativnom dijelu ustava.5 Prema Kelzenu preambula je
sveani uvod koji izraava politike, moralne i religijske ideje koje ustav
namjerava da ostvari.6 Trnka se slae sa Joviiom da je to uvodni dio
ustava koji prethodi normativnom dijelu ustava.7 Prema Sokolu i Smerdelu rije je o svojevrsnom naelnom uvodu u normativni dio ustava, pa
je i stil preambule svean, esto i patetian, a nain izraavanja njegovog
sadraja opisan, odnosno deklaratoran.8 Teoretski preambule su razliito
definisane (ali svi autori su se sloili da je to dio teksta koji se nalazi na
poetku ustava i da prethodi normativnom dijelu), dok se u praksi pokazalo da se ipak mogu izvesti izvjesne zajednike karakteristike u pogledu
njihove forme i sadraja. Forma preambule ima slijedee karakteristike:9
tekst preambule uglavnom se nalazi poslije naziva ustav10,
tekst preambule uglavnom ima svoj naziv u samom ustavu11 i u
veini ustava je to upravo rije preambula12,
za razliku od ustava, preambula se ne sastoji iz lanova,
tekst preambule odudara od naina formulisanja zakonskih i
ustavnih normi jer mu nedostaju dispozicija i sankcija13,
preambula ima svean stil i njen tekst je izraen na deklarativan
nain, to podsjea na proklamaciju (proglas),
veliina preambula kree se od 11 do 3.000 rijei, ali veina preambula su veliine do 300 rijei (najkrau preambulu ima Ustav Grke - 11 rijei, a najduu Ustav Irana - 3.073 rijei).14
M. Jovii, O ustavu (teorijsko-komparativna studija), Savremena administracija, Beograd 1977, 108.
H. Kelzen, Opta teorija prava i drave, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za publikacije,
Beograd 1998, 322.
7
K. Trnka, Ustavno pravo, Fakultet za javnu upravu, Sarajevo 2006, 43.
8
S. Sokol, B. Smerdel, Ustavno pravo, Pravni fakultet, Zagreb 2005, 32.
9
Vidi: M. Jovii 1977, 109,110.
10
Postoji jedan manji broj ustava kod kojih se tekst preambule nalazi ispred samog naziva ustav, kao to
je to sluaj sa Ustavom SAD-a. Vidi: V. Kutlei 2010, 63.
11
U 47 ustava tekst koji prethodi ustavu, nema svoj naziv. Preuzeto: V. Kutlei 2010, 63.
12
Zanimljivo je da samo nekoliko ustava sadri uvodni dio koji ne nosi naziv preambula, npr. u Ustavu
Hrvatske taj dio teksta nosi naziv izvorine osnove.
13
Pravna norma je zahtjev (legitimno traenje + sankcija) koji usmjerava jedan za drutvo vaan, snano
konfliktan i izvana kontrolabilan odnos, redovno povlai fiziku sankciju i veu mjeru heteronomije, obino
je pisan, a stvara je i sankcionira na organiziran nain lako odrediv dravni ili drutveni subjekt. Preuzeto:
N. Viskovi, Drava i pravo, Zagreb 1996, 122.
14
Od 194 analizirana ustava, 103 imaju preambulu veliine do 300 rijei, dok opirne preambule od preko
500 rijei ima samo 12 ustava. Vidi: V. Kutlei 2010, 64.
5
6
286
Preambule ustava su sadrajno dosta razliite, ako se posmatraju sve

drave iji ustavi ih imaju. Ne postoji jedinstven model, ali se moe rei
da postoje preambule koje su sline i one koje to nisu. Postoje i ustavi ija
preambula sadri samo sveani tekst bez konkretnog sadraja15 i izuzimajui takve preambule, u sadraju svih ostalih preambula uoljivo je da se
odnose na slijedee cjeline16:
odreuju donosioca ustava. Najee se kao donosilac ustava navodi narod, zatim parlament, graani, a u par ustava i sam vladar
kao pojedinac.17
navode ciljeve i vrijednosti ijem se ostvarenju tei donoenjem
ustava. Najee su to suvrenost, vladavina prava, demokratski
principi, pravna drava, sloboda, jednakost, pravda, ravnopravnost, ljudska prava.
izlaganja o historijskim dogaajima koji su prethodili donoenju
ustava i koji su vani za tu dravu.
religijski sadraj preambule koji je dosta rijedak sluaj u evropskim dravama. U veini ovakvih preambula ovaj tekst nije preopiran, nego se sastoji od svega nekoliko rijei (od 60 preambula sa
religijskim sadrajem, samo 7 je iz Evrope).18
pozivanje na meunarodne dokumente, najee Povelju Organizacije Ujedinjenih Naroda i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim
pravima i slobodama.19
pozivanje na linosti uz isticanje njihovih zasluga i privrenosti njihovim djelima. Npr. Ustavi Kine, Vijetnama, Turske.
2. Pravna priroda preambule

Postoje zajednike karakteristike svih preambula, ali isto tako je
i svaka preambula posebna na svoj nain. Osnovni problem vezano za
Takav sadraj preambule imaju ustavi: Grke, Alira, Laosa, Letonije, Libana, Monaka, Paname, Perua,
Sudana, Australije. Preuzeto: V. Kutlei 2010, 65, fn.12.
16
Vidi: V. Kutlei 2010 i M. Jovii 1977.
17
Skoro sve preambule odreuju donosioca ustava i to je uglavnom narod kako je i prema preambuli
Ustava BiH. Samo u etiri preambule navodi se vladar kao donosilac ustava - Bahrein, Kuvajt, Lihtentajn i
Ujedinjena Arapska Republika. Preuzeto: V. Kutlei 2010, 68.
18
Zanimljivo je da se preambula Ustava Poljske obraa vjernicima, ali i ateistima. Preuzeto: V. Kutlei
2010, 68.
19
U grupi preambula koje se pozivaju na meunarodne dokumente, samo su dvije iz Evrope i to preambula
Ustava Francuske i preambula Ustava BiH.
15
287
preambulu jeste pitanje njene pravne prirode, odnosno pitanje da li tekst

preambule pravno obavezuje ili ne. Postoje preambule koje ne sadre
nikakvo pravilo ponaanja, ali su korisne jer slue tumaenju i popunjavanju ustavnih praznina. Iz prethodnog proizilazi da tekst preambule moe
dati bolji smisao ustavnim odredbama. Ustavni sudovi svojim odlukama
tumae ustav, ali se moe desiti da postoji nekoliko razliitih tumaenja
ustavnih odredbi, tada preambula moe posluiti kao pomono sredstvo
usaglaavanja pri tumaenju. Neki autori negiraju pravnu prirodu preambule i zbog formalnih razloga: preambula prethodi ustavu - to znai da
nije njegov sastavni dio, nema lanova, nema sankciju, nema precizne
odredbe.20 I s druge strane, postoje preambule koje sadre pravila ponaanja, te pravno obavezuju.
I pored razliitih stavova inostranih autora kada je u pitanju pravna
priroda preambule, moe se rei da su aktuelna tri stajalita21:
preambule ustava nemaju pravnu prirodu i pravno ne obavezuju,
preambule svih ustava nisu iste, te u zavisnosti od njihovog sadraja, neke imaju pravnu prirodu i obavezuju, a neke nemaju pravnu
prirodu i ne obavezuju,
preambule ustava imaju istu pravnu prirodu, kao i ostali dijelovi
ustava.22
Ako se uzme u obzir da je tekst preambule doneen u istom postupku
i od istog donosioca kao i sam tekst ustava logino bi bilo da ta dva teksta
imaju istu pravnu prirodu. Istina je da preambule esto sadre tekstove
koji nisu pravila ponaanja i upravo zbog toga najtanije bi bilo rei da
nemaju svi dijelovi jedne preambule istu normativnu vrijednost.
Postoje sluajevi gdje su sami ustavi rjeili pitanje svog odnosa sa
preambulom, pa time i pitanje njene pravne prirode. Takvo rjeenje susree se u ustavima Sirije, Senegala, Tanzanije, ada, Turske23, ali i nama
susjedne Hrvatske. U nekim od njih je to uinjeno izriitom tvdrnjom da
je preambula dio ustava, a opet u drugima to proizilazi iz samog naziva preambule, kakav je sluaj u Hrvatskoj. Ustav Republike Hrvatske zapoinje Izvorinim osnovama koje ujedno imaju i znaenje preambule.
Vidi: M. Jovii 1977, 124-126.
Vidi: V. Kutlei 2010, 71.
22
Najvei broj pisaca se priklanja prvom stajalitu, dok se posljednjem stajalitu priklanjaju samo malobrojni. Vidi: V. Kutlei 2010, 71, fn. 35-38.
23
Vidi vie: V. Kutlei 2010, 69.
20
21
288
Izvorine osnove zapravo ne izgledaju kao uobiajeni tekst preambule,

ali sadrajno ovaj tekst ispunjava funkciju preambule. Naime, Izvorine
osnove u Ustavu Hrvatske vie su od uobiajenog ustavnog uvoda, te iako
imaju deklaratorni znaaj, ustavnopravna teorija daje im jednaku vanost,
kao i svim drugim dijelovima Ustava.24 Zanimljivo je da je prema Ustavu
Turske iz 1961. godine bilo naznaeno da preambula nije dio ustava. A
u vaeem Ustavu Turske iz 1982. godine je potpuno suprotno rjeenje preambula je odreena kao dio ustava. Prema Ustavu Turske: Preambula u kojoj se navode osnovni stavovi i principi na kojima se temelji Ustav,
predstavlja sastavni dio Ustava.25 Prema ustavnoj odredbi Nepala navodi
se da e svaka izmjena Ustava kojom se suprostavlja duhu preambule biti
ponitena. Nepal je jedinstven sluaj, ne zato to se Ustav Nepala odredio
o pravnoj prirodi preambule, nego zato to predvia dodatne mjere za
zatitu preambule.26
Brojni sudovi u Francuskoj (izmeu ostalih Kasacioni sud i Dravni
savjet najvii upravni sud) pozivali su se na preambulu Ustava Francuske. Poseban znaaj ima to to je Ustavni savjet Francuske svojom odlukom prvi put 1971. godine formalno utvrdio da preambula ima snagu
ustava, a isto je ponovio i 2008. godine.27 Po vaeem Ustavu Francuske
od 1958. godine preambulom je utvreno da francuski narod sveano
proglaava svoju privrenost pravima ovjeka i naelima narodne suverenosti, definisanim u Deklaraciji o pravima ovjeka i graanina od 1789.
godine, potvrenoj i dopunjenoj preambulom Ustava od 1946 godine.28
Ovdje preambula ima referentnu vrijednost, jer se poziva na Deklaraciju o
pravima ovjeka iz 1789. godine i Ustav od 1946. godine. Ustav Francuske
u svom glavnom dijelu ne sadri garancije ljudskih prava i sloboda, dakle
te garancije poivaju samo na preambuli, te bi negiranje njene ustavne
snage bilo opasno.
Nasuprot tome, preambula amerikog Ustava se esto u literaturi tretira kao kratak tekst, bez normativnog karaktera.29 Ona nema vanu ulogu pri tumaenju ustava. Iako se pretraivanjem prakse Vrhovnog suda
SAD-a moe pronai stotinjak odluka u kojima se on poziva na pojedine
sadraje u preambuli, ipak tekst preambule nikad nije bio odluujui pri
S. Sokol, B. Smerdel 2005, 33.
lan 176. Ustava Republike Turske iz 1982. godine.
26
L. Orgad, The preamble in constitutional interpretation, International Journal of Constituinal Law, Vol.
8, Issue 4, 2010, 714-738.
27
V. Kutlei 2010, 71.
28
Preuzeto: M. Jovii 1977, 129.
29
Vidi vie: L.Orgad 2010, 720.
24
25
289
presuivanju. Ionako relativno rijetko pozivanje na preambulu je podvrgnuto kritici.

Dugo vremena su se preambule zanemarivale i tretirale samo kao
simboline izjave, meutim danas one imaju sve vei znaaj jer su klju
za bolje shvatanje teksta ustava. U prilog toj tvrdnji ide i iskustvo Makedonije i Australije. Naime, u Makedoniji je 2001. godine dolo do izmjene
preambule iz Ustava od 1991. godine. Prema prvobitnoj preambuli Ustava
Makedonije iz 1991. godine, Makedonija je bila nacionalna drava makedonskog naroda i svih ostalih naroda koji borave u njoj. Pod pritiskom
Meunarodne zajednice i Albanaca koji su se borili za izmjene preambule, radi dobijanja pune teritorijalne i politike autonomije u podrujima
sa albanskom veinom, preambula je izmjenjena. 30 Albanci su u novoj
preambuli oznaeni kao dio albanskog naroda, a ne albanske manjine.
Izmijenjena verzija preambule Ustava Makedonije glasi: Graani Republike Makedonije, makedonski narod, kao i graani koji ive unutar njenih
granica koji su dio albanskog naroda, turskog naroda, romskog naroda,
srpskog naroda, bonjakog naroda i ostali... su odluili da osnuju Republiku Makedoniju kao nezavisnu i suverenu dravu.31 Ovaj sluaj ukazuje
na znaaj preambule u pogledu ujedinjenja ili podjele u drutvu, jer moe
dovesti i do etnikog sukoba, ali i do poticanja zajednikog nacionalnog
identiteta.32 U Australiji je raspisan referendum o prijedlogu usvajanja nove
preambule, to ukazuje na oit javni interes za njen sadraj.33 Ovdje bi se
moglo spomenuti i iskustvo Evropske Unije - nakon odbacivanja ratifikacije Ugovora za uspostavu Ustava Evrope doneen je Lisabonski ugovor.
Uporeujui dva Ugovora, oigledno je da Ugovor iz Lisabona izostavlja
pojedine elemente: npr. izostala je simbolika evropske zastave i himne.34
Nakon mnogih debata postoje miljenja da je zapravo najznaajnija razlika izmeu ova dva ugovora upravo u sadraju preambule.35
L.Orgad 2010, 731-732.

Izmjenjena preambula Ustava Republike Makedonije iz 1991. godine, amandman IV.
32
Vidi vie: L.Orgad 2010, 731-732.
33
Zapravo Ustav Australije nema pravu preambulu, nego kao predgovor sadri Akt o osnivanju Australije
iz 1900. godine. Tokom 20. stoljea pojavile su se brojne kritike na raun preambule koja ne odgovara
australijskim vrijednostima. Prijedlog izmjene preambule nije zadobio potrebnu veinu glasova ZA na referendumu odranom 06. novembra 1999. godine. Protiv nove preambule glasalo je 60 % glasaa. Vidi:
L.Orgad 2010, 734-735.
34
Preuzeto: S. Rodin et al, Reforma Europske Unije- Lisabonski ugovor, Narodne novine d.d. Zagreb 2009,
14.
35
Vidi vie: L.Orgad 2010, 736-737.
30
31
290
3. Preambula Ustava BiH

Oslanjajui se na potovanje ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti,
Posveeni miru, pravdi, toleranciji i pomirenju,
Ubijeeni da demokratski organi vlasti i pravine procedure najbolje
stvaraju miroljubive
odnose unutar pluralistikog drutva,
U elji da podstaknu opte blagostanje i ekonomski razvoj kroz zatitu
privatnog vlasnitva i
unapreenje trine privrede,
Voeni ciljevima i naelima Povelje Ujedinjenih naroda,
Opredijeljeni za suverenitet, teritorijalni integritet i politiku nezavisnost Bosne i Hercegovine u skladu sa meunarodnim pravom,
Odluni da osiguraju puno potovanje meunarodnog humanitarnog
prava,
Inspirisani Univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima, Meunarodnim paktovima o
graanskim i politikim pravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim
i kulturnim pravima, i
Deklaracijom o pravima lica koja pripadaju nacionalnim ili etnikim,
vjerskim i jezikim manjinama, kao i drugim instrumentima ljudskih prava,
Podsjeajui se na Osnovna naela usaglaena u enevi 8. 9. 1995.
godine i u Njujorku 26. 9.
1995. godine,
Bonjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi (u zajednici s ostalima), i graani Bosne i Hercegovine ovim utvruju Ustav Bosne i Hercegovine...
Preambula Ustava Bosne i Hercegovine
Moe se konstatovati da se tekst Preambule Ustava BiH nalazi na samom poetku, poslije naziva ustav, sa naslovom koji je upravo tako
imenuje. Obim teksta Preambule ne prelazi 300 rijei, to je svrstava u red
prosjenih (159 rijei verzija na bosanskom jeziku, a 133 verzija na engleskom jeziku). Nema normativnu strukturu i izraena je u sveanom tonu,
ali je njen sadraj konkretan.
Sadrajno Preambula Ustava BiH odgovara veini preambula ustava
drugih drava, dakle odnosi se na ciljeve, vrijednosti i principe na kojima
se donoenjem ustava tei. To su: potivanje ljudskog dostojanstva, sloboda, jednakost, mir, pravda, tolerancija, pomirenje, pluralistiko drutvo,
291
demokratski organi vlasti, opte blagostanje, suverenitet, teritorijalni integritet i politika nezavisnost. U Preambuli se navode i donosioci ustava:
Bonjaci, Srbi Hrvati, kao konstitutivni narodi (u zajednici sa ostalima) i
graani BiH. Specifinost Preambule Ustava BiH je pozivanje na meunarodne dokumente, jer nema mnogo preambula u kojima se poziva na
meunarodno pravo - svega devetnaest. Zbog ratnih deavanja (tokom
kojih su se krila ljudska prava), obimna zatita ljudskih prava i sloboda u
Ustavu BiH je moda neobina, jer poevi od Preambule, Ustav BiH sadri mnogobrojne odredbe o zatiti ljudskih prava i sloboda koje upuuju
na meunarodno pravo, tanije na Povelju Ujedinjenih Nacija, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Meunarodne paktove o graanskim
i politikim pravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Deklaraciju o pravima lica koja pripadaju nacionalnim ili etnikim,
vjerskim i jezikim manjinama, kao i na osnovne principe eneve i Njujorka. Osim Preambule koja ukazuje na razliite meunarodne dokumente,
sam tekst Ustava BiH sadri propise o primjenjivost Evropske konvencije
za zatitu ljudskih prava i sloboda i ostalih petnaest meunarodnih dokumenata iz aneksa I, kao i odredbu da e opa naela meunarodnog prava biti dio pravnog poretka BiH. Na ovaj nain su poduzeti pokuaji da se
mehanizmi za zatitu ljudskih prava i sloboda unesu u pravni sistem BiH i
oblikuju tako da budu to efikasniji.36 Ustavotvorac je htio naglasiti ulogu
ovog segmenta u postratnom periodu u BiH.
Ustav BiH je odredio poziciju Ustavnog suda BiH, da titi ustavnost i
garantuje zatitu ljudskih prava i sloboda. Ustavni sud BiH ima samostalan i nezavisan poloaj u odnosu na ostale grane vlasti i predstavlja najvii
pravni autoritet. Ustav BiH je povjerio Ustavnom sudu znaajnu i odgovornu ulogu zatite ustavnosti na cijeloj teritoriji drave. Ustavni sud treba
da bdije nad Ustavom BiH i da bude njegov uvar. On nije demokratski
organ, koji treba da bude dostupan graanima u svakom trenutku, ve je
ekskluzivni organ, koji izuzetno odluuje.37 Pored uloge nezavisnog uvara ustava, Ustavni sud se pojavljuje, ne samo kao institucionalni garant
za zatitu prava i sloboda ustanovljenih lanom II Ustava BiH, ve i garant
svim instrumentima Aneksa I Ustava BiH i drugim meunarodnim dokumentima.38 Ustavni sud mora biti pravedan i pouzdan zatitnik Ustava BiH,
njegovih vrijednosti i ljudskih prava. Dosta je pitanja koja proizilaze iz UsC. Steiner/N. Ademovi, Ustav BiH: komentar, Fondacija Konrad Adenauer, Sarajevo 2010, 115.
Preuzeto: M.N. Simovi/M. Simovi, Uloga Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u odbrani i daljnjoj
izgradnji evropskog identiteta u Bosni i Hercegovini, Anali, asopis Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici,
br.7, god.4, 2011, 9.-27.
38
F.Vehabovi, Odnos Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ACIPS, Sarajevo 2006, 82.
36
37
292
tava BiH koja treba da budu rasvijetljena, a tumaenje Ustavnog suda je

jedino mjerodavno i kompetentno.39
Problem pravne prirode preambule postavlja se u ustavnim sistemima
u kojima ustav nije izriito odredio njenu pravnu prirodu. Broj takvih ustava je mali, pa na to pitanje odgovara pravna nauka ili praksa.40 U Preambuli
Ustava BiH, kao ni u samom Ustavu nije eksplicitno naznaen njen pravni
karakter i dejstvo. Ustav ne precizira pravnu prirodu i dejstvo Preambule,
ostavlja otvorenim pitanje, da li su odredbe sadrane u Preambuli obavezujue i kako bi se, pod pretpostavkom da su odredbe obavezujueg
karaktera, sankcionisala njihova povreda.41
Pitanje pravne prirode Preambule Ustava BiH, Ustavni sud BiH je odredio svojom poznatom odlukom U 5/98 od 01. jula 2000. godine.42 Povod
predmetu bio je zahtjev tadanjeg predsjedavajueg Predsjednitva, Alije
Izetbegovia, da se ispita da li su entitetski ustavi u skladu sa Ustavom
BiH. Politiki najsenzibilniji problem, pri tome, bio je navod podnosioca
zahtjeva da lan 1. entitetskih ustava, kao i Preambula Ustava Republike
Srpske, koja je govorila o izvoenju dravnog suvereniteta na osnovu prava na samoopredjeljenje, nisu u saglasnosti sa desetom alinejom preambule Ustava BiH.43 Podnosilac zahtjeva je smatrao da je time povrijeen
princip konstitutivnosti sva tri naroda na cijeloj teritoriji drave.44 Ustavni
sud BiH je imao zadatak da utvrdi znaenje pojma Bonjaci, Hrvati i Srbi,
kao konstitutivni narodi (u zajednici sa ostalima) tj. da li su Srbi konstitutivni u Federaciji BiH i da li su Bonjaci i Hrvati konstitutivni u Republici
Srpskoj. S obzirom da se navedeni pojam nalazi u Preambuli, pretpostavka za razjanjavanje pojma bila je da Ustavni sud BiH prvo da odgovor na
pitanje da li Preambula ini sastavni dio Ustava BiH i da li uopte Preambula moe imati normativni karakter.45 Ovo pitanje se pojavilo zbog negiranja normativnog karaktera Preambule od strane Narodne skuptine Republike Srpske. Naime, zastupnici Narodne skuptine Republike Srpske
su se pozivali na miljenje Hansa Kelzena o tom pitanju. Prema Hansu
Kelzenu preambula je uvod koji obino ne propisuje nikakve odreene
norme za ljudsko ponaanje i tako joj nedostaje pravno relevantna sadrina, te ona ima ideoloki, a ne pravni karakter.46 Ustavni sud BiH se nije
F. Vehabovi 2006, 82.
M. Pajvani, Komentar Ustava Republike Srbije, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd 2009, 9.
41
Ibid.
42
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 5/98-III od 01. jula 2000. godine, http://www.ccbh.ba/bos/odluke/.
43
Preuzeto: F. Vehabovi 2006,77.
44
C. Steiner/N. Ademovi 2010,61.
45
Vidi: Odluka Ustavnog suda BiH broj U 5/98-III, taka 17.
46
H. Kelzen 1998, 322.
39
40
293
prikljuio miljenju Kelzena, nego je zakljuio da pojedine alineje Preambule imaju normativni sadraj koji je pravno znaajan, uz obrazloenje
da za razliku od ustava mnogih drugih zemalja, Ustav BiH je sastavni dio
jednog meunarodnog sporazuma. Stoga se Beka konvencija o pravu
meunarodnih ugovora, koja utemeljuje opte principe meunarodnog
prava, a ti principi su prema lanu III/3.b) Ustava BiH sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine i entiteta, mora primjenjivati u tumaenju svih njegovih odredbi, ukljuujui i Ustav BiH.47 U Bekoj konvenciji
o pravu meunarodnih ugovora, relevantna odredba se nalazi u l.31. stav
2. u kojoj stoji da tumaenje ugovora podrazumijeva osim teksta i preambulu i priloge.48 Time je razjanjeno da Preambula predstavlja sastavni
dio Ustava BiH, odnosno ima normativno znaenje u odnosu na koje je
mogue vriti ustavnosudsku kontrolu. Prema miljenju Ustavnog suda
BiH, normativno znaenje Preambule Ustava BiH se ne moe svesti na pomonu metodu u tumaenju ustava.49 Takav stav Ustavnog suda BiH stvorio je uslove za ispitivanje ustavnosti pojedinih odredbi entitetskih ustava.
Odlukom Ustavnog suda izvedena su tri principa iz teksta Preambule u
vezi sa odredbama Ustava BiH koji se bave dravnom organizacijom: princip multietninosti, princip kolektivne jednakosti konstitutivnih naroda i
princip zabrane diskriminacije.50 Epilog cijelog predmeta je obaveza da se
entitetski ustavi izmijene, shodno predvienoj amandmanskoj proceduri
i usaglase sa Ustavom BiH i da je trea djelimina odluka od 01.07.2000.
godine postala poznata kao Odluka o konstitutivnosti naroda.
Ustavni sud BiH se u svojoj odluci U 5/98 poziva i na jednu odluku
kanadskog Vrhovnog suda koja o prirodi ustavnih principa kojima su
proete odredbe preambule kae: Ovi ustavni principi potkrepljuju i odravaju ustavni tekst: oni su vitalne neizreene pretpostavke na kojima je
tekst utemeljen... Iako ovi temeljni principi nisu eksplicitno ukljueni u
Ustav nijednom pisanom odredbom, osim u nekim pogledima neizravne reference u preambuli Akta o Ustavu, bilo bi nemogue zamisliti na
ustavni ustroj bez njih. Principi diktiraju glavne elemente arhitekture samog Ustava i kao takvi predstavljaju njegov ivotni sok (engl. lifeblood)
(...) Principi pomau u tumaenju teksta i opisivanju sfera ovlasti, dosega
prava i obveza, i uloge naih politikih institucija. Preambula nije samo
klju za tumaenje izriitih odredbi Akta o Ustavu, ve takoer omoguava upotrebu organizacijskih principa radi popune praznina u izriitim
Vienna Convention on the Law of Treaties, done at Vienna on 23 May 1969., entered into force on 27
January 1980. United Nations, Treaty Series, vol. 1155, p. 331.
49
50
Vidi: C. Steiner/N. Ademovi 2010, 74-80.
47
48
294
terminima ustavne sheme. Ona je sredstvo kojim logika u pozadini Akta

moe dobiti normativnu snagu.51
Preambula Ustava BiH sa svojih deset alineja predstavlja nabrajanje
osnovnih vrijednosti i ciljeva meunarodnog i ustavnog prava, te drutvenih vrijednosti i ciljeva koji bi trebalo da daju trajan peat Ustavu i budunosti zemlje.52 Iako je odlukom Ustavnog suda BiH utvrena normativna
priroda teksta Preambule, to je za Ustav BiH veoma znaajno, ipak nema
svaka alineja preambule istu normativnu vrijednost.
Prva alineja govori o tri osnovne vrijednosti u dravi: ljudskom dostojanstvu, slobodi i jednakosti. Drava nije sama sebi svrha ve se ostvaruje
upravo kroz zatitu osnovnih pravnih vrijednosti. Prema praksi Ustavnog
suda pri razmatranju svakog konkretnog sluaja, Ustavni sud e se, u zadatim ustavnim okvirima, rukovoditi vrijednostima i principima koji su
sutinski vani za slobodno i demokratsko drutvo koje otjelovljuje, izmeu ostalog, potivanje dostojanstva ovjeka.53 S obzirom da se radi o vrijednostima koje su konkretizovane kao ljudska prava i osnovne slobode
prema odredbama samog ustava, onda nije potrebna posebna kontrola
povrede principa iz prve alineje preambule.54 Da je obaveza potivanja
ljudskog dostojanstva mjerilo za tumaenje dokazuje i praksa Evropskog
suda za ljudska prava jer je potivanje ljudskog dostojanstva osnovni sadraj Evropske konvenciju za zatitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.55
Evropski sud za ljudska prava kao nepotivanje ljudskog dostojanstva kvalifikuje razliita djela: fiziko kanjavanje, nekanavanje silovanja u braku, silu nad licima lienim slobode koja nije neophodna, loe zatvorske
uslove.56 Iz svega moe se zakljuiti da je potivanje ljudskog dostojanstva
osnovna pretpostavka demokratske i pravne drave.
Druga alineja se odnosi na ciljeve i vrijednosti kojima se tei i koje
imaju preambule gotovo svih ustava, ali posveenost miru i pomirenju,
kao cilj i vrijednost, je neuobiajena.57 Ova alineja je usmjerena na izgradnju unutranjeg mira u dravi, jer posveenost miru, pravdi, toleranciji i
Vidi: Odluka Ustavnog suda BiH broj U 5/98-III, taka 23; C. Steiner/N. Ademovi 2010, 36.
Preuzeto: C. Steiner/N. Ademovi 2010, 36.
53
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 7/06 od 31. marta 2006. godine, taka 38.
54
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 19/01 od 03. novembra 2001. godine, taka 35.
55
C. Steiner/N. Ademovi 2010, 40.
56
Ibid, 40, fn. 115-123.
57
Uglavnom su to ciljevi i vrijednosti, kao to su: nezavisnost, demokratija, sloboda, pravda, ravnopravnost, vladavina prava ali postoje i drugi neuobiajeni i zanimljivi primjeri. Npr. potovanje starijih (Eritreja),
osuda nepotizma i tribalizma (Kongo), mudrost (Irska), srea stanovnitva (Tuvali), fer odnosi vlasti i
opozicije (Senegal). Vidi vie: V. Kutlei 2010, 65-67.
51
52
295
pomirenju je elementarni princip da nema drave bez unutranjeg mira.

U ovoj alineji se zapravo radi o savladavanju posljedica koje su nastale ratom. Ustavotvorac je smatrao da je potrebno naglasiti posveenost
pomirenju zbog dugogodinjeg rata koji je podijelio stanovnitvo. Druga
alineja ima funkciju pomoi pri tumaenju jer nije direktno primjenjiva.58
I trea alineja preambule je formulisana kao cilj da se putem demokratskih organa vlasti i pravinih procedura uspostave miroljubivi odnosi i
to u pluralistikom drutvu. Vrijednost ove alineje lei u injenici da zajedno sa ostalim odredbama Ustava oblikuje multietniki karakter dravne
vlasti, te je direktno primjenjiva. Ovaj zakljuak slijedi iz ustavnosudske
prakse Ustavnog suda BiH, iz veinskog stava ustavnih sudova evropskih
zemalja i iz Beke konvencije o pravu meunarodnih ugovora koja je primjenjiva na Ustav BiH. 59 U vezi sa injenicom da Ustav Bosne i Hercegovine ne sadri definiciju vitalnog interesa, Ustavni sud je naveo nekoliko
faktora koji oblikuju razumijevanje navedenog pojma: prvo, pojam vitalnog interesa je funkcionalna kategorija i ne moe se posmatrati odvojeno od pojma konstitutivnosti konstitutivnih naroda.60 Ustavni sud je, u
svojoj Treoj djeliminoj odluci broj U 5/98 zakljuio da Preambula Ustava
BiH jasno oznaava Bonjake, Srbe i Hrvate kao konstitutivne narode, tj.
kao narode. Ustavni sud je, dalje, zakljuio da gledano u vezi sa lanom I
Ustava BiH, tekst Ustava BiH stoga jasno razlikuje konstitutivne narode od
nacionalnih manjina, sa namjerom afirmacije kontinuiteta Bosne i Hercegovine kao demokratske multinacionalne drave.61 U odluci Ustavnog
suda BiH broj U 5/98-III kolektivna jednakost triju konstitutivnih naroda
je izvedena iz kombinacije desete i tree alineje Preambule Ustava BiH.
Pri tome se trea alineja Preambule Ustava BiH dovodi u vezi sa cijelim
Ustavom BiH, posebno sa njegovom etnikom strukturom, pri emu se
koristi izraz demokratska, multietnika drava.62 Treom alinejom se
konstituiu i tite institucije i postupci multietnike i multikulturalne Bosne i Hercegovine.
etvrta alineja ima izraenu normativnu vrijednost, te se Ustavni sud
BiH u svojoj praksi esto poziva na nju. Ona je postavila princip socijalne
drave i slobodnu trinu privredu kao ustavni cilj.63 I sam Ustav se bavi
Ibid, 42-50.
60
Vidi: Odluka Ustavnog suda BiH broj U 10/05 od 22. jula 2005. godine, http://www.ccbh.ba/bos/
odluke/.
61
Preuzeto: Odluka Ustavnog suda BiH broj U 10/05, taka 23.
62
63
Ibid, 50.
58
59
296
ovim elementima, ali su principi iz preambule od odluujueg znaaja.

Ustavni sud BiH je kroz svoju praksu utvrdio obaveznost ovih principa.
Prema praksi Ustavnog suda BiH - Bosna i Hercegovina, u smislu etvrte
alineje Preambule Ustava Bosne i Hercegovine, obavezna je da podstakne opte blagostanje i ekonomski razvoj putem zatite privatnog vlasnitva i unapreenja trine privrede.64 Ustavni sud BiH se u svojoj praksi esto poziva na etvrtu alineju, npr. takva pitanja su stanarsko pravo bivih
pripadnika Jugoslovenske narodne armije, stara devizna tednja ili ratna
teta. Ustavni princip opteg blagostanja u ovim sluajevima se koristi kao
dopunsko mjerilo uz postojee alineje Preambule sa subjektivnopravnim
karakterom.65 Uoljivo je da ova alineja ima kljunu ulogu kod tumaenja
pojedinih odredbi o osnovnim pravima koja imaju ekonomsku dimenziju.
Moglo bi se rei da se estom alinejom, koja spominje suverenitet,
teritorijalni integritet i politika nezavisnost, uspostavljaju dva principa:
princip unutranje i princip vanjske suverenosti. Drava ima iskljuivu
ovlast da stvara najvie pravne norme kojom jedino ona raspolae i obavezuje sve subjekte na njenom teritoriju i to ini nezavisno tj. bez pritisaka
drugih drava. I sam Ustav spominje principe jer dozvoljava uspostavu
specijalnih paralelnih odnosa sa susjednim dravama, ali uz potivanje
navedenih ustavnopravnih obaveza.66 Zatim obaveza vojnih snaga u BiH
da potuju suverenitet i teritorijalni integritet BiH.67
Ve ranije je spomenuta specifina karakteristika nae preambule, a
to je pozivanje na odreene meunarodne dokumente. Nekoliko alineja
(peta, sedma, osma i deveta) spominje meunarodno pravo. Ustavotvorac je smatrao da je njegovo djelovanje voeno principima i ciljevima
Povelje Ujedinjenih Nacija, jer je drava BiH nastavila postojanje meunarodno pravnog subjekta bive RBiH koja je bila lanica UN-a, to je navedeno i u lanu I/1. Ustava.68 Pozivanje na meunarodno humanitarno pravo je bilo bitno jer je ustavotvorac htio da obavee sve strane na njegovo
potivanje upravo zbog krenja koja su se netom prije desila. Dokumenti
meunarodnog humanitarnog prava su uneseni i u Aneks I na Ustav BiH,
ime su zadobili karakter formalnog i materijalnog izvora ustavnog prava.
Najvea vrijednost Ustava BiH je upravo u dijelovima (meu kojima je i
64
Vidi: Odluka Ustavnog suda BiH broj U 14/05 od 02. decembra 2005. godine, taka 46; Odluka Ustavnog
suda BiH broj AP 164/04 od 01. aprila 2006. godine, taka 89; Odluka Ustavnog suda BiH broj U 68/02 od
25. juna 2004. godine, taka 40.
65
C. Steiner/N. Ademovi 2010, 51, fn.163-167.
66
lan III/2.a) Ustava BiH.
67
lan V/5.a) Ustava BiH.
68
297
preambula) koji govore o zatiti ljudskih prava i jasno je da je tu izvrena internacionalizacija po uzoru na zapadne zemlje.69 Zanimljivo je da se
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i slobodama spominje samo
u preambuli, a ne i u tekstu samog ustava to joj uskrauje ustavnopravni karakter usprkos normativnom karakteru preambule.70 Prema praksi
Ustavnog suda BiH Univerzalna deklaracija je drugaijeg pravnog karaktera i nema ustavnopravni status u Bosni i Hercegovini.71 Meutim, Ustavni
sud BiH ipak ne prepoznaje u svim alinejama preambule ustavnopravnu
osnovu za preispitivanje niih pravnih normi.72 Naprimjer, osma alineja
ne sadri pravne principe iz kojih bi se mogla izvui konkretna prava i
obaveze.
Deseta alineja je posljednja, ali vjerovatno i najznaajnija. Bonjaci,
Hrvati i Srbi kao konstitutivni narodi (zajedno sa ostalima) i graani BiH
ovim utvruju Ustav BiH ova alineja je bila osnov za zakljuak Ustavnog
suda da su Bonjaci, Hrvati i Srbi ustavotvorci. Slobodno se moe rei
da je odluka U 5/98 jedna od najznaajnijih odluka Ustavnog suda jer je
uspostavila strukturu dravne organizacije i to na osnovu tumaenja pojma konstitutivnosti naroda. Iz odluke: kako god neodreen bio jezik
Preambule Ustava BiH zbog ovog nedostatka definicije statusa Bonjaka,
Hrvata i Srba kao konstitutivnih naroda, ona jasno oznaava sve njih kao
konstitutivne narode, tj. kao narode.73 Deseta alineja zapravo govori o
tome da su Bonjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni na cijeloj teritoriji drave
tj. da su Srbi konstitutivni i u Fedraciji BiH, a Bonjaci i Hrvati u Republici
Srpskoj. ak ako su konstitutivni narodi u stvarnosti u veinskom ili manjinskom poloaju u entitetima, izriito priznanje Bonjaka, Hrvata i Srba
kao konstitutivnih naroda u Ustavu BiH moe samo znaiti da nijedan od
njih nije ustavno priznat kao veina, tj. drugim rijeima, da oni uivaju jednakost kao grupe.74 U vezi s tim, zakljuuje se da pojam konstitutivnosti
naroda nije apstraktan pojam, ve da on inkorporira odreene principe.
Ustavni princip kolektivne jednakosti konstitutivnih naroda proizilazi iz
desete alineje Preambule i podrazumijeva uspostavljanje ravnopravnosti
tri konstitutivna naroda kao kolektiviteta na cijeloj teritoriji BiH, to stvara
uslove i za ostvarenje individualnih ljudskih i graanskih prava bez diskriminacije na cijeloj teritoriji BiH.75 Tumaenjem konstitutivnosti utvreno
Ibid, 2010, 115.
C. Steiner/N. Ademovi, 57.
71
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 149/03 od 28. novembar 2003. godine, taka 34.
72
73
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 5/98, taka 52.
74
Ibid, taka 59.
75
Vidi: K. Trnka, Konstitutivnost naroda, Biblioteka Posebna izdanja br.69, Vijee Kongresa bonjakih
69
70
298
je da su Bonjaci, Srbi i Hrvati ravnopravni, nijedan od tri naroda nije privilegovan u odnosu na ostale, niti dominantan u dravnim strukturama.76
U kasnijim odlukama Ustavni sud potvruje interpretaciju desete alineje.
Ustavni sud BiH u svojoj odluci U 4/05 podsjea da je od poetka moderne
dravnosti Bosne i Hercegovine, princip multietninosti, odnosno konstitutivnosti naroda bio jedan od najbitnijih elemenata koji je svoje mjesto
naao u Ustavu, kao najviem pravnom aktu jedne drave.77
Sa svojih deset alineja Preambula ini sastavni dio Ustava BiH, dok
normativni karakter tog uvodnog teksta ukazuje na njegov znaaj, kako
za dravu, tako i za njene graane. Ustav BiH mogue je razumjeti samo
u kontekstu cjeline tj. uzimajui u obzir sve njegove dijelove koji sadre ustavnopravne principe na kojima se temelji politiki i pravni poredak
drutva.
ZAKLJUAK
I na kraju, moe se rei da preambule imaju nekoliko funkcija. Dugo
vremena su bile zanemarivane, tako da je vrijedila samo njihova simbolika funkcija. Za razliku od teksta ustava, tekst preambule je relativno
kratak i pisan jednostavnijim jezikom to ga ini drugaijim, ali ne i manje
vanim. To to su u preambuli esto sadraji koji nisu tipina pravila ponaanja, nije razlog da se negira njena pravna priroda, jer pravna funkcija
preambule je najbitnija. Preambule nisu samo puke rijei: one utiu na
drutvene i politike norme, pomau boljem razumijevanju teksta ustava,
a mogu posluiti za nacionalno ujedinjenje ili za razjedinjenje (primjer
Makedonije). Uticaj preambule ovisi o njenom sadraju, pa tako njena
uloga moe biti i sutinska jer ponekad sadraj iz preambule predstavlja
izvor koji se ne spominje u samom tekstu ustava. Tumaenje teksta ustava je komplikovan i zahtjevan postupak, ali i tu preambula ima jednu znaajnu ulogu - pomoi pri tumaenju. Tumaenja ustavnih sudova su znaajna i odgovorna jer zatita ustavnosti na teritoriji drave podrazumijeva
donoenje odluka kojima se obrazlau brojna pitanja. Ako se osvrnemo
na BiH: Ustavni sud BiH je nezavisna institucija u odnosu na ostale grane
vlasti i ima osnovnu funkciju da titi Ustav BiH, a time i ukupan ustavnopravni poredak. Jedino je Ustavni sud BiH kompetentan i mjerodavan da
vri tumaenje, kako Ustava, tako i Preambule. Mada je Ustavni sud BiH
priznao normativni karakter Preambule ipak u praksi ne pridaje isti znaaj
intelektualaca, Sarajevo 2000, 111.
76
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 5/98, taka 60.
77
Odluka Ustavnog suda BiH broj U 4/05 od 22. aprila 2005. godine, taka 22.
299
svim alinejama. Pojedine alineje se direktno primjenjuju, odnosno sadre

principe iz kojih proizilaze prava i obaveze, pojedine slue kao pomo pri
tumaenju Ustava, a opet postoje i one kojima se odrie ustavno-pravni
karakter. Ipak, prema praksi Ustavnog suda BiH alineje preambule se esto citiraju i koriste kao osnov za donoenje odluka u kombinaciji sa drugim odredbama Ustava. Najbitnija funkcija preambule jeste upravo njena
uloga pri tumaenju teksta ustava, jer ona moe posluiti kao klju za
razumijevanje pojedinih ustavnih odredbi, posebno kad se uzmu u obzir
sve manjkavosti i nedoreenosti dejtonskog Ustava. U konanici, poznato
je da tumaenjem moe doi i do ustavnih promjena.
300
TEXT OF THE PREAMBLE AS A SECONDARY METHOD OF

CONSTITUTIONAL INTERPRETATION
SUMMARY
The constitutions of most countries have an introductory part - the
preamble, which leads the normative part of the constitution. Preambles
often contain general rules and principles on which the state is founded,
then the basic human rights and freedoms, social aims and national development, such as sovereignty, independence, integrity, democracy, rule
of law, liberty, equality. Sometimes constitutions themselves resolve the
question of the legal nature of the preamble, but if that is missing - form
and content of the preamble determine its legal nature on which depends
constitutional-legal binding force of the preamble. Preamble is an integral
part of the Constitution of Bosnia and Herzegovina and can have a normative character. According to the decision of the Constitutional Court
number U 5/98, preamble can be seen as an act which through the entire Constitution includes normative principles and values. However, the
impact of certain sentences of the preamble to the interpretation of the
Constitution is not the same, because all the sentences dont have the
same normative value. The fact that the text of the preamble is not only
secondary method of interpretation, for the Constitution of Bosnia and
Herzegovina is very significant.
Key words: preamble, content and form of the preamble, constitution,
Constitution of Bosnia and Hezegovina, interpretation.
301
302

Anali 9 Kompletan Broj PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Anali 9 Kompletan Broj PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Anali

Pravnog fakulteta UNIVERZITETA u Zenici

Broj 9; Godina 5; Zenica 2012.;

Meunarodni ureivaki odbor:

asopis Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici dostupan je u punom tekstu

IZLAGANJA SA NAUNO-STRUNOG SKUPA SA ME\UNARODNIM

STUDENTSKI RADOVI ...........................................................................231

PAPERS PRESENTED AT SCIENTIFIC SYMPOSIUM WITH INTERNATIONAL

STUDENT PAPERS ................................................................................231

Izlaganja sa nauno-strunog skupa

IZLAGANJA SA NAUNO-STRUNOG SKUPA

Miodrag N. Simovi*, Milena Simovi**

POJAM I ZNAENJE TUMAENJA PRAVNIH

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

interpretiranja odreenih pravnih normi. Ovo tumaenje nema nikakvo

2. Tumaenja normi krivinog procesnog prava

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

ili okolnost - primijeniti na njima slian pomenuti procesni pojam i to u

O analogiji u krivinom procesnom pravu vid. V. uri, Analogija i tumaenje kaznenopravne

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

3.Naelni pravni stavovi

4. Ustavni sud Bosne i Hercegovine kao subjekt tumaenja Ustava BiH

Slubene novine Federacije BiH br. 38/05 i 22/06.

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

funkcionie u skladu sa zakonom. Ustavni sud je nadlean i obavezan da

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

tajne, te da je Vrhovni sud Republike Srpske vie svojih odluka zasnovao

4.2. Ustavnost entitetskih zakona

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

Odluka Ustavnog suda BiH, broj U 2/11 od 27.maja 2011. godine.

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

4.3. Nadlenosti Ustavnog suda BiH da preispituje Poslovnik o radu Ustavnog

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

Ustavni sud Republike Srpske odlui da zakon upuuje na vitalni interes,

Vidi sedmi i osmi stav lana 79.(b) Ustava Republike Srpske.

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

suda u smislu lana VI/3.b) Ustava BiH.

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

4.4. Da li je Ustavni sud BiH nadlean da ispita da li je presuda Ustavnog

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

tetski ustavnih sudova, a radi uspostavljanja pravne sigurnosti i potovanja

4.5. Dravljanstvo Bosne i Hercegovine

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

dravljanstvo druge drave, ak nezavisno od injenice da li je zakljuen

M. N. Simovi, M. Simovi: Pojam i znaenje tumaenja pravnih normi u BiH

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

TERM AND MEANING OF INTERPRETATION OF LEGAL NORMS

IZLAGANJA SA NAUNO-STRUNOG SKUPA

ZNAAJ I METODE TUMAENJA KROZ PRAKSU USTAVNOG

Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici na predmetu Ustavno pravo

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

Uprkos gore navedenom, USBiH nalazi se u specifinoj situaciji, a i

N. Ademovi: Znaaj i metode tumaenja kroz praksu Ustavnog suda BiH

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici

svoju slobodu izraavanja, tada konkretizuje ustav na terenu. To je tzv.

N. Ademovi: Znaaj i metode tumaenja kroz praksu Ustavnog suda BiH

bjektivnu namjeru ustavotvorca i ratio Ustava BiH. Ova dva tumaenja

ANALI Pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici