Granulometrijski sastav tla

Granlometrijski sastav je definisan krivom koja opisuje sadraj zrna

razliite veliine izraen u procentima teine. Ovaj kalasifikacioni sistem
je jednostavan za definisanje graninih veliina zrna (ljunk, pesak,
praina) i njihovih relativnih veliina (sitan, srednji, krupan). Veliina zrna
prenik se pripisuje zrnu koje moe da proe kroz skup sita sa razliitim
kvadratnim otvorima.
Opit sejanja i korienje sita nije mogue u sluaju da se tlo sastoji od
glinenih i prainastih frakcija, veliina takvih zrna se obino odreuje
opitom hidrometrisanja ili aerometrisanja pomou kojeg se veliini zrna
sitnozrnog tla pripisuje prenik kuglice koja tone u stubu vode brzinom
posmatrane estice u procesu sedimentacije (JUS U.B1.018.)
Osim oblika granulometrijske krive za opis krupnozrnog tla
upotrebljavaju se i sledei numeriki pokazatelji:

d10

-efektivna veliina zrna predstavlja najvee zrno od kojeg je

d30

srednja veliina zrna

10% materijala u uzorku manje od ove veliine.

d60/d10=CU -koeficijent jednolinosti (koeficijent uniformnosti).

Kae se da je ljunak iroko graduiran ako je CU>4 a pesak ako je CU>6.
U tom sluaju moe biti dobro gaduiran ako je ispunjen dopunski uslov
izraen koeficijentom zakrivljenosti.

Koeficijent zakrivljenosti se koristi za blie definisanje graduiranosti:

d 302
Cz
d 10 d 60
Kae se da tlo moe biti dobro graduirano ako je Cz=1-3.

STRUKTURA TLA
Tlo je formirano od zrna i estica i pora izmeu njih. Pore mogu biti
ispunjene vodom, vazduhom ili vodenom parom. Nekoherntna tla mogu
biti rastresita ili dobro sloena.
Poroznost tla je manja to je zastupljeno vie razliitih frakcija. Zavisnost
izmeu neke poroznosti i granine poroznosti se opisuje pokazateljem
relativna zbijenost Dr:

Dr

emax e
100%
emax emin

ili preko jedinine teine u suvom stanju:

Dr

d max d d min
100%
d d max d min

Umesto pokazatelja Dr u novije vreme se koristi indeks zbijenosti ID

decimalan neimenovan broj 100 puta manji od Dr. Na primer ako je
Dr=75% tada je ID=0.75.
Relativna zbijenost (%)
0-15
15-50
50-70
70-85
85-100

Opis
veoma rastresito
rastresito
srednje zbijeno
zbijeno
jako zbijeno

Da bi se poboljale karakteristike nasutog materijala on se podvrgava

zbijanju. Zbijanje je postupak kojim se poveava gustina, tj zapreminska
teina tla, zrna se pakuju blie jedna drugom uz smanjivanje zapremine
vazduha, ali zapremina vode se na ovaj nain ne menja. Rastresito tlo se
razastire u slojevima debljine 10-50cm, a zatim zbija valjanjem,
vibracijama ili udarcima malja. Generalno ukoliko je zbijenost vea, vea
e biti smiua vrstoa i manja deformabilnost tla.

Sl. 1.1. Kriva zbijanja za razliite tipove tla

Stepen zbijenosti

Rc d 100(%)
dmax

Plastinost tla
GRANICE KONSISITENTNIH STANJA ili Aterbergove granice konsistencije
(granice plastinosti). Odnose se iskljuivo na sitnozrna tla.

GRANICA TEENJA wL se odreuje standardizovanim opitom u

Kasagrande-ovoj treskalici. Kae se da uzorak tla ima vlanost na granici

teenja wL ako se on nakon obrade profilisanim noem u
standardizovanoj posudi sa sferinim dnom spoji na duini od 10-11mm
posle 25 udaraca generisanih uzastopnim udarcima pri padovima sa
visine od 10mm brzinom od 2 udarca u sekundi. Rezultati se nanose na
polulogaritamski dijagram sa koga se oitava traena vlanost za
propisani broj udarca. Pomou ovog pokazatelja sitnozrne frakcije tla
mogu se podeliti na:

neplastino
niska plastinost
srednja plastinost
visoka plastinost

wL<20%
20%<wL<35%
35%<wL<50%
wL>50%

Sl. 1.2. Konsistentna stanja sitnozrnog tla u zavisnosti od vlanosti

GRANICA PLASTINOSTI wP (granica valjanja) odreuje se

standardizovanim opitom. Kae se da uzorak tla ima vlanost na granici

plastinosti ako se od njega valjanjem na krutoj podlozi mogu napraviti
valjii prenika oko 3mm i duine oko 70mm, tako da se pri tome na
njemu mestimino pojavljuju pukotine.

INDEKS PLASTINOSTI definie interval IP=wL-wP. Najznaajniji ili

najvei deo mehanike sitnozrnog tla se bavi podrujem u ovom rasponu.

Karakteristino je da se nedrenirana smiua vrstoa preraenog
uzorka tla u ovom intervalu vlanosti menja za oko 100 puta. Zato se
uvodi pokazatelj indeks konsistencije:

IC

wL w
IP

tako da se pomou ovog indeksa mogu definisati sledea konsistentna

stanja:
teno stanje
plastino stanje
polutvrdo stanje
tvrdo stanje

IC<0
0<IC<1
1<IC<1.25
IC>1.25

Tlo sa IC<0 je predmet izuavanja Mehanike fluida. U intervalu IC=0-1

mogu se blie opisati empirijski kriterijumi.
IC=0.00-0.25
vrlo meko konzistentno stanje, moe se utisnuti
pesnica
IC=0.25-0.50 meko konzistentno stanje, moe se utisnuti palac
IC=0.50-0.75
srednje plastino konzistentno stanje, moe se
utisnuti palac sa znaajnim naporom
IC=0.75-1.00
tvrdo-plastino konzistentno stanje, ne moe se
utisnuti palac, ali moe vrh zailjene olovke
IC=1.00-1.25
polutvrdo konzistentno stanje, tlo se praktino ne
deformie pod optereenjima koja se nanose rukom
ili zailjenim predmetom
IC>1.25
tvrdo tlo, praktino nedeformabilno za uobiajena
optereenja od graevina uobiajenih dimenzija.

INDEKS TEENJA IL je alternativni pokazatelj konsistentnog stanja koji

se ponekad koristi umesto indeksa konsisitencije:

IL

w wP
IP
(1.6)

Ukoliko je IL>1 vlanost prirodnog tla je vea od granice teenja tako da

se ponaa kao tenost. Ukoliko je indeks teenja negativan, vlanost tla
je manja od granice plastinosti i zato je sitnozrno tlo u poluvrstom ili
vrstom stanju.
GRANICA SKUPLJANJA wS sa fizike take gledita je vlanost koja je
dovoljna da vodom popuni sve pore kada je sitnozrno tlo neoptereeno
spoljnim naponima dostiglo minimalnu zapreminu pri suenju, najmanja
vlanost pri kojoj se neoptereeno tlo moe potpuno zasititi vodom.

wS

W w V w
WS

gde je
V promena zapremine uzorka izmeu dva opisana stanja
WS teina vrstih estica
indeks stiljivosti Cc=0.009 (wL-10%)

KOLOIDNA AKTIVNOST GLINE A (aktivnost) je indirekna mera

specifine povrine izraena empirijskim pokazateljem (Skempton,
1953):

IP
CF

gde je CF procenat zrna manjih od 2mikrona (0.002mm)

Neaktivne gline
Normalne gline
Aktivne gline

A<0.75
0.75<A<1.25
A>1.25

Tla sa veom aktivnou imaju veu tendenciju da menjaju zapreminu

pri promeni vlanosti i bez znaajne promene napona.

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA
Prvobitan predlog dao je Kasagrande, 1948. poznat kao AC klasifikacija, a
nai domai standardi su JUS U.B1.001/1990 i JUS U.B1.003/1190.

PRIMARNE OZNAKE
Krupnozrna tla:
sa preko 50% zrna veih od
0.075 mm

OPISNE OZNAKE
W
U
P

dobra graduiranost
LJUNAK
G
jednolina graduiranost
PESAK
S
slaba graduiranost
primese
Sitnozrna tla:
sa preko 50% zrna manjih od
F prainaste primese
0.075 mm
C primese gline
PRAINA
M
L niska plastinost
GLINA
C
I
srednja plastinost
ORGANSKO TLO
O H visoka plastinost
Vlaknasta struktura
Pt - treset
Zadaci
1. Pesak mase 0,31 kg ima osobine Vmax=207 cm3 Vmin=171 cm3
to je ustanovljeno u laboratoriji.
Prirodni pesak iz nasipa V=450 cm3 ima masu u suvom stanju
Md1=0.78 kg i s=27,10 kN/m3. Odrediti relativnu zbijenost (Dr) i
Stepen zbijenosti (Rc). Kolika je vlanost ovakvog uzorka kada se
zasiti vodom.
d max

Md
310
g
9,807 17,8kN / m3
Vmin
171

dmin

Md
310
g
9,807 14 ,7kN / m3
Vmax
207

rastresit pesak zauzima Vmax zapreminu i daje dmin zapreminsku

teinu
zbijen pesak zauzima Vmin zapreminu i daje dmax zapreminsku
teinu
U prirodnom stanju
M
780
d d1 g
9,807 17,0kN / m3
V1
450
sreivanje jedinica je pokazano u prethodnim vebama
emin

s dmax 27,1 17,8

0,522
dmax
17,8

emax

s dmin 27,1 14 ,7

0,844
dmin
14 ,7

s d 27,1 17

0,594
d
17

Dr

ili
Dr

emax e
0,844 0,594

0,776
emax emin 0,844 0,522
dmax d dmin 17,817 14 ,7

0,777
d dmax dmin 1717,8 14 ,7

Stepen zbijenosti

17
Rc d 100
100 95,5%
dmax
17,8
Vlanost pri zasienju
1 1
1
1
wz w
9,807 100 21,5%

17
27
,
1

s
d

2. Peskovito tlo ima relativnu zbijenost Dr=0,8. U laboratoriji je

ustanovljeno da je zapremina uzorka mase Ms=300gr u
najzbijenijem stanju Vmin=175 cm3 a Vmax=200 cm3
Specifina teina je Gs=2.65
Odrediti: Zapreminu uzorka u prirodnom stanju i zapreminske
teine u suvom i zasienom stanju.
Reenje:

Gs s s Gs w 2,65 9,807 25,99kN / m3

w
W M g
M g
s s s Vs s
Vs
Vs
Vs
m
kg m
Ms g 300 9,807 2942,1gr 2 2,94 2 2,94 10 3 kN
s
s
3
2,94 10
Vs
1.132 10 4 m3 113,2cm3
25,99
V Vs V
kako je e
1 dobijamo
Vs
Vs
V
200
emax max 1
1 0,767
Vs
113,2
V
175
emin min 1
1 0,546
Vs
113,2
iz

Dr

emax e
e emax Dr(emax emin ) 0,767 0,8(0,767 0,546)
emax emin

e 0,59

V Vs V
1 V e 1Vs 0,59 1 113,2 180cm3
Vs
Vs

Ws 2.942 10 3

16,35kN / m3
6
V
180 10
e
0,59
n

0,371
1 e 1 0,59
z d n w 16,35 0,371 9,807 19,99 20kN / m3
d

3. Dat je indeks plastinosti glinovitog tla IP=20%, indeks stiljivosti

Cc=0.36 i indeks konsistencije IC=0.90.
Odrediti:
-prirodnu sadrinu vode u tlu w=
-granicu plastinosti wP=
-indeks teenja IL=
Reenje:
CC 0,009wL 10%
0,36 0,009wL 10% wL 10

IC

wL w
wL wP

0,36
wL 40 10 50%
0,009

IP wL wP wP wL IP 50 20 30%

0,9
IL

50 w
50 w 18 w 50 18 32%
50 30

w wP 0,32 0,3

100 0,1 100 10%

wL wP 0,5 0,3

kontrola:
IC+IL=1
0,9+0,1=1
wL w
w wP w L w w w P wL w P

1
w L w P wL wP
wL w P
wL w P
4. Za dato tlo odreeni su:

-indeks skupljanja
-indeks plastinosti
-indeks konsistencije
-indeks stiljivosti

IS=4,0
IP=14,0
IC=1,0
CC=0,2

Kolika je prirodna sadrina vode ovog tla

Koliki su:
-indeks teenja
IL=

-granica teenja
wL=
-granica plastinosti wP=
-granica skupljanja
wS=
Reenje:
CC 0,009wL 10%
0,20 0,009wL 10% wL 10
wL 32,22% -granica teenja

0,20
wL 22,22 10 32,22%
0,009

IP wL wP wP wL IP 32,22 14 18,22%
wP 18,22% -granica plastinosti
IS wP w S w S wP IS 18,22 4 14 ,22%
w S 14 ,22% -granica skupljanja
w w
IC L
ICIP wL w w wL ICIP 32,22 1,0 14 ,0 18,22%
IP
w 18,22% -prirodna vlanost ista kao granica plastinosti
kontrola:
IC+IL=1
w wP 0,1822 0,1822
IL

100 0 100 0%
IP
14
1,0+0,0=1,0

Uzorak 1
Tabela granulometrijskog sastava tla
PRAINA

GLINA
sitna

LJUNAK

PESAK

srednj a krupna

sitni

sred
nj i krupni

sitni

sred
nj i

KAME NJE

krupni

100

90
80

prolaz kroz sito (%)

70
60
50

40
30
20

Prenik zrna D (mm)

Opis tla:
1. Vie od 50% zrna krupnijih od 0.075mm - KRUPNOZRNO TLO
Vie od 50 % zrna krupnijih od 2mm ljunak G
Manje od 5% sitnozrnih primesa GW, GU ili GP

600

400

200

60
80
100

40

20

6
8
10

0.4

0.2

0.04
0.06
0.08
0.1

0.02

0.01

0.008

0.004

0.006

0.002

0.0006
0.0008
0.001

0.0004

0.0002

0.6
0.8
1

10

2. CU=D60/D10=11mm/1.2mm=9.2>4 tlo nejednakog sastava

Cz =

izmedju 1 i 3

Tlo je dobro graduirani ljunak GW

Uzorak 2

Tabela granulometrijskog sastava tla

PRAINA

GLINA
sitna

LJUNAK

PESAK

srednj a krupna

sitni

sred
nj i krupni

sitni

sred
nj i

KAME NJ E
krupni

100

90
80

prolaz kroz sito (%)

70
60
50

40
30
20
10

Prenik zrna D (mm)

Casagrandeov dijagram plasti nosti

70

Indeks plastinosti Ip (%)

60
50

CH

0)
ij a
lin wL-2
(
A 3
7
O.
IP=

40
30
CI

20
MH ili OH

CL

10
7
4

SC
SC- SF
SF

10

MI ili OI
ML ili OL

20

30
40
50
60
granica te enj a wL (%)

70

80

90

100

Opis tla:
1. Vie od 50% zrna sitnijih od 0.075mm - SITNOZRNO TLO
Granica teenja 50 % - praine, gline i organska tla visoke
plastinosti

600

400

200

60
80
100

40

20

6
8
10

0.6
0.8
1

0.4

0.2

0.04
0.06
0.08
0.1

0.01

0.02

0.008

0.004

0.006

0.002

0.0006
0.0008
0.001

0.0004

0.0002

2. Na dijagramu plastinosti tlo pada iznad A linije (WL=57% i IP=36%) u

gline visoke plastinosti.
Tlo je CH visoko plastina glina