SADRAJ:

UVOD .............................................................................................................. 2
TEORIJSKI PRISTUP...2
Agresivnost ............................................................................................. 2
Direktna i indirektna agresivnost ........................................................... 2
Merenje direktne i indirektne agresivnosti ............................................. 3
Razvoj i stabilnost agresivnosti ............................................................... 4
Polne razlike u agresivnosti .................................................................... 5
Stavovi i agresivnost .............................................................................. 6
Polne i dobne razlike u stavovima prema agresivnosti ........................... 9
Vanost ispitivanja stavova prema agresivnosti ..................................... 9
METODOLOGIJA .......................................................................................... ..11
Problem istraivanja ................................................................................11
Predmet istraivanja ................................................................................11
Cilj istraivanja ....................................................................................... 11
Znaaj istraivanja ...................................................................................11
Zadaci istraivanja ...................................................................................12
Hipoteze istraivanja ...................................................................................12
Varijable istraivanja ...................................................................................12
Tehnike i merni instrumenti ........................................................................13
Uzorak istraivanja ......................................................................................13
REZULTATI ................................................................................................... ..14
Razlike u stavovima prema agresivnosti s obzirom na vrstu stava i
pol uenika ...............................................................................................14
Polne razlike u agresivnom ponaanju.......................................................15
Povezanost stavova prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti s
direktnim i indirektnim agresivnim ponaanjem .................................... ..16
DISKUSIJA ..........................................................................................................................................18
ZAKLJUAK .................................................................................................. .21
LITERATURA .................................................................................................22

UVOD
Agresivnost dece jedno je od najvie istraivanih podruja razvojne psihologije tokom
poslednjih nekoliko decenija. Uzrok tome nalazimo u injenici da agresivno ponaanje
pridonosi nastanku negativnih socijalnih i akademskih ishoda.
Postoje razliite podele agresivnog ponaanja, a u ovom smo se radu oslonili na onu
prema nainu izraavanja agresivnosti. Prema toj podeli razlikujemo direktnu (otvorenu) i
indirektnu (skrivenu) agresivnost.
Indirektna agresivnost, za razliku od direktne, nema jasno izraenu bihevioralnu
komponentu pa se njezinom pojavom javila i potreba za modifikacijom metodologije
istraivanja agresivnosti. Budui da je bitna karakteristika indirektne agresivnosti da je ona
skriveno ponaanje u kojem agresor nastoji prikriti svoj identitet, neke uobiajene metode
merenja agresivnosti vie nisu bile adekvatne.
Iako se agresivno ponaanje smatra relativno stabilnim tokom vremena, njegova se
bihevioralna manifestacija, kao i uestalost i ozbiljnost menjaju u funkciji dobi.
Brojna savremena istraivanja ukazuju na postojanje polnih razlika u agresivnosti. Prve
su razlike uoljive ve u predkolskoj dobi, a tokom kolske dobi i adolescencije postaju i sve
izraenije.
Polne razlike u agresivnosti odraz su zajednikog delovanja biolokih i socijalnih
faktora. Meu biolokim iniocima najznaajniju ulogu imaju muki polni hormoni, no
vanost se pridaje i telesnoj snazi, koja deacima omoguava da u odreenim situacijama
spremnije reaguju na agresivan nain.
Iako su socijalno-kognitivni faktori tek neki od brojnih koji oblikuju ponaanje, njihov
uticaj ne treba zanemariti. Naime, iz navedenih nalaza moemo zakljuiti da postojanje stavova
koji podravaju agresivno ponaanje u odnosu s vrnjacima, moe predstavljati opasnost za
budui razvoj i ponaanje deteta. elimo li spreiti takve negativne ishode, moramo se usmeriti
na menjanje agresivnih stavova kod dece primenom razliitih preventivnih programa. Cilj je
takvih programa razviti kod dece socijalnu svesnost i empatiju ili ih poduiti vetinama
prosocijalnog ponaanja i nenasilnog reavanja sukoba.
Ispitivanjem polnih razlika u stavovima prema agresivnosti, utvreno je da deaci
imaju tolerantnije stavove prema agresivnom ponaanju u poreenju s devojicama. Prema
mnogim autorima takvi se pozitivniji stavovi odraavaju u njihovom ponaanju pa je to jedan
od razloga zato su deaci agresivniji od devojica.
2

1. Teorijski pristup
1.1.

Agresivnost

Agresivnost dece jedno je od najvie istraivanih podruja razvojne psihologije tokom

poslednjih nekoliko decenija. Uzrok tome nalazimo u injenici da agresivno ponaanje
pridonosi nastanku negativnih socijalnih i akademskih ishoda. Agresivna su deca esto
odbaena od strane svojih vrnjaka te su, kasnije u ivotu, sklona negativnim oblicima
ponaanja (kao to su naputanje kole i delinkvencija), kao i problemima mentalnog zdravlja1.
Kako bi se izbegle takve tetne posledice, od izuzetne je vanosti spoznati inioce koji utiu na
razvoj agresivnog ponaanja, kao i naine njegove prevencije, odnosno smanjenja.
Iako agresivnost ve dugi niz godina predstavlja predmet istraivanja, sve do danas nije
stvorena jedinstvena definicija tog fenomena. Razliiti autori naglaavaju razliite aspekte
agresivnosti pa su definicije agresivnog ponaanja brojne i raznolike. Meutim, veina se
autora ipak slae u tome da se agresivnim ponaanjem drugoj osobi nanosi teta odreene vrste.
Berkowitz2 je tako definisao agresivnost kao bilo koje ponaanje (fiziko ili verbalno)
sprovedeno s namerom da se nekoga povredi (bilo fiziki ili psihiki). Na slian nain
agresivnost danas definiu i socijalni psiholozi prema kojima ona predstavlja svaki namerni
postupak (fiziki ili psihiki) kojem je cilj nanoenje tete ili uzrokovanje boli.

1.2.

Direktna i indirektna agresivnost

Postoje razliite podele agresivnog ponaanja, a u ovom smo se radu oslonili na onu
prema nainu izraavanja agresivnosti. Prema toj podeli razlikujemo direktnu (otvorenu) i
indirektnu (skrivenu) agresivnost. Direktna se agresivnost odnosi na svako ponaanje koje
sadri otvoreno iskazanu nameru da se neko povredi. teta se nanosi direktno, licem u lice.
Pritom razlikujemo direktnu fiziku i direktnu verbalnu agresivnost. Kod fizike se
agresivnosti teta ili bol nanosi prvenstveno koritenjem fizike sile (npr. guranje, udaranje),
dok kod verbalne agresivnosti prevladavaju verbalne strategije (npr. vikanje, vreanje). I dok
1

Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa kod dece

osnovnokolske dobi. Neobjavljeni diplomski rad. Zagreb: Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
2

Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa kod dece

osnovnokolske dobi. Neobjavljeni diplomski rad. Zagreb: Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
3

su se ranija istraivanja uglavnom fokusirala na takve otvorene oblike agresivnosti, tokom

poslednje decenije panja se usmerila i na socijalno manipulativna ponaanja poznatija pod
pojmom indirektna agresivnost. Ovu vrstu agresivnosti karakterie agresivno ponaanje u
kojem agresor nije direktno ukljuen u napad, ali nastoji povrediti drugu osobu utiui na
njezinu povezanost s okolinom. Istraivanja indirektne agresivnosti zapoela je Feshbach 3
koja ju je definisala kao socijalno odbacivanje i iskljuivanje. Osnovne kategorije koje danas
razlikujemo u indirektnoj agresivnosti su: prianje o drugima (irenje glasina, ogovaranje),
iskljuujua ponaanja (ignorisanje, iskljuivanje) kao i indirektna uznemiravanja (pretei
anonimni telefonski pozivi, pisane pretee poruke).
Uprkos svojoj aktualnosti tokom poslednjih godina, indirektna se agresivnost u mnogim
sredinama jo uvek ne smatra dovoljno ozbiljnim oblikom hostilnog ponaanja. Stoga, autori
savremenih istraivanja nastoje osvestiti injenicu da indirektna agresivnost moe biti jednako
toliko bolna i opasna za rtvu, koliko i direktna. Crick i Bigbee su pokazali da deca koja su
bila rtve indirektne agresivnosti iskazuju znatno vie stepene socijalno-psiholoke
neprilagoenosti (kao to su npr. depresija i usamljenost) od dece koja nisu bila izloena
takvom ponaanju. Opte gledajui, strategije indirektne agresivnosti deci onemoguavaju
zadovoljenje njihovih socijalnih potreba za pripadanjem i bliskou, u dobi kada su im one
izrazito bitne.

1.3.

Merenje direktne i indirektne agresivnosti

Indirektna agresivnost, za razliku od direktne, nema jasno izraenu bihevioralnu

komponentu pa se njezinom pojavom javila i potreba za modifikacijom metodologije
istraivanja agresivnosti. Budui da je bitna karakteristika indirektne agresivnosti da je ona
skriveno ponaanje u kojem agresor nastoji prikriti svoj identitet, neke uobiajene metode
merenja agresivnosti vie nisu bile adekvatne. Tako su Bjrkqvist i sar. metodu opaanja i
metodu samoprocene proglasili neadekvatnim merama agresivnosti te ih nadomestili metodom
vrnjakih procena. Metoda vrnjakih procena ispituje socijalnu percepciju ili putem tehnike
imenovanja, pri emu vrnjaci iz razreda imenuju decu koja odgovaraju opisu datog ponaanja,
ili na nain da na svakoj od zadanih estica svaki uenik proceni svakog uenika iz razreda. Za
ovaj drugi nain ispitivanja, Bjrkqvist, Lagerspetz i sterman konstruisali su DIAS, skalu za
procenu direktne i indirektne agresivnosti kod dece. Metoda vrnjakih procena adekvatna je
3

Archer, J. (2001). A strategic approach to aggression. Social Development, 10 (2), 267-271.

4

mera indirektne agresivnosti, jer su takvog prikrivenog ponaanja svesni jedino pripadnici
grupe u ijem se krugu ona odvija, a ne i vanjski opaai (kao npr. nastavnici ili roditelji).
Korisnost ove metode je i u tome to se njome dobija vei broj procena, ime se pridonosi
pouzdanosti merenja. Takoe, procena dobivena iz brojnih perspektiva smanjuje mogunost da
neko ponaanje proe neopaeno. Meutim, metoda vrnjakih procena ima i svojih
nedostataka. Tako procene mogu biti optereene predrasudama o odreenim uenicima, kao i
stereotipima o polnim ulogama.

1.4.

Razvoj i stabilnost agresivnosti

Iako se agresivno ponaanje smatra relativno stabilnim tokom vremena, njegova se

bihevioralna manifestacija, kao i uestalost i ozbiljnost menjaju u funkciji dobi 4 . Naime,
fizika, verbalna i indirektna agresivnost ne smatraju se samo trima strategijama agresivnosti,
ve i trima razvojnim fazama agresivnog ponaanja. Skladno razvoju fizikih, verbalnih i
socijalnih vetina razvijaju se i razliiti oblici agresivnosti te se meusobno isprepliu. Prvi
oblici agresivnog ponaanja pojavljuju se ve vrlo rano u ivotnom razvoju, prije navrene
godine dana ivota. Kako u dojenakoj dobi te tokom ranog detinjstva deca jo nemaju
dovoljno razvijene verbalne i socijalne vetine, koriste se prvenstveno fizikom agresivnou.
U kolskoj dobi, kada se razviju verbalne sposobnosti, deca proiruju raspon moguih
agresivnih reakcija. No, budui da ih fizika agresivnost u svakodnevnom ivotu izlae
opasnosti od sankcionisanja, u tom razdoblju kod dece poinju prevladavati verbalne strategije.
Za kolsku dob jo je znaajno smanjenje ukupnog agresivnog ponaanja, emu ponajvie
pridonose razvoj samoregulacije, kognitivni razvoj, i razvoj socijalnih vetina. Kognitivni
initelji imaju znaajan uticaj, jer su kolska deca sve sposobnija zakljuivati o namerama
koje lee u osnovi ponaanja pa bolje razlikuju namerno od nenamernog nanoenja tete.
Razvoj socijalnih vetina, do razine kada su deca sposobna uspeno analizirati socijalnu
okolinu i njome manipulirati sebi u korist, omoguava im koritenje indirektne agresivnosti.
Iako se najpre socijalnu inteligenciju smatralo kljunom za indirektno agresivna ponaanja,
istraivanja su pokazala kako njen razvoj pomae ostvarivanju i antisocijalnih, ali i
prosocijalnih ciljeva. S druge strane, empatija se pokazala znaajnim faktorom za koritenje
indirektne agresivnosti.
4

Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje u kontekstu rata. Jastrebarsko: Naklada Slap. Str.

36-37.
5

Iako se manifestacije agresivnosti s dobi znaajno menjaju, interindividualne su razlike u

agresivnosti vrlo stabilne u vremenu. Tako je Olweus izmerio korelaciju od ak 0.63 izmeu
agresivnosti utvrene u detinjstvu ili adolescenciji te one procenjene u odrasloj dobi. Time je
utvrdio da stabilnost agresivnosti dostie nivo stabilnosti inteligencije. Kasnija su
longitudinalna istraivanja potvrdila takav zakljuak i prikazala agresivno ponaanje kao
jedan od najstabilnijih oblika ponaanja. Loeber 5

je, nadalje, pokazao da stabilnost

agresivnosti raste u funkciji dobi pa je vea za pojedince koji su ili izrazito agresivni ili izrazito
neagresivni nego za one s prosenim stupnjem agresivnosti. Takoe je utvrena i
meugeneracijska stabilnost, kao i nasleivanje agresivnosti.

1.5.

Polne razlike u agresivnosti

Brojna savremena istraivanja ukazuju na postojanje polnih razlika u agresivnosti. Prve

su razlike uoljive ve u predkolskoj dobi, a tokom kolske dobi i adolescencije postaju i sve
izraenije6
U samim poecima istraivanja polnih razlika, agresivnost se smatrala iskljuivo
mukim fenomenom pa su ene esto bile izuzimane iz uzoraka. Kasnije je prevladalo
miljenje da mukarci vie koriste fiziku agresivnost, dok su ene verbalno agresivnije.
Meutim, istraivanja su pokazala kako razlike u fizikoj i verbalnoj agresivnosti nisu najbolji
indikator polnih razlika u agresivnom ponaanju. Eagley i Steffen su tako potvrdili da
mukarci ee nego ene nanose fiziku bol svojim rtvama, meutim prilikom nanoenja
psihike boli verbalnim strategijama nije naena razlika meu polovima. Osim toga, Macoby i
Jacklin su u 3 od 5 studija koje su prouavale polne razlike, utvrdili ak veu verbalnu
agresivnost kod mukaraca.
Iako su ene u ranijim istraivanjima uglavnom prikazivane kao neagresivni pol, situacija
se promenila uvoenjem koncepta indirektne agresivnosti. Time je postalo oigledno da i
muke i enske osobe mogu biti agresivne, samo da pritom preferiraju razliite stilove
agresivnosti. Tako su u veini istraivanja deaci procenjeni kao direktno agresivniji od
devojica, dok se za devojice smatra da prilikom izraavanja agresije koriste vie indirektnih
strategija od deaka. Meutim, postoje i istraivanja koja ne potvruju takve nalaze, odnosno
5

Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje u kontekstu rata. Jastrebarsko: Naklada Slap. Str.

36-37.
6

uul, M., Kereste, G. i Vlahovi-teti, (1990). Skala za procenu dejeg agresivnog i prosocijalnog ponaanja.

Primenjena psihologija, 11, 77-86.

6

negiraju postojanje polne razlike u indirektnoj agresivnosti. Osim toga, u dvema studijama
naena polna razlika upuivala je na vee izraavanje indirektnih oblika agresivnosti kod
deaka.
Stoga se danas smatra da devojice prilikom iskazivanja agresije vie koriste indirektne
strategije nego direktne (posebice to se tie fizikih napada). Takoe je mogue da gledajui u
odnosu na njihovu ukupnu agresivnost, devojice koriste indirektno agresivna ponaanja u
veem postotku nego to to ine deaci. Meutim, to ne znai i da su devojice indirektno
agresivnije od deaka, ve samo da u njihovom spektru agresivnog ponaanja prevladavaju
indirektne strategije. S druge strane, deaci vie preferiraju direktne od indirektnih stilova
agresivnosti te se, stoga, i vei postotak njihove ukupne agresivnosti odnosi na direktne
strategije.
Polne razlike u agresivnosti odraz su zajednikog delovanja biolokih i socijalnih
faktora. Meu biolokim iniocima najznaajniju ulogu imaju muki polni hormoni, no
vanost se pridaje i telesnoj snazi, koja deacima omoguava da u odreenim situacijama
spremnije reaguju na agresivan nain. S druge strane, razlike u socijalizaciji deaka i devojica
takoe pridonose razvoju polnih razlika u agresivnosti. Uopteno gledajui, agresivnost se
smatra prihvatljivom komponentom muke, ali ne i enske polne uloge pa se stoga, ve i
malena deca suprotnih polova odgajaju na razliite naine. Tako se kod devojica potie razvoj
prosocijalnih ponaanja, dok se agresivnost ne odobrava pa ak i obeshrabruje. Osim toga, i
razliiti odgojni postupci prema devojicama odnosno deacima utiu na polne razlike, jer je
roditeljsko ponaanje povezano s ponaanjem i razvojem deteta.

1.6.
U

Stavovi i agresivnost
mnogobrojnim

studijama

istraivai

su

se

usmerili

na

prouavanje

socijalno-kognitivnih faktora smatrajui ih nunima za razumevanje agresivnog ponaanja kod

dece. S istim su ciljem, Crick i Dodge predloili teorijski model o procesiranju socijalnih
informacija. Prema tom modelu, deca prilikom izlaganja nekoj socijalnoj situaciji prolaze kroz
razliite faze procesiranja informacija iz okoline. Kao prvu fazu autori su izdvojili primanje i
interpretiranje socijalnih informacija. Zanimljivo je da ve u toj poetnoj fazi postoje razlike
izmeu agresivne i neagresivne dece. Tako su u nejasnim situacijama, agresivna deca sklonija
znakove druge osobe interpretirati kao hostilne. Sledea faza ukljuuje odabir cilja socijalne
interakcije, kao i generiranje moguih odgovora koji su u skladu s odabranim ciljem. Prema
rezultatima istraivanja

agresivna deca u socijalnim interakcijama vie tee agresivnim

7

ciljevima. Takoe, kod agresivne dece vei broj socijalnih strategija sadri agresivne elemente
pa je i vea verovatnost da e takva deca reagovati na agresivan nain. U zavrnoj se fazi
procesiranja informacija odabire konana reakcija odnosno ponaanje. Brojni faktori igraju
ulogu u izboru konanog odgovora, a jedan od njih je i procena prikladnosti odreenog
ponaanja. Naime, prema modelu procesiranja socijalnih informacija, prije manifestacije
odreenog ponaanja procenjuje se njegova socijalna prihvatljivost. Drugim reima, Crick i
Dodge smatraju da e odluke dece o ponaanju na agresivan nain biti povezane s njihovim
stavovima prema agresivnosti. Tako Dodge 7 navodi kako stav da je agresivnost nuna za
postizanje odreenih ciljeva, moe decu navesti da se vie usmere na hostilne aspekte
socijalnih znakova, ee upotrebljavaju agresivne odgovore te uviaju samo pozitivne ishode
agresivnog ponaanja.
I mnoga istraivanja upravo stavove dece prema agresivnosti dovode u relaciju s njihovim
agresivnim ponaanjem. Uzrok tome je to psiholoka struktura stava, kao i njegova
motivaciona osnova ukazuju na postojanje odnosa izmeu stava i ponaanja. Prema definiciji
stav predstavlja steenu, relativno trajnu i stabilnu organizaciju emocija, vrednovanja i
reagovanja prema nekom objektu 8 . Dakle, psiholoka se struktura stava sastoji od tri
komponente: emocionalne, kognitivne i konativne. Emocionalna se komponenta odnosi na
oseaje prema objektu stava, dok kognitivnu komponentu ine saznanja o istom. Konativna se
komponenta oituje u spremnosti na akciju i upravo je ona zasluna za povezivanje stavova s
ponaanjem. Tako pozitivan stav ukljuuje tendenciju da se objekt stava podri, a negativan
stav da se isti izbegava. Stoga se pretpostavlja da e se deca koja imaju pozitivnije stavove
prema agresivnosti verovatnije u odreenoj situaciji ponaati na agresivan nain u poreenju s
decom iji su stavovi prema agresivnom ponaanju negativni. Takva oekivanja potvrena su u
brojnim studijama, iako sam stupanj povezanosti uvelike zavisi od toga radi li se o
samoproceni ili vrnjakoj proceni agresivnog ponaanja. Korelacije izmeu stavova i
vrnjake procene agresivnosti u pravilu su manje i ne prelaze vrednost od 0.20. Tako su
Huesmann i Guerra (1997) izmerili korelaciju od 0.18 izmeu stavova prema agresivnosti i
agresivnog ponaanja utvrenog vrnjakim procenama na uzorku dece prvih i etvrtih razreda
O. Nadalje, McConville i Cornell (2003) su na uzorku neto starije dece (esti, sedmi i osmi
razred O) utvrdili korelaciju od 0.10 izmeu agresivnih stavova i ponaanja procijenjenih od

Vernberg, E. M., & Jacobs, A.K. (1999). Peer victimization and attitudes about violence during early

adolescence. Journal of Clinical Child Psychology, 28 (3), 386-395.

8

Petz, B. (1992). Psihologijski renik. Zagreb: Prosveta. Str. 65-66.

8

strane vrnjaka. Nasuprot tome, samoprocene agresivnog ponaanja znaajno vie koreliraju sa
stavovima prema agresivnosti. Vernberg i Jacobs su tako (1999) utvrdili povezanost od ak 0.60
izmeu stavova o legitimnosti agresije i samoprocena agresivnog ponaanja kod dece sedmog i
osmog razreda O te prvog razreda srednje kole. Meutim, postoje i istraivanja koja negiraju
postojanje povezanosti stavova i ponaanja. Tako u studiji Huesmanna i sar. nije naena
povezanost izmeu stavova prema agresivnosti i agresivnog ponaanja utvrenog na temelju
vrnjakih procena, iako je korelacija stavova i samoprocene ponaanja potvren.

1.7.

Polne i dobne razlike u stavovima prema agresivnosti

Ispitivanjem polnih razlika u stavovima prema agresivnosti, utvreno je da deaci imaju

tolerantnije stavove prema agresivnom ponaanju u poreenju s devojicama. Prema mnogim
autorima takvi se pozitivniji stavovi odraavaju u njihovom ponaanju pa je to jedan od razloga
zato su deaci agresivniji od devojica. Neki autori, nadalje, pretpostavljaju da e kod stavova
postojati isti trend kao i u agresivnom ponaanju to se tie razliitih tipova agresivnosti,
odnosno da e devojice pokazivati veu toleranciju prema indirektnoj agresivnosti nego
deaci. Meutim, istraivanja (iako retka koja se bave ovom problematikom) nisu potvrdila
takva oekivanja. Prema Van Schoiack Edstrom i sar. (2002) devojice iskazuju manju
toleranciju prema fizikoj agresivnosti, ali jednako tako manje od deaka prihvataju verbalna
agresivna ponaanja, kao i irenje glasina (to se ubraja u strategije indirektne agresivnosti).
Takoe, za stavove prema indirektnoj strategiji iskljuivanja nije naena polna razlika.
Neki autori izvetavaju i o postojanju polnih razlika u stupnju povezanosti stavova prema
agresivnosti s agresivnim ponaanjem.

1.8.

Vanost ispitivanja stavova prema agresivnosti

Iako su socijalno-kognitivni faktori tek neki od brojnih koji oblikuju ponaanje, njihov
uticaj ne treba zanemariti. Naime, iz navedenih nalaza moemo zakljuiti da postojanje stavova
koji podravaju agresivno ponaanje u odnosu s vrnjacima, moe predstavljati opasnost za
budui razvoj i ponaanje deteta. elimo li spreiti takve negativne ishode, moramo se usmeriti
na menjanje agresivnih stavova kod dece primenom razliitih preventivnih programa. Cilj je
takvih programa razviti kod dece socijalnu svesnost i empatiju ili ih poduiti vetinama
prosocijalnog ponaanja i nenasilnog reavanja sukoba. Premda se jednom formirani stavovi

teko menjaju, istraivanja pokazuju da je njihova promena mogua pod uticajem izmenjenih
okolnosti ili novih iskustava. Tako Weissberg i Caplan izvetavaju o efikasnijem reavanju
problema te eem koritenju prosocijalnih strategija u dece koja su pohaala preventivni
program menjanja agresivnih stavova. Takoe, deca drugih i treih razreda osnovne kole,
nakon zavrenog preventivnog programa, ree su izraavala verbalnu i fiziku agresivnost pa
su ee koristila prosocijalne oblike ponaanja.
Uopteno gledajui, ispitivanje stavova dece prema agresivnosti korisno je i nuno, jer
oni predstavljaju vaan indikator budueg agresivnog ponaanja.

10

2. Metodoloki pristup
2.1.

Problem istraivanja
Ispitati povezanost stavova prema agresivnosti i agresivnog ponaanja kod dece

osnovnokolske dobi.
U skladu s navedenim problemom formirali smo 3 istraivaka pitanja:
a. Postoje li razlike u stavovima prema agresivnosti s obzirom na vrstu
agresivnosti i pol uenika?
b. Postoje li polne razlike u agresivnom ponaanju?
c. Postoji li povezanost izmeu stavova prema agresivnosti i agresivnog
ponaanja te razlikuje li se ta povezanost meu polovima?

2.2.

Predmet istraivanja

Disciplinarna tema rada pripada oblasti kolske pedagogije. Vremensko i prostorno

odreenje - Uzorak istraivanja bili su uenici i uenice 5-ih i 6-ih razreda osnovnih kola U
Novom Pazaru. Budui da se radilo o deci ispod 14 godina starosti, od njihovih je roditelja
zatraen pismeni pristanak za uee u istraivanju.

2.3.

Cilj istraivanja

Istraivanje je imalo za cilj da utvrdi koliko mehanizama stoji u osnovi potencijalnih veza
i koji mehanizmi objanjavaju povezanost skupova varijabli kod deaka i devojica i da li
postoje statistiki znaajne veze izmeu agresivnosti i pola kod dece osnovnokolskog uzrasta.

2.4.

Znaaj istraivanja

U naoj pedagokoj teoriji celokupna problematika povezanosti agresivnosti i polnih

uloga svodi se na mali broj strunih i naunih radova objavljenih krajem XX veka. Iz tog
razloga nae istraivanje bi trebalo da doprinese strunom osvetljavanju ove problematike.

11

2.5.

Zadaci istraivanja

S obzirom na postavljeni cilj istraivanja odredili smo zadatke istraivanja. U skladu sa prvim
zadatkom istraivanja postavlja se prvo pitanje u upitniku:
1) Utvrditi pol uenika
2) Utvrditi da li postoje statistiki znaajne veze izmeu vrste pola i stavova prema

agresivnosti kod deaka i devojica

3) Utvrditi stavove prema direktnoj agresivnosti
4) Utvrditi stavove prema indirektnoj agresivnosti.

2.6.

Hipoteze

Na osnovu

nekih

teorijskih

razmatranja i

rezultata dosadanjih istraivanja

oekujemo:
a. da e deca iskazivati pozitivnije stavove prema indirektnim strategijama
agresivnosti nego prema direktnima. Takoe oekujemo da e deaci vie tolerisati
agresivno ponaanje odnosno imati pozitivnije stavove prema agresivnosti od
devojica. Takvu razliku oekujemo kako za stavove prema direktnoj, tako i za
stavove prema indirektnoj agresivnosti.
b. veu direktnu agresivnost deaka u poreenju s devojicama te veu indirektnu
agresivnost devojica u poreenju s deacima.
c. blagu povezanost izmeu stavova prema agresivnosti i agresivnog ponaanja.
Takoe, pretpostavljamo kako e povezanosti izmeu stavova prema agresivnosti i
agresivnog ponaanja biti vee kod deaka nego kod devojica.

2.7.

Varijable

Shodno postavljenim ciljevima i hipotezama varijable mogu biti sledee:

Nezavisna varijabla :
Pol a) muki b) enski

12

Zavisne varijable :
Stav prema direktnoj agresivnosti:
1. Uopte nije prihvatljivo
2. Uopte nije u redu
3. Potpuno je prihvatljivo
4. Potpuno je u redu

Stav prema indirektnoj agresivnosti:

1. Uopte nije prihvatljivo
2. Uopte nije u redu
3. Potpuno je prihvatljivo
4. Potpuno je u redu

2.8.

Tehnike i merni instrumenti

Skala stavova prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti. Budui da u naoj zemlji

nije postojao instrument za merenje stavova prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti kod
dece, u tu je svrhu konstruisana skala kojom se ispituje stupanj prihvatljivosti agresivnih oblika
ponaanja. Zadatak je deteta da za svako od navedenih ponaanja, na skali od 1 (uopte nije
prihvatljivo) do 5 (potpuno je prihvatljivo), proceni koliko je ono za njega prihvatljiv nain
reagovanja u afektu.

2.9.

Uzorak istraivanja

Uzorak istraivanja bili su uenici i uenice 5-ih i 6-ih razreda osnovnih kola
U Novom Pazaru. Budui da se radilo o deci ispod 14 godina starosti, od njihovih je roditelja
zatraen pismeni pristanak za uee u istraivanju.

13

3. Prikaz i analiza rezultata

Istraivanje smo zapoeli u kojima smo im objasnili cilj i postupak istraivanja i zamolili
ih za pismeno odobrenje za rad u njihovim kolama. Pismenu smo saglasnost zatraili i od
roditelja dece ispitanika
Pre poetka obrade podataka, proverili smo da li se rezultati dobijeni skalom stavova
prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti, kao i rezultati dobiveni vrnjakim procenama
direktne i indirektne agresivnosti distribuiraju po normalnoj raspodeli. U tu smo svrhu koristili
Kolmogorov-Smirnov (K-S) test normaliteta distribucije.
Tablica 1. Minimalne i maksimalne vrednosti, aritmetike sredine, standardne devijacije i
vrednosti testa normaliteta distribucije (K-S testa) za rezultate na skali stavova prema direktnoj i indireknoj
agresivnosti te skali direktne i indirektne agresivnosti (N=50)

Varijabla

Min

Max

SD

K-S test

Stav prema direktnoj agresivnosti

1.00

4.13

1.51

0.72

4.084

<.001

Stav prema indirektnoj agresivnosti

1.00

5.00

1.67

0.80

3.399

<.001

Direktna agresivnost

0.00

2.98

0.80

0.65

2.412

<.001

Indirektna agresivnost

0.00

2.27

0.62

0.44

1.611

.011

Iz tablice 1. vidljivo je kako obe distribucije stavova prema agresivnosti odstupaju od

normalne raspodele i ine pozitivno asimetrinu krivu. Takav rezultat upuuje na injenicu da
deca u svojim procenama prihvatljivosti agresivnih oblika ponaanja tee manjim vrednostima,
odnosno ocenjuju takva ponaanja kao neprihvatljiva.
Nadalje, i obe distribucije agresivnosti su pozitivno asimetrine, to znai da su uenici
jedni druge uglavnom procenjivali kao retko ili ak nikada agresivnima.
Meutim, iako navedene distribucije odstupaju od normalne raspodele, Petz (1997)
navodi kako je jo uvek opravdano koristiti parametrijsku statistiku ukoliko su distribucije
pravilne (uslov nije da budu potpuno simetrine, ve da ne budu bimodalne ili U-oblika) te
ukoliko su uzorci dovoljno veliki, jednake ili sline veliine. Budui da se u naem sluaju radi
o uzorku od 50 uenika, a subuzorci deaka i devojica su podjednako veliki, u daljnjoj emo
obradi koristiti analize varijance s ponovljenim merenjem i Pearsonove koeficijente korelacija.

14

3.1.

Razlike u stavovima prema agresivnosti s obzirom na vrstu stava i

pol uenika

Kako bismo odgovorili na pitanje o postojanju razlike izmeu stavova prema direktnoj
i indirektnoj agresivnosti, kao i o uticaju pola na stavove proveli smo analizu varijance s
ponovljenim merenjima. U navedenoj je analizi vrsta stava bila unutargrupna varijabla, a pol
je predstavljao meugrupnu varijablu.
Tablica 2. Rezultati analize varijance s ponovljenim merenjima s obzirom na vrstu stava prema
agresivnosti (unutargrupna varijabla) i pol uenika (meugrupna varijabla)

Izvor varijabiliteta

df

Vrsta stava

21.73

1, 291

<.001

Pol

13.87

1, 291

<.001

0.48

1, 291

.489

Vrsta stava x spol

Tablica 3. Aritmetike sredine i standardne devijacije za stavove prema agresivnosti utvrene na

ukupnom uzroku dece, kao i na subuzorcima deaka i devojica.

Varijabla

Isp.

SD

Stav prema direktnoj agresivnosti

svi

50

1.51

0.72

25

1.67

0.80

25

1.35

0.59

svi

50

1.67

0.80

25

1.81

0.81

25

1.54

0.76

Stav prema indirektnoj agresivnosti

Iz tablice 3. vidljivo je da se efekt vrste stava pokazao znaajnim to znai da postoji

razlika u stavovima prema razliitim vrstama agresivnosti.
Iz dobijenih rezultata (Tablica 3) takoe moemo videti da se i efekt pola pokazao
statistiki znaajnim iz ega proizlazi da postoji polna razlika u stavovima prema
agresivnosti. Uporedbom aritmetikih sredina (Tablica 3) dolazimo do zakljuka da su
deaci tolerantniji i prema direktnim i prema indirektnim oblicima agresivnosti u odnosu na
devojice. Interakcija vrste stava i spola uenika nije se pokazala statistiki znaajnom.

15

3.2.

Polne razlike u agresivnom ponaanju

Kako bismo ispitali polne razlike u agresivnom ponaanju primenili smo analizu
varijance s ponovljenim merenjima u kojoj je vrsta agresivnosti predstavljala unutargrupnu,
a pol meugrupnu varijablu.
Tablica 4. Rezultati analize varijance s ponovljenim merenjima s obzirom na vrstu agresivnog ponaanja
(unutargrupna varijabla) i pol uenika (meugrupna varijabla)

Izvor varijabiliteta

df

Vrsta agresivnosti

127.82

1, 291

<.001

39.72

1, 291

<.001

147.56

1, 291

<.001

Pol
Vrsta agresivnosti x pol

Tablica 5. Aritmetike sredine i standardne devijacije za direktnu i indirektnu agresivnost utvrene na

ukupnom uzorku dece, kao i subuzorcima deaka i devojica

Varijabla

Isp .

SD

Direktna agresivnost

svi

50

0.80

0.65

25

1.09

0.69

25

0.52

0.46

svi

50

0.62

0.44

25

0.70

0.45

25

0.54

0.41

Indirektna agresivnost

Iz dobijenih F-omera (Tablica 4) vidljivo je da su se sva 3 efekta pokazala statistiki

znaajnima. Stoga zakljuujemo da postoje razlike u agresivnom ponaanju s obzirom na
vrstu agresivnosti i pol uenika. Iz dobijenih aritmetikih sredina (Tablica 5) vidimo da su
deca sklonija direktnoj nego indirektnoj agresivnosti kao i da su deaci procenjeni kao
agresivniji pol, bez obzira na vrstu agresivnosti. Meutim, znaajnost interakcije vrste
agresivnosti i pola (Tablica 5) sugerie nam postojanje kompliciranijeg odnosa izmeu vrste
agresivnog ponaanja i pola. Stoga, uporedbom aritmetikih sredina (Tablica 5) dolazimo do
zakljuka da dok deaci preferiraju direktne u odnosu na indirektne strategije agresivnosti,
kod devojica su oba oblika agresivnosti jednako izraena.

16

3.3.

Povezanost stavova prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti s

direktnim i indirektnim agresivnim ponaanjem

Tree se pitanje odnosilo na povezanost agresivnih stavova i ponaanja. Navedenu smo

povezanost ispitivali izmeu 2 vrste stavova prema agresivnosti i 2 tipa agresivnog ponaanja,
i to za ukupan uzorak, kao i zasebno za subuzorke deaka i devojica.
Tablica 6. Koeficijenti korelacija izmeu stavova prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti te direktnog i
indirektnog agresivnog ponaanja, za itav uzorak (N=50) te subuzorke deaka (n=25) i devojica (n=25)

Isp.
Stav prema direktnoj agresivnosti

Stav prema indirektnoj agresivnosti

svi

Direktna
agresivnost
.267**

Indirektna
agresivnost
.190**

.183*

.115

.216**

.213**

svi

.166**

.150**

.063

.056

.167*

.197*

** - korelacija znaajna na nivou od 0.05

* - korelacija znaajna na nivou od 1
Iz tablice 6. moemo videti da za stavove prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti
postoji blaga pozitivna povezanost s direktnim i indirektnim agresivnim ponaanjem kako za
itav uzorak, tako i za subuzorak devojica. Meutim, za subuzorak deaka utvrena je blaga
pozitivna povezanost jedino izmeu stavova prema direktnoj agresivnosti i direktnog
agresivnog ponaanja, dok su se ostale korelacije stavova i ponaanja pokazale neznaajnima.

17

4. Diskusija
U ovom smo se radu bavili dvama fenomenima: stavovima prema agresivnosti i
agresivnim ponaanjem, jer postoji znatan broj empirijskih podataka kako delovanjem na
stavove prema agresivnosti moemo modificirati i agresivno ponaanje. Najprije smo eleli
ispitati stavove dece prema agresivnosti s obzirom na vrstu agresivnosti i pol uenika.
Zanimale su nas i polne razlike u agresivnom ponaanju. Takoe nam je namera bila proveriti
postoji li povezanost izmeu stavova prema agresivnosti i agresivnog ponaanja te ukoliko
postoji, kakva je i razlikuje li se meu razliitim polovima.
U tablici 4. prikazani su rezultati analize varijance s ponovljenim merenjima u kojoj je
vrsta stava predstavljala unutargrupnu, a spol uenika meugrupnu varijablu. Vidljivo je kako
se efekt vrste stava pokazao znaajnim, to znai da postoji razlika izmeu stava prema
direktnoj i stava prema indirektnoj agresivnosti. Navedena razlika ide u smjeru veeg
prihvatanja indirektnih oblika agresivnog ponaanja (M direktna=1 .51; M indirektna=1 .67).
Iako se vrlo malo istraivanja stavova prema agresivnosti bavilo ovom problematikom
(uglavnom su se ispitivali samo stavovi prema direktnim oblicima agresivnosti), dobijeni su
rezultati i oekivani. Naime, za pretpostaviti je da e deca imati pozitivnije stavove odnosno da
e vie prihvatati prikrivene oblike agresivnosti u kojima agresor nije direktno ukljuen, ve
tetu rtvi nanosi posredno. Razlog tome je da deca ponekad takvih agresivnih ponaanja nisu
niti svesna ili ih ne doivljavaju dovoljno agresivnima pa time niti tako bolnima i opasnima za
rtvu kao to bi doivljavala direktnu agresivnost. Stoga e indirektnu agresivnosti smatrati i
opravdanijom i prihvatljivijom reakcijom u odreenim situacijama.
Nadalje, budui da su dobivene ukupne vrednosti prihvatanja i direktnih i indirektnih
strategija agresivnosti prilino niske, moemo zakljuiti da ukupno gledajui, ispitana deca ne
odobravaju agresivne oblike ponaanja. Naalost, ne znamo da li su deca zaista iskreno iznosila
svoje stavove prema agresivnosti ili su davala socijalno poeljne odgovore. Naime,
neanonimnost ispitivanja mogla je uzrokovati neiskrenost ispitanika prilikom ispitivanja.
Iz tablice 4. vidljivo je da se i efekt pola pokazao znaajnim, to znai da postoji polna
razlika u prihvatanju direktne i indirektne agresivnosti. U oba sluaja deaci su se pokazali kao
tolerantniji pol, odnosno izrazili su vee prihvatanje i direktnog i indirektnog agresivnog
ponaanja u uporedbi s devojicama.
Nalazi ranijih istraivanja uglavnom se baziraju na direktnoj agresivnosti, i kao takvi idu
u prilog dobijenim rezultatima, odnosno potvruju veu toleranciju agresivnog ponaanja od
18

strane deaka. Neki autori ak tvrde da upravo zbog postojanja polnih razlika u stavovima
prema agresivnosti postoje i razlike u izraavanju agresivnog ponaanja kod deaka i
devojica. Nadalje, to se tie razlike dobivene u smjeru veeg prihvatanja indirektnih oblika
agresivnosti od strane deaka, i ona je u skladu s oekivanjima. Iako pojedini istraivai
pretpostavljaju da kod stavova postoji isti trend kao i u izraavanju agresivnog ponaanja to se
tie razliitih tipova agresivnosti, odnosno da devojice pokazuju veu toleranciju prema
indirektnoj agresivnosti nego djeaci, istraivanja ne potvruju takva oekivanja. Dobijeni
rezultati (iako malobrojnih istraivanja ove problematike) upuuju na veu toleranciju kako
direktnih tako i nekih indirektnih oblika agresivnosti kod deaka. Tako su u svojoj studiji Van
Schoiack i sar. (2002) zabeleili veu toleranciju deaka prema direktnoj fizikoj i verbalnoj
agresivnosti, ali isto tako i prema irenju glasina (obliku indirektne agresivnosti), dok u
stavovima prema socijalnom iskljuivanju nisu utvrdili polnu razliku.
Nadalje, budui da se i interakcija vrste agresivnosti i pola uenika pokazala znaajnom,
zakljuujemo da je odnos izmeu te dve varijable neto komplikovaniji. Stoga, iako je na
ukupnom uzorku dece utvrena preferencija direktne u odnosu na indirektnu agresivnost, u
subuzorcima deaka i devojica situacija je neto drugaija; dok deaci zaista ee koriste
direktne nego indirektne strategije agresivnosti, kod devojica nema razlike u izraenosti ta
dva oblika agresivnosti.
Postojanje ovakvih razlika u agresivnosti deaka i devojica rezultat je zajednikog
delovanja biolokih i socijalnih faktora, a mogu je i uticaj razliitih stavova prema
agresivnosti.
Kako bismo provjerili postoji li povezanost izmeu stavova i ponaanja izraunali smo
Pearsonove koeficijente korelacija izmeu 2 vrste stavova prema agresivnosti i 2 tipa
agresivnog ponaanja, i to za ukupan uzorak dece, kao i zasebno za subuzorke deaka i
devojica. Promatrajui rezultate dobijene za itav uzorak vidljivo je kako su se stavovi prema
direknoj i indirektnoj agresivnosti pokazali blago pozitivno povezanima i s direktnim i s
indirektnim agresivnim ponaanjem. Proveravanjem znaajnosti razlika izmeu dobivenih
koeficijenata korelacija, utvrdili smo da su razlike neznaajne. Stoga, moemo zakljuiti da su
nivoi povezanosti stavova i ponaanja utvrene na itavom uzorku jednake, bez obzira o kojoj
se vrsti stavova odnosno ponaanja radi. Iz takvih rezultata moemo pretpostaviti da e se deca
s pozitivnijim stavovima prema agresivnosti verovatnije u odreenoj situaciji ponaati na
agresivan nain, ili e pak agresivnija deca razviti pozitivnije stavove prema agresivnosti.
Dobijeni su rezultati u skladu s naim oekivanjima i ranijim nalazima o blagoj pozitivnoj
povezanosti stavova prema agresivnosti i agresivnog ponaanja.
19

Meutim, deljenjem ukupnog uzorka na subuzorke deaka i devojica dobili smo neto
drugaiju sliku povezanosti stavova s ponaanjem. Naime, za deake je naena blaga pozitivna
povezanost jedino izmeu stava prema direktnoj agresivnosti s direktnim agresivnim
ponaanjem, dok su se ostale korelacije stavova i ponaanja pokazale neznaajnima. Nasuprot
tome, kod devojica su se sve povezanosti stavova i ponaanja pokazale pozitivnima i
znaajnima. Stoga moemo zakljuiti da su povezanosti stavova prema indirektnoj
agresivnosti s merama agresivnog ponaanja utvrene na subuzorku devojica zapravo
pridonele istim povezanostima naenima na itavom uzorku. Proveravanjem znaajnosti
razlika izmeu koeficijenata korelacija dobijenih na subuzorcima deaka i devojica, utvrdili
smo jednake razine povezanosti stavova i ponaanja za oba pola.
Meutim, pored doprinosa ovog istraivanja moramo se osvrnuti i na njegove
nedostatke. Jedan od glavnih nedostataka proizlazi iz korelacijskog nacrta istraivanja, koji
nam onemoguava zakljuivanje o uzrono-posledinim vezama izmeu stavova i ponaanja.
Stoga moemo govoriti samo o povezanosti izmeu ta dva fenomena. Sledei veliki nedostatak
je neanonimnost ispitivanja pa se postavlja pitanje iskrenosti dece prilikom odgovaranja, pre
svega zato to se radi o socijalno osetljivoj temi kao to je agresivnost. Ispitivanje nije bilo
anonimno iz razloga to su uenici trebali jedni druge procenjivati po uestalosti agresivnog
ponaanja te su im u tu svrhu bila potrebna imena vrnjaka iz razreda. Nadalje, pitanje iskrenosti
odgovora prisutno je i zbog korienja metode samoprocene prilikom ispitivanja stavova. Osim
toga, u koritenim skalama stavova te vrnjakih procena zastupljenije su bile estice direktne
nego indirektne agresivnosti. Takoe, subskala stava prema indirektnoj agresivnosti nije se
pokazala pouzdanom na nivou ostalih skala korienih u istraivanju. Nadalje, ovakvim
jednokratnim ispitivanjem ne dobivamo uvid u razvoj stavova, kao niti u njihovu promenu u
funkciji dobi. Takoe, stavovi predstavljaju tek jedan od brojnih socijalno-kognitivnih faktora
za koje se smatra da su povezani s ponaanjem.

20

5. Zakljuak

Sprovedenim istraivanjem potvrena je veina polaznih hipoteza. Utvrdili smo da deca

vie toleriu indirektna nego direktna agresivna ponaanja. Takoe smo pokazali kako deaci u
poreenju s devoicama iskazuju pozitivnije stavove i prema direktnim i prema indirektnim
oblicima agresivnog ponaanja. Osim toga, kao to je i oekivano, kod deaka je zabeleena
vea razina direktne agresivnosti u odnosu na devojice. Meutim, suprotno oekivanjima,
deaci su se pokazali i indirektno agresivnijima od devojica. Promatrajui razlike unutar
subuzoraka, deaci su ee koristili direktne u odnosu na indirektne strategije agresivnosti,
dok su kod devojica oba oblika agresivnosti bila jednako izraena. Nadalje smo utvrdili i
pozitivnu povezanost izmeu stavova prema direktnoj i indirektnoj agresivnosti s direktnim i
indirektnim agresivnim ponaanjem kako za itav uzorak, tako i za subuzorak devojica.
Suprotno naim oekivanjima, na subuzorku deaka potvrena je pozitivna povezanost jedino
za stavove prema direktnoj agresivnosti s direktnim agresivnim ponaanjem.
Sveukupno gledajui, ovaj nam je rad doneo neke nove spoznaje o stavovima prema
agresivnosti i agresivnom ponaanju kod dece. Budui da smo donekle potvrdili postojanje veze
izmeu stavova i ponaanja, moemo pretpostaviti da bi delovanjem na stavove prema
agresivnosti dolo i do promene u agresivnom ponaanju. Stoga bi se budui programi
prevencije nasilja meu decom trebali usmeriti i na menjanje stavova dece prema agresivnim
oblicima ponaanja. Ishodi takvih preventivnih programa uglavnom su pozitivni te deca nakon
pohaanja programa ree izraavaju agresivne oblike ponaanja i ee koriste prosocijalne
strategije.

21

LITERATURA:

1. Archer, J. (2001). A strategic approach to aggression. Social Development, 10 (2),

267-271.
2. Vernberg, E. M., & Jacobs, A.K. (1999). Peer victimization and attitudes about
violence during early adolescence. Journal of Clinical Child Psychology, 28 (3),
386-395.
3. Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje u kontekstu rata.
Jastrebarsko: Naklada Slap.
4. Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa
kod dece osnovnokolske dobi. Neobjavljeni diplomski rad. Zagreb: Odsek za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
5. Petz, B. (1992). Psihologijski renik. Zagreb: Prosveta. Str. 65-66.
6. uul, M., Kereste, G. i Vlahovi-teti, (1990). Skala za procenu dejeg agresivnog i
prosocijalnog ponaanja. Primenjena psihologija, 11, 77-86.

22