REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.8 RASPONSKE KONSTRUKCIJE
SPREGNUTIH MOSTOVA

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
9.8.1
9.8.1.1
9.8.1.2
9.8.1.3
9.8.1.4
9.8.2
9.8.3
9.8.3.1
9.8.3.2
9.8.4
9.8.4.1
9.8.4.2
9.8.4.3
9.8.5
9.8.5.1
9.8.5.2
9.8.5.3
9.8.5.4

UVODNI DEO
PREDMET SMERNICE
REFERENTNI NORMATIVI
TERMINOLOGIJA
KORIENE SKRAENICE
UVOD
STATIKI SISTEMI, OBIM I VRSTE SPREZANJA
STATIKI SISTEMI
OBIM I VRSTE SPREZANJA
POPRENI PRESECI RK PUTNIH SPREGNUTIH MOSTOVA
UVOD
POPRENI PRESECI RK PUTNIH SPREGNUTIH MOSTOVA
POPRENI NOSAI OSLONACA I UKRUENJA OSLONACA
ELEMENTI SPREGNUTIH PRESEKA
ELINI NOSAI
ARMIRANO BETONSKA KOLOVOZNA PLOA
SREDSTVA ZA SPREZANJE MODANICI
DVOJNO SPREGNUTI PRESECI

JP Putevi Srbije

1
1
1
1
2
2
3
3
5
6
6
6
9
9
9
10
10
12

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova

9.8.1.3
9.8.1
9.8.1.1

UVODNI DEO
Predmet smernice

Predmet i namena smernice 9.8 Rasponske

konstrukcije spregnutih mostova je, da
projektantima mostova pomogne u pravilnom
konstruisanju i projektovanju savremenih
spregnutih
(elik-beton)
rasponskih
konstrukcija grednih i okvirnih (ramovskih)
mostova i da podstakne njihovu iru primenu.
Smernica ukazuje na pravilan izbor statikog
sistema, kao i obim i vrste sprezanja.
Koncept i konstrukcija poprenih preseka
najvie utiu na tehnologiju gradnje i cenu
mostova, pa je ovo poglavlje detaljnije
obraeno.
Posebno su obraeni elementi spregnutog
preseka.
9.8.1.2

Referentni normativi

Prilikom primene smernice 9.8 Rasponske

konstrukcije spregnutih mostova treba
prouiti i koristiti sledee:
- SRDM
9.1
Opta
smernica
za
projektovanje mostova
- SRDM 9.2 Nosei (statiki) sistemi
mostova
- SRDM 9.3 Koncipiranje, projektovanje i
konstruisanje mostova
- SRDM 9.4 Manji mostovi i podvonjaci
- SRDM 9.6 Mostovi i vijadukti

Terminologija

Putni objekti su: mostovi, vijadukti,

nadvonjaci, podvonjaci, peaki mostovi,
peaki prolazi, propusti, konstrukcije u
pokrivenim usecima, galerije, tuneli, potporni
zidovi konstrukcije i konstrukcije za zatitu od
bure.
Mostovi u irem znaenju su svi objekti
(mostovi, vijadukti, nadvonjaci, podvonjaci)
koji slue za sigurno voenje puteva preko
prirodnih i vetakih prepreka.
Mostovi u uem znaenju su objekti koji
slue za prelaz puteva preko vodenih
prepreka (potoci, reke, kanali, jezera, morski
zalivi) sa otvorom 5,0 m.
Nosea konstrukcija je zajedniki naziv za
potpornu i rasponsku konstrukciju mostova.
Potpornu konstrukciju mostova ine:
- krajnje obalni stubovi sa krilnim zidovima
- srednji reni stubovi.
Rasponska
konstrukcija
neposredno
preuzima saobraajno optereenje i statike i
dinamike uticaje prenosi na potpornu
konstrukciju. Rasponska konstrukcija moe
biti od razliitih materijala, razliitih statikih
sistema i razliitih preseka.
Gredni sistemi mostova su sistemi kod
kojih je rasponska konstrukcija odvojena od
oslonaca sa leitima.

Evropske norme EC1-9 detaljno navedene u

SRDM 9.1 Opta smernica za projektovanje
mostova.

Okvirni (ramovski) sistemi mostova su

sistemi kod kojih je gornja konstrukcija kruto
ili zglobovima povezana sa osloncima.

EN 1090-1 Izrada i montaa elinih

konstrukcija
EN 1090-2 Dopunska pravila za hladno
valjane profile sa tankim zidovima i limove
EN 1090-5 Dopunska pravila za mostove
EN 1090-6 Dopunska pravila za nerajui
elik
JUS C.BU.500 iz 1984 Konstrukcioni
elici
JUS.U.E7.010 iz 1988 Izbor osnovnog
elinog materijala
EN 1993-1-10 Evrokod 3 Projektovanje
elinih konstrukcija -Deo 1- 10. deo:
Izbor kvaliteta elika obzirom naprema
ilavosti i lamelarnomi lomu
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima
za montau elinih konstrukcija Slubeni list SFRJ br. 29 iz 1990. godine.

Sprezanje
u
irem
znaenju
je
konstruktivno i funkcionalno objedinjavanje
razliitih materijala u jedinstven spregnuti
presek.

JP Putevi Srbije

Sprezanje
u
uem
znaenju
je
konstruktivno i funkcionalno objedinjavanje
elika i betona.
Ukupna duina mosta je odstojanje izmeu
osivinaa leita ili osovina krajnjih stubova
kod okvirnih konstrukcija bez leita.
Ukupna irina mosta je odstojanje izmeu
spoljanjih ivica ivinih venaca.
Ukupna povrina mosta je proizvod ukupne
duine i ukupne irine mosta, a slui kao
pokazatelj veliine mosta.

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Statiki rasponi mostova su razmaci izmeu

osovina susednih oslonaca.

9.8.2

Konstruktivna visina je visina rasponske

konstrukcije koja moe biti promjenljiva ili
konstantna.

Vie od 200 godina elik je bio osnovni

materijal za mostove. Od tridesetih godina
prolog veka beton preuzima primat za
mostove manjih i srednjih raspona.

Konzole su ivini tanji delovi poprenih

preseka rasponske konstrukcije.
Ivini venci su armirano betonski boni
elementi na konzolama betonskih rasponskih
konstrukcija.
Leita i zglobovi mostova su konstruktivni
elementi koji uestvuju u prenosu vertikalnih i
horizontalnih sila iz rasponske konstrukcije
na potpornu konstrukciju.
Dilatacijone spojnice mosta je opti naziv
za naprave koje omoguavaju rad objekta i
preuzimanje deformacija pomaka i ratacija.
Obino se ugrauju na krajnjim osloncima
RK.
Modanici su konstruktivni elementi koji
omoguavaju
zajedniko
(spregnuto)
delovanje elika i betona.
elini nosa je zavareni nesimetrini nosa
sa punim zidom.
elini sanduasti nosa je elini nosa
sa punim zidom zatvorenog sanduastog
preseka sa dva vertikalna ili kosa rebra i
donjim elinim pojasom.
Kolovozna armiranobetonska ploa koja je
modanicima povezana sa gornjim pojasom
elinih nosaa ini deo spregnutog preseka
Donja armiranobetonska ploa je deo
spregnutog preseka u zonama oslanjanja
(pritiska) RKSM velikih raspona.
9.8.1.4

Koriene skraenice

AP autoput
VP put sa vie traka (brzi put)
AB armirani beton
M/R/L magistralni, regionalni i lokalni putevi
BM betonski most
SM spregnuti most
SIM spregnuti integralni most
RK rasponska konstrukcija mosta
RKBM rasponska konstrukcija betonskih
mostova
RKSM rasponska konstrukcija spregnutih
mostova
ZO elina zatitna ograda
BZO betonska zatitna ograda
2

UVOD

Razvoj teorije i prakse sprezanja elika i

betona tokom poslednjih decenija ponovo je
uinio da elik bude konkuretan materijal za
mostove svih raspona i sistema.
U veem broju evropskih razvijenih zemalja u
toku je novi zamah u primeni spregnutih
konstrukcija u mostogradnji uz izraenu
kreativnost i inovativnost.
Smernica
daje
osnovne
principe
konstruisanja spregnutih mostova i sledi
unapreenja proistekla iz savremene prakse
projektovanja spregnutih mostova u Evropi.
Savremene
tehnologije
omoguavaju
sprezanje razliitih materijala. Sprezanje u
irem
znaenju
je
konstruktivno
i
funkcionalno objedinjavanje dva ili vie
materijala razliitih osobina u jedinstven
spregnut presek. Meu brojnim moguim
sprezanjanjima
razliitih
materijala
u
graevinarstvu praktinu primenu imaju
sprezanja elika i betona, sprezanje betona
razliite starosti i kvaliteta i sprezanje betona
i drveta.
Pri definisanju osnovnih osobina elika i
betona vae tvrenja:
- elik je dobar materijal za mostove, jer se
pored ostalog moe pouzdano i sigurno
zatititi od uticaja agresivne sredine;
- beton je dobar materijal za mostove, ali se
jo uvek ne moe garantovati njegova
trajnija zatita od uticaja agresivne
sredine.
Beton bez elika u smislu armiranja,
prednaprezanja ili sprezanja ne moe da
preuzme napone zatezanja. Prevaziene su
zablude i predubeenja da samo za eline
mostove treba raunati sa trokovima
odravanja.
Razvoj spregnutih konstrukcija odvija se u
dva pravca:
- razvoj teorije spregnutih konstrukcija i
eksperimentalnih istraivanja
- razvoj i unapreenje prakse konstruisanja,
projektovanja i postupaka graenja
spregnutih konstrukcija u mostogradnji.
Pri projektovanju i gradnji mostova sprezanje
elika i betona najee se primenjuje za
rasponske konstrukcije grednih sistema
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova

mostova. Pored grednih sistema sve vie se

primenjuje sprezanje okvirnih, lunih i
mostova sa kosim zategama.

Betonska ploa u sastavu donjeg pojasa

sanduastog ili grednog preseka smanjuje
potronju elika u zoni pritiska i poveava
krutost preseka.

Za projektovanje i gradnju spregnutih

mostova, pored poznavanja teoriskih osnova
i propisa, treba poznavati i postupke
radionike izrade, naina spajanja, a
posebno zavarivanja i montae elinih
konstrukcija.
Materijali za betonske mostove imaju velike
prirodne rezerve i cena rada je nia, pa je
zato da je beton u prednosti za manje i
srednje mostove.
Spregnuti mostovi su u prednosti za
pojedinane mostove srednjih raspona, jer
omoguavaju brzu gradnju bez angaovanja
vee opreme i rada na gradilitu. Za vee
mostove
samo
varijantna
reenja
omoguavaju objektivan i racionalan izbor.
Spregnuti mostovi se bre grade, lake
rekonstruiu, zamenjuju i recikliraju.
Putno mostovi sa elinim rasponskim
konstrukcijama su samo za velike raspone
(rasponi vei od 150 m) i nisu predmet ove
smernice.
Projektiranje, konstruisanje i gradnja oslonca
mostova (obalnih i srednjih stubova) i njihovo
temeljenje za mostove sa spregnutom ili
elinom rasponskom konstrukcijom je u
osnovi slino sa projektiranjem oslonaca i
temeljenjem za betonske mostove. Prenos
uticaja
sa
rasponske
na
potpornu
konstrukciju vri se preko leita, a u
specifinim uslovima preko zglobova i krute
veze (integralni mostovi).

Pri
projektovanju
spregnutih
mostova
posebno veih raspona i pri specifinim
uslovima
produktivna
je
kombinacija
materijala po duini mosta. Na delovima
iznad oslonaca i u kraim rasponima koristi
se betonski presek, a u srednjem delu velikih
raspona znatno laki spregnuti presek.
Okvirne integralne spregnute konstrukcije
mostova otklanjaju nedostatke spregnutih
grednih mostova sa dva oslonca (nema
dilatacijonih spojnica i leita) i omoguavaju
raspone i do 60 m.
9.8.3 STATIKI SISTEMI, OBIM I VRSTE
SPREZANJA
9.8.3.1

Za putne mostove spregnute konstrukcije se

koriste kao rasponske konstrukcije grednih i
okvirnih sistema, za nadlune konstrukcije
lunih mostova i za grede za ukruenje
viseih i mostova sa kosim zategama.
-

Spregnute konstrukcije i evropska norma

Eurocode 4 Design of composite steel and
concrete structures obuhvataju tri osnovna
konstruktivna elemenata: nosae, ploe i
stubove. Deo 2 se odnosi na spregnute
mostove. Spajanje elinih konstrukcija
zavarivanjem
i
visokovrednim
vijcima
omoguavaju nove funkcionalne i skladne
oblike preseka, radionikih i montanih
nastavaka i olakavaju izradu i montau.
U
savremenoj
praksi
projektovanja
spregnutih
mostova
elik

beton
karakteristina su tri trenda:
- okvirne integralne spregnute konstrukcije
- dvojno sprezanje i
- hibridni (meani) mostovi.
Kod spregnutih mostova velikih raspona
primenjuju se dvojno spregnuti preseci.

JP Putevi Srbije

Statiki sistemi

Putni mostovi sa jednim otvorom i sa

statikim sistemom grede sa dva oslonca,
raspona od 20 40 m, su pogodni za
sprezanje. Pozitivni moment du celog
raspona
najbolje
odgovara
prirodi
sprezanja elika i betona. Kolovozna AB
ploa na celoj duini nosaa prima
napone pritiska, a elini nosa napone
zatezanja usled momenata savijanja. Kod
ovog sistema postoji mogunost potpunog
sprezanja, tj. sprezanja sopstvene teine i
korisnog optereenja. Mostovi sa jednim
relativno veim rasponom primenjuju se
za premoavanje manjih i srednjih reka
kada se ele izbei reni stubovi, za
premoavanje dubokih suvih prepreka i
za premoavanje vetakih prepreka
kada
nisu
poeljni
medjuoslonci.
Konstruktivna
visina
rasponske
konstrukcije je konstantna i moe da se
izabere u irokim granicama od l/15
l/25.
Nedostatak mostova ovoga sistema su
esta oteenja zona oslonaca, leita i
dilatacijonih spojnica slanom vodom sa
kolovoza i poveani trokovi odravanja.
Putne mostove sa vie istih ili razliitih
raspona,
diskontinualnog
statikog
sistema, raspona 20 40 m, bez obzira
na povoljne uslove sprezanja treba
3

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova

izbegavati, jer su zone oslonaca

diskontinuiteta izloene oteenjima.
Putni mostovi sa kontinualnim rasponskim
konstrukcijama
primenjuju
se
za
premoavanje irih i dubokih prirodnih ili
vetakih prepreka. Broj, veliina i odnos
veliina raspona varira u irokim
granicama. Racionalni su rasponi od 30
140 m, pri emu krajnji rasponi treba da
budu manji za 60 80 % od srednjih
raspona da bi se izjednaili momenti u
prvim i ostalim poljima i osloncima.
Povoljne
su
i
este
rasponske
konstrukcije sa tri raspona i promenljivom
visinom konstrukcije, to pored statikih
prednosti doprinosi povoljnom estetskom
izgledu mostova. Kontinualne konstrukcije
omoguavaju manje konstruktivne visine,
koje se kreu od l/15 l/30 za mostove
konstantne visine i l/25 l/40 u poljima,
odnosno l/15 l/25 nad osloncima za
promjenljive visine konstrukcija.

Prednosti kontinualnih spregnutih rasponskih

konstrukcija su:
- mogunost premoavanja irokih i
dubokih
prepreka
relativno
velikim
rasponima,
- iri izbor mogunosti za ekonominu
montau eline konstrukcije,
- izbegavanje dilatacijonih spojnica iznad
medjuoslonaca, to je posebno znaajno
za putne i gradske mostove,
- racionalizacija potronje elika ako su
omoguene i ako se iskoriste adekvatne
forme sprezanja korisnog i stalnog
optereenja.
Da bi se obezbedilo sprezanja na celoj duini
kontinualne konstrukcije, tj. i u zonama iznad
srednjih oslonaca, gde negativni momenti
izazivaju prekomerna zatezanja u AB ploi,
moraju da se primene postupci koji ove

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

napone dovode u dozvoljene granice. To su

sledei postupci:
- prednaprezanje delova kolovozne ploe
iznad srednjih oslonaca kablovima
- unoenje pritiska u kolovoznu plou
vetakom
denivelacijom
srednjih
oslonaca (ovaj postupak se vie ne koristi,
jer
se
vremenom
izgubi
efekat
denivelacije)
- povoljan raspored betoniranja, tj. prvo se
betonira kolovozna ploa u poljima, a
kasnije u zonama oslonaca.
Za putne mostove i nadvonjake mogu
uspeno da se primene spregnute okvirne
integralne konstrukcije sa jednim rasponom
od 25 do 50 m, koje eliminiu nedostatke
spregnutih mostova statikog sistema proste
grede. Za premoavanje kanala i manjih
reka kada nisu poeljni meuoslonci brzo i
ekonomino moe da se izgradi integralna
spregnuta konstrukcija raspona 25 40 (50)
m. Za raspone do 30 m rasponska
konstrukcija je konstantne visine l/20 l/30, a
za raspone promenljive visine u polju l/30, a
na
osloncima
l/20
sa
parabolinim
intradosom, Krajevi RK su na duini 1,0 1,5
m kruto povezani sa vrhom elastinih krajnjih
stubova koji su temeljeni na buenim
ipovima 1,50 m. Do uvoenja u praksu
integralnih konstrukcija spregnuti mostovi su
projektovani kao proste grede. Zone
oslonaca ovih mostova, leita, dilatacijone
spojnice, krajevi konstrukcije i vrhovi stubova
trpe znatna oteenja zbog slane vode sa
kolovoza. Integralna okvirna konstrukcija
nema te nedostatke i lake se odrava.
Prednost u odnosu na betonske integralne
mostove je mogunost primene za vee
raspone,
laka
montaa
rasponske
konstrukcije i graenje bez uticaja vodenog
toka (slika 9.8.1).

Slika 9.8.1: Shema integralne spregnute konstrukcije mosta

Za dispoziciona reenja nadvonjaka iznad
autoputeva u useku preporuuju se
konstrukcije objekata u jednom rasponu. Za
raspone vee od 40 m u prednosti su
spregnute, elik beton rasponske
4

konstrukcije
promenljive
visine
kruto
ukljetene u betonske stubove. Na slici 9.8.2
pokazane su dve mogunosti da se
specifino konstruisanim stubovima utie na
smanje raspona spregnute RK.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Slika 9.8.2: Sheme integralnih spregnutih konstrukcija nadvonjaka raspona 40 50 m

Koncepcija i konstrukcija stubova zavisi od
kvaliteta materijala u useku. Ako je tlo
stabilno i dovoljne nosivosti moe da se
temelji i iznad nivelete AP u useku.
Modifikacijom oblika obalnih stubova i
promenljivom visinom rasponske konstrukcije
moe da se utie na poveanje raspona.
Kosim stubovima nadvonjaka moe se
znatno smanjiti efektivni statiki raspon i
poveati otvor objekta. Popreni preseci
spregnutih nadvonjaka zavise od veliine
raspona i irine objekata i bie obraeni u
poglavlju 9.8.4.

betoniranju i ovravanju betona kolovozne

ploe.

9.8.3.2

Vrste sprezanja

Obim i vrste sprezanja

Prema obimu sprezanja postoji:

Sprezanje samo za pokretno optereenje
Spregnuti presek prima samo pokretno
optereenje, a elini nosai preuzimaju
kompletnu sopstvenu teinu, teinu oplate,
radnika, betona i opreme mosta bez ikakvih
pomonih podupiranja u toku betoniranja.
Sprezanje za pokretno i deo stalnog
optereenja
Spregnuti presek prima korisno optereenje i
teinu delova konstrukcije koja nije vezana
za realizaciju armiranobetonske ploe
(oprema mosta). I kod ovakvog sprezanja
elini nosa nije poduprt u toku betoniranja
kolovozne ploe.
Sprezanje za korisno i ukupno stalno
optereenja
Ovaj obim sprezanja moe se ostvariti ako je
elini nosa poduprt u toku radova na

JP Putevi Srbije

Sprezanje uz prethodno ili naknadno

prednaprezanje
-

prethodno
naprezanje
montanim
postupcima;
deformisanje elinog nosaa u radionici i
betoniranje deformisanog nosaa;
prethodno
prednaprezanje
elinog
nosaa i
naknadno
prednaprezanje
betonske
kolovozne ploe.

U teoriji i praksi spregnutih konstrukcija

prisutne su tri vrste sprezanja elika i betona:
- kruto sprezanje kod koga nema (ili je
zanemarljiva) popustljivosti na spoju
izmeu elinog nosaa i armirano
betonske ploe,
- elastino sprezanje kod koga dolazi do
elastinog pomaka na spoju izmeu
elinog i betonskog dela spregnutog
preseka (u proraun se uvodi deformacija
sredstava za sprezanje);
- diskontinualno (isprekidano) sprezanje je
svesno
izostavljanje
sprezanja
na
delovima
nosaa
sa
maksimalnim
momentima iznad oslonaca. Kolovozna
AB ploa se na tim mestima ne prekida.
Na tim delovima nosaa nema sila
smicanja izmeu AB ploe i elinih
nosaa, a uzduna sila je konstantna.
Momente preuzima elini deo spregnutih
preseka.
Reoloki uticaji usled skupljanja i teenja
betona, kao i uticaji temperature, ne utiu na
poveanje sile, jer se ukupna sila smicanja
preuzima na krajevima nosaa na kojima

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

postoji sprezanje. U savremenoj praksi

projektovanja spregnutih mostova primenjuje
se diskontinualno sprezanje, ime se
izbegava primena uzdunih kablova za
prednaprezanje kolovoznih AB ploa radi
preuzimanja napona zatezanja. Poveana
potronja
elika
kompenzuje
se
jednostavnijom i brom gradnjom.

zavise od irine mostova, veliine raspona,

namene i uslova gradnje i bitno utiu na
tehnologiju radionike izrade, montae,
brzinu i cenu gradnje.

9.8.4 POPRENI PRESECI RK PUTNIH

SPREGNUTIH MOSTOVA
9.8.4.1

Uvod

U prvim decenijama primene sprezanja,

sprezani su samo nosai sa punim zidom. U
savremenoj praksi spreu se i reetkasti
elini nosai.
Koncept i konstrukciona reenja poprenih
preseka RK spregnutih putnih mostova

9.8.4.2

Popreni preseci RK putnih

spregnutih mostova

Za putne mostove raspona od 20 140 m,

bez obzira na statiki sistem, i ukupne irine
od 10 14 m racionalno reenje su preseci
sa dva glavna zavarena nosaa.
Presek sa slike 9.8.3 je ilustrativan za
mostove manjih raspona na M/R/L putevima
u naseljima sa brzinom vozila manjom od 50
km/h. Raspon konzola kolovozne ploe mora
da bude vei od irine peakih staza da bi
se omoguila ugradnja slivnika i kanalizacije
mosta. Razmak glavnih nosaa d je vei ili
jednak 2C tj. dvostrukom rasponu konzola.

Slika 9.8.3: Spregnuti presek RK za manje mostove na M/R/L putevima

Popreni nosai su na razmaku 6 10 m u
zavisnosti od razmaka glavnih nosaa.
Postavljeni su u ravni gornjih pojaseva
glavnih nosaa i spreu se sa AC ploom.
Kolovozna ploa je elastino ukljetena na
sve etiri strane, prima manje momente i
unakrsno je armirana.
Popreni presek mosta sa uputenim
kolovozom primenjuje se u sluajevima kada

je ograniena konstruktivna visina (slika

9.8.4) (gradski mostovi sa uslovljenim niskim
niveletama, nadvonjaci veih raspona).
Glavni nosai su elini nespregnuti, a
spreu se popreni nosai sa AB kolovoznom
ploom koja ima popreni kontinuitet. Za
irine kolovoza 6,00 8,00 m i razmake
poprenih nosaa 2,0 4,0 m konstruktivna
visina je 80 120 cm i zavisi od raspona
mosta.

Slika 9.8.4: Uputeni presek putnog mosta ograniene konstruktivne visine

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Za kontinualne mostove veih duina

poprene nosae ne treba sprezati sa
kolovoznom ploom. Postavljaju se u srednjoj
treini preseka i montanim nastavcima

povezuju se sa glavnim nosaima. Poloaj

poprenih nosaa omoguava racionalno
reenje skele i oplate za betoniranje
kolovozne ploe (slika 9.8.5).

Slika 9.8.5: Spregnuti presek RK za due mostove na AP, BP i M putevima

Popreni presek na slici 9.8.5 je koncipiran
za mostove i vijadukte za jedan kolovoz
autoputeva irine 12 14 m bez odvojenih
staza za odravanje i sa monolitnim ivinim
vencima i elinim sigurnosnim ogradama.
Na spoju AB ploe sa gornjim pojasom
glavnih nosaa nalaze se pravougaone vute
visine do 10 cm koje omoguavaju korekciju
geometrije.

Za mostove i vijadukte veih raspona i vee

konstruktivne visine preseka treba primeniti
racionalnije
reenje
sa
reetkastim
poprenim nosaima na razmaku 4 6 m i
spregama prema slici 9.8.6. Kolovozna
povrina je koncipirana za objekte na
autoputevima i na magistralnim putevima sa
veim brzinama. Popreni nagib kolovoza se
postie razliitim visinom vuta tako da su
glavni nosai iste visine, a izrada i montaa
eline konstrukcije je jednostavnija.

Slika 9.8.6: Spregnuti presek RK sa reetkastim poprenim nosaima

Za kontinualne spregnute mostove i vijadukte
raspona od 90 do 100 m, a posebno ako su u
krivini, preporuuju se zatvoreni sanduasti
preseci konstantne ili promenljive visine.
Sanduasti presek sledi krivinu trase puta i
preuzima torzione momente. Pri prelazu

JP Putevi Srbije

tekih tereta koji se kreu sredinom mosta

celi presek uestvuje u preuzimanju
optereenja (slika 9.8.7).
Poprena krutost preseka moe da se
postigne reetkastim poprenim nosaima ili
punim ivinim dijafragmama.

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.8.7: Sanduasti presek RK za velike raspone spregnutih mostova

Ako je potreban presek donje eline ploe
manji od d x , pri emu ne treba da bude
manji od 15 mm, konstruie se trapezni
presek sa smanjenom irinom donje ploe.
Popreni preseci spregnutih mostova i
vijadukata na brzim putevima ukupne irine

20 22 m veih raspona mogu da se

konstruiui kao sanduasti zatvoreni preseci
manje irine sa naglaenim konzolama, tako
da je c d. Presek je jednostavan za
montau i ne zahteva dodatnu opremu.
Poprene dijaframe i popreni nosai su na
razmaku 4 6 m (slika 9.8.8).

Slika 9.8.8.: Spregnuti sanduasti presek RK za mostove velikih raspona na brzim putevima i u
krivini
Savremeno reenje poprenog preseka
spregnutih mostova i vijadukata za oba
kolovoza autoputa ukupne irine 25 30 m
pokazano je na slici 9.8.9. Trapezni elini

sanduk ija je irina priblino jednaka treini

ukupne irine i konstantne visine ima
istaknute konzole kolovozne AB ploe koje
su poduprte elinim cevnim kosnicima.

Slika 9.8.9: Spregnuti presek RK za oba kolovoza autoputa

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Na osnovu analiziranih karakteristinih

primera
reenja
poprenih
preseka
spregnutih mostova za M/R/L puteve, BP i
AP se vidi da su mogua vrlo razliita reenja
prilagoena nameni, irini, veliini raspona,
raspoloivoj konstruktivnog visini, radionikoj
izradi i montai.

osovinama oslanjanja na stubove mosta i

ukruenja oslonaca sa spoljanje strane
glavnih nosaa. Kod manjih mostova
ojaavaju se konturne dimenzije i povrine
preseka za preuzimanje i prenos reakcija na
leita. Za vee mostove sa sanduastim
presekom formiraju se jaka okvirna ukruenja
koja pored reakcija mogu da preuzmu i
torzione momente usled nesimetrinog
optereenja i krivine u osi mosta. Ukruenja
oslonaca sa spoljanej strane preseka
omoguavaju prenos reakcija na leita iz
spregnutog preseka mosta.

9.8.4.3

Popreni nosai oslonaca i

ukruenja oslonaca

Svi analizirani popreni preseci RK putnih

SM moraju da imaju posebno konstruisane i
dimenzionirane
poprene
nosae
u

Slika 9.8.10: Popreni nosai oslonaca i ukruenja na dvojno spregnutom preseku mosta velikih
raspona
9.8.5 ELEMENTI SPREGNUTIH PRESEKA
Spregnute preseke rasponskih konstrukcija
putnih mostova ine:
- elini nosai (1)
- armirano betonska kolovozna ploa (2)
- sredstva za sprezanje modanici (3)
Kod mostova velikih raspona preseku se
dodaje i donja AB ploa u zonama pritiska
srednjih stubova (dvojno sprezanje).
9.8.5.1

promenljive visine (slika 9.8.11.a). Osnovna

karakteristika elinog nosaa za spregnute
mostove je naglaen presek donjeg pojasa.
elini nosai sa jednim zidom se koriste za
irok spektar raspona od 20 140 m za
mostove u pravcu. Za iroke mostove i
mostove u krivini veih raspona preporuuju
se sanduasti preseci (slika 9.8.11.b) kojima
se lake sledi krivina puta na mostu. Razmak
rebara treba da je najmanje 1,00 m i treba da
budu mogui kvalitetna radionika izrada i
odravanje tokom eksploatacije.

elini nosai

elini nosai se konstruiu kao limeni puni

zavareni nesimetrini nosai konstantne ili

JP Putevi Srbije

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika: 9.8.11: Preseci spregnutih nosaa

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova
proizvode se od konstrukcionog elika koji
mora da odgovara vaeem standardu JUS
C.B0.500, izdanje 1989. godine. Izbor
kvalitetne grupe materijala mora biti
usaglaeno sa namenom objekta, prirodom
optereenja, naponskim stanjem, tipom
preseka nosee konstrukcije, uslovima
eksploatacije i u skladu sa standardom
JUS.U.E7.010 Izbor osnovnog elinog
materijala iz 1988. godine. Konstrukcioni
elik je definisan i u poglavlju 3 Eurocode 3
Proraun elinih konstrukcija u skladu sa
EN 10025.
Preporuke za konstruisanje elinog preseka
RK spregnutih putnih mostova na osnovu
iskustva:
- Gornji pojas elinog nosaa sa jednim
zidom ne treba da bude manjeg preseka
od 300 x 15 (12).
- Donji pojas ima presek prema statikom
proraunu, s tim da irina ne treba da
bude manja od 1/6 visine rebra. Najvea
debljina jedne lamele je 3050 mm.
- Visina rebra je 1/201/30 srednjeg
raspona, debljina ne manja od 1215 mm.
9.8.5.2

Armirano betonska kolovozna

ploa

Osobine armiranog betona kao sastavnog

dela
spregnutog
preseka
odgovaraju
uslovima datim u Pravilniku o tehnikim
normativima za beton i armirani beton iz
1987. godine. Za spregnute preseke
primenjuje se beton marke MB30 MB60
(C30/39 C60/75). Za armiranje se koriste
ipke rebrastog elika (RA), prema uslovima
iz navedenog pravilnika. Dimenzije armirano
betonske ploe kao elementa spregnutog
nosaa odreuju se na osnovu funkcije ploe
u celini objekta i lokalnih napona i
deformacija, a ne prema potrebama
spregnutih preseka. Nosivost spregnutog
preseka postie se elinim delom preseka,

10

delimino
markom
betona
konstruktivnim postupcima.

ploe

Na putnim mostovima debljina AB kolovozne

ploe ne bi trebalo da bude manja od 25 cm
uz zatitne slojeve betona 5 cm. Armiranje se
vri u oba pravca (paralelno i normalno) u
odnosu na osu mosta i u obe ravni minimalna
armatura je 16/15 bez obzira na statiki
proraun.
Stvarni
preseci
armature
dimenzioniraju se prema statikom proraunu
ploe kao samostalnog elementa i kao dela
glavnih nosaa.
Na spoju sa elinim nosaima konstruiu se
vute minimalne visine 15 cm, duine 50 60
cm. Promenljivom visinom vuta moe se
regulisati popreni nagib kolovoza (slika
9.8.6). Kod ogranienih konstruktivnih visina
vute mogu da se izostave, ali moraju da se
predvide pravougaone vute visine 5 10 cm
kojima se regulie geometrija AB ploe i
neutraliu visinske greke na elinoj
konstrukciji (slika 9.8.5).
Cena gradnje armirano betonskih ploa utie
na konkurentnost spregnutih mostova.
Pokuaji da se AB ploe grade kao
montane, pokazalo je nedostatke zbog
smanjenoj trajnosti, pa se ne preporuuje za
nove mostove. Na smanjenje cene izrade AB
ploa moe da se utie tehnologijom gradnje,
tj. primenom pominih oplata koje kao
oslonac koriste sputene poprene nosae
prema slici 9.8.5. Tanje AB ploe, debljine 18
20 cm, karakteristine za prve decenije
primene spregnutih mostova. Danas su zbog
trajnosti i veih pokretnih optereenja debele
najmanje 25 cm.
9.8.5.3

Sredstva za sprezanje
modanici

Sredstva za sprezanje treba da obezbede

zajedniko (spregnuto)
delovanje dva
razliita
konstruktivna
materijala
u
jedinstvenom spregnutom preseku.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Modanici preuzimaju sile smicanja koje

nastaju na kontaktu dva razliita materijala, a
time omoguavaju jedinstveno delovanje
spregnutog
preseka
i
ostvarivanje
pretpostavki na kojima se zasniva analiza
napona i deformacija, odnosno dokaz
sigurnosti.

Materijal za epove sa glavom je hladno

oblikovani elik zatezne vrstoe u 450
2
N/mm , granicom razvlaenja V 350
2
N/mm i izduenjem s 25 %.
PRENIK
EPOVA

d
(mm)

13

16

19

22

Za sprezanje elinih nosaa i armiranih

betonskih ploa koriste se elastini i kruti
modanici raznih oblika. Podjla je zasnovana
nainom preuzimanja napona smicanja. U
savremenoj praksi najvie se koriste elastini
modanici u vidu epova.

VISINA
NAKON

h
(mm)

60

70

80

100

90

100

150

175

Prednosti modanika u vidu epova sa

glavom su:
- brzo i jednostavno spajanje za elini
nosa korienjem runog pitolja za
poluautomatsko zavarivanje elektrinim
otporom;
- zauzimaju mali prostor, a time najmanje
remete raspored armature u betonskim
ploama;
- kombinovan
prenos
sile
smicanja
savijanjem, zatezanjem i smicanjem i
povoljan tok u dijagramu nosivost
deformacija, to je posebno povoljno za
dinamiki
optereene
konstrukcije
izloene zamoru, kod kojih je prisutno i
vertikalno smicanje;
- manja teina za 15 30 % u odnosu na
druge tipove modanika;
- postavljaju se u radionici na ve gotove
nosae bez deformacija lamele na koju se
vare i bez bojazni da e doi do oteenja
u toku transporta.

ZAVARIVANJA

Slika: 9.8.12: Izgled i dimenzije epa sa

glavom
Minimalno rastojanje epova sa glavom u
smeru delovanja sile smicanja (u smeru
osovine nosaa) je 5d, a normalno na smer
smicanja 3,5d. Prekrivanje betonom na svim
stranama ne sme da bude manje od 50 mm.
Najvei razmak epova je 600 mm, a
najmanji 100 mm. Nosivost grupisanih
modanika na veim razmacima mora da se
dokae posebno.

Slika 9.8.13: Normativni razmaci epova i odnosi prema betonskoj ploi

Slobodna povrina vute mora da bude van
naznaene linije A-B na slici 9.8.13.
Vrednost prenika epova je ograniena na
22 mm zbog postupka varenja elektrinim
otporom i rasta potronje i cene elektrine
energije.

JP Putevi Srbije

Vrednost dijametra se je ograniena i

debljinom t pojasa elinog nosaa:
- za pritisnuti pojas, d 2,5 t
- za zategnuti pojas, d 1,5 t.
Granina nosivost vitkih modanika u obliku
epova sa glavom visine h 4,0 d odreena
je manjom od dvije vrednosti:

11

Rasponske konstrukcije putnih spregnutih mostova

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

(merodavno je gnjeenje betona)

= 0,7
(merodavno je otkazivanje modanika)
2

Eb je modul elastinosti betona u N/mm

b28 je vrstoa na pritisak betonske kocke
2
(MB) u N/mm
u je vrstoa pri zatezanju elinog
2
modanika u N/mm
d je prenik epa sa glavama u mm.
9.8.5.4

na krajevima donje ploe nastaju velika

optereenja modanika
prenos sile u donju plou se koncentrie u
zonama vertikalnih limova
ako je u vertikalnim limovima rasporeeno
vie redova modanika moe se
pojednostavljeno
pretpostaviti
da
uvoenje sile u donju plou ide iskljuivo
preko modanika u vertikalnim limovima i
u njihovoj blizini
poprena ojaanja vertikalnih limova i
donjeg pojasa preuzimaju znaajan deo
napona smicanja i tako rastereuju
modanike
sile se iz elinog poprenog preseka u
donju betonsku plou prenose silama
smicanja i zatezanja u modanicima.

Dvojno spregnuti preseci

Kod spregnutih mostova velikih raspona

primenjuju se dvojno spregnuti preseci.
Betonska ploa u sastavu donjeg pojasa
sanduastog preseka smanjuje potronju
elika u zoni pritiska i poveava krutost
preseka. Pri projektovanju dvojno spregnutih
mostova postavljaju se pitanja izbora
odgovarajuih statikih modela, prorauna,
konstruiranja i granica ekonominosti.
Pitanja se odnose na:
- tok napona smicanja izmeu elinog
sanduastog nosaa i betonske donje
ploe
- delotvornost
povrinskog
sprezanja
izmeu donje eline i betonske ploe
- ueu modanika i poprenih ukruenja
pri prenosu sila smicanja u donju
betonsku plou
- unos sile u donju plou na krajevima
ploe
- pretpostavke o visini i irini debelih
betonskih ploa koje uzimaju uee
- zamor visokooptereenih modanika
- uticaj
pojedinanih
velikih
napona
smicanja krute betonske ploe na
raspored statikih koliina
- ekonomina reenja kojima se pritisak na
oplatu i sopstvena teina sveeg betona
prenose na eline vertikalne limove i
donju plou
- konstruktivna reenja i ekonominost
upotrebe betonskih poprenih nosaa
iznad oslonaca.
Najbitniji rezultati nekih aktuelnih istraivanja
na temu dvojnog sprezanja:
- za dvojno sprezanje su povoljnije
konstrukcije sa promjenljivom visinom
- treba
izbegavati
nagle
promene
poprenog preseka

12

JP Putevi Srbije