V.

Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

PRIMER 1
Simetrina okvirna konstrukcija temelja teke opreme sastoji se od armiranobetonske
platforme - rotilja greda, zglobno oslonjene na etri ugaona konzolna stuba. Za uticaje gravitacionih optereenja, stubovi su centrino optereeni relativno znaajnim normalnim silama.
Rezultat formalnog prorauna prema YU81 propisima, za objekat u zoni niskog seizmikog intenziteta je da raunska armatura stuba nije potrebna, pa je usvojen minimalni
procenat armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori" analizira se ta se moe realno
oekivati pri dejstvu zemljotresa. Primer je tako koncipiran da ukae na vanu injenicu da
nivo seizmikog optereenja nije determinisana veliina, analogna uticajima vetra na primer,
ve da zavisi od odgovora konstrukcije na pomeranja tla.
U okviru ovoga primera prikazan je i koncept obezbeenja potrebne duktilnosti
stubova prema EC8, utezanjem jezgra stuba uzengijama. Pored toga, ilustrovan je i pojam
efekata drugoga reda, kao i postupak realizacije koncepta programiranog ponaanja prema
EC8.
U okviru primera samo se ukazuje na dodatne zahteve koje YU81 ne sadri, a deo su
regularne procedure prema EC8: pitanje torzionih efekata kod nominalno simetrinih
konstrukcija, kao i pitanje kombinovanja istovremenih dejstava zemljotresa iz dva upravna
pravca. Kako u ovom, tako i u ostalim primerima, nije prikazana numerika analiza ovih
efekata prema EC8, jer je sloena a nije bitna za razumevanje osnovnih pojmova u vezi
odgovora armiranobetonskih konstrukcija na dejstvo zemljotresa.

1-1

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

PRIMER 1
Dimenzionisati stubove POS S okvirne konstrukcije platforme - temelja fiksirane opreme.
Proraun i konstruisanje detalja izvriti preme domaim pravilnicima /1/ i /2/.

0,40

0,40

5,0

S
5,0

5,0

5,0

5,0

0,40
5,0

15,0

Oprema

Oprema
H=2,25

0,40

dp=0,25

L=15,0

CM, CK
0,40

d=1,50

0,40

Presek A-A

Osnova

B=15,0

Slika 1.1 - Dispozicija konstrukcije (u metrima)

Podaci:

Ukupna teina opreme P= 1600kN

Objekat II kategorije
Tlo II kategorije
Podruje VII stepena intenziteta zemljotresa
Uticaje vetra zanemariti (zatvoren objekat)

1.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE

Hp

Zm

Zk

Zo

em

Uz pretpostavku simetrinog rasporeda opreme u osnovi, geometrijske karakteristike

konstrukcije kao i raspored masa su dvoosno simetrini u osnovi. Zbog poklapanja centra
masa CM i centra krutosti CK, torzioni efekti u osnovi pri zemljotresu se zanemaruju /1/.
Uz pretpostavku zglobne veze platforme i stuba, horizontalnu stabilnost konstrukcije
obezbeuju etri konzolna stuba, krutou na savijanje. Konstrukcija je regularna u pogledu
rasporeda konstrukcijskih noseih elemenata (rasporeda krutosti) kao i masa u osnovi i po
visini. Prema Pravilniku YU81 /1/, analiza uticaja zemljotresa moe da se izvri metodom
ekvivalentnog statikog optereenja,
Ns
pretpostavljajui da zemljotres deluje u
CMo
Ns
d
S
d
CM
pravcu jedne, ili druge glavne ose konm S
strukcije objekta. Nivo naprezanja konCMk
strukcije pri zemljotresu kontrolisan je
'Plastini
nosivou 'plastinog zgloba' visine Hp,
zglob'
slika 1.2.
B
Pomeranje d mase odreeno je deformacijom
savijanja stuba visine H, dok se
Slika 1.2 - Dinamiki model konstrukcije
platforma i oprema translatorno pomeraju
CM0 , Z0 - centar mase opreme
CMk , Zk - centar mase konstrukcije
za isti iznos, slika 1.2.
CM, Zm - centar ukupne mase objekta
Uz pretpostavku da su AB platforma i
1-2

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

oprema jedinstveno kruto telo, horizontalna inercijalna sila S koja deluje u centru CM ukupne
mase m, izaziva promenu aksijalnog optereenja stuba, NS=Sem /B, koja se u ovom sluaju
zanemaruje. Dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m u vrhu stubova, slika 1.2.
1.2 ANALIZA OPTEREENJA I MASA
Sopstvena teina konstrukcije (zanemareni stubovi):
Ploa (dp= 25cm)
0,2515,40225
= 1482,3 kN
Grede (b/d= 40/150cm)
80,40(1,50-0,25)1525 = 1500,0 kN
odbijena ploa
G= 2982,3 kN
Oprema
P= 1600,0 kN
Komentar: S obzirom da je oprema fiksirana, usvaja se da je u sluaju zemljotresa na
konstrukciji prisutno ukupno korisno optereenje P.
Ukupna teina:
W=G+P= 2982,3+1600,0=4582,3 kN
Ukupna masa konstrukcije i opreme:
m= W/g= 4582,3/9,81= 467,1 kNs2/m
Aksijalno optereenje stubova
Stalno optereenje:
Ng= G/4= 2982,3/4 = 745,6 kN
Korisno optereenje:
Np= P/4=1600,0/4 = 400,0 kN
Totalno optereenje:
Nw= W/4= 4582,3/4 = 1145,6 kN
1.3 KONTROLA STUBOVA ZA UTICAJE GRAVITACIONIH OPTEREENJA
Usvojeno: b/d= 40/40, MB 30 (B= 20,5 MPa)
Vitkost stuba: = lk /imin= 22,25 12 /0,40= 39

0,688

0,349

0,454

Uticaji drugog reda sa efektima poetne imperfekcije i teenja betona stuba

u ovom sluaju se mogu zanemariti.
Granini uticaji u preseku stuba:
Nu=1,9Ng+2,1Np =
1,9745,6+2,1400,0 = 2256,6 kN
Mu 0
n= Nu /(bdB)=
2256,6/(40402,05)=0,688
C
B
m=
0
0,064
Dijagram interakcije br.115 /3/, taka
A
A na Dijagramu 1.1, =0 .
Odgovara minimalni procenat armiDijagram 1.1 - Dijagram interakcije simetrino armiranog ranja 0,6%(usvojeno), odnosno 4R19
pravougaonog preseka, a/d=0,1, sv=400MPa
(Fa= 11,32 cm2, = 0,71%> 0,6%).

1.4 DEJSTVO ZEMLJOTRESA

1.4.1 Kontrola uslova duktilnosti u oblasti plastinog zgloba
Prema lanu 61 Pravilnika /1/, zbog obezbeenja zahtevane duktilnosti u oblasti plastinog zgloba, ograniava se iznos aksijalnog naprezanja stubova:
0 /B 0,35 gde je 0= N/F; B= 0,7 k
(1.1)
NNw=1145,6 kN
- normalna sila usled gravitacionog optereenja
F= bd= 4040=1600 cm2 - povrina preseka betona
k=30 MPa
- vrstoa betona ~ MB
2
0=1145,6/1600=0,72 kN/cm

1-3

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

0 /B= 0,72/(0,73,0)= 0,34< 0,35 - Uslov je zadovoljen

1.4.2 Raunsko seizmiko optereenje konstrukcije - S
Da bi se ograniio iznos nelinearnih, post-elastinih deformacija konstrukcije pri zemljotresu, potrebna nosivost sistema na horizontalne uticaje prema lanu 21 /1/ treba da je najmanje jednaka ukupnoj horizontalnoj seizmikoj sili S:
S= KW
(1.2)
gde je:
W= 4582,3 kN
- ukupna teina objekta
K= k0 ks kp kd
- ukupni seizmiki koeficijent
k0= 1,0
- koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
ks= 0,025
- koeficijent seizmikog intenziteta (VII zona)
kp= 1,0
- koeficijent duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
kd= 0,7/T
- koeficijent dinaminosti (II kategorija tla)
d

EI

P=1,0

Slika 1.3 - Odreivanje

perioda oscilovanja

Period oscilovanja T, slika 1.3:

T= 2p md
m= 467,1 kNs2/m (ukupna masa)
d= 1H3/(3EI)
pomeranje mase usled jedinine horizontalne sile P=1
MB30E= 3,15107 kN/m2
etri stuba: b/d= 40/40I= 40,404/12= 8,5310-3 m4
EI= 3,151078,5310-3= 2,688105 kNm2
H= 2,25 m
d= 12,253/(32,688105)= 1,41210 -5 m

T= 2p 467,1 1, 412 10-5 = 0,51 s

Koeficijent dinaminosti
Kd= 0,7/0,51> 1,0 usvojeno Kd= 1,0
Ukupni seizmiki koeficijent K:
K= 1,00,0251,01,0= 0,025> minK=0,02 (lan 23)
Ukupna projektna seizmika sila S:
S= 0,0254582,3= 114,6 kN

(1.3)
(1.4)

(<2,0 s lan 27)

1.4.3 Kontrola pomeranja konstrukcije pri zemljotresu

Raunsko pomeranje pri zemljotresu iznosi:
d= Sd = 114,61,41210 -5= 1,610 -3 m< H/600= 2,25/600= 3,7510 -3 m
Komentar: S obzirom da konstrukcija nema pregradnih zidova i fasada koje bi se mogle
otetiti pri zemljotresu, navedeni dokaz je u ovom sluaju verovatno formalan (lan 16).
Voditi rauna da su sraunata 'pomeranja' samo uporedna veliina, i ne pretstavljaju realna
pomeranja pri zemljotresu, koja su znatno vea. Otuda i znaci navoda.
1.4.4 Dimenzionisanje preseka stuba
Presek stuba b/d= 40/40; MB30; RA400/500
Komentar: glatka armatura GA danas se uglavnom koristi za uzengije
Aksijalno optereenje:
N= Nw= 1145,6 kN
Moment savijanja u ukljetenju jednog stuba usled zemljotresa:
Ms= SH/4= 114,62,25/4= 64,5 kNm
1-4

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Granini uticaji (lan 15, = 1,30)

Kombinacija 1, Nw deluje 'nepovoljno'
Nu= 1,3Nw= 1,31145,6= 1489,3 kNm
Mu= 1,3Ms= 1,364,5= 83,8 kNm
n= Nu / bdbB=1489,3/40232,05= 0,454
m= Mu /bd2bB=83,8102/40332,05= 0,064
Kombinacija 2, Nw deluje 'povoljno'
Nu= 1,0Nw= 1,01145,6= 1145,63 kNm
Mu= 1,3Ms= 83,8 kNm
n= 1145,6/40232,05= 0,349
m= 0,064
Potreban mehaniki procenat armiranja iznosi =0 !
Usvojeno: 4R19 (= 0,71%)

Taka B na Dijagramu 1.1

Taka C na Dijagramu 1.1

1.4.5 Kontrola uticaja transverzalnih sila

Transverzalna sila jednog stuba
Qs= S/4=114,6/4 =28,6 kN
Granina vrednost transverzalne sile (=1,3)
Qu= Qs= 1,328,6= 37,2 kN
Najvea dozvoljena vrednost transverzalne sile prema BAB-u, lan 92 /2/, ograniena je
dozvoljenom vrednou nominalnog napona smicanja n preseka, koji treba da je manji od
vrednosti 5r.
MB30r=1,1 MPa
(BAB, lan 89 /2/)
tn= Qu /(bz)= 37,2/(4032,0)= 0,03 kN/cm2= 0,3 MPa< 5r =5,5 MPa
Komentar: Ogranienjem napona smicanja u stvari se ograniava maksimalna
dozvoljena veliina transverzalne sile, kako bi se spreio lom pritisnute dijagonale modela
reetke. U sluaju stubova, normalna sila pritiska stuba u ovom sluaju deluje nepovoljno, to
algoritam BAB-a ne uvaava.
Proraunske uzengije stuba etiri, do sada poznata razloga zbog ega su uzengije stubova korisne, su:
-osiguranje od loma usled transverzalnih sila;
-utezanje preseka betona i poveenje duktilnosti;
-podupiranje vertikalne armature i spreavanje njenog izvijanja;
-popreno armiranje nastavaka vertikalne armature.
Tri poslednja efekta su sadrana u BAB-u /2/, odnosno Yu81 /1/ u vidu pravila za armiranje (maksimalni razmak, odnosno minimalni dozvoljeni prenik uzengija), dok je prvi razlog nejasno naveden u lanu 63 Yu81 /1/: ako se analiza sistema konstrukcije vri dinamikim postupkom, granina poprena sila u plastinim zglobovima pokriva se iskljuivo
poprenom armaturom.
Komentar: lan 63 odnosi se na okvirne konstrukcije i naveden je nakon dva lana koji
se odnose na stubove. Zanemarenje nosivosti betona bez obzira na veliinu nominalnog napona smicanja tn (videti BAB, sluaj tr <tn< 3tr...) tipino je za osiguranje oblasti plastinih
zglobova greda visoke duktilnosti (to je implicitno ugraeno u Yu81). U ovom primeru,
zahtev stava 63 usvojen je za oblast plastinog zgloba-ukljetenja stuba, iako nije primenjen
dinamiki postupak analize.
Duina Hp plastinog zgloba je reda veliine Hp 0,5d, dok se posebni zahtevi za
armiranje u stvari odnose na neto iru kritinu oblast duine hcr, sl. 1.4. Prema Yu81, hcr=
1,0 m, lan 62.

1-5

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Mu
Qu

mfusv

~z

Nu

45

Hp

mfusv

hcr

mfusv

Za
a=4,5

Db

z
h=35,5
d=40,0

Slika 1.4.a - Ilustracija loma stuba

usled zemljotresa

Slika 1.4 - Osiguranje od loma

transverzalnim silama

7x15=105
URf8/15
225
2,5

40

13x7,5=97,5
URf8/7,5

4Rf19

20

Uz pretpostavku pojave kose prsline pod uglom q= 45, potrebna proraunska horizontalna armatura iznosi, slika 1.4:
X= 0 (mfuv)z/s= Qu
(1.5)
gde su:
z 0,9h= 0,935,5= 32,0 cm
- krak unutranjih sila
m= 2
-senost uzengija
2
fu= 0,5 cm
-povrina preseka
uzengije (R8)
v= 400 MPa
-granica razvlaenja
elika (RA)
Qu= 37,2 kN
-granina vrednost
transverzalne sile
Maksimalni razmak uzengija R8 (m=2):
s zmfuv /Qu= 32,020,540,0/37,2= 34,4 cm
Prema lanu 62, maksimalni razmak uzengija iznosi 15 cm,
dok se u blizini vorova, na duini 1,0 m, razmak dvostruko
smanjuje.
Usvojeno: UR8/15 (7,5)
Uzengije su preklopljene po kraoj strani preseka-lan 62
Yu81 /1/. Videti i komentar 6.17-deo A.
Komentar: Prema lanu
65
Yu81, armatura se
a0=2,5
4Rf19
nastavlja
van podruja
URf8
plastinih zglobova, videti i lan 191 BAB-a! S ob40
zirom na malu visinu stuba, poduna armatura se
Slika 1.6 - Armatura stuba

Slika 1.5 - Armatura stuba - presek

1-6

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

moe izvesti bez nastavljanja, POS 1 na slici 1.6.

Nastavljanje armature van plastinih zglobova, praktino na polovini visine stuba je komplikovano za izvoenje, konano, osim na vezi sa temeljom, plastini zglobovi u stubovima se
izbegavaju (teorija). U praksi se ovaj zahtev esto ignorie, ili se 50% armature nastavlja u
jednom presku. EC8 podrava ovakva reenja, ali zahteva odgovarajue popreno armiranje
uzengijama u zoni nastavka vertikalne armature.
1.5 PITANJA I ODGOVORI
1.5.1 Zbog velike normalne sile i malog momenta usled seizmikog optereenja, nije potrebna
proraunska armatura, poglavlje 1.4.4. ta bi se desilo da je usvojen nearmiran stub, i ta e da
se dogodi sa ovako armiranom konstrukcijom pri zemljotresu?
Ukratko, nearmirana konstrukcija e moda da se srui, dok e realno seizmiko optereenje armirane konstrukcije biti vee od propisima zahtevanog, izraz (1.2) na str. 1-4. Seizmiko optereenje nije determinisana veliina, ono zavisi od odgovora konstrukcije na pomeranja tla.
Kako bi na zemljotres odgovorila nearmirana konstrukcija koja ima dovoljnu nosivost da
prinudna pomeranja usled zemljotresa izdri u granicama elastinog ponaanja materijala?
Prema EC8 /4/, uslovima ovoga zadatka odgovara tlo kategorije B (S= 1,0), objekat III
kategorije (faktor znaaja I = 1,0), dok za maksimalno ubrzanje tla u zoni VII stepena intenziteta od ag= 0,10g, vrednost odnosa a iznosi =ag /g= 0,10.
Za sraunatu vrednost perioda oscilovanja
Se (T)
T= 0,51s, ordinata elastinog spektra ubrzanja
iznosi, slika 1.7:
aSb0
Priguenje 5%
Se(T)= S0= 0,101,02,5 =0,25
Tlo kategorije B
a seizmiko optereenje pri elastinom odgovoru konstrukcije iznosi:
Fe=SeW=0,254582,3=1145,5 kN
= 10S(Yu81)!, (poglavlje 1.4.2)
Realno
maksimalno pomeranje elastine konaS
strukcije iznosi:
de=Fed =1145,51,41210-5= 0,016 m
T=0,51
T (s)
gde je d pomeranje usled jedinine sile, poTb=0,15
Tc=0,60
glavlje 1.4.2. Transverzalna sila i momenat savijanja jednog stuba iznose:
Slika 1.7 - Elastini spektar
Qse= Fe /4= 1145,5/4= 286,4 kN
(videti i sl.6.2, 6.3 - deo A)
Mse= QseH= 286,42,25= 644,3 kNm
Pri normalnoj sili u preseku Nw=1145,6 kN (poglavlje 1.2), ekscentricitet iznosi
e= Mse /Nw= 644,3/1145,6= 0,56 m > d/2= 0,40/2= 0,20m (sila je van preseka)
Nearmirani stub bi se sruio, ili bi se, nakon iscrpljenja nosivosti betona na zatezanje i
faktikog loma preseka, oformio krti mehanizam zasnovan na trenju. Prema tome, stub
mora da bude armiran, jer je to preduslov formiranja duktilnog mehanizma.
ta e se stvarno dogoditi pri zemljotresu? Ako se usvoji koncept jednakih pomeranja (strana 6-18, deo A), onda konstrukcija treba da izdri sraunato pomeranje de= 16 mm.
Na slici 1.8 prikazan je dijagram moment-krivina preseka prema slici 1.5 (4R19,
=0,71 %, Nu=1145,6 kN, maxa= 30). Moment nosivosti preseka iznosi Mu= 217,1 kNm.
Seizmiko optereenje konstrukcije, pri istovremenom dostizanju kapaciteta nosivosti
plastinih zglobova etri stuba iznosi:

1-7

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

FCD= 4Mu /H= 4217,1/2,25= 386,5 kN

(= 0,084W=3,37S, poglavlje 1.4.2)
Odgovarajua transverzalna sila jednog stuba iznosi
Qu= 386,5/4= 96,6 kN
to je jo uvek manje od nosivosti uzengija UR8/7,5
Qm =zmfuv /s= 32,020,540/7,5= 136,5 kN
M(kNm)

F(kN)

Mu=217,1

1145,5

75%Mu
=163

k(1/m)
ky~0,0090

386,5

114,5

YU81 1

ku=0,02028

Slika 1.8 - Moment-krivina preseka

1,6

d(mm)
16,0

Slika 1.9 - Odgovor konstrukcije, sila-pomeranje

H=2,25m

Hp~0,20m

Raunski odgovor konstrukcije, prema propisima, prikazan je linijom 1, odgovor elastine konstrukcije linijom 2, a realni odgovor linijom 3 na slici 1.9.
Moe li konstrukcija da izdri pomeranje de= 16mm,
dm
ako su dilatacije betona odnosno elika ograniene na
b=3,5 odnosno a=30 (usvojeno, jer se u sluaju
F
zemljotresa dozvoljavaju poveane dilatacije elika)?
Prema slici 1.8, maksimalna krivina preseka iznosi u=
Tok krivina
0,02028
1/m, a krivina na granici elastinosti (uz bilipreseka-k
nearnu aproksimaciju) y= 0,009 1/m. Sa duinom plastinog zgloba Hp0,5d=0,50,40=0,2 m, slika 1.10, pomeranje vrha pri dostizanju kapaciteta deformacija iznosi
dm= (0,5 yH)2H/3+Hp(u- y) (H-0,5Hp)=
(0,50,0092,25)22,25/3+
0,20(0,02028-0,009)(2,25-0,50,20)
=0,0076+0,0048=0,012
m=12 mm< de= 16mm
ky
ku
Kapacitet deformacija je nedovoljan. Treba poveati ili
nosivost (y) ili duktilnost krivine (u /y) - na projektantu
Slika 1.10 - Deformacija konstrukcije
je da utvrdi optimalni balans nosivosti i duktilnosti.
1.5.2 Ako je, uz minimalni procenat armiranje, nosivost konsturkcije vea od propisima zahtevane (FCD>S), moe li se izbei utezanje preseka i obezbediti elastini odgovor minimalno
armirane konstrukcije pri zemljotresu?
Prema EC8, minimalna vrednost realno obezbeenog faktora ponaanja iznosi
odnosno, nivo seizmikog optereenja nema potrebe usvajati veim od
maxFd maxSdW= SeW/mnq= SeW/1,5= 0,67SeW
U konkretnom sluaju
Fd=0,670,254582,3= 767,5 kN
Normalna sila i momenat jednog stuba tada iznose:
1-8

minq=1,5,

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Nw= 1145,6 kN
Ms= 767,52,25/4= 431,7 kN
Sa vrednostima koeficijenata sigurnosti = 1,0 za normalnu silu, i = 1,3 za moment
savijanja, potrebna ukupna armatura preseka 40/40 cm, armiranog ravnomerno po obimu
iznosi potFa= 100 cm2, = 6,25%. Prema BAB- u, lan 189, maksimalni dozvoljeni procenat
armiranja je 6%, dok savremeni seizmiki propisi procenat armature pritisnutih elemenata
ograniavaju na oko 4,0%. Prema tome, potrebna nosivost za elastini odgovor konstrukcije
ne moe da se obezbedi sa usvojenom armaturom, pa ni sa eventualno maksimalno dozvoljenom armaturom u preseku.
1.5.3 Pa dobro, jesu li uzengije UR8/7,5 prema slici 1.5 dovoljne da obezbede potrebno utezanje preseka i poveenje kapaciteta deformacija?
Na ovo pitanje Yu81 ne daje odgovor, pa da vidimo ta kae EC8, na primer /4/.
Reetka vertikalne armature i uzengija spreava jezgro betona da ne iscuri, ali samo u
vorovima u kojima rezultanta zatezanja uzengija podupire vertikalnu armaturu - gura je
prema jezgru. Izmeu vorova se formira svod. Na slici 1.11, takvih vorova ima n=8. Ako
bi presek imao samo uzengiju POS 1, tada je n=4, manja je globalna efikasnost utezanja
uzengijama- . Za nerafiranu, neutegnutu masu betona pretpostavlja se da moe da otpadne
nakon par ciklusa visokih dilatacija betona, slika 1.11.b.
2

bc

bi

n=8

b0

a0

d0
dc

a.

b.

Slika 1.11 - Mehanizam utezanja betona

Ako stub treba da zadovolji traenu vrednost konvencionalnog faktora duktilnosti

krivine-CCDF, potrebno je da su istovremeno obezbeeni sledei uslovi:
wwd k01/rdsy,d(0,35AC/AO+0,15)-10cu
(1.6a)
wwd wwd,min
(1.6b)
gde je:
V f
wwd= h yd
- mehaniki zapreminski koeficijent armiranja uzengijama
V0 f cd
Vh
- zapremina sloja uzengija na razmaku s
V0
- zapremina utegnutog jezgra betona visine s
fyd= fyk /s
- projektna granica teenja elika (videti 6.16- deo A)
fcd= fck /c
- projektna vrstoa betona (videti 6.16- deo A)

wwd,min

-minimalna dozvoljena vrednost wwd

(= 0,13/0,09/0,05 za DCH/M/L)
1-9

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

d= Nsd /(ACfcd)

- normalizovana proraunska aksijalna sila

(d 0,55/0,65/0,75 za DCH/M/L)
1/r
- zahtevana vrednost CCDF
= 13/9/5 za stubove DCH/M/L
= q2 za 'samostalne zidove' (q - faktor ponaanja)
= 0,8q2 za 'spojene zidove'
sy,d
- proraunska vrednost dilatacije zatezanja elika na granici
teenja
(za RA 400/500, sy,d 0,02/s; s=1,15)
AC= bcdc
- ukupna povrina preseka betona
AO= b0d0
- povrina preseka utegnutog jezgra
cu= 0,0035
- nominalna granina dilatacija betona
k0
- koeficijent (= 55/60/65 za DCH/M/L)
=ns
- 'globalna efikasnost utezanja uzengijama'
Za pravougaoni presek, vrednost parametara a iznosi
n= 1 - b 2i / 6 Ao
i

bi
s

s= (1-s/2b0 )2

- rastojanje uzastopnih pridranih podunih ipki armature,

slika 1.11.a
- razmak uzengija

bc=40

b0=34,2

Konano, primer.
b0= d0= 40-2(2,5+0,8/2)= 34,2 cm
bi= 40-2(2,5+0,8+1,9/2)= 31,4 cm
uRf8/7,5
MB30 prema BAB-u priblino odgovara
C25/30 po EC2. /5/
4Rf19
a0=2,5
Domai propisi podrazumevaju konstrukciju visoke duktilnosti (videti 7.3-deo A). Odgovara klasa visoke duktilnosti-DCH prema EC8.
DCH wwd,min= 0,13
Obezbeeno wwd :
bi=31,4
4,3
4,3
fyd= fyk /s= 400/1,15= 342,8 MPa
d0=34,2
fcd= fck /c= 25/1,50= 16,67 MPa
Vh= 434,20,5= 68,4 cm3 (R8, fu= 0,5 cm2)
dc=40
V0= 34,227,5= 8772,3 cm3
Slika 1.12 - Varijanta utezanja uzengijama
68, 4 342,8
wwd=
= 0,16> wwd,min= 0,13
8772,3 16, 67
Obezbeeno wwd vee je od minimalnog, izraz 1.6.b, ali, da li je dovoljno, izraz 1.6.a?
AC= 402= 1600 cm2
A0= 34,22= 1169,64 cm2
4 31, 4 2
n= 1 = 0,438
6 1169, 64
7,5
s= (1 )2 = 0,793
2 34, 2
= 0,4380,793= 0,347
Nsd= 1145,5 kN (=1,0)

1-10

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

bc=40

bi

bc=40

bi=34,2/2=15,7

b0=34,2

4
~2

d= 1145,5/(16001,67)= 0,43 < 0,55 (DCH)

(Zadovoljeno)
DCH k0= 55; 1/r= 13
sy,d= 0,002/1,15= 0,0017
(1.6.a)
0,347wwd 55130,430,0017(0,351600/1169,6+0,15)-100,0035 0,294
wwd 0,294/0,347= 0,847> 0,16!
(Nedovoljno utezanje!)
Jedna uzengija nije dovoljna. Da bi se poveao broj uzengija, treba promeniti koncept
armiranja podunom armaturom, slika 1.13, Fa= 12,32 cm2, = 0,77% - 8R14
8 15, 7 2
n= 1 = 0,719
6 1169, 64
uRf/7,5
s= 0,793 (s=7,5)
= 0,7190,793= 0,570
wwd 0,294/0,57= 0,516> 0,16
8Rf14
Ovo poinje da nervira, moe li se poveati
prenik uzengija, na istom razmaku s= 7,5 cm?
f (4 34, 2 + 4 24, 0) 347,8
wwd= u
= 4,155 fu /s
16, 67
s 34, 22
d0=34,2
4,155fu /s 0,516 odnosno, fu /s> 0,124
dc=40
za s= 7,5 cm potfu= 0,1247,5= 0,93 cm2
odgovara: 2UR12/7,5
Slika 1.13 - Varijanta utezanja uzengijama
Najvei prenik uzengije ne bi trebalo usvajati
vei od 12, bar ne kod standardnih preseka elemenata konstrukcija zgrada. Da bi se smanjio prenik, treba poveati broj uzengija, ali i podunih
ipki, slika 1.14!
Fa= 13,56 cm2, = 0,847%, 12R12
12Rf12
(12 je minimalni dozvoljeni prenik
podune armature stubova)
12 10, 47 2
= 0,813
n= 1 6 1169, 64
s= 0,793 (s=7,5)
bi=31,4/3=10,47
= 0,8130,793= 0,644
dc=40
wwd 0,294/0,644= 0,456> 0,16
Slika 1.14 - Varijanta utezanja uzengijama

f u (8 34, 2 + 4 10, 47) 347,8

= 5,627fu /s> 0,456
16, 67
s 34, 22
fu /s 0,081
za s= 7,5 fu 0,60 cm2 (> 0,5 cm2; R8)
Ima miljenja da su zahtevi EC8 prestrogi (?), pa se konano usvaja: 3UR8/7,5 (do
daljeg). Prema EC8, visina hcr kritine oblasti stuba iznosi
Hcr= max{1,5dc; lcl /5; 600 mm}
= max{1,540; 225/5; 60 }= 60 cm
gde je lcl - ista visina stuba, izmeu greda/temelja.

wwd

1.5.4 Domai pravilnik Yu81 /1/ podrazumeva da je konstrukcijskim detaljima obezbe ena
visoka duktilnost konstrukcije (DCH prema EC8). U konkretnom primeru, rezultat je stub prevelike nosivosti (malo proraunsko seizmiko optereenje), ali i sa visokim zahtevima za obezbe1-11

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

enje pretpostavljene duktilnosti (visoki nivo aksijalnog optereenja). Da li koncept EC8 moda
dozvoljava povoljnija reenja detalja armature?
Za razliku od Yu81, EC8 projektantu nudi tri nivoa projektnog seizmikog optereenja,
za tri nivoa obezbeene duktilnosti konstrukcije- DCH/M/L. Via klasa duktilnosti dozvoljava
nii nivo seizmikog optereenja, ali su zahtevi za konstruisanje detalja armature stroiji.
U konkretnom primeru, nivo proraunskog optereenja je nizak, pa je armatura usvojena
na osnovu kriterijuma minimalnog procenta armiranja- nosivost preseka stuba i konstrukcije
je znatno vea od zahtevane, videti i sl. 1.9. Vea nosivost podrazumeva i niu potrebnu duktilnost, efekat je isti kao da je konstrukcija svesno dimenzionisana za vii nivo optereenja,
odnosno da je usvojena nia klasa duktilnosti. Ako je tako, onda se mogu ublaiti i problemi
sa obezbeenjem zahtevane duktilnosti utezanjem preseka. Moda se nosivost i duktilnost
mogu pametnije izbalansirati?
Prema EC8, proraunsko seizmiko optereenje Fd (analogno S prema Yu81), za konstrukcije sa periodom oscilovanja TB< T= 0,51 s< TC iznosi, slika 1.7
Fd= Fe /q= s0W/q
(1.7)
gde je q - faktor ponaanja, ija vrednost zavisi od obezbeene duktilnosti konstrukcije
q= q0 kD kR kW (videti 6.5- deo A)
Za okvirne konstrukcije q0= 5,0 (osnovna vrednost), dok je u konkretnom sluaju kR= 1,0 i
kw= 1,0 (videti 6.5-deo A)
a.) Varijanta DCH- klasa visoke duktilnosti
kD= 1,0 q= 5,01,0= 5,0
(= 0,10; s= 1,0; 0= 2,5)
Fd= 0,11,02,54582,3/5,0= 0,054582,3= 229,1 kN (= 2SYu 81)
Uticaji u jednom stubu
NW= 1145,6 kN
Qs= 229,1/4= 57,3 kN
Ms= 57,32,25= 128,8 kNm
Na osnovu uticaja prema EC8, za dimenzionisanje je usvojen, jednostavnosti radi,
BAB- koncept (nije bitno za razumevanje osnovne teme - uticaji zemljotresa).
Nu= 1,01145,6= 1145,6 kN
(Nw - deluje povoljno)
Mu= 1,3128,8= 167,4 kNm
n= 1145,6/4022,05= 0,349
m= 167,4102/4032,05= 0,127
B
0,171
taka A, Dijagram 1.2
A
pot =0,052
0,127

0,349

pot= m f B

Dijagram 1.2 - Dijagram interakcije simetrino armiranog

pravougaonog preseka, a/d=0,1, sv=400MPa

/sv =
0,05220,5/400= 0,0027= 0,27%
Prema EC8, minimalni procenat armiranja stubova konstrukcija u seizmikim podrujima je min= 1,0%.
Odgovara: 8R16
(Fa= 16,08 cm2, 1%)

b.) Varijanta DCM- klasa srednje duktilnosti

kD= 0,75 q= 5,00,75= 3,75
Fd= 0,11,02,54582,3/3,75= 0,0674582,3= 307,0kN (= 2,67SYu 81)

1-12

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

0,349

Uticaji u jednom stubu

NW= 1145,6 kN
Qs= 307,0/4= 76,2 kN
Ms= 76,72,25= 172,7 kNm
Mu= 1,3172,7= 224,5 kNm
n= 0,349
m= 224,5102/4032,05= 0,171
taka B, dijagram 1.2
pot =0,195 pot= m f B / s v = 0,19520,5/400= 0,01= 1%
Odgovara: 8R16 (Fa= 16,08 cm2, 1%)
c.) Varijanta DCL- klasa niske duktilnosti
kD= 0,5 q= 5,00,5= 2,5
Fd=0,11,02,54582,3/2,5=
0,14582,3= 458,2kN (= 4SYu 81)
Uticaji u jednom stubu
NW= 1145,6 kN
Qs= 458,2/4= 114,6 kN
Ms= 114,62,25= 257,7 kNm
Mu= 1,3257,7= 335,1 kNm
A
0,255
n= 0,349
m= 335,1102/4032,05= 0,255
taka A, dijagram 1.3.
pot =0,5 pot= m f B / s v =
0,520,5/400= 0,026=2,6 %
Dijagram 1.3 - Dijagram interakcije simetrino armiranog
Odgovara: 12R22
pravougaonog preseka, a/d=0,1, sv=400MPa
(Fa= 45,6 cm2, 2,85%)
Obezbeenje zahtevane duktilnosti preseka- parametarska analiza
Postupkom prikazanim u delu 1.5.3, sraunata je i na slici 1.15 prikazana zavisnost potrebnog mehanikog procenta utezanja uzengijama wwd u zavisnosti od nivoa normalizovane
aksijalne sile d= Nsd /(ACfcd) kao i klase duktilnosti konstrukcije, za tri sheme armiranja
preseka.
Zapreminski procenat armiranja - wwd

1.4

DCH
DCM
DCL

1.2
1.0

1
1

0,847
0.8
0.6

0,516

0.4

0,456

2
3

2
3

0.2

0,130,09
0,55
0,05

0.0
0.1

2
3

0.2

0.3

0,43
0.4
0.5
0.6
Normalizovana sila - nd

0,65
0.7

0,75
0.8

Slika 1.15 - Potrebno wwd za presek 40/40; C25/30; S400

1-13

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

bc=40

uRf10/9

dbL

8Rf16

dc=40
Slika 1.16 - Shema armiranja - DCM

Za definitivno reenje detalja armature stuba

usvaja se shema armiranja 2 na slici 1.15, kao i nivo
seizmikog optereenja srednje klase duktilnostiDCM, slika 1.16.
Za d=1145,6/16001,67= 0,43 pot wwd=0,37
Prema EC8, maksimalni razmak uzengija u
kritinoj oblasti stuba klase DCM iznosi
s= min{b0/3; 150 mm; 7dbL}
= min{400/3; 150; 716}= 112 mm
dok je duina kritine oblasti
lcr= max{1,5dc; lcl /6; 450 mm}
= max{1,5400; 2250/6; 450 }= 600 mm
Za shemu armiranja prema sl. 1.16 ve je sraunata

potrebna vrednost wwd

wwd= 4,155fu /s potwwd= 0,37
za UR12 (fu= 1,13 cm2) s 12,7 cm
za UR10 (fu= 0,79 cm2) s 8,9 cm
Usvojeno: 2UR10/9

1.5.5 Pa zar konstrukcija iz ovog primera nije upravo primer 'fleksibilnog sprata' ili 'mekog
prizemlja', to EC8 'praktino zabranjuje', videti 5.3- deo A?
Pa jeste, ali u ovom sluaju i nema drugog reenja da se smanji nivo seizmikog optereenja, osim putem formiranja upravo mehanizma fleksibilnog sprata!

Fleksibilni sprat

d(t)

Fleksibilni sprat

G
Fleksibilni sprat

Fleksibilni sprat

a.

Fleksibilni sprat

Fleksibilni sprat

c.

b.

A.

B.

Slika 1.17 - Plastini mehanizmi sa zglobovima na oba kraja svih stubova jednog sprata. Prema EC8, prva tri
sluaja su dozvoljena, ali ne i sluajevi A i B

S obzirom da su u pitanju ciklina pomeranja a ne uticaj determinisane statike sile u

jednom smeru, mehanizam smicanja sprata je dozvoljen, ali treba proveriti efekte drugog
reda! (videti 6.14- deo A).
Za sluaj konstrukcije klase duktilnosti DCM prema EC8, prethodni primer:
Ptot
Ptot= W= 4582,3 kN
d
Vtot= Fd= 307,0 kN
Vtot
= de= 16 mm
H= 2250 mm
gde je realno spratno pomeranje (videti i 6.19- deo A)
Slika 1.18 - Efekti II reda prema EC8

1-14

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

((6.11)- deo A)
= Ptot /( VtotH)= 4582,316/(307,02250)= 0,11> 0,10
Prema EC8, kada je vrednost koeficijenta osetljivosti sprata na relativno pomeranje-
vea od 0,10, potrebno je u proraun uvesti i efekte drugog reda, uveanjem proraunskog
optereenja Fd*> Fd
Fd*= Fd /(1-) (0,1< 0,2)
(1.8)
max= 0,3
Fd*= Fd /(1-0,11)= 1,12Fd=1,12307,0=345,0 kN
Ceo postupak dimenzionisanja konstrukcije trebalo bi ponoviti sa uveanim seizmikim
optereenjem, prema tome ovaj kriterijum treba proveriti na samom poetku prorauna.

Slika 1.19-Velika oteenja konstrukcije usled efekta

fleksibilnog prizemlja (Japan 1995)

Slika 1.20-Kolaps konstrukcije usled efekta fleksibilnog

prizemlja (Turska 1999)

Na slikama 1.19-1.21 prikazani su primeri efekata zemljotresa na konstrukcije sa

fleksibilnim prizemljem/spratom. Fleksibilno
prizemlje je sluaj konstrukcija koje u prizemlju imaju samo stubove, dok je gornji deo
konstrukcije krui, zbog prisustva zidova.
Ovakva reenja tipina su za objekte sa viestrukom namenom - prizemlja su otvorena
zbog obezbeenja poslovnog prostora ili garaa, dok su gornji delovi stambeni, sa mnotvom zidova. Ovakvi sluajevi se mogu reaSlika 1.21-Kolaps etvrtog sprata usled efekta
lizovati, ali uz paljiviju analizu, koja prevafleksibilnog sprata (Japan 1995)
zilazi uputstva data u standardnim propisima.
U suprotnom, mogu da nastanu velika oteenja prizemlja, zbog 'klizanja' gornjeg dela
objekta po prizemlju kao 'velikom kliznom leitu', slika 1.19. Nije redak sluaj da pri
poveanim deformacijama-smicanjima prizemlja, doe do iscrpljenja nosivosti stubova na
gravitaciona optereenje, i da gornji deo objekta zdrobi prizemlje, slika 1.20. Ovaj katastrofalni efekat moe da se javi i na viim spratovima, usled znaajno manje krutosti nekog
sprata u odnosu na susedne spratove-efekat 'fleksibilnog sprata'. Na slici 1.21 prikazan je
sluaj potpunog kolapsa jedne etae, zdrobljene teinom gornjeg dela objekta.

1-15

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

1.5.6

A ta je sa konceptom programiranog ponaanja prema EC8?

lCl

Ovaj koncept (videti 5.4- deo A) u konkretnom primeru nije ni primenjen, jer pravilnik
Yu81 /1/ to ne zahteva. U konkretnom sluaju, koncept programiranog ponaanja prema EC8
obuhvata sledee (samo za klase duktilnosi konstrukcija DCM i DCH!):
a) definisanje plastinog mehanizma konstrukcije i poloaja plastinih zglobova;
Ovaj zahtev je implicitno ispunjen, jer u ovom sluaju i nije bilo dileme,
plastini zglobovi su u ukljetenju stubova;
b) dimenzionisanje nosivosti plastinih zglobova na proraunski momente savijanja
dobijene na osnovu seizmikog optereenja definisanog propisima;
Pa to smo i uradili, presek u ukljetenju je dimenzionisan na savijanje prema
seizmikom optereenju, iji je intenzitet odreen prema pravilniku Yu81.
c) usvajanje detalja armature plastinih zglobova, broja i rasporeda ipki podune
armature stuba, uz obezbeenje potrebne duktilnosti utezanjem uzengijama;
I to je uraeno, pri emu je u nekim varijantama usvojena armatura vea od
raunski potrebne, videti primer na sl. 1.9.
d) proraun realnih momenata savijanja plastinih zglobova pri pomeranjima usled
zemljotresa-proraun kapaciteta nosivosti plastinih zglobova na savijanje na osnovu
stvarno angaovane armature preseka;
Tako neto je i uraeno, ali kasnije, u delu 1.5.1 i drugim povodom. Tom
prilikom konstatovano je sledee:
Proraunsko ukupno seizmiko optereenje prema Yu81 iznosi S= 114,6 kN, a
proraunski moment savijanja odnosno transverzalna sila jednog stuba iznose
Ms= 64,5 kNm odnosno Qs= 28,6 kN;
Moment nosivosti preseka b/d= 40/40 (MB 30), armiranog sa 4R19 (=
0,71%, v= 400 MPa) pri aksijalnoj sili pritiska od Nu= Nw= 1145,6 kN iznosi
Mu= 217,1 kNm> Ms= 1,364,5= 83,8 kNm, slika 1.8.
e) proraun realnih transverzalnih sila stubova koje e se indukovati pri dostizanju
kapaciteta nosivosti na savijanje plastinih zglobova. To nije uraeno.
Ukupno indukovano seizmiko optereenje pri pomeranjima usled zemljotresa iznosi FCD= 386,5 kN, a tranNu
sverzalna sila jednog stuba Qu= 96,6 kN (deo 1.5.1).
B
Prema EC8, vrednost transverzalne sile stuba, staunatu uz
pretpostavku dostizanja kapaciteta nosivosti plastinih
MBu
QCd
zglobova na oba kraja stuba, treba pomnoiti faktorom Rd
(=1,35 za DCH odnosno =1,20 za DCM) koji moe da se
QCd
MAu
shvati kao dodatni faktor sigurnosti od loma preseka stuba.
Proraunska vrednost transverzalne sile stuba iznosi (slika
1.22)
A
QCD= Rd(MBU+MAU)/lCL
(1.9)
gde su MBU i MAU momenti nosivosti krajeva stuba.
U konkretnom sluaju, uz pretpostavku klase visoke dukSlika 1.22 - Raunska
tilnosti, korigovana proraunska transverzalna sila stuba iznosi
transverzalna sila stuba
QCD= RdQu= 1,3596,6= 130,4 kN. Sa ovom vrednou
transverzalne sile treba proveriti nosivost preseka stuba.
f) sve elemente konstrukcije, prikljuene na plastine zglobove, treba dimenzionisati na
uticaje koje se u konstrukciji javljaju pri dostizanju kapaciteta nosivosti na savijanje
plastinih zglobova.

1-16

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

U konkretnom sluaju, temelj konstrukcije treba dimenzionisati na moment

nosivosti plastinog zgloba Mu= 217,7 kNm i odgovarajuu transverzalnu silu Qu=
96,6 kN, slika 1.23.
Treba uoiti bitnu razliku u odnosu na veliinu uticaja na koje bi se temelj dimenzionisao prema konceptu Yu81. Prema Yu81, moment u ukljetenju stuba iznosi Ms=
64,5 kNm, a transverzalna sila Qs= 28,6 kN, to su 3,37 puta manji uticaji, za stub
prema slici 1.6.

d=16mm

NW=1145,6 kN

Qu=296,6 kN

Mu=217,1 kNm
Qt
Mt

Slika 1.23 - Raunski uticaji na temelj

Slika 1.24 - Preturanje objekta usled poputanja temelja

Na slici 1.24 prikazan je sluaj preturanja objekta zbog poputanja temelja. Ovakav sluaj
moe da se pojavi kada je nosivost konstrukcije vea od nosivosti temelja, pa nema uslova da
se 'plastini zglobovi' pojave u konstrukciji, ve se oni sele u temelje kao najslabiju kariku.
Do preturanja dolazi ili zbog velikih deformacija tla, ili usled sloma tla ili usled izvlaenja
zategnutih ipova koji ne mogu da prihvate indukovana aksijalna optereenja.
1.5.7 Ima li jo neto to nedostaje Yu81 u odnosu na EC8, u konkretnom slu aju?
Ima. Prema EC8, i u ovom sluaju bi morao da se uzme u obzir uticaj sluajnih
torzionih efekata, jer nema idealno simetrinih konstrukcija. Rezultat bi bio za priblino
30% vei momenti savijanja stubova.
I to nije sve! Trebalo bi u obzir uzeti i istovremeno dejstvo zemljotresa u dva ortogonalna
pravca, to za posledicu ima koso savijanje stubova (videti 6.12- deo A).
Oba zahteva nisu bitna za razumevanje odgovora betonskih konstrukcija na zemljotres,
pa se nee ovom prilikom ni izlagati.

1-17